Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Agnes Heller - ''Stoicizam I Epikureizam U Renesansi''

    Uploaded by

    decak.iz.vode.93
    66 views23 pages
    A

    Original Title

    Agnes Heller - ''Stoicizam i Epikureizam u Renesansi''

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    A

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    66 views23 pages

    Agnes Heller - ''Stoicizam I Epikureizam U Renesansi''

    Uploaded by

    decak.iz.vode.93
    A

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 23
    AGNES HELER STOICIZAM I EPIKUREIZAM U RENESANSI' ‘Svaka filozofija je jedinstvo pogleda na svet i dréanja koje je u skladu sa tim po- sgledom. Bitifilozof agi pre svega dve stvari:stvorit takvu sliku sveta koja dublje i Sire od dotadasnjih rasvetliava objektivne sadrZaje svarost i istovremeno, drustvenim i etickim dréanjem ostvariti praktitne posledice koje proizilaze iz novog pogleda na svet. Sto se lignosti filozofa tie, ova veza je bezuslovna. Ali, nezavisno od sadrZaja odredene filozofie, od sadrzinskog Stastva izreéene stvamosti zavisi dali Ge obign I~ di koji je prihvataju morati (ili bi, bar, mora) da u svakodnevnoj praksi primenjuju ‘ono sto proizilazi iz njone imanentne sadréine. Tako je, na primer, uobiéajena pojava u praksi svesno ili nesvesno karikiranje zahteva ponaSanja koji proizilaze iz prihvatanja prevazidene, slike sveta koja vi8e ne zadovoljava potrebe vremena, Pomislimo na prim- er na obiénog svestenika, koji recimo u XVI veku bez ikakve zadrike, ‘prirodno” pri- hnvata tomisticko objaénjenje sveta, ali etike konflikte sa kojimia se suotava wopste ne razreSava u tomistigkom maniru, Stavise, nasa tvrdanja biée istnita i za one poglede 1m svet koji su primereni svom vrememn, €ak i ako se koncentri8emo samo na njihovu sadr2insku stranu: za jednog obiénog spinovistu iz. XVIII veka zahtev za “Zivljenjem’ w skladu sa odredenim idejama bio je znatno bezuslovnij, nego za one Koji su tada prilva- {ali Lokovu slik sveta: danas kod marksiste ~ Gak i ako nije flozof ~ podrazamevamo takvo tesno jedinstvo pogteda na sveti prakse kakvo od jednog. makoliko odusevljenog, sledbenika na primer Nikolaja Hartmana ni izbliza ne oekujemo U istorii filozofije postoje samo dve Skole (pravea) u kojinta se bezustovnost ovog spoja podjednako odnosi na svakoga ko prihvata njen pogled na svet. To su stoicizam i epikureizam iw njima nema mi naceine razlike izmedu flozofa i ne-filozofa? Ako W prvi mah pokuSamo da utvidimo sta im je zajednicko, a Sta ih razavaja od bilo koje nuge filozofie, onda moZemo reci da — unutarjedinstva pogleda na syet i drZanja—u ova dva filozofska pravca uvek dominira drZanje, Posto pre svega izabrano drZanje Cini nekoga stoikom ili epikurejcem, pripadnost praveu ~ kako objektivno, tako i subjek- tivno — moze se merit samim dréanjem, Teorijski je, dakle, nemoguéa takya relativna diskrepancija izmedu pogleda na svet i prakse, kakvu smo naznacili u vezi sa svakod- neynom Zivotnom funkcijom drugih filozofija. Naravno, ovo je svakome ~ spontano — ‘oduyek ibilo poznato, Ako neko Zeli da za primer navede nekog velikog aristotelijan- calli hegelijanca, onda Ge posegnutiiskljutivo za filozofima: ako pak Zeli da citira ve~ 1 Olona iz stu Agnes Hele: Renesnsn ovat (Heller Agnes: A Rene ember, Akan iad, Bue apes 1967) 2 Tre bimagao bit shepiizam,okejem, moti, neem poschno gov jerse nck vee ta zasogha, Sto za epikuesko (muda se za pve), dane 263, likog stoika, onda mu najverovatnije neée prvo pasti na pamet Seneka ili Epiktet, nego Bnut ili Sckspirov Horacije, odnosno, u slucaju velikog epikurejca, zreli Gete ili Danton bar onoliko koliko i Lukrecije. Sekspirovi stanovnici ardenske Sume tipi¢ni su epikure- {ei - i mada “filozofiraj’, prirodno, nijedan nije filozof, Ovu istinu su u renesansnom periodu, makardelimiéno, i teoriskiizraili. Tako Saron, na zavréetku analize stoickog, drdanja, na slede

    You might also like