Athe XII, 23/2015 UDK 1 Heraclitus Originalni nauéni rad Original Scientific Article ANA MILJEVIC! Novi Sad LOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFII Sazetak: Rad preispituje temeljne pojmove Heraklitove filozofije kroz komparativnu analizu fragmenata, koji svojom hijastiékom strukturom, paralelizmom delova unutar svakog fragmenta, te ritmickom i etimoloskom igrom grade paradokse. Kako se Heraklit koristi paradoksima pri izgradnji osnovnih ontoloskih pojmova, nameée se pitanje da li ovako izrazena logosnost bivstvovanja, ima unapred odreden metod. Heraklitoy prvi fragment, koga mnogi autori nazivaju jo’ i programskim fragmentom posmatran je u radu kao takav i u metodskom smislu, Ono sto analiza ovog fragmenta donosi jeste to da Heraklit koristi etimoloski i analiti¢ki metod kojima se u saznajnom. smislu gradi, a u ontoloskom smislu pokazuje paradoksalnost unutar pojmova. U tom kontekstu rad utvrduje povezanost pojma 4470s (logos) sa pojmom goévnor (tazboritost) i 73 coed kroz Heraklitov izraz 8 +6 roedy (Jedno-mudro). Kljuéne revi: Heraklit, 44705 (logos). gedrnots (razboritost), ré cogéy (mudro), spoznaja, metod, paradoks UVOD ILI NA TRAGU HERAKLITOVOG POJMA LOGOSA dav pup Dargai, dvébmor oix everest, dvebsgebvryroy dav nai togov? Tzuzetno je te8ko izneti sve tipove objasnjenja Heraklitovog logo- sa (Aéyos). Cini se da je znaéenja koliko i tumaéa. Pojedini poima- nje logosa svode na pojam reci, govora ili pouke, poput Barneta? i 1 E-mail adresa autorke: anamiljevie@gmail.com 2 Diels, H., Die Fragmente der Vorsokvatiker, Bd. 1, Weidmannsche Buchhandlung, Berlin, 1906, DK22 B18 ..Tko se ne nada ne¢e nai nenadano, jer je ono nedokudivo i nepristupaéno.” Heraklit, Swedocansiva i fragmenti, Matica hrvatska, Zagreb, 1951., str. 46., prev. Majnarié, N 3 Bamet u prevodu Heraklitovih fragmenata za logos Koristi englesko Word, i potom se tck u jednoj fusnoti okreée kratkom obrazlaganju svog izbora. .,The Aé7os is primarily the discourse of Herakleitos himself, though, as he is a prophet, we may call it his «Word.» It can 139140 ARHE XII, 23/2015 Znela. Celer* i Kranc’ mu pripisuju nesto Sire znagenje smisia, pa éak i uma, dok neki logos smatraju objektivnim kosmoloskim zakonom, kao Lasalé i Kirk. Medutim, nijedna od ovih filozofskih pozicija ne iscrpljuje Heraklitov pojam /ogosa, iako je veéina njih veoma koneizna i vrlo precizno odreduje Sto nam Heraklitovi fragmenti donose U Heraklitovim fragmentima, po prvi put se u povesti pojmovnog mi- Sljenja ideja logosa kao sve-prisutne prozimajuée opstosti_ bivstvovanja otkriva kao ,,jedinstvo u mnostvu, i razlike u jedinstvu” u kome je ,sukob opresnosti sustinski za bivstvovanje Jednog”.7 To sustinski iskazuje mudrost, koja sluga Jogos, kojim jeste sve Jedno (& ravra). Ova opStost (ra nayra) oznagava sveukupnost bivstvujuéih u celini bivstvovanja, koji nisu nekom spoljagnjoséu skupljene u Jedno (4), veé po prirodi samog /ogosa koji je sveprozimajuéi princip. Tek se njime sve sustinski sjedinjuje, ne ukidajuéi svoje posebnosti, i biva Jedno, koje je opite tj. zajedniéko,’ te se ono neither mean a discourse addressed to Herakleitos nor yet “reason’. (Cf. Zeller, p. 630, n. 1; Eng. trans. ii, p. 7, n. 2.)” u Bumet, J., Early Greek Philosophy, A & C Black, London, 1920, p.l21. 24705 je prvenstveno diskurs samog Heraklita; ipak, kako je on prorok, mozemo ga (2dy0g) nazvati njegovom Reéi. To ne moze matiti niti diskurs adresiran na Heraklita nti joS razum (videti Celer, str. 630.) (prev. aut), 4 Praveéi paralelu izmedu Parmenidovog i Heraklitovog utenja o promeni Celer kaze: ~Wahrend demnach Parmenides das Werden leugnet, um den Begriff des Seins in seiner Reinheit festzuhalten leugnet Heraklit umgekehrt das Sein, um das Gesetz des Werdens nichts zu vergeben, wabtend jener die Vorstellung der Veranderung und der Bewegung fur eine Tau- schung der Sinne erkléit...” u Zeller, E., Die Philosophy der Griechen in ihrer geschichtlichen Entwicklung, erster Teil, zweite Halfie, O.R. Reisland, Leipzig, 1919., $. 807, 808. .Dok je Parmenid negirao postajanje da bi bivstvovanje o&uvao u distoKi, dotle Heraklit upravo suprot- no smatra da bivstvovanje ne postoji bez zakona postajanja. Dok jedan predstavu promene i kretanja objaSnjava kao ruzmenu smisla...” (prev. aut.) 5 Diels, H., Die Fragmente der Vorsokratiker (griechisch und deutsch), dritter Band, elfte Auflage herausgegeben von Walter Kranz, Weidmannsche Verlagsbuchhandlung, Zitrich/ Berlin, 1964, S. 260. Na ovom mestu je jasno Heraklitov Jogos odreden kao svetski um: ,.Ver~ nunft, Sinn, Aéjos = ‘Egufig (bei Homer) Theagen. 2 (I 52, 12) — Weltvemunit. 73 nity Aéyov aldoa”Herakl. B 5 6 ..With Lassalle the Heraclitean Logos become a low of thought. It is the pure, intelligible. logical law of identity in process of being and non-being. It is he low of opposites and the change into the same.” u Fishman, S., Lassalle on Heraclitus of Ephesus, u Joumal of the History of Ideas, Vol. 23, No. 3, University of Pennsylvania Press, 1962, p. 387. Sa Lasalom Heraklitoy logos postaje zakon misli, To je Gist, razuman logitki zakon identitela u procest. bivstvovanja i ne-bivstvovanja. To je zakon supromnosti i promene unutar istog...” (prev. aut.) 7 Kaluderovié, 7... Heraklitova vatra, u Pedagoska stvamost, br. 9-10, Novi Sad, 2009., str. 805-877. 8 Veoma je vazno naglasiti, da Heraklitovo ,opste” nije opStost u logitkom smislu. He- raklitova opstost ne postaje indukeijom niza pojedinatnosti, te ona nije ni opStija od neveg drugog. Kod Heraklita opite (das Allgemeine) znaéi i zajednicko (das Gemeinsame) i tiée seLOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 141 ne rastaée u Heraklitovoj filozofiji u posebne sfere poput etike, politike, kosmologije, epistemologije, teologije, niti se kao takvo u ovim disciplinama razmatra. Heraklitovo uéenje sadrzinski i pojmovno ne odgovara u potpunosti ovim aspektima, éime se iskljuéuje svaka jasna podela na gore navedene oblasti. Istina je da, ako potrazimo prelomno mesto u razvoju zapadnog pojmovnog misljenja, moZemo ga pronaéi u Heraklitovoj filozofiji, ali ta okosnica lezi, kako u razumevanju prirode kao predmeta miljenja, tako i u razumevanju prirode samog misljenja, koji ne stoje jedan nasuprot drugom, nego bag kao i Jogos, jedno drugo proZimaju. U tom pogledu potpuno stoji Hegelovo zapazanje da Heraklit shvata .....samo apsolutno kao taj proces — kao samu dijalektiku”?. Etimoloski gréka reé Adpog potiée od glagola Aéyw, Sto znati govoriti, kazivati, pa éak i racunati. Vidimo, da se u ovom glagolu iscrpljuje obim pojma /ogos, kako ga koriste Homer i Ksenofan. Medutim, glagolu A470 Hajdeger pronalazi jednu, takoreéi, izgubljenu semantiku. Po njoj Aéyw ima izvomo znaéenje u brati, skupljati dakle nemacko sammeln!®, ili izvorno lesen (Citati, brati), jer imenica die Lese oznagéava berbu, Dalje, kako je ono obrano, skuplieno da le%i tako glagol 22yw znaéi skupa-pred-lezati- pusteno (prev. autora originala: beisammen-vor-liegen-Lassen)!!. Oslanjajuéi se na predstavljenu semantiku glagola Agyw, Hajdeger Gita sve Heraklitove vi8e ontoloskog principa ili preciznije principa koji je zajednitki, kako za kosmos tako i za Ijudsku zajednicu. 9 Hegel, V. F,, Istorija filozofije 1, Kultura, Beograd, 1970, str. 241. Dijalektika je trojaka: ona je prvo spoljasnja i uopStena, te se ne tie rasélanjivanja samih stvari; potom je subjek- tivna i tide se opazanja stvari; i na kraju dijalektika je shvacena kao princip. Ovaj treéi vid dijalektike Hegel pripisuje Heraklitu. Njime je sama dijalektika shvacena kao princip kojim apsolutno jeste. 10 Nemacki glagol sammeln na srpski mo%emo prevesti sa sakupiti, prikupljati; okupiti; sabirati, zbrati. zatim figurativno sa povratnom zamenicom sich sammeln kao pribrati se, povratiti se... (Kangrga, J., Nemacko-srpskohravatski reénik, Prosveta, Beograd, 1953.) Ov semantika je Hajdegeru vaZna zbog ontoloskog statusa pojma logosa, Da bi ovakvo tumaéenje uopate bilo moguée, pojam logosa treba staviti u vezu sa bivstvovanjem, i to ne tako, kao da je logos jedno u nizu bivstvujucih, nego tako Sto treba pronaéi identitet izmedu logosa i bivstvovanja, koji bi kasnije znacio identitet bivstvovanja i miSljenja. Otuda Hajdegerov para- Ielizam izmedu grtkog 2é;w (govoriti) i nematkog lesen (Citati, ali u nekim oblicima i brati), nije proizvoljan, niti je sumo i do kraja, filoloSki zasnovan. To je paralelizam dva filozofska jezika, u kome hermeneutika ima presudnu ulogu. Da postoji filozofska veza ova dva pojma je neospomo, ali da li je to zaista i izvorno ili prvobitno znaéenje arkog 22ym je veoma upitno, © ovome opsimije u Zunjié, S., Heraklito logos kao zbirajuéa zhranost, u Filozofske studife X1, Beograd, 1979, str. 91-147 11 M. Heidegger ~ E. Fink, Heraklit (Seminar Wintersemester 1966/1967), Vittorio Koster- mann, Frankfurt a/M, 1970, S. 113.142 ARHE XII, 23/2015 fragmente u tom duhu, Logos je ono sto pred-lezi skupljeno ili preciznije u Uvodu u metafiziku .skupljajuéa skupljenost” (prev. autora originala: die sammeinde Gesammetheit)!2, koja drzi na okupu ono skupljeno. Logos je, stoga, ono prozimajuce svega bivstvujuceg. Hajdegeroy etimoloski _pristup Herklitu, medutim, nije i prvi takav. Tako Platon u Kratilu na sli¢an naéin istrazuje ctimologiju pojmova povezujuéi svaku reé sa njenim prirodnim sadrZajem. lako Platon, kao uostalom i Aristotel, pojam /ogosa, kojim poéinje Heraklitoy spis, nije smatrao kljuénim pojmom Heraklitove filozofije, mozemo re¢i da Platon daje naznake, kojima se Hajdegerovo tumaéenje pojma /ogosa moze donekle opravdati. Kada Sokratov sagovornik Hermogen upita za termine kao Sto su: ..misao, poimanje, pravda i sva ostala imena sligne prirode”! Sokrat aludiraju¢i na Heraklita ovu grupu imena povezuje sa onim Sto se kreée ili je u nastajanju. Sokrat zakljuéuje da kao sto su nekada imena bogova heraklitovei izvodili iz Sé, tj. iz $éev (treat), tako i kasnije &itav niz Heraklitovih termina se izvodi iz promene, koja je. prema Platonu, Kljuéni pojam Heraklitove filozofije. Iako nije uvek egzaktna, Platonova etimologija prikazana u Kratilu!* pokazuje da Heraklitova terminologija ne nastaje sluéajno, Otuda je moguée da je Heraklit sa namerom izgradio pojam Jogosa, tragajuci za onim Sto moze objediniti ustrojstve kako prirode tako i ljudske zajednice, tako da ga je moguée Gitati i hajdegerovski. Ako pogledamo Heraklitoy fragment DK22 B48 biée jasnija ova metodska podudarnost. Fragment donosi primer Heraklitove odredbe pojma Sid DK22 B48. (66) Etym. magn.s.v. Sidg 7h oby réw Crone Bios, Eeyor d8 Sévatos. Luku je dakle ime Zivot a djelo je njegovo smrt!5 Heraklit se koristi igrom reéi da bi odredio ime /uku (31d) jer ga ctimoloski vezuje za Zivot (i0).!®. Delo, tj. namena luka je pak smrt, jer je zbog toga on naginjen. Tako je pojam luka oznaéen jedinstvom suprotnosti (Sieg - 12 Heidegger. M., Kinfithung in die Metaphysik, M. Niemayer Verlag, Tubigen, 1966, S. 87. 13. Platon, Kratil, Studentski centar sveutilista, Zagreb, 1976, 411 a, prevod Dinko Stambak, str, 49 14 Platon, Kratil, 3974, str. 38. Platonov metod iznesen u Kratilu slitan je Heraklitovom, bar ako je verovati onome Sto pokazuju studije (Frenkela, HolSera, Kirka i drugih). Moguée je da Platon u Kratilu upucuje na Heraklita i heraklitovce upravo zbog metoda kojim se ispituju reti i njihovo znavenje i poreklo. Ako gore naveden stav prihvatimo kao izvestan jasno je da je Hajdeger na ovom tragu kada ispituje Heraklitovu upotrebu reéi logos. 15. DK22 B48; Heraklit, Svjedocanstva i fragmenti, str. 42, prev. Majnari¢, N. 16 To naravno nije korektno etimoloSki, jer su ove reki tek homonimi, a ne u etimoloSki slitnom znaéenju. Kako je deo gotovo svakog Heraklitovog fragmenta stalno upuéivanje naLOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 143 Sévarog). Tek je ovim antagonizmom imena i namene shvaéen pojam svakog bivstvujuéeg.!? Kada bi se po analogiji gore navedeni metod primenilo na sam pojam logosa, logos bismo morali odrediti ,imenom” i ,delom”. Jasan .etimoloski” metod kojim se rukovodi u prvoj bitnosti, u odredivanju pojma njegovim imenom, pokazuje nam zapravo da termin Jogos Heraklit uvodi sa jasnom sveséu o shvatanjima /ogosa kod prethodnika. A ona se, ukoliko se tiéu semantike pojma logos u predheraklitovskom periodu, kreéu u znaéenjima go- vor (reé), ispravan (razlozan) govor, razlog, udenje'®, § druge strane, odrediti pojam ogosa .delom”, zahteva razumevanje odnosa pojma Jogosa i spoznaje. Greima poznata predanja, moguée je da ovde misti na Sofoklovu pritu po kojoj: ko nema luk, nema time da sebi obezbedi hranu. Vidi Sofokle, Filokter, 931-935 17 Time postaju jasnije Heraklitove semantidke igre u retima: Sv véy 1 Gv (DK22 B2. DK22 B14), duoheysi (DK22 B50) dowa aidolaow i dyaidéorara (DK22 B15) i mnogim, drugim, koje nisu tek provizome, One sustinski odreduju i sadréaj i obim Heraklitovih pojmova. 18 Poznato je da se pojam logosa pre pojave Heraklita javlja kao jedan u nizu gramati¢kih termina, i oznatavao je celinu tj. smisaonu povezanost reéi (Eros) u jednu celinu. Od Homera do Ksenofana, on je imao veoma blisko znatenje naSem znatenju reé i govor, i sve do Heraklita on stoji uz clan, Tako su i 249g i Zras prisutni kod Homera, koji ih, Cini se, jo jasno ne ruzlikuje. Logos je Homer pomenuo na dva mesta, i u oba sluéaja prelazi sa glagola (brojati,brati, resi, kazati) na mnozinu imenice (u Tlijadi 393. wiv 2éyosg, i Odiseji 56. 24ya101). Dils, Homerovu upotrebu fogosa, izvedeno sm ih imenica Vernunft i Sinn (Diels, H. Die Fragmente der Vorsokvatiker, 8. 260.) Cini se da je Dils prena- glasio razlikovanje A4y0¢ i ros (rvé) termina koji nema sadrZinsko znavenje, Za ovu Dilsovw sugestiju, ipak nalazimo opravdanja u Aristotelovoj Poetici (c.20). U ovom leksikonu, koji je Dils uredio tako da se wz pomoé njega moze pratiti pojmovni razvoj pojedinih termina koji naravno nije uvek hronoloski, stoji da on Jogos kod Homera dita u kontekstu grékog boga Eg- ng 08. squnpe%s (vjesnik, tumae) koji stoji u vezi sa 7 copsvela (govor, tumaéenje). To donekle pojasnjava nemacki prevod koji Dils nudi za logos.), Sto je mora se priznati izuzetno smeo prevod, ali i upucuje na znagenje reéi logos, kako ona stoji u Dils-Krancovoj interpretacifi kod Heraklita. Votina, medutim, smatra da logos uvek podrazumeva ‘verbalni izraz’, a nikada jednostavno “red”, (But the Aéya¢ is always at least verbal expression” and never simply ..word”, Minar, E., L., The Logos of Heraclitus, u Classical Philology, Vol. 34, No.4. (Oct.,1939), p, 325), Sa ovim se slave i Bijantovo znavenje logasa kao govora, ili Ado 720” kako stoji u izvornom tekstu. Bijant navodi da se moé ubedivanja stiée logosom kao Mo se plemenitost sti¢e dobrim Zivotom, a hrabrost srtanoSéu. Ako Adywr meiS) provitamo kao ,.nagovor razloznim govorom™ videcemo da ovde termin logos priblizava znatenju, koje ima u Ksenofanovim fragmentima DK21 B7 i B1, gde ga Ksenofan upotrebljava u smislu pravog, ispravnog govora, kojim najavljuje svoju filozofiju. I jedan i drugi izrgito razlikuju ‘Abyos i Eros. Pitagora je, Cini se, dalje lineamo razvijao pojam logosa, imenujuci njime svoje udenje, ako je ispravno oslanjati se na svedotanstva, koja twrde da je Pitagora ostavio dela za sobom. Sve ova znavenja prati Dils u svom Indeksw ali nijedan od njih, kako Gemo videti, ne iscrpljuje znaenje Heraklitovog fogosa. Ovo pre svega, jer se Gini da svodenja Heraklitovog pojma Jogosa na neku od .sfera”, bilo onu gramatitko-jezicku bilo onu refleksivnu, ne pogada suStinu Heraklitove misli. $ druge strane, svaka filoloSka analiza stane pred Ginjenicom, da se kod Heraklita termin /ogos u odredenim fragmentima, dakle ne144 ARHE XII, 23/2015 LOGOS | SPOZNAJA. Navedeni metod je okosnica koja povezuje pojmove logosa i spoznaje On je kao takav prikazan u prvom fragmentu!? koji je prema Sekstu Empi- rik”? i Aristotelu2! stajao na poéetku Heer guozis, a koji prema Markoviéu spada u takozvane programske fragmente?2, Fragmenat poseduje paralelizam delova, prelepu polemignost Heraklitovog poetskog paradoksa u kome se hijastiéka struktura javlja vise puta Njega donosi Sekst Empirik, a kako uvek, javlja bez Elana. Filoloski, nijedan drugi autor ne sledi u tome Heraklita. To znaéi, da upotreba Jogosa kod Heraklita, nije uvek u vezi samo sa miSljenjem i govorom kao sadr2ajem, smisla izricanja relativnog saznanja, Njegovo znatenje logosa ne ukida ovo zatenie, ali ovo macenje ni ne iscrpljuje. (Za nas je naravno od presudnog zna¢aja semantitko grupisanje amatenja reti logos od kojih je najznatajnije dao Gatri (Videti detaljnije u Guthrie, W. History of Greek Philosophy, Vol.1, u The Earlier presocratics and the pynthagoreans, Cam- bridge University Press, London, 1978.) i terminoloska zofije koju su dali Dils-Krane (Videti detaljnije u Diels, H. Die Fragmente der Vorsokratiker (Griechisch und Deutsch), Dritter Band, 8. 257-262)) 19 MiSijenja smo da on skriva u sebi saZet ili jezgrovit prikaz Heraklitove filozofije. Jer Gini se da se, kako to primeéuje Sadevald, Heraklitova misao krece po spirali ili u koncentritnim Krugovima, gde upotreba istih pojmova uvek iznova prosiruje znatenje istih. (Schadewalat, Die Anfiinge der Philosophie bei den Griechen, Frankfurt a/M, 1978, 8. 369.) Stoga bez. obzira na to Sto ima velikih imena filozofije poput Hajdegera koji ovom fragmentu ne pridaju veliki znataj mi éemo pokuSati da dokaemo da on sadrZi sr2 Heraklitovog utenja 0 logosu pa time sa nase pozicije i jezgrovit prikaz Heraklitove misli izloZene u spisu Hept pvases. Schade- waldt, Die Anfange der Philosophie bei den Griechen, 8. 369. 20. Sextus Empiricus, Adv. math., VIL 132 21 Videti u Aristotel, Retorika, prev. Marko Visi¢, Plato, Beograd, 2000, 1407 b. 22. Markovié, M., Filozofija Heraklita Mracnog. Nolit, Beograd, 1983. 23 Hijasticka struktura tako karakteristi¢na za Heraklita ogleda se uw paralelizimu delova unutar svakog fragmenta u okviru kojih ritmicki delovi grade paradokse u strukturi a b : ba. Paradoksi se ofituju na dve ravni. Jedna je ontoloska (pokazuje se u BIS, BS, BS1, B84, B32. B103, B57, A22). Na ovoj vrsti paradoksa posebno instistira Uo HelSer, koji analizirajuct Heraklitov jezik kroz niz fragmenata dolazi do zakljuéka, da je takav, gnomski, vid izraza neophodna forma paradoksalnosti bivstvovanja. Thus Heraclitean utterance mirrors exactly the character of Heraklitus’ knowledge: in its use of similes the hinting or signilying quality of phenomena; in its antithetical construction the paradoxical unity of contradiction; in its stylis- tic isolation the immediacy of . intuitive judgment”... Gnomic utterance is for him a necessary form.” . Holscher, U., Paradox, Simile, and Gnomie utterance in Heraclitus, Modern Stud- ies in Philosophy, The Pre-Socratics, Anchor Books, New York, 1974, pp. 229-238. (.,Tako Heraklitov izraz odrazava karakter njegovog utenja: u njegovoj upotrebi poredenja pojava ili oznatavanja kvaliteta fenomena; u njegovo} antiteti¢koj izgradnji paradoksalnog jedinstva st protnosti; u njegovoj stilskoj izdvojenosti neposrednog ,,intuitivnog sudenja™...Gnomski izraz je za njega nuzna forma) (prev. aut), te u njoj paradoksalnost predstavlja bivstvo bivstvovanja, paradoksalnost je ovde nuznost po kojoj bivstvovane jeste, ili bivstvovanje jeste na para- doksalan naéin, tj. ono pogiva na paradoksalnom principu. Pored ove, postoje kod Heraklita i paradoksi sadrZani_u Ijudskom neznanju i neprosvecenosti (prikazani u fragmentima DK22 B19, DK22 B 17, DK22 B 28, DK22 B 20, DK22 B 125, DK22 B 124). Ovaj drugi paradoks, Gini se, opisuje pojavu koju valja iskoreniti, a to je pogresno rasudivanje i nerazumevanjeLOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 145 Aristotel primeéuje u Retorici za njegovo tumaéenje je veoma bitan jedan spoljasnji razlog, izostavijeni zarez koji bi pokazao na Sta se reé dei (uvek) odnosi. Naime, ako se diei odnosi na logos i stoji uz éévrag (jeste) onda je logos taj koji uvek jeste, ukoliko se pak odnosi na dévveror, onda su Ijudi ti koji ga nikada ne razumeju. Drugi problem koji se javlja jeste jonski dijalckat na kome Heraklit pise, aukome roi 02 Adyou roid’ Zévros predstavija idiom i moze znatiti stvarni (istinski) logos. To se moze reéi i za ...dsel afdveror yivovrar dvSeurot xai nodoSev % dxovew xai... koji se sreée i u drugim Heraklitovim fragmentima kao jonski izraz drei... xai ... xal, a znagi podjednako kako pre tako i posle.25 DK22 B1 Sextus Empiricus, Adv. Math. VII 132 rol héyou rob Beovros aici dSivera avSeumo yivovra xai meda%en 7} dxotoa Kai dxoioavres 76 neiirov wanda yhg mivran xark roy hiyor rods, dnsiouow doixacr reigauevor xai éxéwr xai Zeywv rovtéov onoin bye, Seqyeiua nave giew drawgéwr Exarroy xai codkwr t reas Basi rods 8 dows dv Sednavs hav ddver axéoa éyeeSévrec rovoiow txuoree éxdoa eldorres éxthavSévovrar.26 Za taj logos, premda je vjeéan, ljudi nemaju razumjevanja, ni prije nego za nj éuju ni posto su éuli: jer iako se sve zbiva po tom zakonu (logosu), oni su nalik na neiskusne, kad se ogledaju u takvim rijecima i djelima kakve ja objavljujem cijepajuci svako prema njegovoj naravi i objasnjavajuci kako je s time, Drugi judi ne znaju, Sta budni cine, kao sto zaboravljaju ono, sto cine spavajuci.2? samog bivstvovanja od strane veéine. (Tako Mekenzi u svojoj studiji Heraclitus and the Art of Paradox istiée upravo ovu vrstu paradoksalnosti u Heraklitovim fragmentima: And so in general the effect of paradox is provocative. Paradox make us think, and by doing so direct our thought in particular determinate directions” Mackenzie, M. M., Heraclitus and the Art of Paradox, Oxford Studies in Ancient Philosophy, vol. 6, Clarendon Press, Oxford, 1988. p. 14. ,1 tako uopSteno efekat paradoksa je provokativan, Paradoksi nas teraju da razmi8ljamo, i radeéi to oni ditektno nase misli usmeravaju u pojedinaénu odredenost..” (prev. aut.)). U tom smislu Heraklitov spis je sigumo imao jednu_, prosvetiteljsku” ulogu 24° Videti: Aristofan, Zabe, 1052: oix évra Adyov / neistinita prita. Postoje jo8 nekoliko mesta Uliteraturi Koja potvrduju ovakav idiomski iskaz u jonskom naregju 23. Videti Bamet, Early Greek Philosophy, p. 164; takode i Markovit, Filozofija Heraklita Mraénog, str. 41, Dils na drugatiji navi sagledava citavu problematiku prevodeti Heraklitov Jogos sa nematkim Sinn, © ovome videti u Die Fragmente der Vorsokratiker, drite Band, Berlin, 1964, S, 257-263 26 Drugavije su savremene redakcije ovog fragmenta. U njima se Cini se jasnije vidi ono Sto je istakao joS Aristotel, a to je spomo mesto zareza koje u mnogome menja znaéenje fragmenta. Mi ovde prenosimo redakeiju Mansfelda (J. Mansfeld, Die Vorsokratiker I,(Milesier, Pythagoreer, Xenophanes, Heraklit, Parmenid) Griechisch Dewsch, PhikippReclam, Stuttgart, 1999) 2 rob 8 Abyov rob Wold” divrog tunel diveror yhoorras GsSqumor rai nodaSer Hj dxovons xa axoboayres 73 moister (DK 22B1). Vidimo da mesto zareza tof dil roid" nije samo formalne prirode. 27 DK22 B80 Heraklit, Syjedocanstva i fragmenti, str. 47, prev, Niko Majnarié146 ARHE XII, 23/2015 Da li éemo da prihvatimo Bametovu i Markoviéevu digresiju na gore pomenuti nagin, zavisi od toga u kom smislu shvatamo logos. Ako logos u ovom fragmentu stoji u smislu reci, ili jo8 konkretnije, ako Heraklit ovde navodi Jogos kao sopstveni govor®8 onda smo zaista u neprilici kako njegov govor moZemo smatrati vecnim, tj. da uvek jeste. Ako s druge strane usvoji- mo sugestije koje prevode rod 28 Adyou roid” éévz0s (u pogledu na ovaj stvarni princip (logos) kao jonski idiomski izraz, onda smo u slignoj neprilici, kada Heraklitovom Jogosu treba da pripisemo objektivno znaéenje”. Tako, logos po Markoviéu oznagava prirodni zakon, a on ga ipak ne prevodi kao logos koji uvek jeste, jer bi to lingvisticki prosto bilo nemoguce.*® § druge strane, BoSnjak takode naglagava, da pojam logosa znaci zakon kosmosa, ali kao ontologka kategorija u objektivnoj dijalektici. On kao takay ,izraZava punoéu prvog i jedinog egzistiranja svijeta bia”. 3! Smatramo da je ro a2 Ady roid’ éévrog odredenje logosa potpuno apstraktno, jer ga Heraklit koristi bez lana, Sto naravno nije nimalo sluéajno. Oéigledno je njegova namera bila da pokaze da pojam Jogosa kao takav nije zavisan ni od jednog bivstvujuéeg, niti poredben sa njim, veé da prozima sve, celinu bivstvovanja. Dakle, Heraklit pojam Jogosa u prvoj regenici koristi iskljudivo ontoloski. Logos jeste i on jeste uvek, sve po njemu jeste, ali se njime i sve menja (qwquévwv ae rdvtwv xark rv Aéyov 76002). Na ovom pak mestu Jogos stoji sa Glanom (rév Aéyox) pa se moze re¢i da ga Heraklit upotrebljava u drugom smislu nego na poéetku. Cini se da izraz rév Adyov (tog logosa (akk.,sin.)) Heraklit koristi da bi opisao zakonitost ili smisao promene. Da se dalje ne radi samo o kosmi¢kom zakonu pokazuje tre¢i deo fragmenta. Njime ontologki i kosmologki momenat ne iserpljuju sasvim pojam Jogosa u ovom prvom fragmentu, Veé se naprotiv, iznenada pojam /ogosa vezuje za ljudsku spoznaju, i time, modemim jezikom reéeno, pojam logosa 28 Bamet, Early Greek Philosophy, p.164 29 Tako Markovié u Filozofija Heraklita Mraénog wrdi da ...aj logos postoji u stvarima nezavisno od Ijudskog saznanja, kao jedan objektivni, univerzalni prineip, u smislu u kome mi danas govorimo o prirodnim zakonima...poSto je Jogos...operativan u svako} pojedinatnoj stvari..”, str. 40. U ovom, Markovigevom smislu, pojam Jogos je odreden kao objektivna stvamost, potpuno nezavisna od Coveka, koji o njoj prosuduje, ali njemu naspramna, Ako bi na ovom mestu dopustili takvo tumatenje, moZemo imati probleme sa tumagenjem drugih fragmenata u kojima se javija 30 Naime, jer je cod 38 Aéyou / rof0” érrog vet preveden idiomski, i na njega se niti semantitki, niti gramatigki vise ne moZe odnositi diei(uvek). 31. BoSnjak, B., Logos i dijalektika, Naprijed, Zagreb, 1961, str. 76.LOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 147 dobija gnoscoloski, ili éak epistemoloski momenat3? Tako # ¢odvpoic (razboritost), pojam kojim Heraklit u nizu fragmenata oznagava ispravno misljenje, a kojim se spoznaje struktura samog bivstvovanja, ima za njega jedinstven i jednostavan ,metod”: xari gtow diawéov Exaorow xai gedsov duang 2x21 (.cijepajuéi svako prema njegovoj naravi i objagnjavajuéi kako je s time”), tj. rastavljanje svake stvari na njene vazne delove (ili preciznije na njene bitnosti) i to tako Giniti po /ogosu, u skladu sa njenom prirodom (xara gow), Sto Jeger Gita kao vrstu.*4 Njega sledi BoSnjak, koji tumaéeéi prvi fragment istiée da je Heraklitov metodski postupak raz-lucivanje (dasgéu) stvamosti prema njenoj prirodi, pri tom dva(igéw) .pokazuje moguéi razvoj i Seste razlike”.5$ Dalje ovaj metod prema Bosnjaku ima dva postulata: deliti i to éiniti prema prirodi. Ovo znagi da bivstvovanje sadrZi u svom jedinstvu razliku, jer njegovu prirodu ne bi bez razlike bilo moguée deliti Tako je Heraklit iz ,podrugja spekulativnog odredenja konkretizovao svoju misao” poSavii od stava da je pojam gisic (od gion) Siri od pojma logos>6, oznaéio je deljenje po prirodi upravo kao podredivanje pojedinaénog pod vrstu, Gime se ulazi u posebnost opsteg kojim se odreduje pojedinaéno Ovo Sto BoSnjak tvrdi, medutim, ne slaZe se sa samim fragmentom. Naime, 32 Naravno da mi kod Heraklita ne moZemo da govorimo u ovim modernim terminima. Oni nam sluze tek toliko da istaknemo bogatstvo pojma, a ne da u njega ui ne sloji. Na ovom mestu smatramo da treba istaci Konkretniju vezu pojma logosa i ljudske prirode 33. Mi smo sledili Jegera, koji zapazajuci razliku izmedu Parmenidove i Heraklitove termino- logije, smatra da je Heraklitu blizi goo, te da ga ovaj radije upotrebljava u smistu istinskog, misljenja, koje ukazuje na Covekovo praktiéno ponaSanje. Vidi Jeger, V., Teologija ranih grekih filozofa, Sluzbeni glasnik, Beograd, 2007,, str. 98. Ovakva upotreba pojma goovei, moze da se potvrdi uvek i Heraklitovim izvomnim tekstom. Medutim, Heraklitovoj izvornoj misli ponekad je blizi izraz +3 cog, Tako je u B50, B41, B108, i B32 otigledna upotreba cogée u smislu istinskog znanja koji spoznaje logos, dok gooveiv kao takav u obim svog pojma ukljucuje i pojam delanja, a ne samo spoznaju. Treba istaéi da, iako postoji izvesna razlika u koriSvenju ovih izraza, kod Heraklita joS ne mozemo da govorimo i o terminoloSkoj razlici. Ovo je period radanja filozofske terminologije uopSte, te kod predsokratovaca ona jo8 kao takva nije zasnovana, pa ni pojmovi nisu do kraja definisani. Tim pre treba izbegavati kasniju terminoloSku razliku izmedu ggnecis i cogia (ovde se pre svega misli na Aristotela). Mozemo reGi da Heraklit tek uspostavlja razligitu upotrebu ovih izraza 34 Iz svega ovoga sledi da Bamet sa pravom prevodi ovo mesto kao dividing each thing acconting to its kind and showing how it truly. is” (.deledi svaku stvar prema njenoj vrsti pokazujuéi kakva je ona zaista.” (prev. aut.) Jer ono Sto je rastavljanje svake stvaci u skladu s njenom prirodom, znaéi upravo tu stvar definisati. U tom smislu je ovo rastav]janje zapravo odredivanje vrste (kind). Videti opSimije u: Barnet, J., Early Greek Philosophy, p. 98 35. Bosnjak, B., Logos i dijalektika, str. 115 36 Bosnjak doslovno kaze ,Stoga je priroda kod Heraklita Siri pojam nego logos”. BoSnjak, B., Logos i dijalektika, str. 115148 ARHE XII, 23/2015 Heraklit kao retko gde ovde jasno kaze: xaré odow dagéwv Exartow xal codlwv txog yer (.cijepajuéi svako prema njegovoj naravi i objanjavajuéi kako je s time”), dakle svaku pojedinaénu stvar rastavlja u skladu sa njenom prirodom, a ne logos. Time je giig opstiji od pojedinaénih bivstvujucih, ali ne i od /ogosa7 Da je time .Heraklitova metoda ujedno i njegova teorija”* ostaje kod BoSnjaka na ovom mestu nedoreéeno, ali je sa druge strane povezao Heraklitov metod koji vodi mudrosti (vagia) sa Platonovim dijalektiékim metodom koji ide pravo prema poéetku”2? Interesantno je dalje, da je ovim metodom Heraklit utro put atomisti¢koj skoli, koja upravo u pojmu atoma nalazi granicu deljenja prema prirodi. Za nas je od kljuéne vaznosti da ..delo” Jogosa moze biti shvaceno u ovom smislu. Dakle, prvi fragment nije samo programski u smislu sadrZine Herakli- tovog uéenja, on je programski i smislu naéina na koji ée sadrzina da bude prikazana. Dakle on iskazuje uéenje, ali i pokazuje da je paradoks put iskazivanja. I to nije sve, jer mozemo reéi da je on pojmovno i ,metodski” programski fragment, jer se u njemu po prvi put opisuje metodski postupak.*? 37. Ali da mi ne bismo bili poput ovih spavaca, obratimo paznju da se kod Heraklita (kako smo to ranije videli) razlaganje na bitnosti bivstvujuceg, ¢iji se pojam odreduje, ipak ogleda w razmatranju imena i dela tog bivstvujuéeg. Naravno da logos nije kod Heraklita shvaéen kao tek jedno u nizu bivstvujuéih, ali zakljucujuéi po analogiji (za Sta potvrdu mozemo pronaéi u Heraklitovom delu), moZemo reci da pri odredivanju pojma logosa vate ista opsta pravila, Dakle, misljenja smo da Heraklit nije mislio na podvodenje pod vrstu kada je govotio o ra- zlaganju svakog pojma prema naravi (prirodi), pre se moze reti da je ovo tipitno ugitavanje Aristotelovog metoda definisanja pojmova u Heraklitovu filozofiju. Ovo je, smatramo, pro gramska najava ,metoda” odredivanja pojma logosa kroz, celokupno delo i celokupnim delom Videtemo da se etimoloskom igrom semanti¢ki paradoksi sjedinjuju u Jedno koje voli da se skriva odredujusi pojam logosa, Jer ne zaboravimo, koji bi viSi rod od sebe mogao da ima pojam logosa? Priroda (ies), kako to navodi Bosnjak? Dakle, i Aristotel bi pred ovakvom odredbom /ogosa, kakvu nam donosi Heraklit, stao. Ako bi do kraja napravili gore pomenutu paralelu izmedu Platonove dijalektike i Heraklitovog metoda, moZemo reéi da je pojam Jogosa takav da se ne moze odrediti na nagin na koji se odreduju drugi pojmovi i da njegovo odredivanje zahteva mejutiku 38 Ibid. BoSnjak ovaj momenat Heraklitove filozofije kasnije ponovo razmatra u okvinw poglavlja Principi Heraklitove dijalektike (str. 152—161.). Na tom mestu je ova ideja do kraja sprovedena kao okosnica BoSnjakovog tumatenja Heraklita, On je oznatava kao koncepeiju dijalektike razvoja u stalnim suprotnostima koja se svodi na dva principa: 1. princip istosti i stalne razlike istoga i. prineip prelaza u drugo, str, 153 39 Odxotr, iu 2 dye, 4 dahexrveh uESobog uden cabry rogeleras, vig inoSoais dvaigation, én’ abniy vip égeiy” (,Dijalekticki metod je jedini — rekoh ja — koji se ne dr2i pretpostavki, nego ide pravo prema potetku...”), Platon, Dréava (533c), Kultura, Beograd, 1969, str. 252. Slitnost izmedu Heraklitovog razlaganja na bitnosti kao natina opazanja /ogosa i Platonove metode se pojavljuje ina mnogim drugim mestima 40. Cini se da ova Heraklitova zasluga nije dovolino w literaturi isticana, Heraklitov savreme- nik Parmenid u svojoj poemi O Prirodi utvrduje doduSe da postoji razlika izmedu ispravnogLOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 149 Da takvo ,metodski” odredeno misljenje (geovei) odgovara logosu, da ga osluskuje", i o logosu govori uspavanoj svetini, znaéi, da je ono u harmoniji sa logosom Ovo poslednje pogotovo stoji, ako se ima na umu stari gréki princip: sliéno se sli¢nim spoznaje. Spoznati logos je nemoguée samo za one Koji nisu .budni”, t). koji za ono sto se zbiva po logosu ostaju slepi i gluvi, poput .,spavaéa” koji ne opazaju ono sto u zbilji (a onome &to se zbiva) je- ste? Jer i samo Jedno (koje se pokazuje u zbilji i koje je prozeto logosom), Heraklit takode naziva mudrim, & 74 cogév. Termin cogia (razumevanje, mudrost, dosetljivost), od prideva coeds (iskusan, mudar) koji sa élanom znaéi i razumnu misao (ré cogés), pojavijuje se kod Heraklita tek u obliku poimeniéenog prideva mudro (+6 covés). DK22 B41, (19) -- -- (anschl. an 40) , IX, 1 chiar vag 8 7 cogey, éxioraoSas yubpmy, briny ExvBéquyve rhea Od ravrov. Jer je samo Jedno mudro: poznavati duh, koji upravi sve kroz sve. Ovde se treba prvo zaustaviti na sredini fragmenta, koji donosi izraz tricracSan yudqny (spoznati misao). 7duqy, medutim, nema znagenje duha, veé pre rasudivanja ili wvidanja® Tako bismo u potpunosti mogli da se slozimo sa Aristotelom i u duhu njegovog tumagenja Heraklitove miSljenja i mnenja:_..staza Uverenja (jer za istinom hodiy" (Parmenid, O prirodi, IL 4 (prev. Zunjié, 8. Fragmenti Elejeca, BIGZ, Beograd, 1984, stt.68.)) i staza mnenja, ali nigde ne pokazuje kako se dolazi do puta istine. Parmenid tamo dospeva voden boginjom Pravde po nudnosti Reda i Prava. Heraklit za razliku od njega pokazuje da je vetni logos, zajedni¢ki za sve, obrazloZen u .takvim rijetima i djelima kakve ja (Heraklit) objavljujem cijepajuci svako prema njegovoj naravi i objasnjavajuéi kako je s time” (DK22 BI). Dakle, iako ne mozemo da govorimo 0 Heraklitovoj metodologiji, moramo da naglasimo potetke svesti o metodu. 41. Tako ovo zvuti hajdegerovski, Zeleli smo da naglasimo koliko zapravo stoje u vezi Hera- Klitovi poimovi logos i goo i cogas a da one pri tom ne dine tek puki identitet 42. Citav niz fragmenata sadr#i metaforu o .budnom stanju” i .stanju sna”. Tako u: DK22 B21, DK22 B26, DK22 B73, DK22 B89. 43. Heraklit, Svjedocanstva i fragmenti, str. 41 44 Na ovom mestt: Majnaricev prevod odstupa od izvornog znavenja, verovatno, jer je Zeleo da izbegne tragove stoitke filozolije i njihovog pojma svetskog uma, Medutim, terminoloski porati duh ne odgovara celini Heraklitovog utenja i mi smo ovde prisiljeni da ponudeni prevod napustimo. 45° pduq prema retniku (Majapnh, Topexi, Ipuxo-xpeaiticny wm cpitcru pjewnur, TiIkoucka kibstra, BarpeS, 1983.) zmati spoznanje, widanje, misao, misljenje, ali i volia .U ovom posledijem znatenju resi jaduq mozda treba traZiti smisao Nigeovog pojma volje za moé.150 ARHE XII, 23/2015 filozofije iz prve knjige Fizike”, ovaj izraz da protumagimo kao spoznati pojam (Jednog) ili Sire odrediti (Jedno) po pojmu. Tada bi re& yvdue, bila bliza znagenju pojma kao takvog nego duhu, te ne bi mogla biti postavljena u ovom fragmentu ontoloski na sta i upuéuje postednji deo, naime na usmeravanje bivstvovanja kroz bivstvujuée stvari (maya did rdvrwx)§7 jer kako bi pojam (7uéu7) trpeo ontologizaciju u ovom kontekstu, Niti bi misao, koja upravlja svime (qvéun) trpela personifikaciju, koju predlaze Markovié. Veé bi Jedno — mudro (2) 74 cogév) bilo to koje usmerava bivstvovanje kroz svako bivstvujuée bilo tumaéeno u ontoloskom smislu. Dakle u DK22 B41 identitet izmedu Jednog i Mudro(sti) znagi da Jedno jeste na nacin mudrosti, time Sto se Jedno odreduje prema pojmu (tj. definige) i kao takvo upravlja svako bivstvujuée. Time Mudro (73 cogév) dobija ontoloski momenat®®, koji se gradi u tri smisla. Prvo, &/ 74 oagéy sa jedne strane oznaéava Mudro kao brojéano jedno pored koga ne postoji neko drugo takvo. Ova brojéana jednost tumaéena kao jediniénost, vodi tvrdnji o bivstvovanju Mudro(sti), ali i vise od toga. Ona pokazuje istost 73 cagév u sebi samom., Mudro je, u ovom drugom smislu, Jedno koje ujedinjuje bivstvujuée. Kao takvo ono je gotovo identiéno sa pojmom Jogosa iz prvog fragmenta’, ali medu njima ima i odredenih razlika, jer Jogos u ovom smislu prozima sve koje je Jedno ~ mudro. Ovaj aspekt jedinjujuce mudro(sti) svoju potvrdu dobija u jedinstvenosti 76 coger, koja iskljuéuje svaku drugost. Ovaj poslednji treéi aspekt, koji opet mozemo povezati sa prvom brojéanom jednoséu, jasno je dat u fragmentu 108 46 Uz to, buduéi da se i samo jedno govori mnogostruko kao i biée valja razvidjeti kojim naginom kazuju da je Sve jedno. Jedno se naziva ili ono neprekidno ili nedeljivo ili stvari Kojim je jedna te ista odredba biti ...185b 8-10. Ali ako su sva biéa jeduo odredbom (pojmov- nom odredbom ili definicijom — prim, autora) kao odjeéa i haljina, dogada im se da zastupaju Heraklitov nauk...185b 19-20, Aristotel, Fizika, prev. Ladan,T, Globus, Zagreb, 1988, str. 7 47° Markovié smatta da je pojam 72éyq ovog fragmenta personifikovan i da poseduje Kontekst Krmara kosmosa kao Heraklitovog boga u ulozi ,apsolutne mudrosti.” $ druge strane, on ovaj fragment stavlja wz DK22 B108 i DK22 B32 cime potvrduje njegov ontoloski status. Videti opSimije u: Markovié, M., Filozofija Heraklita mraénog, str. 172. 48 Veoma opretna tumatenja ovog fragmenta idu od Markoviéevog definisanja mudro(sti) (25 cogés) Ijudskom mudrostu, do Jegerovog odbacivanja svake veze izmedu Coveka i 73 cogéy. Ni jedna ni druga krajnost ne stoje, jer se ne slaZu Markovigeva sa fragmentom DK22 B32, a Jegerova sa DK22 B35. 49 Ovako Hajdeger tum: 3 cogév iz 41. fragmenta.LOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 151 DK22 B108. (18) STOB. fl. 1, 174 Hense. ‘Heaxheizov. oxoowy doyous juovoa,ovdeis aguwerrai é¢ toor0, Gore ywioxely ort coger gor rdvrwy Kexagiopévor. Kolikih sam veé ljudi govore éuo, nijedan ne dolazi do toga, da bi spoznavao, te je mudrost nesto odvojeno od svega.5° Mudro (cogés), ako se shvati kao odredenje Jednog prema pojmu, ono je koje sve transcendira, ono nadilazi svaku drugu stvar sa kojom bi morao éovek u saznajnom smilu da ga poveze. Covek moze samo za njim da traga kao Sto to Gine oni koji traze zlato, ili za njim da Zudi kao gidocégous. Ali ne i da ga konaéno poseduje. Samo pojedini koji nemaju_.,varvarske due”, koji, dakle, nisu u stanju sna u kome se samo iluzije opazaju ane i logosnost bivstvovanja, mogu da spoznaju ono sto Heraklit otkriva kao mudro(st). Oni (gitordeous) su Heraklitu vazniji od hiljadu. Odavde je jasno na koji nagin Frenkel povezuje Platonovu metaforu iz sedme knjige DrZave*! sa Heraklitovim uéenjem.5? Da ovako shva¢eno é 7 cogdy ne vodi personifikaciji, a time i teologizaciji pokazuje fragmenat, koji ovaj ontoloski momenat odvojenosti pojma mudro(sti) od Goveka, kao i uopite subjekta spoznaje’s, konkretizuje u odnosu na boZansku prirodu. 50. Heraklit, Swiedocanstva i fragmenti, str. $1. Medutim Aéyous je ovde adekvatnije prevesti sa wenje, nego sa govor, Takode postoji Stamparska greSka u poslednjem delu prevoda fragmenta. Tako fragment u Markoviéevom prevodu glasi: Cije god sam udenje uo, niko ne stize do tog saznanja da je Mudro (biée) razlidito od bilo koje druge stvari. Naravno ovaj je prevod optereéen personifikacijom 73 cagé., 31 Platon, Dréava, Kultura, Beograd, 1969, str, 28-233 (514b-518c) 52. Frinkel, H., A Thought pattern in Heraclitus, p. 312: “One inference is at once obvious. Heraclitus’ book contained a thought which Plato was to develop into his cave parable, Hera- clitus had contended that man is buried in filth and that thereby his spiritual view is obstructed. Plato in the beginning of the seventh book of the Republic sets forth how man is, as it were, buried in a subterranean cave, unable to see the daylight of spiritual truth. It is now clear that Plato, when quoting Heraclitus in the same seventh book of the Republie, is paying homage to the athaic author who, by his blunt and crude verdict on human state, had given him the inspiration for his consummate parable of the cave.” Tumatedi fragmente DK22 B107 i B108. Frenkel kaze: ,,Jedan zakljuéak je na prvi mah o¢igledan, Heraklitova knjiga sadr2i misao koju je Platon razvio u svoju parabolu 0 pegini, Heraklit govori o Zoveku zakopanom u dubretu i zato je njegov duhovni pogled onemoguéen. Platon, na potetku sedme knjige .DrZave” predstavljanadalje kako je Covek buduéi zakopan u zemunicu (petinu), nesposoban da vidi dnevnu svetlost duhovne istine, Sada je jasno da Platon, kada navodi Heraklita u istoj sedmoj knjizi ,DrZave” odaje poStovanje arhaiénom autora koji mu je svojom i grubom ocenom Ijud- skog stanja (misljenja) . dao inspiraciju za njegovu odliénu metaforu o pecini” (prev. aut.) 53 Ovde treba naglasiti da Heraklit stavlja potpunu nefjednakost (ois Site xai é92e1 Zqpds) izmedu mudrosti i vrhovnog boZanstva homerske tradicije. Markovié u ovom fragmentu kao152 ARHE XII, 23/2015 DK 22 B32, (65) ~ ~ 116 p. 718 &y 70 cowey woivoy AéyeoSar obx e8éher xai B8éher Zqvog dvowa. Jedno, sto je jedno mudro, nece i hoce da se naziva imenom Zeus.S4 Dakle, po tome &to je od svakog drugog bivstvujuéeg izdvojeno, zato so ga transcendira i tako nadilazi ontiéku ravan, & 76 cogéy jeste u delu svoje bitnosti (prema imenu) bozZansko, ali po tome kakvo delo iz njega proizilazi, te u konkretizaciji Zevsa koji u tradicionalnoj religioznosti ima potpuno drugaéije znaéenje od onoga koji nosi logosnost Jednog, & 7é cogéy se ne moze nazvati Zevsom. Dakle, veza izmedu +4 cogév i 4 Aé70s lezi u jednosti svega po pojmu, a upravo tu vezu vecina Ijudi ne uspostavija u svom migljenju, pa otuda ine opaza logos u svakom bivstvujuéem. Sada vidimo da kada se prvi fragment pojavijuje kao programski u pojmovnom i metodskom smislu to nisu u Heraklitovom uéenju izdvojeni segmenti, veé dine celinu koju prozima logos. Ali u prvom fragmentu se ne ogleda samo ovaj paradoks u promi&ijanju Ijudi o stvarima, veé i onaj koji postoji u njihovom delanju, sto je mozda jos vaznije za Heraklitowu filozofiju. Tako rovg 02 d/)ous avSeorous AavSaver oxéoa eyeStvres nooo Cxwonee dxooa eidovres ériavSavovras.>5 Ispravno misliti po Heraklitu znaéi i spoznati Jogos i delati po Jogosu. Njegovo uéenje o logosu treba da utiée na praktiéno ponaganje Ijudi. lako se ovo éini veoma blisko Sokratovom stavu: Vilina je znanje, Heraklit ipak ne odlazi toliko daleko. On samo jo jednom istige sliénost izmedu logosa i mudro(sti) (7 cogév), pridruzujuéi im pojam delanja. Kako logos za jude ostaje skriven (AavSévei), ostaje od njih skriveno i ono sto oni ine. Znanje koje vodi delanju, rasudivanje o uéinjenom, dakle svaka spoznaja koja za posledicu ima praktiénu radnju oznaéena je kod Heraklita pojmom razboritosti (7) ¢edvqrie). u kojem se ogleda najveci paradoks Ijudske prirode Da je Heraklitova namera da pokaze da pravilno shvaceno bivstvovanje stoji kao uslov razumevanja svakog pojedinaénog bivstvujuéeg, te i svakog i Jeger vidi povod za potpunu teologizaciju pojma mudro(sti). Mi smatramo da je Heraklit Zeleo da pokaze da iako je na prvi pogled 7 gagéy slitan Zevsu po svojoj odvojenosti od drugih stvari on ipak nije Zevs, tj. ne postoji nosilae mudro(sti). Te je na delu ontoloSko, ane teolosko tumavenje pojma mudro. 34. Heraklit, Svjedodanstva i fragment, str. 39, prev. Majnarié, N. 55. Nije sigumo da li Heraklit ovde razlikuje dve grupe .spavata Jedne, koji se ine nei- skusni u promisijanju; druge koji su u éak i svog delanja potpuno nesvesni. Vise je verovatno da je Heraklit naglasio nuznost veze izmedu JaxS4ver (ostaje skriveno) i prirode samog logosa ako éemo to kasnije videtiLOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 153 pravilnog Ijudskog delovanja, jasno je veé u ovom prvom uvodnom fragmen- tu. Medutim, fragment koji za njim sledi, a koji je takode programski i kao takav predstavlja objavu namere Heraklitovog dela, utemeljuje imperativ ispravnog miéljenja i delanja. Kod mnogih tumaéa, pa éak i kod onih koji ga ne svrstavaju na mesto sledeéeg, tj. iza prvog fragmenta, ovaj imperativ ini pravu ctiéko-religijsku zapovest koja izvire iz odnosa logosa i razboritosti ( wodunars)®S DK22 B2 Sextus Empiricus, Adv. Math. VII 133 O16 det EreoSan 7H (SvG, rovréors Tp) xo Suvig he 6 xomrds. rod oyou OE eovr0¢ Evvol Sdouow of nodal ws diay Exovtes godvqow.5? Zato valja iéi za onim Sto je zajednicko. Ali premda je logos zajednicki ipak ve¢ina Zivi tako, kao da ima svaki svoju pamet. Logos (ro Abou) zbog, njegovog opsteg/zajedni¢kog (4ivév) vazenja treba slediti, dok njegov paradoks lezi u tome da, bez obzira na ovaj opstevazedi princip (Jogos) kojim se sve dogada, tj. kojim bivstvovanje jeste, vecina se ponaga nerazumno, taénije, oni Zive kao da imaju .neku viastitu moé razboritosti” (dg ia Exorres gedrmow) i ne slede ono opste. Ovde je jasna igra re€i Ging - Exod koja se povezuie i sa fragmentom DK22 B 114. (dy véo- u skladu sa opstim i Sx u skladu sa razumom) jos vise produbljuje odnos 56 Jeger smatra da Heraklit nigde ne vezuje Mudro i Zoveka, vet je za Soveka vezana iskliu- éivo razboritost (7 eodvqzs). On doslovno kaze: .Covek nema pravo da mu se ono (Mudro) pripisuje” (Jeger, Teologija ranih grékih filozofa, st.107). Sa druge strane, razboritost i Zivot po razboritosti kao jedini dostojan Coveka uvek je u sprezi sa logosom. Ali ako pojam 73 cagéy potpuno udaljimo od pojma goveka, dolazimo u opasnost da taj pojam personitikujemo. Za s je 73 zagév neodvojivo od subjekta, te ga mnogi tumaéi vezuju za bozanstvo. Mi smatramo da se Heraklit koliko je god to bilo moguée u duhovnosti kojoj je pripadao distancirao od ovakve personifikacije. To nam govori citav niz fragmenata, Bamet, s druge strane smatra da se Mudro u ovom fragmenta primenjuje na Jedinstvo koje je misao (qoigeq) koja usmerava tok svih stvari: and he also applies the term to that unity itself regarded as the “thought that directs the course of all things. This is synonymous with the pure fire.” Bumet, J., Early Greek Philosophy, p. 119. «i on takode koristi termin za to Jedinstvo po sebi kao ,.misao koja us- merava sve stvari, To je sinonim za Gistu vatru” (prev. aut.). Ni jedno ni drugo tumagenje ne odgovaraju Heraklitovom DK22 B35. 57 DK 22 B2 Heraklit, Svjedocansiva i fragmenti, str. 33. Medutim Markovié za razliku od Dilsa, smeSta ovaj fragmenat uz fragmente DK22 B 114, DK22 B 113, DK22 B 116, DK22 B 112 (od kojih su DK22 B113, DK22 B116, DK22 B112 u njegovoj redakeiji delom neautentidni) (Markovié, M., Filozofiia Heraklita Mraénog, stt61.). Vidimo da i Markovié kao i Jeger vezuje pojam razboritisti za logos.154 ARHE XII, 23/2015 4 codmmors i rol Aéyous8 Tako se u fragmentu DK22 B2 se konkretizuje veza izmedu razboritosti (74 eedvyeig) i logosa sa jedne strane, a sa druge strane se najavijuje: &ivéy gor mizoi 76 geovéew (DK22 B B113), DK22 B113. (91) ~ Stobaios III, $.129, 16 179 fuvdv dor rikor 76 ogovéew Misljenje je zajednicko svima’ Sada se vdv (zajedniéko, opste) upotrebljava u odnosu na +4 govéew (razboritost). U istoj meri u kojoj je /ogos opstevazeci na ,,ontoloskom nivou”, 4 coders (razboritost) je opste na .,etickom” ili preciznije antropoloskom nivou. Tako ako prethodni fragment zapoveda: .Sledi opste!”®, onda se ovim imperativ nadopunjuje u: i postupaj po rasudivanju koje je opste!” Ali ovog se poredenja u isto vreme treba i Cuvati jer ono sugerige potpuno neprimereno tumaéenje /ogosa kao kosmiékog uma koji upravlja svetom.$! Ove stoiéke insinuacije nisu samo opasne zato sto osiromasuju Heraklitovu 38. Setimo se da je za Heraklita ime suStinska odredba bivstvujuceg, 59 Heraklit, Svjedodanstva i fragmenti, str. 51 60 Videti opSimije Markovié, M., Filozofija Heraklita Mracnog, str. 64. Markovic u Heraklitovu ,ctiku” Kategori¢ki imperatiy, iako on naravno istorijski ne moze stajati, ali to Markoviéevo uéitavanje ne umanjuje veé produbljuje znaéenje Heraklitovih fragmenta B2 i B13. 61 Oovome govori Majner u svojoj studiji The Logos of Heraclitus. On komentarisuci izvod Seksta Empirika DK22 A16. (SEXT. adv. math. VIL, 1291¥. (129): Aéyor xa” Hob JegSain, xavés 08 zyegow midio tnpgoves ov OF dvarveis onioarres vsyol yodusSa, xal év pdr trvois Kada taj bozanski razum po Heraklitu, uvucemo u se sa disanjem, postajemo sposobni misliti, i to u smu nesvjesno, au budnom stanju opet svjesno (Heraklit, Sviedodanstva i fragment, st. 27, prev, Majnarié, N.). a koji se odnosi na pojam boZanskog uma i stanje sna, tvrdi ..The epistemological reference here is admittedly late. Neither the division of reason from sense nor the concern with a cri- terion of truth is as Heraclitus. If the passage is based on genuine Heraclitean material, as it may well be, the belief reflected is much more likely to be in a world/Soul than ina world/ reason”. Miner, The Logos of Heraclitus, p. 329. .Epistemoloske reference su ovde o¢igledno zakasnile. Ni odvajanje razuma od osecaja ni sagledavanje kriterijuma istine ne izgeda kao Heraklitovo, Ako fragment zasnovan na izvornom Heraklitovom materijalu, kao Sto to moze Diti, verovanje koje se odrazava mnogo vise li¢i na svet-duSa nego na svel-razum.” (prev. aut.) Dok Bosnjak sasvim drugadije vidi stvari. On twrdi: ..Ta zajedni¢ka premisa pokazuje natin postojanja stvarosti i metodu kojom treba misliti. Iz tog opéeg odredenja pojedinosti dobijaju svoj smisao i razlog. Heraklitova logika ili dijalekti¢ka metoda misljenja postavljena je iz. nje-LOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 155 upotrebu /ogosa, veé i dovode ovaj pojam na veoma osetljiv epistemoloski nivo koji je zapadnom misljenju po povesnoj navici blizak, a u Heraklitovom dobu nepostojeci ZAKLJUCAK ILI IMPERATIV FILOZOFIJE Heraklit odreduje gedvqors (razboritost), tako da ona podjednako obav- ezuje svakog, ne u saznajno-teorijskom smislu, veé u delatnom. Da je rasudivanje je op8te i zajedniéko stay je aristokrate koji slovi za mraénog osobenjaka. A ako je gedvaaig opste i njegovo vazenje je opste, kao i posledice koje iz njega proistiéu, Time je i Grk i Varvarin®? podjednako pozvan da za njim poseze, a .Heraklit je u stvari prvi éovek koji filozofskoj misli pristupa u kontekstu njene drugtvene uloge.” Zato je od izuzetnog znagaja razlikovanje doftouara i % godvyors. $4 Problem uobrazilje (Ackiowara) gove opée teorije o bitku. Stoga opéa premisa pokazuje ujedno ontologiju, spoznajnu teoriju i logiku.” 62 Ovo stoji implicitno u Markoviéevim tumagenjima Heraklitovog uenja, S tim se moze- mo sloziti_ uprkos fragmentu :DK22 B 107. (4) SEXT. EMP. VII, 126. axel pagrogss dxSqimoiow beSadyoi xai dra BagBéoovs buys Eyres Gi: usi su ljudima zli syiedoci, ako imaju barbarske duse. (Hleraklit, Sujedocanstva i fragmenti, str, 50, prev. Niko Majnarié). Jer biti Varvarin i imati *varvarsku duu” nije isto, naime ,varvarska dusa” moze biti svojstvo Eoveka bio on Grk ili Varvarin, To je kategorija koja opisuje nesposobnost spoznaje logasa. Heraklit koristi izraz duyds u smislu moguénosti spoznaje logosa, dakle kao .ljudski intelekt” (.Covek, kao subjekt saznanja, mora u isto vreme posedovati intelekt kadar da razume jezik tin powzdanih, glasnika, Eula,” Markovié, Filozofija Heraklita Mraénog, str. 52.). Dakle, Cula nisu kriva ako Covek nije spoznao logos. Samo se za fragment DK22 B3 moze reéi da donosi neSto drugaéiji stav. DK22 B3. (0) ABT. IL, 21, 4 [D. 351, re0i ueyéBous srioul adons rods dsSoemeio. Veliéina sunca jednaka je Sirini éovjedje noge (Heraklit, Syjedoganstva i fragmenti, str. 34, prev Majnari¢ 63. Jeger, Teologija ranih grékih filozofa, str. 99. 64. Tako ono nije kod Heraklita tako o8tro izraZeno, ipak je prisutno u znatnoj meri. Literatura Gini se ponekad zanemaruje ovu distinkciju. Ali smo mi miSljenja da razlikovanje doSéquara i § ggdmanc kod Heraklita utemeljuje kasniju uprotebu ovih pojmova u anti¢koj filozofiji. Pogotovo se ovo moze resi za Aristotela, Kako je Majer istakao, epistemoloska razlika nije primerena Heraklitu, ali se moze naslutiti u nizu fragmenata, I jedan i drugi pojam suu vezi sa prakti¢nim delanjem, jedno (dogéguara) sa pogresnim, jer je poput decje igracke, 1). sluzi156 ARHE XII, 23/2015 leZi u samom karakteru Goveka, i u tom je smislu dogéouara viastita. Za nju, Jogos jednak za sve, koji sve upravlja, ostaje skriven i njenim éulima nepristupagan. I ne samo to, veé doficuara zavarava (doxéouoi) viasnike, kada © /ogosu jednom nauée nudeéi privid razumevanja. DK22 B17. (5) —Clemens von Alexandria, Strom. II, 8, p. 432 Pott. ob yag goovéourr toadra noAhol, éxolors eyxugeiow, 0008 waSévres qvdoxovory, Euvroior 08 doxéour1. (vgl. A 16 § 128) Mnogi naime Ijudi ne misle o takvim stvarima, na kolike od njih nailaze, i ne razumeju ih kad ih nauée, ali si to uobrazavaju S druge strane, spoznaja, koja ne pogada sustinu bivstvovanja nije op- &te, nije delo logosa. Ona je iluzoma upravo, jer je vlastita, poput sna koji je samo snevaéev i niko drugi zaista ne uéestvuje u njemu, Otuda vazi da su: igri i u igri izgradenoj iluziji, drugo (4, gedmng) sa ispravnim, jer ovo rasudivanje odgovara stvamosti 65. Heraklit, Swjedodansiva i fragment, st. 37, prev. Niko Majnarié. Sliéno stoji i u fragmentu DK22 B34. (3)-- Clemens von Alexandria, Strom. V 1 xusoiow aixaor gig abrotow wagrogel nagetvras Ne razumiju to i ako su éuli, pa su nalikna gluhake. To im syjedoei posloviea: Nazoeni, pa ipak nenazoéni (Heraklit, Syjedocanstva i fragmenti, tt, 40, prev, Majnarié) Ova se kritika ne odnosi na nemoguénost, niti varljivost €ulne spoznaje, veé na to da Ijudi ne ‘mogu prepoznati logos bez obzira na Culnu spoznaju. Dakle njihovo ponasanje je paradoksalno, zato se viSe u Heraklitovom dul gin Markovicev prevod: Prisutai telom, odsutni duhom. koji upuéuje na metaforu o budnom stanju i stanju sna. To se slaze sa naSim tumagenjem fragmenta DK22 B70 u kome je o¢igledno ret 0 uobrazilji u smislu izgradnje vlastitog sveta (u igri) koja ne odgovara logosnosti bivstvovanja O takvim stwarima se sigumno misli na opStosti, jer za logos Heraklit ne bi upotrebio mnozinu, ali ovde treba imati na umu ne Aristotelove kategorije vet Heraklitovo uéenje 0 logosu. Svakako je Sragment jasniji tek kada se postavi uz DK 22 B72. DK22 B72. (93) -- MARC. ANT. IV, 46 © pihurva dnpextig iuuhien Hény vip vi Ga. Dowaiver, soir dregigorran, xai ols xa’ iyedeay Epegdien, rare. abrais fo enive S logosom s kojim se najveéma stalno druze, a koji svemirom upravla, ne slazZu se, i ono, na Sto dan na dan nailaze, &ini im se tude (Heraklit, Syjedovanstva i fragmenti, str 40.) Oni se sa logosom iz. dana u dan druze i umesto da ga prihvate kao prijatelja oni se ponasajur kako to Markovié primeéuje u skladu sa izrekom: ,.Vidi budale! Svadaju se sa svojom rodbi- nom." [1] (Markovié, M., Filozofija Herakita Mraénog, str, 45)LOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 157 DK 22 B70, 79 Anm.) -- Tamblichos, De an. ap. Stob. II, S. 6, 10 f. ‘Heaxherros naiduy Square vevominey clvai rh avSedrna dofdouara. Ljudska su misljenja djegje igracke. krajnje nefilozofiéna i bez prave svthe, tj. njihova svrha je izgradnja iluzije, a ne popriste u kome bivstvovanje pokazuje svoju sustinu. Vecina se po toj iluziji rukovodi u Zivotu i njega time Gini nesaglasnim sa Jogosom. Dakle, dok se u fragmentu DK22 B70 s jedne strane pokazuje odsustvo spoznaje logosnosti bivstvovanja u zé dvSednwa dofiquara (Ijudskoj uobrazilj dotle je zadatak filozofa da tu logosnost iznova otkriva. Za Heraklita stanje .budnosti” odgovara filozofskom prosudivanju o stvarima ili nadanju nenadanom. Oni koji vole mudrost nisu tek mudraci. Oni stalno teze da dokuée ono Sto je opsti princip, i da sa njim budu u saglasju.S? Filozofi treba da znaju mnogo, ali ne i da budu puki .mnogoznalci” poput Pitagore, Ksenofana i Hekateja.* Ovo znagi da mnoga znanja koja su na spoljasnji nagin udruzena u jedno uéenje ne vode umskoj spoznaji bivstvovanja. Spoljanja .opstost” kao tek puki zbir pojedinaénih stavova bez principa, koji bi ih povezivao u neraskidivu celinu, jednaka je stanju sna, i éini se da je Heraklit poredi sa sja- jem udaljenih zvezda, kada kaze ,,Kad sunca ne bi bilo, koliko stoji do ostalih zvijezda, bila bi noé”®. Sunce je za Heraklita metafora spoznaje tog istin- skog principa koji leZi u osnovi svega, a Gijoj blizini tezi istinska mudrost.” Otkriti prirodu Jednog (2) znaéi spoznati /ogos. Heraklit istiée suStinsko jedinstvo misljenja i /ogosa. Ono je nesumnjivo u Heraklitovoj filozofiji, éak i ako se prenebregne identitet izmedu Jednog—Mudro (& 76 cogér) i logosa.7 66 Heraklit, Svjedodanstva i fragmenti, str. 45. 67 Hajdeger, Sta je to filozofija?, Filozolija, metafizika, teologija, str. 13-15. 68 DK22 B40 ,,.Mnogoznalost ne uéi pameti, jer bi nauéila Hesioda i Pitagoru, Ksenofana i Hekateja”, Hetaklit, Svjedocanstva i fragment, stt, 41, DK22 B81 ,Pitagora je pradjed sljepara” , Heraklit, Svjedocanstva i fragmenti, ste. 47. 69 DK22 B99. (31) ~aqu. et ign. comp. 7 p. 957 A: de fort. 3. p. 98 C. ei wh Wuos ty, vena. viov Bade borrowr) edeoton by Hp. Heraklit, Svjedocanstva i fragmenti, str, 49 70. Ovde je otigledana slitnost sa Platonovim alegorijom .p 71 Na ovom mestu treba istaci da Hajdegerovo tumatenje fragmenta DK22 B32 i DK22 Bd u kojem on izbegava pers iju tj. teisti¢ku interpretaciju ima veliki znaéaj. Jer ako se Mudro ne tumati kao Zevs, onda s pravom (o ne treba uginiti ni u fragmentu DK22 B93 kada je w pitanju Apolon i Logos kako to pretpostavlja Markovic. Videti detalinije u Markovig, Filozofija Heraklita Mraénog, str. 53.158 ARHE XII, 23/2015 Ali odgovor na pitanje zaS8to Jogos ostaje skriven leZi u ovoj simetricnosti paradoksa nadanja nenadanom i otkrivanja skrivenog. LITERATURA Aristotel, etafizika, prev. Blagojevié U. Slobodan, Paideia, Beograd, 2007. Atistotel, Retorika, prev, Marko Vi8i¢, Plato, Beograd, 2000. Aristotel, Fizika, prev. Ladan,T, Globus, Zagreb, 1988. Boinjak, B., Logos i dijalektika, Naprijed, Zagreb, 1961 Burnet, J., Karly Greek Philosophy, A & C Black, London, 1920. Diels, H., Die Fragmente der Vorsokratiker, Bd. 1, Weidmannsche Buchhandlung, Berlin, 1906. Diels, H., Die Fragmente der Vorsokratiker (griechisch und deutsch), Bd.3, elfte Auflage herausgegeben von Walter Kranz, Weidmannsche Verlagsbuch- handlung, Ziiricl/Berlin, 1964, Fishman, S., Lassalle on Heraclitus of Ephesus, u Journal of the History of Ideas, Vol No. 3, University of Pennsylvania Press. 1962 Fragmenti Elejeca, prev. Zunjié, S.. BIGZ, Beograd, 1984. Frankel, H., The Thought Pattern in Heraclitus, Modern Studies in Philosophy, The Pre-Sooratics, Anchor Books, New York, 1974, Gomperz. 'T., Griechische Denker (eine Geschichte der Antiken Philosophie), Bd. 1., Vereinigung Wissenschafilicher Verleger, Berlin und Leipzig, 1922 Guthtie, W., A History of Greek Philosophy, Vol.1, u The Earlier presocratics and the Pythagoreans, Cambridge University Press, London, 1978. Hajdeger, M. Filozofija, metafizika, teologija, Velet. Beograd, 1998 Heidegger, M. — Fink, E., Heraklit (Seminar Wintersemester 1966/1967), Vittorio Kostermann, Frankfurt a/M, 1970. Heidegger, M., Einfithrung in die Metaphysik, M. Niemayer Verlag, Tiibingen, 1966. Hegel. G. V. F., Istorija filozofije 1, Kultura, Beograd, 1970. Heraklit, Svjedocanstva i fragmenti, prev. Majnarié, N., Matica hrvatska, Zagreb, 1951 Hélscher, U., Paradox, Simile, and Gnomic utterance in Heraclitus, Modern Studies in Philosophy, The Pre-Socratics, Anchor Books, New York, 1974. Jeger, V., Teologija ranih grckih filozofa, SluZbeni glasnik, Beograd, 2007 Kaluderovié, Z., Heraklitova vatra, u Pedagoska stvarnost, br,9—10, Novi Sad, 2009. Kaluderovié, Z., Presokratsko razumevanje pravde, izd, knjiz. Z. Stojanovié, Sremski Karlovei- Novi Sad, 2013. Koplston, F., Isiorija filozofije, Greka i Rim, BIGZ, Beograd, 1988. Mackenzie, M. M., Heraclitus and the Art of Paradox, Oxford Studies in Ancient Philosophy, vol. 6, Clarendon Press, Oxford, 1988. Mansfeld, J., Die Vorsokratiker I, (Milesier, Pythagoreer, Xenophanes, Heraklit, Parmenid ) Griechisch/Deutsch, PhilippReclam, Stuttgart, 1999. Markovié, M., Filozofija Heraklita Mraénog. Nolit, Beograd, 1983 Minar, E., L., The Logos of Heraclitus, u Classical Philology, Vol. 34, No.4. (Oct., 1939) Platon, Kratil, prev. Stambak, D., Studentski centar sveudilista, Zagreb, 1976.LOGOS I SPOZNAJA U HERAKLITOVOJ FILOZOFUI 159 Platon, Dr2ava (533c), Kultura, Beograd, 1969, Schadewaldt, Die Anféinge der Philosophie bei den Griechen, Frankfurt a/M, 1978. Zeller, E., Die Philosophy der Griechen in ihrer geschichtlichen Entwicklung, erster Teil, zweite Halfte, O.R. Reisland, Leipzig, 1919. Zeller, E., Grundriss der Geschichte der grichischen Philosophie, O. R. Reisland, Leipzig, 1893 Zunji¢, S.. Heraklitov logos kao zbirajuca zbranost, u File 1979. ¢ studije X1, Beograd,160 ARHE XII, 23/2015 ANA MILJEVIC Novi Sad LOGOS AND COGNITION IN THE HERACLITUS’ PHILOSOPHY Abstract: This paper reviews the essential terms of Heraclitus’ philosophy through the comparative and analytical study of fragments which, by their own chiastic structure, by parallelism between the parts inside each of fragments and by rhythmic and etymologic play, form paradoxes. It is not unlikely that Heraclitus deliberately chose his highly paradoxical style and we have to ask why he did so. If the logos expresses itself in a Being through the paradoxes then it should be possible to recognize this expression also by the paradox. Since Heraclitus uses paradoxes to form the fundamental ontological terms, this poses a question if the /ogos of being expressed like this, indicates a method which is determined in advance. Our analysis has ascertained that the first fragment of Heraclitus (DK22 B1), which is by many authors called “program fragment”, must be understood in that sense also in the methodological view. What the study of this fragment brings is the fact that Heraclitus uses an etymological and an analytical method by which the paradox inside the terms is cognitively formed and ontologically shown. in this context, the article establishes a connection of the term Aéyos (Jogos) with the terms goévya1s (prudence) and 76 cogév (wise) through the Heraclitus expression &y 74 cogev (one-wise). Keywords: Heraclitus, 2670s (logos). coévnris (prudence), 75 cosy (wise). cognition, method, paradox Primijeno: 16.2.2015. Prihvaceno: 9.5.2015.