Poglavlje 90

Infektivni mikroorganizmi
Michael M. Lederman
Najvei znaaj infektivnih bolesti je u tome to se najvei broj moe leiti. Infektivne
bolesti koje zaokupljaju panju lekara menjaju se sa vremenom, od sifilisa poetkom XX
veka, do aktuelne HIV infekcije i SIDE. Studentu medicine uvid u infektivne bolesti je
uvid u medicinu u njenoj celini. Oslerov postulat (primenjen na sadanji momenat) i dalje
vai : onaj ko zna sifilis (infekciju virusom humane imunodeficijencije HIV), zna
medicinu.
Virusi
Virusi su izazivai iroke lepeze infektivnih bolesti. Virusi sadre ili RNK ili DNK (retko
obe nukleinske kiseline) koje su omotane nukleokapsidom. Nukleokapsid moe biti
omotan omotaem koji se sastoji od glikoproteina i masti. Virusni genom moe kodirati
ogranien broj proteina, Vurysi nemaju organele, stoga su u potpunosti zavisni od elije u
kojoj se razmnoavaju u pogledu sinteze proteina i razmnoavanja, tj. oni su striktni
intracelularni paraziti. Neki virusi mogu da ispolje svoje patogeno dejstvo jedinou
prisustvu odreenog virusa, kao delta agens koji jedino u prisustvu virusa B hepatitisa
moe da napravi akutni hepatitis. Ulazak virusa u eliju odigrava se mehanizmom
endocitoze posredovane specifinim receptorima na povrini elije na koju su se virusi
vezali, fuzijom i pinocitozom. Po ulasku u eliju virus se svlai, a njegova nukleinska
kiselina ili poinje da se umnoava (produktivna infekcija) koristei elijske mehanizme,
ili se ugradi u genom elije (latentna infekcija). Tokom produktivne infekcije neki virusi
(na pr. virus gripa) izazivaju lizu elija u kojima se razmnoavaju, dok kod drugih
infekcija (virus hepatitisa B) liza nastaje posredstvom mehanizama imunog odgovora
domaina. Neki virusi (na pr. HTL 1) dovodi do maligne transformacije inficirane elije.
Virusi su razvili vie mehanizama izbegavanja odbrambenih reakcija : razmnoavanjem
u eliji virusi izbegavaju dejstvu neutraliuih antitela i drugih ekstracelularnih
mehanizama odbrane, neki virusi prelaze na neinficirane elije intercelularnim
mostiima, drugi (herpes virusi i HIV) mogu da ive dugo a da se ne razmnoavaju, u
metaboliki neaktivnom obliku, a virus gripa se veoma esto antigenski menja, ime
izbegava delovanju antitela stvorenih u toku predhodne infekcije.
Pojedini virusi naputaju eliju nosei pojedine elijske antigene, to je jo jedan od
mehanizama izbegavanja dejstva mehanizama odbrane od infekcije. Drugi virusi imaju
sposobnost onemoguavanja dejstva mehanizama odbrane (kao ekspresija HLA), a HIV
dovodi do disfunkcije imuniteta i na kraju potpunog iscrpljivanja celokupnog sistema
odbrane.
Prioni
Prioni su uglavnom ,ako ne i u potpunosti, proteini. Smatra se da su odgovorni za veliki
broj progresivnih neurolokih oboljenja sa smrtnim ishodom, kao to je kuru, Krojcfeld-
Jakobova bolesti (Creuitzfield-Jacob), familijarni gubitak sna sa smrtnim ishodom,
oboljenje ivotinja skrapi i spongioformna encefalopatija goveeta (oboljenje ludih
krava). Nasuprot drugih infekcija o kojima e biti rei u ovom poglavlju, prione kodiraju
sopstveni geni. Iako su neke bolesti izazvane prionima familijarne (Krojcfeld-Jakobova
bolest), kuru i nova varijanta Krojcfeld-Jakobove bolesti se dobijaju preko hrane porekla
nervnog sistema. Za ove bolesti nema leka.
Bakterije
Bakterije su veoma raznovrsna grupa mikroorganizama od kojih su praktino svi u stanju
da ive samostalno, mada neki od njih izaziovaju infekcije kao intracelularni paraziti.
Postoje mnogi naini klasifikacije bakterija koji se baziraju na morfologiji, sposobnosi da
primaju boju, osobenostima rasta, sposobnostima da metaboliu pojedine materije i na
osnovu osetljivosti na antibiotike. Sve ove, kao i neke druge osobine, koriste se za
laboratorijsku identifikaciju bakterija, ali se taksonomija bazira na homolognosti DNK.
KLAMIDIJE
Klamidije su striktni intaelijski paraziti. One imaju i DNK i RNK, dele se binarmom
deobom, mogu da sintetiu belanevine i imaju ribozome. Iako su klasifikovane u
familiju bakterija one nisu u stanju da sintetiu adenozin trifosfat zbog ega su energetski
zavisne od elije u kojoj se razmnoavaju. Infekcije ljudi izazivaju tri specijesa :
Klamidija trahomatis (Chlamidia trachomatis), Klamidija pneumonije (Chlamidia
pneumoniae) i Klamidija psitai (Chlamidia psittaci). K.trahomatis izaziva trahom,
najei uzrok slepila u zemljama u razvoju i razne polne bolesti u koje spadaju i uretritis,
salpingitis, limfogranuloma venerum. K.pneumonije je est izaziva pneumonije,
bronhitisa i sinuzitisa, a K.psitai izaziva esto oboljenje ptica koje se moe preneti i na
ljude. Sve klamidije su osetljive na tetracikline i makrolidne antibiotike.
RIKECIJE I ERLIHIJE
Rikecije i erlihije (Rickettsiae et Ehrlichiae) su male bakterije koje su, kao i klamidije,
striktni intraelijski paraziti. One su primarno ivotinjski patogeni koji inficiraju oveka
kada se prenesu ubodom vektora kao to su krpelj, muica, vaka ili grinja. Ovi
mikroorganizmi inficiraju endotel krvnih sudova, tako da je kod svih, sem Q groznice i
erlihoze, ospa jedan od znaajnih karakteristika bolesti. Osetljivi su na tetracikline i
hloramfenikol.
MIKOPLAZME
Mikoplazme (Mycopasmae) su najmanji slobodno ivei mikroorganizmi. Nasuprot
virusa, klamidija, rikecija i erlihija, mikopazme se mogu kultivisati u podlogama bez
elija i izazivaju bolest bez ulaska u eliju. Kao i druge bakterije one imaju ,membranu,
ali nemaju elijski zid, tako da antibiotici koji deluju na sintezu elijskog zida na njih ne
deluju. Poznato je da etrnaest serotipova mikoplazmi moe da izazove infekcije kod
oveka. M.pneumonije (M.pneumoniae) izaziva zapaljenje drela i plua, a M.hominis
(M.hominis) i Ureaplazma urelitikum (U.urealythicum) su prvenstveno polne bolesti.
U.urealitikum esto izaziva infekcije rana kod imunosuprimiranih bolesnika. Osetljive su
na tetracikline i makrolidne antibiotike koji se mogu davati pojedinano ili u kombinaciji.
SPIROHETE
Spirohete su mikroorganizmi koji su pokretni i u obliku spirale koji se ne mogu videti
pod svetlosnim mikroskopom, sem kada se oboje srebrom, ili kada se posmatraju u
tamnom polju. Mnogi od ovih mikroorganizama se ni danas ne mogu kultivisati na
vetakim podlogama niti u elijskim kulturama. Infekcije oveka izazivaju
mikroorganizmi koji su svrstani u etiri roda: Treponema specijes ine patogeni koji
izazivaju sifilis i nevenerine bolesti koje lie na sifilis kao to su frambijaza, pinta i
beel. Ove bolesti imaju hronian tok i duge periode latencije. Osetljive su na penicilin.
Specijes leptospira izaziva leptospirozu. Leptospiroza moe biti akutno ili subakutno
febrilno oboljenje, ponekad manifestovano aseptinim meningitisom, uticom ili (veoma
retko) bubrenom insuficijencijom.
Specijes borelija (Borrelia) su spirohete koje prenose artropode, izaziva Lajmske bolesti
(morbus Lyme) i rekurentne groznice. Kod rekurentne groznice postoje periodi
afebrilnosti u toku kojih se patogen nalazi u elijama domaina, iz kojih u narednom
ataku bolesti izlazi sa promenjenim povrinskim antigenom. Ove promene omoguavaju
bakterijama da izbegnu odgovor imunog sistema domaina, ime se odravaju ataci
bolesti i bakterijemija.
Spirilum minus (Spirillum minus) je jedan od uzronika bolesti pacovskog ujeda
ANAEROBNE BAKTERIJE
Anaerobi su mikroorganizmi koji ne mogu da ive u sredini sa atmosferskim pritiskom
kiseonika. Neke od njih ubija ak i niska koncentracija kiseonika, dok ga druge slabije ili
bolje podnose. Uglavnom, patogene bakterije bolje podnose prisustvo kiseonika nego
nepatogene bakterije. Anaerobi su primarno komensali, nastanjuju kou, creva i povrine
obloene sluzokoom svih zdravih ljudi. Prisustvo anaeroba moe spreiti virulentne,
potencijalno patogene mikroorgnizme, da se nastane u crevima. Infekcije anaerobima
nastaju prvenstveno ukoliko:
1. doe do kontaminacije mesta koja su inae sterilna
(a) aspiracija anaeroba koji se nalaze u ustima usled ega nastaje aspiracione
nekrotizirajue zapaljenje plua,
(b) peritonitis ili intraabdominalni apscesi nakon perforacije creva
(c) fasciitis i osteomijelitis kao posledica operacija na zubima ili u ustima
(d) neki sluajevi zapaljenja u maloj karlici
2. infekcije tkiva u kojima je smanjena prokrvljenost, tj, smanjena oksigenacija
(a) infekcije stopala kod dijabetiara kod kojih oboljenje krvnih sudova moe da
dovede do slabije oksigenacije tkiva
(b) infekcija dekubitusa kada su tkiva koja trpe pritisak inficirana fekalnim
zagaenjem
Infekcija patogenim anaerobnim bakterijama je praktino uvek polimikrobna infekcija.
Zbog toga dokaz jednog anaeroba na mestu infekcije ukljuuje prisustvo i drugih
anaeroba. Pored toga, u tim infekcijama esto uestvuju i fakultativno anaerobne
bakterije. Neki anaerobi (klostridije) lue toksine koji dovode do jasno definisanih
oboljenja kao to je trovanje hranom, tetanus i botulizam. Drugi toksini koje lue
klostridije mogu imati udela u oteenju mekih tkiva (celulitis, fasciitis i mionekroza).
Bacteroides fragilis najbrojniji patogen debelog creva oveka, ima polisaharidnu kapsulu
koja inhibira fagocitozu i zapoinje stvaranje apscesa. Nalaz (1) mirisa trulei (ponekad
se dijagnoza anarebne pneumonije moe napraviti "sa vrata") ili (2) gasa u tkivima (koji
se rendgenski moe videti ili dokazati kao krepitacija), (3) meane bakterijske flore na
preparatu bojenom po Gramu, naroito kada je oskudan rast na hranljivim podlogama,
ukazuju da se najverovatnije radi o anaerobnoj infekciji. Ipak treba imati na umu da i
neke aerobne bakterije stvaraju gas. Mnogi anaerobi su osetljivi na penicilin, izuzeci su
B.fragilis (osetljivi na metronidazol, klindamicin ili ampicilin/sulbaktam) i C.difficile
koji je praktino uvek osetljiv na metronidazol i vankomicin. Sojevi Fusobacterium
mogu biti relativno rezistentni na penicilin. Uopteno, anaerobne infekcije iznad
dijafragme ee su osetljive na penicilin nego infekcije ispod dijafragme kojima je
najee uzronik B.fragilis.
GRAM NEGATIVNE BAKTERIJE
Zid ovih bakterija, koji je crven kada se boji po Gramu, sadrzi lipopolisaharide, veoma
jak induktor citokina kao to je faktor tumorske nekroze, zbog ega se infekcije povezuju
se sa visokom temperaturom i septinim okom. Ovi mokroorganizmi izazivaju razne
bolesti. One su najei uzronici zapaljenja mokrane beike i bubrega. Hemofilus
(Haemophilus sp.) je est patogen gornjih disajnih puteva i izaziva zapaljenje srednjeg
uha, sinusa, traheobronhitis i zapaljenje plua. Kod starijih ljudi koji boluju od hronine
obstruktivne bolesti, hemofilus esto izaziva zapaljenje donjih disajnih puteva i plua, a
kod male dece i zapaljenje modanih opni (meningitis). Druge Gram negativne bakterije
su esti uzronici bolnikih zapaljenja plua.
Pseudomonas se esto nalazi kao uzrok endokarditisa intravenskih narkomana i kod
osoba kojima su ugraeni srani zalisci, ali je izuzetno redak patogen kod endokaritisa na
prirodnim zaliscima. U enterobakterije (Enterobacteriaceae) spadaju eerihija koli
(Echerichia coli), klebsijela (Klebsiella), enterobakter (Enterobacter), seracija (Serratia),
salmonela (Salmonella), igela (Shigella) i proteus (Proteus). Ovo su velike Gram-
negativne bakterije.
GRAM POZITIVNME BAKTERIJE
Ovi mikroorganizmi izgledaju tamno kada se boje po Gramu. Oni nemaju endotoksin,
Njihove infekcije dovode do skoka temperature i na osnovui klinikih pokazatelja ne
mogu se razlikovati od infekcija sa gram negativnim bakterijama.
Gram pozitivni bacili
Infekcije koje izazivaju Gram pozitivni bacili su retke, sem u posebnim sredinama.
Difterija je danas retka bolest, ali druge korinebakterije izazivaju infekciju kod
imunokompromitovanog domaina ili na endoprotezama i antovima. S obzirom da su
korinebakterije uvek prisutne na koi, poznato je da esto kontaminiraju hemokulturu,
mada ih u odreenim situacijama moramo shvatiti kao patiogene. Listerija
monocitogenes lii na korinebakterijum na primarnim podlogama, tako da treba
presejavanje da bi se postigla precizna identifikacija. Ovaj poatogen, koji je poreklom iz
hrane, je sve ei uzronik meningitisa i bakterijemije kod imunosuprimiranih osoba.
Bacillus cereus je poznat izaziva trovanja hranom. Teke infekcije ovim i drugim
bakterijama specijesa bacilus, viaju se kod intravenskih narkomana. Infekcije
Klostridijama su ve navedene.
Gram pozitivne koke
Stafilokokus aureus (Staphylococcus aureus) je est patogen. On moe inficirati bilo koji
organ. est je uzronik bakterijemije i sepse. Veoma esto se nalazi u nosnicama kao deo
normalne flore, naroito kod dijabetiara, osoba na hemodijalizi, intravenskih
narkomana, tako da se kod ovih bolesnika ee sree stafilokokna infekcija. Bolniko
osoblje se lako kolonijalizuje stafilokokom, tako da esto su izvor intrahospitalne
infekcije.
Stafilokoke su spolja zatiene od fagocitoze polisaharidnom kapsulom. One sadre
katalaze koje inaktiviraju hidrogen peroksid medijator neutrofilnih granulocita.
Infekcija stafilokokama ima sklonost apscediranju, nizak pH u sreditu apscesa
ograniava dejstvo odbrambenih mehanizama domaina. Stafilokoke imaju vie toksina
koji imaju udela u ispoljavanju razliitih manifestacija infekcije. Stafilokokni
enterotoksin izaziva stafilokokno trovanje hranom. Drugi toksin je odgovoran za scalded
scin sindrom (epidermoliza, pemfigoid) i multisistemske manifestacije toksinog ok
sindroma. Najvei broj stafilokoka lue penicilinazu, a mnoge su rezistentne i na
penicilinaza-rezistentne antibiotike. Meticilin-rezistentan s.aureus je rezistentan na sve
beta-laktamske antibiotike. Vankomicin je efikasan protiv najveeg broja sojeva. Neki
stafilokoki su tolerantni na antibiotike koji deluju na elijski zid, tako da su tim
antibioticima inhibirani, ali ih ne ubijaju. Kliniko znaenje ove osobine nije jasno.
Drugi stafilokoki se razlikuju od s. Aureusa prvenstveno na osnovui produkcije
koagulaze. Neki od ovih koagulaza negativnih stafilokoka izazivaju urinarne infekcije,
(s.saprophyticus). Drugi, s.epidermidis, je deo normalne flore koe, i sve ei uzrok
infekcija oko stranog tela, kao to su endoproteze, ventrikuloatrijalni antovi, i
intravaskularni kateteri. Kao i korinebakterijum, moe kontaminirati hemokulturu, ali u
odreenim situacijama mora se shvatiti kao etioloki uzrionik. S.saprofiticus je osetljiv
na razliite antibiotike, koji se koriste za leenje urinarne infekcije. S.epidermidis je
obino rezistentan na sve beta-laktamske antibiotike, a osetljiv na vankomicin.
Srtreptokoke su klasifikovane na osnovu ugljenih hidrata koji ine kapsulu u grupe
(klasifikacija prema Lancefildovoj). Grupa A izaziva infekcije gue i koe. Ovi
mikroorganizmi mogu da izazovu imunoloke bolesti, kao to je poststreptokokni
glomerulonefritis i akutna reumatska groznica. U streptokoke grupe D spadaju enterokoki
koji su jedinstveni meu streptokokama zbog svoje rezistencije na penicilin. U skoranje
vreme odkriveni su sojevi streptokoka rezistentni na vankomicin. Infekcije koje oni
izazivaju ne reaguju dobro na leenje raznorodnim antibioticima i intrahospitalno irenje
se prijavljuje kao infekcija vankoimicin-rezistentnim enterokokom, to predstavnja sve
vei problem u bolnicama u Severnoj Americi.
Streptokoki se klasifikuju i na opsnovu osobine da hemoliziraju krvni agar alfa kao
nekompletna hemoliza (zelena obojenost agara), beta- kompletna hemoliza i gama
nehemolitini sojevi. Vaan alfa-hemolitini streptokok je streptokok pneumonije
(pneumokok), najei izaziva bakterijske pneumonije, est uzrok zapaljenja srednjeg
uha i meningitisa. Poslednjih godina sve vie raste rezistencija na pneumokok, ali se jo
uvek pneumokokna pneumonija moe leiti visokim dozama penicilina, dok se za leenje
meningitisa moraju koristiti drugi antibiotici. (vidi pogl. 96). Penicilin rezistentan
streptokok pneumonije je uglavnom uvek osetljiv na vankomicin. Heterogene grupe
streptokoka, esto netano nazvane streptokokus viridans (mogu biti alfa ili gama
hemolitini), obuhvataju nekoliko specijesa streptokoka koji se nalaze u ustima, crevima,
i vani su uzronici bakterijsih endokarditisa, abscesa ili dentogenih infekcija.

Mikobakterije (Mycobacteria)
Mikobakterije su grupa tapiastih bacila koji se boje slabo Gram pozitivno. Ovi
mikroorganizmi su bogati mastima i u uzorcima tkiva se prepoznaju po sposobnosti da
zadravaju boju posle pranja sa kiselim alkoholom (acidorezistentni). One uglavnom
rastu sporo (nekima je potrebno est nedelja da bi izraske na vrstim podlogama), striktni
su aerobi. Izazivaju hronine infekcije i mogu da preive godinama kao intracelularni
paraziti mononuklearnih fagocita. Neki izbegavaju mehanizme intracelularnog razaranja
blokiranjem fagozom/lizozom fuzije ili rasturajui elijske fagozome. Sve izazivaju
stvaranje specifinog celularnog imuniteta, a slika bolesti u velikoj meri zavisi od imune
rakcije domaina. Tuberkulozu izaziva m.toberkuloze. Druge mikobakterije mogu da
izazivaju bolesti koje lie na tuberkulozu. Neke mikobakterije (Mycobacterium avium
complex) brzo rastu i mogu da izazivaju infekcije na endoprotezama, kao i kod obolelih
od SIDE. One su rezistentne na lekove koji se koriste za leenje tuberkuloze. Lepru,
bolest koe i perifernih nerava, izaziva m.leprae koji je nemogue kultivisati.
Aktinomicete (actinomycetales)
Nokardija (Nocardia) i Aktinomices (Actinomyces) su slabo Gram pozitivne, konaste
bakterije. Nokardija je acidorezistentna i aerobna. Aktinomices su anaerobi i nisu
acidorezistentne. Aktinomices nastanjuje usta, creva, vaginu i moe da izazove
cervikofacijalni osteomijelitis i abscese, pneumoniju sa empijemom i intraabdomionalne i
pelvine abscese (najee u vezi sa intrauterinim kontraceptivnim sredstvima).
Nokardija najee izaziva pneumoniju i apscese mozga. Oko polovine pacijenata sa
infekcijom nokardijom u osnovi ima oteenje elijskog imuniteta. S obzirom da su obe
bakterije sporog rasta, za leenje je neophodno due vreme. Aktinomices je relativno
osetljiv na mnoge antibiotike, prvenstveno penicilin. Infekcije nokardijom se lee
visokim dozama sulfonamida.

GLJIVICE
Gljivice su vee od bakterija. Nasuprot bakterija one imaju vrst elijski zid koji sadri
hitin i polisaharide. One rastu i razmnoavaju se pupljenjem, hifama i/ili stvaranjem
spora. Sem kandide, gljivice se ne mogu videti bojenjem po gramu, ali se mogu bojiti
gomori methenamin srebrom ili kalcuflour belim. One su otporne na kalijum hidroksid i
esto se mogu videti na mokrim preparatima sekreta ili materijala dobijenog
skarifikacijom promena, u koji se doda nekoliko kapi 10% rastvora kalijum hlorida.
Gljivice su otporne na najvei broj antibiotika koji se koriste u terapiji bakterijskih
infekcija i moraju se leiti lekovima koji su aktivni na njihov elijski zid. Mnoge gljive
mogu iveti u formi "yeast " (okrugle ili ovoidne elije koje se razmnoavaju pupljenjem)
i u obliku "mold", koji je kompleks tubularnih struktura (hife) koje rastu granjanjem ili
ekstenzijom.
Kandida spcijes (Candida species) su ovalne gljivice koje esto nastanjuju usta,
gastrointestinalni trakt i vaginu, kod zdravih ljudi. One mogu da izazovu bolest ako se
preterano razmnoavaju. Stomatitis izazvan kandidom esto se vidi kod osoba koje
dobijaju antibiotike, kortikosteroidnu terapiju ili koje imaju oteenje elijskog imuniteta
Kandida vulvovaginitis se esto vidi kod ena koje boluju od dijabetesa, ali i kod ena
koje nemaju jasan faktor rizika. Kandida moe nastaniti urinarni trakt, naroito ukoliko
postoji urinarni kateter. Ponekad kandida moe da ue u krvotok i izazove sepsu, to se
deava kod neutropeninih pacijenata posle hemioterapije, kada je mesto ulaska
gastrointestinalni trakt, ili kod osoba koje se hrane intravenski, kada je kateter izvor
infekcije. Kandidijaza sluznica moe se leiti lokalnim (clotrimazole) ili sistemskim
(fluconazole) imidazolima, dok se sistemska kandidijaza lei parenteralnim davanjem
amfotericina B ili imidazola.
Infekcija gljivicom Histoplazma kapsulatum (Hystoplasma capsulatum) je endemska
bolest u Ohaju i dolini reke Misisipi. Bolest se manifestuje umereno izraenom
febrilnou ili pneumonijom koja se moe spontano zavriti ili razvijati se kao hronino
zapaljenje plua. Pacijenti sa oteenim umunim sistemom, naroito oboleli od SIDE,
mogu da razviju potencijalno fatalno oboljenje, (pogl. 107), Sistemsko ili progresivno
oboljenje se lei amfotericinom B, ili itrokonazolom.
Koksidioides imitans (coccidioides immitans) je endemska gljivica u jugozapadnim
SAD-a i izaziva slian spektar oboljenja kao i histoplazma. Najvei rizik odo obolevanja
je kod imunokomptomitovanih osoba. Progresivne ili ekstrapulmonalne infekcije lee se
flukonazolom ili amfotericinom B.
Kriptokokus neoformans (Cryptococcus neoformans) ima izraenu polisaharidnu
kapsulu. Infekcija se manifestuje kao zapaljenje plua koje se sponatano zaceljuje ili
progresivno zapaljenje plua, ali je najtipinije oboljenje hronini meningitis. Mada se
kod imunosuprimiranih osobe esto sree kriptokokni meningitis, bolest se nalazi i kod
osoba koje nemaju jasan deficit celularnog imuniteta. Bolest se lei amfotericinom B u
kombinaciji sa flucitozinom. Dugotrajna terapija oralnim flukonazolom je efikasna u
prevenciji relapsa kod osoba koje boluju od SIDE (pogl. 107)
Blastomices dermatitidis (Blastomyces dermatotitidis) je gljivica koja je endemina u
Ohaju i dolini reke Misisipi, akutno pliuno oboljenje retko je praeno diseminovanim
oboljenjem. Najee se nalazi oboljenje koe, ali mogu biti zahvaene kosti i
genitourinarni trakt. Sistemska bolest se lei amfotericinom B.
Aspergilus (aspergillus) je gljiva(mold) koja izaziva nekoliko razliitih bolesti oveka.
Akutna brionhopulmonalna aspergiloza je bolest preosetljivosti na aspergilus
posredovana IgE na aspergilus koji se nastanio u respiratornom traktu. To stanje dovodi
auskultatorno do vizinga, a rendgenoloki do stvaranja infiltrata na pluima kod osoba sa
astmom Aspergilus moe nastaniti i predhodne upljine u pluima i napraviti micetom ili
lopticu od gljivica. Najozboiljnija komplikacija ovakvog stanja su hemoptizije.
Invazivna pluna aspergiloza je retko hronino oboljenje kod osoba koje imaju granini
deficit imuniteta. Kod neutropeninog bolesnika i osoba koje su imale transplantaciju
organa, infekcija aspergilusom moe da dovede do tekog zapaljenja plua koje ugroava
ivot. Lek izbora za invazivnu aspergilozu je amfotericin B.
Zigomicete (Mucorales) su "mold" gljivice koje imaju hife u obliku manica, izazivaju
oboljenje kod osoba koje nemaju regulisan dijabetes melitus, imaju hematoloki
malignitet ili imaju transplantiran organ. Najea slika je invazivno oboljenje trvrdog
nepca ili paranazalnih sinusa koje se moe proiriti intrakranijalno, ali moe da se vidi i
zapaljenje plua. Ovo obolejenje se lei hirurkim putem uz amfotericin B.
Za pneumocistis karini (Pneumocystis carinii) se smatralo da je protozoa, ali su je
genetske analize kilasifikovale u gljivice. Ovaj mikroorganizam izaziva oboljenje koje
ugroava ivot kod osoba koje imaju oteen celularni imunitet. To je najea
oportunistika infekcija kod obolelih od SIDE (pogl. 107)
Protozoe
Protozoalni patogeni, znaajni u SAD-u, su klasifikovani u tabeli 90-1, uz relevantnu
terapiju. Ostale relevantne injenice se nalaze u odgovarajuim poglavljima.
Gliste
Oboljenja koja izazivaju gliste su meu najeim oboljenjima u zemljama u razvoju, ali
su veoma retke u SAD-u. Za razliku od predhonih patogena, gliste su vie elijski
organizmi. U SAD-u se sree infekcija askarisom, (slabo varenje hrane ili opstipacija),
hookworm (gubljenje krvi stolicom), enterobijaza (pimworm i analni pruritus),
strongiloidoza ( gastroenteritis i diseminacija kod imuinokompromitovanog domaina).
Vano je prepoznati rizik od drugih oboljenja glistamakod putnika koji se vraaju iz
endemskih regiona (pogl. 109)
Problemi u budunosti
Kliniar bi trebalo da predvidi identifikaciju novog patogena koji izaziva oboljenja
Prevalencu mikroba koji predhodni nisu shvaeni kao patogeni
Odkrie patogena koji pre nisu idenitifikovani
Upliv patogena u sredine u kojima ih ranije nije bilo

Reference
Bruckner DA, Colonna P: Nomenclature for aerobic and facultative bacteria. Clin Infect
Dis 1993; 16:598-605
Summanen P: Microbiology terminology update: Clinically significant anaerobic gram-
positive and gram-negative bacteria (excluding spirochetes) Clin Infect Dis 1993;16:606-
612
Tyler KL, Dermody TS: Introduction to viruses and viral diseases, In Mandell GL,
Bennett JC, Dolin R (eds):Principles and Practice of Infectious Diseases, 5th ed. New
York: Chuechill Livingstone, 2000, pp 1314-1325

Tabela 90-1
Neke protozoalne bolesti
protozoa bolest Nain prenoenja Dijagnoza
plasmodium Malarija:temperatura, Komarac, Periferna krvna
hemoliza transfuzija slika
Babesia microti Temperatura, hemoliza Krpelj, transfuzija Periferna krvna
slika
Trichominas vaginitis Seksulani kontakt Vaginalni bris
vaginalis
Toxoplasma Temperatura, uveanje Svee meso, izmet Serologija, biopsija
gondii* limfnih lezda, maaka tkiva
encerfalitis, apscesi
mozga kod
imunokompromitovanih
Entamoeba Kolitis, apsces jetre Feko-oralno Pregled stolice,
histolytica serologija
Giardia lamblia Proliv,malabsorpcija Feko-oralno Pregled stolice,
aspirat tankog
creva
Cryptosporodium* proliv ?feko-oralno Flotacija, bojenje
na acidorezistentne
bacile, biopsija
Isospora belli* Proliv, malapsorpcija ?feko-oralno Vlano bojenje na
acidorezistentne
bacile
Microsporidium* Proliv, malapsorpcija, ?feko-oralno Biopsija tankog
diseminacija creva, elektronska
mikroskopija

*vaan oportunistiki patogen kod obolelihod SIDE