JOHN ZERZAN

U`ivo u B EOGRADU
28. april - 04. maj 2005.
anarhija/ blok 45
AGENCIJA Z A R JE { AVANJE N ERJE { IVIH
D RU { TVENIH P ROBLEMA / Z AGREB
I P RIJATELJI

UREDNIK GREEN ANARCHY I AUTOR

Elements of Refusal

Future Primitive and Other Essays

Questioning Technology: A Critical

Anthology

Against Civilization: Readings & Reflections

Running on Emptiness: The Pathology

of Civlization

http://zerzan.dzabalesku.net blok45@eunet.yu 063 764 83 81 (do 05.05.2005)

Operacija ZERZAN
Beograd, 28. april- 04. maj 2005.
D`ON ZERZAN (1943): Pisac i teoreti~ar, danas verovat-
no najpoznatije ili makar najkontroverznije ime na naj{iroj
antikapitalisti~koj sceni. Omra`en me|u anarhistima,
levi~arima, desni~arima, globalistima i antiglobalistima
podjednako, zato {to je izme|u kapitalizma i civilizacije,
do koje je ovima toliko stalo, stavio znak jednakosti.
Iako je zbog takvog pristupa naj~e{}e dobijao etiketu
vode}eg anarhoprimitiviste ili neoludiste, jedan od
najva`nijih uticaja kroz koji je Zerzan pro{ao bila je
Situacionisti~ka internacionala. Svoje klju~ne eseje iz
zbirke Elements of Refusal ~uvenu seriju od pet eseja iz
prvog dela knjige, posve}enu simboli~koj kulturi
Zerzan je napisao polaze}i od prve teze Dru{tva spektakla
(Gi Debor, 1967): Sve {to je nekada bilo neposredno
do`ivljavano, udaljeno je u predstavu. Zerzan je, od
ta~ke napu{taju}i svaku orbitu, pa i situacionisti~ku, na-
stavio da prati razmere i posledice tog pada iz autenti~nog
`ivljenja u linearno (= radno) Vreme, pojmovni Jezik,
Broj, simboli~ko predstavljanje i pripitomljavanje.
Upravo taj napad na ono {to smo nau~ili da prihva-
tamo kao najdragocenije tekovine progresa, najsvetlija
znamenja civilizovanog uma i osnovne pretpostavke
normalnog `ivota, bio je onaj vi{ak koji je izazvao
tako burne i pani~ne reakcije kod sve dobre dece Majke
Civilizacije, nezavisno od njihovih ideolo{kih razlika. Ta
dobra deca i dalje sanjaju da je mogu}e razdvojiti ono
dobro, od onog lo{eg {to ovako shva}en razvoj nosi
sa sobom, i onda nastaviti dalje istim putem. To {to iza
svih dobrih i lo{ih proizvoda cele te dinamike stoje
iste pretpostavke i posledice masovne radne armije,
ucena, prinuda, sve mogu}e hijerarhije, neprestana
degradacija pojedinca i op{te pusto{enje i dalje se ne
pojavljuje u svim tim levi~arskim, eskpertskim i
humanisti~kim planovima za budu}nost. Ali, ta reakcija
i jeste glavni proizvod civilizacije: ljudsko bi}e kao
usavr{ena funkcija i retardirana celina, koje vi{e nije u sta-
nju da zamisli `ivot bez pasivnog raspolaganja robama
i uslugama koje je proizveo neko drugi, u uslovima
koje, u nekoj ta~ki tog lanca, i samo trpi. Svaka druga
perspektiva sagledava se pani~no, u okvirima li{avanja
i kataklizme. Upravo u onom kontekstu ka kojem nas
cela ta dinamika silovito vodi.
U toj kritici Zerzan nije bio usamljen: pre njega ili
uporedo s njim tu su bili Fredi Perlman i @ak Kamat, a sam
Zerzan je ulo`io prili~no truda da bi nas u svojim esejima
podsetio na dugu i bogatu kriti~ku tradiciju koja je kapita-
lizam napadala kao kulturu ili Civilizaciju, a ne samo kao
odnos ograni~en na sferu proizvodnje. Nemogu}e je raz-
dvojiti kapitalizam od na~ina `ivota koji samo Kapital mo`e
da obezbedi to je zaklju~ak koji nam name}e ne samo
uvid u tu kritiku ve} i na{e svakodnevno iskustvo. Za one
koji su se taman bili smestili u udobnu fotelju tradicionalne
kritike kapitalizma ili tek po~eli da u`ivaju u njegovim
dra`ima to je bilo previ{e. Ta frustracija natapa ve}inu
kriti~kih tekstova o Zerzanu na koje }ete nai}i okolo.
Do sada je objavio tri zbirke eseja i priredio dve
zna~ajne antologije: Elements of Refusal (1989/ 1999),
Future Primitive and Other Essays (1994), Running on
Emptiness: The Pathology of Civilization (2002) i antologije
Against Civilization: Reading & Reflections (1999/ 2005) i
Questioning Technology: A Critical Anthology (1991). Tokom
1980-tih, u saradnji s nekoliko prijatelja, objavljivao je
plakate i letke pod nazivom Anti-Authoritarian Anonymus,
od kojih su neki uklju~eni u njegu prvu zbirku eseja,
Elements of Refusal.
Stalno sara|uje sa ~asopisima Green Anarchy (kao
jedan od urednika) i Anarchy: A Journal of Desire Armed, u
kojima je objavljeno dosta njegovih tekstova koji se nisu
pojavili u navedenim zbirkama ili }e se tek pojaviti u
onima koje slede. Sve knjige i tekstove objavljuje u anti-
kopirajt re`imu.
Diplomirao je na politi~kim naukama i istoriji (doktorat),
ali nikada nije gradio karijeru u akademskim krugovima.
Krajem 1960-tih bio je sindikalni aktivista i osniva~ jednog
od najve}ih nezavisnih sidnikata u Kaliforniji. Upravo ta
iskustva vodila su ga u kritiku sindikalizma, rada, industri-
jalizma i posebno levice. Kako sam ka`e, anarhista je po-
stao vi{e zahvaljuju}i sopstvenom iskustvu, nego teoriji.
@ivi u Jud`inu, u Oregonu, u jednoj stambenoj komuni.
Nema stalno zaposlenje, osim {to povremeno radi kao
bejbisiter po kom{iluku i volontira u lokalnom centru za
pomo} starijim osobama.
Kao i vi, mrzi kapitalizam u njegovom desnom,
levom, anarhisti~kom, ma kojem obliku priziva njegov
skori kraj i radi na tome.
U Beograd dolazi 28. aprila i ostaje do 04. maja.
A. G.
Elementi odbijanja
John Zerzan, Predgovor za drugo izdanje Elements of Refusal, 1999.

Ova zbirka tekstova prvi put je bila objavljena 1988.

godine, u izdanju Left Bank, i ubrzo je nestala iz optica-
ja. Verujem da se najve}i deo toga i dalje dr`i prili~no
dobro, delimi~no i zato {to totalitet, na svakom niovu,
nastavlja da nam pru`a nove dokaze o svojoj su{tinskoj
destruktivnosti. Razmere tog izazova, nastalog usled
izlaganja tako dubokoj opasnosti i obmani, pru`aju
najja~i podsticaj nastojanjima koja dovode u pitanje sve
aspekte ove uistinu zastra{uju}e stvarnosti.
Na `alost, ta surova stvarnost mnogo ~e{}e izaziva
suprotan odgovor, zanovan na strahu i poricanju. Sve
vi{e i vi{e tonemo u bedu postmodernisti~kog etosa
pojavnosti, slika i la`nog sjaja. Svako mo`e da oseti
ni{tavilo, prazninu, odmah ispod povr{ine svakodnevne
rutine i sigurnosti. Kako je samo privla~no ne pitati za{to,
uzdi`u}i tako povr{no kao jedini prikladan, u stvari, jedi-
ni mogu}i odgovor. Fragmentarnost, cinizam i polovi~nost
defini{u taj esktremno zarazni postmodernisti~ki stav
ako se taj kukavi~ki, prilagodljivi pogled na svet uop{te
mo`e nazvati stavom. (...)
@ivim na Pacifi~kom severozapadu, gde sam i ro|en i
gde se poslednji ostaci prirodnih {uma urbzano iskorenju-
ju. Obrisi kloniranih ljudskih bi}a pomaljaju se iz nas dok
se borimo da sa~uvamo ne{to ljudskosti u toj sumornoj,
ve{ta~koj panorami. Slu~aj samoubila~ki re{enih tehno-
okultista iz Ran~o Santa Fe (mart 1997) suvi{e je veran
odraz tog o~aja generisanog svepro`imaju}om prazni-
nom. Jedan od tih nesu|enih NLO putnika progovorio je
u ime tolikih drugih: Mo`da sam lud, ali nije me briga. Na
ovoj planeti sam proveo trideset jednu godinu i tu za
mene vi{e nema ni~eg.
Prvih pet eseja iz ove zbirke, napisanih sredinom 1980-
tih, predstavljaju osnov za skorije poku{aje kao {to su
Future Primitive (1992) i Running on Emptiness (1997).
Pitanje porekla na{eg otu|enja uporno se odbija u vlada-
ju}oj kulturi koja ne priznaje ni korene, niti otu|enje.
Ose}am da ta pitanja moraju biti istra`ena uprkos toj
zapanjuju}oj, jo{ nerazotkrivenoj ogromnosti: potpunom
odsustvu slobodnog ili celovitog `ivota.
Vreme, jezik, broj, umetnost, poljoprivreda. S druge strane,
mo`da u tim kategorijama ne vredi tra`iti osnove
otu|enja; mo`da ih ne vredi tra`iti ni drugde. Tih pet
istra`ivanja, kao i ona koja su usledila, svakako su izazvala
veoma negativne reakcije. Kada su prvi put bila obavljena
u ~asopisu Fifth Estate, tokom 1980-tih, redakcija nije pro-
pustila nijednu priliku da ih proprati primedbama koje su
odbacivale njihove zaklju~ke. Ta serija istra`ivanja o
poreklu bila je nazivana apsolutisti~kom, moralisti~kom,
religioznom, parali{u}om, ~ak i uperenom protiv zado-
voljstva. (U tekstu Millenium, iz 1997, Hakim Bej je tvrdio
da sam napisao i esej protiv humora. Bej je sledbenik
postmodernisti~kog odricanja od istine i zna~enja, {to
~esto zna~i da prosto izmi{lja {ta ho}e; takav esej jedno-
stavno ne postoji.) Za mene, ti tekstovi nisu bili ni{ta od
svega toga. Mo`da sam, u poku{aju da {to uverljivije
izrazim neke misli, napisao eseje koji deluju zatvoreno za
druge perspektive. Ako je tako, onda `alim zbog toga.
Tekstovi Idustrialism and Domestication i Who Killed Ned
Ludd pojavljuju se kasnije u knjizi, ali su zapravo
napisani ranije. Otkri}e svesnog uspostavljanja dru{tve-
ne kontrole kroz industrijsku tehnologiju i fabri~ki sistem
bilo je deo istra`ivanja koje nije vodilo samo ka ospora-
vanju same tehnologije ve} i ka potrazi za skrivenim
korenima na{eg sada{njeg zato~eni{tva, daleko unazad,
sve do po~etaka simboli~ke kulture.
Ve}ina ostalih priloga bavi se antiradnim fenome-
nom i nekih skora{njim dokazima o eroziji poverenja u
vladaju}e dru{tvene vrednosti. U tim tekstovima ~esto
se podrazumevalo da kolaps vladaju}eg poretka sledi
uskoro. To o~ekivanje je o~igledno bilo malo preura-
njeno. Sve ve}e osiroma{enje svakodnevnog `ivota,
poja~ano stalnim ekonomskim pritiscima, odbilo je
mnoge ljude od potrage za sadr`ajem i zna~enjem, ~ak
i kada bi se na{li zato~eni u kontekstu rada. Zato taj
trend sve ve}eg dru{tvenog i radnog otu|enja u kon-
tekstu koji mnogi od nas i dalje smatraju obe}avaju}im
tek treba da pre|e u stanje zna~ajnijeg otpora, iako
sam taj metod, koji sugeri{e otvorenost ka jedva
prikrivenim znacima sve izra`enijeg nezadovoljstva,
zadr`ava svoju vrednost.
Nadam se da }e ovi aspekti Elemenata odbijanja biti od
koristi svima koji su zgro`eni ko{marom s kojim se
suo~avamo i koji su re{eni da ga vi{e ne trpe. Ovo
izdanje posve}ujem Unabomberu. Kao {to je rekla Arlin
Davila, onome koji je poku{ao da nas spase.
1999.
Operacija Zerzan
D`on Zerzan i prijatelji
Odlomci iz tekstova i intervjua
odela rada, koja je toliko doprinela sada{njoj global-
P noj krizi, svakodnevno nas blokira u poku{aju da
sagledamo uzroke ove zastra{uju}e sada{njice. Mary
Lecron Foster (1990) sigurno ne preteruje kada ka`e da
se antropologija danas nalazi pred ozbiljnom i pogub-
nom opasno{}u fragmentacije. Shanks i Tilley (1987b)
upu}uju sli~an, danas tako redak izazov: Zadatak ar-
heologije nije da samo tuma~i pro{lost, ve} da promeni
na~in na koji je pro{lost do sada bila tuma~ena, u cilju
dru{tvene rekonstrukcije sada{njice. Naravno,
dru{tvene nauke ~ine sve da obuzdaju zamah i dubinu
vizije koju takva rekonstrukcija zahteva. Dovoljan je
samo jedan pogled na oblast gde se danas istra`uju
poreklo ~oveka i njegov razvoj, isparcelisanu na sve te
sekcije i podsekcije: antropologiju, arheologiju, paleonto-
logiju, etnologiju, paleobotaniku, etnoantropologiju, itd.
Pogled se sve vi{e su`ava; obogaljuju}i efekat koji je civi-
lizacija nosila sa sobom jo{ od svojih po~etaka.
Uprkos tome, postoje}a literatura mo`e da bude od
velike pomo}i ukoliko joj se pristupi na odgovaraju}i
na~in i sa `eljom da se prevazi|u sva ograni~enja
pro{losti. Nedostaci manje-vi{e uobi~ajenih oblika
mi{ljenja deo su dru{tvene stvarnosti koja i sama pati od
sve ve}e nedovoljnosti. Nezadovoljstvo sada{njim `ivo-
tom ra|a nepoverenje u zvani~ne la`i koje treba da
opravdaju taj na~in `ivota, {to osloba|a prostor za
druga~iji pogled na razvoj ljudske vrste. Odricanje i
pot~injavanje, koje moderni `ivot podrazumeva, dugo
su bili predstavljani kao nu`na posledica ljudske
prirode. Predstava o `ivotu pre civilizacije, obele`enom
oskudicom, brutalno{}u i neznanjem, u~inila je da na
vlast i autoritete gledamo kao na bogom dano spasenje
od divlja{tva. Slike pe}inskog ~oveka i neandertalca noj realnosti vremena, njegovom samopostojanju, prva
treba da nas podsete na {ta bismo li~ili da nam nije religi-
je, vlasti i rada.
To ideolo{ko vi|enje na{e pro{losti poslednjih decenija
bilo je izlo`eno radikalnoj kritici, najvi{e zahvaljuju}i
radovima nau~nika kao {to su Richard Lee i Marshall
Sahlins. Do{lo je do skoro potpunog odbacivanja
ortodoksnog antropolo{kog u~enja, s veoma zna~ajnim
posledicama. Sada znamo da su `ivot ljudi pre pripitoml-
javanja i poljoprivrede najve}im delom odlikovali lagod-
nost, bliskost sa prirodom, ~ulna mudrost, polna jed-
nakost i zdravlje. To je bila ljudska priroda tokom par
miliona godina, pre nego {to su se pojavili prvi sve{teni-
ci, kraljevi i gazde. ()
Opisati razotu|eni svet izgleda nemogu}e ili ~ak
nepo`eljno, ali smatram da mo`emo i da treba da
razotkrivamo sada{nji ne`ivot i kako je do njega do{lo.
Sa simboli~kom kulturom i podelom rada krenuli smo
zastra{uju}e pogre{nim smerom, napu{taju}i mesto
o~aranosti, razumevanja i celovitosti ka njihovoj odsut-
nosti, koja se nalazi u samom srcu doktrine napretka.
Isprazna i ispra`njuju}a logika pripitomljavanja i njena
te`nja za uspostavljanjem vlasti nad svime {to postoji,
sada nam otkrivaju ru{evine civilizacije, koje razaraju sve
ostalo. Pretpostavka o pot~injenosti prirode omogu}ava
prevlast kulturnih sistema koji }e i samu Zemlju uskoro
u~initi nenastanjivom.
Postmodernizam nam govori da dru{tvo bez odnosa
mo}i mo`e da bude samo apstrakcija (Fuko, 1982). To je
la`, osim ako `elimo da prihvatimo smrt prirode i da se
odreknemo onoga {to je nekada bilo i {to bismo mogli
ponovo da prona|emo. Turnbull je govorio o intimnom
odnosu izme|u naroda Mbuti i okolne {ume; ti ljudi
ple{u kao da vode ljubav sa {umom, zapisao je. U nedri-
ma `ivota me|usobno jednakih ljudi u kojem takvo
dru{tvo nije apstrakcija ve} stvarnost koja se bori da `ivi
i traje oni su plesali sa {umom, plesali sa mesecom.
J. Zerzan, Future Primitive, 1994.
*
Danas vladaju}a, skoro opsesivna predstava o materijal-
je i osnovna la` dru{tvenog `ivota. S vremenom je sli~no
kao i sa pojmom prirode, koji nije postojao pre
~ovekovog razdvajanja od nje. Postvarenje tog udalja-
vanja i njegovo nagla{avanje po~etak vremena jeste
Pad: po~etak otu|enja, istorije.
[pengler je primetio da se kulture razlikuju po intuitiv-
nom zna~enju koje dodeljuju vremenu, a Kaneti da je
upravljanje vremenom osnovni atribut svake vlasti . Ali,
ovde je nagove{ten i sam prelazak od zajednice ka civilizaci-
ji: vreme je osnovni jezik tehnologije i duha dominacije.
Sve grozni~avije ubrzavanje vremena, kao i neuspeh nje-
gove spacijalizacije (vezivanja za prostornu dimenziju),
jasno ukazuju da je re~ o ve{ta~koj, prisilnoj konstrukciji,
kao {to su i njeni pratioci, Progres i Postajanje. Tehnologija
i rad su na jo{ konkretniji na~in okovani vremenom. Ipak,
te`nja ka ukidanju istorije i vladavine vremena nije bila
tako jaka jo{ od srednjeg veka, a pre toga, jo{ od neolitske
revolucije i prelaska na poljoprivredu. ()
Beograd, 28. april-04. maj 2005.
U Srednjem veku, naro~ito od XIV veka, osvaja~ki pohod
vremena nai{ao je na otpor ~ije se razmere mogu upore-
diti samo sa onim iz vremena neolitske, poljoprivredne
revolucije. Ova tvrdnja se mo`e potkrepiti uporednim
pra}enjem razvoja vremena i dru{tvenih pobuna, gde se
uo~ava njihova definitivna i duboka kolizija. ()
Dramati~ne i nasilne promene sigurno su bile glavni uz-
rok velikih dru{tvenih pobuna s kojima su se podudarale.
Tekstilni radnici, seljaci i gradska sirotinja uzdrmali su
norme i barijere dru{tva do ta~ke rasula u ustancima
poput onog u Flandriji izme|u 1323-1328, ustanka
@akerista u Francuskoj 1358. i ustanka u Engleskoj 1381, da
navedem samo tri najpoznatija. Milenaristi~ki karakter
revolucionarnih pobuna tog perioda, koje su u Boemiji i
Nema~koj trajale sve do po~etka XVI veka, nepogre{ivo
nagla{ava faktor vremena i podse}a na ranije primere
`udnje za prvobitnim, neposrednim stanjem. Misti~ni
anarhizam Slobodnog duha u Engleskoj te`io je povratku
prirodi, kao {to je to pobunjenik D`on Bol izrazio u svojoj
~uvenoj izreci: When Adam delved and Eve span, who then
was a gentleman? Dobar primer je i radikalni misticizam
Hajnriha Susoa iz Kolonje (oko 1330):
Odakle dolazi{? Prikaza odgovori: Ja ne dolazim da idemo dalje, dublje od re~i, svi smo osetili `elju da se
niotkuda.
Ka`i, {ta si ti? Ja nisam. `ivota uklanja potrebu za izra`avanjem celovitosti. (...)
[ta `eli{? Ja ne `elim. J. Zerzan, Language: Origin and Meaning; Elemenst of
Ovo je ~udo! Kako ti je ime? Ime mi je Bezimena Refusal, 1989/ 1999.
Divljina.
Gde vodi tvoje znanje? U nesputanu slobodu. Sla`em se sa onima koji tvrde da je mnogo va`nije osvrnu-
Ka`i mi, {ta je za tebe nesputana sloboda? Kada ti se na na{e `ivote, da to ima ve}i potencijal od prou~a-
~ovek `ivi u skladu sa svim svojim kapiricima, ne prave}i
razliku izme|u Boga i sebe, i ne gledaju}i na pre ili na
posle... (58)
Osim `elje da sve bude zajedni~ko, da se ukinu svi
stale`i i hijerarhije, Susoova eksplicitno antivremenska
izjava otkriva najekstremnije te`nje dru{tvenih pobuna
XIV veka i izra`ava njihov element nepristajanja na
vreme. ()
J. Zerzan, Beginnig of Time, End of Time, Elements of
Refusal, 1989/ 1999.
*
@vot u prirodi, pre na{eg odvajanja od nje, sigurno je
uklju~ivao percepciju i kontakt koje te{ko mo`emo da
pojmimo iz na{eg sada{njeg stanja teskobe i otu|enja.
Komunikacija s celokupnim postojanjem sigurno je bila
izuzetna igra svih ~ula, koja je odra`avala bezbrojne, bez-
imene oblike u`ivanja i emocija koji su nam nekada bili
dostupni. (...)
Konkretnije su{tina u~enja jezika jeste u u~enju sistema,
modela, koji oblikuje govor i upravlja njime. Ideologija se
jo{ lak{e prepoznaje na tom nivou, gde se zbog temeljne
proizvoljnosti fonolo{kih, sintakti~kih i semanti~kih pra-
vila mora u~iti svaki pojedini jezik. Name}e se ne{to
neprirodno, kao nu`an element reprodukcije neprirod-
nog sveta. (...)
Operacija Zerzan
U tom smislu, govore}i u okvirima strukture, jasno je da
sloboda govora ne postoji; gramatika je nevidljivi kon-
trolor misli u na{em nevidljivom zatvoru. Na{e prila-
go|avanje svetu neslobode po~inje ve} sa jezikom. (...)
Tako su jezik, mit, religija i umetnost napredovali kao du-
boko politi~ki uslovi dru{tvenog `ivota, pomo}u kojih
su ve{ta~ki mediji simboli~kih oblika zamenili neposredno
`ivljeni kvalitet `ivota kakav je bio pre podele rada. Od
tada ~ove~anstvo vi{e nije moglo da vidi stvarnost lice u
lice; logika dominacije navukla je koprenu preko igre, slo-
bode i obilja. (...)
Ja pi{em u jeziku ({to je o~igledno), svestan da jezik post-
varuje otpor postvarenju. Kako je to objasnio Eliotov
junak Svini: Moram da se slu`in re~ima dok ti govorim.
Ipak, mogu}e je zamisliti zamenu zarobljenosti vre-
menom blistavom sada{njo{}u samo ako zamislimo
svet bez podele rada, bez tog razdvajanja od prirode iz
kojeg nastaju svi oblici ideologije i vlasti. Bez jezika ne
bismo mogli da `ivimo u ovom svetu i upravo to pokazu-
je koliko radikalno moramo da ga promenimo. (...)
Re~i odaju tugu; koristimo se njima da bismo ispunili praz-
ninu nezaustavljivog vremena. Svi smo osetili tu `udnju
re{imo svog tog pri~anja, znaju}i da mogu}nost celovitog
*
vanja antropolo{ke i arheolo{ke literature. Ali, smatram da
vredi prou~iti i dokaze iz pro{losti koji pokazuju na realno
stanje prirodne anarhije, koje je trajalo tako dugo. Ta
slika za mene je nadahnu}e, to saznanje o prevazi nehije-
rarhijskog na~ina `ivota kao jedinog uspe{nog i odr`ivog
oblika prilago|avanja koji je na{a vrsta ikada postigla.
Na{a vizija i na{a kritika civilizacije ne zavise od te slike ili
od tih dokumenata, ali mogu da iz njih crpu veliku snagu.
Beyond Symbolic Thought: A Brief Interview with John
Zerzan, By Kevin Tucker, Species Traitor #3, Spring 2003.
*
Prisutan je i odre|eni idealizam, koji pravi feti{ od izbega-
vanja etiketa. Naravno, kada bismo `iveli u idealnom
svetu (ako je to uop{te ono ~emu treba da te`imo!), takve
etikete bile bi besmislene. Ali, ne `ivimo u idealnom svetu.
Zato mi pozicija situacionista po tom pitanju izgleda
mnogo mudrija. Kada su ih pitali za{to smatraju neophod-
nim da sebe nazivaju situacionistuima, oni su odgovorili:
U sada{njem poretku, u kojem su stvari zamenile ljude,
svaka etiketa je kompromituju}aDo daljeg, na{a etiketa,
ma koliko zvu~ala sme{no, ima tu prednost {to uspeva da
po~uve novu liniju podele izme|u stare nedoslednosti i
nove strogosti. Ono {to je u poslednjih nekoliko decenija
najvi{e nedostajalo kriti~koj misli bila je upravo ta jasna
linija podele.
John Moore, o etiketi anarhoprimitivizam; Intervju
sa Johnom Flissom, 2000.
Operacija Zerzan Beograd, 28. april-04. maj 2005.

Nova linija podele obuhvata odnose u sferi proizvodnje

i distribucije odbacuju}i u potpunosti samu masovnu
proizvodnju i pitanje distribucije proizvoda takve akvit-
nosti i ide dalje od njih. Ona obuhvata sve pretpostavke
i posledice civilizacije kapitala. Tako na udar dolaze rad,
podela rada, roba, ekonomska ucena, masivni sistemi,
nau~no-tehnolo{ki kompleks, ideja progresa i sva druga
ideolo{ka i konceptualna opravdanja te civilizacije. Taj
pristup razotkriva svu la` postoje}h ideolo{kih podela,
ali i fakti~ka savezni{tva izme|u njihovih protagonista.
Levi~ari i desni~ari, anarhisti i fa{isti, antiglobalisti i glo-
balisti svi oni brane kapital, gr~evito se dr`e}i onoga {to
mogu da dobiju samo kroz takav odnos izme|u ljudi.
Neki me|u njima kritikuju kapitalizam, ali njihova kriti-
ka uvek ostaje apstraktna i povr{na: kritkuju se ekscesi i
nepravde kapitala, ali ne i njegova infrastruktura i
proizvodi. Re~ kapital mo`ete da zamenite nekom dru-
gom kao {to su to poku{avali ili i dalje poku{avaju razni
levi~arski i anarhisti~ki hipnotizeri ali, to }e uvek biti
neki Faraon: Veliki Mobilizator radne snage, energije,
sirovina, `ivota. Zato nema vi{e prirodnog savezni{tva
sa onima koji kritikuju samo izgled i manire Zveri. Nova
kritika odbacuje taj la`ni savez i ide s one strane starih
podela. Prosta stvar s tim u vezi jeste da je za taj pomak
dovoljan samo jedan korak: videli smo koji su bili dometi na koju zemlja ne}e prihvatiti. () Proleteri su se identi-
i posledice dosada{nje kritike kapitala. Sada samo treba fikovali s ljudima koji prodaju svoj rad. Cilj proleterske
obuhvatiti i ono {to je ta kritika uporno poku{avala da revolucije bio je da taj rad vrati u va{ posed. Ali, ja ne
po{tedi: sve potencijale i oslonce ovakvog na~ina `ivota, mogu da prihvatim taj mit, dolazio on Boga, Smita ili
u kojima je stara opozicija videla ne{to neutralno ili Englesa. Rad i proizvodnja nisu univerzalni i sama civi-
dostignu}a ~ove~anstva, zajedni~ki posed (com- lizacija je problem. () Da li ste proizvo|a~, distributer,
mons) koji bi trebalo sa~uvati, povrdgnuti druga~ijoj vlasnik ili ljudsko bi}e? I, {to je najva`nije, da li `elite da
upravi i pravednije distribuirati. O tome vi{e nema ni reorganizujete civilizaciju i njenu ekonomiju ili ne mo`e
govora. U pitanje treba dovesti sve. Celokupno nasle|e da vas zadovolji ni{ta osim njihovog kompletnog
civilizacije kapitala ~ine samo prepreke. Tu nema `ivota, uni{tenja?
nema budu}nosti. To treba uklanjati. Pitajte bilo kog
Kevin Tucker, To Produce or To Not Produce?, Green
Mo}nog Irvasa {ta misli o tome i re}i }e vam isto.
Anarchy #18, Fall/Winter 2004
Mo}ni Irvasi dolaze, blok 45, Saop{tenje od 11. marta
*
2005.
Pogledajte, samo ako imate dovoljno jak `eludac, slede}i
*
letak neke ultralevi~arske grupe iz 1980, tipi~an za
Ako ste verovali u Boga, Smita ili Engelsa, rad je bio va{a tehnooptimisti~ki pristup revolucionarnom pitanju:
su{tina. To je ono {to vas je ~inilo ~ovekom. Ako bi vam
Razvoj kompjuterskih tehonologija, koji sada ugro`ava
neko ukrao taj rad, to je bio najgori od svih zlo~ina.
sigurnost radnog mesta, mogao bi da se iskoristi za
Radnici su pokretali ma{inu i njeno preuzimanje bilo im
razvoj globalne komunikacione mre`e. Na taj na~in, na{e
je u dometu. Mogli su da se otarase gazde i da umesto
potrebe mogli bi da budu direktno koordinisane u skladu
njega postave novog ili neki radni~ki savet.
s rapolo`ivom radnom snagom i sirovinama.
Ako ste verovali da je proizvodnja nu`na, to je bilo revo-
Ako ostavimo po strani brigu za o~uvanje najamnog rada
lucionarno. Utoliko vi{e {to je takva revolucija bila
i sigurnosti radnog mesta. vidimo da se ljudska aktivnost
sasvim mogu}a. Neki ljudi su poku{ali. Neki su bili
ovde tretira (elektronski) samo kao raspolo`iva radna
uspe{ni. Ve}ina nije. Mnogi revolucionari bili su optu`eni
snaga. Da li je to jezik `elje? Da li sloboda, ljubav i igra
da su iznevereli ideale reavolucije i njihove tvorce. Ali,
mogu da cvetaju du` takvih linija?
proleterski otpor nigde nije ukinuo odnose dominacije.
Razlog je prost: lajali su na pogre{no drvo. Kapitalizam je Ovaj kompjuterizovani recept po~iva na te`nji za
oblik dominacije, a njen izvor. Proizvodnja i industrijalizam preuzimanjem kontrole nad mre`om dru{tvene repro-
su delovi civilizacije, nasle|e mnogo starije i mnogo dukcije Kapitalizam, {to jedva da je potrebno re}i,
dublje ukorenjeno nego {to je kapitalizam. Ali, tu se mo`e sasvim precizno da se defini{e upravo kao global-
zapravo postavlja pitanje identiteta. Klasni borci su pri- na mre`a dru{tvene reprodukcije. ()
hvatili sudbinu proizvo|a~a i samo nastojali da izvuku
najbolje iz lo{e situacije. To je sudbina koju zahteva civi-
lizacija. To je sudbina koju ja ne}u prihvatiti. To je sudbi-
Beograd, 28. april-04. maj 2005. Operacija Zerzan

Tehnologija se nije razvijala neutralno, kao da bi u prav-

im rukama ona mogla da se na blagotvoran na~in preo-
brazi u ne{to bitno druga~ije. Sredstva i metode
dru{tvene reprodukcije neophodan su uslov stabilnosti
dru{tvenog poretka. Fabri~ki sistem je stvorio potrebu za
disciplinovanim proletarijatom; moderniji oblici proiz-
vodnje progresivno pro{iruju taj proces civilozovanja
kroz specijalizovane, ~esto centralizovane, tehnologije.
Pojedinac je svuda redukovan instrumentima kapitaliz-
ma, jednako efikasno kao i poistove}ivanjem s najamnim
radom/ robom kao svojom su{tinom.
J. Zerzan, Refusal of Technology, Elements of Refusal,
1989/ 1999.
*
Anarhista ima svakakvih, kao i ljudi unutar ~ove~anstva.
Neki anarhisti razlikuju se od marksista samo po tome
{to su lo{ije obave{teni. Oni bi da Dr`avu zamene
mre`om kompjuterskih centara, fabrika i rudnika kojima
bi upravljali sami radnici ili neki anarhisti~ki Sindikat.
To se vi{e ne bi zvalo Dr`ava. Sama promena naziva pro-
terala bi Zver.
Fredi Perlman, Against His-Story, Against Leviathan,
1983, odlomak; Porodi~na biblioteka br. 5, 2003.
*
Prvu internacionalu je predvodio nekada{nji Marksov
sledbenik i njegov prvi prevodilac na ruski jezik, a zatim
protivnik, Bakunjin. () U slavljenju nauke, materi- upravlja~ki mehanizmi). To je svet koji branimo kada
jalnog progresa i industrijalizacije, Bakunjin i njegovi po~nemo da branimo bilo koje njegovo dostignu}e ili
sledbenici i{li su ~ak i dalje od Marksa. () Sebe su nazi- pogodnost. Hteli bismo da se jo{ malo ba{karimo u nje-
vali anarhistima i odbacivali svaku dr`avu, ali nikada im govim prednostima, a da sav posao neophodan za to
nije uspelo da objasne kako misle da osiguraju rad obavi neko drugi. O tome sanjaju i ti drugi; u stvarnosti,
bazi~ne i druge industrije, progres i dalji razvoj nauke svi samo radimo. Za{to?
jednom re~ju, kapital bez pomo}i vojske i policije.
Pravu priliku da tu kontradikciju re{e u praksi nikada Kraj lutanja, predgovor za @ak Kamat: Protiv pripitom-
nisu do~ekali. To nije uspelo ni njihovim dana{njim sled- ljavanja/ Lutanje ^ove~anstva, anarhija/ blok 45, PB br. 6,
benicima, koji i dalje ne shvataju da anarhija i industrija 2003.
nikako ne idu zajedno. *
Fredi Perlman, Stalna privla~nost nacionalizma, 1984; Pre mnogo godina, V. H. Oden je to sa`eo na slede}i na~in:
anarhija/ blok 45, PB br. 5, 2003. Vreme u kojem `ivimo okru`uje nas poput mesta
* zlo~ina. (W. H. Auden, The Double Man, 1941) Od tada je
kriza postala o~igledna i neprestano se produbljuje u svim
Naravno, prisutan je i nametnuti konsenzus po kojem bi sferama `ivota. Jedna moja prijateljica i kom{inica
regresija od civilizacije imala suvi{e visoku cenu, {to se nedavno je, vrlo re~ito i sa puno razumevanja, govorila o
onda poja~ava najjezivim projekcijama, od kojih ve}ina toj situaciji: U opho|enju s drugima, savetovala me je,
nisu ni{ta drugo nego sada{nji proizvodi modernosti. () treba uvek da imamo u vidu da je sva~ije srce slomljeno.
J. Zerzan, Modern Anti-World, 2004. J. Zerzan, Sumrak ma{ina, 2003.
* *
Da li su rintanje po firmama, masovno pusto{enje i Kako uni{teno ljudsko bi}e mo`e da se buni? ()
neprestani upadi u svetove drugih bi}a zaista jedini na~in
da se obezbedi ~ista voda, da deca budu zdrava i sita, da S jedne strane, ~ini se da su svi uslovi zadovoljeni: revo-
nam bude toplo (ili hladno), da se izle~i bolesno srce, lucija samo {to nije buknula. Ali, to se ne doga|a. [ta je
namesti i{~a{en zglob, vidi dalje od najdaljeg brda? Da li uzrok tom oklevanju? [ta spre~ava ljude da sve ove krize
je to uop{te neki na~in? Pravo istra`ivanje nije ni po~elo, i katastrofe, koje su posledica poslednjih mutacija kapita-
a sve {to smo nekada znali uspeli smo samo da zaboravi- la, preokrenu u katastrofu samog kapitala?
mo. Mi smo deevoluirali: evoluirao je samo kapital Uzrok le`i u pripitomljavanju ljudi, koje po~elo od
masivni sistemi za proizvodnju, ekspanziju, specijalizaci- trenutka kada se kapital nametnuo kao jedini mogu}i
ju i kontrolu (eksperti, nauka, tehnologija, represivni i oblik ljudske zajednice. Proces je zapo~eo fragmentaci-
Operacija Zerzan
jom i destrukcijom ljudskih bi}a, koja su zatim ponovo
oblikovana po slici kapitala; ljudi su pretvoreni u kapita-
listi~ka bi}a, a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljud-
skom obli~ju.
@ak Kamat, Protiv pripitomljvanja; anarhija/ blok 45, PB
br. 6, 1973.
* postao jedini revolu-
Sre}om, budu}i da se kao vrsta nismo su{tinski promenili
u poslednjih nekoliko hiljada godina, svako novoro|en~e
je i dalje ljudsko bi}e. Ono ima potencijal da postane
odraslo ljudsko bi}e sposobno za odr`ivi na~in `ivota na
odre|enom delu zemlje, samo kada bi moglo da odraste
u kulturnom kontekstu koji visoko vrednuje odr`ivost,
koji nagra|uje odr`ivost, koji pri~a o odr`ivosti i koji stro-
go blokira svaki oblik eksploatacije koji bi mogao da vodi
ka neodr`ivosti. To je prirodno. To smo mi.
Da bi napredovalo, svako dete mora da zaboravi {ta
zna~i biti ljudsko bi}e i da nau~i {ta zna~i biti civilizovan.
Psihijatar i filozof R. D. Leng (R. D. Laing) je to izrazio na
slede}i na~in: Od trenutka ro|enja, kada se beba iz
Kamenog doba suo~i s majkom iz XX veka, ona postaje
predmet tih tla~iteljskih silakao {to su ti bili i njeni
majka i otac, njihovi roditelji i roditelji njihovih roditelja.
Do trenutka kada novo ljudsko bi}e napuni petnaest
godina, svi mi postajemo takvi kakvi jesmo: poluluda
stvorenja, manje ili vi{e prilago|ena poludelom svetu. Ta
normalnost jeste epoha u kojoj `ivio.
Ono {to stoji kao zadatak pred svakim od nas jeste da
odbaci tu normalnost.
Derrick Jensen, Industrialism Must Go, Green Anarchy
#9, 2002.
*
Godine 1997-98, gusti oblaci dima mesecima su zaklanjali
sunce iznad jugoisto~ne Azije, kada je bilo zapaljeno
nekih 4 miliona hektara {uma. ^etiri godine kasnije, na
stotine po`ara je besnelo ju`nom Australijom; vatru su
podmetali tinejd`eri kojima je bilo dosadno. U
Sjedinjenim Dr`avama, zaga|enje podzemnih voda i tla
vidno je pove}ano zbog velike koncentracije antidepre-
sanata u ljudskoj mokra}i. Otu|enje u dru{tvu i
uni{tavanje biljnih i `ivotinjskih zajednica udru`uju se u
sablasni, isprepletani ples nasilja protiv zdravlja i `ivota.
Postvarena egzistencija progresivno osaka}uje sve i
svakog ko poku{a da je dovede u pitanje. Kako druga~ije
gledati na zapanjuju}e prilago|avanje postmodernis-
ti~kog duha, alergi~nog na samu pomisao da se u pitanje
dovedu temelji vladaju}e tehno-kapitalisti~ke malignosti?
Ali, to pitanje se ipak postavlja i sve br`e artikuli{e kroz
siloviti impuls obnovljenog dru{tvenog pokreta.
J. Zerzan, Sumrak ma{ina, 2003.
* Najzad, {ta je, u krajnjoj liniji, ta globalizacija o kojoj se
Sada{nja stvranost postala je nepodno{ljiva i nastavlja da
gubi kredibilitet. Na nama je da budemo odmetnici, koje
niko ne mo`e da predstavlja, koji ni~im ne doprinose tom
napredovanju smrti, u ~ijoj reprodukciji bi trebalo da
u~estvujemo. Vrhunsko zadovoljstvo le`i u uni{tavanju
Beograd, 28. april-04. maj 2005.
onoga {to uni{tava nas, u duhu Situacionista, koji su, kada
ih pitali kako misle da uni{te vladaju}u kulturu, odgovo-
rili: Na dva na~ina: prvo postepeno, onda naglo.
John Zerzan, We All Live in Waco
*
To da je sam `ivot
cionarni program vidi
se, makar negativno, i
po slede}oj ~injenici:
tonu}i sve dublje u
ludilo svoje potrebe za
dominacijom, iste one
dru{tvene snage koje
su nekada smatrane
konzervativnim, danas
se pokazuju nesposob-
nim da konzerviraju
samu biolo{ku osnovu
i tako obezbede opsta-
nak `ivih vrsta. Napro-
tiv, te snage su danas
posve}ene temeljnom
uni{tavanju te osnove.
Naime, ovo dru{tvo je
ludo u ^estertonovom
smislu: ono nije izgubilo
razum, ve} sve osim razuma, te apstraktne racionalnosti
robe koja je njegov krajnji i isklju~ivi smisao postojanja.
Nikada pre jedna vladaju}a klasa, koja je izgubila svaku
drugu istorijsku perspektivu osim svog odr`anja, nije
zapala u takav trans samoubila~ke neodgovornosti.
Nikada pre jedna klasa nije raspolagala tako mo}nim
sredstvima za iskazivanje tako potpunog prezira prema
`ivotu Zato slobodno mo`emo da ka`emo da sada{nja
dru{tvena organizacija, posmatrana iz ma kojeg ugla,
jednostavno ne mo`e da obezbedi `ivot.
Gi Debor, Ambis, 1989.
*
Lista zlo~ina je bukvalno beskrajna. Pitanje je samo da li
}e, nakon neizbe`nog sloma, civilizaciji biti omogu}eno
da se reciklira u ovu ili onu varijantu prvobitnog zlo~ina.
Novi pokret odgovara negativno. Svoju snagu primi-
tivisti crpu iz saznanja da je `ivot na{e vrste, uprkos svim
li{avanjima koje je pretrpeo u poslednjih 10.000 godina,
tokom nekih 2 miliona godina postojanja na ovoj planeti
bio zdrav i autenti~an. Taj antiautoritarni pokret se kre}e
u pravcu primitivnog naturalizma, a protiv totaliteta koji
vu~e na sasvim suprotnu stranu. [irom sveta, ljudi
po~inju da se organizuju, ka`e Dario Fo. Drugi glas iz
Italije na zadivljuju}i na~in opisuje to ose}anje:
toliko pri~a? Proces ekspanzije tr`i{ta ka eksploataciji
najsiroma{nijih zemalja i njihovih resursa u korist najbo-
gatijih? Standardizacija kulture i {irenje dominantnog
modela? Ali, za{to onda ne koristimo pojam civilizacija?
To mo`da ne zvu~i tako opasno, ali je prikladnije i elimi-
Beograd, 28. april-04. maj 2005.
ni{e nepotrebne neologizme. Nema sumnje da mediji i
ne samo oni imaju interes da sve zame{aju u maglovi-
tu antiglobalisti~ku ~orbu. Na nama je da pojasnimo
stvari, da razvijemo duboku kitiku i da delujemo u
skladu s njenim posledicama. (Terra Salvaggio, juli 2000)
Re~ je o borbi na sve ili ni{ta. Anarhija je samo ime za one
koji prihvataju tu borbu u ime izbavljenja i celovitosti,
koji poku{avaju da se suo~e sa istinom koliki nas put deli
od tog cilja. Ako je verovati antropolozima, mi, ljudska
bi}a, nekada smo znali kako se `ivi. Sada }emo saznati da
li smo za to jo{ uvek sposobni.
Ta {ansa je pred nama. Verovatno poslednja {ansa koju
imamo kao vrsta.
J. Zerzan, Sumrak ma{ina, 2003.
* ju stvore privid prirodnosti dominaciju koja duboko
Najzad, vra}amo se u sferu li~nog, koja je, naravno, pravi
teren revolucionarne borbe. Lik iz Belovljevog romana
Mr. Sammlers Planet se pita:
[ta je to tako obi~no u obi~nom zivotu? [ta ako nam cije ili Bo`je volje ili ekonomske nu`nosti. () To~ka u
uspe da s tim obi~nim `ivotom uradimo ono sto je
Ajn{tajn uradio sa materijom? [ta ako otkrijemo njegovu
energiju, oslobodimo njegovo zra~enje?
To zra~enje i ta energija bi}e tu kada svako od nas postane
taj Ajnt{tajn: kada svaki oblik produktivisti~kog, standar-
dizovanog odvajanja i svaki drugi oblik posredovanja
(koordinisanog ili ne) bude uni{ten jednom za svagda.
Sve u pro{losti i sada{njosti ~eka, ~eka na detonaciju.
J. Zerzan, The Refusal of Technology, 1989.
E, jel istina da su na{i preci morali da
rade po nekakvim firmama samo
zato da bi pre`iveli?
]uti, bilo, ne ponovilo se...
Operacija Zerzan
Iz razgovora sa Derrickom
Jensenom
Odlomci iz interjua Enemy of the State, Sun, 1998. i
Elements of Refusal, Food & Water, 2000.
Na osnovu prevoda Vi{eslava Kirini}a.
Derrick Jensen: [to je anarhizam?
John Zerzan: Rekao bih da je anarhizam poku{aj da se
dokinu svi oblici dominacije. () To je tako|er poku{aj
razotkrivanja na~ina na koje na{a filozofija, religija,
ekonomija i drugi ideolo{ki konstrukti obavljaju svoju
prvotnu funkciju, koja je da racionaliziraju ili naturalizira-
utje~e na na{e `ivote: tako se, primjerice, volimo uvjera-
vati da uni{tavanje prirodnoga svijeta ili domoroda~kog
stanovni{tva nisu u~inak donesenih odluka koje su prove-
dene u djelo, nego zapravo, o~itovanje darvinisti~ke selek-
kojoj ta definicija postaje pomalo problemati~na jest
~injenica da neki anarhisti u odre|enim stvarima vide
oblik dominacije, a u drugima ne. Tako, na primjer, neki
anarhisti tehnolo{ki imperativ ne vide kao kategoriju
dominacije. Ja ga vidim takvim i sve vi{e anarhista zauzi-
ma tu amtitehnolo{ku poziciju. [to vi{e odmi~emo na tom
putu tehnologizacije na{ega unutarnjega, ali i vanjskog
`ivota, sve manje anarhista a to vrijedi i za ljude koji sebe
ne nazivaju anarhistima vrednuje tehnologiju, proiz-
vodnju, napredak i kategorije suvremenog tehnolo{kog
`ivota. No, vratimo se definiciji. U osnovnom smislu,
anarhizam vidim kao sinomim za antiautoritarnost.
*
Derrick Jensen: [to ne valja s podjelom rada?
John Zerzan: Sve ovisi o tome {to `elite od `ivota. Ako je
va{ glavni cilj masovna proizvodnja, onda je sve u redu.
To je sredi{nja odrednica na{eg na~ina `ivota. Svatko je
od nas si}u{ni zubac zup~anika ovoga golemog stroja.
No, ako je, s druge strane, va{ prvotni cilj razmjerna
cjelovitost, jednakost, autonomija ili netaknuti svijet,
onda puno toga s podjelom rada ne valja.
Derrick Jensen: Mo`ete li to objasniti?
John Zerzan: Podjela rada obi~no se promatra, ako je se
uop}e i primje}uje, kao banalnost, danost suvremenog
`ivota. Sve {to oko sebe vidimo bilo bi neostvarivo bez
tog temeljca proizvodnje. Ali upravo u tome i jeste stvar.
Rije{iti sav taj nered zna~i ukinuti podjelu rada.
Smatram da u osnovi, osoba ne mo`e biti cjelovita ili slo-
bodna sve dok njezin `ivot i ~itavo njezino okru`je ovisi
o tome da je ona samo dio nekog procesa, neki njegov
komadi}. Podijeljeni `ivot zrcali temeljne podjele u
dru{tvu iz kojih sve proizlazi. Hijerarhija i otu|enje
tako|er su posljedice tih podjela.
Operacija Zerzan
Mislim da nitko ne mo`e pore}i ~vrst nadzor {to ga speci-
jalisti ili stru~njaci imaju nad suvremenim svijetom.
Jednako tako sam uvjeren da }e se svi slo`iti kako se nad-
zor sve br`e pove}ava.
Derrick Jensen: U kojoj bismo se mjeri prema va{emu
mi{ljenju, trebali osloboditi podjele rada?
John Zerzan: Mislim da je bolje pitanje: koliko cjelovi-
tosti `elimo sebi i svojem planetu.
* Takvo {to ne postoji. Postoji odre|eni slijed. Postoji ritam.
Derrick Jensen: Prije ste spomenuli vezu izme|u vreme-
na i dominacije.
John Zerzan: Mislio sam pritom na dvoje. Prije svega,
vrijeme je izum, kulturni artefakt, kulturno uobli~enje.
Ono ne postoji izvan kulture. I drugo, vrijeme je prili~no
to~no mjerilo otu|enja. Osobno vjerujem da sada{njost
oblikuje pro{lost ili da, to~nije, daje smjernice otkrivanju
izvora suvremenog otu|enja.
Derrick Jensen: Kako to mislite?
John Zerzan: Krenimo od sada{njosti. Vrijeme nikada
nije bilo opipljivije, tvarnije nego {to je danas. Ono nika-
da nije bilo konkretnije nego danas. Sve je u na{im `ivo-
tima podre|eno i mjereno vremenskim kategorijama.
Derrick Jensen: ^ini mi se da su ~ak i snovi podre|eni
vremenu jer su prisiljeni prilagoditi se svijetu rada, budi-
lica i rasporeda.
John Zerzan: Zaista zapanjuje kad pomislite da jo{ done-
davno vrijeme nije bilo toliko rastjelovljeno, toliko
apstraktno.
Derrick Jensen: Ali, ~ekajte! Nije li kucanje sata posve
opipljivo?
John Zerzan: Da, ono je postalo konkretno. Upravo to i
jest smisao konkretizacije, dakle, kad zamisao tretirate
poput stvari, iako ona zapravo nije stvar, nego samo
zamisao. Sekunda je ni{ta, a pridati joj odvojeno posto-
janje, protivno je na{em `ivotnom iskustvu. Neobi~no mi
se svi|aju rije~i Lvy-Bruhla o toj temi: Mi vrijeme
sva}amo kao da je ono prirodno svojstvo ljudskoga uma.
Ali to je opsjena. Takvog poimanja gotovo da nema ni u
jednoj primitivnoj zajednici.
Derrick Jensen: [to zna~i...
John Zerzan: [to najjednostavnije, zna~i da oni `ive u
sada{njosti, kao i svi mi kad se zabavljamo. Pri~a se da
ju`noafri~ko pleme Mbuti vjeruje da }e se pravilnim
ispunjenjem sada{njosti pro{lost i budu}nost same
pobrinuti za sebe.
Derrick Jensen: Krasna zamisao!
John Zerzan: Sjevernoameri~ko pleme Pawnee smatra
da `ivot ima ritam, ali ne i razvoj. Primitivni narodi
op}enito ne pokazuju osobito zanimanje za ro|endane
ili ra~unanje godina. [to se ti~e budu}nosti, oni zapravo
ne `ele nadzirati ne{to {to jo{ ne postoji, ba{ kao {to ne
`ele nadzirati prirodu. To iz-trena-u-tren sjedinjavanje sa
strujanjima i tijekovima prirodnog svijeta ne isklju~uje
svijest o godi{njim dobima, ali to nikako ne stvara
otu|enu svijest o vremenu koja bi im otela sada{njost.
Beograd, 28. april-04. maj 2005.
Sve je to nama vrlo te{ko shvatljivo, zato {to je pojam
vremena toliko sna`no usa|en u na{u svijest da je
ponekad te{ko zamisliti `ivot bez njega.
Derrick Jensen: Pretpostavljam da ne mislite samo na
mjerenje sekunda...
John Zerzan: Mislim na to da vrijeme ne postoji. Vrijeme
kao apstraktna nit koja se odmata u beskraj, povezuju}i
sve doga|aje, dok sama ostaje posve neovisna o njima.
Ali ne i vrijeme. To je pitanje na odre|eni na~in povezano
s masovnom proizvodnjom i podjelom rada. Kucanje
sata koje ste spomenuli. Istovjetne sekunde. Istovjetni
ljudi. Beskona~no ponavljanje istovjetnih radnji. Ali, dva
istovjetna trenutka zapravo ne postoje; jer ako `ivite u
bujici unutarnjeg i vanjskog iskustva koja uvijek donosi
gomile novih doga|aja, svaki je trenutak po kakvo}i i
koliko}i razli~it od prethodnog. Pojam vremena tada jed-
nostavno nestaje.
Derrick Jensen: Jo{ sam pomalo zbunjen.
John Zerzan: Poku{ajmo ovako: ako su doga|aji uvijek
novi, onda ne samo da je rutina nemogu}a, nego je i
pojam vremena posve besmislen.
Derrick Jensen: I obratno.
John Zerzan: To~no. Nametanje rutine mogu}e je jedino
nakon nametanja vremena. Freud je tu bio vrlo jasan.
Neprestance je isticao da je za uspostavu civilizacije s
otu|enjem u njezinu sredi{tu ponajprije trebalo prek-
inuti po~etno stanje bezvremenske i neproizvodne ugode.
To se, prema mojemu mi{ljenju, dogodilo u dvije faze.
Prvo je pojava poljodjelstva uve}ala va`nost vremena i
specifi~no opredmetila cikli~ko vrijeme, s njegovim raz-
dobljima intenzivnog rada vezana za sjetvu i `etvu, i s
njegovim stvaranjem vi{ka sjetvenog uroda koji se
prepu{tao poznavateljima kalendara: dakle, sve}enici-
ma. To je vrijedilo za Babilonace i Maye. Na zapadu je
pojam cikli~kog vremena, koji je zadr`ao barem sklonost
prirodnome svijetu s njegovom povezano{}u s ritmom
izmjene dana i godi{njih doba, uzmaknuo pred linear-
nim vremenom. Prelazak na linearno vrijeme po~eo je s
pojavom civilizacije, a zaista je zavladao negdje u osvit
kr{}anske ere. A kad jedanput uspostavite linearno vri-
jeme, javlja se i povijest, zatim napredak, onda idolatrija
budu}nosti na ~ijem `rtveniku valja `rtvovati neke oblike
`ivota, neke jezike, kulture, a u najnovije vrijeme mo`da
i ~itav prirodni svijet. Neko} je to bio oltar neke utopijske
budu}nosti, ali danas vi{e nemamo ni to. Isto se doga|a
u ~ovjekovu osobnom `ivotu, kad se uime nekoga
budu}eg `ivota odrekne `ivota u sada{njosti, mo`da
uime `ivota nakon odlaska u mirovinu, a mo`da ~ak i
uime `ivota nakon smrti i odlaska u raj. Ta vjera u ono-
strani raj tako|er je rezultat nelagode uzrokovane `ivo-
tom u linearnom vremenu.
*
Derrick Jensen: Spomenuli ste da broj, tako|er,
otu|uje...
Beograd, 28. april-04. maj 2005. Operacija Zerzan

John Zerzan: Mo`ete zbrajati objekte, ali ne i subjekte. svjedoci globalne utrke prema dnu, dok se transna-
Kad ~lanovi neke velike obitelji sjednu za objed, oni cionalne kompanije natje~u koja }e od njih najvi{e izra-
odmah, bez prebrojavanja, znaju nedostaje li tko. biti radnike i najvi{e uni{titi prirodu. To natjecanje
Brojanje postaje nu`no tek nakon homogenizacije. Ne otvoreno je i na osobnoj razini. Ako se ne ku`ite u
slu`e se svi ljudi brojevnim sustavima. Pleme Yanomame ra~unala, ne}ete dobiti posao. To je napredak.
tako primjerice broji samo do dva. Posve je jasno da tome
nije razlog njihova glupost. Ali jednako tako je jasno da
oni imaju druga~iji odnos prema prirodnome svijetu.
Prvi je brojevni sustav gotovo nedvojbeno rabljen za
mjerenje i nadzor pripitomljenih stada ili za oblikovanje
krda, budu}i da su divlja stvorenja postala proizvodi koje
se ubire. Matematikom se zatim koristilo u Sumeru prije
otprilike 5000. godina, i to u poslovne svrhe. Poslije je
Euklid razvio geometriju, pri ~emu se iz doslovnog
zna~enja tog pojma i{~itava i njegova svrha, dakle,
geometrija kao mjerenje povr{ine polja zbog odre|ivan-
ja vlasni{tva, oporezivanja i robovskog rada. Taj isti
imperativ pokre}e i dana{nju znanost, samo {to danas
poku{avamo premjeriti i porobiti ~itav svemir. Jo{ jedan-
put ponavljam da to nije anarhisti~ka teorija. Sam
Descartes, kojeg mnogi smatraju ocem suvremene
znanosti, rekao je da je svrha znanosti u~initi nas gospo-
darima i posjednicima prirode. On je, tako|er, ~itav uni-
verzum proglasio divovskim satnim mehanizmom,
povezuju}i time dva spomenuta oblika dominacije broj
i vrijeme u jedno.
*
Derrick Jensen: [to je, u {irem smislu, napredak bio u
praksi?
John Zerzan: Napredak je donio posvema{nju dehu-
manizaciju pojedinca i katastrofu ekolo{kog sloma. *
Mislim da je danas golem broj ljudi potpuno izgubio Derrick Jensen: ^esto pratim izvje{taje o `ivotima ljudi
vjeru u napredak, ali ga vjerojatno jo{ mnogi do`ivljava- primjerice o maloljetnicima koji ~itave dane provode pod
ju kao neizbje`nost. U svakom slu~aju, svi smo mi prisil- zemljom i pitam se kako pre`ivljavaju? Koliko znamo,
jeni pomiriti se s napretkom i na odre|eni smo na~in nje- imamo samo jedan `ivot: pa zar }emo ga potro{iti ubija-
govi taoci. Sada je temeljna zamisao u~initi sve nas ovis- ju}i se od posla?
nicima o tehnologiji i to na neobi~no bijedan na~in. Kad
je rije~ o zdravlju, to zna~i pove~atu na{u ovisnost o John Zerzan: Ili tjerati druge da se ubijaju od posla!?
tehnologiji, ali se pritom o~ekuje da svi zaboravimo kako Nedavno sam raspravljao s prijateljima o tehnolo{kom
je upravo tehnologija prouzro~ila ve}inu zdravstvenih dru{tvu, a neki od njih tvrdili su da moramo imati tele-
problema. Nije rije~ samo o tumorima uzrokovanim fone, da njih jednostavno ne mo`emo odbaciti. Drugi
kemikalijama. Gotovo sve bolesti u vezi su s civilizacijom, prijatelj je na to odgovorio: Ho}e{ li se jednako tako
otu|enjem ili odurnim uni{tavanjem okoli{a. spustiti u rudnik? Za{to to ne u~ini{? Jer ~itav na{ na~in
`ivota zasnovan je na robovanju pojedinaca ili, to~nije,
Derrick Jensen: Ja patim od Crohnove bolesti koja se milijuna pojedinaca.
gotovo ne javlja u neindustrijaliziranim zemljama, a
po~inje se javljati tek kao posljedica industrijalizacije tih Osobno bih se u rudnik spustio samo pod prijetnjom
zemalja. Doslovce, industrijska civilizacija pro`dire mi smr}u. Ali neki ljudi uistinu `ive pod prijetnjom smr}u jer
utrobu. nemaju gotovo nikakvog izbora kad je rije~ o pre`ivlja-
vanju. A mi koji nismo tako ugro`eni jednostavno
John Zerzan: Mislim da ljudi uistinu po~inju shva}ati moramo biti svjesni {to nam omogu}ava da ovako `ivimo.
svu ispraznost mita o napretku. Mo`da je to pretjerano
smion iskaz, ali u~inke napretka gotovo je nemogu}e ne *
primijetiti. [tovi{e, ni sam sustav vi{e ne govori previ{e o Derrick Jensen: Posvetimo se tehnologiji. Nije li razvoj
napretku. tehnologije gonjen pukom znati`eljom?
Derrick Jensen: Je li ga zamijenio neki novi pojam? John Zerzan: Ljudi stalno govore ne mo`ete duh vrati-
John Zerzan: Da, pojam inercije. To je to. Nosite se s ti u bocu; ne mo`ete od ljudi tra`iti da zaborave, i sli~no.
njome ili }ete nagrabusiti. Danas se malo govori i o Ali to je samo jo{ jedan poku{aj da se na{e slu|eno stan-
ameri~kom snu ili vrlome novom svijetu. Danas smo je u~ini prirodnom pojavom. To je, tako|er, samo oblik
istog onog rasisti~kog argumenta o inteligenciji. Zar Hopi
Operacija Zerzan
indijanci nisu znati`eljni samo zato {to nisu izmislili
hulahopke. Naravno da su ljudi znati`eljni. Ali u kojem
smislu? Jesmo li vi i ja zbog toga {to smo znati`eljni
po`eljeli stvoriti neutronsku bombu? Naravno da nismo.
To je suludo. Pa za{to bi to ljudi uop}e htjeli u~initi?
Ve}ina to ne `eli. Ali to {to ja ne `elim stvoriti neutronsku
bombu ne zna~i da nisam znati`eljan. Znati`elja nije
oslobo|ena vrijednosnog odre|enja. Odre|eni tipovi
znati`elje posljedica su odre|enih tipova mentalnog
sklopa, a na{a znati`elja slijedi logiku otu|enja; ona nije
samo rezultat puke `elje za znanjem ili `elje da se ne{to
spozna kako bi se postalo boljim ~ovjekom. Uzeta u
cijelosti, na{a nas znati`elja vodi ve}oj dominaciji i to je,
~ini se, njezin jedini cilj.
*
Derrick Jensen: Koji je smisao va{ega rada i `ivota?
John Zerzan: Volio bih vidjeti blisko povezanu zajednicu,
intimno bivanje u kojem odnosi nisu zasnovani na mo}i
niti na podjeli rada. Volio bih vidjeti netaknutu prirodu i
`ivjeti kao istinski ~ovjek. @elim to svim ljudima.
Derrick Jensen: Recite mi jo{ jedanput kako da to ostva-
rimo?
John Zerzan: Zaista ne znam. Mo`da bismo svi jednos-
tavno trebali ne oti}i na posao. Tko ga jebe. Uskratite im
svoju energiju. Sustav ne mo`e opstati bez nas. Njemu je
potrebna na{a energija, a ako ljudi prestanu odgovarati
na njegove potrebe, on je osu|en na propast.
Derrick Jensen: Ali ako prestanemo odgovarati, ako
uistinu odlu~imo prekinuti suradnju, nismo li onda i
sami osu|eni na propast, jer }e nas sustav uni{titi?
John Zerzan: Da, to je uistinu slo`eno. Kad bi sve bilo
tako lako, ljudi bi jednostavno ostali kod ku}e jer je doista
naporno prolaziti kroz bijednu rutinu u ovoj sve
ispraznijoj kulturi. Ali uvijek moramo imati na umu
pitanje: ako smo ve} osu|eni na propast, koji je oblik
propasti gori? Nedavno sam odr`ao predavanje na ore-
gonskom sveu~ili{tu o ve}ini spomenutih tema. Na kraju
sam rekao: Znam da poziv na ovakav oblik ru{enja sus-
tava mo`e zvu~ati smije{no, ali jedino rje{enje koje je jo{
smje{nije od spomenutoga jest ostaviti sustav da djeluje.
*
Derrick Jensen: U djelu Elementi odbijanja vrlo precizno
obja{njavate kako je po~etkom dvadesetog stolje}a pos-
tojala golema revolucionarna energija, te kako je na
mnogo razli~itih na~ina Prvi svjetski rat bio izravan
poku{aj uni{tavanja te energije putem pokolja pod
pokroviteljstvom dr`ave.
John Zerzan: Za rat je, dakako, uvijek potreban dobar
razlog, osobito kad je pravi neprijatelj dr`ave upravo
samo njezino gra|anstvo. Ubojstvo vojvode Ferdinanda
osobito je odgovaralo umiru}em poretku. Ali ono ni u
kojem slu~aju nije uzrokovalo rat. Pravi razlog rata bio je,
prema mojemu uvjerenju, vezan za izniman nemir di-
ljem Europe. To je priznao ~ak i George V kad je u ljeto
1914. pred po~etak rata, rekao: Krik gra|anskog rata
dolazi iz grla mojih najodgovornijih i najtrezvenijih
sugra|ana. Eksplozija se morala dogoditi.
Beograd, 28. april-04. maj 2005.
Ali, o kakvoj je eksploziji rije~ i prema kome je ona usmje-
rena? Ima li boljeg na~ina uni{tavanja nade od dugog i
besmislenog rata? I upalilo je. Ve}ina sindikata i
ljevi~arskih stranaka poduprla je rat, a sve one koji to nisu
u~inili, jednostavno je uni{tila dr`ava. Nakon rata mali je
broj ljudi imao srca te`iti revoluciji, a oni koji su joj te`ili,
poput Mussolonija ili bolj{evika, nisu bili pravi revolu-
cionari koji bi preobrazili dru{tveni poredak, nego zapra-
vo oportunisti koji su vakuum mo}i okrenuli u vlastitu
korist. ()
Derrick Jensen: U kojem se smjeru ta energija iako je
pomalo ~udno otu|enje zvati energijom zapravo
kre}e?
John Zerzan: Mislite li da raste? To ne znam. Ali sam si-
guran da mi nismo sretni bezumni potro{a~i za kakve
nas dr`e. Pa ~ak i ako vjerujemo da to jesmo, na{a }e nam
tijela otkriti istinu. ()
*
Derrick Jensen: Ugodno je razgovarati o zdravom `ivotu
oslobo|enom dominacije, ali svima nam je jasno {to bi se
dogodilo kad bismo u svojim lokalnim zajednicama
razvili prihvatljiv na~in `ivota i kad bi odjedanput
~lanovi vladaju}e kulture po`eljeli neke na{e resurse.
^itava bi na{a zajednica bila uni{tena, a na{i bi resursi bili
pokradeni.
John Zerzan: Da, tako je to u zbilji. Mi volimo misliti da
nasilje nije nu`an odgovor, ali nisam siguran je li to ba{
tako. Mogli bismo, dakle, re}i da u slu~aju dovoljno
velikog ustanka zapravo ne bi bilo puno nasilja.
Derrick Jensen: Nastavite.
John Zerzan: Prvo {to mi pada na pamet jest svibanjski
ustanak u Francuskoj 1968, tijekom kojega je deset miliju-
na ljudi jednostavno zaposjelo svoja radna mjesta.
Studenti su bili pokrenuli lavinu, ali nakon toga je nagomi-
lana ljutnja jednostavno provalila. Policija i vojska dr`avi
nisu nimalo koristile jer je ~itava zemelja bila uklju~ena.
Neko se vrijeme razmi{ljalo o slanju NATO snaga.
Na`alost, ustanak je vrlo brzo stavljen pod kontrolu i to
uglavnom uz pomo} ljevi~ara i sindikata koji su revolu-
cionarnu energiju htjeli iskoristiti za vlastite reformske
Beograd, 28. april-04. maj 2005.
zahtjeve. Ali narod je neko vrijeme uistinu zauzeo ~itavu
zemlju. I sve je proteklo bez nasilja. Nasilje jednostavno
nije bilo potrebno.
Derrick Jensen: Ali ustanak nije prouzro~io nikakvu
dugoro~nu promjenu, zar ne?
John Zerzan: Nije. Ali je pokazao svu krhkost sredstava
prinude kojima dr`ava raspola`e. Kod tako masovnog
ustanka dr`ava je bespomo}na.
* Derrick Jensen: Kako mislite sve to?
Derrick Jensen: Htio bih se vratiti na pitanje kako se
~ovjek pona{a kad je svjestan da ljudi na pozicijama mo}i
raspola`u tenkovima, topovima i zrakoplovima. ^ini mi
se da je to mo`da i najva`nije pitanje na{ega doba. Mo`e
li se zdravo i pribrano odgovoriti na u`asno destruktivno
pona{anje? Kako neka miroljubiva osoba odgovara na
nasilje? Kako se pomiriti s ~injenicom da }ete, kako biste
ukinuli prisilu mo`da i sami morati primijeniti prisilu?
Mo`da }ete morati prisiliti prisiljiva~e?
John Zerzan: To je slo`eno pitanje. ^itali ste Kolumbove
zapise iako to nije jedini primjer u kojima opisuje
kako su domoroci veoma srda~no do~ekivali prido{lice.
Mo`da bi im bilo pametnije da su im prerezali grkljane.
Mislim da }e se ve}ina s time slo`iti, a ako se i ne slo`e, to
je vjerojatno zato {to nikada u `ivotu nisu bili podvrgnu-
ti nasilju, ni osobno ni kao ~lanovi obitelji ili zajednice. Ali
ti miroljubivi ljudi sebi postavljaju pitanje, za{to bi staro-
sjedioci morali prerezati grkljane prido{licama? To nije
bio njihov na~in.
Derrick Jensen: Sherman Alexie je ispripovijedio sjajnu
pri~u o tome {ta bi sve dao da je bio `iv kada se Kolumbo
iskrcao. Nakon opisa mnogih oblika nasilja kojima bi
podvrgao Kolumba i njegove ljude, zaustavlja se i ka`e:
Ali ipak, mi to nikada ne bismo u~inili. Mi jednostavno
nismo takvi.
John Zerzan: Mo`da treba re}i da slijede}i put stvari
ne}e biti iste. Nismo mi stvorili ovu kulturu. Nismo mi
pretvorili svijet u ovo boji{te i groblje. Nismo mi
me|uljudske odnose doveli u ovo stanje parodije. Ali
na{a je odgovornost da nadi|emo tvorevine ove kul-
ture. Moglo bi se re}i da sada moramo biti ono {to
moramo, kako bismo ih nadi{li. Adorno govori o prevla-
davanju otu|enja otu|enjem. Ne znam kako to u~initi,
ali ~esto razmi{ljam o tome. O tome mora razmi{ljati
svatko onaj kome je stalo do odr`avanja `ivota na
Operacija Zerzan
ovome planetu. Na osobnoj razini stvar se mo`e iskaza-
ti pitanjem: biste li mogli nekoga ubiti, kad biste znali da
}ete time spasiti mnoge `ivote?
*
Derrick Jensen: Vratimo se va{oj tvrdnji da {ezdesete
nisu dodirnule ni povr{inu.
John Zerzan: Tijekom {ezdesetih postojao je zajedni~ki
osje}aj da je sustav ipak mogu}e preobraziti, a ako i nije,
da revolucija ne}e biti osobito te{ka. Mislili smo da vjetro-
vi pu{u u drugom smjeru. Ali velike promjene kojima smo
te`ili, nikada se nisu obistinile. I tako su se 1970tih neki od
nas zapitali {to nam je uop}e zna~ila revolucija? [to taj
pojam zapravo zna~i? [to bi trebalo u~initi da se stvari
uistinu promijene? Jesmo li uop}e bili na pravome putu?
~esto smo si postavljali ta pitanja jer nam je sve vi{e posta-
jalo jasno da je na{e djelovanje bilo nedostatno. Danas,
tridesetak godina poslije, nakon triju desetlje}a poraza i
uni{tavanja, puno je manje idealizma i optimizma, ali mi-
slim da sada imamo i manje iluzija. Po~injemo shva}ati
dubinu problema i slo`enost potrebnih mjera. Mislim da
neki ljudi to danas sve to neobi~no dobro shva}aju.
John Zerzan: Ne ka`em da ljudi prije trideset godina
nisu znali kakve promjene `ele, ali bilo je mnogo stvari o
kojima tada nismo ni pribli`no dovoljno razmi{ljali. Na
primjer, tehnologija. Ljudi nisu razmi{ljali {to tehnologi-
ja zapravo jest, koliko je sustav ovisan o njoj (i obrnuto),
i koliko ona utjelovljuje sustav kapitala. To se jednim
dijelom dogodilo zato {to dru{tvo nije bilo toliko tehno-
logizirano. Ali danas je zbiljsko iskustvo na rubu izumi-
ranja. [tovi{e, gotovo da ne postoji iskustvo koje nije
posredovano. Stoga je vrlo te{ko ne primijetiti da `ivot
podloga `ivota, cjelovitost `ivota i osje}aj neposrednog
iskustva polako biva isisan. Svjedoci smo i sudjelujemo
u ne~emu {to je Debord nazvao prijelazom sa `ivljenog
`ivota na predstavljeni `ivot.
Sljede}a stvar o kojoj nismo dovoljno razmi{ljali a koja
je vezana za tehnologiju jesu mediji. Ali danas vi{e ne
mo`ete izbje}i raspravu o tome. ^itav slikovni meha-
nizam poti~e nas da probavljamo razli~ite slike `ivota: da
probavljamo predstavljanja umjesto da `ivimo. Danas je
to op}e poznato, ali nisam siguran da je tako bilo i prije
trideset godina.
Dobro je i to {to ljudi sve vi{e shva}aju da sustav ne
ba{tini spomenuta pitanja kao dio diskursa o tome kakvo
dru{tvo jest i kakvo bi trebalo biti.
*
Derrick Jensen: [to biste voljeli da ljudi u~ine u skora{-
njem razdoblju?
John Zerzan: S jedne strane, sustav je toliko sjeban da je
sve {to u~inimo dobrodo{lo, bila to za{tita biolo{ke
raznolikosti ili pomo} zlostavljanim `enama. Ali svim tim
postupcima, mi se samo {titimo od nasrtaja sustava.
Pitanje je kako prije}i u napad.
Operacija Zerzan
Treba odbaciti ceo ovaj smrdljivi sistem i preuzeti sve konsekvence.
Ted Kaczynski,Unabomber, Industrial Society and Its Future, p. 179,
1995; http://en.wikipedia.org/wiki/Theodore_Kaczynski
To je puno slo`enije jer je ipak puno te`e odrediti izravne
prakti~ne poteze. Mislim da je razlog tome golemost
~itavog projekta. Ali prili~no sam uvjeren da je projekt
koji nas o~ekuje najve}im dijelom zapravo uklanjanje,
rastavljanje i brisanje svih postoje}ih razdvajanja, posre-
dovanja i upletanja. A taj projekt uklju~uje i upravo u
toj to~ki stvari postaju vrlo slo`ene ru{enje ovoga gole-
mog sklopa me|usobno isprepletenih institucija.
^injenica da je sustav tako sna`no isprepleten tako
totalan i jest razlog njegove efikasnosti.
*
Derrick Jensen: Vratimo se pitanju {to trebamo u~initi...
John Zerzan: Te{ko je re}i ho}e li nas po{tivanje pravila
igre odobrenih prosvjednih rituala koje nam pru`a
sustav pribli`iti uklanjanju sustava. Nije mi jasno kako
ljudi mogu misliti da }e nam sam sustav pru`iti pravila
vlastitog dokidanja. Bilo bi lijepo kad bi uljudni prosvjedi
i po{tivanje pravila igre, uklju~uju}i i nepovredivost
vlasni{tva, bili dovoljni. Ali ulju|ena neposlu{nost
zapravo je uljudnost prema sustavu. Pa kakav je to
neposluh koji prihva}a neprijateljevo poimanje prihvatljivog i
neprihvatljivog? ()
Do sada se uvijek potvrdilo da kad ljudi jedanput shvate
svu zatrovanost odre|enog stanja i njegovih temelja,
stvari se doga|aju same po sebi. Drugim rije~ima, prvo
{to moramo u~initi, jest shvatiti suludost igre prema
pravilima sustava. Misliti da }e va{e uhi}enje zbog
kle~anja na plo~niku i pla}anja kazne zapravo zaustaviti
ili znatno usporiti ~udovi{tan razvoj bitne tehnologije i
civilizacije, uistinu je suludo...
Derrick Jensen: Dobro onda...[to bi trebalo u~initi da se,
primjerice, zatvori drvna industrija? A zatim na sljede}oj
razini: {to bi trebalo u~initi da se isklju~i ~itav stroj?
John Zerzan: Mislim da prvo moramo odlu~iti {to
zapravo `elimo. To je vrlo hrabar i, ~ini mi se, razuman
pristup. S obzirom na razornost sustava, mislim da je to
i jedini razuman stav. Uvjeren sam da }e se mnogi ljudi
s time slo`iti. No isto tako, mnogo ih je koji se pla{e tog
pristupa. ()
Pitanje nasilja jo{ je slo`enije. Posve mi je jasno da mi u
jednakoj mjeri ubijamo ne djelovanjem, kao i izravnim
djelovanjem. () Nedavno sam nai{ao na navod Exiene
Beograd, 28. april-04. maj 2005.
Cervenkora, koja ka`e: Ubila sam mnogo vi{e ljudi od
Kaczynskog (Unabombera), jer sam u posljednjih pet-
naest godina platila hrpu poreza koje on nije pla}ao.
Uistinu me zapanjila osnovanost te tvrdnje koja nas pod-
sje}a da smo svi odgovorni.
*
Derrick Jensen: @elim da tu budemo sasvim jasni. Da li
mislite da }e se sistem sam uru{iti ili je potrebno pogurati
ga? Ako ga ve} treba pogurati, gdje pritisnuti?
John Zerzan: Mislim da se, na `alost, ne}e sam uru{iti. Ali,
uvjeren sam da je sistem samo lju{tura ~iji temelji polako
trule. Zato je pitanje gdje udariti zaista dobro i klju~no. Ja
bih ga samo obrnuo i pitao: gdje ne udariti? Sistem je
toliko destruktivan, dostojan prezira i ukidanja da ne
znam nijedan njegov deo koji bi vrijedelo sa~uvati. To
shvatanje i svest da taj sistem ubija planetu sigurno }e
vas osloboditi da djelujete na prikladan i efikasan na~in.
1998/ 2000.
Najsizam: im., sklonost, uglav-
Najsizam nom dru{tveno kodifikovana,
da se ne~ije pona{anje proce-
njuje u zavisnosti od stepena
srda~nosti; tiranija uljudnosti
koja blokira kriti~ko mi{ljenje i
autonomno pona{anje.
vi dajemo prednost onome {to je prijateljsko, iskreno,
S ljubazno, pristojno. Ali, u ovom ko{marnom svetu, sve
dublje pro`etom krizom, u kojem sve biva dovedeno u
pitanje, prijatno mo`e biti la`no.
Lice tiranije ~esto je nasmejano, prefinjeno.
Prise}amo se Au{vica, ~iji su upravitelji znali da u`ivaju
u svom Geteu i Mocartu. Atomsku bombu nisu konstru-
isali nekakvi monstruumi, ve} pristojni, liberalni
intelektualci. Isto va`i i za dana{nje promotere kompju-
terizacije i sve druge koji rade na tome da nas zaglibe u
trule` ovog sistema. Na primer, prijatan lik poslovnog
~oveka, stuba-oslonca radi-i-kupuj na~ina `ivota, koji
nastoji da na svaki na~in prikrije sve njegove u`ase.
Najsizam posebno `estoko drma mirovnjake, koje
njihova moralna uljudnost uvek iznova vodi u idiotski
ritualizovane akcije, u kojima nikada ne pobe|uju.
Mislim na one iz Earth First!, koji ne uspevaju da se
obra~unaju ~ak ni sa duboko nazadnom ideologijom
koja se diktira s vrha njihove organizacije, kao i na Fifth
Estate, ~iji nekada va`an doprinos sve vi{e gubi na
zna~aju usled prodora liberalizma. Svi ti ograni~eni,
separatni ciljevi, od ekolo{kih do feministi~kih, ~ak i u
svom najmilitantnijem obliku, samo potvr|uju do koje
je mere potreban su{tinski raskid sa praksom koja u okviru
sistema proizvodi samo incidente.
Beograd, 28. april-04. maj 2005. Operacija Zerzan

Pristojno je savr{eni neprijatelj takti~kog i analiti~kog O poseti,

mi{ljenja: budi tolerantan, te`i sporazumevanju, ne
dozvoli da radikalne ideje uti~u na tvoje pona{anje; pri- pripremanju
hvati ve} postoje}e metode i pomiri se sa svim ograni~enji-
ma svakodnevnog gu{enja. Stalno popu{tanje, uslovna zbirki
reakcija na komandu igraj po pravilima onih na vlasti,
naravno to je prava Peta kolona, ona u na{im glavama. Zerzanovih
U kontekstu te{ko o{te}enog dru{tvenog `ivota, koji
nala`e primenu najdrasti~nijih mera kao minimalan tekstova, itd.
odgovor u cilju ozdravljenja, najsizam se otkriva kao
izrazito infantilna, konformisti~ka, ali i opasna opcija. On
nam ne obe}ava radost, samo jo{ vi{e rutine i izolacije. rogram posete pogledajte na poslednjoj strani. Do po-
Zadovoljstvo autenti~nog `ivljenja mogu}e je osetiti samo kroz
sukob sa ovakvim dru{tvom. Najsizam nas dr`i prikovanim
P sete dolazi na Zerzanovu inicijativu, a kontakt smo
uspotavili polovinom decembra 2004. Iako se Zerzan u
svakog za svoje mesto, gde zbunjeni i izolovani nepre- po~etku raspitivao za posetu Beogradu/ Srbiji, najbr`e i
stano reprodukujemo sve ono {to nas ina~e zgra`ava. najve{tije su reagovali prijatelji iz Zagreba. Oni su obezbe-
Zato prestanimo da budemo pristojni prema ovom dili uslove za njegov dolazak u ovaj deo sveta, a onda smo
ko{maru i prema svima koji bi da nas u njemu zadr`e. se rasporedili po deli}ima.
Precizan program se u ovom trenutku jo{ ne zna, s tim
John Zerzan, Nihilisti~ki re~nik, tekst br. 1; Future Primitive and {to nije ni potrebno da sve bude precizirano unapred. Pri-
Other Essays, Autonomedia & Anarchy: A Journal of Desire kazani su neki utvr|eni termini, ali sve je i dalje otoreno za
Armed, 1994. va{e predloge i inicijative. Ko zna {ta }emo sti}i, ali uvek
mo`ete da se javite.
Pretpostavljamo da }e biti i interesovanja iz pravca
medija, za intervjue i sl. Samo napred. Zerzan je tu sigur-
I Z VO R I no otvoreniji od nas. Samo vas molim da imate u vidu
neka ograni~enja i da svoje predloge dostavite pre
BIOGRAFIJA posete. U svakom slu~aju, {to pre, to bolje. Imajte u vidu
www.blackandgreen.org/jz.html i da }e Zerzan rado odgovoriti na va{a pitanja ako mu ih
en.wikipedia.org/wiki/John_Zerzan dostavite kasnije, po njegovom povratku u Oregon.
Zna~i, mo`da ne{to ne stignete sada, ali tu je i ono posle.
BIBLIOGRAFIJA
www.blackandgreen.org/jz.html Iza svega bi trebalo da ostane i ne{to trajnije. Zato
planiramo izdavanje jedne ili dve zbirke Zerzanovih tek-
OPERACIJA ZERZAN stova. Opet, mo`da se to pojavi u nekoj drugoj formi, u
zerzan.dzabalesku.net/ okviru serije tekstova koja bi trebalo da predstavi i druge
pristupe koji kritikuju Majku Civilizaciju. S druge strane,
ANARHIJA/ BLOK 45: PORODI~NA BIBLIOTEKA trebalo bi nastaviti i sa objavljivanjem situacionisti~kih
anarhija-blok45.modukit.com tekstova (velika je to ljubav, uprkos svemu). Ima i drugih
blok45.dzabalesku.net stvari, jednako neodoljivih i preko potrebnih. Svi koji
`ele da se uklju~e u prevo|enje ili pripremu {tampanih
BLACK AND GREEN NETWORK
blackandgreen.org/ stvari mogu da se jave u bilo koja doba. Sve }e biti objav-
ljeno u okviru Porodi~ne biblioteke i Operacije D`abales-
INSURGENT DESIRE: THE ONLINE GREEN ANARCHY ARCHIVE ku. Podrazumeva da svi koji rade na tome rade d`abe i
www.insurgentdesire.org.uk/ da im je to, dok konkretna akcija traje, apsolutni prioritet.
Zato vas molim da dobro procenite svoju situaciju i
PRIMITIVISM mogu}nosti.
www.primitivism.com/author-index.htm Taj poziv je stalno otvoren. Nije re~ samo o radu na
knjigama, ve} i o pokretanju serije kra}ih izdanja, ~aso-
GREEN ANARCHY (ZERZANOVA MATI~NA REDAKCIJA)
pisa, itd., {to ne bi trebalo da po~iva samo na prevodima
greenanarchy.org/
(nije ni trebalo, od po~etka). Zvu~i ~udno, ali pred nama
ANARCHY : A JOURNAL OF DESIRE ARMED je sav prostor: prava pitanja nisu ni na~eta, tu je samo
anarchymag.org/ more la`nih.
Da bi se u ovaj bajni konsenzus o normalnom
SITUATIONIST INTERNATIONAL ONLINE `ivotu unela totalna pometanja nije potrebna armija.
www.cddc.vt.edu/sionline/index.html Dovoljna je {a~ica odlu~nih diletanata. To je iz tog
poziva. Imajte to u vidu.
BUREAU OF PUBLIC SECRETS (SITUACIONISTI)
www.bopsecrets.org Aleksa, blok 45, 17. mart 2005.
 TEMA I PLAN OPERACIJE ZERZAN

KRIZA MODERNITETA, KRITIKA

TEHNOLOGIJE I CIVILIZACIJE

20-27. april: Zagreb, Split, Rijeka, Pula

28. april: dolazak u BEOGRAD
29. april: otvoreno (proveriti telefonom)
30. april: NOVI SAD
01. maj: otvoreno (mo`da KRAGUJEVAC)
02. maj: DOM OMLADINE, tribina, 20h
03. maj: GAVEZ, Ada Ciganlija, od 19h do zore
04. maj: otvoreno do 17h (proveriti telefonom)
04. maj: povratak u Zagreb, 05. maj let za USA

KONTAKT: 063 764 83 81

blok45@eunet.yu
http://zerzan.dzabalesku.net

Dolazak JOHNA ZERZANA u ovaj deo sveta omogu}ila je

AGENCIJA ZA RJE{AVANJE NERJE{IVIH DRU{TVENIH
PROBLEMA/ ZAGREB

agencija@dzabalesku.net

Program je otvoren za sve pojedince, grupe (formalne i neformalne) i, avaj,

predstavnike medija. Raspitajte se o otvorenom delu posete preko prilo`enih
telefona i email adrese. Uglavnom smo po gradu, u bloku i na Adi.
OPERACIJU ZERZAN, na podru~uju grada Beograda i malo {ire, omogu}ili su
Pegla, Neboj{a M i Lepi Sr|a.
Posebnu zahvalnost dugujemo Draganu Ambrozi}u (Nevidljiva ruka/ Dom
omladine) i Jovici (Gavez/ Ada Ciganlija).
Veliko hvala i svim ostalim prijateljima PORODI~NE BIBLIOTEKE na sjajnim
sugestijama i podr{ci!

Kratkoro~ni cilj anarhije/ blok 45 je ukidanje kapitalisti~ke civilizacije (ili samo kapitalizma ili samo civilizacije) na svim nivoima
stvarnostii, od svakodnevnog do planetarnog, u svim njenim ideolo[kim i geografskim modalitetima. Dugoro~nih ciljeva nemamo.
anarhija/ blok 45 nema nikakve veze ni sa jednom politi~kom ili nevladinom organizacijom, niti sa bilo kojom grupom koja se u Beogradu,
Srbiji ili u ovom delu sveta predstavlja kao anarhisti~ka (o levi~arima, ma [ta to zna~ilo danas ili oduvek, da ne govorimo). Za anarhiju/ blok
45 ideologija anarhizma je bez ikakvog zna~aja. Izvesna terminolo[ka podudarnost je slu~ajna i za sada predstavlja izvor mnogih zabavnih,
ali ponekad i vrlo zamornih nesporazuma.
Nikakve ideologije nas ne]e spasiti. Moramo se spasiti sami. Idemo kroz mrak, improvizujemo. Svakoga ko tra`i izvesnost i garancije
treba opaliti po nju[ci. Sami u svetu, zajedno u [umi: Orijentacija u vremenu i prostoru, terenski priru~nik, blok 45, 2003.
NIKADA NE RADI