Sanjalica&Glorij@

~1~
Knjigoteka
Sanjalica&Glorij@

~2~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Prosedi ovek u uniformi se osmehnuo im je ugledao devojku u

smaragdnozelenom kompletu po poslednjoj modi. Uvebanim pokretom,
gotovo nesvesno jo jae je otvorio vrata crne duge limuzine sa
zatamnjenim staklima. Posmatrao je kako mu prilazi.
Na devojinoj garderobi, cipelama i smeem koferu od sjajne koe
kao da je bila utisnuta cena, koja je privlaila panju prolaznika, a i nije
bila zanemarljiva. Sve na njoj govorilo je o njenom statusu u drutvu.
Mamila je poglede prolaznika na njujorkom aerodromu. Mukarci su se
okretali za njom i uzdisali a oni hrabriji dobacivali ili ak zvidali, dok su
ene zavidno posmatrale njen graciozni hod i vitko, visoko telo.
Vatrenocrvena kosa sa loknama u vidu spiralnog vadiepa je
poskakivala na suncu koje je bilo na zalasku i davalo toj boji jo mistiniji
sjaj. Prilazila je sedokosom vozau lakim, dugim koracima lagano njiui
kukovima i sa irokim osmehom na usnama.
- Zdravo, Dene! - glas joj je zvuao kao melodija iako sa jasnim
prizvukom umora.
- Dobro vee, gospoice Hardli i dobro doli - iroki, srdani osmeh
vozaa nije silazio sa njegovih usana ni kada je blago zalupio vrata za
devojkom.
Uvebanim, pomalo teatralnim koracima, lagano je obiao veliki auto
i smestio se na svoje mesto za volanom. Pogledao je u udaljeno sedite na
kojem se devojka smestila, vrebajui njen pogled u retrovizoru.
- Gospodin Stejton nije mogao da vas saeka i izvinjava se. Veeras je
prijem u njegovoj vili - objasnio je sa dozom izvinjenja u glasu, kao i
mnogo puta ranije. - Oekuju vas.
- U redu, Dene. - Samanta Hardli je nemarno odmahnula rukom. Bila
je svesna odgovornosti koju nosi prezime Stejton.
- Pridruiete im se na prijemu?! - primetio je ovek, spretno se
ukljuivi u reku automobila na izlazu sa aerodroma.
Nakon tiine koja je usledila, ponovo je pogledao u retrovizor.
Devojka je murila. Ovalno lice pravih crta, isturene jagodice, tanke, fine
obrve i prav nos ispod kojeg su se blago smekale pune, sone usne.
Delovala je tako spokojno. Nije bilo ni traga umoru koji je maloas
prinietio.
- Dene, vozi me kui! - odluno je naloila.
~3~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Njena naredba nije trpela pogovor. Auto je klizio putem uz tiho, skoro
neujno brujanje motora. Voza vie nije znao po ijem nalogu da vozi, da
li po uputstvima svoga poslodavca ili po elji devojke kojaje sedela na
zadnjem seditu. Nadao se da e Samanta Hardli tokom puta promeniti
miljenje i utediti mu opirna objanjenja i pravdanja. Po ko zna koji put
podigao je pogled i potraio njene oi u retrovizoru. Oekivao je
nemogue.
- Mogu li da upalim cigaretu? - iznenada je otvorila oi i uspravila se u
seditu.
- Naravno! - pogled mu je ostao prikovan za put. Samanta je lagano
izvadila iz tabakere cigaretu i zapalila je.
Strastveno je povukla dim. Oboavala je jaki, pomalo opori ukus
esterfilda iako nije bila strastveni pua. Zabacila je glavu unazad duboko
uvlaei dim u svoja plua.
Bila je konano na putu kui. Bila je slobodna. Izvesno vreme moi e
da posveti samo sebi, jer je ve bila umorna od putovanja. Upravo je
zavrila i poslednju reviju u nizu, predstavljajui najnovije modele
poznatili svelskih kreatora za predstojeu sezonu prolee-leto. Znala je da
e imati par nedelja odmora u kojima e se akumulirati i prikupiti novu
snagu za dalje. Ta pomisao ulivala joj je mir. Lagano je tonula u
razmiljanje kako najbolje da iskoristi te dane.

* * *

Auto se zaustavio ispred poploano staze. Samanta je nesvesno

osmehnula i preletela pogledom po okolini. Uvebanim okom lutala je po
arolikoj prirodi oko Central parka i meteu koji je vladao bez obzira na
mrak i hladnou.
- Hvala, Dene - zahvalila se i zalupila vrata za sobom.
Preplanulim, gipkim prstima je pomilovala barunasto, jesenje cvee
na putu do ulaza. I dalje se osmehivala podiui pogled na prozore oble,
bele kue u modernom stilu. Njene zelene oi, pune zlatnih pegica su se u
trenutku suzile. Obuzelo je razoarenje. Mir i tama vladali su u toj
velelepnoj graevini.
Zlatne pegice u njenim oima su zasjale kada je primetila maleni
traak plaviaste svetilosti iza zatamnjenih i zamraenih prozora u
prizemlju. Verovatno kompjuter ili televizor, pomislila je, ali je drugu
mogunost odmah odbacila. Itan je retko, skoro nikad, gledao televizijski
program. Bio je od onih ljudi koji su umeli sate i sate da provedu pred
ekranom kompjutera zanemarujui sve ostalo.
~4~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Nakon vie nedelja poziranja i pojavljivanja u javnosti bila je kod kue

i ta pomisao je ispuni sreom. Srce joj je ubrzano lupalo od uzbuenja,
poznatih mirisa, zvukova, od susreta sa Itanom. elela je odmah da potri
kroz bela, masivna vrata njegovog stana. Odluno je zastala.
- Itane!!! Stigla sas!- lupnula je nekoliko puta vrhom cipele u donju
ivicu vrata ispod kojih se u tankom zraku probijala svetlost.
ekala je par trenutaka oslukujui. Nita se nije ulo. Podigla je
nevoljno svoj kofer i uputila se uz iroko, poluluno stepenite na sprat,
do svog stana. Napravila je par koraka i zastala. ulo se otkljuavanje
brave. Naglo se okrenula i susrela sa dragim licem. Plaviasta svetlost iz
unutranjosti stana obasjavala je hol i poznatu figuru.
Izgledao je kao tajna elja svake ene. Upadljive obrve, stroge, tamne
oi, pravilan nos. Neukrotiva crna kosa ispadala je iz nemarno vezanog
repa. Zbog toga je liio na oveka koji je upravo siao sa planine i nije imao
vremena da se oia i obrije. I usne... Bile su umazane crvenim karminom.
- Izvini - pokajniki je slegla ramenima pogleda prikovanog za te pune
usne.
- Nisam znao da dolazi - prekoreo je kroz osmeh koji je otkrio
savreni niz belih zuba. - Doi da popijemo kafu za dobrodolicu.
- Ne bih ti smetala - namignula je pogleda uprtog nedge iza njegovih
lea. - Moda ujutro, kada se odmorim.
Gotovo je piljila u njegovu rastvorenu, flanelsku koulju i raskopan
kai na uzanim farmericama ije je poslednje dugme bilo otvoreno. Sve to
je govorilo o brzini sa kojim se spremio da joj otvori vrata. Osetila je
krivicu.
- Ne glupiraj se, Sem! Da si javila da dolazi kafa bi bila vrua -
podsetio je sa dozom prebacivanja u glasu. Daj mi samo par minuta i sve
e biti kako dolikuje nakon tvog dugog odsustva.
- Idem da ostavim kofer - pourila je uz stepenice. I da obuem neto
normalno.
Uz Itana je mogla da bude bezbrina i sasvim obina kakva je u stvari
i bila. Na brzinu je odloila stvari i izabrala par farmerica, koje su gotovo
bile u fazi raspadanja. Navukla je iroku tuniku preko glave i vezala kosu u
rep. Pre nego to je zatvorila vrata za sobom, uzela je sa vrha kofera jedan
briljivo spakovan paket.
Za par minuta ponovo je bila pred Itanovim stanom. Pokucala je.
- Ulazi!!! - Itanov glas je zvuao ljutito.
Znala je da nema potrebe da kuca, ali elela je da mu da jo par
trenutaka da stvari dovede u red. Soba u koju je ula je bila prazna. Vladao

~5~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

je prepoznatljiv nered i nemar, tako nalik Itanu. Bezbroj asopisa bilo je

razbacano po podu, stolu, foteljama, a na stolu je zatekla i par aa sa
dopola ispijenim piem i pepeljaru prepunu opuaka. Jedan od tih
opuaka imao je tragove ve primeenog, crvenog karmina. Snano se
oseao miris svee kuvane kafe za kojom je udela.
- Kada e ve jednom prestati da kuca na ta prokleta vrata?!
- Itan se pojavio nosei u ruci dve velike oljice sa aromatinom
tenou.
Prilazio je dugim koracima, nudei oljicu. Dobro dola! Sem je uzela
svoju olju i omirisala paru koja je izlazila iz nje.
- Mmmm! - zadovoljno je zamumlala, grlei ga slobodnom rukom. -
Kakva dobrodolica!
- Za to slue prijatelji - podsetio je i poljubio u vrh nosa. Potapali su
se drugarski po leima.
- Zar mladi Stejton nije doao po tebe? - zaudio se.
- Poslao je limuzinu.
Njihov pozdrav i zagrljaj prekinuo je zvuk otvaranja vrata itanove
spavae sobe. Itan je pogledao u Samantine okreui se i izvijajui obrve.
Uglovi usana su se blago ironino osmehivali.
- Izvinite?! - plavokosa devojka je bila zbunjena. Stala je gledajui ih
naizmenino. Iznenada je zabacila glavu i odluno krenula ka Samanti u
elji da otkrije svoj status.
- Samanta Hardli. Stejsi... - Itan je zastao dok ih je predstavljao. Bilo je
oigledno da mu je prezime plavokose promaklo.
Nemarno se sruio u jednu od fotelja prethodno bacajui na pod
asopis koji se tu zatekao. Prekrstio je svoje duge noge dok je pratio
pokrete devojaka.
Samanta je zavrtela glavom na njegovu nemarnost i leernost. Ali,
bezbroj puta je bila u slinoj situaciji. ivela je u jednom od apartmana
koji su bili vlasnitvo Itana Marloa, pet godina i ve je trebalo da se
navikne na ovakve susrete. Ni sama nije znala broj devojaka koje je
upoznala, a koje su prole kroz Itanov stan i najee spavau sobu.
Verovala je da ni on ne zna. Ipak, to joj nije smetalo da ga zove svojim
najboljim prijateljem, jer je on to i bio. Dok su njene koleginice traile
prijatelje meu devojkama, najee manekenkama, ona je imala sreu da
ima Itana.
Bio je ovek od poverenja, dobar slualac, pravi sagovornik i ono to
je bilo najvanije nije bio ljubomorni, zavidni rival. Bezbroj puta joj je

~6~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

pomogao i imao strpljenja za nju. Pa zato onda i ona ne bi mogla da bude

fer? Samanta je nesvesno slegla ramenima.
- Stejsi... - poela je blagim, saaljivim glasom. - Ja sam Itanova
prijateljica, moe me zvati Sem - predloila je pruajui svoju ruku.
- Lepo ime - plavokosa je gotovo glasno odahnula. Njeno telo je
istovremeno zauzelo novi poloaj. Ponosito se isprsila i njene bujne grudi
su jo jae dole do izraaja.
- Nije neko, ali mojoj majci se dopalo - nasmeila se Sem u pokuaju
da odri kakvu-takvu konverzaciju.
Sem je znala da je uzaludno da poredi svoje telo sa pozamanim
oblinama Stejsi i brzo odustala od te namere. Pogledala je u Itana koji se
zadovoljno osmehivao, pretpostavljajui njene misli.
- Stejsi, pozvau ti taksi - njegova ponuda nije trpela pogovor i obe
devojke su to osetile.
- Moe - plavokosa se ve kretala u pravcu spavae sobe. Samo da
pokupim svoje stvari.
- Nee imati prilike da te zove Sem - prigueno se nasmejao Itan
urei ka telefonu.
- Nemogu si! - protestovala je Sem.
Izgledao je kao da je ne uje, dok je diktirao svoju adresu u telefonsku
slualicu. Samanta je ipak znala da mu nita nije promaklo. Itan je uvek
vodio rauna o reima, gestovima, mimici, i uvek je analizirao. Mada je
ponekad ta injenica delovala suludo, neverovatno.
- Konano sami! - iroki, srdani osmeh ozario je Itanovo lice. - Kako
je bilo?
- Zato ih uopte zove?! Kako moe tako jeftino da ih... otputa?
- Pitao sam kako je bilo na putu? Ali, izgleda da nisi raspoloena.
Itan se udobno namestio u svoju fotelju i po svom obiaju prekrstio
svoje duge noge jednu preko druge, sputajui ili na ivicu stola. To je
znailo da nema nameru da se raspravlja sa njom o svom nainu ivota.
Sem je prevrnula oima, odustajui. Razumeli su se.
Dograbio je poklon koji je Sem ostavila na stolu za njega i upitno je
pogledao. Klimnula je, potvrujui da je to jo jedan u nizu poklona koji
mu je donela sa putovanja, od poetka njihovog druenja, donosila mu je
raznorazne sitnice, parfeme, kravate, kaieve, majice, a nju je uvek
doekivali svea, mirisna kafa najboljeg ukusa. Godinama je to postala
praksa i svojevrsni ritual.

~7~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Itan je paljivo razvezao manu, koja je bila briljivo vezana i

odabrana. Lagano je svojim prstima rastvorio ukavi papir i ne gledajui
u poklon, pronicljivo gledao u Sem.
- Jo jedna skuplja koulja?!
Samanta se isplazila, mrtei svoje lepo lice.
- ta se ljuti, pegice? - nasmejao se.
- Zato to si sve ostale poklone bacio u neki oak i jedino nosi neke
blesave majice i koulje. Nije ti bilo teko da pogodi.
- U pravu si - sloio se umirujuim glasom.
- Prestani da me tretira kao derite i da mi se obraa tim tonom! I,
prestani da me zove pegice - iskrivila je svoja usta negodujui. - Odavno
ve nemam pege!
- Ima - naglo je poskoio i nagnuo se preko stola dodirujui je
kaiprstom. - Tu, tu i tu!
- To su tri pege! Sasvim malene, beznaajne pegice - nasmejala se
radosno. - ta je to u odnosu na celo lice?!
Samanta Hardli nije elela da zaboravi kako je izgledala kao
tinejderka. Koliko se oseala beznaajnom i runom.
Njena vatrenocrvena kosa uvek je bila neuredna i nametena ka licu
da bi sakrila pege. Deca su se rugala njenoj grivi, pegama, tananom,
nerazvijenom telu i visini. inilo joj se da ja njeno telo namerno poelo
najkasnije da se razvija i poprima odlike enstvenosti u odnosu na sve
njene drugarice. Ni sada nije mogla da se pohvali velikim grudima i
oblinama, ali je zato bila jedan od deset vodeih manekena u svetu. Za
posao manekena bila je idealnih proporcija i grae.
Bila je zadovoljna jer nije morala poput pojedinih koleginica da vodi
rauna o svakom zalogaju. Mogla je da uiva i zarauje pomane svote
novca. Samanta je nesvesno klimnula glavom.
- Priaj - podstakao je Itan, vraajui je u stvarnost.
- Kao i obino. Kilometri i kilometri preenih modnih pista,
najrazliitijih ideja i dezena. Sve to u raznovrsnim modelima od kojih mi
nekada pripadne muka.
- Zabave?
Klimnula je. - Uz obavezno ispijanje ampanjca sa raznovrsnim
klijentima. Sve je preterano ekskluzivno, elitno i ekstravagantno -
prevrnula je oima. - I tako u svakom gradu.
Iznenada je zastala kao da se neega prisetila. Itan je upitno pogledao,
oekujui nastavak.

~8~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Dobila sam dobru ponudu! Dodue u Parizu.

- I!?! - Nastavio je sa svojim kratkim pitanjima, ali mu se u oima itala
radoznalost.
Zvonjava telefona spreila je njen odgovor. Itan se lenjo kretao ka
aparatu. Gledala je njegove gipke pokrete pantera i znala je da bi bio
spreman na brzu kretnju da je to bilo potrebno, kada bi se desilo neto
nepredvieno. Uvek se oseala bezbrinom i sigurnom u njegovom
prisustvu. Bila je oputena.
- Da? - kao iz daljine ula je Itanov glas dok se javljao na poziv.
Duboko ulegnuta u meku fotelju, dizajna koji je podseao na
svemirski brod, gledala ga je kroz polusputene trepavice. Itan se mrtio,
to nije bio njegov obiaj. Samantinim licem se razlegao osmeh simpatije.
Itanovo lice se sve vie mrtilo i jedna duboka bora mu se urezivala
izmeu obrva.
- Naravno - ula je njegov glas, dok joj je mahao rukom dozivajui je.
Mahinalno je poskoila i popravila nepostojee nabore na svojim
farmerkama. Gospode, nekih navika je tako teko osloboditi se, prekorela
je sebe.
- Molim? - javila se radosno sto posto sigurna u to od koga potie taj
poziv.
- Draga?!
- Ja sam - prigueno se nasmeila na blagi, melodini glas svog
verenika Majkla Stejtona.
- Radovao sam se naem susretu. Mislio sam da e veeras biti u
mom zagrljaju.
- Koliko sam shvatila Dena, veeras je prijem kod tebe.
- Nisi mi javila kada dolazi, a sve je unapred bilo dogovoreno. Mogla
si da nam se pridrui, ali verujem da si umorna od puta.
- Nisam ni bila prikladno odevena za prijem - dodala je, pravdajui se,
ipak svesna da je izrekla la.
Oslunula je zvuke koji su dopirali do nje kroz slualicu. Jasno se ula
graja i muzika. Prijemi u Majklovoj vili bili su uvek nalik jedni drugima.
Slini posetioci, hrana i pie u neogranienim koliinama, uglavnom
ampanjac koji se toio nemilice i maleni, dekorisani zalogajii
raznovrsnog ukusa. Podloga tim sitnim zadovoljstvima najee je bila u
vidu gudakog kvarteta. Samanti se ponekad inilo da niko ne slua tu
muziku iako su se pravili da uivaju. Ona lino je uivala u prijemima na
koje je Elizabeta Stejton, majka njenog verenika, pozivala neki moderni,

~9~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

poznati bend. Ipak, takve situacije su bile retke, jer na prijemima kod
Stejtonovih sve je moralo biti IN.
Veeranji prijem u kui njenog verenika tekao je po protokolu i bez
nje, bez obzira to se Majkl trudio da je ubedi da im se pridrui.
- Sigurno si gladna - otezao je Majk, mamei je. - Obino te put iscrpi i
to nadoknauje gomilama hrane.
- Pojela sam neto u avionu. Uostalom nisam toliko gladna koliko sam
umorna.
- Potpuno te razumem, draga.
Slutila je da e tako biti. Majkl je bio tako drag i brian, a i znao je
koliko Samanta ume da bude kategorina.
- Onda, uemo se sutra im se probudi i odmori.
- Vai - sloila se. - I ti se odmori. Moda je najbolje da se vidimo u
agenciji?!
- Volim te! - Majkl je bio zadovoljan njenim predlogom.
- I ja tebe - tiho je doaputala i spustila slualicu na mesto. Podigla je
pogled sa telefonskog aparata i primetila da Itan posluje neto na svom
kompjuteru. Izgledao je kao da nije prisutan i da je potpuno posveen
nekoj igrici. Ipak, Samanta je slutila da je uo svaku njenu re i da se
kriom smeka. Tu sumnju potvrdilo je Itanovo odmahivanje glavom kao
u neverici. Tiho mu se prikrala i eretski ga lupila po ramenu.
- Zato se kliberi?!
- Ja?!? - pravio se nevet. Naglo se okrenula ka njoj. Lice mu je bilo kao
isklesano i ozbiljno.
- Ako ti nikada nisi bio zaljubljen, to nije razlog da se ruga onima koji
to jesu.
- A ti si zaljubljena?
- Naravno.
- Ko kae da ja to nikada nisam bio?
Bila je zateena. Zamucala je. Odluila je da ipak outi. Bilo kakva
rasprava sa Itanom na temu ljubavi nije imala nikakvog napretka, a
samom tim ni smisla. Nije elela da ponovo pokuava. Taj ovek je imao
odgovor na sve. Odgovore, teorije, argumente...
- Hoemo li negde na veeru? - predloila je na kraju ispijajui i
poslednji gutljaj kafe.
- Uinilo mi se da sam uo da nisi gladna - odloio je svoju olju na sto.
- Nemoj da misli da sam prislukivao... - osmehnuo se mangupski.

~ 10 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Nisi dovoljno paljivo prislukivao - napravila je ispravku. - Rekla

sam da nisam toliko gladna - naglasila je svaku re.
- Cccc - zacoktao je jezikom. - Pegice, pegice...

* * *

Odluili su se za jedan riblji restoran, ne naroito ekskluzivan, ali sa

dobrom, sveom hranom u prijatnom ambijentu.
Prostor je bio nalik starom, ribarskom amcu sa obiljem mrea za lov
i ribarskih trofeja. Atmosfera je dopunjavala tiha, instrumentalna muzika.
Smestili su se za jedan sto u uglu i oboje udobno namestili. Samanta je
odmah naruila au belog vina i jastoga, a nestrpljivo je ekala svoju
porudbinu. Ispijala je malene gutljaje jedan za drugim, povremeno
oblizujui usne.
- Prestani da lupka nogama o pod - opomenuo je Itan.
- Dobro - pristala je, ali je ubrzo ponovila istovetnu kretnju i zaljuljala
sto.
- Pomisliu da si gladna.
- Hoe li celo vee da me kinji zbog te lai? Malene neistine -
ispravila se.
- Ne. Samo hou da se koncentrie i ispria mi sve o ponudi koju si
dobila. Naravno, ako je nisi zaboravila u nastipu gladi.
- A - prisetila se gde je Majklov poziv prekinuo njihov razgovor. -
Nude mi fantastine uslove. Gotovo da sam odmah pristala. Kola, kua,
pozamana svota... Bla, bla, bla... slegla je ramenima. - Dodue sve to u
Parizu.
- O la, la! - uzviknuo je sa francuskim naglaskom.
- Malo je daleko, zar ne misli?
- Znai, naputa agenciju Flamers.
Flamers, prostrujalo je Samantinim mislima. Bila je to prva modna
agencija u kojoj se zaposlila i ostala joj verna do sada. Prva i jedina,
vlasnitvo Elizabete Stejton, majke njenog verenika, ene koja je imala
poverenja u nju.. Svi njeni usponi, dostignua, ugovori, sve je bilo vezano
za Flamers.
Kao na filmu proletele su joj glavom scene i dogaaji proteklih godina.
Nije bilo nijedne zamerke. Grlo joj se steglo. Setila se kad je kao
devojurak od devetnaest godina dola u Njujork i zakucala na vrata
Flamers agencije. Tu je srela i Teri, sa kojom je iznajmila stan u Itanovoj

~ 11 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

kui. Delile su kiriju, obroke i trenutke radosti i razoarenja kada ne bi

uspele u nekoj svojoj nameri. Teri je nakon prve, uspene godine kupila
sebi stan, a Samanta je uporno ostala u iznajmljenom apartmanu. Tu se
oseala kao kod kue, taj stan bio joj je amajlija ili je ona to samo
umislila ispunjavajui ga sitnicama koje je donosila sa putovanja. Volela je
velike, prostrane i svetle prostorije, komfor blizinu Central parka, iako je
retko imala prilike da uiva u njemu. Uivala je u Itanovom prijateljstvu,
doecima i podrci.
- Nita jo nisam odluila - saoptila je iznenada vraajui se u
stvarnost.
Itan je dugo, ispitivaki posmatrao.
Servirani jastog bio je na stolu. Njegova crvena ljutura mamila je
sokove u Samantinim ustima. Miris joj je ispunjavao nozdrve i njene
zelene oi su se zacaklile. Brzo je otkinula kleta i veto se posluila ne
marei za sokove koji su curili. Mrmljala je potpuno obuzeta hranom.
- Mislim da ti nijedna agencija u ovom trenutku ne bi ponudila ugovor
- Itan je blago obrisao kapi soka koje su se cedile niz Samantinu bradu.
Nasmejao se. - Drago mi je da uiva.
- Ti ne jede?
- Plaio sam se da se pomerim i prekinem tvoju aroliju.
- Od kada si ti postao tako uviavan?!
- Od trenutka kada sam shvatio da moda neemo imati vie ovakvih
prilika.
- Kai mi ta da radim? Posavetuj me! - gotovo je zavapila. Itan je
slegao ramenima. Tu odluku morae sama da donese.
I ono najstranije, snosie odgovornost, ali i posledice.
- Majkl!
Samanta je utonula u topli zagrljaj. Majkl je vrsto uhvatio za ramena i
eljno je poljubio.
- Nedostajala si mi, draga - uzdahnuo je izmeu poljubaca. Tonula je u
njegovim oima prepunim blagosti. Zanemarila je neprikladnost hola
agencije Flamers i zaposlene koji su se tuda muvali. Gledali su se bez
rei.
- Idemo u moju kancelariju - predloio je Majkl trezveno.
U prolazu su se pozdravljali sa zaposlenima. Sem je zastajkivala svaki
as i Majkl je povukao za ruku pourujui je. Jo jedan od njegovih
pokuaja mu nije poao za rukom i Majkl je odustao putajui Samantinu
miicu.
- ekau te u kancelariji - predloio je. - Kafu!?
~ 12 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Moe, odmah dolazim.

Uporna zvonjava telefona na Majklovom stolu prekidala je gotovo
svaki pokuaj da razgovaraju. Samanta je podigla ruke uvis negodujui.
Njen gest nije bio primeen, jer je Majkl ve uveliko bio usreen na svog
sagovornika sa druge strane ice.
Samanta se lako podigla iz udobne, kone fotelje i leernim koracima
se uputila ka njegovom masivnom, radnom stolu. Vrhovima prstiju pratila
je finu, rezbarenu ivicu stola i primicala mu se. Divila se Majklovoj
sposobnosti da se tako lako i brzo koncentrie na sagovornike koji su se
munjevito smenjivali.
Njena lepo oblikovana ruka je sa ivice stola prela na njegova ramena
i zaustavljala se na vratu. Majkl se trgao. Nervozni osmeh preao je preko
njegovog glatkog lica. Samanta je ustuknula od pogleda njegovih plavih
oiju i brzo sklonila ruku.
Majklov sledei osmeh pokuao je da otkloni reakciju koja mu se
maloas otrgla. Uzalud! Samanta je bila savreno pribrana.
- Samanta... - prekinuo je dlanom slualicu.
- U redu je Majkl, znam da si u poslu.
- Da ostavimo na razgovor za kasnije? Klimnula je glavom.
- Uz veeru? - predloio je.
- Da.
- Doi u po tebe u osam.
Ne oekujui njen odgovor ponovo se usredsredio na svog
sagovornika. Nervozno je proao prstima kroz svoju smeu, uredno
zalizanu kosu i Samanta je nemo napustila njegovu kancelariju.

~ 13 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

II

- Gospoice Hardli! Gospodine Stejton! - pozdravio ih je, uz naklon ef

sale restorana Gold. - Molim vas, izvolite! - lagano je pruio ruku ispred
sebe.
Samanta je kao i uvek bila skeptina prema ovoj starovremenskoj
ljubaznosti. Sa irokim osmehom na licu, ef sale poznatiji kao Luano, ih
je vodio ka rezervisanom separeu. Luano je bio vie od posluitelja ili
dobrog domaina. Od njega su poticale vesti, informacije i usluno je
obavetavao radoznalce o svemu vanom. Pod njegovim budnim
pogledom sve je bilo primeeno u tom ekskluzivnom, dobro poznatom
restoranu.
Lino je primio prvu porudbinu kada ih je smestio i beumno nestao.
Sem je znala da bi u sluaju neke neprijatnosti Luano prvi stigao do
njihovog stola, a inae je dalje posluivanje preuzimao drugi konobar.
- Divno izgleda, draga - Majkl se blago naklonio preko stola i uzeo
Samantinu ruku. - Haljina ti savreno...
- Ne preteruj sa komplimentima - zamolila je.
- Ja sam najsreniji ovek na svetu - rekao je promuklim glasom.
Samanta je samo naslutila strast u njegovim oima. Ve sledeeg asa
gledao je negde iza njenih lea. Registrovala je deliem svesti odblesak
lica i znala je da je zato Majklovo lice promenilo izraz. Smela je sebi da
prizna, laniji.
Znai, Luano nije gubio ni as, zakljuila je trezveno. Veera je bila na
stolu za tili as to je ponovo potvrivalo o Luanovoj efikasnosti. Na
pladnju je stajao veliki jastog i to ju je podsetilo na prethodno vee i
veeru sa Itanom. Koliko se sve razlikovalo, pa i ona sama!
Veeras je jela sitnim, briljivim zalogajiima, ne oseajui ukus
specijaliteta koji je Majkl naruio za oboje. Pazila je da joj sok sluajno ne
klizne niz bradu ih ne obrie paljivo namazane usne.
Ovo vee ima neku drugu dra, pribrala se. Atmosfera u separeu je
odisala romantikom. Njihovi pogledi preko stola govorili su za sebe.
Izmeu zalogaja prepriavala je Majklu modna zbivanja u Evropi i nain
njihovog poslovanja. elela je da mu se poveri i prizna mu svoju
nedoumicu oko ponuenog ugovora. Ali, nije znala odakle da pone, a
Majkl joj nije nudio pomo.

~ 14 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- uka se o nekom ugovoru - Majkl je iznenada poeo kakljivu temu.

- Nita mi ne pria o tome?
- Znai uo si?! - izvila je obrvu. Nije se setila nijednog trenutka tokom
dana kada je mogla da mu neto ispria o tome.
Istraivakim pogledom lutala je po njegovom glatkom, deakom
licu. elela je da otkrije i pronikne u njegova oseanja. Njen pokuaj je kao
i obino bio uzaludan. Majkl Stejton je bio profesionalac. Pred kamerama,
u modnom studiju, agenciji, na konferencijama za tampu i, morala je da
prizna, u privatnom ivotu. To mu je najvie zamerala. Ona je ipak ovo
vee zamiljala drugaijim, smela je da kae romantinijim. Bar malo.
Nadala se. A ipak, od poetka njihova veza nije obilovala romantikom.
Trebalo je ve, tokom protekle tri godine, da izgubi tu nadu.
Majkl joj je pruio ruku preko stola, prethodno je briljivo briui
salvetom. Pogledom je klizio niz njenu nadlanicu, sve do ramena i linije
vrata, zaustavljajui svoj pogled na njenom licu. ekao je njen odgovor. I
ponovo, njegov osmeh se menjao dok mu je pogled lutao.
- Osmehni se! - prigueno je naredio kroz izvetaen osmeh.
Blesak blica opravdao je njegov ton i glas. Ovde svakako nee biti u
prilici da razgovaraju, zakljuila je. Primetila je da je i sama namontirala
jedan izvetaen osmeh. Ipak nee odustati, odluno je pomislila.
Proistila je grlo tihim kaljucanjem, reena da sve ispria Majklu, bez
obzira na sve razumevanje koje je imala za njega i situaciju u kojoj su se
nali.
- Majkl...
Zvuk lupkanja potpetica zaustavio je njene rei u grlu. Odmah je
prepoznala taj specifian hod, sigurne korake. Elizabeta Stejton se
pribliavala njihovom stolu.
Do vraga i romantina veera udvoje, opsovala je u sebi. Samantine
oi su na trenutak ljutito sevnule. Brzo se pribrala pripremajui se za
predstojei susret. Sve je bilo izvesno. Nije morala da se okree, sve joj je
bilo znano.
Elizabeta Stejton je bila od onih ena koje su svuda i na svakom mestu
bile zapaene i primeene. Jaki, opori miris parfema, koji je redovno
koristila, svakako je bio razlog tome. U pitanju je bio njen stav.
Pre nego to se Elizabeta pribliila, Samanta je znala kako izgleda.
Njena pepeljastoplava kosa bila je uredno poeljana, frizurajoj je
bilajednom reju, perfektna. Samanta je ponekad zamiljala svoju buduu
svekrvu kako spava pod haubom, jer je svaka dlaka uvek bila na svom
mestu. Vitak stas i moderna garderoba prkosili su Elizabetinim kasnim
pedesetim godinama. Naravno sve je bilo sa ukusom i u skladu sa poslom
~ 15 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

kojim se uspeno bavila. Pod njenom vrstom rukom iznikla je agencija

Flamers koja je sada bila jedna od vodeih u svetu i zapoljavala je
mnoge poznate manekenke i foto modele.
Samanta nikada nije osporavala da je za njen uspeh najveu zaslugu
imala Elizabeta Stejton, koja ju je primila u svoje okrilje i prepoznala u njoj
uspenu manekenku. Ispod hladne maske Elizabete Stejton krila se jedna
tolerantna ena, puna razumevanja. Dobro je znala ta hoe od ivota i
svojih zaposlenih, a i znala je kako do toga da dosegne.
- Zdravo, dragi - Elizabeta se prvo javila svom sinu, pribliavajui
usne njegovom obrazu. Poljubac je, kao i mnogo puta ranije, izostao. Tada
se teatralno okrenula ka Samanti. - Samanta duo, da li si se odmorila? -
nije proputala priliku da je nazove punim imenom.
Elizabeta nije volela nadimke, ali je zato paljivo birala pseudonime
za svoje manekenke. Samanti se inilo da joj nikada nije oprostila to je
elela da zadri svoje pravo ime i prezime, ma koliko obino zvualo.
Moda je zbog toga, Elizabeta koristila svaku priliku da je oslovi punim
imenom.
Ono to je Samanti smetalo je injenica da se i Majkl ponaao shodno
tome kada su u prisustvu njegove majke. Kada su bili sami, sve je bilo
sasvim drugaije. Ma koliko se Elizabeta trudila da svog sina naini
samostalnim i snanim mukarcem sa svojom voljom, to joj nije polazilo
za rukom, ili bar kada je bila u blizini. Njena dominancija bila je oigledna.
Ali, Samanta nije spadala u kategoriju ljudi koji su se plaili Elizabete
Stejton.
- Elizabeta?! - odglumila je iznenaenje i srdano joj se osmehnula.
- Samanta i ja smo upravo zavrili veeru, ali ako eli, naruiemo je
za tebe i saekaemo te da zajedno pojedemo desert. Zar ne, draga? -
ponudio joj je jedinu moguu alternativu Majkl Stejton.
- Ne, veerala sam - odbila je Elizabeta sputajui se u stolicu koju joj
je sin kavaljerski izmakao.
Sem ih je nemo posmatrala, pratei njihovu igru. Zapazila je da
Elizabeta eka da se njen sin vrati na svoje mesto. ta sledi? Zapitala se, ali
je dobro znala da nee dugo ekati na odgovor.
- Da li si uspeo da ubedi Samantu da i dalje ostane verna porodici
Stejton? - otpoela je Elizabeta bez okolienja.
Sem je u njenom pogledu nazirala traak sumnje. To joj se dopalo.
Nije joj se svidelo samo Majklovo ponaanje i nesigurnost. Kao da su se
oboje pribojavali njenog odlaska, i kao da je sve ve bilo izvesno. Nijedno
od njih nije ni slutilo u kakvoj je nedoumici bila. Sve to je u njoj probudilo
prkos, za koji i nije znala da poseduje, u odnosu na Stejtonove.
~ 16 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Samanta je upravo htela da mi se poveri o toj ponudi kada si nas

prekinula - objasnio je Majkl sa dozom samozadovoljstva.
Sada je mama imala kompletan uvid u situaciju, zlurado je zakljuila
Samanta. Klimnula je glavom potvrujui rei svog verenika.
- ao mi je to sam vau romantinu veeru prekinula, ali bila sam
najednom poslovnom razgovoru u blizini i nisam mogla da odolim -
priznala je Elizabeta.
Verovala joj je.
- I!?! - Elizabeta nije krila svoju radoznalost, vraajui ih na zapoetu
temu.
- Pa... - Sem je tajanstveno zapoela, pravei dramsku pauzu izmeu
izgovorenih rei.
Nije bilo sumnje, preterivala je u prepriavanju ponude koju je dobila
u Parizu. Pravila je od tog ugovora famu i vee mogunosti nego to u
stvarnosti to jesu bile. Satisfakcija za par lai koje je izrekla dobila je u
izrazu Majklovog lica i veto prikrivenoj Elizabetinoj nelagodnosti. Ne
tako vetoj, dodala je u sebi.
Bila je iznova iznenaena sobom i svojim oseanjima koja nije
najbolje poznavala kod sebe. Osetila je krivicu. Elizabeta je ipak nju cenila,
potovala i na sebi svojstven nain volela i izdvajala od drugih devojaka u
agenciji, bez obzira na njenu veridbu sa Majklom. Sem je na poetku
njihove veze strepela od Elizabetine reakcije, ali je brzo njen strah nestao,
jer se nita nije promenilo u njenom odnosu sa Elizabetom. Gospoa
Stejton je odobravala tu vezu, ali posao nije imao nikakve veze sa tim.
Jedino to je udilo Sem, to je bila nestrpljivost koju je ta ena pokazivala u
poslednje vreme.
- ini mi se da e se u sluaju tvog pristanka na taj... ugovor, promeniti
mnoge stvari. To e se svakako odraziti na vau vezu.
- Mama, dovodi nau ljubav u pitanje - opomenuo je Majkl.
- Ne, naravno. Majkl je izvio obrve.
- Potpuno sam razumela o emu govori, Elizabeta pokuala je da
smiri situaciju Samanta.
- Mislila sam samo, da ete mi priutiti zadovoljstvo da uskoro
postanem baka - ni ovoga puta Elizabeta nije okoliala. Gledala je u Sem,
oekujui njenu reakciju.
- Jo si mlada da bude baka - nasmejao se Majkl teatralno grlei
Samantina ramena i privlaei je blie sebi. - Mi smo se ve dogovorili da
prvo malo uivamo sami u svojoj ljubavi i braku.

~ 17 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Ona se tog dogovora nije seala?! Na trenutak je nekontrolisano

nabrala obrve.
- Sebino, zar n!? - prokomentarisala je Sem naglas.
- U pravu ste. U pitanju je va ivot i izvinjavam se to sam se umeala.
Ipak mi je drago to ste otklonili moju sumnju. Vidim da e sve biti u redu.
Samanta je bila zadovoljna to se tema brzo promenila, ali nastavak
veeri mogao je da donese jo neku neprijatnost. Ipak uz fini roze iz
odabrane berbe iz 1976. teklo je prijatno askanje prepuno anegdota i
priica sa putovanja.
- Sine, zamoli Luana da mi pozove taksi - zamolila je Elizabeta kada
je osetila pravi trenutak.
Majkl je pogledao Samantu i ona mu je klimnula glavom.
- Ne dolazi u obzir, ide sa nama. I onako sam ti uzurpirao Dena i on
nas dole eka.
- Mislila sam da moda elite negde na ples.
- Samanta se jo nije dobro odmorila - primetio je Majkl brino. -
Srean sam to je uopte pristala da izae sa mnom veeras.
- Ako nije problem...
- Naravno da nije - umeala se Sem. - Zaista sam umorna i jedva
ekam da se naspavam. Teko se privikavam na razlike u vremenu.
Majkl je spremno ustao pridravajui stolice, jednoj pa drugoj. Bio je
dentlmen u svakom pogledu. Uhvatio ih je obe ispod ruke i poveo ka
izlazu. Bilo je oigledno koliko je ponosan dok je iao sa njima.

* * *

- Imam ideju - oglasila se Elizabeta u kolima. Njene plave oi su

zasjale.
Samanta je shvatila od koga je Majkl nasledio svoj arm i lepotu.
- Mogli bismo za vikend da pripremimo prijem u ast Samantinog
povratka sa uspene turneje.
- Ideja je divna - Majklove oi su zasvetlucale, tako nalik na
Elizabetine. S tom razlikom to se u njima itala priguena strast i ljubav.
- Koliko znam, jue je bio prijem - pokuala je Samanta da ih potedi
nove obaveze. - Ne mogu to da prihvatim.
- Dobre zabave i susreti sa prijateljima nikada nisu na odmet -
zakljuio je Majkl grlei je. - Uostalom, red je da proslavim povratak svoje
verenice. Bila si odsutna itavog meseca.
~ 18 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Mesec i po - ispravila ga je.

- Ja u sve da organizujem - ponudila se Elizabeta, odsutnog duha.
Verovatno je ve bila uveliko u pripremama. - Za koliko ljudi?
- Ne previe - zamolila je Samanta.
- Nita ne brini. Ti se samo lepo odmori, a ja u doi po tebe oko devet
- ponudio se.
- Nema potrebe - odbila je. - Pokuau da ubedim Itana da nam se
pridrui i doi u sa njim.
esto njeni pokuaji nisu urodili plodom, jer je Itan veto izbegavao
takve prijeme u kui Stejtonovih. Nadala se da e ovog puta biti drugaije,
mada ga je potpuno razumela. Govorio je da ne pripada njujorkom det
setu i kako mu ne odgovara nain njihovog oiglednog nadmetanja ko je
uspeniji, ko nosi skuplju garderobu. Nije eleo da se uputa u diskusije
tipa ko poseduje vie nekretnina ili ko ima vie novca.
Ipak, ponekad je Itan pristajao da je prati na tim zabavama. Na kraju
bi se samo alio kako je cele veeri morao da se brani od Elizabete i
njenog ubeivanja da im se pridrui u agenciji Flamers. Nikada nije
pristao da uradi neki posli i prikljui se sviti Elizebetinih manekena i
foto modela. Mada, Sem je morala da prizna, da bi Itan svakako imao
uspeha i da je Elizabeta jednim delom u pravu to ga poziva.
- Znai, dolazi sa blizancem? - Majkl je prihvatio predlog uz blago
ironisanje na njeno druenje sa Itanom.
Samanta je taman otvorila usta da se suprotstavi Majklu, kada se
Elizabeta umeala.
- Itan je sjajan momak, tako muevan i prepun nekog seksipila koji
pokuava da prikrije - zamiljeno je analizirala. - Moda u uspeti da ga
ubedim da uradi jedan posli za nas. Prijemi su idealna prilika za to, jer su
ljudi oputeni i tako nesmotreni.
- Bojim se, da to se tie Itana, treba mnogo vie od jednog vaeg
prijema i ampanjca.
- ta na primer? - zainteresovano je upitala Elizabeta.
- Zaista ne znam. Novac sigurno nije, njemu nije stalo do novca.
- Sigurno mu je dovoljna astronomska kirija koju uzima za svoje
apartmane. Uostalom, odakle njemu tako lepa kua kod Central parka? -
umeao se Majkl. - Sigurno je nije zaradio.
- Koliko znam nasledio je od tetke, ali ako te to interesuje, morae
njega da pita.
- Ti si do sada ve trebala da ima svoj stan, da ne kaem kuu. Tvoji
honorari su...
~ 19 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Odavno smo to raspravili - odluno se pobunila Samanta.

- Majkl je u pravu - sloila se Elizabeta sa sinom. - Ali, sa druge strane
u Itanovoj kui je bezbedna i uvek ima nekog da brine o njoj.
- Uskoro nee biti potrebe da Itan brine o njoj. Planiram da je
ukradem, definitivno.
Sem je besnela to govore o njoj kao da nije prisustna i jo gore, kao
da je predmet koji treba uvati da se ne razbije.
Njenu opasku spreilo je zaustavljanje limuzine pred njenom kuom.
Saekala je da Majkl otvori vrata sa njene strane, mada je elela da izleti i
zalupi vrata za sobom, i pouri kod Itana da mu se poali.
Majkl je uzeo za ruku i privukao je uz sebe. Bili su skladan par, oboje
vitki, gotovo iste visine i skladne grae.
- Moda ste mogli da svratite na konjak i kafu - utivo je ponudila.
- Ne, hvala - javila se Elizabeta iz kola. - I ovako sam vam pokvarila
vee.
- Naravno da nisi, Elizabeta.
Majkl je poveo do ulaza i u polumraku hola spustio svoje usne na
njene. Ovla je poljubio i zagledao se u njene zelene oi.
- Zaista je teta to nas je mama prekinula u intimnoj veeri, ah... -
zastao je znaajno. - itav ivot je pred nama.
- Da.
- emu uzdah, draga? - nasmeio se podiui joj bradu kaiprstom. -
Veridba nam je predugotrajala, i ti gubi strpljenje?
- Mm - promrmljala je odgovor, prilino nedefinisan.
Pomo joj je stizala i sa zvukom otvaranja vrata. Sada sigurno nee
imati priliku da objanjava Majklu svoje mumlanje, proletelo joj je kroz
glavu.
Slaba svetlost iz Itanovog stana osvetlila je hol. Prvo je izala jo
jedna plavua, a zatim i Itan u razdrljenoj koulji i izbledelim,
raskopanim farmericama. Izgledao je kao maak koji je upravo progutao
kanarinca i Samanta je jedva uspela da suzdri svoj kikot.
Jedan od razloga to Majkl nije bio ljubomoran i to joj nije redovno
pravio scene, jer ivi u Itanovoj kui, bio je i broj devojaka koje su tuda
prolazile.
- Dobro vee - Majkl ih je ipak suzdrano pozdravio.
Itanovo nemarno haj iznova je govorilo o razliitostima dvojice
mukaraca koje je volela. Ponekad je alila to njih dvojica nisu uspeli da

~ 20 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

uspostave neki prisniji odnos, ali se vie i nije trudila da ih zblii. Bila je
zadovoljna to bar nisu izbijali sukobi meu njima.
Dok je Majkl slao otrovne strelice u pravcu Itana, Itan je bio
nezainteresovan.
Kurtoazno upoznavanje meu njima joj je promaklo, ali vie se i nije
trudila da zapamti imena Itanovih devojaka. Nije bilo razloga za tim, jer
je retko koju videla vie od dva puta. Dok su oni razmenjivali fraze, Sem je
odsutno gledala kroz njih.
Taksi koji je stigao za Itanovu gou oglasio se po ko zna koji put.
- Vreme je da i ja krenem - obavestio ih je Majkl. - Sada si bezbedna.
- Drago mi je to misli da je Sem ovde... bezbedna. Samanta je
zaueno pogledala u Itana. ta mu je sad znaio taj komentar?
- Kako ovo da shvatim? - Majkl ga je radoznalo odmerio. Videlo se da
ih uporeuje. Po njegovom miljenju svakako je bio u prednosti sa svojim
skupim odelom i stavom dentlmena.
- Mala ala, a sada sam previe umoran da bih ti je objasnio, Majkl.
Uostalom, mislim da me to ne zanima.
Zanima! Htela je da krikne, ali je outala. Majkl vie nije
komentarisao. Gledao je as u Itana, as u njegovu pratilju. Dentlmen u
njemu je presudio. Sem se pitala da li je Itan i igrao na tu kartu kada je
provocirao Majkla.
- Koristim priliku da te pozovem na prijem koji prireujemo u
Samantinu ast. U subotu - zvanino je obavestio Majkl.
- Hvala, ali ne hvala - Itan je pokuao da odbije poziv i Sem ga
prekorno pogleda.
- Moe povesti i svoju devojku - predloio je Majkl. - Zna koliko
Samanta voli da si prisutan i da malo izae iz svoje jazbine.
- Zaista si duhovit, Majkl - prigueno se osmehnuo. - Prihvatam poziv,
tanije, razmisliu.
- A vi, draga moja?
- Hvala na pozivu - zatreptala je plavua zahvalno, ali je bila
prekinuta.
- Tria ne voli guvu, kao ni ja, ona najvie voli kada smo sami.
- Da - sloila se devojka nemono.
Taksista je nervozno ponovio svoj poziv sirenom.
- Otpratiu Triu do taksija - ponudio je Majkl u maniru kavaljera,
otvarajui vrata pred sobom.
Sem i Itan su ih pogledom ispratili.

~ 21 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Dobro je da ne moram da izlazim po ovoj hladnoi - Itan je stegao

krajeve koulje oko svog miiavog stomaka. - Hoemo li nas dvoje da
popijemo kafu?
- Ako ti skuva, kao iskupljenje za tvoje loe ponaanje.
- Otpratiu te do fotelje - Itan je blago ispruio ruku pred njom. -
Izvolite ovuda.
- Lud si to se ruga Majklu zbog njegovih finih manira. Mogao si za
sve ove godine neto da naui.
- Sumnjam - dobacio je gubei se u kuhinju.

* * *

- Tako sam umorna - uzdahnula je Samanta mrmljajui vie za sebe.

Promekoljila se u fotelji da pronae jo udobniji poloaj. ula je kako Itan
vadi cigaretu iz paklice i zatim je pali. Otvorila je oi.
Itan je duboko uvlaio dim u sebe. Delovao je mirno, spokojno. Tako
mu je zavidela.
- Nisam znao da su veere sa Majklom tako iscrpljujue - primetio je
kroz blagu ironiju.
- Molim?! - budno ga je pogledala ne razumevajui njegovo ponaanje
i opasku. Itan je obino bio nezainteresovan za Majkla. Te veeri je po
drugi put slao otrovne strelice u njegovom pravcu.
- Mislim, deluje suvie... rekao bih... mlako.
- ta je sa tobom?! - naglo je poskoila u fotelji. - Zna ta si ti? Ti si
jedna obina budala! Zna to?!
- Samo sam rekao svoje miljenje - slegao je ramenima
nezainteresovano.
- Samo si... Samo si... - narugala se. - Samo misli o seksu. Ti si jedan
veito nezadovoljen tip! I povran, dodala bih!
- Oho! Kakva optuba! - nasmejao se.
- To nije optuba. To su injenice. Svakog dana iz tvog stana izae
neka druga devojka. Ponekad pomislim da ivim u javnoj kui! -
osuivaki ga je pogledala. - Nijednu devojku nisam videla vie od dva
puta, najvie tri puta.
- Zvui, kao da ti smeta moj nain ivota?! - bio je zainteresovan, ali
savreno miran.
- Pitam se samo, gde ih nalazi?
- U prodavnici, parkovima, dok etam...
~ 22 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Dobro je, mogao si i da ih iznajmljuje na sat - teatralno je odahnula.

- Sve oble, plave... Mislim da ti dobar ukus nije jaa strana.
- Sad zvui kao da si ljubomorna, pegice.
Sada se ona nasmejala. Itanovo uvreeno lice teralo ju je u grohotan
smeh. Bilo je jasno da na tu temu vie nee razgovarati jer nije bilo
nikakvog napretka. Uvek su se vrteli u krug. Ponovo je bila oputena, kao i
uvek u njegovom drutvu. Ali, njeni problemi su i dalje postojali.
- O, Itane, ta da radim?! - zavapila je iznenada vraajui se u
stvarnost.
- U vezi sa svojim seksualnim ivotom?! - iznenadio se.
- Ti si stvarno lud! Naravno da ne! Nego u vezi sa ponudom i novim
mogunostima.
- Da li si razgovarala sa Majklom? - bio je ozbiljan.
- Delimino.
- Zato?! - izvio je obrve.
- Elizabeta nas je prekinula.
- I?!!
- Misle da je sasvim prirodno da ostanem ovde.
- Znai, odluili su umesto tebe! - zakljuio je glasom u kome se
nazirao bes.
- Ne doslovce, ali podsetili su me na neke stvari i moglo se proitati
izmeu redova ta misle.
Itan je upalio jo jednu cigaretu. Ponudio je. Samanta je zahvalno
uzela esterfild i duboko udahnula dim u plua.
- Iluzija je da neko drugi moe uiniti neto umesto tebe. Niko ne
moe da napravi nijedan korak umesto tebe. Sve mora sama - filozofski je
zastajkivao na krajevima reenica. - Ne moe se osloniti ni na koga u
traenju reenja.
- Ali... - zamucala je nesigurno.
- U traenju istine - nastavljao je, dajui joj vremena da razmisli. -
Ljubavi... Svega.
- Ti si drugaiji.
- Nisam.
- Ti ima prirodnu potrebu za slobodom, da ivi, voli, ali ne i da
voli i zavisi od nekog.
- Grei, Sem.

~ 23 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Ne greim! - pobunila se. - Ti nikada nisi u nedoumici. Ja jesam i ne

stidim se da traim savet.
- Ja samo ivim svoj ivot - ispravio je. - Trenutak po trenutak.
Reenja dolaze sama. I ti bi mogla da se opusti bar jednom. Zato da
brine za svoj posao? Dovoljno si postigla. Za sutra? Zato ne jede ono to
eli i kako eli? Ne upali cigaretu kada ti se prohte? Proivi svoju
sadanjost. Svoj uspeh.
- Tebi je sve tako jednostavno.
- Zar nije?
- O, ne znam! - zavapila je. - Tako sam umorna od svega.
- Umesto da ti tvoj uspeh donese radost i potvrdi ti da se uzalud nisi
muila, doveo te je samo u dilemu.
- Ne mogu vie da te sluam - pobunila se. - Idem da spavam i
prepustim se zaboravu.
- Razmisli o naem razgovoru.
- Misli o onome to si mi rekao.
- Pokuaj da prihvati taj nain razmiljanja i sve e biti jednostavnije.
- Razmisliu!
- Obeava?
- Da, a ti razmisli o tome da idemo na prijem kod Stejtonovih.
- Zna da...
- Znam, ali razmisli.
- Da li to neto menja?
- Da.
- Ako ti to znai...
- Znai mi.
- Onda u redu.
- Pristaje?! - poskoila je.
- Preiveu.
- Naravno da hoe. Ti se uvek doeka na noge.
- Kao maor?
- Da - nasmejala se. - udno, ali veeras kad sam te videla podsetio si
me na maora.
- Je li?
- Koji je progutao kanarinca.

~ 24 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Opet se vraa na temu mog seksualnog ivota! - zapretio je prstom.

- Idi da spava, pegice.
- Tako sam nervozna - Sem je popravila nepostojee nabore na svojoj
haljini savrenog kroja.
Okretala se ispred velikog ogledala u Itanovom stanu, ekajui da se
on spremi za prijem. Pogledala je u ogledalo. Stajao je iza njenih lea i
neumorno zakopavao sitnu dugmad na svojoj beloj koulji sa irokim
rukavima i ipkom. Liio je na gusara. Crne, uzane pantalone savreno su
mu pristajale. Preko koulje je nemarno obukao prsluk od sjajne koe i
pogledao u nju.
- Zato si nervozna?
- Ne znam ni sama, zbog guve - slegla je ramenima.
- Sve je to gomila foliranata. Oni nemaju duu.
- To je gomila sponzora i ljudi koji kupuju modele koji ja prezentujem
i nosim - ispravila ga je.
- Tako fini ljudi - narugao se. - Duhovni.
- Od takvih ivim.
- Blago tebi.
- Da li ti je teko da uvek zadri toliku notu cinizma? - protestovala je
Sem.
- Ne! - odmahnuo je glavom.
- Nemogu si!
- Moda - ponovo je slegao ramenima. - Ja se samo ne bojim nikog.
Zadovoljan sam time to sam niko i nita.
- Ponekad ti zavidim na toj slobodi - priznala je, mrtei se.
- Hajde, pegice, ispeglaj to lice - osmehnuo se iroko. - Idemo na
zabavu!

~ 25 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

III

im su se primakli vili Stejtonovih, Sem se nesvesno ukoila. Pred

kapijom je namontirala jedan od svojih osmeha koji je koristila u poslu.
Znala je kompletnu ceremoniju i spektakl koji je oekuje u Majklovoj kui,
kao buduoj gospoi Stejton.
- Tako si hladna - primetio je Itan i uhvatio je za ramena. Snano je
protresao. - Probudi se!
- Pokvarie mi frizuru - opominjala ga je.
- Pobogu, probudi se. Budi ono to jesi.
- Ovako niko ne moe da me dodirne, niko ne moe da me ugrozi.
- Mislio sam da emo biti u krugu tvojih prijatelja?
- I biemo - osmehnula se jednim krajem usana, kao za fotografisanje.
- Zaista si se izvetila - jetko je zakljuio Itan.
- Da - priznala je.
Elizabeta Stejton je kao dobra domaica ekala na ulaznim vratima.
Poslala joj je dva poljupca negde kraj njenih obraza, u vetar. Itana je
odmerila i klimnula glavom u znak odobravanja.
- Da li si siguran da ne eli da se prikljui naoj modnoj agenciji? -
Elizabeta nije gubila vreme, otpoela je paljbu sa vrata. - Mogao bi da
bude vrhunski maneken ili foto model - zakljuila je okom strunjaka.
- Gospoo Stejton, star sam za to - pokuao je da se osmehne,
prekorno gledajui u Samantu. Optuivao je za ono to mora da trpi zbog
nje.
- Tridesete su za mukarce prave godine, ali ene se ne bi mogle
pohvaliti time.
- Srea da ima dvadeset pet - primetio je Itan gledajui u Sem.
- Mama, dogovorili smo se da na zabavi nema govora o poslovima -
Majkl se pridruio doeku. Ovla je poljubio Samantu u obraz vodei
rauna da joj ne pokvari savrenu minku. - Princezo...
- A ja sam mislio da ba na ovakvim zabavama dolazi do najboljih
ugovora. Izgleda da sam pogreio.
- Grei, Itane - sloio se Majkl. - Ovde se ljudi goste i zabavljaju meu
prijateljima.

~ 26 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- U redu onda, idem u prve redove - Itan se gubio u gomili. Samanta je

gledala kako se kree. Lagano je krivio ramena i u trenutku je shvatila
koliko je Elizabeta u pravu. Itan je posedovao prirodnu muevnost i
leernost u pokretu. Dok su drugima trebale godine da naue pravilno da
hodaju na modnim pistama, on je taj dar dobio roenjem. Tara, njihova
prijateljica mu je ve prilazila i ljubila ga u obraz. Itan se nalazio u drutvu
koje je dobrim delom poznavao.
Samanta se nesvesno osmehnula. Kao da je proao samo tren, od kada
je sa Tarom dola u Itanov apartman u potrazi za stanom, a ne godine.
Ruku pod ruku sa Majklom umeala se u gomilu. Zabava je bila kao i
mnogo pre, savrena. Specijalno pripremljena zakuska, koja se sastojala
od krekeria sa kavijarom i drugim ukusnim i pikantnim namazima, i
ampanjac. Pie, muzika, hrana, kao i posetioci, sve je bilo na visokom
nivou.

* * *

Samanti se inilo da e dobiti gr lica. Ali, njen uvebani osmeh nije

silazio sa njenih sonih usana. Krasio joj je ovalno lice i inio se savrenim,
prirodnim. Zajedno sa Majklom je obilazila male grupice koje su se
stvorile i retko uestvovala u razgovoru.
Ponovo su krenuli dalje i zastali kod Elizabete koja je vodila glavnu
re u nekoj diskusiji. Vrlo ivoj. Bili su tu i Frenk Stoun, vrsni fotograf
agencije Flamers, nekoliko mladih manekenki koje su se zbijale oko
Itana i trudile se da impresioniraju svoju gazdaricu.
Za razliku od nje, Itan se dobro zabavljao. On se bavio osvajanjem
ena tokom veeg dela svojih trideset i tri godine, i zahvaljujui tome ene
oko njega nisu ostajale slepe na njegov dobar izgled i arm. Njegova vilica
ukazivala je na odluan karakter, usta na senzualnu nenost, a pogled mu
je bio ispunjen zastraujuom snagom i opasnou po enski rod.
Krajikom oka Sem je primetila kako joj se Itan primie. Primakao je
usne njenom uhu i ona se sva umirila da uje ta ima da joj kae.
- Ludo se zabavlja - bila je to vie konstatacija nego pitanje.
- Da! - klimnula je glavom i uzvratila mu pogled. Razumeli su se.
Varnice koje su sevnule meu njima ukazivale su na uzbudljiv odnos.
Sem se trgla, pomalo zbog svoje misli i oseanja, a delom i zbog
Elizabetinog pogleda. Majkl nita nije primetio. I dalje je drao njena
ramena blagim stiskom ruke.

~ 27 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Dobro je da si stigla, draga - cvrkutala je Elizabeta. - Upravo

pokuavam da ubedim Itana da nam se pridrui u jednom projektu.
- Projektu - ponovila je kao eho.
- Zar si zaboravila za plakat kojim treba da reklamiramo nau
agenciju?
- Naravno da nisam! - slagala je.
- Itan bi mogao da pozira. Mislim da je to odlina ideja i ti bi mogla da
mi pomogne oko ubeivanja - nastavila je Elizabeta poslovno.
- Itan dobro zna ta eli, a ta ne - nije elela da se udruuje sa
Elizabetom i to joj je stavila na znanje.
- Novac bi ti dobro doao - umeao se Majkl po obiaju podravajui
ideje svoje majke. - udno je da uspeva da se izdrava samo od
izdavanja apartmana.
- Trenutno izdajem samo jedan apartman, ali zbog toga nemam
nameru da viam svoje lice ili telo po autobusima, zgradama...
- Jedan apartman - ponovio je Majkl. - To sigurno nije dovoljno za
pristojan ivot.
- Vidim da si jako zainteresovan za moj finansijski status - Itan nije
skrivao netrpeljivost. Bilo je jasno da mu je ta tema odvratna i da je
isprovociran. - Morau da te obavestim da radim za Elektronik gejms i
da sam sasvim solidno obezbeen. Pravim programe i igrice, uglavnom se
bavim onim to volim. Zadovoljan?
- Nisam znao - Majkl je zaista bio iznenaen.
- Naravno, najlake je bilo da misli da sam neobrazovan.
- Momci! - zamolila je Elizabeta glasom koji nije trpeo pogovor.
Samanta je bila zbunjena. Ona takoe nije znala ime se Itan bavio, a
nije je ni bilo briga. Uvek je mislila da samo ubija vreme sedei za
kompjuterom dok igra igrice. Sada je shvatila koliko je pogreila, koliko je
bila sebina. Uvek je zamarala Itana svojim poslom i raznoraznim
glupostima, a nije se interesovala za njegov ivot i sitnice kojim ga je
ispunjavao.
- to se tie plakata - Elizabeta je ponovo vodila glavnu re, vraajui
se na zapoetu temu. - Samanta, uradie ga sa Krisom.
Samanta se namrtila. Kris, tamnoputi maneken nedefinisanog
porekla, oduvek joj je bio antipatian. Bio je previe nadmen, navalentan i
uobraen. Ponaao se kao da je svaka devojka u njegovom posedu i da ista
treba da bude srena jer je u njegovoj blizini. esto je na snimanjima i
revijama koristio prilike da tipka koleginice ili da u prolazu lupne po
stranjici.
~ 28 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Sem se gnuala na tog neotesanca, sa kojim je imala par sukoba. Kris

nije imao nikakvog potovanja za enski rod, ali je nju poteivao zbog
veze sa Majklom. Bez obzira na to, nije elela da radi sa njim.
Samanta nikako nije mogla da otkloni svoj namrgoeni izraz lica, dok
je Frenk Stoun uveliko priao o svojim idejama za plakat. Frenk je bio
uspean fotograf zbog svojih lucidnih, modernih ideja, pa je i ovoga puta
imao savrenu scenu. Deliem svesti shvatila je da e na tom snimanju biti
gotovo nagi. Najeila se od te pomisli. Verovatno e sve vreme biti u
klinu sa Krisom i nee uspeti profesionalno da odradi svoj deo posla.
Jedna duboka bora joj se urezala izmeu obrva.
- Moda bi Nora mogla da pozira - pokuala je da se izvue iz
neprijatne situacije. - Ona je novo lice i trebalo bi ga reklamirati i
iskoristiti.
- Ni sluajno - suprotstavila se Elizabeta. Izgleda da niko nije
primeivao njenu nelagodnost.
- Ti si broj jedan i tako treba da ostane - ponosno je izjavio Majkl,
potpuno slep na njenu ljutnju.
- A neko umesto Krisa? - pokuala je ponovo da izvia.
- Ni sluajno! Kontrast vaeg tena i temperamenta e biti savren pod
budnim okom Frenka i njegovih fotoaparata! - Elizabeta se zanela u
objanjavanju. - Dodue, na trenutak sam pomislila kada sam ugledala
Itana... - odmahnula je svojom negovanom akom i spustila je na Itanovo
rame. - Ali, Itan ne eli da nam se pridrui.
Moda ima nade!?! Sem je potraila Itanove tamne oi. Ideja je bila
suluda. Dobro je znala ta on misli o svemu tome. Bila bi to prevelika
rtva, bez obzira na njihovo prijateljstvo.
Dok je Sem pokuavala da kontrolie svoje izraze lica i umiri svoje
misli, Frenk je uveliko detaljisao o projektu. Gestikulirao je svojim
preterano enstvenim pokretima i govorio svojim feminiziranim glasom
koji joj je najednom iao na nerve.
Frenk Stoun je gurao u bezdan njenu samokontrolu. Gledala je ispred
sebe, pokuavajui da fiksira postojeu taku u daljini.
- Elizabeta, zaista misli da bih mogao da utrim?! - Itan se iznenada
oglasio skreui panju svih prisutnih na sebe.
- Naravno! - uzkiiknula je gotovo uvreeno. - Nikada nisam ponudila
posao, a da nisam bila sigurna u dobar ishod. Zato? - prisetila se
iznenaeno.
- Tek onako - Itan je slegao ramenima.

~ 29 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Da li ti to nudi priliku da ovekoveim tu tvoju odlunu bradu? -

Frenk je bio zanesen. Dotakao je lakim pokretom Itanovu vilicu. - Snane
miie?
- Frenk - Itanov savreno miran glas prekinuo je fotografa u pola
zanosa i reenice.
- Itane!?! - Elizabeta nije skrivala svoje iznenaenje. U njenim plavim,
oima sevnula je nada.
- Zato da ne? - Itan je slegao nezainteresovano ramenima i pogledom
potraio Samantine zelene oi. Optuivao je, a ona je bila jako svesna
njegove rtve.
Elizabeta je prigueno kriknula od zadovoljstva, Frenk je zatapao
vrhovima prstiju, ostali u grupi su se uzmuvali i zgledali, a Samanta je
poslala jedan zahvalan pogled u Itanovom pravcu. Njen osmeh je postao
prirodan.
- Toliko o tome da se na zabavama ne pria o poslu - Majkl je
oigledno bio jedini koji nije bio zadovoljan, ako se izuzme Itan.
Ali, Samanta nije brinula o tome. Bila je srena.
- Poinjemo sutra! U podne! - Frenk je gotovo poskakivao.
- A, ne! - odmahnuo je Itan glavom. - Ne toliko brzo.
- Slaem se. Samanta mora da se odmori - Majkl se po prvi put sloio
sa Itanom. Ali iz razliitih razloga. - Uostalom, plakat je planiran za Boi,
a dotle ima jo par nedelja.
- Najvanije je da je Itan pristao - inilo se da se Frenk vie raduje od
Samante.
- Vreme je da nazdravimo u ime nove saradnje - predloila je
Elizabeta, zadovoljna to je napravila jo jedan uspeh.
Kao po porudbini, jedan od konobara se stvorio kraj njih nosei ae
sa ampanjcem na tacni. Elizabeta je uzela au i povukla sina u stranu.
- Neto nije u redu? - tiho ga je pitala, ali je Samanta ula svaku re.
Zapitala se da li je to bilo smiljeno.
- Naravno da j sve u redu! - prigueno se usprotivio Majkl.
- Dobro je - osmehnula se. - Uinilo mi se da si ljubomoran.
- Naravno da nisam.
- Dobro zna, da Samanta nekim sluajem nema oca, Itan bi bio taj
koji bi je doveo do oltara i predao ti njenu ruku.
- Gospode boe! ta u jo uti tokom ove veeri - oglasio se Itan uz
Samantino uho. I on je uo itav razgovor.
- Hvala ti - samo je uspela da promuca.

~ 30 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

IV

- Hvala ti! - Samanta se sruila u fotelju u Itanovom stanu.

- Zato to sam ti bio pratilac na prijemu u tvoju ast? Zato to sam
junaki izdrao? Ili zato to nisam razbio Frenkovu homoseksualnu
njuku? Ih moda zato to ja uvek kuvam kafu?
- Zbog svega toga - klimnula je sa razumevanjem. - A najvie to e
zameniti Krisa.
- Znam koliko ti je antipatian - njegov bes se smirivao.
- Antipatian!!! Gospode boe, prezirem ga!!! On je sve ono najgore,
to moe da poseduje jedan mukarac! - uzdahnula je i zahvalno pogledala
u Itana. - Hvala ti!
- Bude li mi se i dalje zahvaljivala, promeniu odluku. Rei u da sam
se samo alio i Majkl e moi mirno da spava.
Ona se zakikotala. - Mora da ga razume, on nikada nije imao prave
prijatelje. Naroito ne suprotnog pola.
- udi me.
- Kada smo ve kod Majkla, drago mi je to je uspeo da te isprovocira.
- Molim?
- Kako bih drugaije saznala ime se u stvari bavi? - optuila ga je.
Ipak, bila je sve sna da je sama kriva to tako malo zna o Itanu. On je
njoj uvek bio na usluzi. Bezbroj puta je sluao njena jadikovanja. Ali sada
e se sve promeniti i zagledati dublje ispod povrine.
- Sluam!?

* * *

Samanta je sa treskom zalupila vrata od Majklovog automobila.

Sigurnim korakom se uputila ka kui. Bila je besna i... povreena.
- Ne mora da me prati! - pobunila se kad je Majkl krenuo za njom.
- Samanta, preteruje - rekao je umirujuim glasom i to je jo vie
razbesnelo.
itavo vee je bilo potpuni promaaj. Moda je trebalo da ostane kod
kue? Ipak ne! Stvari je trebalo izvesti na istac i to odmah.

~ 31 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Ja nisam na prodaju! - zastala je i presekla Majkla suenim, maijim

pogledom.
- Ja ne kupujem. Mislio sam da e ti moja velikoduna ponuda olakati
odluku, da bre odbije ponudu u Parizu.
- Nee me tako jeftino kupiti - prosiktala je besno.
- ta bi ti elela?
- Jedan luksuzni auto i venanica nisu sutina. Trebalo je da ponudi
- naglasila je znaajno - mnogo vie.
- eli kuu!?! - po prvi put, Majkl je gubio kontrolu. Samanta ga je
gledala bistrim oima, njene ruiaste naoare su nestale.
- Ti si promaen sluaj - zavrtela je glavom u neverici. Iznenada je
donela odluku. Lagano je skidala svoj vereniki prsten. Pratila je Majklovo
lice. ekala je reakciju.
- Izvoli - gurnula mu je prsten u ruke.
- Samanta, mislim da si premorena i prenapeta. Potpuno te razumem.
Uzdahnula je razoarano.
- Pustiu te da se dobro naspava i jo jednom dobro razmisli o
svojim postupcima.
- Kako si velikoduan - prevrnula je oima.
Izgleda da je Majkl ne shvata ozbiljno, da je potcenjuje nudei joj
priliku da jo jednom razmisli. Nema potrebe, pomislila je. Njegovo
ponaanje je samo potvrdilo ispravnost njene odluke. Okrenula se na peti i
uputila u kuu.
Oslukivala je. Sreom, Majkl nije poao za njom. Bar je uspeo da
oceni da bi dalje navaljivanje bilo besmisleno, zlurado je zakljuila.
Uletela je u kuu kao furija i zalupila ulazna vrata za sobom. Njeno
neobino ponaanje nije promaklo Itanu. Pre nego to je prola kraj
njegovih vrata, ona su se otvorila.
Itan je stajao pred njom visoko izdignutih obrva.
- Otkud ti tako rano? Tako ljuta - promrmljao je ispitujui svaki pedalj
njenog lica i tela. - Mislio sam da si sa Majklom.
- Da li si sam? - tresnula je nogom o pod.
- Kad nisam bio? - pomerio se sa vrata proputajui je da proe. -
Moje ene dolaze posle ponoi - pogledao je na sat. - Jo je rano.
- Moje ene - ponovila je sa prizvukom gaenja.
- Ima opasan problem u svojoj glavi, pegice! - zakljuio je. Da li si za
konjak? Kafu? ini mi se da ti je to potrebno.

~ 32 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Ne budi tako prokleto ljubazan! - delovala je prkosno, ali su joj se u

uglovima oiju skupljale suze.
Itan je zatitniki zagrlio i poput deteta potapao po leima. Njegov
dodir ulivao joj je spokoj i donosio ravnoteu u njene misli. Ostala je tako
zatiena par trenutaka, a suze koje su pretile da poteku, su presahle.
- U redu je sada? - osmehnula se i odvojila od njega. - Mogla bih da
skuvam kafu? - ponudila se. - Ali, mora prvo da saeka da se presvuena
u neto normalno i udobno.
- Nema potrebe.
- Itane, uvek ti kuva kafu - primetila je. - Dozvoli mi...
- Izgleda da nisi vie besna - prekinuo je.
- Nisam.
- Dobro je - odahnuo je vidno. - Onda u da odbijem tvoj poziv i
skuvau nam kafu dok se ti presvue.
- Stvarno si...
- Bei dok se nisam predomislio. Istuiraj se, presvuci se i sii. Bie
sigurno oputenija.
- Ti divni, dragi... - obasipala ga je epitetimaa.
- Brii!!! - naredio je.

* * *

Mlaka voda joj je pomogla da se pribere i opusti. Tako osveena

pojurila je niz stepenice. Miris svee kuvane kafe joj je zagolicao nozdrve
jo sa vrata. Dve ae dopola pune smee tenosti ekale su na stolu, vatra
u kaminu je tiho pucketala.
Umirujua atmosfera. Ali, to nije bilo dovoljno da se osea potpuno
oputenom i bezbrinom kao obino.
- Zamisli, Majkl je ponudio da mi kupi novi auto! - poela je bez uvoda.
- Kao venani poklon? - Itan je malo izvio obrve. Jedino to je odavalo
njegovu znatielju, inae se po glasu nita nije moglo zakljuiti.
Znala je da e kao i mnogo puta ranije biti nepristrasan. Nikada nije
drao njenu stranu, niti je govorio protiv Majkla. Ponekad joj je bilo krivo
zbog toga, ali je u sutini znala da je Itan pravedan i objektivan i da je
njegovo ponaanje zbog toga takvo.
- Kao dodatnu klauzulu da ostanem u Flamersima! - odgovorila je
znaajnim glasom.
- Pa, stvarno je glupo da ide stalno taksijem.
~ 33 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Svata - otezala je prevrui oima.

- Dobro, i ta si uradila?
- Ja nisam na prodaju, do vraga!
- Vrsta posla kojim se bavi ne govori ba u prilog tome.
- Ja govorim o mojoj i Majklovoj vezi!
- ta si oekivala? Taan datum venanja?
- Taj datum ne zavisi od Majkla - priznala je.
- Interesantno - zakljuio je. - Zato se toliko dvoumi?
- Volim Majkla, ali... - naglo je zautala.
- Da li stvarno voli onoga za koga si vezana? - pitao je vie za sebe.
- Majkl je sve ono o emu sam matala kao devojurak. Prijatan,
armantan, pun razumevanja - zastala je priseajui se Majklovih osobina
koje je volela. - Nean!
- U svojoj podsvesti ima sliku odreenog tipa osobe koja te privlai i
kada sretne takvu, slinu osobu, kao da poludi. Zaljubi se. Da li vidi
ispod povrine?
- Ne zbunjuj me - zamolila je i srknula gutljaj nekog jakog pia iz
postavljene ae. - Uostalom, odvlai me od teme.
- Ne, naprotiv.
- Ljubav nema veze sa zaljubljenou.
- Bravo! - sloio se. - Zaljubljenost je gorua elja. Samanta je postala
radoznala. Posmatrala je drage, poznate crte lica pred sobom. ta on zna o
zaljubljenosti i ljubavi? Da li joj se samo priinilo, ili je Itan zaista
uzdahnuo? Nikada ranije nije primeivala znakove Itanove patnje ili elje
za nekom devojkom. To je bila novina i gotovo je uivala u njegovoj
nelagodnosti koju je na trenutak osetila. Sada je mogao da je razume. Bio
je zaveden, osvojen i moda, zaljubljen.
Njeno razmiljanje i tiinu koja je zavladala meu njima, poremetilo je
tiho otvaranje vrata. Bez kucanja, bez najave. Samanta se, ne znajui zato,
osetila kao krivac. Piljila je zbunjeno u devojku koja se nalazila na vratima
Itanovog stana. Nepoznatu devojku, koja je imala slobodu da ulazi bez
najave.
- Zdravo - pozdravila ih je plavokosa devojka ljupkim osmehom.
Za razliku od ostalih, ova nije imala nesiguran, bojaljiv stav. Videlo se
da dobro zna svoje mesto i da nije nesigurna u njega.
- Hani!?! - Itan se nelagodno promekoljio na stolici i svojim uzvikom
uguio Samantino zdravo.

~ 34 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Sem je shvatila da je njen prijatelj potpuno zaboravio na taj sastanak

sa devojkom kojoj je tepao. Hani, duo, eeru, ona je sigurno zauzimala
znaajno mesto u Itanovom srcu. O tome je govorio kada je priao o
goruoj elji, o odreenom tipu linosti koje nas privlae.
Sem je tano mogla da zamisli telo devojke, koje je jo uvek bilo
sakriveno iza finog, grombi kaputa. Bilo je to oblo, pomamno telo, sa svim
enskim atributima.
Za vreme njenog razmiljanja, Hani je prela u sobu gracioznim
koracima i ovla poljubila ugao Itanovih usana. Okrenula se oko sebe,
gledajui gde da se smesti. Potpuno je vladala situacijom dok su Sem i Itan
utke pratili njene pokrete kao opijeni.
- Vreme je da krenem - pribrala se Sem.
- Zato uri? Moe bar da dovri svoje pie - ponudila je Hani
pomalo promuklim, erotizovanim glasom.
Itan je nije zaustavljao i znala je da treba da krene. Uzela je svoju au
sa stola i sasula celu sadrinu u usta. Mrtei se progutala je pie i
poskoila.
- I to je gotovo - jedva je progovorila od ukusa koji je jo oseala u
ustima. Sve je peklo. - Zaista urim, sutra imam snimanje i moram da
budem odmorna. I Itan takoe - dodala je na kraju, ne znajui zato.
- Snimanje!? - Hani je gledala zainteresovano u njih dvoje.
- Itan e ti objasniti, ja zaista urim - nije brinula to e njeno
ponaanje moda izgledati grubo. Moda je bolja re bila glupo?
- Sem i ja treba da snimimo nekoliko scena za plakat agencije u kojoj
Sem radi - Itan je paljivo birao rei objanjavajui Hani ceo postupak.
Sem je ve bila na vratima.
- Do vraga, Sem! - urno joj se obratio Itan. - Gde uri, nisam vas ni
upoznao...

* * *

U okrilju svog apartmana Samanta se oseala gore nego kada je dola

kod Itana u stan. Njegove rei su joj se vraale kao eho. Da li je zaista bila
toliko slepa, kada je njena veza sa Majklom bila u pitanju? Da li su njena
oseanja bila dovoljna za brak?
ta je Itan mislio kada je govorio o goruoj elji? Strast koju je otkrila
u njegovim i Haninim oima? Ona zaista nikada nije oseala takvu strast
prema Majklu.

~ 35 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Njihova veza bila je... drugaija, mirnija. U njenoj glavi redala su se

pitanja na koja i nije traila odgovore. Bila je umorna, usamljena,
poraena.

~ 36 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Neto pre podneva, zazvonio je telefon na Samantinom stoiu. Lenjo

se protegla i pustila da se zvonjava ponovi jo par puta. Kada je konano
pribliila slualicu svom uhu, morala je brzo i da je odmakne.
- Da li je sve spremno? - preterano uan glas Frenka Stouna odmah je
naterao Samantu da se uspravi u krevetu.
- Da - slagala je znajui koliko Frenk voli tanost. Uvek se trudio da
radi tano u podne, ako prilike i potreba nisu drugaije nalagale.
- Nisi sanjiva? Umorna? Nema podonjake? - Frenk je bombardovao
sa pitanjima koja su se ticala njegovog rada.
- Ne - nadala se da ne lae, jer joj ogledalo nije bilo pri ruci.
- Itan? Nije se predomislio? I on je spreman?
- Nadam se.
- Da je spreman ili da se nije predomislio? - u Frenkovom glasu ve se
oseala panika.
- I jedno i drugo. Nismo se videli od sino.
Pomislila je na Hani i Itana. Nadala se da protekla, verovatno burna
no, nije ostavila tragove na njegovom licu, jer to nije bio obiaj. Moda je
ovog puta drugaije, pomislila je i ustro odmahnula glavom. Nije bilo
vremena za razmiljanje. O tome nije smela da misli.
Verovatno nije bilo ni razloga za brigu. Itan je uvek izgledao svee,
muevno, bezbrino...
- I ja se nadam da je sve u redu - prenuo je iz razmiljanja Frenkov
glas.

* * *

- Nadam se da ume da ceni moju rtvu? - promrmljao je Itan

nezadovoljno, dok su se vozili taksijem kroz njujorke ulice.
- Itane Marlou, odluka je bila samo tvoja - prkosno je uzvratila na
njegovo mrmljanje.
- Naravno, kad si me onako oajniki molila.
- Nisam te molila - suprotstavila se. - Re nisam rekla.
- Reima nisi, ali... tvoj pogled... - zavrteo je glavom.
~ 37 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Dobro - popustila je. - Nije ba bilo oajniki.

- Ma, ne! - odmahnuo je rukom, rugajui se.
- Nee me valjda itavog ivota proganjati i prebacivati zbog toga? -
bila je vidno nervozna.
- Naravno da neu, pegice - blago joj se obratio. Njegovo raspoloenje
je bilo popravljeno. - emu slue prijatelji, ako ne u ovakvim situacijama
kada si nervozna.
- Nisam nervozna.
- Onda nisi dobro spavala.
- Spavala sam - dala je neodreen odgovor.
- Dobro je, ve sam se uplaio da smo bili previe... buni za tvoj ukus.
- Ti si jedan neotesanko! I ti, i ta tvoja Hani - otezala je. Itan je prasnuo
u grohotan smeh. Oigledno, on se dobro zabavljao. Na njen raun!
- Misli ta hoe, pegice, ali to joj je pravo ime.
- Mogu misliti.
- Ne liim ti valjda na nekog ko bi tako tepao - rekao je uvreeno. -
Nisam ja tamo neki latinski ljubavnik.
- U pravu si, ne lii - pomirljivo je priznala, mada nikada ranije nije
razmiljala o tom pravcu.
Ali, ako se ona pita, on bi vie liio na nekog divljeg i strasnog
domoroca, koji je vremenom izotrio svoja ula i instinkte. udei se
svojim mislima utala je do kraja puta. Iznenada joj se Itan uinio miljama
dalek i stran.

* * *

Frenk Stoun ih je doekao sumnjiavim, ispitivakim pogledom.

Uzimao je jedno, pa drugo za ramena i poslovno ih odmeravao, krivei
blago glavu u stranu. Na kraju je zadovoljno klimnuo glavom i ispruio
ruku u pravcu paravana.
- Moete da se presvuete.
- Da se presvuemo? - Itan je izvijenih obrva pratio pogledom svaki
kutak moderno, savremeno opremljenog studija.
- Naravno, dragi - Frenk se prigueno osehnuo i uhvatio svojim
enstvenim pokretom Itanovu miicu.
Itan je frknuo i jednim pokretom strgao blagi Frenkov stisak. Samanta
se zakikotala. Bie to zabavno popodne, zakljuila je i krenula ka
paravanu. Znala je da se iza te arene tkanine krije savreno opremljena
~ 38 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

svlaionica sa svim to je bilo potrebno, ali bilo je tu i bespotrebnih

stvarica.
- elim da se uivite u moj scenario, da duom osetite moju
scenografiju - nadahnuto je objanjavao Frenk uz ivu gestikulaciju.
- Scenario? Scenografija? - ponovio je Itan kao u magnovenju. - Nije
ovo prokleti film, Frenk! To je samo fotografija!
- Samanta - Frenk se nije obazirao na Itanov ton. - Idi kod Ide da te
naminka, druga vrata levo, ako si zaboravila, dok ja objasnim Itanu nain
mog rada.
- Bojim se da emo izgubiti celo popodne - dobacila je odlazei. Bila je
zadovoljna i likovala je zbog Itanove nelagodnosti. Otpraena njihovim
pogledima, nestala je iza paravana, u iznenaujui veliki prostor koji je
skrivala ta tkanina.
Onda se iznenada setila scenografije koju je Frenk pripremio ispred
gomile fotoaparata na stalcima. Veliki duek, pozamane debljine, bio je
prekriven satenskim aravom u boji. Oko tog leaja bila su postavljena
etiri drvena, rezbarena stuba preko kojih se njihala prozrana, tanana
svila. Ili je to bio til?
Sve je to Samantu podsetilo na pustinjsku oazu i ator nekog
zavodljivog maharade. Frenk je ovoga puta zaista preterao, primetila je i
zagledala se u garderobu koja je bila spremljena za nju i ekala je na
uobiajenom mestu.

* * *

Pod Idinim vetim prstima Samanta je postala princeza. Njena crvena,

bujna i kovrdava kosa izgledala je jo raskonije i sjajnije, a krunu svega
inila je zlatna dijadema koja se u obliku suze sputala na njeno elo.
Pogledala se u ogledalu. Preko grudi je imala sjajnu, prozranu
tkaninu, nalik na earpu koja se vezivala iza vrata. Stomak i fini miii oko
pupka, bili su otkriveni. U irokim alvarama i bosonoga uputila se u deo
studija gde je ekao Frenk. Pourila je jer je znala da taj profesionalac ne
voli da eka i da jako dri do tanosti.
Na ulasku u studio, ponovo je zastala i shvatila da je Frenkova
inspiracija dosegla do maksimuma. Ali, osmeh joj je zamro na usnama koje
su pod debelim slojem karmina izgubile boju. Itan Marlou. Zanosni junak,
odeven u najfiniju crnu svilu iji su se rukavi zavravah sa jako uzanim
manetnama. Raskopani dugmii spreda, govorili su o Frenkovoj zamisli

~ 39 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

da ga preobrazuje u zavodljivog junaka. Crne, uzane pantalone bile su

uvuene u sjajne izme.
Stajao je kraj kreveta i napeto ekao da se pojavi. Svoje stanje
otkrivao je samo povremenim prolascima ruku kroz poduu, tamnu kosu.
Inae, delovao je smireno. Raskoraenih nogu i blago suenog pogleda
oekivao je njeno pojavljivanje. Falila mu je jo samo maska uvenog
Zoroa, da bi utisak bio kompletan.
Samanta naini par sigurnih, gipkih i gracioznih pokreta. Itan je njen
prijatelj isvakako e ovo snimanje zavriti brzo i sa uspehom. Zaista je
srea to nije pozirala sa Krisom pod ovakvim ambijentom.
- Moji objektivi e poludeti za vama - prvi se oglasio Frenk i pruio
ruku ka Samanti, dozivajui je. - Vi ste savren par.
Samanta je prema Frenkovim uputstvima stala kraj Itana i saekala
da ih Frenk jo jednom dobro osmotri iz svih uglova.
- Oseam se kao kreten - promrmljao je Itan vie za sebe. Nije smela
nita da mu kae. Njegova preterana oputenost i leernost, u Frenkovom
studiju, otili su do vraga.
Nije bilo ni traga Itanu kojeg je poznavala. Mrmljao je na svaki
Frenkov zahtev ili prigueno frktao. Kada su dobili naredbu da se udobno
smeste na dueku, Itan je izgubio nerve i opsovao.
- Pokuaj da se opusti i slua Frenka. On je pravi profesionalac i
sigurno fotografije nee biti kompromitujue.
- Misli, neu biti toliki kreten koliki zamiljam da jesam?
- Samo se opusti - preporuila je lano smirenog glasa. 1 njoj je cela ta
scena ila na nerve.
- Prislonite obraze jedan uz drugi i gledajte zaljubljeno negde iznad
moje glave - Frenk je davao jo jedno u nizu bezuspenih uputstava.
Njegovo nervozno ekanje brade govorilo je u prilog tome da od
snimaka nee biti nita. Samanta se promekoljila na satenskom aravu.
ula je jo par uputstava, koje je pokuala da ispuni, ali uzalud. Ona i Itan
nikako nisu mogli da se uklope i opuste. Pokreti i dodiri su im bili
izvetaeni i kruti.
- Itane, poljubi je! - naredio je Frenk.
- ta?!? - Itan je prigueno pitao uz Samantino uho.
- To je uobiajeno - objasnila je nonalantno i cmoknula ga u obraz.
- Hoe da kae da se uvek ovako ljubaka?!
- Obino ne radim plakate, niti se esto fotografiem.

~ 40 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Deco!!! - presekao ih je glas fotografa. - Ne igramo se obdanita.

Hou da vidim varnice kako izbijaju iz vaih oiju.
- Hou da svako ko vidi plakat, oseti vau strast, plamen i lepotu!
Frenk je u naletu zanosa gutao poneko slovo u govoru. - Poljubite se!!!
- naredio je.
Samanta je dobila poljubac. Jedan nean, brz, koji je ukazivao na
strast koja se krila iza vrste kontrole. Naravno, Itan je bio mukarac, njen
prijatelj, nesvesno je prela prstima preko usana.
- Do vraga! - siktao je Frenk svojim feminiziranim glasom. - Hou
poljubac. P O L J U B A C! - spelovao je.
Samanta se sva uznemirila. Osetila je neto nalik na pustinjsku e za
Itanovim usnama.
Snagom prvog fizikog oka, Samanta je osetila nalet Itanovih usana i
prodiranje njegovog jezika. Bilo je neeg grubog, gladnog i oajnikog u
tom poljupcu. Bilo je to kao da umire za dodirom njenih usana, njenog
tela, pribijenog uz njegovo. Usne su joj oivele pod pritiskom njegovih i
uurbano, halapljivo uzvraale. Bila je omamljena i bez daha.
Zaboravila je da die. Iznenada se prisetila te nagonske radnje i
halapljivo je uzdahnula par puta.
- Gledajte u kameru - sledilo je Frenkovo nareenje, dok je trkarao
unaokolo i kljocao aparatom.
- Fatamorgana! - uskliknuo je Frenk. - Ipak, bie bolje da izaem -
dobacio je i zalupio vrata za sobom.
Samanta je zatreptala, primeujui da je u nesvesnom stanju
izvadila Itanovu koulju iz pantalona. Pratio je njen pogled.
- ta to bi? - pokuao je da deluje pribrano, ali promukli glas ga je
odavao.
- Izgleda... da... - zamucala je. - Da je Frenk izaao.
- Izgleda da emo ovo da ponovimo i tano vidimo o emu se radi -
glas mu je zvuao pribrano i blago aljivo.
Ali, namere mu nisu bile nimalo aljive. Meu njima se stvorila
tenzija, tenzija dvoje ljudi koji su iskusili obostranu fiziku privlanost, ali
nemaju nameru da joj se prepuste, predaju. Svesni deo njihovog bia
uspeo je da nadvlada strast u sledeem poljupcu. Samanta je odvojila usne
od njegovih. Napuila je donju usnu odmeravajui Itanovo lice.
- Nita naroito - primetila je.
- Slaem se - pomilovao je vrhovima prstiju po licu, kao da pravi
poteze na platnu. - Idem u potragu za Frenkom da zavrimo sa ovom
maskaradom.
~ 41 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

VI

Na povratku kui, Samanta je bila iznenaena promenom kod Itana.

Nije je zadirkivao, tanije, nije razgovarao sa njom.
Ispred kue ih je saekala Majklova limuzina. Kada se taksi zaustavio,
Majkl je pritrao i otvorio joj vrata. Ona mu se gotovo oajniki bacila oko
vrata, zaboravljajui na prepirku od sino.
Itan je promrmljao neto u vidu pozdrava, kao i obino, i propustio ih
ispred sebe. Ona se nasmejala nekoj Majklovoj opaski na putu do
stepenita.
- Kako je prolo snimanje? - Pitao je Majkl, okreui se ka Itanu.
- Zadovoljavajue - prokomentarisala je Sem.
- Da, zadovoljavajue - sloio se Itan.
- Samo to?
- Ne znam ta si oekivao. Frenk je zadovoljan - Sem je preduhitrila
Itanov odgovor i dobacila mu jedno nehajno ao. - Odabrane fotografije
e za dan-dva biti na tvom stolu i videe ih. Sada bih ostala sama, ako
dozvoli.
- Molim?
- Kaem, umorna sam i hou da se odmorim - zastala je pred vratima
svog stana.
- Malopre nisi izgledala umorno.
- E, sada ti kaem da jesam.
- ta misli zato sam ja doao? - Majklovo lice se grilo.
- Zaista ne znam. I ne zanima me, sino smo sve rekli.
- Ne moe da me otpusti kao poslugu! - Majklovim, inae mirnim
licem vladao je bes. - Ja sam tvoj verenik!
- Ako se ne varam, sino sam ti vratila prsten i prekinula tu aradu.
- Verujem da je to jo jedna od tvojih ludorija.
- Mojih ludorija!?! - pobesnela je. - A ja ih imam na pretek. Gospode
boe, kakva zabluda. Vodila je sasvim miran, obian ivot kada nije radila
na revijama. Trudila se da korektno obavlja posao, a van toga bila je
sasvim obina devojka sa svojim ovozemaljskim potrebama i eljama.
Gomile novca koje je imala na svojim bankovnim raunima, nisu je

~ 42 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

promenile. Sa tim novcem mogla je da ivi kako poeli, gde poeli, i sa kim
poeli. Majkl se tu nikako nije slagao.
- Samanta - zaula je tihi, moleivi Majklov glas.
- Moja odluka je konana. Ne elim da se udam za tebe.
- Itan ti je ponovo neim napunio glavu - pobunio se Majkl.
- Odavno sam trebao dati zabranim druenje sa tim sumnjivim tipom.
- O kako si jadan! Nitavan! - suzila je pogled gnuajui se.
- Itan nikada nije rekao nita protiv tebe. To nije njegov stil. Nikada
mi nita nije sugerisao, a trebalo je, sada mu to zameram. Potedeo bi me
ove bedne situacije.
- Samo mu jo fali oreol nad glavom - jetko je dobacio.
- Moda si u pravu. Uvek me je navodio da donosim sama odluke. I da
zna, ova je lino moja. Ne elim vie da te vidim!
- Da li si svesna da e tvojom reenicom bitno da se promeni tvoj
status u agenciji Flamers - pakosno je uzvratio.
- Preti mi?! - izvila je svoje fine obrve i otro ga presekla svojim
makastim oima.
Majkl je utao stegnutih vilica. Svaka kost na bradi mu se nazirala u
tom pokretu prepunom besa. Njegovo, inae drago lice deakih crta, sada
je bilo odbojno i grubo. Posmatrala je njegove usne koje su se pretvorile u
tanku liniju i zapitala se gde su joj protekle poslednje tri godine. Zar sa tim
mukarcem? Sa ovekom koji je ne poznaje, ne ceni, ne potuje.
Gospode, kako ga nije prozrela na vreme? Ili moda jeste? Ona je ak
planirala venanje sa njim? Tim beskimenjakom.
- Elizabeta se ne bi sloila sa tvojim reima - poslala mu je poslednji
udarac. - Mama bi se ljutila da zna ta govori bez konsultacije sa njom.
Majkl je zinuo u udu, u nelagodnosti.
- Laku no! - dobacila je i ostavila ga da zbunjeno stoji pred njenim
vratima.
Oslonjena na vrata svog stana, duboko je disala. Oseala se
osloboenom, promenjenom. I umesto da razmilja o proteklom danu koji
je nosio u sebi razna iznenaenja i otkrovenja, Sem je pravila planove. Kao
bujica, nadolazile su joj ideje, nove mogunosti.
Ljubav. Tek sada se uverila kako moe da bude inspirativno to
oseanje. Stanje njenog bia. Proimao je oseaj duhovnog mira i
harmonije.

~ 43 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

VII

Ujutru se kao i uvek kada ne bi radila, sjurila niz stepenice i zakucala

na Itanova vrata. Ali ipak, nije sve bilo kao ranije. Kada se pojavio na
vratima, koa joj je ve bridela. Bila je svesna njega, svega u vezi sa njim.
Brinula se da se ne oseti u vazduhu koliko ga eli. Brinula je zbog
mirisa sveine koji je nosio sa sobom, svee istuiran i obmotan pekirom
oko pasa. Sakrila je pogled, naizgled virei negde u dubinu njegovog stana.
Nije morala da gleda, da bi videla svaki mii njegovog tela kako se
zatee u pokretima.
- Znai, upravo si ispratila Majkla - bila je to konstatacija, vie nego
pitanje.
Uinilo joj se na trenutak da mu je lice imalo grimasu. Usredsredila je
pogled. Bilo je sve kao i ranije. Normalno.
Zar nije primetio da je Majklova limuzina otila jo sino? Da li je u
njegovom glasu zaista osetila tragove ljubomore? Da li je smela da se
nada? Sem je utke odmahivala glavom na svako pitanje bez odgovora.
Iznenada se pribrala i prola nesvesno kraj Itana. Nije znala zato je
preutala raskid s Majklom. Moda je htela da ga napravi ljubomornim.
Itan nije ljubomoran. On je po prirodi pravi vlasnik. I znala je da bi
devojka koja bi zasluila njegovu ljubav bila glupa.
- Skuvau ti kafu dok se ti obue - ponudila se kada se vratila u
stvarnost.
Dok su, neto kasnije, pili kafu, meu njima je vladala udna napetost.
Iako su se oboje trudili da njihov razgovor ima uobiajen ton, to
jednostavno nije ilo. Sem je svakoga asa elela da mu prizna, da mu se
poveri i podeli sa njim svoje ideje i planove za budunost, ali je uvek
odustajala. elela je promene, jo danas, ali je utala iz nekog
neobjanjivog razloga i strepnje koja joj se uvlaila u kosti.
- Itane...
- Sem... - oglasili su se istovremeno. Njeno ime zvualo je kao pesma
sa njegovih usana.
- Kai prva.
- Samo izvoli - kavaljerski je ponudila. Primetila je da je Itan neobino
uznemiren i odsutan mislima. Pogled mu je lutao.
- Oekuje nekog? - prisetila se razloga.

~ 44 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Hani - jednostavno je obavestio i zario no u srce.

- Izvini ako sam te omela u neem, ali brzo u da krenem -
promumlala je nerazgovetno.
- Nisi me omela i ne mora da uri, moemo zajedno da popijemo
kafu.
- Izgleda da je to neto ozbiljno? - trudila se da zvui bezbrino i
nehajno.
- Izgleda.
Ustala je. - Ne mora da me prati - rekla je, mada je Itan nikada i nije
pratio do vrata.
- Samanta, ta je sa tobom!?! - gubio je strpljenje.
- Nita. - Slegla je ramenima blago vukui prste po nametaju na putu
do vrata.
- uo sam sino neke glasove. Da li si imala nekih problema sa
Majklom? - glas mu je zvuao brino.
- Zato bih? - pravila se neveta. - Mislio sam... nita, zaboravi -
odmahnuo je rukom.
- Izvini ako smo bili preglasni - naizgled stidljivo se osmehnula. elela
je da ga ostavi u ubeenju da je provela strasnu no u Majklovom
zagrljaju. - Nadam se da ti nismo smetali.
- Niste.
- Dobro je.
- Izgleda da si zaista odrasla, pegice - zakljuio je.
- Bilo je vreme - primetila je, pitajui se da li e izdrati da ne zaplae.
- Nisam siguran da mi se to dopada.
- Zaista teta - prkosno je uzvratila. Napustila je Itanov stan, a kroz
dva sata i grad.

~ 45 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

VIII

Samanta je znala da e do pravih odgovora doi, tek ako se podvrgne

beskompromisnom istraivanju svog srca. Idealno mesto za to bila je kua
njenih roditelja. Nekadanju malenu kuu od opeke, zamenila je
glamurozna, bela graevina sa velikim tremom na kojem je njen otac
redovno sedeo u stolici za ljuljanje i itao novine. Zbog komfora svojih
roditelja, Samanta nije alila nijedan osmeh, niti korak po modnim
pistama irom sveta.
Nekada siromani, ali vredni i dobri ljudi sada su mogli da uivaju u
bogatstvu koje je Samanta stvorila. Ipak oni su to odbijali nastavljajui da
rade kao i do tada. Jedino na ta su pristali je da ive u novoj kui. Samanta
je ponekad sumnjala da oni vie vremena provode u staroj kuici koju su
ostavili itavu, iz sentimentalnih razloga, a da su u novoj samo kada ona
doe, a to je ipak bilo retko.
Njeni roditelji su bili sreni i zadovoljni zbog njenog prisustva i trudili
su se da joj ugode. Prvih dana posvetila se samo njima, ostavljajui
razmiljanja za no, kada nije mogla da zaspi. Znala je ipak, da nema
odlaganja.
Veina stvari su joj bile jasne i odjednom ona se udila svom
dotadanjem slepilu. Nala je prava imena za svoja oseanja i u vie
navrata ih je preispitala. Nije vie bila sumnjiava.
Pre nego to je odluila da svoj viednevni boravak okona, odluila je
da, ovako iz daljine, obavi par razgovora i naini prve poteze. Bez obzira
koliko to kukaviki izgledalo, htela je da otvori put i da sve bude jasno
kada se bude vratila u Njujork. Svako e imati dovoljno vremena da
prihvati neizbeno.
Prvo je odluila da razgovara sa Elizabetom i zaudo, to joj nije teko
padalo. Unapred je znala da tako mora da bude, jer e Ehzabeta i sama
povui neke konce. Znala je da je iskrenost dugovala toj uspenoj eni koja
joj je omoguila da se osamostali i postane slavna.
Strpljivo je saekala da joj sekretarica prebaci vezu i kada je konano
ula prepoznatljiv glas, pozdravila se i predstavila. Mada, znala je da za
tim nema potrebe jer su sekretarice u agenciji Flamers revnosno
obavljale svoj posao, kao i svi ostali.
- Zdravo, draga - Elizabeta je srdano pozdravila. Samanta se zapitala
da li e do kraja razgovora ta uporna ena zadrati isti ton.

~ 46 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Neverovatno - nastavljala je. - Ali, maloas sam mislila na to kako se

dugo nismo videle. Od prijema? Mogla bi da svrati i odemo negde na
ruak.
- Elizabeta...
- Sigurno si videla fotografije za plakat. Zaista sam ponosna na tebe. I
Itana. Savrene su, ali ti to i sama zna. Taj momak bi zaista trebalo da
potpie ugovor sa nama - Elizabeta je zaneseno priala. - Ba sam zato
htela da se naemo i da ti pokua da ga ubedi da nam se pridrui.
Majklova majka oigledno nita nije znala o raskidu veridbe svog sina.
I Samanta je bila ljuta to je njoj ostavljena prilika da joj to prva saopti.
- Elizabeta, ja nisam u Njujorku - okoliila je. - Kod roditelja sam.
- Majkl mi nita nije rekao - ena je bila iskreno iznenaena.
udi me, zlurado je pomislila Samanta i setila se razloga svog poziva.
- Znam da nije u redu da ti ovako telefonom javljam - neodluno je
zapoela Samanta. - Ali mislim da nije u redu da te ostavim na cedilu. Dok
se vratim imae vremena da razmisli o svemu.
- Samanta, o emu se radi?!
- elela sam da te zamolim da ne rauna na mene u sledeoj reviji -
zamucala je. - A ni ubudue.
- Oooo! - oteo se uzdah sa druge strane ice, ali Elizabeta se brzo
pribrala. - Da li si to odluila da prihvati ponudu iz Pariza? Samanta, zna
da uvek moe da rauna na mene i...
- Ne, nije to u pitanju. Nisam prihvatila ponudu - Samanti se uinilo da
je Elizabeta uzdahnula sa olakanjem. - Neu prihvatiti nijednu drugu
ponudu, niti agenciju.
- Samanta!!!- uskliknula je Elizabeta. - Ti si u drugom stanju!? Ti... i
moj Majkl... krili ste to od mene.
O, boe!!! Zavapila je Samanta u sebi. Bilo je gore nego to je mislila.
Ve se kajala to je taj razgovor obavila telefonom, ali nije smela da eka,
jer je znala da Elizabeta ve pravi planove za sledee revije. udilo je
samo, koliko je Elizabeta, ovogputa bila neobavetena.
- Ne! Nisam u drugom stanju - prekinula je bujicu Elizabetinih rei
koje nije slulala.
- Uh! - Samanta je primetila da je ena sa druge strane veze bila
razoarana. Ali, ona tu vie nita nije mogla.
- Jednostavno mi je dosta svega - objasnila je. - elim da se posvetim
sebi.

~ 47 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Oito da ti je odmor potrebniji nego to misli - nije je svhvatila

ozbiljno. - Ostani koliko eli, ali se nadam da e stii na boinu zabavu u
naoj kui.
Samanta je jo par minuta sluala sline predloge. Onda je
kategorino ponovila svoju odluku i spustila slualicu. Kako nikome iz
porodice Stejton nije jasno da novac u njenom ivotu ne igra veliku ulogu?
Moda je tako bilo u poetku karijere, ali sada je samo taloila novac ne
znajui ta sa njim. Nije imala velike elje i prohteve. Sada je mogla da
oekuje da e poprilina svota sa njenog bankovnog rauna otii na
suenja, jer je prekinula ugovor pre roka.
Mogla je samo da se nada da porodica Stejton nee praviti skandal,
pogotovo kada Elizabeta sazna za raskid njene i Majklove veridbe.

* * *

Boini praznici su se bliili. Samanta Hardli se kolebala izmeu elje

da ostane u kui sa roditeljima ili, da se vrati u Njujork, Itanu. elela je da
se poljube pod imelom. Setila se verovanja da e se dvoje koji se poljube
pod imelom u sledeoj godini venati. Nasmejala se svojoj pomisli i
nedozrelom ponaanju. Ipak, znala je da je njen boravak u kui roditelja,
zavren. U Njujorku su je ekali novi poduhvati, elje, nade, i moda nova,
drugaija budunost.

~ 48 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

IX

Samanta je ve bila sasvim blizu Itanove kue. Delilo ih je par milja.

Odjednom je postala sumnjiava i uplaena. Sa svakim metrom, njene
sumnje su rasle i mnoile se.
Gospode, kako je samo smela sebi da dozvoli da pomisli da je Itanu
stalo do nje? Na isti nain? On je bio izrazito potentan i strastven
mukarac i jedan poljubac koji je njoj menjao ivot, njemu svakako nije
mnogo znaio. Sada je ve bila prestravljena.
Poljubac, najlepi i najuzbudljiviji od svih, bio je prekretnica u njenom
ivotu i nee aliti zbog toga. Shvatila je uzaludnost svoje veridbe sa
Majklom, besmisao njenog posla i novca koji je zaradila.
U glavi joj je bubnjalo. Auto je stao. Izvadila je iz torbice novanicu i
platila taksisti. Svaki njen pokret bio je smisleno usporen i lenj. elela je
jo malo da odloi susret sa Itanom i njegovim tamnim, pronicljivim
oima.
Sa runim prtljagom u rukama, polako je prela poploanu stazu
ulaza. Videla je svetlost u Itanovom stanu kako se probija kroz debele
zastore. Njene zelene oi su zacaklile od straha, od neizvesnosti.
Spustila je kofer i zastala pred njegovim vratima. Iznenada je odluila
da jo za kratko odloi taj susret, ma koliko udela da ga vidi. Podigla je
kofer i zakoraila na stepenite. Saplela se isputajui stvari i pravei
buku. U glavi joj je sve odzvanjalo, vie nego to je to bilo u stvarnosti.
Polako je kupila stvari, trudei se da ne pravi veliku buku.
Zvuk otkljuavanja brave i svetlost koja je blesnula iz unutranjosti
Itanovog stana, govorile su joj da nije bila dovoljno paljiva.
- Dobro vee, Samanta! ta se to sa tobom deava?
- Oh! - Samanta se nije najbolje snala u novonastaloj situaciji. - Ba
sam htela da ti se javim.
- Ha! - Uzviknuo je Itan, vrebajui je svojim pogledom. Bio je tako
muevan i privlaan da je izgubila dah, ali i mo govora.
- Prvo nestane u nepoznatom pravcu, a onda se uvlai u kuu kao
kradljivica - optuivao je.
- Pa...
- Dozvoliu ti da ostavi stvari i sredi se - ton mu je bio nareivaki. -
Oekujem te za deset minuta.

~ 49 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Sem je pourila da obavi zadatak koji joj je Itan zadao, ne

razmiljajui o tome da se pobuni. Bila je zbunjena i besna na sebe zbog
svoje nesmotrenosti. Da je vie pazila o svojim stvarima, Itan je uopte ne
bi ni primetio. Mogla je dobro da se pripremi na susret, a ovako...
Svee istuirana, obukla je par farmerka i iroki demper. Pogledala
se u ogledalo i posle ispitivakog osmatranja, primetila je da izgleda
sasvim uobiajeno. Samo je jo vezala svoju kosu u rep i proverila svoj
izgled. Nita se ne vidi, zakljuila je i pourila.
Polako je otvorila vrata i tiho ula. Sve je bilo kao i obino - Itan je u
kuhinji kuvao kafu i ulo se kako posluje oko sudova. Sve te uobiajene
radnje sada su joj nekako drugaije izgledale. Tano je mogla da zamisli
njegove duge prste kako serviraju ae i oljice.
- Stiglo je neko pismo za tebe! - doviknuo je iz kuhinje.
- Pismo?! - iznenadila se vraajui se u stvarnost.
- Da. Kod telefona je.
Sem je uzela koverat. Beli, sasvim obian, osim to je imao
prepoznatljivi Majklov potpis na poleini. Presavila ga je i strpala u zadnji
dep farmerica.
Itan se pojavio na vratima nosei dve olje. Jedan dugi pramen kose
mu je pao preko ela i on ga je jednim nervoznim pokretom vratio na
mesto. Sem je po prvi put primetila jednu duboku boru izmeu njegovih
obraza.
- Majkl ga je doneo par sati posle tvog odlaska - Itan je i dalje priao o
pismu. - Tajanstvenog, dodao bih.
- Hvala ti, proitau ga kasnije.
Izvio je obrve.- Zar te ne zanima ta je unutra?
- Zanima me! - Presekla ga je odluno.
- O, izvini! To e sigurno obaviti u osami.
- Da! - bila je na ivici nerava. - Ti si sam?
- Aha - potvrdio je nezainteresovano uzimajui olji cusa stoia.
Duboko se ulegao u svoju fotelju i pronicljivo je posmatrao. Poev od
njenih nonih prstiju, preko uzanih farmerica, grudi, dugog vrata do oiju
koje su preplaeno oekivale susret. Na vreme je skrenula pogled i
zagledala se negde iza njegovih lea. Oseela je kako je njegov pogled
miluje. Gubila je dah, a srce joj je nekontrolisano bubnjalo.
Pravila se zainteresovana za sliku na ekranu kompjutera. Preko svake
pore i elije u svom telu oseala je njegovo prisustvo. Itan je utao.
- Radi neto interesantno? - prekinula je tiinu koja je pretila da je
ugui.
~ 50 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Pozivnice za boino vee.

- Sigurno su divne - neumoljivo je nastavljala povran razgovor.
- teta to nee dobiti nijednu.
- Ooo - razoarano je uzdahnula, a elela je toliko toga da mu kae.
- Ti e se sigruno zabavljati na nekom uzbudljivom prijemu kod
Stejtonovih - primetio je zajedljivo.
- Pokuaj da mi poalje jednu, pa emo videti.
- Oho, pegice! Provocira? - narugao se. - Zna da ti nikada ne bih
poslao pozivnicu, ve bih ti je lino uruio.
Glas mu je zvuao primamljivo, promuklo i Sem se sva najeila.
Gotovo da je mogla da zamisli Itanov nain dostave pozivnice. Ali,
pozivnica za Boi, nije bila za nju.
- To je sigurno neka aluzija na Majklovo pismo?! - napuila je usta kao
dete.
- Ne, naravno - srknuo je gutljaj kafe iz oljice, prepliui prste oko
nje.
Samanta je pratila svaki njegov pokret. Zamiljala je njegove prste u
svojoj kosi, kako plutaju po njenom telu.
- Kako je bilo u Parizu?!
- U Parizu? - ponovila je preneraeno.
- Mislio sam da si odjurila da potpie ugovor.
- Nisam bila u Parizu i neu potpisati taj ugovor.
- Mmmm - promrmljao je zateeno. - Ipak teta.
- to? - bio je red na nju da se iznenadi, ali i razoara. Nadala se da je
Itan barem deliem sebe eleo da ona ostane u Njujorku. Izgleda da je
pogreila.
- Pretpostavljam da je za tvoju odluku zaduen Majkl, vae venanje.
Moi e da se povue i posveti pravom porodinom ivotu i biznisu. A
toliko si htela da uspe - dodao je na kraju.
- to se tie manekenstva, dosegla sam vrh. To me vie ne zanima.
- Ne inspirie te vie?!
- Ne! - skrenula je pogled da ne bi prozreo njenu ljubav. Oboje su
zautali. Bili su obuzeti svojim mislima. Ipak, sve njene misli bile su
upuene mukarcu koji je zamiljeno sedeo preko puta nje.
Itan se razlikovao od veine mukaraca koje je poznavala utoliko to
nije na silu odravao konverzaciju, tek da bi se neto prialo. Due
vremena su utali, ali to joj nije smetalo, naprotiv, bilo je tako normalno.

~ 51 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Kao i uvek u njegovom prisustvu oseala se svojom i spokojnom, na jedan

izvestan nain.
- Pretpostavljam da si ve videla fotografije koje smo uradili?!
- Ne.
- Doneu ti. Frenk mi ih je poslao - brzo je poskoio i nestao negde u
svojoj spavaoj sobi.
Uskoro je spustio tuce fotografija pred nju, na sto. Skliznule su same
po sebi sa gomile. Na trenutak Samanta je zamurila pred tim prizorom.
Sreom, glava joj je bila nagnuta nad fotografije i nadala se da Itan nije
video reakcije njenog lica.
Odraz njenog lica na finom sjajnom papiru smejao joj se u lice. Strast i
ljubav bile su tako oigledne u njenim oima. Bilo je prosto neverovatno
kako ranije nije shvatila da su njena oseanja prema Itanu bila daleko jaa
od prijateljstva. Sve je izmaklo njenoj kontroli i sada vie nije smela da
podigne pogled sa slika i suoi se sa Itanom.
- Pitam se zato je Frenku trebao sav onaj cirkus sa krevetom i
baldahinom - Itan ju je vidno provocirao.
Ona je podizala glavu. Prebirala je po fotografijama, tano znajui na
ta on misli. U gro planu bila su njihova lica. Oi, usne sve je govorilo
svojim nemutim jezikom. Frenk je oigledno naslutio ono to njoj nije
bilo jasno, sve dok nije osetila Itanove usne na svojima. Verovatno je sa
neskrivenom namerom i namestio ambijent, ali je ona tek sada, gledajui
fotografije postala svesna toga. Boe, kako je bila naivna.
Telefon se oglasio. Samanta je zamurila, zahvaljujui bogu na toj
situaciji. Nadala se da e imati dovoljno vremena da se prizove svesti i
smisli neku pametnu reenicu i izgovor.
Dok se Itan lenjo vukao do telefona koji je neumorno zvonio ona je
pokuala da se usredsredi na njegov lik koji je do maloas zanemarivala
na fotografijama. Nije vie traila umetniku vrednost, koja je sigurno
postojala pod Frenkovim spretnim okom i stilom.
Ili su oboje bili dobri glumci, ili je zaista mogla da oseti poglede pune
neskrivene elje i usne koje kao da su podrhtavale od strasti, poude.
Itan sada sigurno zna da ga ona voli, shvatila je. Kao to ona zna da je
on izrazito senzualan mukarac koji je na trenutak u toku snimanja,
zaboravio sa kim se ljubi.
Podigla je pogled ka njemu, potpuno obuzeta sumnjama u sebi.
Pogledi su im se sreli dok je priao telefonom. Pokuala je da uje njegov
glas i vrati se u stvarnost.

~ 52 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Ne, Elizabeta, nisam se uo sa Sem - izvio je obrve, pitajui je da li se

slae sa njegovom lai. Klimnula je. - Da, fotografije su dobre... - zastao je
oslukujui glas sa druge strane.
- U redu, rei u joj. Zdravo!
Polako je vratio slualicu na mesto. Samanta je ponovo vratila pogled
na fotografije.
- Da li te je neto uznemirilo - u poslednjih pet minuta dok nisam bio
ovde?
Nije joj promakao njegov blago kakljiv ton. Bilo je jasno da se nita
nije dogodilo. Ali, to je bio njegov nain da joj pokae kako je sposoban da
prepozna promene u njenom raspoloenju. Pruao joj je ansu da mu se
poveri.
- Kao to si rekao, fotografije su dobre - izgovorila je prvo to joj je
palo na pamet.
- Pretpostavio sam da nisi htela da se uje sa Elizabetom, jer bi joj se
u protivnom sama javila.
Da li je i Itan bio svestan zategnutosti meu njima? Razgovor im vie
nije leerno tekao.
- U pravu si - ipak je odgovorila. - Previe sam umorna za razgovore
telefonom. I razgovore uopte - dodala je. - Idem sad, hvala za kafu.
Boe, kako je sve to glupo zvualo, kao neka treerazredna sapunska
opera sa loim glumcima.
- Sem... - Itanov glas zaustavio je njenu ruku koja je bila u pokretu da
pritisne kvaku.
- Da? - Blago se okrenula, prepuna iekivanja. Gledala ga je irom
otvorenih oiju.
- Moda bismo mogli sutra da proetamo... po Central parku? -
predloio je.
- Kada se odmori i naspava?!
To nisu bile rei koje je elela da uje od njega, ali, oseala se kao da je
pozvao na prvi ljubavni sastanak. Okrenula se na peti, i pre nego to je
iega postala svesna, poljubila ga je u ugao usana. Ruke su joj
nekontrolisano obgrlile njegova ramena.
Jedan deli njene svesti, koji je nekim udom ostao svestan, primetio
je gr Itanovih miia. Itan je ustuknuo i to je vratilo u stvarnost.
- Brii na spavanje, skakave! - naredio je. - I nemoj ubudue svoje
ljubavne probleme da reava sa mnom.

~ 53 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Skakave?! - mumlala je hitro odlazei. Dodue, njen napad imao je

slinosti sa tim malim insektom. Bez obzira na sve smejuljila se blesavo na
putu do svog stana. Itan uopte nije znao da je raskinula veridbu, prisetila
se da mu je iz nekih nerazumljivih razloga preutala taj podatak. Naravno
da e svoje ljubavne probleme reavati sa njim, odluila je. Tanije,
potvrdila je svoju odluku.
U okrilju svog stana i u polumraku svoje sobe, Samanta je izvadila
pismo iz zadnjeg depa farmerka i otvorila ga. itak, prepoznatljiv Majklov
rukopis blistao je na papiru. Proitala je par redaka i osmehnula se
osmehom Mona Lize.
Vratila je papir u koverat i uredno ga sloila na stoi kraj kreveta.

* * *

Iako je mislila da nee oka sklopiti, Samanta je odmah zaspala i

probudila se kasno sledeeg jutra. Bila je svea i odmorna, puna nekog
novog poleta i elana. Bila je odluna.
Budna je sanjarila dok se tuirala zviduui neku poznatu melodiju.
Obmotana frotirom, stala je ispred svog ormara i prebirala po stvarima.
elela je da lepo izgleda za Itana. Izvadila je par irokih, crnih pantalona
od mekog tofa i crvenu usku rolku koja je fino pratila liniju njenog tela.
Razbaruila je kosu vrhovima prstiju i na kraju je izabrala jednu od
zimskih jakni od crne, sjajne koe. Zategla je kai oko tankog struka i
nasmeila se svom odrazu u ogledalu.
Prepuna lanog samopouzdanja zakucala je na Itanova vrata.
- Ulazi!!! - dreknuo je iz unutranjosti, odajui da je loe volje. Kada
e do vraga prestati da kuca na ta prokleta vrata? - Ja sam lepo
vaspitana - saoptila je prividno ozbiljnog glasa.
- I, dobro raspoloena! Itan je provirio iz kuhinje i sumnjiavo je
pogledao. Njegovo namrteno lice ponovo je nestalo. Mogla je samo da
uje kako uno udara posuem i neto nerazgovetno mrmlja.
- Mmm, divno mirie - primetila je provirujui u kuhinju. - Je li to
preprena slanina sa jajima? - nije odolela da ga ne zadirkuje.
- Ti si stvarno dobro raspoloena?!
- Aha - potvrdila je. - Hoe li stvarno to da pojede? To, ili e da mi
se pridrui kad budem jela hot dog usput?!
- Do, vraga! Stvarno mi ide na ivce - Itan je sruio sadrinu
sumnjivog mirisa i izgleda u kantu za smee. Obrisao je ruke salvetom i
prodorno je pogledao. - Idemo!?!

~ 54 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Samo tebe ekamo! - uhvatila ga je pod ruku.

Pred kuom ih je ekalo iznenaenje. Na transportnom kamionu
stajao je najnoviji model mercedesa sportski tip, crne boje, koji je ve
privlaio panju prolaznika. Bio je moan, sjajan i vezan irokom, crvenom
manom. Nepoznati mladi je iskoio iz kamioneta i krenuo u njihovom
pravcu. Lice mu se ozarilo.
- Gospoica Hardli?! - interesovao se pruajui joj ruku. Sem je osetila
njegove ledene prste i zapitala se od kada stoji pred njenom kuom
oekujui je da se pojavi. Klimnula mu je glavom, potvrujui da je
doekao pravu osobu. Pogledala je ponovo u sjajni auto, pa zatim u Itana.
Izraz lica mu je bio nedefinisan.
- Imam ast da vam predam poklon gospodina Stejtona - ponovo se
oglasio mladi teatralnog osmeha.
Itan je jo jae podigao krajeve svoje kragne i sumnjiavo je pogledao.
Samanta mu se iroko osmehnula. Uzela je kljueve i povukla mladia u
stranu. Doapnula mu je par rei i glasno se zahvalila.
- Idemo li!?! - pozvala je Itana i nesvesno zazveketala kljuevima.
- Znai nita od etnje? - pitao je sa prizvukom ironije u glasu.
- Zar si mislio tako lako da se izvue? - nasmejala se. - Jednom u sto
godina me pozove u etnju i nemam nameru da propustim tu priliku.
Samanta je odluno uzela Itana pod ruku i povukla ga sa sobom. -
Izgleda da si zaboravio da koraa - primetila je. - Zaista retko izlazi iz
kue.
- Zaista ne znam ta hoe! Javila si se svom vereniku, dobila si auto! I
sada jo hoe da eta?!!
- Naravno!
- Neka sam proklet, Sem!! Dobila si najnoviji model mercedesa, niko
ne bi odoleo da ga odmah ne provoza. Tvoj verenik te sigurno oekuje da
se pojavi sa poklonom.
- Ne oekuje me - suprotstavila se. - On je samo vrlo mudro procentu
da si sino slagao njegovu majku da se nisam vratila. Uostalom, Majkl nije
moj verenik. Tanije, on je moj bivi verenik.
Itan se ukopao u mestu. vrsto je stegao njenu ruku zaustavljajui je.
Traio je njen pogled. Otvorio je usne kao da eli neto da joj kae, ali mu
rei nisu prelazile preko usana.
- Do vraga! - i ona je gubila nerve. - Ipak u morati da te nosim -
napravila je aluziju na etnju.
- A kljuevi?! - izvio je obrve. - Zadrala si ih.

~ 55 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Naravno - iznenaeno ga je pogledala. - Njima u da tresnem o

Majklovo utogljeno lice. Rekla sam da nisam na prodaju. Sem?! Tvoj
mercedes upravo odlazi na kamionetu - pokazivao je u pravcu auta.
- Rekla sam ti - slegla je ramenima. - Mislim da e mladi da poludi
vozajui auto sa manom kroz grad - nasmejala se.
- Sem?
- ta je sad!?!
Iekivanje joj je padalo sve tee. Loe je igrala igru make mia, i
shvatila je da je vreme da mu sve prizna. Ipak je oklevala. Bio je tako blizu
nje. eznula je samo za dodirom njegovih usana. enja je postajala sve
snanija, nepodnoljiva.
- Duguje mi uslugu - oglasio se Itan gledajui negde iza njenih lea.
- Molim!?!
- Zna za ono sa plakatom, mora priznati da sam ti pomogao.
- Jesi, ali...
- Nikakvo ali, Hani ide u naem pravcu.
- Hani? - Srce joj se steglo, zaledilo.
- Te devojke nikako ne mogu da se otarasim - dodao je. Samanta je
odahnula. Ima nade za nju! Da li bi... - dlanovima je obujmio njeno lice. -
Odglumila jednu ljubavnu scenu?
Samanta je htela da izviri iza njegovih irokih ramena. Ali njegovi
vrsti prsti nisu joj to dozvoljavali. Nijedan pokret. Priljubila se uz njegove
usne crpei neodoljivu strast. Itan je godinama unazad znao kako je teko
eleti neto to nije dostupno. Sada vie nije mogao da se obuzda. Koristio
je svoju priliku i sve joj rekao kroz poljubac. Pitao se samo kako e ona
reagovati na njegovu strast. I da li e svojim postupkom sve pokvariti, da li
e je zauvek izgubiti?
Ipak, Samanta mu je predavala svoje usne istotom i nevinou.
Izluivali su se poljupcima, potpuno nesvesni prolaznika i hladnoe,
ispitujui, istraujui jedno drugo. Njene vrele usne izmamile su njegov
glasan uzdah koji ga je otreznio.
- Bojim se da nita od etnje - muklo je progovorio.
- A ja se bojim da ti se samo priinilo da je Hani u blizini. Osmehivala
se i gledala ga oima punim ljubavi.
- Priznajem da nisam vet laov - slegao je ramenima. - Idemo?
- Srea je da nismo daleko odmakli - njen glas je dobijao na
odlunosti.
- Lako je tebi da se ali - jetko je primetio.

~ 56 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- A tebi?
- Nikada se u ivotu nisam bavio zavoenjem ene koju volim. Loe se
snalazim u ulozi zaljubljenog, inae ne bismo izgubili godine.
Itan vie nije gubio ni as. Lagano je gurnuo ispred sebe, vraajui ih
natrag u stan. Otvarao je vrata pred njima i brzopotezno je otkljuao
bravu svojih vrata. Blago je gurnuo u unutranjost i povukao je za ruku
blie sebi.
- Vreme je da razgovaramo.
- Nita od toga - promrmljala je.

* * *

Usne su im se ponovo spojile. Doekao je njenu strast i bila je

spremna da mu se preda. Budila mu je svaki nerv i sva ula Dodiri su
izmamljivali uzdahe zadovoljstva.
Ljubili su se gladno, gubei kontrolu. Lebdeli su. Zajedno su putovali
ka vrhuncu voeni emocijama koje su u njima odjeknule poput erupcije
vulkana.
Samanta je otkrivala sve ono za im je eznula i mnogo vie.
Ispunjavala je njegove snove potpuno opinjena. Vreli poljupci priguivali
su krike, postojali su samo njih dvoje i ogromno zadovoljstvo koje su sami
stvarali.
Tela su im se spojila, voena zajednikim ritmom koji je postajao sve
ei. Vodili su ljubav beskonano, proizvodei sve vee vee zadovoljstvo.
Njihovo voenje ljubavi je bilo izuzetno i nadmailo je sve snove. No je
ve uveliko spustila svoj plat na grad kada su zaspali iscrpljeni,
isprepletanih tela.

~ 57 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Samanta se murei, nesvesno protegla u postelji poput make. Bila je

srena i ispunjena najsuptilnijim oseanjima. Itan je voli, pevalo je sve u
njoj. Samo je zaljubljen ovek mogao da prui takvo zadovoljstvo. Pruila
je ruku traei Itana i pod prstima osetila hladnu, praznu postelju.
Od iznenadnog straha irom je otvorila oi. Ugledala ga je kako stoji
izmeu dovrataka i posmatra je. Nosio je tacnu prepunu hrane. Pogled mu
je skliznuo sa njenog lica na liniju vrata nanie ka obnaenim grudima
koje su izvirivale ispod pokrivaa. Uzvratila mu je pogled bez stida, ne
inei nijedan pokret da se sakrije.. Gledala ga je oima punih ljubavi i
oboavanja.
- Pegice, bude li me i dalje tako gledala, posle ruka i veere, ustae i
bez doruka - zapretio je prilazei.
Njegove iroke i snane grudi su se ubrzano nadimale i sputale.
Donji deo njegove piame nije predstavljao nikakvu prepreku njegovoj
elji, a nije uspevao ni da je prikrije.
- Jedi! - ipak je naredio sputajui se na udaljeni kraj kreveta.
Gurnuo je ka njoj tacnu sa hranom, prethodno uzimajui za sebe
jedan od mnogobrojnih trouglastih sendvia. Gledala je kako velikim
zalogajima grize hranu i sama je osetila glad.
- Odluila sam da prestanem da se bavim manekenstvom - obavestila
ga je bez uvoda.
- ta u jo novo da ujem od tebe? - zabacio je glavu. - Godinama si
tavorila radei iste stvari. Ve sam izgubio nadu da e se bilo ta
promeniti.
- Eto - slegla je ramenima.
- Zato mi nisi rekla da si raskinula veridbu sa Majklom? prekoreo je.
Nisam znala da te to zanima.
- Zanima me sve u vezi tebe, ve godinama - priznao je. - Postao sam
ve pomalo dosadan sam sebi.
Samanta se ispravila u krevetu putajui da joj arav skhzne nanie.
On je vratio prekriva, prekorno je gledajui.
- Treba da razgovaramo - opomenuo je. - I neu da ujem nita od
toga.

~ 58 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

Potovala je njegovu elju, ali nije znala odakle da pone. Imala je

toliko toga da mu kae, ali sada su joj druge stvari bile na umu. Nije mogla
sebe da prepozna. elela je ponovo da oseti Itanove usne na svom telu,
usnama, da se prepusti strasnom voenju njegovih prstiju.
Itan je prekorno pogledao.
- Raskinula sam sa Majklom vee pre nego to smo snimali plakat.
Posle snimanja sam samo potvrdila svoju odluku i videla da je ispravna.
- Misli posle naeg poljupca u Frenkovom studiju.
- Da.
- Znai treba da budem zahvalan to...
- Nemoj da prekida - zamolila je. - Gubimo vreme. Itan je samo
ceknuo jezikom.
- Trebalo je da razmislim o svemu i otila sam kod roditelja.
- Taj ljigavac je ipak dolazio - pogled mu se suzio. - Nikada te nije bio
dostojan.
- Prvi put ujem taj izraz od tebe za Majkla. Nikada nisi rekao nijednu
re protiv njega.
- Morala si da odraste, da sama donosi svoje odluke. Nikada nisam
eleo da te ometam, da ti sugeriem i da te bunim svojim oseanjima.
- Itane - zamucala je. - Od kada si... mislim...
- Zaljubljen u tebe? - nasmejao se.
- Da!?! - sakrila je pogled.
- Bojim se da je to bilo jo kod prvog naeg susreta.
- Ali, zato...
- Bila si previe mlada, eljna uspeha i slave, karijere. ekao sam da
prvi naleti prou, a ti si postajala sve uspenija. Nisam se uklapao u taj
scenario - slegao je ramenima. - A, posle je usledila tvoja veridba.
- Mogao si...
- Ljubav se jednostavno dogodi. Nisam mogao da nateram tebe da me
voli. Ti si morala sama da dozvoli svojoj ljubavi da te preplavi, da ue u
tebe. Uostalom, plaio sam se i da te ne izgubim, da ne ode.
- A sve one devojke? Hani!?
- Ja sam samo mukarac - nasmejao se.
Zbunio si me. Mislila sam da voli plavue sa naglaenim Minama.
- Volim jednu crvenokosu sa pegicama.
- Znai, moda u dobiti jednu od tvojih pozivnica za boino vre -
zatreptala je izvetaeno pravei se neveta.

~ 59 ~
Knjigoteka
 Sanjalica&Glorij@

- Za ovaj i sve sledee... ako eli. Samo... - izvio je obrve znaajno je

gledajui.
- Naravno da te volim! - znala je ta oekuje.
- Naravno - rugao se.
- Da - potvrdila je vragolasto.
- Da li jo uvek misli da sam prepun kompleksa, hormona i veito
nezadovoljan? - podseao je na njene rei.
- Da!
- Vetice!
- Ali, ispraviemo to - pomilovala ga je po golim grudima.
- U pravu si, pegice - jetko je primetio. - Za sve to si rekla. Morae
mnogo da se potrudi.
Telo mu je bilo toplo, tako puno pokreta pod njenim prstima. Njegov
dodir ju je uzbuivao i ispunjavao nekom novom udoznalou.

Kraj

~ 60 ~
Knjigoteka