Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Alpar Losoncz - ''Totalitet I Totalitarizam (O Lukaču I Merlo-Pontiju) ''

    Uploaded by

    decak.iz.vode.93
    30 views16 pages
    A

    Original Title

    Alpar Losoncz - ''Totalitet i Totalitarizam (O Lukaču i Merlo-Pontiju)''

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    A

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    30 views16 pages

    Alpar Losoncz - ''Totalitet I Totalitarizam (O Lukaču I Merlo-Pontiju) ''

    Uploaded by

    decak.iz.vode.93
    A

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 16
    Arhe, IW, 72007. TUDE (Original uni rad ALPAR LOSONC Fakultet tehni¢kih nauka, Univerzitet u Novom Sadu TOTALITET I TOTALITARIZAM O Lukaéu i Merlo-Pontiju Apsirakt: Autor ovog dank istraZujeparalle i razike zmedu Lukadeve Povestiklasne sve sti Merlo-Pontijevih spisa o marksizmu, Naglasak je savijen na flozofsku artikulaciju odnosa jamedu totaliteta i totaitarizma s obzirom na filozoljuistorie. Oba filozota bila su suveljena sa ssmislom povezanost di istorj i djalektizkog uma. Zajedniki aspekt ti filozofa tie se analize moguenost slobodne nuznosti" na osnovu istorjskog tina, U isto vreme, postoji stroga divergencija medu njima u pogledu logike i kontingencie storie. To nesaglase vod ih ka razi- tim flozofskim putevima, potvrdujuei Merlo-Pontija kao post-fenomenolo8kog mistioea a Lu- Jaga kao rezigniranog marksist. ‘Kljudne ret: Tolalitt, totalitarizam, Lukaé, Merlo-Ponti, revolucija ‘Ukoliko mislimo da je totalitarizam jo8 uvek intrigantan, tada ga ne mozemo treti- rati kao incidentnu pojavu, Ova tvrdnja zahteva razjasnjenje. Jer Gini se o€iglednim da ne postoje politicki uslovi koji su predstavljalistubove totalitarizma, t0 jest, ne- zawalana moé, partija koja bezobzimo praktikuje nasil i kummulia ogromni rezervoar sile, ideologija Koja ulzzi u svaku poru drustva tajna poticija sa neprestanim terorom, totalna moé nad komunikacijskim sredstvima, Povrh toga, skloni smo da pomistimo da jeusled pojave totaitarizma na povrSini nastala ogromna provalija u kontinuitetaisto- tie, jer se totalitarizam mora brizno odvojiti od razligith rezima ,viska modi”, kao S10 je npr. despotija. Mogli bismo, stavise, predloziti da je posle potonuéa eksperimenata ‘sa apsolutnim kolektivnim ciljevima dovolio da zaSijemo rascepljene nit Ii, mogli bismo da zakljuéimo da poste kapitulacije totalitarnih sistema, ii poste objave njihove sini ostaje samo antikvama zainteresovanost prema jednoj nesreéno} epizodi Gi ko~ ren se nalaze na terenina u odredenom delu Evrope. ‘Nadalje pojam totalitarizma je dugo bio temztizovan kao borben pojam jedne ne- stale konstelacie, jer, na teorijamia o totaitarizmu je bio utisnut petat hladnog rata! Za- tim, razltite argumentacije su .totalitarizam” pretyorile u deo jednog neutralizovanog nagina goyora i oslobodile su nas od nelagodnih aspekata. U mnogim slu¢ajevima je bilo dovoljno deklarativno suprotstaviti liberalizam ili demokratiju sa totalitarizmorn, ili 1A Siegel, (ed), Ftalitariemustheoren nach dem Emde des Kommanisnts, Koln, 1998 3 Pamper, “Fou cals Gulag’ Krita: Explorations in Ruan and Eurasian History, 2002, 3 (2) 255-80 7 _moglo se lamentirati o nesteénoj totalitamoj sudbini XX veka. Totalitarizam je tako po- siao apstrakina Drugostliberalne-demokratie u kojem se otelovljava figura Protivnika, a teorijatotalitarizma se pokazala kao nosilae praznog normativizma® koji nudi episte- ‘moloSki maniheizam i to w cilju ideoloskih intervencija. Intervencijska praksa anti-to- talitarizina je timovala diskurs Zrtve (.ani smo Zrvel, Zrtve totalitarizma”), a viktimi- zoyatiinagin govora uvek projektuje subjekat govora kao nekog nekorumpiranog drus- tvenog aktera, Ista teorija je izbrisala spojnice izmedu ,dzelata” i .Zrtve”, a struktural- re dustvene tendencije i motivacioni registaraktera je nipodostavala 'Na sta se move pomisliti, ako se antcipira da totaltarizam jos uvek predstavlja zna- ajan predmet razmisljanja? Ne move se ignorisati da je pojam totalitarizma sve manje evidentan u ilozofjidmustva,StaviSe, momo svedoeiti o mnogim kriti¢kim pokusaji- ‘ma tumagenjima, recimo, danas se govori o ,totalitarizimu koji se zasniva na participa- cifi” "Sto razara nae uobi¢ajene predstave. Dekonstruiu se strategije tumagenja koje se zadovoljavaju sa skicom odozgo nametnutog totalitarizma, jer se u strujno kolo analize ulate odozdo afirmisani aspekti mikro-prakse, bez kojih organizacijske forme totali- tame vlasti nikada ne bi dobile odgovarajuée forme. Fantazmagorija svemoguéa partija/ dréava versus nemoéni narod ne donosi nikakay spoznaini dobitak *U teorijama o tota~ titarizmu marksizam je leglo pragreha, a Marksov opus je Koren iz kojeg izrastajutota- litatari narastaji, Poste ovakvih poteza, zapravo nikakva analiza nije potrebna. Formule moéi koje proizlaze iz totaitarizma projektuju nedeljivu celinu koja cveta usvakom delu iste celine.* No valja primetiti da je totalitarizam” jedna vrste ne-7g0- tovljenog, dinamickog poretka, on je vige projekat nego sistem koji se ne moze nikad potpuno zasititi, Ukoliko se moze tvrditi za pojmove da nisu samo otisci iskustva,tada se to odnosi ina totalitarizam. Dakle, ,totalitarizam” sada u sebi i dijalironigna i sin- Ironiéna znagenja, to ukazaje ma postojanje Kompleksnih zaagenja. Ami moramo znati da se pod plastom totalitarizma mnogo puta kriju klisc istorjskog konformizma, Hana Arent, koja je od kljutnog zna¢aja u nekonvencionalnom tuma¢enju totaita- rizma,jasno je ukazala na iskonske te&koée razaimevanja, Neutralni govoro totalitariz~ ‘mu nam nije dat. Na jednom mestu ona na nagin koji podseéa na Dekarta’ (malin genie), ‘upozorava da postoji veliko iskusenje da se pomo

    You might also like