Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Aero Zaga DJ Enje

    Uploaded by

    Justin Reyes
    8 views25 pages
    Dobro

    Original Title

    Aero Zaga Dj Enje

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Dobro

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    8 views25 pages

    Aero Zaga DJ Enje

    Uploaded by

    Justin Reyes
    Dobro

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 25
    Aero- zagaderje (1) Dr Martin Bogner, dipl. ing., Masinski fakultet, 11000 Beograd, 27. marta 80 i Slobodan Cirié, dipl. ing., »MaXinoprojekt«, 11000 Beograd, Dobrinjska 8a Koliko savremena industrija i tehnika pomazu éoveku, toliko ga nekim svojim prate¢im pojavama izlazu opasnosti. Jedna od takvih opasnosti je i ona od zagadenja, koja Gesto moze imati fatalne posledice, kao sto su bronhijalna ili kancerogena oboljenja i dr. U radu se prikazuje glavna problematika zagadenja | odrzavanja Cistoce vazduha i analiziraju glavni zagadivati. Daju se i konkretn! raéunski primeri proraéuna emtstje i imisije, kao i nekoliki slutajevi proraéuna visine dimnjaka. Ovi raéunski primeri su dati za konkretne objekte. Pored postupka proraéuna sa ratunskim primerima, prilozen je niz dri podataka i dijagrama potrebnih ° za konkretne proratune sa odgovarajucim komentarima. Na kraju je izlozen program proraéuna za racunske masine Jezikom »fortran IV«. 1. Uvod Zagadenic Eovekove okoline je oduvek po- stojalo, ali su opasnosti od zagadenja bivale sve veée sa naglim razvojem industnije i koncemtra- cijom atanovaika uw velikim gradovima I indu- strijskim centrima. Atimatizaotia grejanie hladenje « Beuf 1/1983. imo se NI U principa se zagaduju svi ovozemaljski medijumi — zemlja, voda i vanduh. Pri zagade nija vaaduba, materija koja vréi zagadenje se znatno brée Siri i brie dolazi u dodir sa tovet- jim organizmom. Kontakt Soveka i vazduha je tejan za njegovog Zivota, odnosno on traje 4 dok je Covek ‘buden i dok je u smu, Cesto se neki ‘oblici zagadenja ne mogu izbedi ni najsa- vremenijim naéinom obrade vaaduha, kao sto sit so postrojenja ze provetravanje i kbimatizaciju. Kada se govori o varduSnom zagadonju, ono deluje praktiéno na tri nadina: a) Litno izlaganje vazdusnom zayadivanju podrazumeva lino izlaganje pradini, isparenji- ma i Stetnim yasovima, na primer prilékom pu Senja, Mada su negatimi clekti ave vite zaga- divanja dobro poznati, resenje problama je re lativno jednostavno i le#i u prestanku pusenja. b) Profesionalno izlaganje vazduinom zaga. divanja je kada su pojedinci na radnom mesta ldojeni ‘ragiditim vazduinim —nedistocama od tehnoloskih procesa, u toku procesa proizvodnje ish (a primer radnici u heméjskoj industriji, vudarstyu, metalurgiji ild.). Poznat je veliki bro} obaljenja’u pujedinim granama industrije, koja se Sesto nazivaju i profesionaina —oboljenja, Qvaj problem sc resava pravinom primenom in- dustnijske higijene, odnosno zaStite na radu, opstim i liénim zaStitnim sredstvima. Ret jc dakle 0 opasnostima od zagadenusti Sovakove sredine i celolupnog, biljnog i #votinj- skog sveta kao i promeni klime, koja samim tim, zahteva i najvise sredstava ‘i ulaganja u spretavanje 1 kontrol njenih pastedica [1]. Sve ovo, ajiednostavnilic regeno, napada disajne puteve i organe na kofima se talodi pra- Sina, Ho je predmet ombiljnih razmatranja. Na 2alost, pojava pratine i vazduimog zagadenja ne svodi se samo na neprijatnosti. Silikoze, prouz- rokovane udisanjem sitaih dvestih éestica, i dru ge pluéne bolesti koje se javijaju kao pusledica, dovode do fatainih pojava. Nije potrebno obra. legati, sa tog stanovista, potrebu za sprecavar ajam i Sto je moguce uspeSnijim smanjenjem vagadenosti vazduba. -Lagadivanje almosfere od sve vise industrij- skih pastrojenja i fabrike, stalne poveéava broj bolesti. Vetina bolesti kaje donosi prasina je prouzokovana njenim udisanjem, ali rak ii dermatitis! nastaju i u kontaktn pragine sa ko ausimo — podser 78 tom, Velika specifiiua powina Cestica prakine, koja je fino Tasprostranjena, daje, vecu_moguc nost “za hemijsko aktivicanje. Tatenzifikecija Steinih emisija Koja je pratlla industrijsku re voluoiju, u posiednjib stotinak godina je i do- vela do smiéljene borbe protiv prijanja vazdulu i kontrole njegove zaprijanosti. Nastao je nix proporaka i propisa pa i zakona o 7astili vazdu ha od zagadenja i kontroll zagadenja. Zastita varduha je danas imperatw i asnov- ni predmet socijamog invanjersiva koji se bs pinanjima wabiile aivota i Lindi na Zeml 2. Zagadenje vazduha 2.1. Veste zagadenja Skoro svaka industrija ima svoje specificne probleme sa otpadnim gasovima. Cine s¢ ogrom- ni napori da sc poboligaju uslovi rada radnika i Zivota okolmog stanovnistva, da bi se smanjila opasnust od pojave profesionalnih oboljenia. Industrijskih zagadivaca ima praktiéno bez broj. Sa pojavom novih izvora zagadenja, dozvo- iene koncentracijé nekih Sletaih materija se dana u dan smanjuju. Veoma je value da se postuju propisi i da se stalno radi na izradi novih i Koreicciji postojecth propisa i standarda. Zbog toga se i Cine mapori za stvavanje iudus- trijske zone van urhanih celina i da se izbaciva- nije (emisija) Setnih gasova { cestica visi kroz visoke dimnjake. Osim zhog zaslite Ijudi, preciscavanje vazduha je neophodno u, na primer, procesima fermen tacije da bi se odstranile stetne baklerije. U ne kim sludajevima je powebuo odréavanje éixtoce vazduha wu radnim prostorijama, pa pri industriji raéunara, da bi se zaStitili ose hanizmi, Ciste prostorije za sastavijanje preciz- nih inchanizama i uredaja, ili pripremu tarma- ceutskih proizvoda, trade praktigno sterilan i cist vazduh, 8to je moguée ostvarili zahvaljujucs brzom razvoju odgovarajucih uredaja za veatila- ciju, klimatizaciju | pripremu vazduha. Zogadivaci se, ui fizici aerosola, praktiéno mo- gu podeliti na praginu, dim, suspenzije i maglui 4 ingonjersko} praksi, arnesty prasinu, Karak: teristike ovih zagadivaca su sledede. Zrnasta pagina, To su évrste cestice vece od 76 mikrona. PraSina. Cvrste destice Koje su _manje od zruaste pragine i nastaju pri mehaniékim opera- cijama kao Sto su drobljenje, mlevenje i rusenje in razaranje eksplozijom. Dim. Cestice, évrste ili tetne, nastale pri sa- gorevanju ill. kondenzaciji; uglavnom su manje od 5 mikrona. Dim je relativno stabilno disper- Suspenzija. Fini dim od évrstih Eestica nus- talih uw procesu Kondenzacije. Cestice ‘su: obiéno ispod 1 mikrona, 76 Magia, Tedne Gestive, uglavnom ispod 10 mite ropa. Magla a koncentraciji koja smanjuje vidno polje stvara nevidljiva magia (ovo se obiéno haziva samo magia). Prirodaa magla normalno sadrZi destice vece od 10 mikrona, ‘Ova podela nije konagna, veé uglavnom priicipijelna. Pri detaljnijem, proutavanju tebno- logije praSine mogu se izvréiti i drugatije podele, sabzirom na analiza uredaja za precifcavanje, « "Gestice Koje prouzrokuju aajvecu opasnost pri udisanju, su one koje prodieu u pluca, i ma- je st od 10 mikrona. Ovakwe cestice zabtevaju pailjive weorkovanje da bi se dobila prava ‘sltka © koncentnaciji i raspodeli po veligini, Sto se ces- to procenjuje i odredaje optitkim ili elektron- skim miktoskopom, U kolidinski makom uzorka koji sadréi mesavinm pragina, ‘ponekad je prak- ticno nomoguée izdvojiti svaki materijal. Za ispi- tivanje } analiau ipragine koriste se, pored mikro- skopa, raze metode, kao Sto su Xazaci, spek- trografija 1 2a radioaktivne Gestice auvoradiogre- fija, veé prema Lome kada je koja metoda naj- yogodnija. Svaki put kada je moguée, palljivo pregleda nje uzoraka prethodi izbora uredaja 1 postrojanja za prediscavanje, dok za sasviin nova postrojenja treba kotistiti iskustva stedena na slicni¢n postro- jenjima, Cesto su calaganja i eksploatacioni trok kovl protiscavanja vazduha veoma skipi, a pre- Giseavanje prema JoSem i pogresnom whoru iz- gleda kao da staino iziskuje dodatne troskove, ‘Tip posirojenja za presiscavanje troba da zavisi od karakterissika wactih uzoraka, od protoka gas i ujegove temperature. Koji god tip da se oda. bere, primenifu se sledeci fizieki principi pre- Sdavanja, i to ili jedan ii u kombinaciji: — gravitacija (ldlozZne komore), —~ contiifugiranje (cakloni), — increija (viaknasti (ei, — zadriavanje Cestica. } skeuberi, elimina- — aifuzija tori) + — elektrostatidke sile (elokirestatichii filtri): Aplomeracija, koja daje vece cestice 1ake i jodnostavrdje 7a iadvajanje, takode je podeljan proves U smanjeajtt emisije u atmosferu, Prom navedenim fizitkim principima Kon. struisan je veliki bbroj aparata i uredaja 2a pre- eisavanje [2]. koje se izvodi u cilju —pripreme vazduha za normaly radau atmosfera ii u teh- noloskim procesima. 5 dmage strane, visi se pre- éXéavanje iprodukats sagorevanja, dirmnih gasova ili otpadnih produkata iz nekog tehmoloskeg pro- casa. Ova druga grupa predstavlja cagadivate, i ireba na samom izvora $0 sje moguce vise sma- njiti emisiju matenija koje zagaduju atmosteru i ‘okolin. Emisija iz kollova se jednostavno smanjuje tulodnim komorama i ciklonima, duk se elektro- statigkim previstagima smanjuja zagadcnja ‘koja gine kotlovska postrojenja, kao Sto su termo- cldkiranc, ili keda jeu pitanju sagorevanje ug- ja u letu u kotloyskom ili nekom drugom o- 2igtu, Vieini skruberi u viainim dkulama ili ven- Ktimatizaca srelanfe Matonte @ Braj 1/182. 5 turipraonici nalaze siroku primenu_u procesnoj 4 hemijskoj industriji. Za odstranjivanje veoma sitnih radioaktivnih vestica, bakterija, virusa i praSine koja prouzrokuje plucna oboljenja, ne- ophodna je primena visokoefektivnih filtara, Tal: Mi filiei medutin ais potrebai za -krupnije oes. hice, narocito kada sc javijajuu visoke] kon centraciit ‘U madnim prostorijama, prasina koja mastaje 4a tehnoloskim provesima ‘odnosng od vise ma- Sina ili uredaja me sme da dopre do disajnih organa odnusno do disajne zone onog ko opshu- Zuje masine i uredaje. Tzdvajanje sc obiéno izvodi vdsisnim ventilatorima preko usisnih hauba, iza kojih se postavijaju Liltri, koji sa najé ‘tkaninom, a zatim se vazduh prdko nekog dim. njaka odnosno ventilacione cevi izbacuje u al mosieru, Gubitak toplote pri ovakvo} ventilacifi moze vige da ko’ta no instalacija sa visokociek tivnim fiftrom.. Iza ovi filtara je moguée vesitt secivkulaciju yazduha ii u nekom shigaju re ‘kuperaciju taplote. Ovakwi nagini ventilacije su mnatajni pri odabiranju sistema ventilacije + Alimatizacife industrijskih obyjekata. Cesto se efikashost postrojenja pogoréava 2beg propusia u sredounom oditavanju. Veziva- nije pragine u elektrostatiékim fiitrima xe moze poveéaii desclak pula, ako se obrati paznja na propuste i otvore, ili pak zatvaranjem rupa na viaknastim filterima, U suprotnom slugaju moze doci do velikih oStecunja koja praktiéno mogu instalaciju izbaciti iz upotrebe. U vekim indus- arijskim postrujenjima je sbvatljivo pogorSanje xada postrojenja 7a protiscavanje, kada se entisiji dima i mirisa mogu javiti estice opasne po zdravlje, kuje se ne primete odmah vizuctao ili putem udisanja (na primer radioakvivna pra Sina, Stetne bakterije i sl). Redovna i povreme- na ispitivanja #i kontinualna kontrola je neop- hodua, Ispicivenje na mest ugradnje J wada i tokur ekaploalacije je danas mnogo vaznije no Sto je bilo nekad. Ovaj kratak pregled zagadenja wkanje na nagli razvoj tehnolagije prasine i pretiséavania. Otkrivanje i primena novih materijala za pretis- taée duprinosi vedo} efikasnosti uredaja za pre- écavanie. 2.2, Veste zagadivata Podela izvora zagadenja po mokakvim ‘krite- rijimmima ne donosi w tehnigkom smislu aigta posebno. Medutim ovakve podele odreduju prav- ce orijentacije borbe, kada je to moguce, protiv acrozagadenja, Evo wobiéajene podele [1] zaga- divaéa vazduba: — prema visti izvora zagadenja, — prema mestu izvora zagadenja, — prema kvalitetu izvora zagadenja, — prema trajanju zagadenja. “22.1. Vrote izvora gagadenja vazduha Prema visti zagadenja zagaivati vazduha se mogu svrstati v dve grupe i to grupu prirodaih uumasiactla grefanje-hdadenfee Bro} 1/1983, 4 grupu veStadkih iavora zagadenja. Prirodni vor zagadenja su: — pragina nodena volram (ruzlititeg porekla), — alergeni (polen i ostali), — testice morske soli i deugih morskib is- paren <= dim, leteéi pepeo i gasovi od Sumnskih poiaca, — gasovi ‘iz motvara i druga prirodna ispa Tenja, — mikroonganizmi (balsterije { virusip, — magia, — wilkanski gasovi i papeo, — prirodna radioaktivnest, — meteorska prasina, ‘Vestacki iuvori zagadenja su nastali direkt no ili indirektno procesima kkojima tovek-upray- jja. Mogu se podeliti u Sledece grupe: —Zagadivanje varduha radom energetskih postrojenja. To su svi ‘rvori zagadivanja u pro- cesima ‘iransformacije hemiljsii vezane, energije goriva u neki drugi obbk enengije, prvenstveno trausfomisane u toplotny i elektriénu energiju, U ovu grupu uglavnom spadaju glavni energet- ski objeliti kao Sto su elektrane (termoelaktra- ne i uuklearne elektrane), toplane, vermoclektrae uedoplane ili neku druga kombinovana postro- jenje. Ova podela ne uzima u obrir kapacitet po Srojenja, So znati da u ova grupu spadaju ob- jekti i velikih i mali kapavitela. Od posebne su \aznosti prednosti centralizovanih postrojenja 72 grejanje urbanih sredina (loplane), i za njlh se vrSe posebni proraéuni aerozagadenja. — Zagadivanje vaziduha w industriji i poljo- priveedi. U ova, grupu se mogu svrstati razicite Telmoloske operacije 4 postupei kao so su ol koji ‘se odvijaju u metalurgiji, hemijskoj i deu- gim dndustrijama i raze poljoprivredne opera- cije kao Sto su kopanie, vrSenje i sliéno. Poseb- no je akiueina primena vazduhoplova a polio privredne svrhe za nadubnivanje, zapraSivanje i sf, te 1 odgovarajuce cagadenje vaeduba, — Zagativanje vaeduha svim vretama trans- porinih 'sredstava. Ovo su uglavnom zagadenja Koja mastaju sagorevanjem derivata nafte, $0 inj i glavnu grupu pogonsisth materija. Zagadivanje vaeduha sagorevanjem ot- padnih materija koje mastaje kav posledica na- gomilavanja dubreta i ostalih otpadaih materi- jala na slobodnam prostoru ili u posebrim pe ‘dima. Zagadivanje vaaduha svim ostatim delat- nostima. Ovde spadaju sve vrste ostalih zagadi- vata koji se pojavijuju u raanim industrijama. 22.2, Lokacija izvora zagadenja vazduha U ovu_grupu se rasporeduju iavori zagadenja po svojoj funkeiji. To su: — Pojedinaéni ili tadkasti davori koji podra- zumevaju izolovane, odnosno usamljene izvore koji sm medusobno toliko udaljeni da ne zago- duju isti prostor.: Pod ovom wrstom izvora se obigne podrazumevaju upravo veliki zagadiva i kao Sto 90 termoelektrane tli toplane, te neki 1 drugi industrijeki objekti, Jako su ovi izvori uda- Yjeni jedni od drugib, zbog fiziikih procesa se ulicaj zagadivaéa move osetit) i na nekoliko dese- tina kilometara. — Linijski rasporedeni izvori zagadenja pod- yazumevaja veliki broj zagadivata definiswnih putevima ili ulicama 1 gradovima, tako da se zagadionje vrSi i u blizoj okolini ovih puteva. — Koncentrisani ievori su oni koji su gusce yasporedeni na jeduoj poviSini, te se zagaduje praktiino manji prostor. Primer ovakve wrste Zagadenja su industrijski centri, te gradska jez gra sa pojedinaénim kotlamicuma za grejanje ve- ih zgrada 2.2.3, Kvalitet izvora zagadenja vazduha Moguée je iavr8iti bezbroj klasitiikacija iavo- ra zagadivania vazduha uv skladu sa klasifikaci- jom nevistoda. Najjodnostavnije je ‘kvalifikovati ili prema obfileu odnosno agregatnom stanju ma- terije kojom se w8i zagadenje. Prema tome ne- Gisioce moga biti u obliku éestica, gasova du ksombinaciji cestica i gasova. 224. Vreme trajanja cagadenja vazduha Prema trajanju zogadenja se mogu podeliti wna: — izvore trajnog zagadivanja (visoke i druge metalurske pedi, temmoelekurane i sl; u ov grupy se mnogu svrstati i toplane, jer su one trajni_ iz vori zagadenja u grejnom periodu koji u nagim uslovima traje 6—7 meseci godisnje); — izvore povreimenog zazadenja ji finisane faktorom jednovremenosti. Veonta bi bilo te8ke, na_primer, izvrSiti jos podelu. po intenziten: zagadenja. Medutim, od veStatkih izvora cagadonja vazduba svakako su najvedi tehnolasko-hemijski proces? odnosno nji- hova postrojeniia i energetski objekti. Sa tog sta novista su od pusebnog ineresa energetski ob- Jeti, koji su po pravila zagadivadi Sinih raz mera. Potebno je jos napomenuti da se prilikom proraéuna i odredivanja koncentracije zagadenja gasom i letedim gvrstim 754/h: D K =23—-——., 1000 + D ade je Da w/b. Za kotlove sa maksimalnom produkcijom 1D <75 fh za shutaj sugorevamja éwrstog goriva: > K=44-—. B Za kotlove sa_maksimalnom _produkeijom D<75t/h va slutaj sagorevanja lomeg ulja: D K=24—. 15 Zamenom odgovarajucih vrednosti dobija se va navedoni primer: ” K = 44— = 293, B (24.137 Geog = 2,93 10,80--—— = 26,05ikg/h, 29,310 Gro, = 7.24 g/s. Ukupan iznos SO; i NO, ix dimnjaka Koncentracija SO, i NO; u_prizemnom sloju waduha, propordionaina je kolitinama tih gaso- va koje kroz dimmjak izlaze u atmosferu, pa se oksid azota mote svecti na disid sumipara, ek: valontan po stepent toksitmosti po relaci; 2G Groy ‘Grog =-_——+ . MDKi, = MDKs:, = MDKwy ade je: ' sa,9/8 — ukupni anos iz dimurjaka, Gen g/s — iznos SO, iz dimnjaka, Gw,,g/8 — imnos NO, iz dimnjaka, MDKe, — makvimaino dogvoljena koncent- racija SQ; koja iznosi 0,5 mg/m’, MDKwe, — maksimalno dazvoljena koncent- wacija NO; koja iznosi 0,085 mg/m’. ‘Ukupan iznos oksida sumpora i azota iz dim njaka, prema navedenom, moze se preracunati na oksid sumpora: 80 MDK=xp Grey = Gre; + 5.88 Go, MDKwwz 2435 ¢/s. BG = Gey + EG Iznos leteceg pepela i Gadi iz dimnjaka 0,80./h — koliina goriv ne = 70-85% — stapen indvajanja ciklona (asvojeno 70%), = 24 — gubitak toplate usled mehanighi mopotpunog sagorevanja, ‘A= 20,92% — sadréaj pepela u gorivu, dy = 03 — deo pepela: koji ilazi sa dimnim gasovima, G, = 73,80 g/s. Za prorasun emisije iz diranjaka industrij- ‘skih energana 1 termoelehirana merodavan je Jetnji rezim rada, a za industrijske energane — toplane, merodavan je zimski ratim sa prove om za letnji rezim rada. ‘Pri zimskom refimu rada proraéuni se iz vode za maksimaino opterscenje turbine 1 top- lotno. optereenje sistema toplifikacije pri sred~ njoj temperaturi najhladnijeg meseca. Provera za letnji redim we izvodi za srednje opteredenje turbine u toku leta i pri tempers tui vazduha u 13h u najtoplijem meseou. (Nastavak u stedecem broju) JUGOSTROJ Riomattactia grefante hladenje @ Broj 11188. Aero- zagadenje (il) Dr Martin Bogner, dipl. ing., Maéinski fakultet, 11000 Beograd, 27. marta 804 Slobodan Cirié, dipl. ing., »Maginoprojekt«, 11000 Beograd, Dobrinjska 8a Koliko savremena industrija i tehnika pomaiza ¢oveku, toliko ga nekim svojim prate¢im pojavama izlaxu opasnostima, Jedna od takvih opasnosti je 1 ona od zagadenja, koja esto moze imati teske posledice, kao Sto su bronhijalna ili kancerogena oboljenja i dr. U radu se pi ie glavna problemattka zagadenja i odriavanja @stoce vazduha i analiziraju glavni zagadivati, Daju se i konkretni primeri proracuna emisije i imisije, kao i nekoliki sluéajevi proraéuna visine dimnjaka. Ovi raéunski primeri su dati za konkretne objekte. Pored postupaka proraéuna 6 sa primerima, iznesen je niz drugih podataka i dijagrama potrebnih za konktetne proragune, sa odgovarajucim komentarima, . Na kraju rada je izloten program proratuna za racunske maéine, jezikom »fortran IV«, 3.2, Proratun potrebue visine dimnjaka Potrebna visina dimnjaka odreduje se iz uslova’ da weldina nulvage Koncentranje (Cx) bilo Ka zaeae iam pce Ma yard site atne de bet vei (MDS), ho} ee : ‘sentractje erDla ua eanowse capable ova tanga! . — ieteéi pepeo i caat 05 mg/m, = sumpordioksid 05. mg/m = otn} oksid 0085 gine Alimateacija grejanje hladenje @ Brof 2/1983. audimo — podset imo se * Y prisustvu sti vada iz razliGitih izvora _ a ja stoi kone Sektrccla Cg ie w tom siuiajerpouvene da bude rate Si? Cn £ MDK—C, de je Cm Cin + 5.88-Crey Minimatna visina dimnjaka se iaradunava iz ob- BpGNees atcisija tz dimnjake ro = tee koji uzima u obzir brzinu talote- nia gest wy boned ‘zagadenje od drugih izvorn speemina gasova koji ize iz inal ‘tem imnib gas ha temporal dh aT, K— temperature lam iz giinnjaka 1 srednje Temperstire epoljnien 8a Koeficijent A se za naic uslove uzima da je va sos ge im tralno dela evropske teritorije SSSRa. xan oefictiont F se usvaja po sledecim preporu- visine dit ada je glavni tonsil BSCS Spe ee wa gS Fn 20 — 20 etepen arpjanie uredaja za prediica- F=25— 2a vtepen mena uredaja za pregiséava:, inje vee od 7: F=30— gat uredaj cae 0 — aa sop er \ja mm pretis ade je: —veligina dobijena u preom proraéunu, Si. 1. Dijagram xa odredivanje beadimensionog oo w.= 127 V/D, m/s, gde je D, .m — pretnik izlaznog otvora dimnjaka. eePtar a Ravi od parametsa Vn ko} se ia: gunava po obraseu ean wa Ve>2,n=1 mm, im; — koeficijenti koji obuhvataju uslove izlaza a imnjaka* ‘Ako je razlika dobijenih vrednosti H, i H: zna- gasova iz dimnj éajna, wisi Se taéniji proragun. Fr tome, maredne Koeficijenti m i m se izraéunavaju po sledecim ine 'ga tm fay se oreduju 2a Yrounost Ho & sioragema, i me dm Se, leeeigrama’na stikama _Velitina H, se odreduje iz obrasca Pras * 1 =H, |/ mem n= m2 o6TrOL VE OM TE Za navedeni ragunski primer bi bile sledese vred- de je: : ost weDAG- om A= 12, F= WaT wi 0, MDK = 0,5 mg/m’, C; V = 4978 D, m— pretnik svetlog izlaza dimnjaka, es W."igja rane dimni gasova, w flaznom delu p78 5 jagram 127 vip = 127 2 = 158 mis, SL, 2. Dif za odredivanje bezdimenzionog koe- wee = 121—— = 158 m/s, ficijenta n 4 1588.2 10' = 0615, m/(s-K), © 067+ 04 Vi + 034.1% 1 _——— = 108, 067 + 01 VOB + 0.34 ¥OR2 Preporuéene braine dimnih gasova na izlam iz aimnjaka — ek Em “ $24, Dilaram 74, odreivanje bendlmensionog koe 70 do 25 m/s za dimnjake visine do 120 m, fchjenta SG = 40 do 30 ms Za dimnjake do 150m. Brzina imnih gasova se mose izratunati iz ob- 3H rasca: 8 ‘Kiimatiacifagrejanie Madenje @ Broj 211983 proragun ni . Usvojena vi Sod Ginnlaka os Boomatrant alueal je H@ m, 33. Proraéun visine videcevnog dimnjaka Za: odredivanje visine visecevnog dimnjaka (dva ili vige osebnih. dimnjaka u zajedni¢kom armirano- Betonskom iit éelicnom plastu iii ¢elieno} Konstruk- ciji) preporutuje se izraz: Hu= PH, ade su: H, m — visina dimnjaka, odredena prema navedenoj Iaetodl ur usw, da je, V/s, kuna zapre mina dimnih gasova iz svih ce na koliéina zagadivaéa koja se evi u atmosferu; = ‘odretivanje bezdimenzionog koe- Biijenta Sian Bike 2 89) Lo — koeficijent koji obuhvata_neophodno_ poveca- Pr je visine viSecemnog dimnjaka u poredenju visinom jednocevnog, pri isto} ukupnoj koliéini ‘dimnih gesova na lalazh. Koeficijent .p. zavisi od odnosa rastojanja izme. du cevi t, prema precniku izlaznog otvora D i ugla nagiba ose cevi a prema vertikali. Za twocevni dimnjak saa=0 i za granice od: nosa_ 13 2t/D 218, p.= Li + 088 (t/D—13), za @—8'i za granice odnosa 1,1'2t/D 218: P.= 14093 (t/D—1,1). ‘Maksimalna Lonoentecija sagasivata koji se izbacuje kroz visecevni dimnj Coy = Ps Ce, mg/m’, u_kom sluaju se C. odreduje pri ukupnoj zapre- mini gasova, 34, Proragun imisije Maksimalna prizemna Koncentracija zagadivata uu mg/m, koji se izbacuje kroz dimnjak okruglog Kiimatizacija grejanje Mladenje @ Broj 2/198. Je koe. Seven Sn xe) mensions we YVAT Maksimalna koncentracija SO, koja. s¢, mote, ozna- EU) sa Com, postize Se ma udaljenju Xow od dim njaka: ou = AH, m, gde je: d — berdimenziona velitina zavisna od kri- Eine'“wrednostt brane vetra Koja se odredje po sledecim izrazima za Vq 4 2: d= 425 Ve l(t + 028 VF), a Va>2: d=7VVa-(1 +028 YB, ili se vrednost za d otitava iz dijagrama na slici 3. ‘SL 7. Dij odredivs ‘bezdimenzionog koe- Rye = en ‘Maksimaina koncentracija éadi i pepela, za ste- odialanya, uredaja za predicavanje veel “od Bis 95" nosh eanosnd odreduje se prema it 5—F -d-H, m. 19 Primenom navedenih obrazaca za Cz i X= moze se Konstruisati kriva raspodele koncentracija zaga- Givaga (SO: 1 Cadi i pepela) zavisno od udaljenja od dimnjaka. Za bilo koju taéku na udaljenju X od dimnjakaw praveu yetra i odnos X= X/Xw, prizemna koncen- {racija Cu atmosteri, a po os ‘dimne perjanice, je: C= Si Ca, gde je: XABX + 6-X, zaX21,8=3: mt8iF x 358-X!—352-X + 120 zaX>8iF=2,25i3 1 O-X? + 247-X—178 Koeficjjent se moze odrediti i iz dijagrama na slika- ma 4, 5. ili 6 Sitka, 8. Dita odredivanje vrednost! bezdl- fnensionih Kecticljenata pi 3.5. Proraéun polja koncentracija Ako je potrebno odrediti koncentraciju Cu ta’ i koja se nalazi na rastojanju y od ose dimne per- janice, tada se to moze C=S6, | . ri emu se S, odreduje iz dijagrama na slic Iiviz obrasca 1 [1+ 84-Une(9/X)F-E1 + 28,2-Un- (9/2) a Un je kritiéna brzina vetra, Velidina Us se odre- duje pomoéu parametara V. i f (ranije veé defini- sani) na slede¢i nagin: pri Ve £05 pri 05 2 fa (1 + 0,12. V6) Pri brzini vetra U, koja se razlikuje od krititne brzine Us, maksimalna koncentracija Stetnih materi ja mote se odrediti izrazom: 80 SL. 9. Algoritam za proragun polja koncentracija Cav = 1-Cn, (odnosno C= r-C) ade je r bezdimenzionaina velitina definisana fela- Gijama pri U/U. 21; ¥ = 067 (U/Us) + 167 (U/U, pri U/Us >1 : 3.(U/Us) 2 UD + 2-0 Rastojanje od izvora zagadenja Xess, na kome 134 (U/UaY ‘se postize iia Cae dato je sa2 Xone = PXeee 1 parametar p slededim relacijama: pri U/Us 2025 P pri025. hei te XTi ae = NI — broj tataka za koje se ratuna koncentracija u pravcu y ose, ma) = N2 — broj tafaka za koje se fatuna Koncentracija “w praveu ‘ose, 81 Oo — paramette oli 36 u, pro me * Fen baneiae ae Erin nw bin vata, ‘proven kritima te & #0), Program a Ste soy CU (50, 50),. X (50), ¥ 50}, XO(S0), Binnwsion 1 H (50), V (50), TG (50), D<50), G (50), XM (50), READ G, 10M, F, XA, YA, HA, US, TV, T 10 FORMAT (@F103) (p cyrezs3.) v6 wy*24(TG6 TV) HO Gy ee ate 3)) va Gey CGM) Tey /9) IR(WM-2)(LE.0) GO BE : 0.446. V 03 14 CMG) = QrCQyEEMEMPEN) HO) 2+(V(* BARES, co 20 VM—2) LEO GO TO 16 Mrs EF 05) Gorn oot it 1s Uno Go 40 17 MG) ava If Steasue umayecaay Sc=SC+CM(), TF(QVM—2).GT.0) GO. DA 25° VMINCL "Sas EPLy9) 38 DM TV Mer0 5410285 BF**(1/3)) a ZN BHC) GO 23 XMC)=(3-—F/4*DM*HC) REPS Rw, GO To 19 25 UMS=SUC/SC IRE EO.O) G6 To 25 EO, 21 CONT ‘ (1 FOUNLEO) 0) GO TO 100. (UI, (1) GO TO 10L beep B-0-2°U/UMA) +058 a GO. sro 0,103 Jor Boag —u/umayess 1 403 Bi=(XG)—XO()/xMC) B= (Vii) YOUU) /AXU)—XOM) O=u/UMa), IF(G—-D.LE.O) GO TO 20 Best I 8).LE,0) GO TO 30 IR(F_2).GE.O) sBG: apm 1-rs_ 35291 +120) Sag Api a4 Bigs oI 30 S1=: S-LLsqosseatea Ay UAE too R=: OH G—O+270""2) 44 Redasde167or2—1 sito 82 CU) =CUU,K) +R*SIS°CMLD 160 CONTINUE. TE(Q—N).GE.0) GO TO 50 101 (A+ C1) HA, NUGT.O) GO 0 60 60-CONTINUE, TRG_ND.GTO) GO TO €0 xe ka gG—yrHA 0 TO 90, go WRT GaS), » 8 85 FORAT,( 87 WRITE G ROY DACUK).R=1ND) 86 FORMAT. (’ '8X,16F84) STOP (Nastavak u slededem broju) Kuimatizacie erefente hladenje @ Broj 2/088. Aero- zagaderje (ill) Dr Martin Bogner, dipl. ing., MaSinski fakultet, 11000 Beograd, 27. marta 80 Slobodan Cirié, dipl. ing., »Maginoprojekt« 11000 Bevgrad, Dobrinjska 8a Koliko savremena industrija i tehnika pomagu Zoveku, tolike ga nekim svojim prate¢im pojavama izlazu opasnostima. Jedna od takvih opasnosti je i ona od zagadenja, koja esto moze imati teske posledice, kao Sto su bronhijalna ili kancerogena oboljenja i dr. U radu se prikazuje osnovna problematika zagadenja 1 odrZavanja istoée vazduha { analiziraju glavni zagadivati. Daju se i konkretni primeri proratuna emisije i imisije, kao i nekoliki slucajevi proraéuna visine dimnjaka. Ovi ragunski primeri su dati za konkretne objekte. Pored postupaka proraéuna sa racunskim primerima, iznesen je nix drugih podataka i dijagrama potrebnih za konkretne proragune, sa odgovarajuéim komentarima. Na kraju rada Je izlo%en program proraduna za ratunske magine, jezikom »fortran IV«, 36. Proraéun dometa évrstih éestica Kolitina Hetegin destica koju styara jedno kot postrojenie naziva se costo i2nos, dok jet intencitci i obim auwudenja gkoline koji nsistaju ovim iznosum, uobicajen, cermin casipanye, ‘Koligina ianosa zavisi od toplobk: moc, uglia i stepeia Kurisausii kolla, odnostto od potrosaje ug: Kiaticacia wecjanie bladenie @ Brot 3/1983, autimo — podset imo se ia, procerta i osobina pepela u_ugtju, od sistema Sayorevanja, odnasno siepena veswanja pepela za fopete, coo {od eksploalacionih usiova, & posebne od fer'sirenog pogona lnzista odnosm Kot Po toni proirvedene pare, moze se OUrcdili, kolic Gina anosa ‘in odnosa éasuwme polrosnje goriva i kasomne proizvednic. pare. Casovna potrusnia goriva je: Det Ben Odnos izmete gasoene potrosnje goriva i Gasuvne produkeije pare bice: Hen Prema toms, kotiSina iznosa po ioni proiwvedene pare 6e biti fA Gai) ke 100 Hem” ede su; D., t/h — tasavna proizvadnia pare, HL, k/kg = danjatoplotna moe’ woriva, LkI/kg — entalnija proizvedene parc, 1 ku /ke — ontaipija napojne vode, We — stenon korignostt Kotla, A. ke/t — sadrzaj popela u goriva, 1,09" sadvaa) letecay pepela v ddnosu na pepeo u porivu, Pri loenju uslienim prahom wrednost £ se kre é w granicama od 75 do. 86", a pri segorevanju U Sloja Tanosi od 13 do 35%. Prema lume, notin s revanja (soi ili prah) bitno uiice na koliéina lecedew pepela. Feslor koji wlive sr Kolitunu leteceg pepela je toplouia moe goriva i sadrzaj pepela u go ‘Kala mupusta uiée dimmjaks, na Gestion delaju re ae cen dah ge, —"yinstigha enurgija dimaih gasova, go. je po. siediga ‘dejatva piltudre Ht primudae. promajé. ror jak: ovo je praktitno sta uzgona # daluje na Sestistn apravao navige; | ~ sla usted dejstva vetra, Koja delaje na dest cu horizontal —deistvo sie Zemljine teze, usied ceva se jav- lia braina talozenja (brama. padanja. at peopadama koja. deluje na cestieu upravao nani. Pored logs, posioji | wie drugih’ atnasterskih ulieaja nia cestiou, Keo $10 su vlaznost vazduha, isa, sneg i magia, timbulentmost atmosfere, devijactie votre dtd . | uticaja ng éesticu, odnosno ‘Od aavexienth sil na sve Cestice, zavisi intenzitet ? domet ‘zasipanja 13 desticama, Pored toga, une manjo}, meri, zasipanie govisi od eminije cestica we dimnjaka, temperature, Viskomtasti 4 gustine winoih gasova 1 koncentracije letegin cestica 4 ayia, zatim od breine ssticania dimeuh gasova iz dunajaka 1 visioe dimnjaka, od forte cetige Caphoch oscoina, gure, bli, hrapavus)) Lod Xonfigurocije torcon. “Zasipanje 36 ‘Obitno definise kao Koligina Gostica svoduiut na jedi ‘Bicu povrsine w toku odredenog vramens. Prema Lindsuu [9] intenzitet zasipanja ce biti: G Gryot & Me : : ee. Goby GF wi’ mi dan exte wu: G, g/dan — dnevna emisija cestiea, ” Edaifanost oBjexta. che se zasipunje anal Yira od izvora as:panja,_ ¥, m/s — braina talozenja (padanja), WS Koaficijont dauijacije:veura, M, m/s — braina.verra, 4H, m — visina dimnjaka, bh, m == visina objokta ‘tije se zasipanje analSzira (a tle jo h~ 0). ju Stetnosti koje ivaziva talozenie naigje merodamma samo koligina iznosa svedona na paveyn \ odredenom vremena, vee se Sora weet. 4 obzir i vohéna povrSine koja’ je ido- Jama ‘zasipanju ‘kao # krupmoca éeslicakyje sv’ taloze, Obim zasipanja zavisi najvise od dometa gestica. Domer cestien S°-mo?e odrediti pawocu, ° w (Hh) au = wt =, m, ede je Hh s, vreme talozenja éestica. ‘ Util su porate sve fmakcije cyrstlh Gestca, inogu se teonijent odrediti intenzlter 1 damet svih fakes. Brzine talozenja se mogu odredivati iz toorit- sigh 1 ompinijsish izraza; medurim, desto se daju dijagram! [10] kao Slo je prikazan ‘na slici 11, 3.7. Primer proratuna dimnjaka u zonl postoje- eg wtaluog zagadenja Da bi se_sagleiao uticaj zagadivania okaline iz Toplane a1 Veescima, posamaira se izvor zagadenia i lotmocekwane »kolubara Ae koja se nalazi na Gaaljenest! od 6 km. od objekta nove toplane Vireocima, Uokoliai se. aa udaljenost! od 10 km ne nabel nijedan matajngi zagadivae okoline, Za Posigjecs Th oRplubart Ae su posiofale proracr faze vrodnosti zagadanja, tako da. je pri ovom pro- Tacanu to bilo mezdavno. SL. 11, Difagram za udredivanje brzine talotenja (nadanja) u zavisnosti od velidine cestica (ckvivalentnt presnik) i gustine éesiica 0 400) 300 200 150 'BRZINA PADANIA [in/s] weaned GS 2 88 om 20:30 to 80 60 70 80 80 100 PRECNIK CESTICA, pm, PREENIK CESTICA 10.20.30 40.59.6070 a0 90 0 170 KO 160 180 200220 20 Bs TPES AOR K HON U HR ’ 250 280 p 300 % INA PADANJA fem /s] $ BRz 02 06 PREGNIK,GESTICA, . umn, timaticactis gretanfe hlatonte @ Yrs) 3/1983 SL. 12. TE »Kolubara Ae: pofuéasovna koncentractja SO, u okolint u nestabiinim vremenskiin uslovima wo rence esate a SER oak he Sneath tani = vatnsound vancentRAoun 09 [nal] O ygptan eon — int U_Toplani u Vreocia instalisana su dva kotla rateristika: = mialesimalni kupacitet Dat = viliak vaziluha na le ‘otyh (19,44.Ke/s) fzat iz kota aa tas Wa ibe = ere — oltina,vistaih pro- Gulata saporevania ew 340 mika — ukupna potroinja go- sriva, — kolidina dimnih ga Sova, Boe 30100 kg/h Vou = 114 380 m'/h Vu 182700 m/e W323 g/t, ifn prahom, ang izle se eaten elektro sa Hepeaetn uebajanja Elementarua analiza lignita iz Kolubare (yavant- mma vrednust): 073 25 Sa = 6190, S. = 0.1285 19/00% 100,000 Donja toploina moé uplia Hs = 6919 KI/kg. Sa ovim gorivom je cacunate kee sa garantnim gorivom kojim je i izyréeno primopredajno ispitiva. nije garantovanih parametara katlowa Emisija SO, iz kotlova Gustina SO, pri 1 bar 10°C, iznosi 285 kg/m. Zapremina SO; ix proces sagorevanja: Kimoiisaciin grote Madenie @ bro} 3/983. Vor, = 0,005 inte, Ukupne po jednom kotly pri kapaciteta kot De Ve 1,005 30 100 = 1505 m'/h, a 2a oba kotk, iznosi 301 zn'/h. Ukupan maseni tznos SO: SO, 30L 2,85 = 858 kz/h (238 py). Enilsija letecih testica iz kotlova Jaus Evrstih bestia 323 g/m’, pa je tanos iz ‘kotla: "B23. 114 880 == 3694474 p/h (1026. g/s) Tehus iz bu Kotla ce bili 2052 gs. Fanos iza clekirolillora, Keda, se uzme a obzir somo njihov wkupni stepen korisnasti, je 41 g/s. Posto se ne aa frakcion! stepan izdvajéaija, ¢ imo ze se Odrediti sastay ovog iznosa iea. elektrofiltara po frakaljama, Sto za odredivanje ukupnog. zarade jam ovakvim proraéinima me igra vel log, U cilju zastite Zivolm: sreding i naterijalaih, do- bara od Steiiog dejstva zagadivata iz vazduha, pro- ising su odrden! uslovi 1 mere za, zostita od 2a Badenja varduha, Maicsimaino dazvoljene koncencra- Sije gasa i letecih Gestica, ma visini disanja coveka, gad 80, — srednja dneuna koncentracija ‘amg/m’) ons 03s — pojedinadna koncentracija (mam) 015050 37.1. Proraéun visine dimnjaka Prozacun visine dimnjaika_je veslen prema jed- natini Geotizigkog avoda SSSR: AM,Fm V a VAT mg/m’, ede bur G, mg/m’ — meksimaina koncentracija pri thu, Mi, @/s — masena emisija gasa iz dimnjaka, F— hocficijout zavisan od duraktera zagadivanja, sm — koelicljent koji zavist od brane gasova na i lara iz. dimnjaka, A, s°C"" — kocficijent koji uima u obzir uslove haxizontalnog 4 vartikalnog, rasejavania primesa u vaadeha, ¥., m/s — ukupan apreminski protok ua idac iz dimnjaka 7, °C — vazlika temperatra dimnih gasova 1 okol+ nog vardulia. Kao najnepovoljniji sluéaj zagadenja okoline top- lane, odnosno lokac'fe a, kojo} Je. padignula tople aia elton! nm pottofet Stalat iavor atgadenia je Shigaj Dolneasovne koncentracie pri ameren nesta: bioim wremenskim,cslowume. (safegoriia B pei bra ni velra od 23 'do 3n/s, ska 12). Za slucaj bhyo vesiabilnih mevcoroloskih ustoxa fategoriia €) dot! ce 1 do ancinjeg nose iz dimaje ‘ka jer su (0 uglavnon Teta period. Prema. tome. fede iz germortetrane. st ticnjem na Tokaci top Tone. bide i smisin pastolece koncentractje 0,155 ea aioe, ukupna domoliena Ki esnove ovog nalaza, ukupna dozvoljena kon- sentraciia zagudenja za toplagii se 0313. ang/m Te roast nana vise tog ustova je iare fominaiaa minimal na Gimnjaka na osnovu navedene jednadine "3 Sl. 13, Srednje dueyne kencentracije SO; u okolial TE -Kolubara Ac iPRAVAC VETRA| | bay sa aki VET: ROM (0-18 m/s) 'PRAVAC VETRA|*—"——" VEIAR ZMK] DAN momo VEDAR LETNII DAN a Vag devs} 2 a $ = & $ g 2 30 2 z é g i 4800 a. 16023814 we } — 0395 962.110 Koliéina dimnih gasova 7a posimatrana tempera aru ge: mayo 1 Vie = 2116 380 — 962 fs. 3600 Prema vom. proragunu minimalna visina dim njaka je 70 an. NaTosrovu dznete analize i provaduna, moze se eqvojiti visina dinmjaka od 80m, Ovakvo' usvajanje Visine dimajaka moze sc uzeti kao sizvesna rezerva Za neki, slutaj Koji se sat Neoma nepovolsnim. i koji ce trajati_kratko vreme i reiko ce se polay Ijivati. Nastapanie dragih, ustova moze da bude i po- slodica 1 losjeg uulja (vise sumpora w uglia) ih Pazetnim mercorosgim ustovima., Takode tzvesta Gdotupanja i poremeda}i, kratketrajni, mogn da na Slant’ ia nepraviinom vodenju pogona kotla, 37.2. Odredivanje izluenog otvora dimnjaka Odredivanje preénika ilunog otvora dimnjaka imriono je na osnovu keilerijuma ostvarivanja pric rodne promoje.. Proraduiom je adzeden rainimalsi ream olvara dimmnog kuwuka hols zadovoljova uslo- Ye priroane, promaje uc dberbedenje ol erozije LEMUasnjasti comajaka. Statitka vute dimnjaka Statiéka vada koju ostvanuje dimnjak dodija se Lao raalika pritisaka stubs vazduha i dimnih yasova: ( m3 2 at en] N/m mau" ] . +h 768 (0975 bar — barometarsk pritisol, (Helo in —- efektiena visena stubs dimaih go- ‘ova a dimnjalu, 1,293 kg/m! — sustina vazdeha pri WC, 1237 kg/m’ — gusting cimmh gasova pri OC. 36°C — “temperatura okolnog varduha, 140 + 146 2 = 4 — srednja lempratuca dim nih gusova w dimnjalan, Pema tome, statitka vuds u dimnjaky_odrede; pyle tl Oanowe mavedene foribale f zm 276 N/a Otport strujanju kroz dimnjok Ialagit oor na dimnjaky se odreduje na osno- vu Kolicine dimnih gasova i na osnovu uyvojenc bezine sirujaaja za ovakvu vista dinsnjzka (We = 15 m/s) dobijen je pretnik dinnjaka: bay, p92 a \-2 es mm awe Fw Tz sonstpucionih, rarloga ge vovata da je amt rata nce uece cimnjalar dm, Uahgéaleht aa Pease te Toa, te se move eet da Je poem Baanjal tw osnoe) Sim. tom scape Jo red yrrecuis dimmngaka 4. Dobilk usted Jokainsh otpors: ap = En Ni, RES 0.35 — koeficijent orpora usted skretanja, Ktimaticatia grejanie Mastenie b10f 31988. & = 05 — kooficijent otpora unled promene prescka (prelaz iz cetverougaanog w karuzn), 273 Gu Sa ——— — 088 Key, 223 + 146 wu = 4,54 m/s, Ap. = 085, 483 = 88 N/m! Gubitak usled trenja: ay amo c[ ge )wires Nim, 002 — xeeticijent za zidane dimnjake, 80 on — visivw dinvajaha, Dy = 4m — srednji nutragngi preénik, 494 + 136 a= — 927 m/s — srednja braina dim nih yasowa O81 kg/m? — sredvja gustina dimnih gasova, 4p, 002 ( * J oar ost = 278 N/m Ialazai gubitak ps = 0,81 Whe ga, N/m, Ap. = 051 136 08 = 754 N/m Uxupai gubiei kroz nuajak izwuse Sl. 14. Pnevno talozenje Ap — pit Ape + Spy = 12,1 Nem! Pretpostavilo sc _prilikom postizanja izvesnog, yitka stati¢kog napora da Ge to bili ncka rererva, Ova} Vsak napora se moze utrositi ua neke Rept videne gubitke ili smanjiti rad_veatilatera. To madi dw eration adnan stem hao Slo je i pret postuvijeno uw ovurn cada, ventluter dimnih gasova treba da savlada sve oipore u kollu { vezi kana lima dimnib gasova, a elektrofiltar i verni kanali iameds elektnofiltra i dimmlaika. 4I5, Lasinanje SO: Keneumlracija SQ, je tracunaia po Forimali Geo- fizidkog zayoda SSSR koja pretposiavlia_naivecu Koneeniraciju na priplizno 20 ‘visina_dumnjaka, ‘S10 xz ovaj shuce| iznos: priblizng od 1500 do 1600 am. 2m sta) suakoamlinay oplercconja, gnusny produ ile pare, ‘ukupat iets SO; iz vba Sulla je 238 4/5. traci je im ny ——__ = 028 mg/m’, 962.110 Ako se sa_kojim ée radii toplana u trainom poy pretposiavi taktor jednovremenosti, 05 wt, KON centracija bi bila 0.14 ma/m. Na slici 13. i7tazenn je superponiranje zagadenja iz postojece iermoelekt- anc, ukiudujual 4 toplamu, Vidi se da srednje dneve ne Kanceniracije SO. u iawotio nopovoljnim uslo- Vania u okolint toplane ncce prelaaili vrednosti od 0,05 musa’. 374. Zasipanje terecin pepetom Dogvoljena koncentracija zasipania letedim desti- cacna iznos! 300 my/(m'/den). Tz dijagrama na slici 1. dnevno talozenje pepela u okolini TE »Kolubara pepela u okolini TE »Kolubara Ax —— DAN saan ver oa ar tat fea . _ oo a Fo ie Le vena) ————-| > roan ve a aL /\ reno TREN EPELA [ng/ml timatiaciio ersiante heteute w bros SIDS. ‘Ac imngei ako 40 myy'(m'fdan), So je daleke od doz wodjenih granica Posto ne pustoji sijumma anatiza popcla koji se emitaje 2 dirmajaka, nije mopnce ni imrsill za ovay SMa) konieretmu analiza talzenja po poset omy Jrakeljana, Medutimn, moze se izeesti jedan pribtiiat Podtupak radi dobiianjs jasnije slike 0 karswtera Potanja cesiica. Naime, ‘provera talozenja Jerecih care ie fevedena 24 frakeije od 10 wm, Pretpoastay SeeS aa je ukupan unos 42 dimajaka posie clekico- ABR OS Nos samo Joana frakeije 1 to ova koja se aaiizira. Tevos iz diunnjaka ce u tom shutafy iki Go wig M ——, zw TL med salle it (= 3542400 g/don —- mos iz dimpjaka uw tolu jednog dana, w= 2 m/s — nepovelniia brazing vetr 50g 12 m/s — bizina talolenja (padanje) & stice, H=80 m— visina dirmnjaka. Peema tome, siedi da je ukupno vasipanje dimnjake = 0.000396 mvijdan ” Ova vzednost je znatne ispod dozvoljene, 9 Kon rola se moze jzvesti i za neku druge irakeiju. Na Primer, ukoliko aa sve éestice veliSine 50 arm, ago denje Ge biti ssazqm f 710°) @ a SE (S— ) «0210 ——, a? 30 auyean ‘wdnasno, mg, A, = 216 ———— am/dan Ova veexmost je wkode ipod dozvoljene { nastaje veoma retko, Ta Frakcija se izivaja 4 polpusosti, Tro _pokazuje visoki stepen dobrote udvajanja clele Wofiites. Muze nastati u

    You might also like