WERNER STEGMAIER Univerzitet Greifiwald GRANICE I SLOBODE U EVROPSKOM MISLJENJU MISLJENJA |. MISLIENIE KAO PREDMET FILOZOFUE! Kada je Hajdegerrekao: “Nauka ne misi, on je hteo da za flozosko misljnje adi odradenpojam milena i istine, Koji je tebalo da ga razlikyje od navtnog risljenja i njegove viste ii takode njegovih vrs) istine. Svojim “izazovnim stavom” on ne podseéa samo na to da se W naukama i flozofit razligto mish, vee je istovremeno skronuo paznju na to da i samo misljenje moze rarlicto da se mis, raaliito dae interpretra i daw ovo “veeme prepuno sumnji™ mnogo, mazda sve 7avisi of toga kako s mis samo misjeje Suu se mish, u svakodnevici, u naukam, u filozofiji, Nabin na Koji se mis asiov i graniceu kojima se msl, sve suo pretpostavke za to kako se dela, kako so delanje drustveno organizuje i kako se time odreduje povest. Svuds se % samo risljenje tematizaje, ne saino u filozofijt i u naukama, nego iw svakodnevic. ‘Vitgenstaj je preporusio da ostancmo “kod stvari svakodnevnog miljenj da bisma razbili “ort” koji okruzuje misjenje- Time Sto je on “rei” - met njima i ret “misljenje™- “ir njthove metafizgke upotrcbe ponovo sveo na njhovu svakodnevna uposrebu" hte je da “pneumatskom shvatanju misenja™ oduzme dab i da mislenje ‘miljenja odvratéod “paralele koja vod u zabludu": “Vrisal, iar boa = sta, rear nisl! ~ Kao da je sveba stava da se nckome stavi do znanja ta je nekom drugom na oe opm de Rha Fath 18121986. Stain Heega, Mxhese Dene, Thing 1954, fim s.2 ‘lit Waa Papi ntroichngen 10697 Fam pe 109dS: tako reéi, samo u misaonom aparatu, a ne u stomaku."* Modda smo “usled bavijenia filozofijom” “postal neosethjivi” za to da kod “ovog” mislienja 0 kome govorimo imamo posta sa jednom “fikeijom”, iako mo%da sa neizbe2nom fkeijom’, sa interpretaeijom negega St nije dato kao neSto, Niko, ni filozofija, ne zna St je misllenje, i niko to ne moze da za. Mi posedlujemo pojmove misljenja, ali poimove koji ga odreduju na razliitenatine. Ovi pojmovi se misle polazeti od misjenja, u to niko nece surnjatis u njima mislenje sebe misli kao misljenje, Ali mi uvek posedyjemo samo ove pojmove w kojima rijenje misli sebe, a ne samo misljenje koje sebe misli u ajima. Mi, doduse, pretpostavljamo da postoi “ovo” mislienjc koje sebe kao mialienje misliw raliitim pojmovims, ali mi to samo pretpostavljamo; misljenje koje sebe odreduje kao rilenje samo nuino ostaie ncodredeno. Ono ne moze sebe da mist ivan niti pre ‘ovog “kao”, a ako ono to ipak poku8ava, onda sebe opet misli kav nest. Misjenje 2a samo sebe ostae jedno mizo nepoznato X. Ukoliko se filozofija bavi misljenjem, ‘ona se bavi ovim nuzno nepoznatim X.° Osigledno je paradoksalno da se tematizaje jedno nu?no nepornato X, i kada bi paradoksi bili razor za mislenic, sa filozofijom bi bilo svrSeno jo$ pre nego sto je rapotela, Ali filozofija. isprva nije zazirala pred paradoksima. Heraklit je argumentoveo pomoéu paradoksa isto kuo i Parmenid i Zenon; Sokrat je eclog Zivota istrajavao na svom paradoksu znanja 0 ne-znanju. Platon je pokusao da izgradi razlikovanja koja. bi dozvoljavala da se misljenje ipak misli neprotivreéno, razlikovanja izmedu éulnog i intoigibilnog, privida i biga, i vremenskog i veénog. ‘Teskose w njegovim razlikovanjima su opet podstakle Arsttela da sada same razlike ini predmetom, da ih rasporedi prema kriterijumima, da ih poreda prema zavisnosti i da ih razdeli prema podrugjima njihove upotrebe, To je omozuilo izaradniu diferencianh nauka, koje su unutar svojih pretpostavki mogle da izgrade sve dliferenciraije manje, Ni Arsttel nije mogao éa dovede do kraja same pretpostavke koje bi trebalo da budu tema prve filozofije. One su ostale predmet aporetiaih rasprava ‘Ako je tatno da samo misljenje nuzno ostaje nepoznato mislenju, i da je stoga paradoksalno da ono ipak bude predmet, onda se ova paradioksalnost ne mo? ukinut, vet samo razviti. Filozofija se onda razvijala tako Sto je razvijala paradoksalnost u ina are! je «som mde asain Yom Lehen des Geis. as Denke, Das Wallen fo, Mary McCay. st anerthog poco Herma Vater, Minto’ 1398) mijeje mila kno isetemen nepozatejpemao, Pca! sem Kat on mee rac os oo um frazun 3 1s) | Stun ded “naga za inom’, mijn, nat, “stemlsoe kn smi” (71) Dek je sate {ponent sma) ance ater mje fa leikem ee onee Had ukog “puta pke “uae (10) Atctova tt) ti Haeprva tae “Neate mia Seite ath oeian met ao aerate we (93), soa ev mink her dnmin 198), eve Medi, Areorsstemeno vo Poa “amor sien og Ala Portmans,pjam smo Uta mee tnt wake Fhovaijan (1, ema one, on anuj (a oe aie) jee non Ka 0 pres ‘sate stn slo Je ono shina au pena.» Kat daa, ne je mee ‘saranda gx ols ets apo, dab a wen rst nb ep eves rns Pte woh io em 3 ede ne psn “ic wurst (sp KEV 29 cat Kod Aone o) 230mistjenju misljenja, a da nikada nije mogla da ga ukine. Kao Sto nas poutava Niklas Luman, razviti_paradoksalnost zai pronaéi razlike pomoéu kojih ona kao paradoksalnost postaje nevidljva.! Primer 7a ovakvo razvijanje paradoksalnosti je _kategorija supstancije, hhypokeimenona, koju je veo Aristotel da bi omogudio da se misli bivanje Upredstory, Subse. nm, pa. 9 236kao forma je navelno upuéeno na sadine, na opazaje, koji su dati u percepeiji i utoliko su stvami, i samo jo3 w odredenju ovih samo misljenje dokazuje svoju egristenciu. Tako Kant misljenje misiiistovremeno w vremenu i van vremena, Opazaji su uvek drugi, dakle vremeniti, Kao njihovo odredenje i misljenje je vyremenito. Medutim, kao puka forma njihovog odredenja ono je istovremeno nezavisno od niu pojedinostima, i po tome nije vremenito, Ali, kao So se u Dekartovom misljenju misljenja unistava aristotelovsko razlikovanje supstancije i akcideneije, tako se i Kantovom miilienju miilienja uunistava razlikovanje forme i sadr2ine. Jer, ako misljenje treba da bude jedna ‘odredena forma, onda samo ono samo moze scbe da odredi kao ovu formu; kritika {istog uma prema Kantu mode da bude samo keitika pomocu samog uma. Ipak, pojam forme, kako ga Kant upotrebljava, iskljucuje cirkulamost u misljenju mislenja, Jer, ‘misljenje kao forma je misljeno tako da ono pretpostavlja sadePinu druge viste, u ‘obliku Eulno datih opazaja. Stozs, ako bi rebalo da se spozna forma samog miSljenja, ‘ona bi morula da bude data kao opadaj. Dake, jedno mislienje misljenja pomocu aristotelovskog pojma forme nije cirkulamo mogués, S druge strane, ono 0 je bilo :mslieno kao sacrZina misljenja,Gulno dati opaza}, moze mislenju biti dato samo tako dda. ga on misli,t, kao vee midljeni ili “formirani" predmet, Misljenje, dakle, misli sadrdine koje misli uvek veé u formi koje im je ono samo dalo. Misljenje predmeta pomoéu aristotelovskog pojma forme je na taj nagin samo cirkularno moguée.”" Ukoliko se posiatra iz oba aspekta istovremeno, pokazuje se paradoksalnost _misljenju misljenja pomoéu aristotelovskog pojma forme: tamo gde stvar ne mote da se rei bez cirkulamosti (kod misljenja samog mislienja), ona ne moze da se pojavi, a ‘amo ede se ona pojavluje (u misljenje predmeta), sa njom ne maemo da izademo na kraj. Kant izigito prizmaje paradoksalnost i svodi je na sam pojam ludskog uma, On to opisuje kao sjegovu “sudbinu” da bude “uznemiravan” pitanjima koja “su mu zadata samom prirodom uma, ana koja, medutim, ne moze da odgovori". T koasekvenca Kkoju je Hegel iz toga izvukao ostaje jo8 pod jakim uticajem aristotelovskib razlikovanja. Kao sto je Kant u misijenju misljenja otisao dalje w ‘odaosu na Dekarta time So je razlikovanje supstancije i akcidencie razmattao jos ‘samo kao jednu od vi8e kategorija misljenja, Hegel je otiSao dalje od Kanta time 80 je sada i ruzlikovanje forme i sadrine razmatrao samo kao jedan oblik w kome misljenje ‘moze da misli svoj odnos prema stvarima i prema samom sebi Hegel odnos misljenja prema predmetima uvek misli i kao odnos mifljenja prema ‘samom sabi ion pri tom pokusava da misljenje mili tako da ono na strani misljenja 0 predietima ne misi ciskularno, a na strani mijenja misljenja misli cikularno. On se pri tom vraéa na puki odnos misljenja i predmeta ili pojma i predmeta, na puko ruzlikovanje misljenja od onoga fo ono misli, i ove razlikevanje shvata kao razlikovanje samog mislenja, kao jedno razlikovanje uv misljenju, Stoga se moze prihvatiti da je predmet nekog pojtna i sam opet pojam, a pojain nekog predmeta i ‘sam predmet, da je, dakle, misljenje wien refleksivno i objektivn. Uvex sa mopuostion koje atisotovsko raiRownj ferme jsatine itvremeno ota w Kl ratseg war Kel oct sea su sot Koja. dupe sane, 0 tao Ne 4p. er, Inerretaon Hover der Pople. Vor Ka bs Niece ee se: Saar Py Rel jo am keV AV a