Are, M, 3/2008, UDK 167/168 Original navéni ad DUNIJA SESELJA Filozofski fakultet Novi Sad TEORIJA ISTINE I NAUCNI REALIZAM. U POPEROVOJ FILOZOFIJI NAUKE Apstrakt, Poperow krititki racionalizam, 38 shodisem w ijt Kvalitativnog rasta nautnog. _zanj, dada sais tek uvadenjem pojma isin. Soirom na antidnultivisicko polaitt Po- er je medutim, mogao da pritvat pojam istine sane kao reglativn princp nauénog saznania, pozivajul se pa Tarsijevu smantigku teri isting, i wodet pojam isinolikot kao osobin rnauinh teria Ipak, pokazaje se da ovakva koncepija istne sadrai medusobno proivreéne stavove, na kojima se onda temelj i Poperov nauinirealizam. S druge strane, Popcrovkritcki racionalizam i naugn realizar snje w odnosn metusobne pretpostaulienosi, ako da jedan bez dragog gube «misao, Ho dodatno pojatava tenzjeizmedu ove dve ideje u Popenovor dela ‘Kyjucne rei sina, istinlikost, kiki racionalzam, metaivithi realizam, nauini reali- ‘Teorija falsifkacionizma Karla Popera, izgradena na antiinduktivistickoj osnovi, ima za ishodiste koncepeijurazvoja nauke kao kvalitativnog rasta nauénog znanja. [ako ‘ovaj napredak, prema Poperovom misljenju, ne omogucava opis Konatne sustine sveta, ‘on predstavlja prodiranje sve dublje w njegovu strukturu, tj. da svajtava sveta koja su sve bitnija ili sve dubla, S deuge strane, iz Poperovog adbacivanja svakog induletivie 2zma proiilazi stay o nemoguénosti veriikacije nauénih torija, to onda otvara pitanje, 1a koji natin se ova dva stanovista mogu medusobno uskladit, Poperov nauéni reali 7zam, zasnovan na njezovoj teorijiistine i istinalikosti, ima za cilj upravo da premosti ovaj rascep, ISTINA KAO REGULATIVNI PRINCIP U Logiei nawénog otkriéa Poper je eksplicitno odbacio nu2nost wvodenja pojmova ‘stinito i pogresno u izlaganju logike nauke. Umesto toga on govori o logitkim razma- ‘wanjima o vezama iavodljivosti, take da se umesto: .Predvidanjep je istinio ukoliko su 8{corija 1 osnovniiskas b istnit." — moze ret da iskaz p sledi iz neprotivreéne konjun- keije i. Slitno se moze, umesto turdenja 0 nekoj teoriji kao ,pogresnoj”, reéi da joj protivreti odredeni skup prihvaéenih osnovnih iskaza, gde osnovniiskazi predstavljaju ‘duke donete po konvencji,tako da ni oni ne zahtevaju uvodenje ovih pojmova. Cinjenicu da ove pojmove mozemo izbegavati Poper tumaéi kao pokazatelj da oni ‘ne mogu da nas dovedu ni do kakvog novog fundameotalnog problema. Jer u ptanju ‘su neempiriski,logicki pojmovi (kakvi su i pojmovi tautologija, protivresnost, ko- ‘junkeij, implikacija i s.), Koji su takvi da opisuju il procenjuju neki iskaz nezavisno od bilo Kakvih promena u empiriskom svetu, Ove pojmove upotteljavame, dakle, tako da logigka svojstva iskaza, u Kojima su oni predikati, pstaju vanvremenske, S10 sluGaju istnitost’ mati da ako je neki iskaz bio istnitjube, onda seu skladu sa uobita- Jenom upotrebom te rei, smatra da ukoliko ga danas proglasimo pogresnim, implicitno turdimo dani jue nismo bili uw prava® oper zakljuéuje da nauk ne mozemo odrediti kao sistem izvesnih iskaza, nti kao sistem koji stalno napreduje ka stanju zavrSenosti..Na8a nauka nije znanje (epist@me): ‘ona ne moze nilkad da polaze pravo na to da je dostiglaistinu, pa &ak ni nek zamena 2a istinu, kao Sto je verovatnota,”’ Medutim, Poper odmah dodaje da uprkos retenome rnauka nije ni samo kori instrument, ves je upravo tebnja 2a znanjem i traganje 2a sti ‘nom najjasi motiv nautnog ofkriga,Tesko je ova dva stava videti kno neproblematicne: Lukoliko nauka ne moze dospeti do istine, onda je ili taganje 7 istinom, kao osnovna ‘motivacija za nauéni rad, krajnjeiluzomna, ili mora postojatiizvesnikriterijum istnito- sti koji bi osmisljavao traganie za njom. Pokusaj reSavanja ovog problema Poper je pronasao u teorjiistine Alireda Tar- skog, ne odbijajuéi vise da razmatra problem same istine: ,Zapravo, pre nego Sto sam se upoznao sa Tarskijevom teorijom istine,izgledalo mi je sigunije da raspeavljam 0 keritejumu napretka bez prevelikog uplitinja u veoma kontroverzni problem vezan 2 upotrebu rei ,istina’* Ret je o rebabilitacii teorije istine kuo korespondeneije, koja je, prema Poperovorm misljenjy,spasila sam pojam apsolutne ii abjektivneistine, ‘Tarski, naime, premeSta problem istine u polje formalizavanog metajeziks, odredujuci stimu na sledeéi nagin, Ako je x ime nekogiskaza, a p iskaz Koji se odnosi na izvesne ‘objekte, onda opSta shema istine jest: x je istintiskaz ako i samo ako p”, tako da je istina iskaza ekvivalentna sa tvrdenjem tog iskaza. To znati da iskaz ,Sneg je beo” {este istnit, (odnosnojeste u kerespondenciji sa ginjenicama) ako i samo ako sneg este bbeo.* Medutim, da bismo govorili o korespondeneji sa éinjenicama, moramo se kori 2 nopet KR. Lia nonog obs, NOLL, Boor, 1973, 302 “Pepe, KR, Dth rationality ashe roth of slew bed, Klose, Fakta 1979, 18 (Ora Pops si ejatnje! weve negoih Preps potato 1. pda, arma emo Se oe posta cis abe ovo tsa, patina emo sit! evo Lavi DD. ko Je Pete Parton pobay ap jek Dope Re Ppa poy daa amc oa Stain Noi Sai 2002) "Tk A Phe Sema Conspon of chad The Fu of Somat Pian and Pine ‘angel Reach Univer of Callin, Bele, 144, (even Inert 6.101997 wr tent crit mt pole, tron forth maria aga he son. (8 som Sepeivano 84titi metajezikom w kojem maemo da govorimo kako o iskazima,tako i Ginjenicarma na koje se oni odnose.* ako Poper vidi u ovakvom odredenju istine ,re8enje problema objaénjenja kore- spondencije sa éinjenicama™”, veliko je ptanje koliko ovde zasta mozemo govoriti 0 reser ovog problema. Formulacija u metajeziku ukazuje da se odnos koresponden- cije jezitki mode izraziti, medutim problem ostaje kako na gnoseoloskom, tako i na ‘ontoloskom nivou, pre svega u vidu pitanja o moguénosti Korespondencije, a zatim i kao problem odredenja pojma &injenice.* A da ova problematika ostaje u Poperovom delu neobradena, pokazuje i definieija istine koju on daje na osnovu Tarskijeve teorje: [Neki iskaz je istinit ako i samo ako korespondira 6a Einjenieama.” — Sto nije nista irago do polazmo odredene istne u okviru teorije korespondeneije. Medutim, veé je sam Tarski upozorio: ,Problem definisana istine dobija precizno ‘mavenje i moze biti resen u srogom smislu samo za one jezike Gia straktura je sttog0 ‘odredena, Za ostalejezike ~ dakle, a sve prirodne, govorme"jevike ~ masenje proble- ‘ma je manje ili vise neodredeno, i njegovo reSenje moze da ima samo aproksimativan karakter# Ono Sto nam se nameée kao pitane, jest, Sta sim Poper onda podrazumeva pod .reSenjem problema objasnjenja korespondencije sa ginjenicama” — dali resenje uu okvitu sttogo formalizovanih jezika il reSenje ovog filozofskog problema uopste, a ‘onda ipitanje, koliko se jezik nauke moge striktno formalizovati Stavi8e, Tarski uke7uje da njegova nameranikako nije bila da utvrdi kako je seman- tigka teorijaistine prava ili jedino moguéa, er veé sam problem definisanja istine je to- like neodreden, da nijedno konaéno resenje i nije moguée." Takod, uciju otklanjanja nnekih epistemoloskikritika, Tarski objaSnjava kako njegova teorija ne pretpostavlia nikakav naivni realizam: ,Zapravo, semantitka defincija istine ne implieira nista w veri sa uslovima pod kojima iskaz kao sto je seg je beo "moze bit izreéen. Fedino to ia nje slei este da, kad god tvedimo ili osporavamo ova) iskaz, moramo biti spremai da tyrdimo, odnosno osporavame njemu adgovarajut iskaz: yecenica ‘sneg je bea je istinita’."” Stoga semmantitka teorija nege biti u protivresnost iti sa realizmom, kao "Tks metic Tai zine seman (om sis sno cra ine acon seman teri sn) dak neji Kjem os gov oabjjezk. ane io Canim naka wean en, bo stoi Poppet Dak avai andthe growth of sic hee. 20 "Nao gi proticma sa kj se Tasijevahonepia ite sotava maemo ma ke oj pao ‘ibe Pater On wan dao Teer cafe verde mee pie ta mee tod ED fsck emt ih neti. Uta sia apa, ons tn a an rl Sb ‘Svaleniureteninsa eve dese strane vant i deklerrian into kao Kors ‘Ss vamnevsthom enema ne bien Sled prebinPa pie ove ee na kare ‘etenie jenjen frm naa koe iu ni ie cil John edn oe ones ‘slg areca sherk emul uit govemom ck whee jean ‘Star meta onus date ence. Hos eavat sty Jase oto web oui tet tn formalanog orks hos erecta pov eat meter (Pana, Mid, Langage and ‘es: Popa apts, Volume 2, Canbsdge Users Press, Cambie 197. 7073) "3K: ROieltinn acuta prt, CD, PAIDEIA, Herd 4, 9 "Tanks A ihe Somat Cone of Sth an he Fesnon 9 Somat, pose 8 Lamps te aspect sce "oi © te, paln melogical rots 1. tebe ema concpton frat he “right? 11. The dino tslatn "iepiaapcal pole of rah ad varia pee 85‘i a idealizmom, empirizmom ili nekim drugim epistemolotkim polazistem. Iz svega reenog mozemo zakljusti da sim Tarski pod svojom teorijom uopste nie imao u vida reSenje problema korespondencie, veé pre formulisanje definicije istine w smislu teo- ‘je korespondeneije, U svakom slutaju, podréavajuéi ovakvu ,teorju objektivne istine” Poper je odbacio subjektvisttke teorije, kao St su teorija istine kao koherencije, prema kojo} je istinito ‘ono st je logitki Koherentno, reorja evideneije, 2a koju Poper kaze da brka ,poznato kao istnito” sa istnitim i pragmatickateorjaistine koja kao istinito uzima ono korisno. Sve one pokusavaju da odrede istinu u smislu izvora ili porekla nash verovany, ili ‘obzirom na operacife verifikacie ili pak obzieom na neki skup pravila prihvathivost, ili u smislu kvalitet nasih subjektivnih ubedenja."* Nasuprot tome, teorja objektivne istine dozvoljava da neka teorija bude istinita Cake i ako niko u nju ne veruie, ili ako nemamo razloga da mistimo da je istnita, Sliéno, rncka teorija moze biti neistinita,iako imamo dobre razloge da je prihvatimo, To vodi akijuéku da ukoliko dodemo do neke istiite tori, po pravilu Gemo 0 njeno}istini- tosti samo nagadati, odnosno moguée je da nesemo uopSte znati da ona jesteistnia rugim retina, teorja objektivne istine dozvoljava nam da tragamo 2aistinom, iako, u slugaju da je nademo,ne moramo znati da smo je nal, To znag da ako neramo krte= jut istinitosti, mazemo da se rukovodimo idejom istine kao regulativnin principom. COvakvo videnje pojma istine Poper je abjasnio poredet istinu sa hom neke plani- ‘ne koji je skriven w oblacima: iako do ovog vrha mozemo da se popnemo, ne mozemo biti sigurni da smo bas na samom vrhu, a ne na nekom od sporednih visova; ipak, simo postojanje va planine neGemo dovodit u pitanje."* ‘asno je da ovim pristupom Poper 2eli da osmisli opovrgliivest aria i metod opo- ‘vrgavanja jednom teorijom objektivne istine. Problematigno je, medutim, na koji se rnagin maemo uopSte rukovoditi nim, kao regulativnim prineipom, ukoliko ne 2na- ‘mo Sta to zapravo jeste, Ukoliko bi istina bila planinski veh, o kojem Poper govori, w {ij postojanje se ne sumnja, onda, 2a posetak, mora postojati dovoljan rizlog da se w {ako neSto ne sumnja,¢. u datom primeru, neko je taj vrh jednom morao uositi— So pak u sluéaju nekakve objektivne itine Poper ne maze da prihvati @zatim, moralo bi ‘se mati Sta .popeti se na planinski vri” uopSte znati (a kao Sto smo videli, Trskijeva teorijaistine nam za sam ontoloski problem korespondencije ne daje odgovore), Stoga bi koncepeija istine kao regulativnog principa za koji nemamo nikakvog kriteijuma pre ‘mogla da se poredi sa nckim objektom koji je medu oblacima, gde se ne 7na dali je oe ‘ planini ili ponoru, nti da li se tj objekt negde 2avrsava ii ne, nit dali je wopste ta, ‘ade pokuSavamo da ga nademo, ‘Kao argument za postojanje objektivne istine Poper navodi prizmanje greske ili su- _mnje, koje upucuje na to da se odstupilo od regulativnog prineipa. Gresku woéavamo kao lozicku inkonzistentnost, er iako logi¢ka koherentnost ne znati odmah i istnitost, nedostatak koherentnost (. Konzistentnosti) upuéje na nestinitos. Uovako zasnovanom pojmu istine mozemo, medutim, uotiti dva problema. Najpre, "ukoliko Poper ima u vidu logi¢ku inkonzistentnost koja nastaje kada se usvojiiavestan Popper rh onli and ae goth of aoc owed, te 22 Iss 28 86singular’ iskaz iz Klase poteneijalnih pobijaga date teorije, tako da on tu teriju opo- -vrgava, onda je to u suprotnosti sa njegovim odreenjem osnovnih iskaza. Jer osnovni iskazi su, kao Sto smo videli,stvar konvencife, to nina koji nagin ne implicira njiho- ‘a istnitst, Sa druge strane, problematiéna je veé sama Poperova pretpostavka da je logicka konzistentmost'® potreban (ali ne i dovoljan) uslov za istinitost, Sto znati da izvestan kriterijum istnitostiipak postoj. Medutim, ukoliko nemamo potpunikriteri- jum istinitoti, kako mozemo biti sigumni da je Koberentnost potreban uslov da bi nesto ‘moglo da se nazove istinom? Odnosno, ako nemamo kriterijum istnitosti (¢. kiteijum. same korespondeneije), ni ukazivanje na gretku nege bit izvesno, jer, ukoliko ne zna- ‘mo Sta je istinito, kako mo?emo biti sigumi da je neistinito zaistaneistnito, sem ako ne prihvatimo da je sama greSka ono istnito, So je u suprotnosti kako sa Poperovom predstavom istine kao nedostiznim ciljem, tako i sa njegovim antiindubtivistickim po- lazistem.” PokusajreSenja problema koji nastajeiz ptrebe 7aistinom kao regulativnim prinei- pom, sa jedne, i suprotstavljanja moguénosti verifikacije teorija, sa druge strane, Poper je ponudio u pojmu istinolikost POJAM ISTINOLIKOSTI Tako nauka ne predstavija potragu za izvesnostu, verovatnoSéu ili pourdanoséu, smislu da nautne teorije ne mogu da zadovolje ove kriterijume," ona ipak predstavlia potragu 2a istinom. I upravo ideja ist, uz ideju empirijskog sadrbaja, igra zmaéajnu ‘ulogu u razumevanju ideje napretka u nat oper, naime, uvida da, uprkos pojmu istine kao regulativnog prineipa, nema ra- zloga da Se ne govor 0 boljaj korespondeneij jedine tearije sa Ginjenicama, 7a razliku fod neke druge teorie, ednosno o boliaj ili losijoj aproksimaciji ka istini.” Sluajovi ‘u kojima mozemo roti za neku teoriu 71 da je zamenjena teorijom 72, u smisiu da 2, onoliko koliko nam je poznato, bolje kerespondita sa Cinjenicama nego Ti, bli bi slededi 2 pravi preciznija tedenja od 71, gde ta preciznija tvedenja izdebavaju preciznije provere: > oper die de gues hoot pian ame ii hansen toa ow obec logs poet ste as acinus, Meds, tej a sa ren 2 odbacace Toh ‘hah stavdh programa upravonapedval ca neon tein (Laat Hi mae ie ‘anaes: Poof nae, (a) Sear N, NOLIT, Beograd 198, 0 312294) ‘Matar 4 otervaje ogi kone + oom asp te, le, ae copa, o> ‘ann od mash conn Gero b stn dove wvecu avo sa cmpisim nar, 9 se Stn "Sc esedest lzino vet wPoperovenfistaconzn: aaj pois aon epovrna- ‘imu cite make, Pope cv ct dp ris ovo aka Ka pred opps kt ej fied rpm jt sansa eon nk pt, Popper rh toni. se growth aioe, 77 [soya 32 372 wzima u obzir i objasnjava vie Ginjenica nego TY; 2 opisue ili objasnjava Kinjenice detalnije nego TT; 72 je prosla provere koje T/ nije uspela da prode; 72 je sugerisala nove eksperimentalne provere, koje nisu razmatrane pre nego Sto je ‘ona konstrusana, pri gem ih je onai pros; 72 je ujeinla ili povezala razltite probleme koji do tada medusobno nisu pove- U svim navedenim slutajevima empirijski sadr£aj (kao Klasa svih esnovnit iskaza koji protivreée jednoj tori) teorije T2 nadmasuje empirijski sadrPa} TT. $ obzirom na to, Poper poverue pojam stinejpojam sadraaja u stepen bolje ii gore korespondencije sa istinom, tu pojam isinolikosti, kao odrednicu vese ili manje slignostisaistnom. Istinolikost se moze adrediti is obzirom na logicki sadrSajteorje (koji predstavla. klasu svihiskaza koji logickistede iz nie), ade Ge se dobitinesto drugaéiji, mada veoma sigan pojam istinolikosti. Ova dva odredenja stapaju se pak u jedno u sluéaju empi- ‘ijski teoria, ili empirijskih aspekata teorja, Stoga Poper zakljucuje, dau zavisnosti (toga da lise logithi sadr?ajsastoji iz veseg ili manjeg brojaistnitih stavova, moze Dit vise ii manje istine w onome Sto nam izvesna teorja kaze. A pod pretpostavkom sa su istniti i neistinit sadrZaji teoria 7/ 172 medusobno uporedivi, 72 e biti sligniia istini od TY ako i samo ako ili istintisade?aj (ali ne i neistniti)teorije 72 nadmasuje stint sadr2aj 77 ili neistintisadr2aj 77 (ali ne iistiniti nadmasuje neistnit sadr2aj 1T2. Ako sad pretpostavimo da su ovi sadréaji merljivi, onda mazemo definisati meru istinolikostineke teorije a kao: ‘Voia) = CxT(a) — CFC) agde je Vata) eznaka za meru istinoikostiteorije a (engl. verisimilitude), dok CMa) ‘omaéava meru njenog istinitog sadrZaja (engl. sruth-content), a CtF(a) mera ncistnitog. sada (engl. falsitycontent).* S obzirom da je ovo odredenje istinolikosti zasnovano na idealnim pretpostavkama, PPoper ukazuje da éei ovaj pojam imatiulogu objektivnog, ali regulativnog principa. To ‘navi da mi mozemo samo da pretpostavimo da je stepen istinolikostijedne teorje vei ‘od stepena neke druge, stim da i ova hipoteza, kao i svaka druga, treba da prode kroz keiigka igpitivanja,tako da tek posto ih je izdeal, ima razloga da bude pribvaéena ‘TeSkoée na koje nailazimo kod ovog pojma signe su tekoéama koje smo pomenuli ‘upogledu Poperave koncepeie istne. Sve one temelje se pak na problemu kriteriju- ‘ma istinolikosti, koji mozemo formulisati kao pitanje: postoji li argumentovana veza jzmedu pojma istnolikost i kriterijuma koje nam Poper nual za ,istnolikiju” teorju, kao Sto su veéa preciznost, veéa objasnjavalacks moé, bolja proverljivest, odnosno ‘voi empiriski sade7aj? Najpro, razmotrimo slugaj teorija koje su, prema Poperovoj ‘cori rasta nauénog saznanja, bile opovegnute, Za jednu takvu teoriju Popertvrdi dai dalje ostaje blidaistni od teorie koja joj je prethodil, jer Cinjenica da je ona izdrdala provere koje njena prethodniea nije pros, ukazuje na to da neistniti sadeaj pretho- nice, za rarliku od njenog istinitog sadréaja, nadmauje neistinitisadr?aj date teori- go 35 88je Medutim, obe teorije indrdale su samo izvesne provere, fj. provere koje se titu ‘odredenog skupa pojava. A ako se dr?imo Poperovog antiinduktivizma, mi ne mozemo ‘znati da provere koje ée se ticatinekil novi (za sada nauei nepormatih) pojava nese dati porpuno razigte rezultate, To nas davodi do sliénog problema koji se javlja i kod Poperovog pojma objektivne istine: koji je smisso pripisivanja tori istinolikost, ako ‘wa Karakter ne mozemo biti ptpuno sigur? Jer i sam Poper smatra da objektivna izvesnostjednostavno ne posto}, Sto je jedan od pokazatelja tenzija inherentuih nje- ‘govom naiuénom realizmu (Ono pak na gemu se zasniva Poperova predstava stepena istinoikosti, jeste ideja sadraja koji se jvlja i kao osnovni kriterijum njegove teorije rasta naucnog sazsanja Ali postoje osnovi da se taj argument dovede u surmnju, Fajerabend u svom delu Prociv ‘metode ukazaje da sa teorije koje opovrgavaju dotadasnju naugnu teorij, preuzimajuéi ‘jeno mesto, ogranigene u poéetku na priliéno uski domen Cinjcnica, tj. paradigmati- nih fenomena koji im pruzaju potporu, i samo se polako prosiruju na drugs podtrugja.* Pri tome, prosirenje nove teorije ina druge domene retko ée biti odreden elementima koji Sine sadr2aj njenih pretbodnica. ,Pojmovni aparatteorje koji se polagano poja- vljuje wskoro pocinje definisat! vaste probleme, iranji problemi, tnjenice i opserva- cije su zaboravljen ii guroutiu strana kao irelevantn."* Tamo gde nova teorija pak ‘zaista ima u vidu svoje prethodnice, ona nastoji da prilagodi njthovo Ginjenitko jezgro koristesi se ad hoc hipotezama i ad hoc aproksimacijama, redefinisanjem termina ii jiednostayno tvrdeei da jezaro sledi iz osnovnih principa novos naucnog gledista. Re~ zultatovih postupaka Fajerabend vidi u nekoj vsti epistemotoske iluzije: amislient sadkaj ranjih teorja (koji je presijecanje posledica ovih teorja s novopriznatom do- ‘menom problema i Ginjenica) smanjuje se i moze oslabiti do te mere da postaje manji ‘od zamisljenog sadrbaja novih ideologija (koje su stvarne posljedice ovih ideotogija vie sve t tinjenice’,zakoni, principi koji su povezani s njima ad hoe hipotezama, ddl hoc aproksimacijana ili misljenjem nekog utjecainog fzigara il Hilozofa znanosti— i koji spravor pripadaju prethodniku).”2" Bez obzira na to da li prihvatimo ovu Fajerabendovu krtiku ili ne, mozemo uodit {edno i2vornije stanoviste koje stoi u osnovi Poperove teorieistinolikosti Naime, ono ‘na Goma posiva vera izmed pojma istinolikosi i Kriterijuma za stepen istinolikost, jeste Poperoy Ariki racionalizam. Sa druge strane, upravo racionalsti¢ka poziija, kod Popera dobija smisa0 uvodenjem pojma objektivne istine, odnosno istinolikosti ‘Time smo dosti do problema nauénog realizma u Popetovoj filozofji nauke, dije osno- ‘ve Gemo najpre razmottti u Poperovom stavu o metufzitkom realizmu aga Pot met cede are erie spc, eso Ma", Sao 1987, os: 17 %9METAFIZICKI REALIZAM Tako metafiigki realizam nije razmatran u Logici naucnog otkriéa, Poper je vee w tom dela izrazio svoje verovanje w njega.” «To nije jedna od teza LN. Oa, nit bilo ade ira ulogu pretpostavk. Pa ipak,tamo ga ima veoma mnogo, On stvara neku vst pozadine koja potkreple nase traganje 7a istinom, Racionalna dskusia, to jest, kri- ticki argument u interesu pribliZavanja istini, bli bi besmislent bez objektivne stvat- ost, seta tije otkrivanje postavljamo sebi za zadatak: nepoznatog, ili u mnogome nepornatog sveta:izazova nao} intelektualno} domisljatost, rabrost i integrtera.”* oper, dakle, priznaje, da njegov krititki racionalizam dobija smisao tek pod pretpo- stavkom metafizitkog realizma. A uvodenjem Tarskijeve tearije istine kona je mo- ‘g00 i eksplicitno da zauzme ovu pozieiju, s obzirom da je ovu korespondentnu teoria istine interpretrao kao realisti¢ku2 oper pak iste da je i realizam, kao i njem suprotno gleiste — iealizam, nepo~ «lozan pobijanju, te se, prema tome, nijedno od ava dva metaizi¢ka stanovista ne moze ddokazati opovrgavanjem onog drugog. Ali izmedu njih postji jedna nadasve vazna razlika, Metafizitk idealizam je lazan, a metafizicki realizam je istini (premdal] to ne ‘modemo znati u smislu dokazivog znanja,(..] Ali to ne znati da je nase znanje neo- brazlozeno ili nerazborto, Naprotiv, nema Ginjenitkog zanja za koje postoje brojniji ili jadi argumenti (jako bez sposobnosti dokaza)." Okigledno je da je Poperu veoma stalo do metaizi¢kog realizma, § obzirom da je, uprkos svom stavu da ni 72 nautne {cori ne mozemo znati da li su istnite,pristao jedi metafizicku koneepeiju da nazo~ ve istinitom, a njoj suprotstavljenu laznom, Nejpre éemo izloziti Popetove negativne argumente, koji krtikom idealizma podr2avaju metafizitki realizam. oper odbacuje solipsizam kao naijati oblik idealizma argumentyjuéi na sledeéi agin: .Znam da nisam stvorio Bahovu muziku, kao ni Mocartovus da nisam stvorio Rembrantove slike nti Botielijeve. Sasvim sam siguran da nikada ne bib mogao uti- nit neo slitno: naprosto, nemam tou sebi.”* Mada i sam Poper napominje da ovaj ar _gument nema doka7ujueu soagu (posto postofi moguénost da sebe u sna poteenjujemo), ‘on ga pribvata kao zadovoljavajuéi, Medutim, mozemo primetti da ovde nije samo re€ 0 nedostatku dokazne moti, ved i 0 logickoj gresci petitio principt (anticipaciia principa), s obzirom da Poper opovrgava solipsizam pod pretpostavkom metafizickog realizma, koji upravo na ovaj natin tek treba da bude dokazan (Ger ukazivanjem na sopstvenu nesposobnoststvaranja nezavisno posiojeéth objekata pretpostavlja se neza- visno postojanje ti objekata) oper potom obrazlaze da je realizam, za razliku od idealizma, svar zdravog ra- ‘zuma, dok ,s¥i navodni argumenti protivnjega nisu samo flozofSki u najpogrdnijem 2s Poppet, et al tht of Sem) Bate, W.W, Hush, London, Moe yy, 183 tet dow vag ope dela esi ma vik Nan Now recom entre {avon mio esomatijekon ka dak se p'amo orgiminePoperove del pic sho kort reve tani Nevakovsa, ma posse vena eta jena) oper, tne nun oppor Rel adhe in Soo, ear dd.) gas 88 90‘znagenju te rei, Veé su u isto vreme zasnovani na nekriticki prinvagenom delu zdraveg. razuma; to 6e rei, na onom pogre’nom deluzdravorazumske teorije saznanja koji sam ‘azo ,tcorija duh po modelu kante’ (bucket theory of mind’)."* Pod ovom teorijom oper pocrazumeva glediste prema kojem se ditavo iskustvo sastji iz podataka koji se primaju kroz.6ula, koja su pak jedini siguran temelj sveg sazmanja (teorija poznatija kao steorija tabula rasa-e”). A kako je, na ta) natin, saznanje Konsttuisano samo u nama, ‘ono se ne mote ticati nekakvog spoljasnjeg sveta. Poper pak odbacuje i samo posto- janje tistih éulnih podataka, ukazujui da oni nastju dekodiranjem haotitnih poruka, koje se zasniva na urodenitn dispozieijama.” Stoga,éisto perceptivne zanje nikako ‘ne mode imati karakter izvesnost il istnitst, pa ne mogu biti taéne ni teorije koje ne ‘ostavljaju moguénost greSke pri posmatranju, A moguénost greske uka7uje na postoja- nije nekakve realnosti, ime se otklanja kako idealisti¢katako irazlitite subjektivisticke koncepcije u teoriji saznjanja. Mozemo, medutim, primetiti da veé sam pojam greske kao odstupanje od nekakve realnosti ponovo pretpastavija metafizicki realizam ui Po- perovom zaktuivanju 408 jedan argument protiv idealizma Poper je naSao u lakoti sa kojom ova kon- cepeija resava probleme, tako da oni zapravo nestaju, a ostaje ,svet bez zagonetki", ‘Mo zapravo govori o nedostatku objasnjavalagke moti idealizma: .Ono zbog éega je ‘dealizam toliko neprivlatan jeste upravo kabnalakoéa sa kojom on objanjava sve. Jer idealizam sve probleme reSava- ispraznjavajuti ih." Kao jedan od pozitivnih razloga za prihvatanje metafizitkog realizma, Poper obra- laze da gotovo sve prirodno-nausne teorije impliciraju realizam, w smishy da, ako si ‘one istinite, onda i realizam mora bit istinit** Ovde, medutim, imamo sluéaj doka- Zivanja metafizickog pod pretpostavkog nauénog realizma, dok sam naugni realizam pretpostavlja metafizieki, so predstavlja krug u dokaza, Cak i ako bismo odbaciliargumente izvedene iz nauke, preostali bi, smatra Poper, argument iz jezika. .Racionalnost, jezik, argument, sve se to bavi nekom realnoseu, i ‘upudeno je public. Sve to pretpostavlja realizar." Jer Ijudski jezik je bitno deskripti= vvan i argumentativan, te ukuuje opis 0 nekom stanju stvari koje moze bit stvarmo ii ‘maginamo. Poper, dade, priznaje da mi mozemo da sanjamo da koristimo deskripti~ ‘van jezik i argument, ali ipak smatra da je upitanju jak, racionalni argument. Mozemo ‘pak primetti da je ovde ponovo na delu krug u dokazu, jer iz realistidke osnove jezika, Poper zakljucuje u korist metafizickog realizma, koji je upravo pretpostavka realisti- Enos jezika Koliko je, dakle, Poper insistirao a kritiskom racionalnom pristupu, toliko je kriti- ku racionalnost izostavio u pogledu problema opravdanja metalizitkog relia Ipak, njegov zakljuéak bio je: Da sumiram, prediazem da se prihvati realizam kao jedina smislena hipoteza ~ kao pretpostavka kojoj nije ponudens nijedna smislena alternati- ‘va. Ali, ako bismo bili dosledni zahtevima Poperovog kritickog racionalizma, nije toper, Ojekno sacm 8, > Peper Realm and the Am of See 8,1 oe Ot sana vie OLdno glediste ne bismo sme da pribvatimo po cenu odustajanja od krtigke analize koja datu povieiju Sin neodrzivom. INSTRUMENTALIZAM VS. MODIFIKOVANI ESENCUALIZAM Suprotstavijajudi se ne samo metafizickom, veé i nautnom antirealizmu, Poper inlage kritiku instrumentalizma kao jednog od njegovih najeksplicitnijih oblika. Pod {nstrumentalizmom podrazamemvam uéenje da nauému teoriju poput Njutnove, ili Aj- nstajnove, ili Sredingerove treba interpretirati kao instrument /nSta osim instrumenta, za dedukciju predvidanja buduéih dogadaja (oarotito merenja) ia druge praktitne primene; i posebnije, da nauénu teoriju ne treba interpretirati kao istinsko nagadanje (© strukturi sveta ii kao istinski pokuSaj da se opi8u i2vesni aspekti naseg sveta." Instrumentalisticko glediste, prema tome, porige moguénost da nauéni stavovi budu ‘nterpretirani kao istiit ii lai Tako naugne teorije mogu da se posmataju kao instrumenti predvidanje, one nikako, prema Poperovom misljenju, ne mogu da se syed samo na ovu ulogu, jer one nisu na prosto .pravila izraéunavanja” koja se susre¢u u primenjenim naukama i inzenjerstvu Instrumentalizam je, pak nemogan da protumaéi ove razlike, on ne moze da pribvati da je neke teorja kao takva zanimijiva nezavisno od razmatranja njene buduée kori- snosti:” Poper stogaizlaze argumente protiv instrumentalizma praveéi raziiku izmedu teorijai pravilai2radunavanja, odnosno, pristupa teoreticara i instrumentalist ‘ajpre, logicka strukturateorjarazlikuje se od strukture praviléi2ragunavanja: too- rije su deduktivnisistemi za koje se pokuSajno tvri da vaze svuda iu svim vremenima, ddok se pravila izraGunavanja mogu predstavitiu tabelarmom obliku, pri emu se uvek ma na umu odredena praktiéna serha, Takode, pravila izraéunavanja mogu da se zasni- ‘vajuna teoriji,dok obrmuto nije moguée." Medutim, isam Poper kaze da ovaj argument nije odlucujuti jer bi se moglo prigovoriti da su same teorije neSto poput .proslavjenih pravila izracunavanja” koja treba Koristiti 2a sastavljanje posebnijb pravila, Slede&i Poperov argument glasi da se pravilaizzagunavanja biraju samno 2bog ajibo- ‘ve korisnosti, dok se 2a teorje moze ret da su lane, Sto nee nuzno opozvatinjibovw korisnostu svrhu izragunavanja. Ovde pak Paper ponovo pravi logigk gresku petitio rincipi, s obzirom da opovrgava instrumentalizam pod pretpostavkom ~ njemu su- protstavljenog naunog realizma, koji sam tek zahteva dokezivane. Proveravajuéiteorie, obrazlaze dalje Poper, moramo pokusati da ih opovrznemo, ddok isprobavajuéi instrumente jedino moramo da znamo granice njihove primenli- vosti. Jer ukoliko naidemo na granice primenljvesti teorije, ona ée biti opovrgnuta, {mi emo tragati za boljom, dok ako naidemo na granice primenljivost instrumenta, neSemo ga odbacii.Tovde mogemo uot stu logitku gresku: Poper pola od nauéno- realistitke osnove svog falsfikacionizma, to samo po sebi nije nezavisno argumento- vvano stanoviste, Jer iz ugla insteumentaliema, lako bi se moglo urvratiti da se uprave am an te im of Stni teorija, je granice primenljivosti postanu ofigledne, nege odbacit u potpunost, vot 6e se njena primena prosto ogranitt oper takode smatra da instrumentalizam moze da objasni isradivatku funkeiju tcorija samo pod uslovom da uzme teorije za instrumente itrazivanja, Aw tom slugajy, ‘on bi morao tada da prizna kako postojirealnost koju valjaistraiti; a ako je tako, ona se ‘moze opisati, istinito ili a2no, So je upravo ono Sto instrumentalista Zeli da porekne.* ‘Medtutim, Poper previda da instrumentalizam moze da prihavti metafzitk realizam, ali ‘nei nau, te da istrazivanje realnosti a njega znadi pronalazenje moguénost 7a nova predvidanja, bez obzira da li je sama teorjaistinta ili ne w stnislu korespondencije sa realnoféu, ‘Kao jedan od svojth kljucnih argumenata proti instrumentalizma, Poper navodi ne- _moguénost ove koncepeije da pravi razliku izmedu predvidanja dogadaja neke poznate ‘ste i dogadaja neke nepoznate vrst, 0 éioj moguénosti ueimo upravo iz same teorije. .Predvidanja ove [druge] vrste esto se pojavljyjuu okviru neke nove teorije na iznena- ‘enje njenog autora Cia je jedina namera takode mogla biti da otkloni neke od teskoéa tada postojeée teorije. Oni otvaraju novi i nesluceni svet Ginjenica ~ ili motda novi aspekt naseg starog sveta"* Ovu, iavorno Hjuclovu (William Whewell dstinkeiju Po- per koristi kako bi pokazao da naugni realizam, 2a razliku od insteumentalizina, moze ‘opisati ili objasniti novi prediktivni uspeb, pri Gemu, kako primesuje Alan Mazgrejy, novi prediktivni uspeh nije premisa iz koje izvodimo prihvatlivost nauénog realizma, ves je on zakljutak, explanandum, éiji explanans ukljuéuje nauéni realizar.” (Ovo bi bili neki od osnovnih argumenata kojima se Poper suprotstaja instrumen- talizmu, zakljuCujuét da je tendencija instrumentalizma antracionalisticka, posto iz ‘jeg sledi da Iiudski razum ne moze da otkrie nijedou tainu naseg sveta. ‘asuprot instrumentalizm, ai i esencijalizmu, kao gledistu prema kojem nauka ‘mora da traga 2a konatnim objasnjenjima pomoéu sustina, odnosio pomogu bitnih svojstava neke stvari, Poper bira ,treée glediste”: modifitovani esencijalizam.* Modi- ‘ikovanje eseneijalizma Poper zasniva na odbacivanju njegove tri kljuéne pretpostavke: ideje kona€nog obja8njenja, ,pitanjaSta-jeste”i pozivanja na inherentna svojstva stva- 1, Naime, svako objasnjenje moze se dalje objaSnjavati pomosu teorie ili pretpostavke vigeg stupnja univerzalnost, te stoga nema objainjenja koje ne bi trebalo dalje da bude objaSnjavano. $ druge strane, moraju se napustt pitanja koja se tifu sustine stvai: Sta fe neka stvar, ta je njena sustina ili njena pritoda. Konaéno, pri objaSnjenju ponasanja rneke stvari ne mozemo se pozivati na esencijalna syojstva inherentna tojstvari, jer to slediste uopste ne uspeva da razjasni zasto se raalitite pojedinagne stvari ponasaju na sligan natin: Ako se ka%e ,zato Sto su im suStine slifne’, postavlja se novo pitane: alto ne Bi bilo isto toliko razlicitihsutina kok i razligitihstvari?™ “Modifkovani eseneijalizam vidi pak odgovarajuéu formu objssnjenja uw univerzal- to 516 “gave, Deine Agamenfr Sic Real, Relat and Reem Soc, (Wl ‘ower Ace Paihrs, 98 299252, 35, “Dope jel acu 78 tos 1 98nim prirodnim zakonima: oni uvek zabtevaju dalje objafnjenje, ne predstajaju sustina stvar,niti su inherentni pojedinagnim stvarima, Prirodne zakone Poper odreduje kao hipotetiske opise strkturalnih svojstava pritode, koji motaju zadovoljti dva uslova: 'moraja posedovati bogatstvo sadr2aa jizvesnu Koherentnost ii cclovitost” opisanog. stanja stv Dakle, kao i sam esencijalizam, njegova modifikacija takode zauzima stay prema kkojem nauka treba da nastoji da otkrie strukturu sveta. Meducim., za razliku od esenci- jalizma, Poperisti¢e da je poptuni opis sustine sveta pomo€u nasih univerzalnih zakona, neostvariv, odaosno texko da u take nefto modemo da poveruiemo. Ali ono So je wna So) modi, jeste sve dublje i dublje prodiranje ka strukturi naseg sveta §. ka sve bitnijim { bitnijim njegovim svojstvima.” Na osnovu dega Popet moze da teri opravanost takavor rasta saznanja? ,Zadatake nauke, koji se, kao to sam rani naveo, sastojiu pronalazenju zadovoljavajucih obja- §njenja, to8ko se moze shvatiti ako nismo realist, Jer zadovoliavajuse objasnjenc je ‘ono koje nije adhoc; a ova ideja—ideja o nezavisno) evidenciji- se tebko moze shvatiti ber ideje o otkrigu, o napredovanju ka dubljim slojevima obja8njenja: bez idaje da po- stoi nesto Sto mi weba da otkrijemo, neSto Sto weba da krtigki razmottimo.”® Reé je, dakle,o nautnom realizmu koji stojiu neposrednoj vezi sa Poperovor metodologijon, te predstavlja osnovu njegovog modifikovanog exeneijalizma, Time smo stigli do pro- Dlema nauénog realizma i kritickog racionalizma u Poperovoj filozofij NAUCNI REALIZAM I KRITICKI RACIONALIZAM Poperow nauéni realizam ne treba poistoveéivati sa onim sto je on podrazumevao pod metafizickim realizmom, pa ni sa ,strogim” nauénim realizmom kao stanovistem prema kojem naugne terije predstavijaj istinitu predstavu 0 realnosti, u smislu kore- spondentne teorije istine. Ne radi se ni © potpunem nauénom antirealizmu, s obzirom da karaktor nauénih teorja Poper ne vidi kao apsolutno nezavisan od pojma istine. U pitanju je koncepeija koja sadr2i noke od stavova kak jednog, tako i drugog od ova ddva suprotstavljena gledita, i koja ih oblikuje u jedinstveno stanoviste kao teoriju ist nolikost: ,postoje odlgni razlozi da se kaze da'mi pokasavamo u nauci da opisemo i da (koliko je to moguée) objasnimo realnost." Nauni realizam Poper stoga odreduje kao glediste prema kojem procedura koju usvajamo ukljucue (sve dok ne prestane da funkcionise, na primer zhog anti-racionalnog stava) uspeh u sms da na8e hipoteticke teorije imaju za cilj da se progresivno pribize istni to jest, do istnitih opisa izvesnih Einjenica ili aspekta realnost.”” Popcrovo glediste na problem istine nauénih teorij este, dakle, nautno-realisti¢ko, Uutoliko sto nauéne teorije postavlja u odnos prema istini, oznatavajuéi th kao manje ili vikeistinolike, odnosno dale ili blieistni kao regulativnom principu. Ono je nauéno- tao. >in 94realistcko i iz razloga Sto podiva na stavu da nauéne teorije mogu bit istnit, iako ‘odgovor na pitane, da Ii sui u kojoj mer istnite, nije moguse utvrditi. Sa druge strane, ‘upitanju je i jedna vrsta naunog antirealizma, upravo s obzirom na sav 0 nemogucno- sti utordivanja istinitosti nau sledita Razlozi zasnivanja ovakve vrstennuénog realizma w Poperovojfilozofji nauke leve 1 jednom od Kljuénih momenata njegovog falsifikaciomizma: u ideji rasta nauenog saznanja. Veé keitetijum nauénosti teorija ~ opovrgljivost, oznacavajusi moguénost ‘opovrzavanja, upuéuje na nuznost uvodenja neke regulativne instaneije w odnosu na kkoju ée teorjazaista biti opovxgnuta, Setimo se da je 2a Popera teorja opovrgunta ako se ostvari neki od dogadaja koje opisuje klasa njenih poteneijalnih pobijaéa, pri emu 6 tj dogadaj biti opisan singularnim egristeneijalnim iskazom. Takve iskaze moramo, _medutim, pribvatiti po konveneji,s obzirom da njhovu istinitost ne maemo dokazati a je Poper ostao dosledan ovo ide, i samo opovrgavanje moralo bi da bude priznato kao stvar konveneije, te bi se kao rezaltat dobila nesamerljivost nau teorija koja tukazaje na kvantitativn, ali nikako i kvalitativn rast nauénog saznanja.*" Medutim, oper namaéava: ,.Kada govorim rasta nauénog saznanj (...J,nemam 1a umu na ‘gomilavanje posmatranja, veé neprestano oburanje naugnih teorija i njibovu zamena Doljim teoriama ili tearijama koje vige zadovoljavaju."= Ret je, dakle, o napretku w sazmanju, ij kriterijum predstavlja priblizavanje objektivnim strukturama stvarnost Utoliko je Poper morao da uvede kako metafizicki realizam, tako i pojam iste, koje je ‘jedinio koriste se Tarskijevom definieijom istine, Zbog éexa pak Poper odustaje od potpunog naunog realizma? Razloge za ova} ‘otklon mozemo naéi u osnovame njegovog kntitkog racionalizma. Najpre, odbaciva- nije svakog induktivizma znatito je 2a Poperovo stanoviste nuznost odbacivanja mo- guénosti empirijske verifikacije nauénih teorija, pa prema tome, stav 0 nemoguénosti saanuanja njihove itinitosti. Pribvatanje strogog nautnog realizma bilo bi, na tj natin, ‘u potpunoj suprotnosti sa teorijom falsfikacionizma ~ jer ukoliko bi se usvojila i samo {edna nauéna teorja kao apsolutno istinita, kriterjum opovrgljvest potpuno bi izgu- bio smisao, kao i Koncepeija .pretpostavki i pobijanja” , a onda i ideja rasta naucnog. saznanja Neku vrstu kompromisnog stanovista izmedu nauénog realizma i antirealizma, oper je nafao u teorijiistinolikost, smatrajuéi da na taj natin mode da rebabilituje 2z2dravorazumski pojam aproksimacije ka istint: moj clj je rehabiltacjaideje zdravog ‘azuma koja mi je potrchna da bi opisao ciljeve nauke, i Koji, rvrdim, le%e u osnovi ‘kao regulativni prep (maka i samo nesvesno i intuitivno) racionalnosti svi kitickih ‘naugnih diskusija.* Naucni realizam, u obliku teorj itinolikosti, stoi, dakle, u osnovi > Pod Svan rast” poiannevs se vant (on) psn anni erin, dk Soa ais rman aged y saan PR parame nso! ea ncomenurbil aah ‘coin ea je vasa Kun ajar, ok dra peas dere meds ane pan Shon aru mat sara Da kore sa sama tao, Pope jaro Slats iv ean rd ppt pain aA 1, Pape Hempel acon ~o pilates ait erie fa apt: Regan cot, (ee) Wine, 22 ol 34 Hina silts dive Zageh,208 23s SSDopper KR. ah rainy and the growth of lis bee 7 Peper Ott sung 9ssamog krtitkog racionalizma. .Tvrdim da je Kontinuirani rast neSto od sustinske va- ‘vost 2a racionaln i empiriski karakter nauénog znanja;tvrdim da ako tj rast presta- ne, nauka nuzno gubi taj karakte.”* A kako u osnoviideje rasta naunog saznanja stoi nani realizam (u obliku teorijeistinolikost), on je od jednakog zaéaja za Poperov predstavu racionalnosti nauke. Alt Lova pozieija ostje problemati¢na, jer, najpre, odnos nauénih teorija prema isti- ni, zapravo jest priblizenost stn jedne teorje w odnosu na drugu, ane nau teorija ‘wdnosu na nekakvu apsolutny istinu. Medurim i ovu relaciju mozemo odediti samo jntuitivno”: .premda funkcije merenja sadriaja, istinosnog i neistinosnog, mogu da Se n principw porede (2ato Sto se Verovatnose u principu mogu porediti) generalno ti ‘nemamo sredstva da ih poredimo na drugi natin nego uz pomoé poredenja neizmerenih sadrZaja supamitkih teorija, mozda samo intutivno."* 108 veéi problem predstavlia nepastojanje samog krtcrijuma istine, kao korespondeneije sa Einjenicama,” tako da nije jasno na koji naéin onda mozemo govoriti o teorijama koje su sve blize ist, Da nau realizam stojiw osnovi kritickog racionalizma, pokazuje i gore vet po- ‘menuti Poperov stav 0 zadatku nauke, koji se (7adatak) te8ko moze shvatti ako nismo waist, Potvrdu 2a to imamo iu njegovorn odgovoru na pitanje, 2aso je razumno da se verujeu rezultate nauke — u eorie koje su dobro proverene posmatranjima, Poper, na me, objaSnjava da ono u Sta ,racionalno verujemo” u nauci nije istna, vec istinolikost ‘nautnih teorija. Mi verujemo da su one dobre aproksimacije kaistini, iako mogu biti ‘zamenjene i boljim aproksimacijama.”* Racionalnost ovakvog verovanja potiva upravo ‘a napretkcy nauke, tna ,napredujuéem opozivanju teorija™. Poper objasnjava da je ravionalno verovati u ovakav karakter naugnib teorijaGak i ako se sutra pokaze da se ‘ono Sto smo dréali za zakone mebanike, odjednom promenilo. ,Ovajpristup, prema ko- jem je osigurano predivljavanje potisnute terije kao aproksimacije, predstavlja zahiev realizma | metoda nauke (kurv pridodat, D. S.]. Oznaciti promenu naprosto kao Ginje- nicu koju smo registrovali, vodilo bi prihvatanju cuca, odnosne napustanju potrage 2a racionalnim objasnjenjem, i prema tome, napustanju zadatka nauke ~ racionalnost.™® oper, dakle, eksplicimo usvaja realisti&ko polaziste kao pretpostavku teorij isti- nolikosti, odnosno pretpostavk racionalnog verovanja” u rezultate nauke, Pod reali ‘zmom se tu verovatno ima u vidu metafizicki realizam, s obzirom da bi nauenirealizam uu ovom sluéaju vodio ka dokazivanju idem per idem (stog istim): nauéni realizam Zzahtevao bi usvajanje teorijeistinolikosti koja je sama jedan oblik nauénog realizma, ‘Meducim, i u slutaju metaizitkog realizma ovakvo Poperovo zakljutivanje je pro- Dlematigno, Ne esnovu metafzitkog realizma i metoda nauke teba usvojiti nauéni realizam (kao verovane u istinolikost nauéni teorija), Sto zmati dase, s jedne strane, {edna realistika pozicija, kao pretpostavljena, dokazuje drugom, dok s druge strane, > onpe KR oh rata and he growth of lcd, 7 "Ue as Popper nmareneg aoa ati 2 cc VO 3 9~ 2 1. ope Objekt suena st. Pop meta m dogony est sat at ak ince es ae al p> prance dans. Pop Osos sma nt 278) Popa Tashan sie dane dh serum sine woz psa snow Astemao san ‘cen arifiaom jen Paper Obes nama) Pore alien te Sin of ee ian 58 96pretpostavku naugnog realizma treba da predstavlja metod nauke, koji se zasniva na Poperovom krtiskom racionalizmu. Time se pokazuje da je u osnovi Poperovog nau {nog realizma kako metafizicki realizam, tako i koncepeija krititkog racionalizma, dok je, sa druge strane, nauéni realizam, kao Sto smo pokazali, osnova Poperovog kritickog racionalizma, To zaéi da je u pitanju porpuni krug u zakljutivanju, s obzirom da se ricki racionatizam i nauént realizam u Poperovoj filozofii medusobno pretposta- baju. Ksiticki racionalizam dabija smisao tek pod petpostavkom nausnog realize, dok naugni rvalizam,u vidu teorije istinolikosti, proiilazi tok kao rezultat Poperovog: falsifikacionizma, koji je osnova njexovog krti¢kog racionalizma “Medutim, kao da je i sam Poper uvideo probleme sa kojim se susrege kako povieija, realizma tako i racionalizma: ,Metod nauke je racionalan: on je najbolii koji imamo. ‘Stoga je racionalno prihvatiti njegova pravila; ali ne w smista da treba w njih slepo da vverujemo: nikada ne mozemo unapred da znamo gde ona mogu da nas imevere."* (Ova) uvid o neizvesnosti nausnog metada skoro da je blizak potpunoj naugno-antirea- listitkoj pozieij, Sto Poper nije uspeo da izbegne ni argumentom koji odimah pridodaje ‘uz pomenutu misao: ,Ipak, sloniti se na rezutate naukejesie razumno, ili racionalno, hog svih praktienih racloga."® Jer, obraziade Poper, izmedu dve teotije, racionalno je ‘zabrationu, koja je prezvela duzu kritiGhu raspravu, ukljucujuti i empirijsku provera Dakle iz praktignih razloga treba pribivatiti.racionalno verovanje”,s obzirom da pra atigniraziozi potivajuna racionalnojkritie. Ovde je, medutim, na delujedna zatvorena forma racionalizma, u kojoj se na osnovu racionalnosti angumentuje u prilog racional- ‘osti, ako sama (racionalino zasnovana)logika iskljuéuje takav naéin zakuéivanje kao ddokazivanje istogistim, Nasligan naéin, Poper se ograduje i od zamki metafizickog realizma: ini mise da ‘uokviru metodologije ne moramo da pretpostavimo metafizitki realizam:; niti mozemo, ‘mislim, da od njoga dobijemo neku pomoé, osim intuitivae vist U tom smislu, mi ‘ne mozemo, smatra Poper,tvditi da je cilj nauke, kao pronalazenje zadovoljavajuéih ‘objasnjenja, ostvari niti uz pomoé, nit bez pomoei metafizitkog realizma. ,Racional- no bavijenje metodologijom [...] ne zavisi od metafzitke i najverovatnie neistinite pretpostavke da istnitu strukturalnu teorju sveta (ako je uopSte ima), 2ovek moze da otkrie ili da ona moze da bude izrazena Iiudskim jezikom.”* Ako se ima u vidu ova Poperova misao, onda nije Cudno Sto su ga neki kritigari svtstavali medu instrumena- liste Jer ovde ne samo Sto je izra2ena sumnja prema moguénesti dolaska do nekakve istiniteteorjeo strukturi sveta veé i sumnja prema moguénosti postojanja jedne takve teorje. Stoga se, 2a kraj, mo2emo 2apitati, Koliko je naugni realizam uopste od:2iva pozicija, ako se 2a polaziste ima refleksia nauke kao racionalne ilogitki Konsekventne discipline ® Gas 87 Oud Paper aij db mpi ue tik ao apse sae routs ‘Matai ako ops nan an ih pedals ac rt, onde pcs da aac set stinov i oneness, dak dag late hoe aim ean eink ez ‘sods, nb glo bud ake acolo. “Tee Osi ue "Np Amon OH (Anhiony Oe ”Ako se ina u vidu polaziste Poperove filozofie nauke — kritii racionalizam, koji predstavlja temelj kako metoda same nauke, tako i refleksie 0 nauei, nauéni realizam javlja se kao problematigno glediste, Ukoliko bi Poperov racionalni metod trebalo do- sledno shvatt,pitane je da li se uopste moze utinit korak ka ideji kvalitativnog rasta ‘naunog sazmanja, s obzirom na antindulktivistigi i konvencionalistigki stav u pogleda singularih egristenejalni iskaza. A to onda znati da bi kriti¢kiracionalizam bio da- Ieko bliaistanovistu koje nauéne teorje vidi kao medusobno nesamerljve, a rast nau {nog saznanja kao kvansitativni rast U tom smislu,razlika izmedu Poperove flozotiie rnauke i njoj radikalno suprotstavljenih gledista Fajerabenda, Kuna i Lakatoga moda ne levi pre svega u problemu metodologije nauke, veé u jednoj jo8 izvornijoj raz koja setige upravo nauénog realizma. oper je, medutim, pokusao da spoji svoja metodoloska naéela sa nauéno-realisti- ‘kim gledistem, preuzimajuéi Tarskijevu tear istine i uvodeéi pojam istinolikost, pak, kao Sto smo pokazali, i Poperova teorija iste, injegova koneepeiiaistinolikosti ostavljaju nerazreSenim unutraénji protivreéne stavove, dok njegov nauéni realizam i keititki racionalizam stoje w odnosu medusobne pretpostavljenost LITERATURA 1. Beréié, B, Popper, Hempel i Wason ~ 0 psiholosko} i logi¢ko} asimetri verfkacije 1 falsifikacije, w: Revija za sociologi, (uz) Winter, J. Z, Vol. 34, rvatsko sociolosko drustvo, Zagreb, 2003, st. 23 41 2, Fajerabend, P, Protiv metode: shica jedne anarhistcke teorije spoznaje, .Neselin Masless”, Sarajevo, 1987, 3. Lakatos, I, Historia nauke I njezine racionaine rekonstrukcje, w: Filozoffa nauke, (ur) Sesardié, N, NOLIT, Beograd, 1984, st 266 312. 4. Novakovig,S. (ur), Nauchi realizam iantirealizam u savremeno} metodologifi:hre- stomatijatekstova, Institut za filozofju Filozofskog fakulteta u Beograda, Beograd, 1998, S. Musgrave, A, The Ultimate Argument for Scienifie Realism, u: Relativism and Rea- lism in Science, (ur) Nola, R, Kluwer Academie Publishers, 1988, str. 229 — 252, 6, O'Hear, A, Introduction to the Philosophy of Science, Oxford University Press, 1939, 7. Poper, K. R, Logika naucnog otkri¢a, NOLIT, Beograd, 1973. 8, Poper, KR, Preipostavke J pobijanja, Indavatka knjitarnica Zorana Stojanoviéa, Novi Sad, 2002 9. Poper, K. R, Objektiono saznanje: evolutivni pristyp, CID, PAIDEIA, Beograd, 2000. 10. Popper, K. R, Truth, rationality and the growth of sclemtfic knowledge, Kloster ‘mann, Frankfurt, 1979. 98,LL. Popper, Realism and the Aim of Science, (ur) Bartley, W. W, Hutchinson, London, ‘Melbourne Sydney, 1983, 12. Putnam, H, Mind, Language and Reality, Philosophical Papers, Volume 2, Cambri- ddge University Press, Cambridge, 1975. 13. Tarski, A, The Semantic Conception of Truth and The Foundations of Semantics u: Philosophy and Phenomenological Research IV, University of California, Berkeley, 1944, (prevedeno u /ypertext 6, 10, 1997, worw.ditextcomtarskitarskil htm) 14, Trigg, R, Rationality andl Science: Can science explain everything?, Blackwell Pus Diishers, Oxford, 1993. 15, Ule, A, Razlozi Popperova znanstvenog realizma v: Revija za sociologifu, Vol. 34, Hirvatsko sociolosko drustvo, (ut) Winter, J. Z, Zagreb, 2008, str, 9 21 Dunja Ssetia Filozofski fakultet, Novi Sad THEORY OF TRUTH AND SCIENTIFIC REALISM, IN POPPER’S PHILOSOPHY OF SCIENCE Abstract: Poppet’ etal rationalise together with its result the doa oF qualitative growth of scientific knowledge ~ require aconeept of truth inorder wo reah it full meaning. Because of his am-inductivism, Popper's concept of uth serves as a regulative principe of seienltc kno swledge Chased on Taski's semantie theory of trath), while the concept of verisimlitude should characterise the elation hetwcen selene theoies andthe tat. However, the paper shows that such a conception of truth and therefore Popper's scienifc realism as wel, contain contradicto- 1 statements. Furthermore, Popper’ eiialratonalsm and sient realism stand ination ‘of mutual presupposition, so that without each other the meaning is lost, producing atonal tensions between these ta ideas within Papper’ work, ‘Kep-wond: teh, vesisiude,exteal rationalism, metaphysical realism, seientife rea lism,