Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Bernhard Waldenfels - ''Radikalizovano Iskustvo Nove Perspektive U Fenomenologiji''

    Uploaded by

    decak.iz.vode.93
    31 views12 pages
    A

    Original Title

    Bernhard Waldenfels - ''Radikalizovano Iskustvo Nove Perspektive u Fenomenologiji''

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    A

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    31 views12 pages

    Bernhard Waldenfels - ''Radikalizovano Iskustvo Nove Perspektive U Fenomenologiji''

    Uploaded by

    decak.iz.vode.93
    A

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 12
    Ark , 5-62006, UDK 130.122 Original naweni rad BERNHARD VALDENFELS Profesor Emeritus Univerzitet Bohum RADIKALIZOVANO ISKUSTVO, NOVE PERSPEKTIVE U FENOMENOLOGIJI' “Mnogi od nas poznaju Huserlov energigan zahtev: ,Podsticaj istraZivanja ne treba da potiée of filozofa, nego od stvari i problema.” EsejFilozofija kao stroga nauka”, uu kojem je iznesen ovaj stav (Hua XXV, 61), potite iz godina prodora fenomenologi- je. Najpre je objavljen u éasopisu Logos, koji nie publikovan samo na nemagkom, vee {na italijanskom i ruskom, sto je niegov radijus sa zapada Evrope prosirilo daleko na {stok.? Kako danas stoji sa tint? Huserlov stay je morao biti podvrenut kritii, ali njego- ‘ya udama sila, Koja se moze osetitii kod Hajdegera, deluje i dalje, dokle god ima nege~ 2 poput fenomenologije. Doduse, postoji opasnost, da on dalje Zivi samo jos kao citat i da se pritom dogodi kao sa natpisom koji najavljuje .Ovde se glata’, a svakoga ko donosi svoj ves mora razoarati, buduci da ga ogekuje pond starinamice, Ne Zelim da Kjerkegorovo Saliivo podrugivanje onome, sto su filozofi njegovog doba imali da kazu ostvamost,iskoristim kao Kasandrin poziv. ali svakako Zelim kao opomen i kao iza- ov da ne laskamo iskustvima koje imamo sa fenomenologijomn. Sto se tie savremenosti, ne oklevam da govorim o sve veéoj atraktivnosti feno- :menologije Koja je raspréena i ima vrlo malo veze sa granicama Skolske discipline. To jeu veri si nastankom novih konstelacija, Propast velikih istorijskih vizija koje svoju atraktivnost u velikoj meti vuku iz Hegelove i Marksove dijalektike, ima za postedicu da su poteli da se prikazuju pojedinaéni fenomeni i razlike Koje vige ne vaze kao vesti- 1 Objautjujomo integral tekst pedavanja hoe je prof Borahard Valdes 0230 na Filzofskom ak tatu u Novor Sadu 2, marta 2006. Gosovanje jednog od najistaknutiihfnomenologsu Novor Sadi Beo- grad realizovano jew sara Get institut iz Dsograda i Odseka za flozofiy Flozofskog faklet w No ‘Yorn Sada, Deaticima Get asia se oom pailikom zabvalujemona pds i saradnt 2 Polis od poctkapeipada stotno-ovropso) homisfer fenomenologij. Tekst koji sad zapodet je jot nim prodavanm koje je odrdano u novembru 2003, Varavi na Konferenij Polis dust 2 fenomeno- logiu. Tako se razjainjava progamatski poetak. Probitna vezi objavjen jeu novoosnovanom Sasopis Fencmenotogia (arkavs) 1 (2003), st. 13-29. 373 ci jedne celine. Mikroskopsko potonuée u detalj dobija novu hranu, Ima lise, sa druge strane, u vidu kanon nauéne metodike, koji je viSestruko stopljen sa filozofijom, onda se nailazi na izvesnu iscrplienost pravila i na intenzivniju orijentaciju ka dinamitnim sis- temima Sto su u stanju da organizayju sami sebe. Jezi¢ka pravila i kognitivna kodiranja _jednako su pogodeni tim preorijentisanjem kao i norme vaZenja, Ako éak i neuroloski procesi ne podle?u ¢vrstim pravilnostima, onda na znataju navelno dobijaju otvorenije i Zivotnije forme asocijativnog i spontanog oblikovanja smisla, onako, kako su na delu uu fenomenoloskim, alt iu gestalt-ieorijskim analizama, Konatno, odavino valja konstatovati povratak prostora, iziskivan od strane simul- tanog mnostva kultura i osnazen od strane tendencija globalizacije, koje niposto nist. neproblemati¢ne, Eksplozija jedinstvenog, zapadno orijentisanog kulturalnog kalenda- ra stvara nove zone konflikala, ali takode stvara i novu prijemtivost za fenomenoloska odredenja mesta, poput Ovde i Tamo, Blizina i Daljina, Unutra i Spolja, koja ne mogu biti misljena bez. telesne usidrenosti, bez procesa ograni¢avanja i razgrani¢avania i bez permanentnog prekoradivanja granica, ‘Na drugoj strani ne nedostaju manevri izbegavanja koji se mogu pronaéi i drug- de u filozofiji, Pre svega nameée se fitolosko-tekstualni beg, sto se zadovoljava studi- ranjem i brigom o Klasi¢nim tekstovima, Tu spada i seijentisticki beg, sa kojim se f- lozofija povlaéi na poziciju metanauke koja metodicki rekapitulira ono Sto ustanove istrazivanja, To iskusenje je svakako daleko jaée u analiti¢ko} filozofiji. Nasuprot nje- ‘mu stoji Kulturalisticki beg koji vodi ka pokopavanju filozofije w mnostvu socio-kul- turalnih simbolignih svetova, Prakticisti¢ki beg, koji filozofiju tretim kao politiku sa ddmugim sredstvima, umesto da misli ono politi¢ko, danas gotovo da vise i ne postoji w rnekadaSnjem velikom formatu, ali jo$ uvek nije i§ezao, On istrajava u filozofiji, a na- robito w etici ad usum commissionis, Preostaje jo8 i privatisticki beg koji se ispoljava u tome, St0 svoja etiri misaona zida popunjava sa produktima hobi-filozofije, a katkad takode isa ezoterijom. MoZda je Fenomenologija, poput celokupne filozofie, cin uspo- stavljanja balansa, Protiv istorijske uéenosti, protiv bliskosti sa istrazivanjima, protiv smisla za kulturalne kontekste, protiv politicke budnosti. Protiv pokusaja, da se ne slu- imo samo svojim vlastitim razamom, nego i svojim ogima i usima, ne moze se nista 126i, kao ni protiv izvesnih jednostranosti, bez kojih ne nastaje nista narotito. Isto vazi i za naknadno ugroZavanje balansa, sa kojim se veé Huserl morao boriti, Oéekivanja od fenomenologije, koja govore iz pomenute atraktivnosti, na taj nain svakako ne bi- vvaju ispunjena, Valja neSto reéi io mnostvu varijeteta fenomenologije koji se izgradio tokom poves- 1i,a lako zbunjuj. Serija seZe od ontoloske, transcendentalne, egzistencijalne, struktu- ralne, lingvistiske i hermencutitke fenomenologije, pa sve do novih pokuSaja da se uspostavi neurofenomenologija. Ne postoji nijedan razlog da se taj niz prekine, dok- Je god se radi o promenama i ustanovijenju (e7iSta koji izrastaju iz zahteva same siva- 1, ane prate puki trend, Na taj nacin mogu se uspostaviti fenomenoloski i, uopste.filo- zolski idiomi koji su crpeni iz odomagenih tradicija ili aktuelnih suteljavanja, tako da ‘mogu da stupe u plodan medusobni spor. Idiomi, poput jezika, mogu postojati samo w 374 ‘mnoZini, buduéi da svaka osobenost pretpostavlja kontrast sa stranim.’ Zakljuéak do- nesen 1969 u Svapskom Hau, da se odustane od svetskog drustva za fenomenologiju koristregionalnih drustava, izvesno ima svoje dobre strane ito u znaku interkultural- ‘nosti koju ne treba pobrkati sa globalnom kulturom, 1 Govor 0 radikalizovanom iskustvu zapoteéu time, da Huserl ~ zajedno sa Vilhel- ‘mom Diltajem, Vilijemom Dzejmsom i Anri Bergsonom — spada u merodavne mistioce kkraja devetnaestog i posetka dvadesetog stoleéa, koji su dali reé jakom pojmm iskustva, ~Empiria umesto empirizma”, kako glasi jednostavna Diltajeva formulacija (G. Schrif- ten XIX, 17). Pod ja¢om formom iskustva shvatam iskustvo koje se ne ograni¢ava na isporuéivanje pukih materijala koji — kao nekada u ranom betkom povitivizmu — shvZe ‘kao baza podataka ili, u danaénjim varijacijama konstruktivizma — ispostavlja puki ka~ ‘men temeljac za konstrukte opa7anja, paméenja ili Konstrukte telesnosti. Jaéa koncepci- jiniskustva, kako se pojavluje vet kod Aristotlai kod Hegela, kazaje da poreci mastajui ‘menjaju se u samom iskustvu i da onaj Sto iskuSava ne ostaje nepromenjen akon takvih iskustava.. U svakom slutaju, 2a moderno shvatanje Karakteristina je i Kontinges koja kazuje, da bi svagdaSnji poredak mogao biti i drugaéiji, So ipak ne znagi ida bi mo- 0 biti proizvoljan, Unutar fenomenologije,valja podsetti na Huserov proces konstitu- cije iskustva koje se, kao samoiskustvo, vraéa sebi samom, tena iskustvo misljenja kod Hajdegera ili na Merlo-Pontijevo odredenje filozofije kao potrage za smislom in statu nnascendi. Ipak, kada posezem za stepenastom formom radikalizovanog iskustva, onda re pratim samo prastaru Zelju za doticanjem pigdussey wévcow. koja se kod Marksa ‘maz jednako kao i kod Huserla (Hua XX, 61), Mislim na iskustvo u kojem se dogad resto, sto ne moze biti dostignuto wz pomoe bilo kakve relleksie, dakle na iskustvo koje ‘ne samo Sto nailazi na strano, vet sebi samom postaje strano, Te misli razviéu wz pomos rekih temeljnih motiva, Oni Ge mi proztipriliku da skiciram osnovne crte responzivne, pati¢ki zasnovane fenomenologije na Kojo) radim vee niz, godi u Zapotetu, kao Sto je i Huser! Sinio, sa smislom i intencionalnosu, dakle sa jezgrovi- tim pojmovima koji odlucujuée oblikuju strukturu iskustva. Ono 8o se nakon prvog ko- 3 Otome pogledat mojuskoro objasens kaj lene des Denton, Dentach.rantoseohe Gedankon _nge I. Prankfurt am Main 2005, Kap 17. 4 Otome optim u: Antwortenreiste, Frankfurt am Main 1994, kao i Bruciinon der Erfhrang, Frank fit am Main 2002. Komprimovana verzjaodgovarsjuihljtmotiva mu moj njnovij sps: Grundanve ‘ner Phinomencogie des render Frankf am Main 2006, Pojam skustva kod Huserla vd Gu samo ze gredno spominjat: ato wpocyjem na svoju study .Fxfaburng des Premdkn in Hussers Phanomenologie" {t Dewtsoh-Frantische Gedantenginge, Frankf am Main 1995, ako ina pogowor Hueseris Verh ung indie Eefahrung” uidanju Huserovihtkstova koje sam pete: Edmund Husse, Avett an Pha omer, Monshen 2008 375 Ikbanjau Logickim istrazivanyima oertava kao fenomenologia, ne zapotinje sa éulnim rapodatkom, nti sa prastavlianjem J, veé sa prarazlikovanjem: nest se pokazuje,po- jwwluje se, daje se kao nesta, dakle v odredencm sisi sa odredenim znaenjem, To resto keo nesto, sto nastojim da oznacim kao signifikativna rat, Gini mi se kao istn- ski Sezam fenomenologije. Tako i slavni ,prineipsvih prineipa, Koji markira podem tatku fenomenologij, nalaze da sve, ,Sto Se originamo [| dai, Vala prihvatit kao ono Sto se daje” (Hua II, 51, podvukao B. V), Vee w VLogickom istrasivanju (vii §§ 17, 20) Huser pravislgnu ralik izmedu onoga ita je mslieno nagina na key je miSle= no, Dok nemaéko Kao wjedno smera na ulogu u kojoj se neito pojasluje, Kako navelno ukazjena modalitete pojavlivanj, a medu njima a prostomo senéenjeina vremensko trajane* Sada sve zavisi od toga kako se odrei status Kako, Odutimo li sea jedan su- blimni entite, koji pripada resem svetuu smislu Karla Popea, te poredfizickow 2astu- pai psihitke realitte, onda dospevamo na put idejnog realizma koji je ponovo aziveo udevetnaestom stolecu u Loceovoj Skoli, Ali Sta onda uginiti sa perspektivisti¢kim as- pektima stvari, bez kojih se noe opwZanje ne moze misiti* Stanje stvari se menja, ako Kao razumemo u smislu meduinstance, kao rele, Sarku, uve ili kao falta, kako glase neke od poznatih komparacija. Ono fungira pre nego Sto biva tematizovano i pre nego Sto seo njemu raspravlja kao o qusi-negemb, Modksi znaéena i natin pojstivanjanne pripadaju nti svojstvima stvari kao da bi .evo ili blizu vafili za uobitajene aributo, niti pak pripadaju aktima i stanjima subjektivnog dua, ili duSi, kao kada bi se u sluéaju "Napoleone ,pobednika kod Jene il kao ,gubitika Vaterloa‘ navodno railo o dva rzli- Gita stana duSeynosti. Poznato je koko plodnom se dokazala ta nematna ineprvidna sazlika izmedu Sta (ili Ko). Ona otvara vrata medusvetu slika revi i znaéenja, mitskim formama poput Prometeja i Pegaza, ptoloskim otkricima, kao i heluciniranim glasov ‘mail paranoitnoj maniji proganjana. I strukture posredovanja, koje su u meduvreme- nu nasilno stasale, a sastoje se iz praksi, tehnika, medija i simbola, nalaze svoje mesto u rocepu St se pojavljuje izmedu Sta datos i Kako njene Konstiuciie” Huser! je doprineo konkretizacji i mobilizacji tog Sturog Kako ili Kao. NeSto se ne pojavljuje samo kao nesto, ve¢ i sa drugim, dakle u odredenom horizontu smisla, pri demu svet obrazuje univerzalni horizont. NeSto se ne pojstjuje samo kao neSto, Vee ‘ako ine drugacije, dake na solektivan i oksuzivan natin, Sto alia razlikovati od ko- nacnosti nadina datosti koja iziskuje dopunu i odgovarajuée “oskudnosti” fenomena. Svaka opazaina perspektva i svaka situscia dinjenja pruza svedoganstvo o tojselek- tivmost i ckskluzimnosti, Ona nikada nije prosto "banalna® ili “uobigajena”. Nita ma- nje ona ne dotige prazasnivanja koja, kao “simbolicke institucije” u smislu Marka Risira 5 Tarai ittezava ina grthom ina ainskom jr gro 7 valia dopuniti sa jednim 660. a fatinsko qua sa ‘a, ako da sve svn patna nan, ligno kao u rancskom cone enleskom 6 Nos Platon ne nla pravo mesto za prostrne perspektve, kao to pokazuje nova hia perspet sskog sikarte w desta aii Dave. 7 Ovde fenomenoogia ronal hogato pole zadataha koje ssa svoj strane doprinsi tor simbo= Ja Esta Kasirora,analivaopistoms,diskursa i dispoyitiva kod MisolaFukoa kao mnostvoaktucla too slike i moja ugabentold, zu dam de Symbolthcoie von Emt Cassrr die Anal von Epstmen, Dis- aus und Dispositven bei Michel Foucault sowie die Vill akteller Bild und Medicntheorin ds h- rigebetragen. Tim zadacima se move ovladi samo koopeativn. 376 ctvaraju odredeni prostor smisla, bio on novi nauéni stay poput euklidske geometric i Galilejeve matematike fizike, nova politika institueija poput atinske ili modeme de- :mokratie, novi pravni sistem poput Coste Napoléon, nova tumetnicka forma popat een- tralne perspektive renesanse i njene revizije u kubizmu, religijska reforma poput Kluni- {eve ili reformacije poput Luterove i Kalvinove, ili bio to, konagno, nov nagin miSenja poput same fenomenologie. To Sto je Huser! tek kasno otvorio povesne dimenzije, ito samo u odredenoj meri, ne govori nita protiv éinjenice, da je signifikativna razlika od samog podetka posedovala povesni poteneijal, Sam Huser je primetio da postoji“po- ‘ratno tumavenje”. (Hua IV, 337)* Ipak, otkrige dimenzija smisla ne vodi samo u Sirinu, nego iu dubinu, Huser] se ne zadovoljava sa tim, da ispita uslove moguénost opStevazetih sudova i odluka ida zatim razmotti prikladne questo iuris, veé se uspinje sve do jednog “logos estetickog sveta” (Hua XVII, 297), koji bi trebalo odrediti preciznje, kao “logos kinesteskog sveta” nai- Jazesipritom na telesnu senzomost i motoriku, koja doprinosi konstitucii smisla. Sa ge- netigkom fenomenologijom, koju razvijas tim u vezi, Huser! svakako dospeva na strmu blast. “Ja Ginim” i “ja se krotem” ukazuju unatrag na procese smisla koji se pasivno odvijju, a pripisani su jednom "Pre-Ja. Analiza iskustva doseZe do granignih zona, ede :motivi poput pasivne sinteze, afekeije, praimpresije i nagonske intencionalnostiigraju svoju podzemnu igru. Ipak, kada sa tim motivima ode predalcko, Huser! raéuna sa dav- no potvrdenim instancama poput svesti, Ja, vlastitost il telosa, da bi nasipom ogradio nnasukanu struju dogadanjasmista, Izdréavaju li ti bedem pritisak radikalizovanog isku- stva? Cini se da se Huserl-pologij, Koju valjapa2ljvo razlikovati od brizijive Huser eg7egeze, svojim zavidnim delom sastoji od krparia iod prizivanja formula, a sino se moze dogoditi iu slucaju Fibtea iti Hegela, Ne drzim mnogo do pokusaja, da se novo vino po svaku cenu pretageu staru burad, Ima novih pitanja koja zahtevaju nove skretnice. Kada se ovom prilikom pozi- ‘vam na radikalizovano iskustvo, ada ne mislim na puko osnazivanje postojetih tenden- cija, nego na promenu pravea koja nam daruje novo proveravanje snaga Vv Oprobajmo jo8 jednom osnovnu formu neste kao nesto, koja se odnosi na strukture smista ina ivorenje smisla, Kako stoji sa tim nesto, koje se pojavljuje Kao ne~ ‘to Ima li ono veé neki smisao, ili tek postaje ono to jeste, nakon Sto poprimi ncki sinisao’ Ne znati fi torenje smisla neSto poput zadobijanja smisa,sliémo kao kada go~ vorimo 0 dobijanju energije? Ne oznaéava li ono jedno premestanje,leterogeneza, to pri svom ponavljanju, koje i kod Huserla spada u konstitutivne uslove svake gradnje sins, ukazaje na nesto neponovijivo? NeSto, Sto iskusavamo, samim tim se nikada Upucjom na rains u Ordmune in Zilch (Frank am Main 1987), ple sam pot da pokarem kako selektvnot i ckskuzivnost Kotingeninih poregaka biva kontrsirna st svakidagjim vitkom izven-redag, Tose tasko mots sents suprtstavianjm soma i banalaihfenomena sje ns, zasen enomens, a dup strane jee use0 Zan-Lik Maton w svoj ,Fenomenologi davanj™ (Gi Fam donne Pars 1997, §23). Redowno nije banal, vs je wspostavten i edtZavanepostedstvom {vvan-ednog, a evanredno ni zasigeo, walk So se ne mode odvait el eagdaah pore dak 377 ‘ne moze vratiti kao potpuno isto, osim u sluéaju idealizacije, u kojoj je nastaga stucaj- nostiizbrisana, Ovo moze izgledati kao pojmovno cepidlagenje. Vratimo se dakle, kao sto bi i sam Huserl uvek iznova savetovao, ka samim stvarim, ito ka paradigm opa- Zanja, Opazay nije jednostayno opazaj, buduéi da podleze razlikovanju “estezije mesta i *heteroesteziie”’, Postoji opazaj u skladu sa navikama koji se, sve u svemu, ograni~ éava na ponovno videnje i ponovno slu8anje onoga, sto je u svojim osnovnim crtama veé poznato, Ukoliko se opazaj ograni¢ava na ponovno prepoznavanje, on se naposlet~ ku moze automatizovati jer vee poznajemo aparate za prepornavanje lca ili monitore, koji registruju ono Sto se pred njimta dogada, ada se pritom nikada ne Cude ine dosadu- ju. Akti usmereni ka smishu onda se preobrazavaju u kalkule i mehanizme éija progra- ‘mirana “7nagenjska igra” (Hua XIX/1, 75) se mo7e povratno, postedstvom interpreta cije, preobrazitiu razumljivo znaenje. Smisao se zatamnjuje ili prazi, i to vee w me- hanici naseg ponasanja, ali moze biti i ponovo dobijen, posredstvom razjasnjavajuceg ponovnog izvtSenja, Za razliku od njega, opazaj, koji otkriva novo, zaposinje sasvim nugatije. On zapotingje tako, sto nesto odstupa od uobi¢ajenog puta i remeti normalno ‘odvijanje iskustva, On podiva u tome, da mi nesto pada w oi. ili—ako se premestimo u sferu misljenja, —u tome, da mi nesto pada na pamet. Uoe\jivost koja prelazi w zapaza~ aie, nije akt koji mogu sebi pripisai."® Ona je dogadaj, Koji me se “tite” (vidi Hua XY, 342), koji me dodinuje, aficira, dogada mise. Da bih to pojmovno izrazio, izabrao sam axtku te& Pathos, éija skala znagenja obuhwata pasivno trpljenie, trpniu usled protivno- sti, kao i prekomemnoststrast, ili nemacku ret Wiederfahrnis. Wiederfahmis, sa kojim se iskustvo pokazaje kao sebi suprotno kretanje, svakako ne treba pobrkati sa “protiv= iskustvom’ u kojem se uobiéajeno iskustvo preokrece." ‘Na osnovu toga rezultiraju razlitite konsekvence za ono, Sto sa Huserlom oznata: mo kao smisao i intencionalnost. Dogadaj, koji se odvija, ne treba pobrkati sa subjek- tivnim aktom kojim je intendiran smisao i koji sled jedno pravito i razumeva sew skla- du sa nj. $ druge strane, ne radi se ni o objektivnom procesu koji se odigrava u svetu, kojee posmatramo spolja i sa njim mozemo manipulisati. Dogadaj nije postojece Ne~ 80, vee ono Od sega pogodenog bitka, sto je uporedivo sa Pred cim strepnje, koje Haj- deger u Bithu i vremenu (§ 40) jasto razlikuje od objekta na koji se odnosi strah, Uto- liko se dogadaj nalazisonu siranu smista i pravita ali ne kao neodredeni X, S10 Geka 1a svoje odredenie i svoje regulisane, ai ne ni kao neiserpan “fenomen objave” kojem 9 Vel. Hua 1, § 18; Hus NIM, Text 14, To kaze da se iskusvo rede narzmedizmedu normalnosti i ano- male, Modtim, tj sav re wakako ne mode dovest vet sa obuvatnom tlesogiom iskrva. Ros je 0 pitajima koje apeavjju Alfod Sic, Kurt Goldstan, Zor? Kangujom i Mol Fuko, a koja sam sam sam Fazmatro pod nasiovom Grencen den der Noralistrung (Frank am Main 1998) 10 Tojetemetina misao moje Phanomanologe dr sree (Prankfurt am Main 2004, koja jonas resto i wnareim promishanjmn. uscrlovo wsenjeo parm ci poéei sv odnedavno pristapacn u XXX- ‘Vil omu Huseeliane zasigumo ima svoj zashge, ll masjkavosi usted svoejednostrane usmerenost aa intencional’ alt koja stoi on put raikalizavanju iekuatva, Uputijem oa svoju ecenzjy .Nalrmehming, ‘und Aufierisamikeit heim fen Hussein: Philoophische Runaduchan 82 (2008), 8. 30210, 11 Uporei, Marion, Pant donné, a... mo ge se iskusto preckrede weontre-experience(p.300)aapel bia svar kao br intensionalnostiu onteinentomnaite(, 367) 378, sam “predat”.'? Dogadaj se pre pokaizje u svojim uéincima, u iznenadnom Soku, u po- stojanoj aéudenosti itu afektu koji nas dotige. Ako to Od cega moze biti shyaéeno kao resto realno, onda preostaje smao Realno u Lakanovom smistu, dakle kao nesto sto se inmige simboliskom poretku i oslikavanjima imaginarnog, Ipak, ono nas vodi ka staza~ 'ma po”ade koja kao libido vivend i libido audiendi odr7ava tok opazanja, Sam Pathos se moze shvatiti samo inditekino, kao siwisak u svim relacijama smisla i strukturama pravila, ali niposto ne kao visak smisla koji odgovara “visku mnjenja” (Hua I, $4) i za~ dréava se na tragu intencionalnog tvorenja smisla, To ujedno znati, da transcendentalno-flozofsko pitanje © uslovima moguénosti iskustva nailazi na svoje granice. Ukoliko se Zetiinsistrati na njima, onda bi se mora- Jo postaviti pitanje 0 uslovima moguénosti bola, erosa, cudenja,vica, pronalaska, nasi- Jja. Na taj natin bi graniéna iskustva pak izgubila svoj paticki efekat iznenadenja. Je- dan cksplicitan vie vise ne bi bio vic, a od jeu d‘espri u najboljem sluéaju bi preostao samo esprit, ne bi bilo nista od one duhovne munje u kojoj se odaju nasi nesvesttna~ ‘gonski podsticaji. Na drugatiji natin to vazi za tpljenie nasilja. Ozdravljenje koje za sobom ne ostavja oziljke, spada u bezazlene pomude tradicionalne filozofije povest.* Ono sto nam se dogada jeste Nemoguée u stogom smnisiu te teki. Ono ne protivreéi uslo~ ‘ima kojima podle7e, veé naprosto prolazi kroz mre7u satinjenu od mera opreznosti, pravila, razjasnjenja, tumagenja, pripisivanj. ali ne ostaje da visi u toj Klopei. U svojim ‘wincima, ono se izmige apriomom raster, poput traumatizovanja koje je Frojd ana~ lizirao kod éoveka-vuka, poput saobracajne nesreée. koja doduse ulazi u statistike, ali Gija Ziva nije puki sluéaj, popat izbijanja rata, koje uvek oznacava prodor varvarstva, ak i ako se ratni protivnici (Sto je popriligno retko) pridrZavaju naéela ratnog prava.* Pozivajuci se na poznatu Vitgenstanovu formulaciju mozemo ustanoviti: Nije sve, Sto je sluéaj, bas puiki shud 'Ne-moguénost, koja ne predstavlja puki deficit, povratno se odnosi na ono, 80 sa Huserlom i Hajdegerom oznaéavamo kao osnivanje. Osnivanje nije akt, nije akcija 0 Gijem smislu i opravdanosti bismo se mogli zapitali. Osnivanje ima forms zasnivaju- éeg dogadianja, Sto znati formu omoguéavanja smisla, a ne formu ostvarivanja vee po- stojeée mogucnosti ili urodene ideje. Pored toga, osnivanja ostaju dalekoseno anoni- ina, Ko bi bio osnovaé tarodnog jezika’ Jezik kojim su govoriti Dante ili Luter bio je noy, li ga oni nisu pronasli ab ovo. Cak iu sluéajevima, kada osnivagi i promalaza- i mogu biti imenovani, oni su i sami bili iznenadeni vlasttim otkri¢ima, Ne bi se mo- 12. © reigiono shvacenom phinomene de elation kao poslednjj mogusnenti vidi eb, p. 325.335 a 0 scbe-predavanjy p, 36% Aisi na adamné, que app alt suecsder au sujet” comme oe qu se Fyoit en tieement doc qu'il repoit Malo upetrbljavanipovran slag! s‘adonner mast sobe prods sbe dt tet je ro, sa taba da kaze abo, ako 80 sabe primi shal kao eal pijm stanog. Moja rao 2- rnesena kita forme pare de appl Unewortretster, a0, S, $80 time bi samo bila oxen, nea noi wpa zhog neki srodnihmisaonih mativa, 13. Otome pogledaiAlied Hirsh: Recht auf Gevalt? Munchen 2004, U tom de su kstshom ispitivanj podorgnu jac poll da se nse openvda Horak, eligi pegmate 14, Radi soo varvarstou koje pros usted kulture ne ea ga privat akorvanim siovim posecima KaitreO .varvarizovanu rat" uporedi nije Kapust: Der Kreg als fll de Sprache, Manchen 2004, S.166-201, 379 ‘810 pronuéi pronalazak koji bi potpunosti bio gospodar samom sebi, vee bi se mogao samo izmova pronaéi. Huserlov pokusaj w Krizi, da dogadaje osnivanja evtopske pove- sti usmeri ka telosu, ka “svthovitom smislu”, odvija se u prazno, éak i ako priznamo, 4a je teloologija oslabljenatako sto biva misljena kao dogadaj w kojem se “nesto nasto- Jipostigi” (vidi Hua VI, 74, 485). Konatno, upitnim se éini i pokuSaj da se Widerfahnis, koji preskace nasa tvorenja smisia i stavijanja smisla smestimo u Lajbnicov kontinuum aktivnosti i pasivnosti. Ne- So, St0 mi pada w oi, so mi pada na pamet - une idée qui vient, misao koja dolazi kada “ona hoée”. kao kod Nivea ~ markira racliku pravaca, uporedivu sa skoncentrisanim i rasutim zragenjem koje i sam Huserl svrstava u delatnosti Ja, Takva razika ne spada uslugajeve delatnosti Koji prolaze kroz razlitite stepene budnost, a u smu se svode na ‘hulu. Ono S10 mi dolazi odvija se u drugatijem praveu od mog pridofazenfa necemu (i nekome), tako da ono ne oznaéava puko umanjenje mog vlastitog uéeséea. Sa svojim ambulo ergo sum Gasendi je odvise olaksao Dekartu, v ‘Temeljna revizija stavlja razgovetne granice orijentacije smisla i za sobom povla- i Gitav niz narednih revizija koje ovde mogu biti samo skicirane. Najpre je pozoden takozvani subjekt. Pozicija modemog subjekta koji deluje kao ovladavajuéa, centralna {nstanca, sintetizaje ono disparatno, odgovoran je i celokupno trplienje oseéa kao ogra~ nigenje vlastite mo¢i raspolaganja — te&ko se podnosi sa stanovistem Pathosa, sto me snatazi ito w svemu, Sto preduzimam i sto me doti¢e u mojoj unutrasnjosti. Ne radi se © tome, da se subjekt ili Ja odbaci ili omalovavi, nego se radi o tome, da se suprotstavi- ‘mo drskostimia, Ono Sto ostae jestefunkcija subjekta koja se primerava odredenim po- stignucima, ostaje status li¢nosti sa kojim se povezuju prava i duZnosti, odnosno Ja-in- stanca koja ukazuje na govornika i njegovo okruzenje. Kao sto je ustanovio veé Sopen- hhaver, obmana zapoéinje sa supstancijalizacijom Ja sto se odvija bez prepreka. U tok Widerfahmis-, Ja se naprosto pojavluie, ali upravo ne u nominativu, ako autor, stedi- Se ili izvor akata, vee u dativu,taénije: “u dativu adrese™. Pojavljuje se kao pacijent ‘uopstem smislu, So odgovara znaéenjskom obimu gréke reti “Pathos”, Ukoliko zapa- Zam ono Sto mi pada u oti, sto me Sokira, dotice ili privlat. ja odgovaram, pojavjujem se kao respodent. U odgovorima, medu kojima valja pomenuti “odgovarajuce pogle- danje i osluskivanje” (Hua XV, 462), ono od éega sam pogoden se preobrazava u ono 15. Huserloy pojam psivnost i pore svojeplodnosizadtava nitodvoznatno, Pako umanjone aktivno sti kojusu dota jo Arse Lajbie, ne vod ka Widr-fahmi-u koje dla otuda, Otome vii Pa rnomenolgie der dafmerksambet, 230, Kap. 4 16 Lakavstvo uvedeno of strane Fea a nakon njega sve intenzivnie promovisano, leew izrua las sche Vidi, Paverga und Pavalipomena, in: Stavlchs Werks, Bd, V, Stiga’ Fankfit at Main: Insel 1968, 8.48 17_ Vidi Kael Buhler, Spractuhoorie, Stuttgart Nw York 1982, § 13, vg flvot i psibolog jezik do sox emigranja redavao je u Bevu, aioe rv autor lingvistikog titan Herve ane tore zatena. Nje- ova eon ezika inspiral je Romana Jakobsona, ido danas je zadralasvo vel zac 380 nna sta odgovaram. U svojoj originarnoj formi, ni odgovaranje nije akt koji se odvija iz ‘moje viastite pobude, iz vast podsticaja i prema viasttim zakonima, Odgovaranje se ne redukuje a puku sposobnost “da se zapotne od sebe", ono kau, da i sam zapo- injem negde drugde. To negde drugde ukazuje na Heteron, to niposto ne zamima su- proina poriciju u odnosu na Autos, veé ozmaava mesto njegovog porekla ‘Stoga sam skloniji da, umesto o subjektu, govorim.o sopstvu, preciznije: 0 relesnom _sopstvu, koji nije samo i telesno, veé je skroz naskro7 telesno ustrojeno."" Naime, patig- ka dimerzija zahvata u sopstvo u formi samoafekeije koja me razdvaja od samog sebe. ‘Veé i prosto sebe-posmatranje, sebe-slusanje i samokretanje predstavljaju se tako, da se gledajuce i videno telo, slusajuce i sasluSano, pokreéuée i pokrennto nikada u pot- punosti ne poklapaju na nagin, na Koji sugerise cogito, Pozajmljujuct izraz od Huser- Ja, mozemo reti da oni ostaju pri “pokrivanju u razlici” (Hua XV, 642). Moj pogled mi inmige, Gak i kada se gledam u ogledalu; glas mi se izmigolji, éak i kada slugam cho svog vlastitog glasa; moje viastito kretanje deluje mi poput zadrzanog pada, Samood- ‘os i samoizmicanje ukrStaju se na natin, Koji ne moze preobrattinijedna refleksija, nijedan povratak scbi u samoodnos. ® Svaki autoporiet time poprima odredene crte ne kog stranog portreta, a svaka autobiografiia odredene crte biogratije nekog stranca. Sa- ‘moizmicanje u stcu mene samog, oznatavam kao stranost, kao oblik bitka-izvan-sebe. Ta urodena stranost ukljucuje felesnost (Korperlichkeit) telesnog sopstva (des leibli- chen Selbst). Telesnost se izmie mom direktnom samoraspolaganju, a ipak ujedno de- Iuje, u otkucaju srca, u krvotoku iu disanju. Posebmi ulogu pritom igra “mnoj mozak”, {ija “svagda-mojost” pokreéesliéna pitanja kao i “moje telo” kojem éak ni Dekant nije ‘mogao da uskrati poseban status, Stranosttelesnog sopstva otvara i pristup nesvesmom psihoanatize, odnosno jeziku telesnih simptoma. Poput svog utitelja Brentana i poput mnogih danas, Huser je to utinio doista jednostavnim, woliko Sto je nesvesno isposta vio kao puku negaciju svesti tako da bi njega uvek veé trebalo preipostaviti. Medutim, nesvesno se moze i sasvim drugatije razumeti, naime kao ono, Sto se u nama Samiti ‘pire znajuéem i Zeljenom prisvajanu.** Huser, koji je pre svega u svojim Analizama Pasivne sinteze, stalno operisao sa pojmovima popat sila, borba i prepreka, nigde nie podrobno razjasnio povezanost sinisla i sile, a uostalom ni povezanost smista i modi.” U tome se on saglasava sa Gadamerovom hermeneutikom, kao isa svim filozofima koji se krecu iskljucivo u horizontu smisla, Nasuprot tome, radikalizovanje iskustva kadro je da razjapi ponore sopstva, sto se ne mogu zaepiti postedstvom bilo koje flozofije svesti i samosvesti, il ni posredstvom bilo koje flozofije rizumevana i sporazameva- 18 Otome w Dar libliche Selbt, hrs, von R. Gili, Frankfurt sm Main 2000 19. Ni Musca nije npoznata moguénost ascep J, alison prebrzopremesta ka jdinstvu koe otal slobdan put elk (eg. Hun VI, 9) 20 Dvostukizazov fenomenologj elesnosti:od strane piboanaliz, kao i od strane ncurobiologi,raz= ‘mato sam usedaoe i camom poglaljy Byachlinin der Eyarg 21 0 ovo) temi: Ulich Kaiter, Dar Mots der Hemnmung in Huser Phinomenolote, Munchen 1997 U ovo, maerijalom bogate inetivanje aja ni soda podria, nstrag sve da wtcgne Herbarto- vetenrie. 381 aja. Remboov Gesto citirani stay “IE est un autre” je sve drugo, ddmugo samo ne samorazumjiv U pati¢kom dogadaju, kao polazisin na&ih revizija, stamuje narodita vista vremeni- Jost, koja rasprskava okvire svake svesti o vrememu, Sa prihvatanj koja sa svojim retencijama i protencijama otvara vremensko polje i i8¢ezava u tamnom horizontu prostosti i buducnost, niSta posebno nije uinjeno. To je ponove samo prvi korak. Naprosto se ne madi o odnosu izmedu Sada, Ranije i Kasnije i o odgovarajuéoj sintezi prelaza, niti se radi o tome, da se odmeri teZina buduénosti i prostosti u medu sobnoj relaciji. Radije se radi o rascepu Koji se otvara u samoj sadaSnjosti u form ori~ .ginarnog potiskivanja vremena koje oznagavam kao dlastazu. Ona se sastoji u tome, da Pathos, kao ono sto nas iznenaduje stalno dolazi prerano, a na$ odgovor na njega pre skasno, da se dakle Sada nikada ne pojavijuje kao mune stans, veé uvek kao nunc distans: ‘Nae primeéivanje onoga, Sto nam pada u of, ne dogada se kasnije od onoga sto nam pada u oi, a ono se ne dogada ranije nego zapazanje, kao da bi dva dogadaja sledita je- dan za drugim, U Widerfahmnis-u iskustvo prethodi samom sebi, Samog Pathosa se ne ‘moZemo seéati, buduci da soéanje veé podlcze utincima onoga Cega se soéamo, Stoga se on dodiruje sa naknadno8

    You might also like