OD PODATKA DO MUDROSTI

R. L. Ackoff, From Data to Wisdom, Presidential Address to ISGSR, June 1988., Journal of Applied systems
Analysis, 1989, Vol. 16
(ISGSR International Society of General Systems Research)

Uvod
Predsedniki govor se obino oekuje da sadri rei mudrosti. Ako Vi to oekijete, biete razoarani. Ovaj rad
je kratak sa reima mudrosti, ali dugaak sa reima o mudrosti. U ovom sluaju re mudrom nije dovoljna.
Mudrost (Wisdom) je na vrhu hijerarhije tipova, tipova sadrine ljudskog uma (razuma).

Idui na dole dolaze:

razumevanje (shvatanje) - understanding
znanje - knowledge
informacija information (i)
podatak data (na dnu).

Svaka od njih ukljuuje kategorije koje se nalazi ispod njih. Tako, nema mudrosti bez razumevanja i nema
razumevanja bez znanja
Oko 40% sadrine ljudskog uma sastoji se od podataka, 30% od informacija, 20% od znanja, 10% od
razumevanja i prividno (virtuelno) nita od mudrosti.
Menaderi sistema su udavljeni u moru simbola koje su izbacili zreli menadment informacioni sistemi (MIS)
zasnovani na kompjuteru. Sofisticiraniji na kompjuteru zasnovani sistemi znanja su jo novi, a jo mlai od njih
su sistemi koji generiu razumevanje. Sistemi koji bi generisali mudrost jo nisu roeni .

Management Information Systems

Podaci su simboli koji predstavljaju osobine objekata, dogaaja i njihovih okruenja. Oni su proizvod
zapaanja. Zapaziti znai osetiti. Tehnologija oseivanja, instrumentacija, je, svakako, veoma razvijena.
Informacija, kao to je reeno, izvuena je iz podataka analizom sa vie aspekata u koje su kompjuteri
upueni (u kojima su veti).
Podaci, slino kao rude metala, su bez vrednosti dok se ne obrade (procesiraju) u iskoristljiv (tj. relevantan)
oblik. Otuda, razlika izmeu podatka i informacije je funkcionalna, a ne strukturalna, ali podaci su obino
redukovani kad se transformiu u informaciju.
Informacija je sadrana u opisima, odgovorima na pitanja koja poinju sa takvim reima kao to su: ko, ta,
gde, kada i koliko.

1
Informationi sistemi generiu, skladite, pretrauju i obrauju podatke . U mnogo sluajeva njihova obrada
(obraivanje) je statistiko ili aritmetiko. U oba sluaja, informacija je izvedena iz podataka.
Pre dvadeset (sada etrdeset) godina, ovaj autor je identifikovao pet pogrenih pretpostavki, sve ili neke od
kojih su ugraene u veinu na kompjuteru sasnovane informacion sisteme. Ove (pretpostavke), verujem, su
odgovorne za nastavljanje otkazivanja veine ovih sistema da zadovolje menadere kojima su namenjene da
slue.
Ukratko, ove pogrene pretpostavke su sledee.

Prva je: najkritinija menadmentska potreba je za vie relevantnih informacija. To je pogreno:

najkritinija menadmentska potreba je za manje irelevantnih informacija. U jednom broju studija,
ukljuujui jednu koju imam pri ruci, pokazalo se da veina menadera pati od preoptereenosti
informacijama, kako se preoptereenje poveava, broj informacija koje oni koriste u donoenju odluka realno
opada. Veina menadera nee hteti da ita sve napisane i tampane materijale koje dobijaju ak i kad
provode sve svoje radno vreme u itanju. ta vie, vie od polovine podataka i informacija koje primaju su
netraene (nisu traene). Ipak, vrlo malo informacionih sistema se bave sa ovom tiranijom koliine (of the
majority). Otuda, filtracija irelevantnih informacija u kondenzovanje relevantnih su dve informacione
usluge najotrije potrebne menaderu. Studije su pokazale da ak i dobro nauno pisanije moe biti sa dve
treine redukovano, a da ne gubi sadrinu i da loe nauno pisanije moe biti stoprocentno redukovano bez
gubitka sadrine. Uprkos svega ovoga,
na kompjuteru zasnovani informacioni sistemi. retko obezbeuju filtraciju i kondensovanj.

Druga pogrena pretpostavka je: ako je menaderima data informacija koju oni ele, oni e raditi bolje.
Vetina dobrih menadera lei u njihovoj sposobnosti da efektivno upravlja sistemima koje ne razumeju. Oni to
rade sa predominacijom intuicije nad racionalnim razmiljanjem, ali ne bez velikog udela racionalizacije. Sada
tu postoji jedna stara izreka o efektu: to je bolje shvaen fenomen, toliko se manje varijabila trai da se on
objasni. (Primer: E = mc 2 ). Ovaj princip u drugom obliku je: to je fenomen manje shvaen, toliko vie
varijabila se trai da ga objasni. Otuda, kad veinu menadera zapitate koje informacije oni ele, oni
odgovaraju sve. Kada je sve obezbeeno menaderima koji ve (ionako) pate od informacionog
preoptereenja, broj informacija koji oni koriste opada.

Trea pogrena pretpostavka je: ako se menaderima daju informacije koje su im potrebne nasuprot onim
koje oni ele oni e raditi uspenije (bolje). Jedini uslov da mi znamo koja je informacija potrebna za
reavanje problema je da imamo kompletno razumevanje celine - entiteta koji ima problem, njenog okruenja i
nihove interakcije.. Maloje sluajeva u kojima to potpuno razumevanje postoji. Kad postoji, reenje mogu
izvesti naunici menadmenta (menadmentski naunici) koji imaju vie vremena na raspolaganju i plaeni su
2
manje nego menaderi. Otuda, onde gde znamo koja informacija je potrebna da se rei jedan problem, nije
potreban menader da ga rei. Koristei njega da to radi je gubitak vremena.

etvrta pogrena pretpostavka je koliko vie informacija imaju svi menaderi u jednoj organizaciji, toliko e
organizacija raditi bolje. To je istinito samo tamo gde nema konflikta izneu menadera. esto je vie
konflikata izmeu menadera u istoj organizaciji nego izmeu konkurentskih organizacija. Sposobnost
konfliktnih strana da povrede jedan drugoga raste sa brojem informacija koji oni imaju jedan o drugome.
Otuda, idealni rat je onaj u kome nijedna strana nema nikakvu informaciju o drugima.

Peta pogrena pretpostavka je: menaderi koji koriste izlaze iz (jednog) informacionog sistema ne moraju da
razumeju kako sistem radi, samotreba da znaju kako da ga koriste . Tekoa je da projektanti sistema i
operatori, ak oni koji razumeju njihove sisteme, ne razumevaju menadment. Bez takvog razumevanja oni
nemaju kriterijume za utvrivanje relevantnosti i stepena tanosti i pouzdanosti informacije koju trae
menaderi i otuda esto im obezbeuju pogrene infomacije (dezinformacije). U efektu, ovi projektanti i
operatori udeavaju (wind up) menaderstvo menadmenta a da ni oni ni njihovi menaderi nisu toga. svesni
Poto ove pogene pretpostavke preovladavaju, veina menadera radije bi da ima informacioni sistem u
obliku jedne gospoice ili gospodina nego MIS.

Sistemi znanja.
Znanje je KNOW-HOW, na primer, kako sistem radi. To je ono to omoguuje transformaciju u instrukcije. Ono
ini moguim da se sistem kontrolie (upravlja). Kontrolisanje sistema znai uiniti sistem radi efikasno.
Poveati efikasnost (klasina definicija optimizacije)::
ili poveati verovatnou proizvodnje eljenog izlaza sa fiksnim (utvrenim) resursima
ili smanjivanje iznosa resursa potrebnih da se on (izlaz) dobije sa specifikovanom verovatnoom.

Svi sistemi kontrole imaju u sebe ugraene sisteme znanja.

Znanje se moe dobiti na dva naina: ili transmisiom od onoga koji to ima putem instrukcija, ili ekstrakciojom iz
iskustava. U oba sluaju zadobijanje znanja je uenje. Kad su kompjuteri programirani oni su instruirani i time
su naueni kako da neto (u)rade. Dodatno, ak od kada je Claude Shanon razvio svoju elektronsku
miolovku reavanja zamrenih stvari, kompjuteri su bili programirani da ue iz iskustava, ali itakvo uenje je
uopte vrlo elementarno.
Kompjurizovani expertski sistemi su sistemi znanja koji imaju znanje jednog eksperta uprogramirano u njih.
Oni su retko uei sistemi (sistemi uenja), tj., sposobni da ue sami po sebi. Sposobnost zadobijanja

3
znanja sam po sebi je inteleigencija. Na nesreu, mnogi sistemi za koje se kae da imaju ugraenu
vetaku inteligenciju, nemaju tu sposobnost, otuda, dato im je pogreno ime.
Uenje se deava kad se neija efikasnost poveava vremenom ili kroz pokuaje. To se moe se desiti kad
uslovi koji utiu na relevantnu efikasnost: ili ostaju konstantni ili kad se poveava pogaanje cilja. Kad se
relevantni uslovi menjaju na primer kad jak vetar preseca polje gaanja novo uenje se trai da se odri ili
povea efekasnost. Takvo uenje se naziva adaptacija.
Uenje i adaptacija se mogu desiti kroz pokuaj i greku ili sistematiki otkrivanjem greke i njeno ispravljanje.
Dijagnoza je identifikacija uzroka greke, a preskripcija je instrukcija za njeno ispravljanje. Sistematino uenje
i adaptacija trae razumevanje greke, da se zna zato je uunjena i kako da se ona popravi.

Sistemi razumevanja (Understanding systems)

Sistemi koji generiu razumevanmjen svrsishodnih sistema i tako olakavaju i ubrzavaju uenje i adaptaciju
postoje, ali oni su uoptem sistemi ovek-maina. Oni danas jo ne mogu biti potpuno automatizovani. Iako su
maine koriene da objasne greku u operacijama - u radu maina,.do sada oni se ne mogu koristiti za
svrsishodne bioloke i socijalne sisteme. Otuda, sistemi podrke menadmentu koji generiu razumevanje
zahtevaju uee oveka. Ovi sistemi moraju biti sposobni da otkriju greke, utvrde njihove uzroke i ispravke
za njih. (Opisao sam takve sisteme u mojoj knjizi Creating the Corporate future John Wiley&Sons, New
Yorka, 1981.) Izgradili smo ili vodili graenje takvih sistema u jednom broju korporacija. (Anheuser- Busch,
Kodak and ALAD - Armcos Latin Division .
Uenje i adaptacija i znanje i razumevanje su fokusirani na efikasnost i efktivnost..Oboje i efikasnost i
efektivnost su utvreni relativno u odnosu na jedan ili vie zadataka. Vrednost tih zadataka nije relevantna za
utvrivanje efikasnosti, ali je relevantna za utvrivanje efektivnosti. Efektivnost ponaanja je funkcija i njene
efikasnosti za jedan ili vie eljenih izlaza i vrednosti tih izlaza.

Sada je kritina taka:

intelegencija je sposobnost da se povea efikasnost;
mudrost je sposobnost da se povea efektivnost.

Razlika izmeu efikasnosti i efektivnosti, ona koja diferencira mudrost od razumevanja, znanja i informacije
odraava se i u razlici izmeu rasta i razvoja. Rast ne podrazumeva neophodno neko poveavanje
vrednosti; razvoj to podrazumeva. Razvoj je proces kojim je poveana mudrost. Otuda, sistem koji generie
mudrost promovie razvoj.
Sada, u cilju specificiranja karakteristika jednog sistema mudrosti, moramo definisati razvoj i formulisati
neophodne uslove da se to desi.

4
Razvoj
Rast i razvoj nisu ista stvar. Rast se moe desiti sa ili bez razvojja, a razvoj se moe desiti sa ili bez rasta.
Jedna grupa elija moe rasti bez razvoja, a jedno lice se moe razvijati, a da ne raste. Razvoj nije uslov ili
stanje definisano sa tim ta jedno lice ima. On je proces u kome jedna individua poveava svoju sposobnost i
elju da zadovolji svoje sopstvene potrebe i legitimne elje, i one drugih. Legitimna elja je ona ije
ispunjavanje ne smanjuje sopstvene anse i one drugih za ispunjavanje bili koje od njihovih potreba ili
(legitimnih) elja. Otuda, to je elja koja nije u konfliktu sa bilo kojom drugom legitimnom eljom.
Ili to na drugi nain: razvoj je jedno poveavanje potencijala, a ne poveavanje dostignua. On ima vie veze
sa tim koliko ko moe vie sa bilo im to ima, nego sa koliko on ima. To je vie stvar uenja nego zaraivanja
sticanja (earning) i otuda, bolje se odraava na kvalitet ivota nego na standard ivljenja. (Robinson Crusoe
je bolji model razvoja nego J.Piermont Morgan).
Ovim se ne kae da je ono koliko neko ima nerelevantno za razvoj; to je vrlo relevantno. Koliko ljudi mogu
stvarno poboljati svoj kvalitet ivota, zavisi ne samo od njihovih elja i sposobnosti, nego takoe i od resursa
sa kojima raspolae.
Poto se razvoj sastoji od poveavanja i elje i sposobnosti, to se ne moe dati/preneti ili nametnuti drugome
(impose). Jedna strana ne moe razviti drugu, ali moe ohrabriti i olakati razvoj druge.

Jedna neograniena sposobnost da se zadovolje sopstvene potrebe i elje i potrebe i elje drugih, mogla bi se
nazvati omnikompetentnost. To je neophodan ideal svakoga ko eli ili potrebuje sve, jer potreba i elja
moraju biti praene eljom da se zadovolje svoje potrebe i elje. Tako postizanje svekompetentnosti ukljuuje
sposobnost da se zadovolje sve druge elje, ak i ispunjavanje drugih ideala. Iz ovog razloga to zovemo
meta-idealom. Razviti, tada, znai uiniti progres prema ovom meta-idealu.
Treba zapaziti da u svekompetentnosti iezava distinkcija izmeu izlaza i sredstva (ends and means): krajnji
izlazi se sastoje iz perfektnih sredstava za zadovoljavanje bilo koje legitimne elje.
Socijalni sistemi drutva, institucije, korporacije i drugi tipovi organizacija kreirani su od ljudi da bi ih
osposobili da slede (pursue) svoje ciljeve i zadatke i moraju funkcionisati na etiri naina koje su identifikovali
jo stari Grki filozofi: oni moraju slediti istinu, obilje, dobro i lepo.
1. Potraga za istinom je nauna i tehnoloka funkcija drutva . Ona se sastoji od ohrabrivanja i
olakavanja proizvodnje informacija, znanja i razumevanja koje se trae od individue da izabere
najefikasnija raspoloiva sredstva (naine) i da razvija sredstva koja su sve efikasnija.
2. Potraga za obiljem je ekonomska i obrazovna funkcija drutva . Sastoji se od ohrabrivanja i
olakavanja obezbeivanja resursa potrebnih za potragu za izlazima (ends). Radei tako, ukljuuju se
proizvodnja i distribucija takvih resursa inei ih opte raspoloivim, inei njihovu raspoloivost
poznatom, obezbeujui pristup njima, i zatiujui ih od prisvajanja od strane drugih.

5
 3. Potraga za dobrim je etiko-moralna funkcija drutva. Usmerena je na uklanjanje konflikta
unutar indivudua (peace of mind) i izmeu indivudua (peace of earrth) i na promovisanje kooperacije
izmeu njih. Dokgod konflikti unutar i izmeu induvidua nisu uklonjeni i kooperacija izmeu njih nije
promovisana, progres prema dostuzanju nekih zadataka nije mogu.
Etiko-moralna funkcija je specificiranje ni koji izlazi (ends) ni koja sredstva (naini, means) ne treba da budu
izabrani, kako to etiari i moralisti pokuavaju da urade. Da objasnimo:
Etiari i moralisti koriste dva tradicionalna prilaza njihovim potragama za dobrim: apsolutni i drugi relativni
apsolutistikii relativistiki.
.
Absolutistika Etika/moralnost.
U apsolistikom prilazu etinosti i moralnosti pravila voenja su formulisana i sa im u
saglasnostui je uzeto da se konstituie dobro. Deset zapovesti, Zlatna pravilo i Kantov kategoriki imperativ su
primeri. Svodei etiko-moralno prosuivanje na utvrivanje saglasnosti sa pravilom, takva prosuivanja su
svedena na dihotomiju dobro i avo. Nema nita uzmeu. Ova invarijabila potee etiko-moralne dileme. Do
sada jo nije formulisan skup pravila koji ne bi vodio do nereivih problema. To je istinito ak i za Deset
zapovesti. Na primer, kada je potojui neije roditelje i kazujuiim istinu u konfliktu.
Meutim, postoje ak i vee tekoe sa definisanjem dobra kao usaglaenim sa skupom pravila, bilo kakva da
je priroda pravila. Ko autentifikuje takva pravila? Uobiajeni odgovor je Bog. Kakvo osiguranje imamo da oni
koji tvrde da govore i Njegovo ime, da su ovlaeni da tako rade? Kako procenjujemo inkopatibilnost pravila
izvedenih iz razliitih koncepata Boga? Koji Bog je autentifikovan i kako.
Svest je takoe sugerisana kao jedan alternativni autentifikator, ali ona ne obezbeuje nikakve bolje odgovore
na takva pitanja. ija svest? ta radimo sa konfliktnim diktatima razliitih svesti? I tako dalje.
Trai se drugaiji prilaz etici i moralnosti. To nije zasnovano na saglasnosti sa pravilima voenja, nego na
nainu na koji su odluke donete, na procesima, ne na proizvodu. Na drugi nain reeno, predpostavljam da je
jedna odluka etiko/moralna zbog karakteristika, a ne zbog toga ta je uraeno, nego zbog toga kako je
doneta odluka da se to uradi.
Specifikacija jednog etiko-moranlog procesa mora uputiti dva pitanja: Ko treba da bude ukljuen? i Kako oni
treba da se ukljue?
Procesni principi pretpostavljam da su idealni, otuda ne dostini ali su mogui za kontinualni prilaz. Prvi takav
princip je: Svi oni na koje direktno utie jedna odluka (koji su pogoeni jednom odlukom) (vlasnici
zainteresovani za odluku stakeholders) treba da budu ukljueni u donoenje takve odluke. Koncept
takeholder postaje uobiajen u korporacijskim krugovima, a manje u javnim krugovima. U korporacijama
stakeholderi su uzeti kada se ukljue bar njihovi zaposleni, stakeholderi, kreditori, dunici, snabdevai, kupci
(muterije potroai), vlada i javnost. Konkurenti su iskljueni jer oni direktno nisu pogoeni onim ta
korporacija radi, ali indirektno preko ponaanja kupaca, dobavljaa i drugih.
6
Jasno, broj stakeholdera neke odluke korporacije ide do miliona i nema praktinog naina da se svi ukljue u
svako odluivanje. To je isti problem sa kojim se suoava demokratska vlada: ne moe se postavljati
referendum za svako pitanje da bi se donela odluka. Ovaj problem se moe reiti za sve unutranje
stakeholdere korienjem onoga to ja nazivam jednom cirkularnom organizacijom, jedna organizacija u kojoj
svaka individua moe participirati u donoenju odluka koje ih pogaaju direktno. (Ovaj projekat je opisan u gl.7
knjige Creating the Corporate Future). Cirkularna organizacija ne pokriva sve spoljne stakeholdere, ali
ukljuuje njihove predstavnike. To se ne razlikuje znatno od tekue prakse da se imaju predstavnici
stakeholdera u korporacijskim odborima. Meutim, to trai ukljuenje predstavnika svih tipova spoljnih
stakeholdera. Poveavajui broj korporacija su ukljuile takve predstavnike o svoje odbore, ili uzpostavljanjem
specijalnih odbora koji se sastoje od velikog broja predstavnika pojedinih tipova stakeholdera, na primer,
kupaca, prodavaca na veliko ili prodavaca na malo.
Postoji jedna grupa stakeholdera, vea nego sve druge kombinovano, koja je skoro uvek zanemarena
(ignorisana): budue generacije. One mogu biti najozbiljnije pogoene onim to se danas radi. Kako moe
njihov interes biti uraunat kad mi ne znamo koji e biti njihovi interesi. Meutim, znamo jednu stvar u kojoj e
biti zainteresovani: u donoenju njihovih sopstvenih odluka, ne traei od nas da njihove odluke donosimo
umesto njih.
Buduim generacijama treba dozvoliti da donose svoje sopstvene odluke. To trai da se njihove opcije dre
otvorenim. Mi ne treba da donosimo odluke koje redukuju niz izbora koji e biti raspoloivi u budunosti, ali mi
to radimo stalno. U mnogim od naih odluka mi ak i ne uzimamo u raun ni nae sopstvene interese. U
kraem, kad razmatramo etiko-moralne vrednosti uopte, mi uopte ograniujemo naa razmatranja na
kratak rok, i rtvujemo dugorone za njih. To je sa mudrou prepoznato kao sposobnost da se efektivno
uravnoteuju kratkoroni i dugoroni interesi. Potreban nam je pincip da vodimo ovaj proces uravnoteavanja.
Vratiemo se na ovo pitanje posle razmatranja relativistikog prilaza etici jer se ista potreba pojavljuje i kod
njega.

Relativistika etika/moralnost.
Alternativa apsolutistikoj etici je ralativistika il instrumentalna. Ona trvdi da je dobro ono to radi. To svodi
dobro na efikasno i pokree skup pitanja na koja je teko da se odgovori, kao ona koja su pokrenuta
apsolutnom etikom. Na primer, koja evaluacij treba da prevlada kad je ono to je dobro za jedno lice loe za
drugo? Kada je jedan akt dobar za kratkoroni cilj, ali lo za dugoroni zadatak, ili obrnuto, koja evaluacija
treba da preovlada (prevail) ili kako treba oba uzeti u raun? Poto svaki kraj je po sebi sredstvo za optiji kraj,
vezani smo da dospemo na muke - tekou sa relativistikom etikom ukoliko ne postoji jedan krajnji princip da
se svaka evaluacija moe uraditi relativno u odnosu na njega..
Upravo smo istakli da neko ne moe eleti sve, a da ne eli da to dostigne. Otuda, elja da se povea neija
sposobnost da ostvari ono to on eli je unviverzalno, racionanlistiko, to jest, tautologiko tako, jer ono se
7
izvodi iz prirode elje, ne od onoga ta se eli. Otuda, sposobnost da se ostvari bilo koja i svaka elja,
omnikompetentnost, je jedan ideal, jer to nikad ne moe biti dostignuto, ali je mogue da mu se priblii bez
kraja. To je meta jer njegovo dostizanje podrazumeva sposobnost da se dostignu svi drugi ideali.
Omnikompetentnost, tada, je krajnje dobro. Mudrost je sposobnost da se evaluira bilo koji izbor u odnosu na
veliinu progresa prema meta idealu, to izbor ini moguim.. To je sposobnost da se vide dugorone kao i
kratkorone posledice konsekvence svakog akta i da se one evaluiraju u odnosu na taj ideal.

4. Potraga za lepim je estetska funkcija drutva. Ona je najmanje shvatljiva od (sva)

etiri zahteva za razvoj. Na primer, vein e se sloiti da su najmanje razvijena drutva napravila nauni,
tenoloki, ekonomski i obrazovni progres. Manji, ali ipak neki, koji dokazuje da je etiko-moralni progres
takoe napravljen. Meutim, teko da e se bilo ko sloii da smo napravili znaajan estetski progres: da
moema ili proizvesti bolju umetnost ili ceniti prirodnu ili vetaku lepotu vie nego nai pethodnici.
Potraga za lepim je usmerena na promociju ideala,ispiriii njihou potragu i oezbeujui nagrade za
angaovanje u toi potrazi.
U (svojoj) Republici Platon je razmiljao o umetnosti kao o potencijalno opasnom stimulusu koji moe ugroziti
stabilnost drutva. On je to video kao da proizvodi nezadovoljstvo sa nainom na koji su stvari, otuda kao na
prelamanja status quo-a. Otuda je verovao da je umetnost trn u strani njegove utopiske Republike, perfektno
stanje.
Za mnoge od nas danas takvo drutvo nije ideal. Mi dajemo prednost jednom stanju u kome bi postojao
neogranien broj problema koje sad treba reiti i jedan neogranieni broj zadataka koje sad treba terati
(pursue). Mi izvodima bar toliko zadovoljstva iz potrage za reenjima i zadacima, koje dobijamo od njihovih
dostizanja. Idealno stanje za nas, otuda, nije ono u kome imamo sve, nego ono u kome postoji uvek vie koje
bi moglo da se ima, i u kome imamo sposobnost i elju da ih zadobijemo (ostvarimo acquire). Koncept
utopije je dinamiki, ne statiki, kao to je to kod Platona.
Nasuprot Platonu, Aristotel je konceptualizovao umetnost kao ono to isti purgativ.(cathartic), palijativ za
nezadovoljstvo, otuda proizvoa stabilnosti i zadovoljnosti. On je video umetnost kao neto iz ega se izvlae
zadovoljstva ovde i sada. Dok je Platon video (umetnost) kao neto kreativno, Aristotel kao neto rekrativno.
Ovi oigledno kontradiktorni pogledi na umetnost ustvari su komplementarni: oni se bave sa dva aspekta iste
stvari. Rekreacija je ekstrakcija zadovoljstva iz neega to radimo bez obzira na to ta radimo za njega
(zadovoljstvo?), njegova unutranja (intrinsic). Vrednost zadovoljstva. Ono obezbeuje pauzu koja osveava,
ime rekreira (rekrairajui time) kreatora. Ne moemo odrati kontinualnu potragu za idealima, koje ne
moemo nikad dostii, a da usput ne plaamo.. Umetnost nas takoe inspirie da inimo dalje progresivne
napore. To je ono to ini da radimo sa smislom, to poseduje spoljnu (extrinsic) vrednost.
Sada, ta sve ovo ima sa mudrou?

8
Potraga za mudrou.
Informacioni sistem incorporie mentalne procese relativno niskog reda i otuda moe u velikom stepenu da
bude automatizovan. Ovi sistemi generiu informacije iz podataka.
Sistemi znanja zasnovani na kompjuteru trae vii red mentalnih vetina (pogodnosti?), ali nii da se primeni
znanje nego da se ono generie. U optem, oni ne razvijaju znanje, nego primenjuju znanje koje su drugi
razvili. Meutim, neki ue, adaptiraju i osvajaju (aquire) znanje u (toku) procesu.
Razumevanje zahteva dijagnosu i preskripcije (recepte naloge). Mada smo bili sposobni da automatizujemo
sistem koji dijagnozira i propisuje (prescribe) gde je ukljueno ponaanje maine, i do izvesnog stepena u
biolokim sistemima, mali progres je uinjen do sada u psiholokim i socijalnim sistemima. Meutim, nema
smetnji u principu za razvijanje takvih automatizovanih kapaciteta.
Informacija, kao novost, zastareva relativno brzo. Znanje ima dui vek, mada neopozivo i ono postaje
zastarelo. Razumevanje ima auru permantnosti.Mudrost, ukoliko nije izgubljena, je permanentna; postaje
permamentni dar (naslee) rase.
Kao to je napred primeeno, informacija, znanje i razumevanje sve se fokusira na efikasnost. Mudrost dodaje
vrednost, koja zahteva mentalnu funkciju koju zovemo prosuivanje (judgement). Evaluacije efikasnosti su
sve zasnovane na logici koja, u principu, moe biti specificirana, i zbog toga moe biti programirana i
automatizovana. Ovi principi su opti i bezlini. Moemo govoriti o efikasnosti jednog akta nezavisno od
aktora. Ali to ne vai za prosuivanje. Vrednost jednog akta nikad nije nezavisna od aktora, a retko je ista za
dva aktora, ak kad oni delaju na isti nain. Efikasnost je izvediva od odgovarajuih osnova; etike i estetske
vrednosti nisu. One su jedinstvene i line.
U najmanju ruku, ovo je kako to izgleda (autoru) (kao ja to vidim). Iz svega ovoga zakljuujemo da su sistemi
koji generiu mudrost oni koje ovek nee nikad biti u stanju da prenese automatu. Takoe moe biti da su
mudrost, koja je bitna za efektivnu potragu za idealima, kao i sleenje samih ideala, karakteristike koje
razlikuju oveka od maine.

9
Dodatak.
U gornjem tekstu su korieni termini : efektivnost i efikasnost. Pod pretpostavkom da neko
S njima nije sasvim upoznat, navode se osnovni opisi i definicije:

1. Kriterijumi 3S.
KRITERIJUMI EFEKTIVNOSTI I EFKASNOSTI.
Mere radnih performansi - koje se ocenjuju kao zadovoljavajue ili nezadovoljavajue, ukljuuju sve to
odrava njegovu strukturu i sadraj rada:
Efektivnost se uzima kao mera stepena postojanja kompatibilnosti izmeu sistema i okruenja, tj. posebno
relevantnosti ciljeva sistema. To znai: efektivni sistem proizvodi dobru-pravu stvar. Otuda,efektivnost se
moe evaluirati postavljanjem izlaza sistema u vezu sa njegovim okruenjem.
Efikasnost , za razliku od ovoga, vezuje se za razliite unutranje performansne mere sistema. Sistem je
efikasan kad radi dobro ono to radi. Efikasnost je rezultat odnosa izmeu ulaza i izlaza sistema.
U izboru metodologije projektovanja, potrebno je znati: do koje take se metodologija bavi efektivnou i/ili
efikasnou. Ova dva koncepta metodologija su esto utoliko komplementarna, ukoliko je neki put,mogue
rtvovati jedno za drugo,tj.obezbeivati jedno na raun drugoga
Metode projektovanja koje se vie bave efikasnou nego efektivnou mogu voditi konstrukciji izvrsnog
sistema za neodgovarajue ciljeve i obrnuto.

Postoje tri razliita naina na koja proces transformacije (tj. operacije kao celina) moe da se smatra
nezadovoljavajuim:
1. Izabrana sredstva naini da se izvede transformacija mogu biti neadekvatna; ne funkcilniu u smislu
da li daju ono to se moe smatrati kao izlaz. To je kriterijum 1 efficacy.
2. Sredstva mogu biti u redu (da zadovoljavaju kriterijum 1), ali se prii tome koristi prekomerni obim
resursa. To je kriterijum 2 efikasnosti .
3. Na kraju, moemo imati transformaciju koja daje traeni izlaz i pri tome se koristi minimum resursa, ali
da ipak transformacija ne zadovoljava. To je sluaj kad se pri tome ne zadovoljavaju neki vii ciljevi. To
je kriterijumj 3 efektivnost .
Tako, aktivnost praenja i kontrolisanja treba da ispita, na viem nivou, da li
transformacija radi pravu stvar, s obzirom na kriterijume za vii nivo ili na dui rok.

Kriterijum (1) da li sredstva rade? Ispitati Efficacy prava sredstva

Kriterijum (2) da li uz minimum resursa? Isptivanje Efficiency - efikasnost.
Kriterijum (3) da li se radi prava stvar? Ispitati Effectiveness efektivnost..

10
U konceptualnom modelu, kako se koristi u SSM, potrebna je funkcija praenja i kontrole, ije praenje uzima
u obzir briljivo definisane kriterijume za 3 Es: Efficassy, Efficiency and Effectiveness. To daje u osnovi
kompetentnu kontrolnu funkciju u smislu gledanja na transformaciju kao instrumentaciju. Ako se iri obziri ine
relevantnim, moe 3 Es da postane 5 Es (ili ak 6 Es), ukljuujui takoe Etinost (da li je transformacija
moralno korektna) i Eleganciju (da li je estetski zadovoljavajua?), na kraju i Ekologiju.

Prost primer: Pranje kola (komercijalno posmatrano) - transformisati prljava kola u ista vrei taj posao da
bi se zaradilo za zadovoljavajuci ivot, treba ispitati tri kriterijuma: (1) jesu li kola stvarno oprana?, (2) da li
je korien minimum resursa za to pranje? i (3) - da li je ivljenje obezbeeno radei ovaj posao pranja kola
zadovoljavajue.

Za neku svrsishodnu aktivnost, na pr. zadovoljavanje trita u opremi za vrtlarstvo proizvodnjom i prodajom
linije proizvoda u cilju ostvarivanja adekvatnog profita. Treba definisati kriterijume za 3 ES. A za proces
transformacije (sirov materijal prevesti na projektovanu, izraenu i makertizovanu opremu), ova tri kriterijuma
bila bi:
EFFICACY preduzeta odgovarajua poslovna aktivnost
EFFICIENCY iznos ostvarenog poslovanja podeljen sa ukupnim
EFIKASNOST resursima koji su korieni da se to postigne.
EFFECTIVENESS ostvareni profit se ini da je adekvatan takvom voenju
EFEKTIVNOST poslovanja.

Napomena: u nekim jezicima ne postoji termin za Efficacy, pa se se u njima ne pravi razliaka izmeu Efficacy i
Effectiveness.. Zato se u literaturi esto ostaje na dva kriterijuma: kriterijumi efikasnosti i efektivnosti. .

2. STAKEHOLDER.
Isto tako, u tekstu se koristi (ostaje ak i ne preveden !) termin STAKEHOLDER. Ili provizorno preveden sa
zainteresovani, ili pogoeni neijom odlukom ili neijim aktom.
Za sada, da ostanemo pri tome, dok ne naem(o) adekvatniji ili pogodniji izraz.

11