Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Adolf Reinach - ''O Fenomenologiji''

    Uploaded by

    decak.iz.vode.93
    16 views15 pages
    A

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    A

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    16 views15 pages

    Adolf Reinach - ''O Fenomenologiji''

    Uploaded by

    decak.iz.vode.93
    A

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 15
    Arie, 11, 42005, UDK 165.62 Prevod ADOLF RAJNAH O FENOMENOLOGIJT Postovana gospodlo! Nisam si postavio zadatak da Vam kazem Sta je fenomenolo- sija: nego sa Vamia hou pokuSati fenonenoloski razmistjati. Govoriti 0 fenomenolo- Bil je nesto najizisnije na svetu dok nedostaje ono Sto syakom govont tek moze dati konkretno ispunjenje i zomost: fenomenoloski pogled i fenomenoloski sfav. Jer to je Kijuéna tacka: U stucaju fenomenologije se ne radi o sistem filozofskih recenica i isti- za ~ sistemu reéenica u koje bi morali verovati svi oni koji sebe navivaju fenomenolo- ima, a koje bih Vim ovde mogao dokazati— . nego se radi o metodifilozofiranja koju. iziskuju problemi filozofije i koja zmatno odstupa od nagina na Koji se osvréemeo i snit- lazimo u Zivotu, a jo$ vie od natina na koji se radi i mora radii u veéini nauka, Tako danas sa Vama hoéu dodirnuti nz filozofskih problema w nadi da Ge Vam tui tamo po- stati jasno, Sta je svojevrsno na fenomenoloskom stavu — tek onda je data osnova za da- ie diskusije. ‘Ima vise nagina na koji se mozemo odnositi prema objektima — prema bivstvujugim { nebiystvujuéim objektima. Mi smo bia koja vse praktigne delatnosti na svetu — mi ga viidimo, a u neku ruku i ne vidimo, vidimo ga manje ili vige jasno, a obigno je ono Sto od njega vidimo udeseno prema nasim potrebama i svrhama. Znamo kako je naporno ‘nautii prvi gledati, koji trud je na pr. potreban da se pravilno vide boje koje izmigu nagem pogledu, mada padaju u na’e vidno pole. Sto ovde vazi vai u jos veéoj meri za tok psihickog desavanja, za ono Sto nazivamo doZivljavanjem, a Sto nam kao takvo nije suprotstavljeno poput Culnog sveta, nego Sto u svojoj biti pripada Jastvu, za stanja, &i- nove, funkcije Jastva, To dozivljavanie, koliko god nam je u egvistencijalnom pogledu csigurano, toliko nam je strano i tesko shvatljvo u svojo) kvalitativnoj stukturi u syo~ joj kakevodi, Sto normalai dovek od njega sagleda, pa tak i samo ono to prime, nije dovoljno iscrpno; veselje i bol, ljubav i mrZnja, éeznja, tyza za zavigajem i dr. mu se jasno pokazuje, Alito su u krainjem slugaju samo grubo obuhvaéeni ise’ iz beskraj- ‘no iznijansirane oblast. Cak i najoskudaiji svesni Zivot je toliko obilat da ga njegov nosilac ne moze u potpunosti obuhwatit. | ovde mozemo uéiti posmatrati, i ovde je za 265 ‘normalnog goveka u prvom redu umetnost ta koja ga uti shvatati ono Sto je prethodno prevideo. Ne radi se simo o tome da se pomocu umetnosti u nama bude dozivljaji koje inaée nismo imali; nego ona postize i to da nam iz abla dovivljavanja predoti ono S10 je malopre veé bilo prisutno, a da ipak nismo znali za nj. Potesko¢e rasta, ako se okre~ ‘nemo drugim clementima koji su nam jos straniji - vremem, prostons, broju, pojmovi- :ma, reéenicama i sl, O svemu fome govorimo, a kad govorimo, onda smo usmereni na to, mislimo na to —ali u tom mnjenju smo beskrajno udaljeni od niega — Stavige udalie~ ni smo od njega éak i onda, kad ga putem definicija ogranigavamo. Pa ako razgranii- ‘mo i reéeniéne sudove, na pr. kao ono sto je ii pogresno ili istiito ~ sustina neEenice i retenignog suda, ono Sto su oni po sebi, njhiovo Sta, nije nam se time nimalo priblizi- Jo. Ukoliko hoéemo shvatiti sustinn crvenog ili boje, onda je naposletku dovoljno samo da bacimo pogled na bilo koju opazenn ii umisljenu ili predstavljenn boju i dana njoj, koja nas kao pojedinaéna ili realna stvar wop&te ne interest, istaknemo nen tako-bi- tak, njeno Sta. Ukoliko na taj natin treba da se priblizimo dofivljgjima Jastva, onda su poteskoce znatno veée - dobro znamo da postoji tako nesto kao htenje ili oseéanje i blagonaklonost, isto tako znamo da se to poput sveg bivstvujuceg moze adckvatno sa- ¢gledati —koliko ga pak poknéamo shvafti, upoznati ga u svom specifiénom svojstwu, ‘onda nam taj dozivljajwzmige ~ dode nam kao da smo zagrabiliu prazno, Psiholog za da je potrebno dugogodisnie verbanje kako bi se izaSlo nakraj stim poteskocama, Ali potpunosti na samim podecima stojimo svuda tamo, gde se radi o idealnom. Dabome — ‘mi govorimo o brojevima i stiénom, mi baratamo njima, nama poznate oznake i pravila su sasvim dovoljna za ostvarivanje ciljeva prakti¢nog Zivota, Ali beskrajno smo udalje~ ni od njihove sustine — a ako smo dovolino posteni da priznamo kako se ne zadovolja~ ‘vamo definiijama, koje nas ni za dlaku ne dovode blize samo} stvari~ onda moramo roti ono Sto je sveti Augustin rekao o vrememt: AKO me ne pitas Sta je ono, onda mi- slim da to znam. Ali ukoliko me upitas, onda to vige ne nam.” ‘Velika i kobna zabluda le7i uw mistjenju dase ta prirodna i tako tesko prevavitazeéa uudaljenost od objekata prevazilazi nauénim putem. To nije sluéaj ovde. Pojedine nau- ke shodno svojojideji izbegavaju dircktno sagledanje sustine — one se zadovoljavaju definicijama i izvodenjima iz definicija i smejn se njima zadavoljti; druge su doduse, shiodno svojojideji,zavisne od direktnog shvatanja sustine, ali su u toku svog fakticnog razwoja dosad odstupale od tog zadatka. Prognantan, Stavise, zastraéujui primer ovih Zadnjih daje psihologija. Ne govorim 0 njoj, ukoliko se posmatra kao zakonita nauka, ukoliko pokusava postaviti zakone faktitnog realnog toka svesti — tu je situacija druga- ija. Govorim o onome sto se naziva deskriptivnom psihologijom, o disciplini koja tezi ‘7a inventarizacijom svesti, za fiksiranjem vrsta dozivljaja kao takvih, Ta se ne radi 0 egristencijalnim tvrdnjama — pojedinagni dozivljaj i njegovo pojavjivanje umutar sve- ta, na bilo kom mestu objektivnog vremena, te njegova vezanost za telo lokalizovano u prostoni ~ sve to nije od veseg zmaéajaw to sferi. Ne radi se 0 egristenciji, veé 0 esen- ij, 0 mogucim vrstama svesti kao takvim, bez obzira na to da Ii i gde i kad se dese ju. Svakako da Ge neko naglasiti kako i o dozivljajnim sustastvima nista ne bismo zm, ako se ona ne bi realizovala u okviru sveta. No to nije tojformi taéno, po8to pozmaje- ‘mo i takve viste dozivljaja 0 Kojima znamo da se u onoj stot, u kojoj smo ih sagleda- i, verovatno nikad nisu realizovaliu svetu; ali €ak i ako bi to bilo potpuno taéno, to bi 266 ‘nam samo moglo pokazati da smo mi |judi ograniceniu prijemu vrsta doZivliaja, ogra nigeni kroz ono Sto nam je samima priusteno da dovivjavamo — ali time se naravno ne turdi zavisnost sami sustastava od njihove eventualne realizacije u svesti Ukoliko bacimo pogled na fakti¢no datu psihologiju, onda vidimo da jo) dosad nije uspelo éak ni pojasnjenje njenog najvigeg i demarkacionog sustastva, sustine samog psihi¢kog, Ne ledi stvar u tome da se suprotnost psihickog i ne-psihi¢kog konstituise tek kroz nase odredivanje i definisanje, veé se, obratno, nase odredivanje mora orijenti~ sati prema krajnje datim i pronadenim sustinskim razlikama, U pogledu sustine se sve ‘ono 810 moze dospeti u tok nageg doZivijavanja, sto u istinskom smistu pripada Jastvu, poput naseg oseéanja, Menja, opazanja itd razlikuje od sveg onog sto je transcenden- {no toku svesti, Sto mm je kao Jastvu-strano supotstavljeno, kao kuée ii pojmovi ili bro- {evi Pretpostavimo da vidim neki materjalni predmet odredene boje u svetu, onda je ‘predmet sa svojim karakteristikanta i modalitetima neSto fiziéke pritode, ali moje opa- Zanje tog predmeta, moje usmeravanje prema njemm i njegovo zapazanje. veselje koje oseéam madi njega, moje odusevljenje, ukratko, sve ono Sto se predstavija kao aktiv= ‘nost ili stanje ili funkcija Jastva, sve to je psihicke prirode. A danasnja psihologija pak: fona se bavi bojama, zvucima, mirisima isl. — kao da se u njihovom slnéaju radi o sve~ im dozivljajima, kao da nam i oni nisu isto tako strani kao i najveée i najdeblje drve~ e. Ona nas uverava da boje i zvueci nisu stvarni, dakle da su subjektivni i psihitki; ai to su samo nejasne resi. Ukoliko ostavimo stvamost boja i zvukova po strani — pretpo- stavimo da su nestvari ~ , postaju li oni time neéim psihickim? Moze li se razika iz- ‘medu esencije i egzistencije do te mere poteeniti, da se negiranje egzistencije pobrka sa promenom esencije, sustinske kakvoée? Konkretno govoreéi: Da li velika masivna kkuca sa pet spratova, koju navodno opazam, ukoliko se to opazanje pokaze kao haluci- ‘nacija ~ da li ta masivna kuéa onda postaje dozivljajem? Tako onda sva ona istraziva- ‘ja zvukova i boja itd. ne smeju bit tretirana kao psiholoska -o istrazivatima, koji se re bave niim drugim do Culnim kvalitetima, mora se rei da nisu upoznati sa prirodom psihi¢kog kao takvog, iako se nazivaju psiho-lozima, Svakako vider! boje, éutizvuke ~ to su funkcije Jastva, one spadaju u domen psihologije — ali kako se shuSanje zvuko- va, koje ima svoju sopstvemu sustina i koje sled sopstvene zakonitosti, moze pobrkati sa zvucima koje Cujemo? Postoji tako nesto kao nejasno opazanje jakog zvuka culom sluha. Jagina je ovde svojstvo zvuka, jasnoéa i nejasnoéa su nasuprot tome modifikaci- ‘Je funkcije shusanja Naravno da nisu svi psiholozi na taj nain pogresno poimali sfera psihi¢kog — ali zadatke Gistog shvatanja sustine je shvatila samo nekolicina njih, Prirodne nauke su sluzile kao uzor, do7ivlaji su trebali biti ,svedeni” na sto manji broj. Ali veg je i ta- kkva postavka zadatka besmistena. Kad fizitar boje i zvuke svodi na oscilacie odrede ne viste, onda se on okroée realnim egzistencijama éiju éinjeniénost ho¢e da objasni. Ostavimo dublji smisao svodenja po strani ~ izwesno je da ono ne move biti primenije- ‘no na sustastva. Hi bi recimo sustinu crvenog, Koju mogu sagledati na svakom slutaju cervenog, trebalo svesti na sustinn oscilacija, Sto je ofigledno nesto sasvim drugo? De~ skriptivn psiholog upravo nema posta sa éinfenicama, ne sa objaénjavanjem egzisten- cija i svodenjem jednih egzistencija na druge. Ukoliko to zaboravi, onda dolazi do oni poknSaja svodenja koji su u stvari osiromasenje i krivotvorenje svesti. Onda dotazi do 267 toga da se za osnovna sustastva svesti postavliaju recimo oseéanje, htenje i mislienje iliti predstavljanje,rasudivanje, oseéanje ili dase vrSi neka druga nedovoljna podela. A ako se onda uuzme neka vrsta doZivliaja,jedna od beskrajno mnogih koje nisu pokrive- ‘ne tim podelama, onda ona mora biti preinaéena w neSto Sto ona u stvari nije, Uzmimo 1a primer oprastanje, dubokose7an i Gudnovat éin svoje vrste— izvesno je da se ne radi © predstavijanju. Zato se pokuSalo ri da je ono vista sua ~ sud da naneSena neprav= da nije tako strana ili uopste nije nepravda — , dake upravo ono sto suvislo oprastanje Gini nemoguéim. Ii se ka7e da je ono prestajanje nckog oscéaja, prestajanje gneva, kao da oprastanie nije neBto svojevrsno, pozitivno, nesto vise od obiénog, zaboravljana i nestajanja, Deskriptivna psihologija ne treba objaSnjavati i svodii jednu stvar na neku dmigu, nego ona hose pojainjavati i navoditi na pravi put. Ona sto jasnije hoée prikara- 4i Sta dovivljaja, od kog smo kao takvog daleko udaljeni, hoge ga odrediti onako kakvo je po sebi i razluciti i razgranitti ga od drugog, Time naravno nije dostignuto postednje “uporiste razmatranja, Za sustastva vaze zakoni, zakoni posebne vist i vrednost po ko- jima se u potpunostirazlikuju od svih empirijskih povezanosti i empirijskih zakonitost. isto sagledanje sustine je stedstvo kojim se dolazi do uvida i adekvatnog shvatanjatih zakona. No o njima hoéu da govorim ick u drugom delu ovih izlaganja Sagledanje sustine je potrebno i u drugim disciplinama, Obrazlozenje i analiza ne zahteva samo sustina onoga Sto se bezbroj puta moze realizovati, ve i sustina onog Sto {ie po svoj} prirodi pojedinaéno i jedinstveno. Tako vidimo istorigara kako se tradi— ne samo da u pravom svetlu prikaze nepoznato, nego i da nas upozna sa onim sto veé po- ‘zajemo, da ga onakvo, Kakvo je po pritodi, adekvatno dovede na videlo. Ovde se radi drugim ciljevima i drugim métodama. Medutim i ovde vidimo velike poteskoée i opa- snosti izbegavanja i konstruisanja, Uotavamo kako se bez prekida govori o razvojt, a kako se izostavlia pitanje 0 Sta onoga Sto se tu razvija. Uotavamo bojaZive pokusaje da se zagrabi okolina neke stvari, smo kako se ne bi morala analizirati ona sama, po- ‘kusaje da se pitanje o sustini neke stvari resi odgovorima o njenom nastank ili njenom dejstvu. Otuda ne Gud kako su ovde karakteristi¢na povezivanja Gete i Siler, Keler i Majer itd. karakteristigna za uzalndne pokusaje da se nesto odredi onim Sto ono nije. Da je direkino shvatanje sustine tako neobieno i teSko da se nekima éini nemogu- im, s jedne strane se moze objasnitis obzirom na duboko ukorenjen stav prakticnog ivota koji se pre prihvata objekata i njima barata, nego sto ih kontemplativno posma- tra i prodire u njima svojsiven bitak. S druge strane se pak dalje moze objasniti time sto pojedine nauéne discipline — suprotno od dosad razmatranih ~ principifeino izbega- vvaju bilo koje dirckino sagledavanje suitine, a takvim postupkom u svim onima, Koji {im se posve

    You might also like