NASTAVA MATEMATIKE U SREDOJ XKOLI

Petar Svirqevi

PRIVIDNA HIPERDETERMINISANOST TROUGLA

Dobro je poznato da je trougao zadat s taqno tri meusobno nezavisna ele-

menta ili relacije nad strogo definisanim domenima. No, neki put se u mate-
matiqkoj literaturi (npr. u qlanku [1]) kae za formule:

1p 1 a2 + b2 + c2
(1,2) P = 3
(abc)2 sin sin sin , P = ,
2 4 ctg + ctg + ctg
r
2abc abc(a + b + c)
(3,4)P = cos cos cos , P = sin sin sin
a+b+c 2 2 2 2 2 2 2
da su to formule pomou kojih se izraqunava povrxina trougla, ali da one
nemaju praktiqne primene, jer su prikazane kao funkcije xest, umesto triju, ve-
liqina. Svakako, ovde treba uvaiti da je + + = 180 , pa bi trebalo
govoriti o pet veliqina umesto xest, jer se u zadavau trougla mogu dati naj-
vixe dve vrednosti mere uglova. Dakle, to znaqi da bismo mi mogli proizvono
izabrati tri veliqine iz ihovih domena, a ostale dve uz te uslove izraqunati,
i tek bismo onda mogli da primenimo navedene fomule. No, da li je to bax tako?
Pokuxaemo da navedeni qlanak malo uopxtimo, pa emo navesti qetiri pro-
blema, iz kojih e se videti da te formule mogu imati praktiqnu (matematiqku)
primenu, jer ih moemo shvatiti kao funkcije triju veliqina.
Problem 1. Trougao je zadat pomou proizvoda duina stranica i merama
dvaju uglova, dakle pomou: abc = . . . , = . . . , = . . . ; tada mu je povrxina
data formulom (1).
Problem 2. Trougao je zadat pomou zbira kvadrata duina stranica i
merama dvaju uglova, dakle pomou: a2 + b2 + c2 = . . . , = . . . , = . . . ; tada mu
je povrxina data formulom (2).
Problem 3. Trougao je zadat pomou koliqnika proizvoda i sume duina
stranica i merama dvaju uglova, dakle pomou: abc(a + b + c)1 = . . . , = . . . ,
= . . . ; tada mu je povrxina data formulom (3).
Problem 4. Trougao je zadat pomou: abc(a+b+c) = . . . , = . . . , = . . . ;
tada mu je povrxina data formulom (4).
Ako malo boe pogledamo, onda vidimo da postoji beskonaqno mogunosti za
zadavae trougla, da mu npr. (1) bude povrxina. Navexemo jox tri primera
za (1).
 Prividna hiperdeterminisanost trougla 37

Problem 5. Ako je trougao zadat pomou ab = x, c = y, sin sin sin = z,

1p
tada mu je povrxina data formulom (1), jer je P = 3 x2 y 2 z.
2
Problem 6. Ako je trougao zadat pomou ab2 c3 = x, a3 b2 c = y,
1 p
sin sin sin = z, tada mu je povrxina data formulom (1), jer je P = 3 xy z.
2
Problem 7. Ako je trougao zadat pomou ab = x, c2 sin = y, sin sin = z,
1p
tada mu je povrxina data formulom (1), jer je P = 3 x2 yz.
2
Napomenimo da smo navedenim formulama (1,2,3,4) mogli pridodati i for-
mulu
1
(5) P = (a + b + c)2 tg tg tg ,
4 2 2 2

koja sledi iz formule P = s2 tg tg tg , gde je 2s = a + b + c, a u izvodimo
2 2 2
u treem razredu srede xkole.
Pomou kosinusne i sinusne teoreme, kao i formula:
1 1 1
(6,7,8) P = ab sin , P = bc sin , P = ca sin ,
2 2 2
a2 sin sin b2 sin sin c2 sin sin
(9,10,11) P = , P = , P = ,
2 sin 2 sin 2 sin
izvode se formule od (1) do (5).
Sada emo dati jox neke formule, koje su takoe ,,funkcije xest veliqina.
Problem 8. Dokaimo da je
sin + sin + sin
(12) P = .
2[(ab)1 + (bc)1 + ca1 ]
2P 2P 2P
Rexee. Iz (6,7,8) slede jednakosti = sin , = sin , = sin .
ab bc ca
Ako te jednakosti saberemo i eksplicitno izrazimo P , dobijamo datu formulu.
Problem 9. Ako je trougao zadat pomou elemenata: x = a + b + c, y = ,
z = , nai egovu povrxinu i duinu polupreqnika emu opisane krunice.
sin sin
Rexee. Primenom sinusne teoreme, iz a + b + c = a + a +a
sin sin
dobijamo da je
(a + b + c) sin
(13) a=
sin + sin + sin
i, na cikliqan naqin,
(a + b + c) sin (a + b + c) sin
(14,15) b= , c= .
sin + sin + sin sin + sin + sin
Ako ovo uvrstimo u (6), dobijamo da je
(a + b + c)2 sin sin sin
(16) P = .
2(sin + sin + sin )2
38 P. Svirqevi

abc
Ako formule od (13) do (16) uvrstimo u R = , onda imamo da je duina
4P
polupreqnika oko trougla opisane krunice data pomou
a+b+c
(17) R= .
2(sin + sin + sin )
Dakle i formula (16) je prividno hiperdeterminisana, jer se na prvi pogled
qini da je to funkcija pet veliqina, a iz uslova zadatka sledi da se radi o tri
veliqine. Naime, posmatrajui problem 9 vidimo da je praktiqno da, rexava-
jui neki problem o trouglu, naemo duine stranica trougla, a onda pomou
ih moemo nai bilo koje veliqine, koje su vezane za taj trougao. Svakako da
ova konstatacija nee vaiti ako se pojavuju transcendentne relacije ili veze
koje sadre eksponente vee od qetvrtog stepena, kao npr. asin + bc abc = 0,
a5 + ab6 + c 10 = 0, . . . Napomenimo i to da trougao moe biti na prvi pogled
zadat jednostavnim relacijama, ali eksplicitno izraene duine stranica mogu
biti glomazne, dakle nepraktiqne za matematiqku primenu.
Problem 10. Dokazati da je

(18) a) (sin + sin + sin )2 tg tg tg = 2 sin sin sin ,
2 2 2

(19) b) 4 cos cos cos = sin + sin + sin .
2 2 2
Uputstvo. (18) sledi iz (5) i (16), a odatle lako dobijamo (19).
ab
Problem 11. Ako je x = a + b + c + , y = c, z = = 90 izraziti pomou
2
x, y, z povrxinu trougla P .
Rexee. Vidimo da se radi o pravouglom trouglu, kojem je duina hipo-
tenuze c = a2 + b2 . Dae, veliqina x je ,,zbir obima i povrxine traenog
trougla. Dakle, imamo sistem jednaqina s nepoznatim a i b:
ab
(20,21) a+b+ = x y, a2 + b2 = y 2 .
2
ab
Iz (20) dobijamo da je a + b = x y , a ako tu jednaqinu kvadriramo i od
2
e oduzmemo (21), dobijamo kvadratnu jednaqinu
2
ab ab
(2x 2y + 4) + x2 2xy = 0,
2 2
qija su rexea

ab p
(22) P1,2 = = x y + 2 (x y + 2)2 x2 + 2xy.
2 1,2
Problem 12. Ako su ha , hb , hc duine visina trougla, treba nai duine
egovih stranica i duinu polupreqnika oko ega opisane krunice.
Rexee. Povrxina trougla data je pomou duina visina formulom
q
(23) P 1 = (h2 2 2 2 4 4
a + hb + hc ) 2(ha + hb + hc ),
4
 Prividna hiperdeterminisanost trougla 39

koja se lako izvodi iz modifikovane Heronove formule za povrxinu trougla i

formula
(24) 2P = aha = bhb = chc .
No, iz (23) i (24) sledi
2
(25) a= q .
ha (h2
a + h2
b + h2
c )
2 2(h4 4 4
a + hb + hc )

Dae, cikliqnim pomakom dobijamo da je

2
(26) b= q ,
hb (h2 2 2 2 4 4 4
a + hb + hc ) 2(ha + hb + hc )

2
(27) c= q ,
hc (h2
a + h2
b + h2
c )
2 2(h4 4 4
a + hb + hc )

a pomou dobijenih veliqina lako izvodimo da je

2
(28) R= 4 .
2 2 2 2
ha hb hc [(ha + hb + hc ) 2(h4 4
a + hb + hc )]

Napomenimo da iz (28) moemo zakuqiti da vae sledee dve implikacije:

Implikacija 1. Ako su duine visina trougla racionalni brojevi, tada
je i duina polupreqnika opisane krunice racionalan broj.
Implikacija 2. Ako su duine visina trougla algebarski brojevi, tada
je i duina polupreqnika opisane krunice algebarski broj.
Problem 13. Dokaimo da klasa trouglova koja je zadata veliqinom a2 h2a +
2bhb ima jednoznaqnu povrinu, koja je data formulom
1 p 2 2
(29) P = a ha + 2bhb + 1 1 .
2
1 1
Rexee. Iz formula P = aha = bhb sledi jednaqina
2 2
2 1 2 2 1
(30) P + P a ha bhb = 0,
4 2
qije je rexee, koje ima smisla, dato pomou (29), dakle qitava klasa trouglo-
va s tim svojstvom ima jedoznaqno odreenu povrxinu (ali dobijeni izraz ne
zadovoava uslov dimenzionalnosti).

LITERATURA
[1] M. Halapa, Povrsina trokuta izrazena duljinama stranica i kutovima, Matematicko-fizicki list,
216, 255256 (2003/2004), Zagreb.
[2] B. Pavkovic, B. Dakic, Z. Hanjs, P. Mladinic, Male teme iz matematike, HMD, Zagreb 1994.
[3] P. Svircevic, Kumulativna formula za povrsinu trokuta, Matematicko-fizicki list, 3 (2008/2009),
Zagreb.

E-mail: petar.svircevic@zg.t-com.hr