PRAVNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Biblioteka
CRIMEN
16

Ova tematska monografija rezultat je rada na projektu br. 149033, pod nazivom
Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja
koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2010.

Sva prava zadrana. Nijedan deo ove knjige ne moe biti reprodukovan, presnimavan ili
prenoen bilo kojim sredstvom elektronskim, mehanikim, kopiranjem, snimanjem, ili na
bilo koji drugi nain bez prethodne saglasnosti autora i izdavaa.
www.ius.bg.ac.rs
 Tematska monografija / Monograph

STANJE KRIMINALITETA
U SRBIJI I PRAVNA SREDSTVA
REAGOVANJA
IV DEO

CRIME IN SERBIA AND LEGAL

MEANS OF REACTION
PART IV

priredio / editor
ore Ignjatovi

Beograd, 2010.
 SADRAJ

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Michael Bock
BER DIE POSITIVE SPEZIALPRVENTION IN DEN ZEITEN
DES FEINDSTRAFRECHTS Die Bedeutung der Angewandten
Kriminologie fr eine menschliche Kriminalpolitik . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Zoran Stojanovi
KRIVINOPRAVNI EKSPANZIONIZAM I ZAKONODAVSTVO
SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

ore Ignjatovi
KRITIKA ANALIZA STANJA I TENDENCIJA U
KRIVINOM IZVRNOM PRAVU SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Milan kuli
STAROSNA GRANICA SPOSOBNOSTI ZA SNOENJE KRIVICE
U KRIVINOPRAVNOM SMISLU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Milovan M. Mitrovi
PRAVNA KULTURA I KRIMINALITET U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

Boris Begovi
EKONOMSKA TEORIJA GENERALNE PREVENCIJE:
OSNOVNA PITANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

Dragan Simeunovi
PROBLEMI POJMOVNOG ODREENJA HOMEGROWN
(DOMAEG) TERORIZMA I NJEGOVE IDENTIFIKACIJE
NA BALKANU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

ore M. orevi
AKTUELNI PROBLEMI ODMERAVANJA KAZNE
U NAEM KRIVINOM PRAVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

Nataa Deli
ZABRANA (ISKLJUENJE) UBLAAVANJA KAZNE
U ODREENIM SLUAJEVIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
6 Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja IV

Goran P. Ili
MARGINALIJE UZ ZAKON O ODGOVORNOSTI
PRAVNIH LICA ZA KRIVINA DELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

Milan arkovi
KRIVINOPRAVNA PREVENCIJA TRGOVINE LJUDIMA
U ZAKONODAVSTU REPUBLIKE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

Igor Vukovi
KRIVINOPRAVNI PROBLEMI PRENOENJA HIV-a . . . . . . . . . . . . . . . . 228

Miodrag Maji
ODUZIMANJE IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVINOG DELA . . . . . . . 252

Vanja Bajovi
THERAPEUTIC JURISPRUDENCE AND
PROBLEM-SOLVING COURTS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Ivan oki
MINIMA NON CURAT PRAETOR
Institut iz l. 18 Krivinog zakonika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .281

Natalija Luki
DEFINISANJE KORPORACIJSKOG KRIMINALITETA . . . . . . . . . . . . . . . .299

Milica Kolakovi Bojovi

KRIVINI POSTUPAK U SVETLU PRAVA NA
SUENJE U RAZUMNOM ROKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .308

Svetislav Taboroi
DILEME OKO PRAVA POTROAA
TRAJNIH POTRONIH DOBARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322
 PREDGOVOR

I ovaj tom tematske monografije Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva

reagovanja takoe je prevashodno rezultat rada istraivaa sa nekoliko visokokol-
skih ustanova na istoimenom petogodinjem projektu koji finansira Ministarstvo za
nauku i tehnoloki razvoj Srbije.
U skladu sa ustaljenom praksom da ugledne autore iz inostranstva pozovemo
da nam izloe iskustva svojih zemalja sa kontrolom kriminaliteta, zadovoljstvo mi
je to je prvi prilog u ovoj monografiji rad profesora Pravnog fakulteta Univerzite-
ta u Majncu Michaela Bocka. On ukazuje na zabrinjavajuu tendenciju da se zona
kanjivih ponaanja iri, sankcije pootravaju, a prava graana suavaju sa name-
rom da se time olaka delovanje organa formalne socijalne kontrole. Kao i drugde
u svetu, u Nemakoj politiari i instrumentalizovano javno mnenje vre pritisak na
zakonodavca i sudove da se priklone takvom trendu. Ovo suava mogunost pre-
duzimanja mera pozitivne specijalne prevencije. Izlaz iz ove situacije autor vidi u
jaanju aplikativne kriminologije jer je to jedini nain da se ouva ideja reintegracije
prestupnika koja se sve vie zamenjuje postupanjem sa njim kao sa neprijateljem.
Sledei rad, iji autor je prof. dr Zoran Stojanovi, u izvesnom smislu se nasla-
nja na tekst koji mu prethodi. On tretira problem pravnog ekspanzionizma koji se
(uz ostalo) manifestuje kroz nastojanja da se kontrola tekih oblika kriminaliteta
(terorizam, organizovani kriminalitet, korupcija) ostvari ugroavanjem i ogrania-
vanjem osnovnih prava i sloboda graana. Takva tendencija primetna je i u naem
krivinom pravu, zajedno sa faktikim odustajanjem od dekriminalizacije i gomi-
lanjem legislativno tehnikih propusta. I tekst prof. dr ora Ignjatovia kritiki
analizuje stanje u specifinoj grani krivinih nauka koja zadire u fundamentalna
prava oveka: izvrenje krivinih sankcija. Posebna panja posveena je reenjima u
zakonu koji regulie izvrenje kazne zatvora za dela organizovanog kriminala. Nji-
ma je ponovo u na pravni sistem uveden sistem elijske izolacije koji se sprovodi
u Specijalnom odeljenju zavoda sa maksimalnim obezbeenjem (oblik supermax
kaznionice). Prof. dr Milan kuli bavi se u svom prilogu starosnom granicom ui-
nilaca krivinih dela koja od usvajanja vaeeg Krivinog zakonika Srbije (iz 2006)
nije vie granica uspostavljanja krivine odgovornosti ve za snoenje krivice. Ova
granica je od izuzetnog znaaja jer predstavlja barijeru da neko lice bude pozvano
na odgovornost za izvreno krivino delo.
Prof. dr Milovan Mitrovi pie o drutvenim iniocima koji utiu na formira-
nje pravne kulture, a istovremeno na stanje kriminaliteta u Srbiji. Polazi od stava
da su nivo pravne kulture i stanje kriminaliteta u svakoj sredini u obrnutoj kore-
laciji, a ukazuje i koji inioci ometaju razvoj pravne kulture. Prof. dr Boris Begovi
izlae osnovne stavove do kojih se moe doi korienjem ekonomske teorije ge-
neralne prevencije. Cilj ostvarenje njenog optimalnog nivoa posmatra se kroz
dva osnovna parametra: nivo zapreene kazne i verovatnoa njene primene. Prof.
8 Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja IV

dr ore orevi ukazuje kako na vaei Krivini zakonik i njegove novele iz

2009. stvaraju dodatne mogunosti, ali i probleme i nedoumice u pogledu odmera-
vanja kazni. Ovom problematikom bavi se i rad prof. dr Natae Deli koja zabranu
ublaavanja kazne u zakonom predvienim sluajevima smatra vidom pootravanja
kaznene reakcije. Prof. dr Goran Ili nastoji da odgovori zato se dve godine od
uvoenja odgovornosti pravnih lica za krivina dela u na pravni sistem te odredbe
jo ne primenjuju u praksi. Prouavanju mehanizama krivino pravne prevencije
trgovine ljudima posveen je rad prof. dr Milana arkovia, koji predlae i mere za
njeno unapreenje.
Krivino pravnim problemima prenoenja HIV infekcije bavi se (uz detaljnu
analizu reenja primenjenih u naem i komparativnom pravu) doc. dr Igor Vukovi.
Dr Miodrag Maji preispituje sadrinu i uporedna reenja u Zakonu o oduzima-
nju imovine proistekle iz krivinog dela koji je u naoj pravnikoj javnosti izazvao
brojne kontroverze. Asistent mr Vanja Bajovi izlae koncept terapeutske jurispru-
dencije novog pristupa pravnim normama koji nastoji da juristiki formalizam
zameni socio psiholokim tumaenjem normi koje uzima u obzir injenicu da svaka
od njih ostvaruje uticaj na psihiku sferu pojedinca. Mr Ivana okia interesuje
primena poznatog latinskog principa po kome se sudija ne bavi sitnicama (mi-
nima non curat praetor) kao pogodnog sredstva za reavanje problema bagatel-
nog kriminaliteta. Saradnice u nastavi u zvanju mastera krivinih nauka Natalija
Luki i Milica Kolakovi bave se u svojim radovima odreenjem definicije jednog
od znaajnih, a u literaturi zapostavljenih oblika protivpravnog ponaanja krimi-
nalitetom korporacija i problemom trajanja krivinog postupka koji se prevashodno
svodi na potrebu obezbeenja suenja u razumnom roku. Najzad, rad prof. dr Sve-
tislava Taboroija samo u uslovnom smislu moe se povezati sa nazivom ove temat-
ske monografije. Autor se, naime, bavi pravima potroaa trajnih dobara.
Kako se i iz samog navoenja problematike kojom se bave radovi u ovoj knjizi
moe videti, ona sadri bogat inventar ideja o iskustvima Srbije, obogaen pogle-
dom na stanje u jednoj od vodeih evropskih zemalja Nemakoj. Kada se uzme u
obzir da je u prethodna tri toma istoimene tematske monografije na vie od 1.160
strana objavljeno sedamdeset tekstova i to ne samo istraivaa angaovanih na Pro-
jektu i drugih afirmisanih domaih autora, nego i takvih meunarodnih autoriteta
kakvi su Claus Roxin, vodei kriviari Slovenije i Makedonije, kao i studenti posle-
diplomskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu moe se lako
pretpostaviti kakvo e mesto (u inae oskudnoj) literaturi iz krivinih nauka zauzeti
ova etvorotomna edicija. Teko je zamisliti da e se u budunosti stanje kriminali-
teta i naini primenjeni u njegovoj kontroli u periodu 20052010. i to ne samo u
Srbiji, nego i regionu moi da izuavaju bez uzimanja u obzir radova publikovanih
u ediciji ija se etvrta knjiga nalazi pred itaocima.

u Beogradu, UREDNIK
oktobra 2010.
Michael Bock*
Juristische Fakultt, Johannes-Gutenberg-Universitt, Mainz

BER DIE POSITIVE SPEZIALPRVENTION IN

DEN ZEITEN DES FEINDSTRAFRECHTS
Die Bedeutung der Angewandten Kriminologie
fr eine menschliche Kriminalpolitik
Abstrakt: In diesem Aufsatz geht es um die Angewandte Kriminologie, eine Kriminologie,
die fr die Praxis der Strafrechtspflege eine wissenschaftliche Methode zur Verfgung stellt,
die de lege lata unverzichtbar ist fr die Implementierung der positiven Spezialprvention,
an der die deutsche Strafrechtspflege sich seit Franz von Liszt zunehmend ausgerichtet hatte.
In den letzten Jahren ist allerdings diese straftheoretische Position stark unter kriminalpo-
litischen und medialen Druck geraten, wozu auch die strafrechtliche Schule von Gnther
Jakobs beigetragen hat, in der zwischen einem Feindstrafrecht und einem Brgerstrafrecht
unterschieden wird. Sowohl die auf Repression und Punitivitt gerichtete Kriminalpolitik,
als auch die Unwilligkeit oder Unfhigkeit der herrschenden Schulen der Kriminologie, der
Strafrechtspraxis zu geben, was sie fr die Implementierung der positiven Spezialprvention
braucht, machen die Angewandte Kriminologie unverzichtbar fr alle, die im Strafflligen
weiterhin den Mitmenschen und Mitbrger sehen wollen, weil das Ziel ist, ihn fr die Ge-
meinschaft zurckzugewinnen und nicht ihn wie einen Feind zu vernichten.

Schlsselwrter: Feindstrafrecht, Kriminalpolitik, positive Spezialprvention, Angewandte

Kriminologie.

I. GESELLSCHAFTLICHE UND KRIMINALPOLITISCHE

ASPEKTE DES FEINDSTRAFRECHTS
Die deutsche Strafrechtspflege befindet sich seit einigen Jahren in einem
ziemlich dramatischen roll back. Quer durch alle politischen Lager hindurch
gibt es einen Konsens bezglich der Richtung, in die alle Vernderungen von
Strafrechtspflege und Kriminalpolitik weisen sollten: Vorverlagerung von Risiken
und Ausweitung der Straftatbestnde im materiellen Strafrecht, hrtere und lngere
Sanktionen bei allen Fragen der Rechtsfolgen und Ausweitung der Befugnisse
der Ermittlungsbehrden im Bereich des Strafprozesses.1 Die Argumente der
Wissenschaft verpuffen angesichts einer politischen und vor allem auch medialen
*
ordentlicher Professor, LSBock@uni-mainz.de
1 Gppinger-Schneider, Kriminologie, 6. Aufl. 2008, 30 Rn. 1 ff.; Streng, Vom Zweckstrafrecht
zum Feindstrafrecht? berlegungen zu den Auswirkungen des neuen Sicherheitsdenkens auf
10 Michael Bock

Grooffensive gegen das Verbrechen oder das, was man als eine besondere Gefahr
fr die Brger ansehen mchte. Die Quotenhascherei von Journalisten und die
Regeln einer auf Stimmengewinn ausgerichteten Politik begnstigen immer neue
Forderungen nach Verschrfungen und bedienen die moralische Selbstgeflligkeit
und berheblichkeit derer, die auf der richtigen Seite zu stehen glauben.
Wer in der ffentlichkeit steht, kann sich dem nicht entziehen. Politiker
und Reprsentanten von Polizei und Justiz stehen unter dem Druck eines
karrieresensitiven Bekenntniszwanges, durch den jeder Versuch der Differenzierung,
jede Mahnung zum vernnftigen Ma verdchtig wird. Am Leid der Opfer darf
nichts weggenommen werden, es darf kein Verstndnis fr eine verworrene
Tterbiographie sichtbar werden, kein Zweifel an der kriminalpolitischen
Vernnftigkeit der einfachen Gleichung von Schutz vor Straftaten und lngeren
Inhaftierungen soll entstehen. Mangelnde Entschlossenheit im Kampf gegen das
Bse darf es nicht geben.
Besorgniserregend sind diese Vorgnge nicht etwa deshalb, weil es eine
vielleicht sogar ntige Korrektur allzu optimistischer Vorstellungen gegeben htte.
Solche Tendenzvernderungen in der Kriminalpolitik hat es immer gegeben2 und es
ist auch gar nicht von der Hand zu weisen, dass der deutschen Strafrechtspflege teils
durch allgemeine gesellschaftliche Vernderungen, teils aber auch durch den Wegfall
des eisernen Vorhangs Kriminalittsbereiche und Ttergruppen zugewachsen
sind, mit denen sie vorher nicht zu rechnen hatte. Es geht also gar nicht darum,
vor bestimmten Erscheinungen und Entwicklungen der Kriminalitt die Augen
zu schlieen oder zu kapitulieren. Es geht vielmehr um einen prinzipiellen, um
einen qualitativen Verlust an Rechtsstaatlichkeit und Strafrechtskultur, der sich
ganz allgemein auf den Nenner bringen lsst, dass im Straftter nicht mehr der
Mitmensch und Mitbrger gesehen wird, sondern der Feind.
Man hat diesen fundamentalen Unterschied dadurch verdeutlicht, dass er auf
die Kategorien der alten vlkerrechtlichen Lehre vom bellum iustum abgebildet
wurde.3 Wenn der Straftter als Feind (hostis omnium) angesehen wird, so ist
der Kampf gegen ihn ein heiliger Krieg, ein Vernichtungskrieg, ein Krieg ohne
Rcksicht auf die Wahl der Mittel und das Ziel des Friedens. Ein gerechter Krieg
gegen das Verbrechen und gegen den Verbrecher steht hingegen immer unter dem
Vorbehalt verschiedener Kautelen: recta intensio, ultima ratio, finis pax und wie die
weiteren Kriterien der alten Lehre heien mgen. Keineswegs ist also, um dies an
dieser Stelle noch einmal ausdrcklich zu betonen, wer das Feindstrafrecht ablehnt,
deshalb automatisch schon ein strafrechtlicher Pazifist, der vor dem Verbrechen
kapituliert oder seine schdlichen Folgen fr die Gesellschaft verharmlost. Dies
ein demokratisches Strafrecht in: Bitte bewahren Sie Ruhe Leben im Feindrechtsstaat, hrsg.
von Thomas Uwer/Organisationsbro Strafverteidigervereinigungen, Berlin 2006, S. 227248.
2 Fr den britischen und angloamerikanischen Raum: Garland, Die Kultur der High
Crime Societies. Voraussetzungen einer neuen Politik von Law and Order, S. 3669 in:
Oberwittler/Karstedt (Hrsg.) Soziologie der Kriminalitt, Klner Zeitschrift fr Soziologie und
Sozialpsychologie, Sonderheft 43/2003; VS Verlag 2003.
3 H. Schneider, Bellum Justum gegen den Feind im Innern? ber die Bedeutung der
verfassungsrechtlichen Verfahrensgarantien bei der Bekmpfung der Organisierten Kriminalitt,
ZStW 2001, S. 499515.
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 11

eben gerade nicht. Wohl aber unterwirft er sich gewissen Legitimationszwngen,

akzeptiert Begrenzungen und hat als Ziel nicht die Vernichtung des Feindes im
Auge. Dass dies der politischen Kultur des Abendlandes entspricht, sei hier nur
festgestellt.4 Man wird aber wohl nicht fehlgehen, wenn man auf diese Weise auch
die Ziele der groen bundesdeutschen Strafrechtsreformen der 60iger und 70iger
Jahre zu beschreiben versucht.
So viel steht also auf dem Spiel. Und statt viele Einzelheiten aus der Entwicklung
des materiellen Strafrechts und Strafprozessrechts hier zu zitieren, die alle in
diese Richtung gehen, sei an dieser Stelle nur auf die hektische Gesetzgebung
zur Sicherungsverwahrung verwiesen5, denn in ihr, beziehungsweise in der
kriminalpolitischen und medialen Begleitmusik zu ihr kommt eben ganz klar zum
Ausdruck: hier soll es um etwas Endgltiges gehen, um etwas Irreversibles, um eine
faktische Todesstrafe, wenn man sich schon noch nicht ganz auszusprechen traut,
dass man eigentlich auch fr die rechtliche Einfhrung der Todesstrafe wre.
Zu dem Bild des Straftters als Feind, den es zu vernichten gilt, gehrt im brigen
noch als die andere Seite der Medaille die klare Unterscheidung zu den Freunden
hinzu. Zwischen den Guten und Anstndigen, die es um jeden Preis zu schtzen gilt
und den bsen Feinden, die es zu vernichten gilt, darf es mglichst keine bergnge
und keine Berhrungen geben. Es wre eine eigene Untersuchung wert, zu prfen,
ob nicht die sozialpsychologischen Mechanismen, die als Sndenbocktheorie oder
Psychologie der strafenden Gesellschaft bekannt sind6 auch die Anomietheorie
Durkheims kme als Bezugsrahmen in Betracht gerade diese Stilisierung des
Normbruchs fr ihre Wirksamkeit erfordern. In dem Ma, wie es keine relevante
Geschichte oder Situation gibt, die ihn erklren knnte, wird der Normbruch als
solcher in ungetrbter Reinheit sichtbar sowie der Normbrecher als solcher ein
taugliches Objekt fr Entrstung und Bestrafung, an dem dann auch exemplarisch
die Wiederherstellung der Geltung der Norm demonstriert werden kann.7
Sichtbar wird dies alles auch im Vordringen von entsprechenden Haltungen
und Persnlichkeitsaspekten von Juristen und Sozialarbeitern: in Habitus und
Rhetorik vor Gericht, in unkontrolliertem eigener moralischer Emprung in den
ambulanten sozialen Diensten der Justiz und vor allem im Strafvollzug, in dessen
4 Bock, Die evangelische Friedensethik und die Lehre vom bellum justum; in: Heinrich Assel u. a.
(Hrsg.): Zeitworte Der Auftrag der Kirche im Gesprch mit der Schrift. Friedrich Mildenberger
zum 65. Geburtstag; Nrnberg: Helmut Seubert 1994, S. 121130.
5 Gppinger-Schneider wie Fn 1; Kinzig, Umfassender Schutz vor dem gefhrlichen Straftter?
Das Gesetz zur Einfhrung der nachtrglichen Sicherungsverwahrung. NStZ 2004, 655
660; ders., Die Entwicklung der Gesetzgebung zur Sicherungsverwahrung und die damit
verbundenen Auswirkungen auf ihre Klientel, FPPK 2010, 4859; Brettel, Offene Fragen der
Sicherungsverwahrung im Jugendstrafrecht, R & P 2010, S. 1923.
6 Gppinger-Bock, Kriminologie, 6. Aufl. 2008, 9 Rn. 15.
7 Dass faktisch das Gegenteil der Fall ist, haben die Forschungen gezeigt, die im Umkreis der so
genannten entwicklungskriminologischen Wende durchgefhrt wurden. Die Unterscheidung
zwischen Strafttern und Durchschnittsbrgern, verbunden mit offenen oder latenten
Vorstellungen einer Wesenhaftigkeit oder mindestens Kontinuitt dieser Differenz ber das
ganze Leben hinweg hat sich als falsch erwiesen. Kriminalitt tritt in Biographien phasenweise
(frh oder spt) auf, gelegentlich auch intermittierend, aber nur ganz selten kontinuierlich
(Gppinger-Mnster, Kriminologie, 6. Auflage 2008, 12 mit vielen Nachweisen).
12 Michael Bock

institutionellem Arrangement punitives und repressives, auch sadistisches Verhalten

besonders leicht wuchern und gedeihen kann, wenn das Klima so ist, dass man
dafr nicht nur nicht in irgendeiner Weise sanktioniert wird, sondern still oder
sogar laut Beifall erhlt.

II. DAS FEINDSTRAFRECHT UND DIE

KRIMINALWISSENSCHAFTEN
A. Strafrechtsdogmatik
Man wird sicher vorsichtig sein mssen und die Wirkung sei es
strafrechtsdogmatischer, sei es kriminologischer Gedanken auf kriminalpolitische
Entwicklungen solch elementarer Wucht nicht berschtzen drfen. Aber es ist doch
auffallend, dass der Ausdruck Feindstrafrecht in einem eindeutig affirmativen
Sinn gebraucht wird, und zwar von Gnther Jakobs, dem Haupt einer durchaus
einflussreichen strafrechtsdogmatischen Schule.8 In seiner Habilitationsschrift
Kann die Einbung in Normvertrauen die Strafrechtsdogmatik leiten hat
Hendrik Schneider diese strafrechtsdogmatische Schule einer grndlichen Kritik
unterzogen.9 Dabei kamen vor allem zwei Resultate heraus: Erstens zeigt Schneider,
dass bei Jakobs und seiner Schule aus rechtssoziologischer Sicht eine Vermischung
bzw. Verwechslung von manifesten und latenten Funktionen vorliegt.10 Wenn
berhaupt, so kann die Einbung in Normvertrauen eine latente Funktion des
Strafrechts sein, die aber gerade in ihrer Wirkung abgeschwcht oder unmglich
gemacht wird, wenn sie in der die Praxis leitenden Strafrechtsdogmatik stndig
ausgesprochen, thematisiert und diskutiert wird.11 Latente Funktionen mssen
latent bleiben, sonst ist es um ihre Wirkung geschehen.12 Demnach wre das System
8 Reprsentativ Jakobs, Kriminalisierung im Vorfeld einer Rechtsgutsverletzung in ZStW
1985, S. 751785.; ders., Das Selbstverstndnis der Strafrechtswissenschaft gegenber
den Herausforderungen ihrer Zeit, in: Eser/Hassemer/Burkhardt (Hrsg.): Die deutsche
Strafrechtswissenschaft vor der Jahrtausendwende, 2000, S. 4756; ders., Brgerstrafrecht und
Feindstrafrecht, in: HRRS (2004).
9 H. Schneider, Kann die Einbung in Normanerkennung die Strafrechtsdogmatik leiten? Eine
Kritik des strafrechtlichen Funktionalismus; Berlin, Duncker&Humblot 2004. Weitergefhrt sind
diese berlegungen bei Morguet, Feindstrafrecht Eine kritische Analyse; Berlin, Duncker &
Humblot 2009.
10 Robert K. Merton, Manifest and Latent Functions, Kap. 3 von Social Theory and Social Structure.
Glencoe / IL: The Free Press 1949.
11 H. Schneider, wie Fn 9, S. 328 ff.
12 Vgl. schon Bock, Ideen und Schimren im Strafrecht, ZStW 1991, S. 636656, 649 ff. Die
manifeste, an den Brger adressierte Strafrechtsdogmatik darf daher, gerade wenn die Einbung
von Normvertrauen, d. h. die positive Generalprvention intendiert ist, keine systemfunktionale
sein, sondern sie muss eine personfunktionale sein (vgl. zu dieser Unterscheidung Schelsky,
Systemfunktionaler, anthropologischer und personfunktionaler Ansatz der Rechtssoziologie, in:
Die Soziologen und das Recht, S. 95146). Ersichtlich gengt diesem Erfordernis exemplarisch
die so genannte finale Handlungslehre von Hans Welzel, gegen die sich bekanntlich seinerzeit
Roxin gewendet und damit die an den Erfordernissen der Kriminalpolitik ausgerichtete
Strafrechtsdogmatik inauguriert hat. Insofern ist eine Isomorphie zwischen den zentralen
Begriffen der Strafrechtsdogmatik und der Art und Weise, wie die Menschen ihr (Alltags)Handeln
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 13

von Gnther Jakobs, seine empirische Triftigkeit einmal vorausgesetzt, allenfalls ein
differenzierter und anregender Versuch, die Wirkungsweise des Strafrechts einer
funktionalistischen rechtssoziologischen Analyse zu unterziehen, der aber tunlichst
im Arkanum der Wissenschaft verbleiben sollte. Das zweite Resultat betrifft strker
die hier behandelte Thematik. Denn Schneider zeigt, wie auch andere Kritiker von
Jakobs, dass es fr die Einbung in Normvertrauen keine immanenten Ziele und
Grenzen gibt.13 Zwar ist Jakobs nicht mde geworden zu betonen, dass er alles,
was er zum Strafrecht sage, unter dem Vorbehalt formuliere, dass rechtsstaatlich
demokratische Verhltnisse herrschen. Dies ist jedoch ein schwacher Trost und die
Sorgen vor dieser Art politischer Naivitt durchaus begrndet.14 Warum sollte ich
mir die Fesseln der Strafprozessordnung anlegen, wenn es doch um den Schutz der
Freunde gegen die Feinde geht? So haben wir bereits jetzt und mitten in der angeblich
so stabilen rechtsstaatlich demokratischen Lage eine in ihrer Logik grenzenlose
und deshalb totalitre Ermchtigung, die funktionale Effizienz des Strafrechts
zu erweitern und zu verstrken. Hier wrde man weiter ins Einzelne gehen und
differenzieren mssen15 und vermutlich trifft der vorgetragene Gedankengang die
Intentionen von Gnther Jakobs nicht voll. Die bona fides soll ihm hier keineswegs
abgesprochen werden. Aber die Zeichen an der Wand sind doch unbersehbar.

B. Kriminologie
Auch was die Kriminologie betrifft, wird man Ursache und Wirkung nicht
verwechseln drfen. Auch die Kriminologie hat die Vernderung der Lage gewiss
nicht erzeugt. Und doch ist sie auf ihre Weise an den Entwicklungen der letzten
30 Jahre formend und verstrkend beteiligt gewesen.16 Zwar hat die Kriminologie
in ihren reprsentativen Lehren und Schulen sicher nicht auf eine Entwicklung
hingearbeitet, bei der es um mehr Hrte und Repression und um die Vernichtung
von Feinden geht. Zumindest auf den ersten Blick erscheint eine solche Deutung als
geradezu absurd fr jeden, der, sei es in schmerzhaften Formen der Ausgrenzung,
sei es in einer freudigen Erregung mit Gleichgesinnten den Durchmarsch erlebt
hat, den die Etikettierungsanstze in der deutschen Kriminologie seit den 70iger
Jahren vorgelegt haben, whrend sie inzwischen in eine vllige gesellschaftliche
Bedeutungslosigkeit gefallen sind. Die Etikettierungsanstze transportierten
die Verheiung einer glnzenden Zukunft, die zu der gesamtgesellschaftlichen
Aufbruchbewegung der 70iger Jahre passte. Fortschritte im Umgang mit dem
Verbrechen sollten daher kommen, dass man nicht mehr dagegen tat, sondern
weniger, als erst einmal die Lehre von der kriminalittserzeugenden Wirkung

vor sich bringen, planen und reflektieren, gerade in einer rechtssoziologischen funktionalen
Perspektive eine Grundvoraussetzung der Wirksamkeit positiver Generalprvention.
13 H. Schneider, wie Fn 8, S. 84 ff. sowie 341343.
14 Bock, Ideen und Schimren im Strafrecht, ZStW 1991, S. 636656, 648 f.
15 Siehe etwa Lesch, Hrfalle und kein Ende Zur Verwertbarkeit von selbstbelastenden Aussagen
des Beschuldigten in der Untersuchungshaft, GA 2000, S. 355371; ders., Inquisition und
rechtliches Gehr in der Beschuldigtenvernehmung, ZStW 1999, S. 624646. Zu Einzelheiten
vgl. Morguet, Feindstrafrecht eine kritische Analyse, 2009.
16 Bock, Standortbestimmung der Angewandten Kriminologie, in: Liebl (Hrsg.), Perspektiven der
Kriminologie im 21. Jahrhundert, 2007, S. 23 ff.
14 Michael Bock

der Strafrechtspflege bekannt gemacht worden war. ber den Kreislauf von
Stigmatisierung und krimineller Karriere vermittelte die Strafrechtspflege hiernach
ihre destruktive Energie und es war klar, dass das aufgeklrte Publikum nun danach
rief, dieses bel in seine Schranken zu weisen. Weniger Strafrecht verhie weniger
Kriminalitt.17
Nicht sofort und nicht uneingeschrnkt fiel diese Verheiung auf fruchtbaren
Boden, wohl aber zunehmend im Jugendstrafrecht und in der Kriminologie der 80iger
und 90iger Jahre. Im Jugendstrafrecht lste sie die groen Entkriminalisierungs und
Diversionsbewegungen aus, die weitgehende Abschaffung der Heimerziehung sowie
die Delegitimierung des Jugendstrafvollzugs.18 Und in der Kriminologie wurden
erfolgreich diejenigen Schulen und Richtungen bekmpft, lcherlich gemacht oder
als gefhrliche Handlanger jener destruktiven Energien gebrandmarkt, die noch
einen Blick fr die psychischen und sozialen Entstehungsbedingungen krimineller
Karrieren behalten hatten und ins Feld fhrten.19
Es bedarf hier einer gesonderten Erwhnung, dass die Etikettierungsanstze
in Deutschland in einer auf fatale Weise verkrzten Version rezipiert und
weiterverbreitet worden sind.20 Die US-amerikanischen Klassiker des labeling
approach von Tannenbaum ber Edwin Lemert bis zu Howard Becker, aber auch
Cicourel, Garfinkel und Goffman; fr alle war die Entdeckung und Erforschung
von Interpretations-, Zuschreibungs und Stigmatisierungsprozessen, die bei der
Reaktion der formellen und informellen Reaktion auf abweichendes Verhalten
anfallen, lediglich eine zustzliche Bedingung fr weiteres abweichendes
Verhalten und Kriminalitt. Die ganze Breite der Erklrungsanstze, die die US-
amerikanische Kriminalsoziologie hervorgebracht hatte, von der Kriminalkologie
ber die Subkulturtheorie, die Kulturkonflikttheorie bis hin zur Anomietheorie
Mertons, alle diese Theorietraditionen sollten nach den Vorstellungen der Labeling-
Theoretiker nicht ersetzt sondern ergnzt werden um das, was Edwin Lemert in
meisterhafter Pointierung die sekundre Devianz genannt hatte21, das heit also
diejenigen weiteren Eskalations und Verschrfungsprozesse in kriminellen
Karrieren, die durch die zweifellos vorhandenen Ausgrenzungs-, Stigmatisierungs
und Degradierungszeremonien erzeugt werden, die von Kontrollorganen gesetzt
werden. Der fr die deutsche Rezeption so einflussreiche Fritz Sack hingegen ma
wieder in den Worten Lemerts der primren Devianz berhaupt keine Bedeutung
17 Bock, Der Einfluss der Soziologie auf das Menschenbild in den Kriminalwissenschaften, in:
Karl Acham, Knut Wolfgang Nrr, Bertram Schefold (Hrsg.). Der Gestaltungsanspruch der
Wissenschaft. Aufbruch und Ernchterung in den Rechts-, Sozial- und Wirtschaftswissenschaften
auf dem Weg von den 1960er zu den 1980er Jahren; Franz Steiner Verlag Stuttgart 2006, S.
1741.
18 Bock, Je weniger desto besser. Wie im Jugendstrafrecht kriminologische Torheiten dogmatisch
geadelt wurden; in: Ebert, Udo; Claus Roxin; Peter Rei; Eberhard Wahle (Hrsg.): Festschrift fr
Ernst-Walter Hanack; Berlin, New York: Walter de Gruyter 1999, S. 625638.
19 Exemplarisch Peters, 1969, nicht 68, KrimJ 2009, S. 132 f.
20 H. Schneider, Schpfung aus dem Nichts. Missverstndnisse in der deutschen Rezeption des
Labeling Approach und ihre Folgen im Jugendstrafrecht; MschrKrim 1999, S. 202213.
21 Lemert, Der Begriff der sekundren Devianz. In: Ldersen, K./ Sack, F. (Hrsg.): Seminar:
Abweichendes Verhalten. Frankfurt 1974. S. 433476.
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 15

bei, so dass bei ihm die Kriminalitt ausschlielich durch Kriminalisierung, also
sozusagen aus dem Nichts entsteht. Nur in dieser offensichtlich falschen Variante der
Etikettierungsanstze konnte es auch zu einem so giftigen und zersetzenden Streit
zwischen dem normativen und interpretativen Paradigma, zwischen tiologischer
Kriminologie und labeling approach kommen.22
Das Ergebnis war jedenfalls, dass durch den labeling approach die
Kriminologie schlicht und ergreifend verlernte, auf die sozialen und psychischen
Entstehungsbedingungen von Kriminalitt zu achten. Dies galt als unfein. Gerade
Weggefhrten von Sack wie schon in den 70iger Jahren Haferkamp23 und in
den 90iger Jahren Scherer und Hess wurden, als sie diesbezglich eine grere
Realittsnhe einforderten, in Acht und Bann getan.24 Wenn es noch ernsthafte
Konkurrenten fr den labeling approach gab, dann waren dies die rational-choice
Anstze, die sich auch in den 90iger Jahren in der Bewegung der kommunalen
Kriminalprvention festsetzten, weil die logische Konsequenz aus ihren Prmissen
die Forderung nach situativen, an den Gelegenheitsstrukturen orientierten
Manahmen der Kriminalprvention war.25 Mit dem labeling approach Sackscher
Prgung besteht hierbei brigens eine Seelenverwandtschaft, denn auch fr die
rational-choice-Theoretiker kam es nicht mehr auf die psychischen und sozialen
Antezedenzien der Motivation eines potentiellen Straftters an, sondern nur auf
die Funktionsfhigkeit seines inneren Rechners, mittels dessen er die legalen
von den illegalen Entscheidungsalternativen zu separieren und im Bezug auf das
eigene Kosten Nutzenkalkl zu optimieren hatte. Im Falle der konomischen
Theorien ist es im brigen nicht so, dass sie verkrzt rezipiert worden sind.
Sie sind es schon von sich aus, denn bei Licht gesehen steckt natrlich in den
Prferenzstrukturen und in der Frage, wie ein Individuum wohl die Chancen
des Gewinns und die Risiken des Erwischtwerdens einschtzen mag, nichts
anderes als der gesamte Bestand derjenigen Bedingungszusammenhnge, welche
die tiologische Kriminologie, zuerst in den groen Vergleichsuntersuchungen
des multifaktoriellen Ansatzes und spter in den Verlaufsuntersuchungen der
Entwicklungskriminologie, ans Licht gebracht hatte.26 Die Wirkung war aber auch
hier dieselbe. Die Kriminologie verlernte es auch wegen der aufkommenden
Dominanz der konomischen Theorien, sich systematisch mit den sozialen und
psychischen Entstehungsbedingungen von Kriminalitt zu befassen und verlegte
sich konsequent auf die Situationen und Gelegenheiten, von denen der Reiz fr
eine Straftat abhing, weil allein sie die entscheidenden Gewichte fr oder gegen
die Straftat im inneren Rechner eines kalkulierenden Individuums hervorrufen
22 Bock, Kriminalsoziologie in Deutschland. Ein Resmee am Ende des Jahrhunderts; in: Dreier,
Horst (Hrsg.): Rechtssoziologie am Ende des 20. Jahrhunderts. Gedchtnissymposion fr Edgar
Michael Wenz; Tbingen: Mohr Siebeck 2000, S. 115136.
23 Haferkamp, Kriminelle Karrieren. Handlungstheorie, teilnehmende Beobachtung und Soziologie
krimineller Prozesse; Hamburg: Rohwolt 1975.
24 Sack, Vom Wandel in der Kriminologie und Anderes, KrimJ 1998, S. 4764.
25 Gppinger-Schneider, Kriminologie, 6. Aufl. 2008, 30 Rn. 17 dd.
26 Gppinger-Bock, Kriminologie, 6. Aufl. 2008, 10 Rn. 94.
16 Michael Bock

konnte. Der straffllige Mensch wird also jeweils als ein gewissermaen passives
Gef fr die auer ihm und seiner Motivation liegenden Ursachen der Kriminalitt
angesehen: im einen Fall sind es die Reize der guten Gelegenheiten, die ihn als
einen bloen Taschenrechner in die eine oder andere Richtung treiben, im anderen
Fall ist er ein passiver Adressat von Zuschreibungen und Stigmatisierungen, ein
Reaktionsdepp, wie sich Trutz von Trotha unbertroffen ausgedrckt hat.27
Diese Vernderungen wurden im brigen teils dadurch ausgelst, teils
auch dadurch weiter verstrkt, dass Kriminologie an den juristischen Fakultten
bekanntlich berwiegend von Wissenschaftlern betrieben wurde, die im
Strafrecht und nicht in den Sozialwissenschaften ihre hauptschliche akademische
Ausbildung erhalten hatten. Fr gelernte Juristen haben Forschungsdesigns
und Praxiskonzepte, die mit dem labeling approach und dem konomischen
Kriminalittstheorien verbunden sind, eine innere Wahlverwandtschaft oder
waren wenigstens wesentlich leichter zugnglich als andere sozialwissenschaftliche
Forschungszusammenhnge. Aber dies mag eher ein Nebenschauplatz sein. Was
die Kriminologie dem staunenden Publikum zu bieten hatte, war also die Botschaft,
auf die psychischen und sozialen Entstehungsbedingungen der Kriminalitt
kommt es nicht an und auerdem, ob man dies nun begren oder beklagen mag,
alles, was man sich unter Erziehung, Resozialisierung oder Behandlung ertrumt
hatte, ist ein reines Hirngespinst einer falschen Kriminologie und funktioniert
ohnehin nicht. Im Bezug auf die positive Spezialprvention war also ein geradezu
zynischer Deftismus in Mode gekommen, so dass es gar nicht ausbleiben konnte,
dass man den Erziehungsgedanken, den Resozialisierungsgedanken und insgesamt
die positive Spezialprvention mehr oder weniger zentral angriff.28 Von hier aus
wird nun deutlich, gem welcher List der Unvernunft die Etikettierungsanstze
durchaus den aktuellen Vernderungen in der Kriminalpolitik in die Hnde
gearbeitet haben. Ihr unausgesetztes Beharren darauf, dass es ganz egal sei,
was man in der Strafrechtspflege tue, sondern dass es nur darauf ankomme,
mglichst wenig und am besten gar nichts zu tun, wurde von denen, die es
anders meinten nur in einem kleinen, aber wichtigen Punkt umgedreht: auch
sie sagen, es sei egal was man tut. Wichtig sei allerdings, dass es mehr und
lnger sei. In der kriminologischen Ignoranz gegenber den psychischen und
sozialen Entstehungsbedingungen der Kriminalitt und in der dieser Ignoranz
korrespondierenden abschtzigen, ja feindseligen Bewertung der positiven
Spezialprvention kommen daher die Rechten und die Linken, die Verfechter
einer harten und einer weichen Linie berein.29
27 von Trotha, Ethnomethodologie und abweichendes Verhalten. Anmerkungen zum Konzept des
Reaktionsdeppen, KrimJ 1977, S. 98115.
28 Bock, Kriminologie und Spezialprvention. Ein skeptischer Lagebericht; ZStW 1990, S. 504533.
29 Bock, Schdlich, berflssig, schmutzig. Die Argumentationen der kriminologischen Verchter
der Resozialisierung; in: Feuerhelm, Wolfgang; Hans-Dieter Schwind; Michael Bock (Hrsg.):
Festschrift fr Alexander Bhm; Berlin, New York: Walter de Gruyter 1999, S. 285303; ders.,
Je weniger desto besser. Wie im Jugendstrafrecht kriminologische Torheiten dogmatisch geadelt
wurden; in: Ebert, Udo; Claus Roxin; Peter Rei; Eberhard Wahle (Hrsg.): Festschrift fr Ernst-
Walter Hanack; Berlin, New York: Walter de Gruyter 1999, S. 625638.
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 17

III. VERANKERUNG DER POSITIVEN

SPEZIALPRVENTION IN DER PRAXIS DER
STRAFRECHTSPFLEGE
A. Jugendstrafrecht
Der Gesetzgeber hatte von diesen ganzen Dingen allerdings eine sehr andere
und viel vernnftigere und realittsgerechtere Auffassung. Beginnen wir mit dem
Jugendstrafrecht und dem Erziehungsgedanken. Schon lange hat sich eine Legende
ber die Entstehung des Erziehungsgedankens in der Literatur festgesetzt, wonach das
JGG von 1923, bzw. die Bewegungen, die es forciert htten, keinen eigenen materiellen
Erziehungsbegriff berhaupt gehabt htten.30 Der so genannte Erziehungsgedanke sei
nichts anderes als eine Chiffre fr Entkriminalisierung gewesen. Diese Auffassung,
die nichts anderes ist als eine unhistorische Vorverlagerung des labeling approach
in das deutsche Kaiserreich, wird den Tatsachen nicht gerecht, wie die grndliche
Arbeit von Ralph Grunewald zeigt. Es gab viel begriffliches Durcheinander, es gab
insbesondere auch verschiedene Auffassungen von dem, was als Erziehungsgedanke
das neue JGG prgen sollte, aber es gab materielle Erziehungsbegriffe. Sie lassen
sich grob und diese Einteilung lsst sich auch fr verschiedene andere Bereiche
der Geistesgeschichte der letzten Jahrhundertwende durchfhren in zwei groe
Linien einordnen, nmlich eine positivistische und eine idealistische. Wegen der
geistes und wissenschaftsgeschichtlichen Einzelheiten muss hier auf die Arbeit von
Grunewald verwiesen werden.31 Das Ergebnis ist aber eindeutig. Der Gesetzgeber
von 1923 hat weder den einen, noch den anderen Erziehungsbegriff, also weder den
idealistischen, noch den positivistischen Erziehungsgedanken kodifiziert, sondern
einen dualen Erziehungsbegriff. Die strker sozialkonditionierenden Interventionen
wie die Weisungen und die Jugendstrafe wegen schdlicher Neigungen reflektieren
den Einfluss des positivistischen Denkens, wie es seit Franz von Liszt auch in die
deutsche Strafrechtswissenschaft und ohnehin in die pdagogische Vorstellungswelt
eingedrungen war, die ahndenden Interventionen, also die Zuchtmittel und die
Jugendstrafe wegen Schwere der Schuld, reflektieren eher einen idealistischen
Erziehungsbegriff, wonach auch der jugendliche Straftter als Vernnftiger geehrt
und sich in autonomer Einsicht, durch die Intervention angehalten und gefrdert,
fr die Zukunft im Sinne des Rechts und gegen das Unrecht entscheidet. Dieser
duale Erziehungsbegriff hat die Nazizeit berstanden, liegt dem JGG von 1953 zu
Grunde und prgt trotz der inzwischen im Sinne einer weitgehenden Liberalisierung
erfolgten nderungen bis heute das Gesicht des Jugendstrafrechts. Und nun wird
ber den Erziehungsgedanken erneut eine aus meiner Sicht vllig fruchtlose
und vllig unntige Diskussion gefhrt.32 Neben Einzelheiten, die berwiegend
mit der schlechten Praxis der Jugendstrafrechtspflege und gar nichts mit dem

30 Grunewald, Die De-Individualisierung des Erziehungsgedankens im Jugendstrafrecht. Duncker

& Humblot, Berlin 2003.
31 Wie oben Fn. 30
32 Albrecht, H.-J.: Ist das deutsche Jugendstrafrecht noch zeitgem? Gutachten D zum 64. Deutschen
Juristentag, Berlin 2002. C.H. Beck, Mnchen 2002.
18 Michael Bock

Erziehungsgedanken und den Vorstellungen des Gesetzgebers zu tun haben, geht es

im wesentlichen darum, ob der Staat mit dem Jugendstrafrecht Erziehung zu mehr als
bloem Legalverhalten betreiben drfe. Die Antwort ist natrlich nein und sie kann
gar nicht anders lauten als nein, weil der Staat nach unserer Verfassung dazu in Tat
berhaupt nicht berechtigt ist.33 Nur ist die Frage vllig falsch gestellt, eben weil man
sich abgewhnt hat, ber die psychischen und sozialen Entstehungsbedingungen
der Kriminalitt und insbesondere der Jugendkriminalitt nachzudenken. Es
ist eine absolute Kopfgeburt, Jugendliche zu rechtstreuem Verhalten und nur
zu rechtstreuem Verhalten anzuhalten. Sowohl das rechtstreue als auch das
nicht rechtstreue Verhalten sind doch nicht isolierte, von den sonstigen sozialen
Lebenszusammenhngen separierte Entscheidungsinseln, die man entsprechend
isoliert angehen knnte. Selbstverstndlich hngt die Frage, ob sich ein Jugendlicher
in Zukunft rechtstreu verhalten wird, zentral mit seinem Freizeitverhalten, mit
seinem Kontaktverhalten, mit seinem Leistungsverhalten zusammen und deshalb ist
es vllig widersinnig, etwas fr die Legalbewhrung zu tun, ohne gleichzeitig auf das
Freizeit-, Kontakt und Leistungsverhalten eines Jugendlichen Einfluss zu nehmen.
Es kann auch sein, dass es eher die Wertorientierung ist, auf die sich entsprechende
Bemhungen richten mssen, weil das Ausma schdigenden Verhaltens fr das
Opfer noch nicht hinreichend im Bewusstsein verankert ist oder sonst irgendetwas.
Aber es ist doch vllig klar, dass Erziehung zu rechtstreuem Verhalten nur dadurch
mglich wird, dass ich in irgendeiner Weise auf diejenigen Verhaltensmuster und
Einstellungen Einfluss nehme, von denen im vorliegenden Fall die Begehung von
Straftaten begnstigt wird.34 Insofern ist der Streit darber, ob die Erziehung im
Jugendstrafrecht nur das Legalverhalten oder sonst auch noch etwas betreffen drfe,
ein Streit um Kaisers Bart.

B. Strafvollzug
Sinngem dasselbe gilt fr den Strafvollzug. Auch den Resozialisierungsgedanken
kann man nicht ernsthaft im Munde fhren, ohne sich darber Gedanken zu
machen, welche Verhaltensmuster und Einstellungen man frdern und welche
man eher abschwchen mchte, abhngig von einer wie auch immer zu leistenden
Aufklrung darber, wovon im Einzelfall die Begehung von Straftaten abhngig
gewesen ist und deshalb auch in Zukunft erwartet werden kann. Selbstverstndlich,
dies sei hier freilich ausdrcklich erwhnt, sind hierbei immer auch die schdlichen,
jedenfalls potentiell schdlichen Wirkungen von Degradierung, Stigmatisierung
und Prisonisierung zu bedenken, denn dies muss man einer richtig verstandenen
labeling-Perspektive durchaus und nachdrcklich zugute halten, dass sie einem
allzu forschen und allzu selbstgeflligen Interventionsoptimismus die ntigen
Selbstzweifel und die ntige Reflexivitt alles pdagogischen und therapeutischen
Tuns eingepflanzt hat. Im brigen deuten die Ergebnisse der Sanktions und
Behandlungsforschung darauf hin, dass es durchaus der Mhe wert ist und den
33 Vgl. Art. 6 GG sowie eingehend Kremer, Der Einfluss des Elternrechts aus Art 6 Abs. II, III GG
auf die Rechtmigkeit der Manahmen des JGG. Diss. Mainz 1984.
34 Schon daran wird deutlich, dass Jugendstrafrecht nichts anderes als Angewandte Kriminologie ist.
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 19

Einsatz der eigenen Existenz lohnt, irgendwo zwischen Behandlungseuphorie und

Behandlungsdeftismus in seinem beruflichen Umfeld nach bestem Wissen und
Gewissen das Richtige zu tun.35

IV. DIE REGELUNGSTECHNIK DER POSITIVEN

SPEZIALPRVENTION
A. Jugendstrafrecht
Sowohl im Bereich des Jugendstrafrechts als auch im Bereich des
Strafvollzugsrechts hat sich der Gesetzgeber eine sehr weise Beschrnkung auferlegt.
Indem er im Jugendstrafrecht einen sehr breit differenzierten und gar nicht
abgeschlossenen Kreis von Interventionsmglichkeiten zur Verfgung stellt, bringt
er zum Ausdruck, dass er sehr wohl Erziehung mchte, es aber den am Verfahren
Beteiligten, insbesondere natrlich dem Jugendrichter und der ihn beratenden
Jugendgerichtshilfe berlassen wollte, welche erzieherischen Interventionen im
Einzelfall die Richtigen sind. Der Gesetzgeber pldiert nicht fr Anlage oder Umwelt,
er pldiert nicht fr sozialkonditionierende Interventionen oder idealistisch ahndende
Interventionen, er pldiert nicht fr ambulante oder stationre Interventionen,
sondern er gibt die Kompetenz, zu entscheiden, was jeweils Erziehung konkret sein
soll, an die Praktiker ab, die dies im Einzelfall und vor Ort und zu einem bestimmten
Zeitpunkt entscheiden mssen.
Der Gesetzgeber hlt sich also nicht fr klger als die Praxis und er hlt sich auch
nicht fr klger als die erfahrungswissenschaftlichen Sozialarbeiter, Pdagogen und
Kriminologen, auch als die erfahrenen Richter und Jugendgerichtshelfer, die ihm die
vielfltigen Mglichkeiten vor Augen fhren, aus denen heraus es zu Straftaten und
evtl. auch zu kriminellen Karrieren kommen kann. Der Gesetzgeber hlt auch nichts
von quantitativen Vorgaben der Art etwa, dass es mehr ambulante als stationre
Manahmen geben msse oder dass mehr Diversion als Verfahren sein msse
oder dass jetzt verstrkt Tter-Opfer-Ausgleich oder Antiaggressivittstraining sein
solle. Im Bezug auf alle diese Fragen hlt der Gesetzgeber nichts von allgemeinen
Vorgaben inhaltlicher oder quantitativer Art, sondern mchte dies im Einzelfall
und nur jeweils fr den Einzelfall entschieden wissen. Vor diesem Hintergrund wird
auch deutlich, wie fremd dem Gedanken der positiven Spezialprvention bzw. dem
Erziehungsgedanken berlegungen und Forschungen der Art sind, mittels derer
herausgefunden werden sollte, ob die eine oder andere Verfahrenserledigung oder
die eine oder andere Intervention zu einer geringeren oder hheren Rckfallquote
fhre. Vom Erziehungsgedanken her gesehen ist diese Frage vollstndig mig,
denn es kommt aus dieser Perspektive entscheidend darauf an, ob es den Praktikern
in der Jugendstrafrechtspflege gelingt, fr den einzelnen Jugendlichen und seine
erzieherische Situation das Richtige zu finden und zu tun wodurch dann auch
insgesamt die Rckfallquote sinken wrde. Aus irgendwelchen Rckfallquoten der
35 Kury, Zum Stand der Behandlungsforschung oder: Vom nothing works zum something works, in
FS Bhm 99, S. 251274.
20 Michael Bock

Sanktionsforschung folgt daher fr die jugendstrafrechtliche Praxis im Einzelfall

nichts, so oft und so laut auch gefordert worden ist, dass aus den Ergebnissen der
Sanktionsforschung oder aus der Rckfallstatistik auch unmittelbare Vorgaben
fr die praktische Behandlung von Einzelfllen abzuleiten seien.36 Man muss es
deshalb in aller Deutlichkeit sagen: der Gesetzgeber, die Kriminalpolitik und die
Sanktionsforschung haben in der Praxis des Jugendstrafrechts nichts verloren.
Konkrete Spezialprvention, oder Implementierung des Erziehungsgedankens ist
eine Angelegenheit der Praxis.37

B. Strafvollzug
Wieder verhlt es sich im Strafvollzug ganz hnlich. Auch hier hat es der Gesetzgeber
in weiser Beschrnkung vermieden, inhaltlich genau zu bestimmen, was denn eigentlich
Resozialisierung und Behandlung seien. Es gibt einige Vorgaben, aus denen abzuleiten
ist, welche Behandlungsmethoden sich der Gesetzgeber jedenfalls verbittet und es ist
insgesamt ein klarer Vorrang von solchen Einwirkungsmglichkeiten erkennbar, die auf
Kooperation und Kommunikation mit dem Gefangenen ausgerichtet sind, aber damit
hat es sich auch schon.38 Wieder berlsst der Gesetzgeber die Konkretisierung dessen,
was Resozialisierung ist, der Praxis, genauer gesagt, einer im Vollzug zu leistenden
Behandlungsuntersuchung und Vollzugsplanung, die dann auch mit der weiteren
Entwicklung des Gefangenen in Einklang zu halten, d. h. weiter fortzuschreiben ist,
bis zur Frage von Lockerungen und zur Entlassungsvorbereitung.39 Auch hier gilt
deshalb, dass irgendwelche Rckfallquoten, irgendwelche Quoten ber Missbrauch
von Vollzugslockerungen oder unterschiedliche Erfolgsquoten von Vollzugskonzepten
fr die Praxis des Strafvollzugs irrelevant sind. Gut, man mag sich aus Modellprojekten
oder aus dem Vorbild anderer Lnder und Zeiten Phantasie und Ideen holen, die im
Strafvollzug auch dringend ntig sind. Aber die entscheidende Frage bleibt auch hier,
welches Interventionskonzept fr welchen Gefangenen das Passende, das Geeignete,
das Richtige ist. Und dies lsst sich eben nicht kriminalpolitisch entscheiden. Solange
der Gesetzgeber berhaupt Erziehung und Resozialisierung sagt, ist damit zwingend
sein Rckzug aus der Implementierung dessen verbunden, was damit jeweils konkret
gemeint ist, was nur dann anders wre, wenn der Staat und der Gesetzgeber sich eine
Art von Erziehungsdiktatur erlauben wrden.

V. KRIMINOLOGIE UND PSYCHIATRIE IM DIENST

DER NEGATIVEN SPEZIALPRVENTION
Wenn oben gesagt wurde, dass der labeling approach und die konomischen
Anstze eine Wste im kriminologischen Denken hinterlassen htten, was das
Wissen ber psychische und soziale Entstehungsbedingungen von Kriminalitt
36 Jehle/Heinz/Sutterer, Legalbewhrung nach strafrechtlichen Sanktionen eine kommentierte
Rckfallstatistik, 2003; Heinz, Die neue Rckfallstatistik Legalbewhrung junger Straftter,
Zeitschrift fr Jugendkriminalrecht und Jugendhilfe 2004, S. 3548; 44.
37 Bock, Jugendstrafrecht im Bann der Sanktionsforschung; GA 1997, S. 123.
38 Callies/Mller-Dietz, 4 StVollzG Rn. 4.
39 Siehe 7 Abs. 3 S. 1, 10, 11, 15 StVollzG.
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 21

betrifft, so stimmt das vor allem fr die deutschsprachige Kriminologie. International

sieht es allerdings etwas anders aus. Im angelschsischen und skandinavischen
Raum, teilweise auch im romanischen Sprachraum, hat es weiter eine so genannte
tterorientierte oder tiologische Forschung gegeben.40 Die forensische Psychiatrie
und Psychologie, aber auch die Kriminologie haben in diesen Lndern sehr wohl
nach sozialen, psychischen und krperlichen Antezedenzien der Kriminalitt
geforscht. Allerdings geschah dies in einem vllig anderen kriminalpolitischen
Kontext, als es noch in den 50iger, 60iger und 70iger Jahren der Fall gewesen war.
Denn so bertrieben in diesen frhen Jahren die Hoffnungen auf die Diagnose und
Behandlung von Kriminalittsursachen gewesen waren, so deutlich waren sie in
den 80iger und 90iger Jahren einem Skeptizismus bzw. Deftismus gewichen (siehe
oben), mit der Konsequenz, dass sich nun die Forschung weniger auf die positive,
als vielmehr auf die negative Spezialprvention fokussierte. Nicht mehr Hilfe,
Behandlung und Wiedereingliederung sollte besseres Wissen um die Ursachen
der Kriminalitt befrdern, sondern frhzeitige Identifikation, Ausgrenzung und
sichere Verwahrung der gefhrlichen Karrieretter war das erklrte Ziel. Unter
dem Namen selective incapacitation koncepta41 stellten sich hier kriminologische
und psychiatrische Forschung in den Dienst einer repressiven Kriminalpolitik,
ein Arrangement, in welchem sich die schlimmsten Befrchtungen des labeling
approach bewahrheiteten: die Kriminologie als Handlanger und Bttel der
Strafrechtspflege. Es wre tricht und naiv zu glauben, Erfahrungswissen knne
nicht in diesem Sinne eingesetzt werden. Die Religionsgeschichte und die Geschichte
totalitrer Bewegungen belegen dies berdeutlich, aber auch im demokratischen
Verfassungsstaat bleibt es eine stndige Versuchung, sich auf diese Weise lstiger
Probleme zu entledigen. Man mag auch mit Foucault42 oder Norbert Elias43 darin
einen durchgehenden Zug der neueren Geschichte erkennen. Ersichtlich ist auch
in diesem Denken, dass der als gefhrlich identifizierte Straftter nicht mehr in
erster Linie Mitmensch und Mitbrger, sondern Feind ist.44 Man tritt ihm selten mit

40 berblick bei Gppinger-Krber/Wendt, Kriminologie, 6. Aufl. 2008, Teil I.

41 Kritische berblicke bei Haapanenen, Selective Incapacitation and the Serious Offender. A
Longitudinal Study of Criminal Carrer Patterns, 1990 und Mischkowitz, Kriminelle Karrieren
und ihr Abbruch. Empirische Ergebnisse einer kriminologischen Langzeituntersuchung als
Beitrag zur Age-Crime-Debatte, 1993
42 Foucault, berwachen und Strafen: Die Geburt des Gefngnisses, Frankfurt 1993
43 Elias, ber den Prozess der Zivilisation. Soziogenetische und psychogenetische Untersuchungen,
Frankfurt 1976
44 Diese Haltung kann man sehr gut an Inhalt und Ton psychiatrischer Gutachten zur Gefhrlichkeit
ablesen. Der Autor hatte z. B. Gelegenheit, das Gutachten zu lesen, das in Deutschland die
Gesetzgebung zur nachtrglichen Sicherungsverwahrung bei nach Jugendstrafrecht Verurteilten
( 7 Abs. 2 JGG) initiiert hat, weil er selbst Sachverstndiger war, als dieser Fall dann entschieden
wurde. Das psychiatrische Gutachten war anlsslich der nach zwei Drittel der Verbung einer
Freiheitsstrafe anstehenden Reststrafenaussetzung erstattet worden und der Gutachter hat
sich ungefragt und in vlliger Verkennung seines Gutachtenauftrags zu kriminalpolitischen
Fragen verhalten und die Justiz dazu aufgefordert, das besagte Gesetz auf den Weg zu bringen.
Er hat damit eine rein negativ-spezialprventive Interventionsmglichkeit gefordert, obwohl
er notabene als Arzt (!) den Gefangenen als behandlungsbedrftig und behandlungsfhig
einschtzte. Man wird auch hier nicht generalisieren drfen, aber in der Gesamttendenz haben
22 Michael Bock

blankem Hass und archaischem Vergeltungsbedrfnis gegenber, sondern mit der

chirurgischen Khle des Skalpells, mit dem sedierenden Medikament, mit einem
Sicherungsarrangement aus Edelstahl und Elektronik.
Ob eine solche kriminalpolitische Strategie moralisch und rechtlich zu
rechtfertigen ist, ist eine Sache. Eine andere Sache ist jedoch die, ob es der Forschung
berhaupt ansatzweise gelungen ist, sie auch wirklich in die Tat umzusetzen. Und
hier muss man doch die grten Bedenken haben. Grundstzlich arbeiten alle diese
Forschungen mit designs, wie sie schon aus der frhen Kriminalprognoseforschung,
etwa des Ehepaars Glueck, bekannt sind.45 Man versucht bei ausgelesenen Gruppen von
Strafttern berzufllig hufig vorliegende Merkmale zu identifizieren, die dann, wenn
sie bei einem Probanden ebenfalls vorliegen, Risikofaktoren sind. Die Eichstichproben
ndern sich, die statistischen Methoden der Berechnung des Risikos ndern sich,
Auswahl und Operationalisierung der entscheidenden Variablen ndern sich, aber
die Logik der Forschung bleibt gleich.46 Diese Forschungslogik enthlt zum einen ein
zirkulres Element, denn indem ich die Risikofaktoren einer ausgelesenen Gruppe
von Strafttern entnehme, laufe ich Gefahr, nichts anderes als die Selektionsroutinen
der Praxis zu reproduzieren. Zum anderen aber ist die empirische Treffsicherheit als
solche nicht besonders hoch. Dies hngt vor allem mit der geringen Basisrate der zu
prognostizierenden Gefhrlichkeit in unausgelesenen Gruppen zusammen. Selbst
bei guten prozentualen Trefferquoten eines Prognoseinstruments in ausgelesenen
Gruppen werden groe Zahlen von Probanden flschlicherweise als gefhrlich
identifiziert (so genannte false positives), wenn man mit den entsprechenden
Kriterien in unausgelesenen Gruppen arbeitet, in denen ihr prozentualer Anteil gering
ist. Letztlich verbinden sich in diesen Instrumenten Schwchen der empirischen
Treffsicherheit mit den moralischen und rechtlichen Fragen einer Inhaftierungs
oder Kontrollstrategie gegenber Individuen auf der Grundlage der Zugehrigkeit zu
bloen Risikogruppen. Dies ist und bleibt die Krux von Prognose-Instrumenten wie
etwa dem HCR 20, dem SVR 20 oder der PCL. Ihr Einsatz in der Einzelfallprognostik
ist deshalb rechtswidrig, weil man den Fehler des statistischen Schlusses von der
Risikogruppe auf den Einzelfall nicht ernst nimmt. Und die Lsung, dass letztlich
eine Gesamtschau ausschlaggebend sein soll, fgt nur dem Grundproblem der
statistischen Prognose das der intuitiven Prognose hinzu.47
die forensische Psychiatrie und Psychologie sich doch des kriminalpolitischen Trends bedient und
von der fieberhaften und massenhaften Suche nach Gefhrlichkeit profitiert. Eine besonders
ble Rolle spielt dabei der Psychiater Hare, der mit seinem Psychopathiekonzept wieder
Vorstellungen von Wesenhaftigkeit und Unverbesserlichkeit forciert, obgleich das durch den
empirischen Forschungsstand keineswegs gedeckt ist (vgl. Thalmann: Neues vom Psychopathen.
In: MschrKrim 2009, S. 376394).
45 Glueck/Glueck, Of Delinquency and Crime. A Panorama of Years of Search and Research, 1974
46 Eine kritische bersicht liefert Gppinger-Brettel, Kriminologie, 6. Aufl. 2008, 14
47 Vgl. dazu Boetticher/Krber/Mller-Isberner/Bhm/Mller-Metz/Wolf, Mindestanforderungen fr
Prognosegutachten, NStZ 2006, S. 537544 und meine Kritik (Bock, Das Elend der klinischen
Kriminalprognose, StV 2007, S. 269275), an die sich eine Kontroverse mit Schch angeschlossen
hat (Schch, Mindestanforderungen fr Schuldfhigkeits- und Prognosegutachten, FS Widmaier,
S. 967986; Bock, Gibt es noch Platz fr die Angewandte Kriminologie in der Gesamten
Strafrechtswissenschaft? ZStW 2009, S. 450463)
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 23

VI. DAS PROFIL DER ANGEWANDTEN KRIMINOLOGIE

A. Einzelfallkriminologie
Wie auch immer man hier die Forschung beurteilen mag und wie auch immer
die Praxis der Begutachtung in unserem Straf und Maregelvollzug beurteilt
werden mag, jedenfalls ist die Frage unabweisbar, was denn an der Angewandten
Kriminologie, wie sie hier vertreten wird, anders ist, denn davon hngt natrlich
letztlich die Frage ab, ob sich mit der Angewandten Kriminologie positive
Spezialprvention betreiben lsst, und wenn ja wie. Zunchst muss man sich
noch einmal vergegenwrtigen, dass es im mainstream der Kriminologie eine
einzelfallbezogene Angewandte Kriminologie gar nicht gibt. Ihr Wissen fhrt nicht
in die konkrete, tgliche Praxis mit dem strafflligen Menschen. Dies ergibt sich
mit innerer Notwendigkeit aus der Struktur des jeweilig produzierten Wissens,
das entweder einen theoretischen oder statistischen Aggregatzustand hat
und daher fr die Arbeit am Fall nicht oder nur um den Preis von empirisch
und rechtlich unzulssigen bergriffen48 geeignet ist. Explizit abgelehnt wird
Einzelfalldiagnostik sowieso in der kritischen Kriminologie, die darin nichts als
eine moralisch verwerfliche Verstrickung in den staatlichen Repressionsapparat
sieht. Die Angewandte Kriminologie lsst sich demnach wie folgt verorten:
bersicht 1: Praxisorientierung kriminologischer Richtungen
Orientierung Praxisfelder Erwartete Wirkungen
kritische konstruktivistisch Diskurse De-Legitimierung
Kriminologie und reflexiv zum Verbrechen von Kriminalisierung
empirische theoretisch Kriminalpolitik Optimierung der
Kriminologie und statistisch auch kommunale Kriminalprvention
Angewandte fallbezogen und Strafrechtspflege und Spezialprventive
Kriminologie kommunikativ Vorfeld Interventionsplanung

B. Verstehende Kriminologie
Wissenschaftsgeschichtlich und wissenschaftstheoretisch steht die Angewandte
Kriminologie in der Tradition der verstehenden Soziologie und Kriminologie.49
Man kann diese Tradition der bis heute vorherrschenden (neu)positivistischen
Kriminologie folgendermaen kontrastieren:
48 Es geht hierbei vor allem um den verbreiteten Irrtum, dem Einzelfall wohne eine Tendenz
inne, sich so zu verhalten wie es nach den Hufigkeitsverhltnissen in der Gruppe oder nach den
Annahmen der Theorie zu erwarten ist. Gerade dies ist jedoch ein Irrtum (Bock, Jugendstrafrecht
im Bann der Sanktionsforschung, GA 1997, S. 123).
49 Grundlegend ist hierfr Bock, Kriminologie als Wirklichkeitswissenschaft, 1984. Weitergefhrt
und verbreitet wurde die Rekonstruktion der Besonderheiten der Angewandten Kriminologie
durch die Dissertationen von Schneider, Grundlagen der Kriminalprognose. Eine Rekonstruktion
der Probleme von Zuverlssigkeit und Gltigkeit unter Rckgriff auf Alfred Schtz, 1996, Vollbach,
Der psychisch kranke Tter in seinen sozialen Bezgen. Hans Gppingers Angewandte Kriminologie.
Eine Rekonstruktion, 2006 sowie Brettel, Tatverleugnung und Strafrestaussetzung Ein Beitrag
zur Praxis der Kriminalprognose, 2007.
24 Michael Bock

bersicht 2: Verstehende und (neu)positivistische Kriminologie

(neu)positivistische
verstehende Kriminologie
Kriminologie
Ziel Erklren Verstehen
Ausrichtung nomothetisch idiographisch
Strategie hypothesentestend explorativ
strukturiert offen
Techniken standardisiert nicht standardisiert
quantitativ qualitativ
Auswertung Statistik Bildung von Idealtypen
Verhltnis von Subjekt Beherrschung
Kommunikation
und Objekt Manipulation
Die Methodik der Angewandten Kriminologie ist aus der Tbinger Jungtter-
Vergleichsuntersuchung hervorgegangen, einer Vergleichsuntersuchung von 200
Strafgefangenen und 200 Probanden aus der Durchschnittspopulation. Gem
der Logik der verstehenden Kriminologie wurden hierbei in einer qualitativen
Auswertung50 Verhaltensbeschreibungen (so genanntes K und D-idealtypisches
Verhalten) erarbeitet, welche die uersten Grenzen eines Mglichkeitsraumes
darstellen, die in der Realitt nur in mehr oder weniger starken Annherungen
vorkommen. Jeder Mensch bewegt sich mit seinem Verhalten irgendwo in diesem
Mglichkeitsraum und sein Verhalten lsst sich, je nachdem, ob es in die eine oder
andere Richtung tendiert, in seiner kriminologischen Bedeutung51 erfassen: tendiert es
zum K-idealtypischen Pol, ist es kriminell gefhrdend, tendiert es zum D-idealtypischen
Pol, ist es kriminoresistent. Die inhaltlichen Bestimmungen dieser in synoptischer
Form prsentierten idealtypischen Verhaltensweisen finden sich sonst nirgends. Es
gibt teilweise Anklnge und hnlichkeiten52, aber die ganz spezielle Note, die diese
Bestimmungen aufweisen, ist etwas der Angewandten Kriminologie Eigenes.

C. Individualisierung
Der Bearbeiter benutzt die uersten Grenzen des durch die idealtypischen
Verhaltensbeschreibungen aufgespannten Mglichkeitsraumes, um das individuelle
50 Gppinger, Der Tter in seinen sozialen Bezgen: Ergebnisse aus der Tbinger Jungtter-
Vergleichsuntersuchung, 1983, Teil III.
51 Darum geht es in der Tat. Viele Probanden aus der Vergleichsgruppe waren durchaus auch mit den
belastenden Verhltnissen konfrontiert, die der kriminologische common sense hier parat hat:
broken home, Arbeitslosigkeit, ungeeignete Erziehungsstile usw. Sie hatten diese Verhltnisse aber
anders bewltigt als mit (mehrfacher, nicht bagatellhafter) Kriminalitt und deshalb finden sich diese
Verhltnisse gerade nicht als Kriterien in der Methodik der Angewandten Kriminologie. Es galt daher,
speziellere Kriterien zu finden, die in der jeweils anderen Gruppe (praktisch) nicht mehr vorkamen.
Sie und nur sie waren geeignet, die uersten Grenzen des kriminorelevanten Mglichkeitsraumes
zu markieren. Im brigen beruht auf der systematischen Bercksichtigung der Biographien der
Vergleichsprobanden aus der Durchschnittspopulation die Validitt der Methode, auf der Fhrung
des Anwenders durch eindeutige Beschreibungen ihre Reliabilitt und auf ihrer Einsatzfhigkeit in der
gesamten Strafrechtspflege ihre Relevanz, um auch diese Qualittskriterien anzusprechen.
52 Siehe z. B. den Abschnitt zu abnormen psychosozialen Umstnden im Multiaxialen
Klassifikationsschema fr psychiatrische Erkrankungen im Kindes- und Jugendalter nach ICD-
10 der WHO, Remschmidt/Schmidt (Hrsg.), 1995.
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 25

Verhalten des Probanden in Annherung und Differenz zu den idealtypischen

Extremen zu beschreiben, auch in seinen mglichen Vernderungen oder erratischen
Oszillationen. So entsteht ein Bild des Probanden, das tatschlich die Individualitt
seiner Person und seiner Lebensumstnde akzentuiert und sie nicht ber den
Leisten der Verhltnisse in der Gruppe schlgt und damit einebnet.53 Untersttzt
wird dieses unmittelbar individualisierende Vorgehen durch den Umstand, dass die
Synopse idealtypischer Verhaltensweisen den Bearbeiter immer dazu zwingt, das
Verhalten des Probanden in seinem lebensweltlichen Kontext (seinem Kulturkreis,
seiner Familienform, seiner Arbeit, seiner Freizeit und Kontakte) in den Blick zu
nehmen.54

D. Kommunikation und biographische Rekonstruktion

Angewandte Kriminologie ist nicht nur eine Technik oder ein Instrument,
sondern Ausdruck einer Haltung. Sie setzt eine bestimmte Beziehung zum
Anderen voraus, der als alter ego angesehen, anerkannt und respektiert wird.
Schon das Gesprch mit dem Probanden, in dem (neben dem Aktenstudium) die
Informationsgrundlage fr das weitere Vorgehen erarbeitet werden muss, soll den
Charakter authentischer Kommunikation haben.55 Der Proband soll bestimmen
knnen, wie er Themen, Zeiten, Orte, Personen, Begebenheiten usw. anspricht. Die
Informationen sollen nicht ber den Probanden gewonnen werden, sondern mit
ihm. Er ist mit seiner Art des Erzhlens ernst zu nehmen.
Bei der Analyse der Informationen werden die lebensweltlichen biographischen
Informationen dann mit den Kriterien der Angewandten Kriminologie in Beziehung
gesetzt. Damit beginnen sie auf eine andere Weise zu sprechen als in der Erzhlung
des Probanden. Jetzt wird mit einem fachwissenschaftlichen Blick die kriminologische
Bedeutung des Erzhlten herausgearbeitet, und zwar Schritt fr Schritt und nicht in
einem groen intuitiven Wurf.
Gerade wenn er sich von der Methode hat fhren (oder zwingen) lassen
und schrittweise vorgegangen ist, steht der Bearbeiter vor dem Problem, wieder
zum ganzheitlichen Bild der Biographie seines Gegenbers zu kommen. Die
Informationen stammen zwar aus der Lebenswelt des Probanden, er selbst fhrt
sie ja durch sein biographisches Erzhlen in den Prozess der Fallbearbeitung ein,
aber zur Analyse war es notwendig, sie in einen fachwissenschaftlichen Blick zu
nehmen und dadurch zu verfremden, um ihren Zusammenhang mit krimineller
53 Aus der Sicht eines Anwenders sind diese Dinge bei Oetting, Das wahre Leben pocht zwischen
den Idealtypen. ber die Methode der idealtypisch-vergleichenden Einzelfallanalyse (MIVEA),
Neue Kriminalpolitik 2008, S. 124129, dargestellt.
54 Die Methodik der Angewandten Kriminologie wird damit auch dem partnerschaftlichen,
dialogischen und aushandlungsorientierten Selbstverstndnis Sozialer Arbeit (Schuler/Hein,
Die Methode der idealtypisch-vergleichenden Einzelfallanalyse (MIVEA) Mglichkeiten ihrer
Anwendung in der Sozialpdagogik, Unsere Jugend 2010, im Druck) gerecht und damit dem
Professionsverstndnis derjenigen Berufsgruppe, die neben den Juristen die Hauptakteure in der
spezialprventiven Interventionsplanung in der Strafrechtspraxis sind. Vgl. hierzu auch Bock,
Angewandte Kriminologie fr Sozialarbeiter, in: Sanders/Bock, Kundenorientierung Partizipation
Respekt. Neue Anstze in der Sozialen Arbeit. Wiesbaden: VS Verlag 2009, S. 101133.
55 Bock, Kriminologie, 3. Aufl. 2007, S. 118 ff.
26 Michael Bock

Gefhrdung (oder deren Fehlen) zu erkennen. Diese Verfremdung muss nun

wieder geheilt werden. Die Methodik der Angewandten Kriminologie stellt
hierfr idealtypische biographische Verlaufsformen bereit, die erneut einen
Mglichkeitsraum erschlieen, jetzt aber nicht fr einzelne Verhaltensweisen,
sondern fr biographische Verlufe im Ganzen. Die Aufgabe besteht darin, die
idealtypische Verlaufsform zu erkennen, im Vergleich zu der sich das Leben des
Probanden am ehesten beschreiben lsst, wobei es vor allem darauf ankommt,
nicht nur nach Konvergenzen, sondern vor allem auch nach Divergenzen in den
Einzelbefunden zu schauen, denn nichts wre fataler als ein stromlinienfrmiges
Anstreben eines glatten Ergebnisses. Keinesfalls endet die Bestandsaufnahme
(Diagnose) der Biographie also in der Subsumtion der Lebensentwicklung
unter eine der idealtypischen Verlaufsformen im Sinne der Zuschreibung einer
verdinglichten Eigenschaft sondern die individuellen Verhltnisse werden in
Annherung und Differenzen zu den Verlaufsformen beschrieben. Umgekehrt
sind die idealtypischen Verlaufsformen nicht etwas, was jemand ist oder hat,
implizieren auch keine statische Unvernderbarkeit oder gar Wesenhaftigkeit,
sondern eine jeweils neu zu aktualisierende Momentaufnahme.56
bersicht 3: Vernderungen der Informationen im Ablauf der Fallbearbeitung
Gedankliche Operationen Status der Informationen
Kommunikation im narrativen
erzhlte Biographie als leben-
Erhebung bzw. problemzentrierten
sweltlicher Sinnzusammenhang
Interview
Erkennen der kriminologischen Verfremdung und Fragmentie-
Zuordnung Relevanz von Verhalten fr die rung von Informationen (nach
einzelnen Bereiche Lebensbereichen und Alter)
Verorten des Verhaltens im
Klarheit ber die kriminologis-
Analyse Mglichkeitsraum des K und
che Bedeutung des Verhaltens
D-idealtypischen Verhaltens
Verorten der Delinquenz im Kriminologische Rekonstruktion
Diagnose
Lebensgesamt der Biographie
konditionale Extrapolation der Biographie als lebensweltlicher
Folgerungen
weiteren Lebensentwicklung Kontext von Interventionen

E. Diagnostik und Intervention

Der volle lebensweltliche Kontext wird aber erst dadurch wiedergewonnen,
dass mit dem Probanden besprochen wird, wie es weitergehen soll ganz in dem
Sinn, wie es das Strafvollzugsgesetz fordert, wenn es dort heit: Die Planung des
Vollzugs wird mit dem Gefangenen errtert ( 7 Abs. 3 StVollzG). Die Angewandte
Kriminologie benutzt dazu eine lingua franca, die jeder versteht, vor allem der
56 Es wird hier also gerade die Gefahr vieler psychologischer und psychiatrischer Diagnosen
vermieden, den Probanden stabile und transsituative Persnlichkeitseigenschaften
zuzuschreiben (vgl. Fn 44), was in der Sozialarbeit und Sozialpdagogik (auch in der kritischen
Kriminologie) ein Standardargument ist, auf Diagnostik insgesamt zu verzichten mit der
unvermeidlichen Folge eines Defizites an Professionalitt (Heiner, Professionalitt in der Sozialen
Arbeit. Theoretische Konzepte, Modelle und empirische Perspektiven, 2004, S. 254).
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 27

Proband selbst. Er erkennt sein Verhalten in der mit der Angewandten Kriminologie
erarbeiteten Expertise unmittelbar wieder, aber nicht nur in der Form seiner eigenen
Erzhlweise, sondern gewissermaen angereichert um das, was dieses Verhalten aus
fachwissenschaftlicher Sicht bedeutet, nmlich ob und was daran tendenziell zur
Begehung von Straftaten fhrt oder davon abhlt.57 Er erkennt die Verhaltensweisen,
mit denen er sich in Schwierigkeiten bringt und letztlich seine eigenen Lebensziele
verfehlt. Auf diese Weise gelingt es besser, ihn zur Mitarbeit ( 4 StVollzG) zu
motivieren. Die diagnostische Expertise ist hier bereits ein Teil bzw. der Anfang von
Resozialisierung/Erziehung, da es im Grunde der Proband selbst ist, der sich den
Spiegel vorhlt, weil er in der analytisch angereicherten Expertise der Angewandten
Kriminologie die Folgen erkennt, die sein Verhalten fr ihn und andere hat. Fr
die Einzelheiten des methodischen Vorgehens muss im brigen auf die Literatur
verwiesen werden.58

F. Kritik
In der Kritik an der Angewandten Kriminologie59 wird beharrlich nicht zur
Kenntnis genommen, dass die Angewandte Kriminologie nicht die Fortfhrung,
sondern ein Gegenprogramm zur statistischen Prognose des multifaktoriellen Ansatzes
ist. Genauso wenig wird gesehen, dass die Systematik der Angewandten Kriminologie
eine eigene Logik in der Art hat, Kontrollberlegungen zu erzwingen, durch welche
Stigmatisierungen und die Verdinglichung des bisherigen biographischen Verlaufs
vermieden werden. Ein gern gebrauchtes Totschlagargument ist auch der Hinweis
auf eine fehlende Evaluation.60 Wer sich ber die Methode informieren will, muss
sich also der Mhe unterziehen, selbst zu lesen,61 die kritische Sekundrliteratur
57 Die Angewandte Kriminologie entspricht damit auch innovativen pdagogischen Konzepten,
vgl. etwa Brendthro/du Toit/Kreisle, RAP Respekt als Antwort und Prinzip, in: Sanders/Bock
(Hrsg.), Kundenorientierung Partizipation Respekt, 2009, S. 135165.
58 Eine komplette und leserfreundliche Darstellung der Angewandten Kriminologie findet sich
nur bei Bock, Kriminologie, 3. Auflage 2007.
59 Die Kritik an der Angewandten Kriminologie ist insofern unter aller Kritik, als die Kritiker die
Grundvoraussetzung jedes wissenschaftlichen Diskurses vermissen lassen, den Gegenstand erst
einmal angemessen und aus den Originalen darzustellen. Dies gilt etwa fr Schneider, H.-J.,
Theoriegeleitete oder multifaktoriell bestimmte kriminologische Forschung und Praxis,
MschrKrim 2008, S. 227234 und Graebsch/Burkhardt, MIVEA Young Care? Prognoseverfahren
fr alle Altersgruppen, oder doch nur Kosmetik? ZJJ 2006, S. 140147 sowie Humann,
Diagnose und Individualprognose als Kernproblem des Umgangs mit Jugendkriminalitt, in:
Dollinger/Schmidt-Semisch (Hrsg.), Handbuch Jugenkriminalitt, 1. Auflage 2010, S. 335
350. Gleichwohl wird die Methode in reprsentativen Publikationen zunehmend anerkannt
(Rssner in Meier/Rssner/Schch, Jugendstrafrecht, 2. Aufl. 2007, 6, Rn. 36ff.; Brunner/Dlling,
Jugendgerichtsgesetz Kommentar, 11. Aufl. 2002, 21 ber MIVEA; Streng, Jugendstrafrecht,
2. Aufl. 2008, 9 Rn. 328ff.). In einem Besprechungsaufsatz hat sich mit Eschelbach (GA 2009,
S. 610616) ein erfahrener Praktiker ber die Bedeutung geuert, die gerade und nur die
Angewandte Kriminologie fr die Strafrechtspflege hat.
60 Vgl. dazu aber die Hinweise bei Bock, Gibt es noch Platz fr die Angewandte Kriminologie in der
Gesamten Strafrechtswissenschaft, ZStW 2009, S. 450463.
61 Hilfestellung bietet hier eine kommentierte Bibliographie auf der Seite des Lehrstuhls: www.jura.
uni-mainz.de/bock/289.php.
28 Michael Bock

ist unbrauchbar.62 Zu berechtigten Anfragen, etwa bezglich des gesellschaftlichen

Wandels, der seit der Durchfhrung der Tbinger Jungtter-Vergleichsuntersuchung
stattgefunden hat sowie zu dem Umstand, dass die Untersuchung mit ausgelesenen
Gruppen operiert, wurde schon ausfhrlich Stellung genommen. Sie tangieren die
empirische Geltung der Kriterien der Angewandten Kriminologie nicht ernsthaft.63
Die gesellschaftlichen Vernderungen schlagen sich zwar in einem hheren
Risiko K-idealtypischer Verhaltensweisen nieder, letztlich reflektiert dies auch der
gewaltige Anstieg der Kriminalitt seit den 60iger Jahren, aber die idealtypischen
Beschreibungen der Grenzen des Mglichkeitsraumes fr kriminorelevantes
Verhalten haben gleichwohl Bestand. Und der Umstand, dass es sich um ausgelesene
Gruppen handelt, wurde durch Sonderauswertungen64 und berhaupt durch die
freilich immer wieder ignorierte Tatsache relativiert, dass es sich ja gerade nicht um
ein statistisches Verfahren handelt, weshalb die Zahlenverhltnisse in der Tbinger-
Jungtter-Vergleichsuntersuchung nicht die Bedeutung einer Eichstichprobe haben.

VII. DIE WAHLVERWANDTSCHAFT DER

ANGEWANDTEN KRIMINOLOGIE MIT DER POSITIVEN
SPEZIALPRVENTION
Weil der Mensch sein Leben fhren muss und weil wir ihn dabei jedenfalls
prinzipiell verstehen knnen, ist es auch mglich, sein Verhalten mit ethischen
Prinzipien in Beziehung zu setzen. Dies geschieht unausgesetzt im Alltag und oft
auch vor Gericht. Als erfahrungswissenschaftliche Methode ist die Angewandte
Kriminologie diesbezglich enthaltsam, denn sie beschreibt Verhalten und bewertet
es nicht als gut oder schlecht. Sie erkennt nur: dieses und jenes Verhalten fhrt
zu Kriminalitt, anderes nicht. Gleichwohl sind natrlich die Feststellungen der
Angewandten Kriminologie anschlussfhig fr ethische Wertungen des Verhaltens
einer Person. Zunchst durch den Probanden selbst, der wei, dass er sich entscheiden
konnte und entschieden hat, und fr diejenigen, die mit ihm in Erfllung ihres
gesetzlichen Auftrags als Juristen und Sozialarbeiter in der Praxis von Resozialisierung
und Erziehung kommunizieren. Verhalten, das in Kriminalitt fhrt, ist fr das Opfer
und die Gemeinschaft schdlich, meist auch fr den Tter selbst, es ist insgesamt
destruktiv und deshalb soll dieses Verhalten auch in Zukunft mglichst nicht mehr
62 Durchaus selbstndige und keineswegs unkritische, aber das Wesentliche zutreffend erfassende
Aneignungen sind hingegen die genannten aktuellen Arbeiten von Oetting (Fn 53) und Schuler/
Hein (Fn 54).
63 Bock, Wo ist die Tbinger Kriminologie? Versuch einer Standortbestimmung der Kriminologie in
Mainz; in: Hfer, Sven/Spiess, Gerhard (Hrsg.): Neuere kriminologische Forschung im Sdwesten:
Eine Darstellung der Forschungsarbeit aus Anlass des 40. Kolloquiums der sdwestdeutschen
und benachbarten kriminologischen Institute, 2006.
64 Kofler, Beruf und Kriminalitt; Mnchen 1980; zum Zusammenhang: Gppinger, Der Tter in
seinen sozialen Bezgen: Ergebnisse aus der Tbinger Jungtter-Vergleichsuntersuchung, 1983,
S. 141f.; Schch, Ist Kriminalitt normal? Probleme und Ergebnisse der Dunkelfeldforschung; in:
Gppinger/Kaiser (Hrsg.): Kriminologie und Strafverfahren. Kriminologische Gegenwartsfragen
12, 1976, S. 211228
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 29

sein. Weil die Angewandte Kriminologie aber niemals etwas dazu sagt, ob der Proband
daran schuld ist65, dass er sich so und nicht anders verhlt, sind ihre Feststellungen
nicht anschlussfhig fr eine moralische Verurteilung der Person.
Alle Gesellschaften praktizieren nach John Braithwaite66 in der Reaktion auf
Kriminalitt eine Mischung aus Inklusion und Exklusion. Durch die angesprochenen
kriminalpolitischen Tendenzen des Feindstrafrechts verndert sich diese Mischung
derzeit dramatisch zugunsten der Exklusion. Dagegen ist die verstehende Analyse
von kriminologisch relevanten Strken und Schwchen einer Person, wie sie in
der Angewandten Kriminologie praktiziert wird, nur anschlussfhig fr eine
Interventionsstrategie, die auf Kommunikation und Lernen und damit in der Tendenz
auf Inklusion gerichtet ist. Die Angewandte Kriminologie ist hierbei realistisch. Die
Erwnschtheit des Zieles tuscht nicht ber die vielfach groen Schwierigkeiten
des Wegs dorthin hinweg. Ob und wann Verhaltensnderungen greifen, ist fr die
Angewandte Kriminologie eine empirische Frage und eine Frage des Einzelfalls.
Endgltige Misserfolge sieht man daher allenfalls am Ende eines Lebens und nicht
vorher.67 Die Angewandte Kriminologie hat also eine innere Wahlverwandtschaft zu
einer der positiven Spezialprvention verpflichteten Strafrechtspflege.68 Natrlich
kann man der Gesellschaft diese kriminalpolitische Option nicht verordnen, aber
man kann denen, die sie in ihrer Arbeit in welchen Kontexten und mit welchen
Kompromissen mindestens auch intendieren, zeigen wie es geht

Michael Bock
Pravni fakultet, Johannes Gutenberg Univerzitet, Mainz

POZITIVNA SPECIJALNA PREVENCIJA I NOVE

TENDENCIJE U KRIMINALNOJ POLITICI, SA POSEBNIM
OSVRTOM NA FEINDSTRAFRECHT
Krivino pravo i znaaj primenjene kriminologije
REZIME
Pre velikog reformskog talasa, nemako krivino pravo se u celini oslanjalo na
filozofiju nemakog idealizma, a osnovna svrha mu je bila odmazda. Ideja prevenci-
je i posebno pozitivne specijalne prevencije unoena je u nemako pravo postepeno
i to poev od Listovog Marburkog programa iz 1882. godine, pa sve do reforme iz-
vrenja krivinih sankcija kojom je 1977. godine zaokruena velika reforma krivi-
65 Das bleibt dem Gericht vorbehalten, welches die Frage natrlich auch nicht beantworten kann
und deshalb eine normative/ethische Zuschreibung vornimmt (Vgl. hierzu Kaufmann, Das
Schuldprinzip. Eine strafrechtlich-rechtsphilosophische Untersuchung, 2. Aufl. 1976)
66 Crime, Shame and Reintegration, 1989
67 Bock, wie Fn 55, S. 101
68 Maschke, Angewandte Kriminologie als Grundlage der sozialen Strafrechtspflege; in: Evangelische
Akademie Bad Boll (Hrsg.): Einmal erfat fr immer gezeichnet? Bad Boll: 1987, S. 616
30 Michael Bock

nog prava u Nemakoj. U tom dugom periodu zasebno je prema vaspitnoj postavci
ureeno maloletniko krivino pravo, oblikovane su bezbednosno-terapijske mere,
uvedeno je uslovno izricanje kazne, a resocijalizacija je utemeljena kao cilj izvrenja.
Od 1970. godine pa nadalje, novu naprednu orijentaciju nemakog krivinog za-
konodavca pratilo je opte labavljenje krivinopravne represije, tako da je, primera
radi, kod seksualnih krivinih delikata dolo do iroke dekriminalizacije, dok je u
krivinoj proceduri otvoren irok prostor dravnom tuiocu kao nosiocu istrage da,
gde nae da je shodno, obustavi postupak.
Otprilike 1990. godine, stvari su krenule obrnutim tokom. Od tada se izmene
materijalnog krivinog prava gotovo uvek sastoje iz uvoenja novih inkriminacija i
novih zabrana rizinih radnji namesto kojih su do skora samo konkretizacije rizika
bile kanjive; u pogledu sankcija, beskompromisno se zagovaraju otrije mere i due
kazne; u krivinom postupku na raun osnovnih prava graana proiruju se ovla-
enja organa krivinog gonjenja. Zajednika karakteristika svih izmena i proprat-
nih tonova u medijima i nauci je da se uiniocu krivinog dela vie ne pristupa kao
sugraaninu, ve kao neprijatelju koji stoji van zajednice i koga treba eliminisati.
To eksplicitno dolazi do izraaja u dogmatici uglednog kriviara Gnthera Jakobsa.
Politiari i mediji vre stalan pritisak na zakonodavca i pravosue, trae odlunost
u zatiti dobrih sugraana od ravih uinilaca, zahtevaju od sudova da uklone ui-
nioce da ih eliminiu ili ve na neki drugi nain po svaku cenu uine bezopasni-
ma. U takvoj klimi nema mesta za pozitivnu specijalnu prevenciju resocijalizaciju
u optem krivinom pravu i vaspitanje prema odredbama maloletnikog krivinog
prava.
Kriminologija je u takvoj kriminalnopolitikoj situaciji bespomona. Pristalice
kritike kriminologije ne naputaju prevaziene ideoloke koncepte, zbog ega su
njihovi diskursi, iako vrlo vispreni i zahtevni, za praksu u meuvremenu postali
potpuno nebitni. Pomo ne dolazi ni od vodeih kriminolokih kola koje ne pripa-
daju kritikom pravcu. Te su kole mahom orijentisane neopozitivistiki, zbog ega
njihova saznanja koriste kriminalnoj politici i zakonodavcu, koga obavetavaju o op-
tim kretanjima, ali nisu upotrebljiva za analizu pojedinanog sluaja. Zakonodavac
je, meutim, ureujui krivinu reakciju prema potrebama pozitivne specijalne pre-
vencije na nekoliko mesta upotrebio neodreene pojmove i ostavio slobodan pro-
stor licima koja zakon primenjuju, a sve u cilju da ta lica u svakom pojedinanom
sluaju upotrebom proverenih kriminolokih kriterijuma uvide relevantne okolnosti i
prema njima odrede najadekvatniju meru koja e preventivno delovati na uinioca.
Otuda je krivino gonjenje radi ostvarivanja pozitivne specijalne prevencije nezami-
slivo bez primenjene kriminologije.
Uobiajeno znanje pravnika nije dovoljno za primenu krivinog prava koje
ostvaruje ozbiljan pozitivno-specijalnopreventivni program. Zahvaljujui naroitoj
naunoj i teoretskoj postavci od koje polazi, primenjena kriminologija je po defini-
ciji usmerena na analizu pojedinanog sluaja. Kao takva, ona je neizostavan pratilac
krivinog prava u kome se polazi od individualne odgovornosti i naela krivice sa
jedne, i specijalne prevencije kao svrhe reakcije sa druge strane, a to je u Nemakoj
de lege lata jo uvek sluaj, iako u pravosudnoj praksi sve ee do izraaja dolaze
ber die Positive Spezialprvention in den Zeiten des Feindstrafrechts 31

odmazda i negativna specijalna prevencija. Primenjena kriminologija moe da za-

ustavi dalje propadanje ideje pozitivne specijalne prevencije koja je velika tekovina
prosveenog doba. Za tu tekovinu je uinilac i dalje pripadnik zajednice graanin,
od koga ona oekuje da promeni neprihvatljivo ponaanje i od koga titi druge gra-
ane sve dok je opasan, ali ga ujedno podrava i pomae mu jer joj cilj nije da ga
kao zajednici stranog neprijatelja eliminie, ve da ga pridobije za zajednicu i ivot
koji je u njoj bez prestupa mogu.
Kljune rei: primenjena kriminologija, kultura kontrole, eliminatorno krivino pravo, po-
zitivna specijalna prevencija, kriminalna politika.
Zoran Stojanovi*
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

KRIVINOPRAVNI EKSPANZIONIZAM I
ZAKONODAVSTVO SRBIJE
Apstrakt: U radu se u kontekstu moguih naina korienja krivinopravne represije kao
sredstva za suzbijanje kriminaliteta analizira i kritiki preispituje krivinopravni ekspanzi-
onizam koji je postao dominantna tendencija u veini evropskih krivinih zakonodavstava.
Konstatuje se da je on danas doao do izraaja i u srpskom krivinom zakonodavstvu. To
zakonodavstvo u poslednje vreme karakterie nazadovanje kako u sutinskom, tako i u legi-
slativno-tehnikom smislu. Iako je i to donekle propratna pojava krivinopravnog ekspan-
zionizma, ini se da je to ipak specifinost Srbije koja nije prisutna, ili bar ne u toj meri, u
ostalim evropskim zemljama. Zakonske odredbe obiluju grekama u zakonodavno-tehni-
kom smislu, a u sutinskom smislu pokazuju ozbiljne nedostatke koji ne bi mogli da izdre
ozbiljniju kritiku. Iako postoje mali izgledi da e to uticati na aktuelnog zakonodavca, autor
naglaava da je zadatak nauke krivinog prava da ukazuje na slabosti postojee orijentacije
i da iznalazi puteve za bolje i ispravno krivino zakonodavstvo. Nauni pristup je tu mogu,
mada se ne moe pretendovati da su stavovi nauke za zakonodavca uvek prihvatljivi. U ne-
kim sluajevima treba imati razumevanje za zakonodavca koji, i ako bi to hteo, iz odreenih
razloga ne sledi stavove nauke. Naravno, mnoga pitanja su i u samoj nauci sporna. Meutim,
nije potrebna neka dublja analiza pa da se zakljui da je zakonodavac u Srbiji u poslednjim
godinama poao pogrenim putem. Sama injenica da usvaja norme koje su i u tehnikom
smislu nekvalitetne i pune propusta, kao i da esto menja reenja u tako osetljivoj oblasti kao
to su krivino materijalno i procesno pravo, govori o njegovom nedovoljno odgovornom
odnosu. U radu se ukazuje na tetne posledice krivinopravnog ekspanzionizma, kao i na
potrebu usvajanja kompleksne strategije korienja krivinog prava koja bi u sebi ukljuila
vie pristupa i koja bi vodila i efikasnijem i legitimnijem krivinom pravu.

Kljune rei: suzbijanje kriminaliteta, krivinopravni ekspanzionizam, krivino zakono-

davstvo.

1 UVODNE NAPOMENE
Krivino pravo prua zatitu pravnim dobrima delujui na ponaanja oveka.
Krivinopravne norme imaju za zadatak da odvrate pojedince od takvih ponaanja
koja su tetna za tua pravna dobra i da ih usmere na ponaanja koja su u skladu sa
pravnim normama.1 Ukazuje se na univerzalnost zatitne funkcije krivinog pra-
va kao osnovnog istorijskog zadatka krivinog prava koji ono ima u svakoj dra-

* redovni profesor, profstojanovic@gmail.com

1 Vid. na primer, H. Fuchs, sterreichisches Strafrecht, AT I, 7. Auflage, Wien, 2008, p. 2.
Krivinopravni ekspanzionizam i zakonodavstvo Srbije 33

vi.2 Oko toga da je osnovna funkcija krivinog prava zatitna funkcija i suzbijanje
kriminaliteta, danas uglavnom postoji saglasnost.3 Meutim, da li krivino pravo
uspeno obavlja svoju osnovnu funkciju i da li nain na koji suzbija kriminalitet u
jednom drutvu mogu biti ocenjeni zadovoljavajuim? Malo ko je zadovoljan rezul-
tatima koje krivino pravo postie u suzbijanju kriminaliteta. Bez obzira na to da li
su oekivanja koja se pred krivino pravosue u tom pogledu postavljaju realna ili
ne, ono ta oekivanja ne ispunjava.
Kako na planu generalne, tako i na planu specijalne prevencije rezultati su
znatno ispod oekivanih. Negativni efekti globalizacije, svetska ekonomska kriza,
neoliberalizam u ekonomiji, digitalizacija i kompjuterizacija i drugi oblici tehnolo-
kog napretka, terorizam i strah od njega, samo su neke od savremenih pojava koje
suzbijanje kriminaliteta ine jo sloenijim. Danas krivino pravo i krivine sankci-
je nisu jedino sredstvo za suzbijanje kriminaliteta, ali i pored isticanja da krivino
pravo treba da bude ultima ratio, ono u veini drutava i dalje ima centralno mesto.
Iako zakonodavac uglavnom ne potuje princip krivino pravo kao ultima ratio,4 on
makar delimino usvaja stav o potrebi ogranienja primene kazne lienja slobode.
Meutim, u pogledu svoenja kazne lienja slobode na nuni minimum, kod njega
se primeuje ambivalentnost. Dok se, s jedne strane, zakonodavac trudi da ogranii
njenu primenu, s druge strane kod svih (ili skoro svih) krivinih dela preti kaznom
lienja slobode. U pogledu visine propisane kazne lienja slobode zakonodavac (i to
ne samo u Srbiji) preti, po pravilu, prekomernom kaznom, odnosno onom za koju
misli da je dovoljno stroga da zastrai potencijalne uinioce krivinih dela.
Mogue je uoiti vie koncepcijski razliitih pristupa u korienju krivino-
pravne represije u okviru materijalnog krivinog prava. Ovom prilikom neemo se
baviti pitanjima abolicionizma, odnosno ukidanjem krivinog prava jer ne samo
da je ta ideja danas jo vie udaljena od svog makar i deliminog ostvarenja, nego
je i teko nai argumente za njenu naelnu prihvatljivost. Iako abolicionizam esto
nudi opravdanu kritiku krivinog prava i krivinog pravosua, on ne daje prave
odgovore u pogledu toga ta bi zamenilo krivino pravo i kanjavanje. Koliko god
abolicionizam bio neprihvatljiv, krivinopravni ekspanzionizam kao njegov antipod
koji je postao jasno prepoznatljiv trend u savremenom krivinom zakonodavstvu,
mogao bi da nanese i vie tete krivinom pravu od njegovog ukidanja. Mada to na
prvi pogled izgleda paradoksalno, veoma loe krivino pravo opasnije je od nika-
kvog krivinog prava. Meutim, irenje i zaotravanje krivinopravne represije je, i
2 U tom smislu i . . , , tom 1, 4-e , , 2007, p. 24.
3 Davanje prednosti retributivistikom pristupu, osim u etici kazne, u krivinom pravu je dosta
retko. Odreeni retributivistiki elementi sadrani u principu pravednosti imaju ulogu korek-
tiva i ogranienja utilitaristikom pristupu koji je u savremenom krivinom pravu dominantan.
Takoe, princip srazmernosti, a time i retribucija je vaan princip u oblasti odmeravanja kazne.
Vid. npr. M. J. Fish, An Eye for an Eye: Proportionality as a Moral Principle of Punishment, Ox-
ford Journal of Legal Studies, Vol. 28, No. 1, 2008, pp. 5771
4 Ima miljenja da se ovaj princip ne zasniva na pravnoj, ve na moralnoj obavezi zakonodavca.
Tako N. Jareborg, Criminalization as Last Resort (Ultima Ratio), Ohio State Journal of Crimi-
nal Law, Vol. 2, 2004. p. 521522. Iako savremeni ustavi ne sadre eksplicitno ovaj princip kao
ustavni princip koji bi vezivao zakonodavca, on se ne moe svesti samo na pitanje etike. Njegovo
nepotovanje istovremeno znai i nepotovanje principa pravne drave.
34 Zoran Stojanovi

pored otrog protivljenja nauke, postalo stvarnost u mnogim zemljama. Ono to se

uoava ve due vreme, ali na ta se uglavnom gledalo kao na eksces zakonodavca
i to pre svega u oblasti lakih krivinih dela,5 postalo je u prvoj deceniji XXI veka
osnovna karakteristika savremenog krivinog prava. Radi se o orijentaciji koja sve
vie postaje zaokruen kriminalno-politiki koncept koji se sistematski ostvaruje u
savremenom krivinom zakonodavstvu. Poto mu je osnovna karakteristika i devi-
za to vie krivinog prava, opravdano je nazvati ga krivinopravnim ekspanzio-
nizmom. Njemu je lako podlegao i zakonodavac u Srbiji koji, izgleda, ima i neke
svoje posebne sklonosti ka njemu. Nekvalitetne odredbe u tehnikom i sutinskom
smislu, este izmene i nepromiljena reenja odlikuju srpski krivinopravni ekspan-
zionizam. Pravni sistem, u jednom svom veoma vanom segmentu (ne ulazei u
ocenu stanja u drugim delovima pravnog sistema), postao je nesiguran i nestabilan
teren pogodan za pojavu novih konflikata i problema. Umesto da slui stabilizo-
vanju drutvenih, politikih i drugih prilika u drutvu, sm generie nestabilnost.
Takva slika postaje kompletna i prilino upeatljiva kada se ima u vidu ne samo
krivino materijalno, nego i krivino procesno i krivino izvrno pravo, kao i oblast
organizacije pravosua u krivinopravnoj oblasti.

2. KRIVINO PRAVO I PRINCIPI PRAVNE DRAVE

Jedan od moguih pristupa korienju krivinog prava bilo bi striktno ostajanje
pri standardnim naelima i stavu da za svako uinjeno krivino delo treba primeniti
kaznu ili neku drugu krivinu sankciju u krivinom postupku koji prua sve garantije
za okrivljenog. Re je o modelu liberalnog, pravnodravnog krivinog prava. Takvo
pravo nema toliko problema sa svojom legitimnou, koliko sa svojom efikasnou.
I ono krivino pravo koje nema ambicije da se okua u reavanju svakog ozbiljnijeg
drutvenog ili individualnog problema, i ije granice nisu preterano iroko postav-
ljene, nije dovoljno efikasno. Ostvarivanje cilja da svi ili veina uinilaca krivinih
dela budu kanjeni je ne samo teko, pa i nemogue, ve i nepoeljno. Ni viestruko
poveanje pravosudnog i policijskog aparata (pitanje je da li bi u takvom ambijen-
tu uopte opstali principi pravne drave) ne bi bilo dovoljno da se obezbedi takva
primena. Ako bi i bilo mogue da veina u drutvu bude kanjena, otrica kazne bi
otupela, a naroito bi oslabile ili nestale drutvena osuda i stigmatizacija koji je po
pravilu prate. Suvie esta primena kazne imala bi i neke druge negativne efekte.6 S
druge strane, nije prihvatljivo ni mirenje sa izrazitim raskorakom koji postoji izmeu
krivinopravnih normi i njihove primene. Neprimenjivanje krivinog prava takoe
moe imati viestruke negativne posledice. Izmeu ostalog, ono slabi njegovo gene-
ralno-preventivno dejstvo, a time i obavljanje njegove zatitne funkcije. Mnogobrojni

5 U tom smislu se obino govorilo o overcriminalization, odnosno o hiperinkriminalizaciji koja

je dovela do hipertrofije krivinog prava. Vid. . Ignjatovi, Kriminologija, deseto izdanje, Beo-
grad, 2010, str. 141142.
6 Na oprez i razboritost u pogledu korienja kazne ukazivao je kod nas jo profesor Grgur
Milovanovi koji je na svojim predavanjima isticao da je kazna podobna otrovu koji moe
posluiti kao lek, ako se upotrebi kad, kako, gde i koliko treba. G. Milovanovi, beleke po
predavanjima, litografisana skripta, Beograd, 189798.
Krivinopravni ekspanzionizam i zakonodavstvo Srbije 35

su uzroci neprimenjivanja krivinog prava. Pogreno je verovanje da i potovanje

principa pravne drave znaajnije utie na neefikasnost krivinog prava. Iako u ne-
kim sluajevima odustajanje od tih principa moe da vodi lakoj primeni krivinog
prava, to je cena koja se mora platiti za ono to se dobija njihovim potovanjem.
tavie, sa osnovom se moe tvrditi da se upravo neprimenjivanjem krivinog prava,
odnosno njegovom krajnje selektivnom primenom, kre neki osnovni principi prav-
ne drave. Osnovni uzroci neprimenjivanja, odnosno neefikasnosti krivinog prava
su posledica strukturalnih slabosti jednog drutva u razliitim sferama.
Savremene tendencije u krivinopravnom reagovanju postavljaju ozbiljna pita-
nja koja se tiu sloboda i prava graana, pa ak i same drave u kojoj ti graani tre-
ba da ive. Umesto da se krivino pravo u svom razvoju kree od totalitarnog (tamo
gde je ono bilo takvo) ka pravnodravnom, ono se od pravnodravnog pretvara u
totalitarno krivino pravo. Poto je teko zamisliti postojanje totalitarnog krivinog
prava u demokratskom drutvu, dileme se javljaju i oko karaktera samog drutva i
drave koja se opredelila za takvo krivino pravo. Da li organizovani kriminalitet,
terorizam i korupcija zaista predstavljaju takve oblike kriminaliteta koji ugroavaju
temelje drutva koji se ni na koji nain ne mogu efikasno suzbijati osim ogrania-
vanjem i dovoenjem u opasnost osnovnih prava i sloboda svih graana? I bive
socijalistike zemlje su imale znatno bolje stanje na planu kriminaliteta, ali sigurno
je da nema previe onih graana koji bi samo zbog toga poeleli povratak ranijeg
sistema jer bi to znailo uvoenje niza ogranienja prava i sloboda graana. Neka
takva ogranienja mogue je uvesti i bez radikalnih promena, pa su ona i postala
deo stvarnosti nekih zemalja pozivanjem na suzbijanje organizovanog kriminaliteta,
terorizma i slinih krivinih dela. To je, opet, poznata opasnost na koju je mnogo
puta upozoravano. Naime, pitanje je da li se te mere i ogranienja mogu kontrolisati
i primenjivati samo u pravim sluajevima, ili se mogu otrgnuti kontroli? Neki idu
i dalje, pa tvrde da se te specijalne mere i odstupanja od redovnog krivinog prava
i ne uvode zbog suzbijanja naroito opasnih oblika kriminaliteta, ve da odreenim
strukturama na vlasti ti oblici kriminaliteta slue samo kao alibi a, u stvari, slue
ostvarivanju politikih ciljeva.
Iako se za izvesne modifikacije u odnosu na model krivinopravnog reagova-
nja kome se teilo u poslednja dva veka u Evropi moe nai odreeno opravdanje,
nisu prihvatljiva radikalna odstupanja i naputanje osnovnih principa na kojima se
krivino pravo zasnivalo radi toga da bi se kriminalitet efikasnije suzbijao. Krivino
pravo se i dalje mora zasnivati na principima pravne drave, odnosno onim princi-
pima koji su, moe se rei, postali civilizacijska tekovina. Njihovo naputanje je po-
djednako opasno, kao i nepreduzimanje nikakvih mera da se krivino pravo uini
efikasnijim i efektivnijim.

3. KRIVINOPRAVNI EKSPANZIONIZAM
Varijanta neoklasicizma, koja je u poslednje vreme postala dominantna pre sve-
ga u SAD, stavljajui naglasak na strogo i srazmerno kanjavanje (just deserts)
dovela je i do izrazitog poveanja stepena represivnosti krivinog prava i krivinog
36 Zoran Stojanovi

pravosua u celini. Poveanje stepena represivnosti krivinog prava danas je prisut-

no u mnogim zemljama. Govori se o eri kaznenog ekscesa u koju su mnoge zemlje
zakoraile. To se, bez sumnje, odnosi i na Srbiju, naroito posle usvajanja Zakona o
izmenama i dopunama Krivinog zakonika iz septembra 2009. godine, pa i na Re-
publiku Srpsku posle usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakona
iz jula 2010. godine.7 Takvo stanje, pogotovo u Srbiji, ne moe se objasniti samo na-
putanjem ideje o resocijalizaciji, niti naputanje te orijentacije nuno vodi strogom
kanjavanju i estom korienju kazne lienja slobode.8 Do ove orijentacije dolo je
zbog promena u sferi drutvenih, ekonomskih i politikih odnosa u savremenom
svetu, od kojih je neke teko i uoiti i dovesti ih u vezu sa radikalnim zaokretom
krivinog prava i krivinog pravosua ka jednom izrazito represivnom i punitiv-
nom sistemu.9 To nuno vodi preispitivanju moguih strategija krivinopravnog re-
agovanja u uslovima njegove ekspanzije i ogranienih pravosudnih i drugih resursa.
Moe biti sporno da li ekspanziju krivinog prava uopte nazvati strategijom (jer
ona dalje slabi krivinopravni sistem), ili do nje dolazi zbog nemoi drutva da oz-
biljnije reava neke drutvene, ekonomske i politike probleme. Tim faktorima treba
dodati i niz drugih slabosti karakteristinih za stanje u Srbiji. U Srbiji, ini se, do-
datno postoji sklonost ka preuzimanju upravo onih reenja i orijentacija iz stranih
pravnih sistema koja su upravo sa aspekta legitimnosti vrlo sumnjiva i koja su, iako
zagovarana od strane politiara pojedinih zemalja (a u nekim zakonodavstvima i
usvojena) od strane teorije estoko kritikovana. Dalje, specifinost je i nekvalitetan
rad na pripremi zakonskih nacrta u oblasti krivinog zakonodavstva (verovatno i u
drugim oblastima, jer se ne vidi razlog zato bi stanje u njima bolje). Zakon o izme-
nama i dopunama KZ iz 2009. godine obiluje omakama u legislativno tehnikom
smislu, kao i loim reenjima u sutinskom smislu (vid. dole nap. 24). Iako predmet
ovog rada nije analiza i ocena krivinog procesnog i krivinog izvrnog prava, mora

7 Od zemalja nastalih na teritoriji bive Jugoslavije taj pristup nije jasno prepoznatljiv samo u dva
krivina zakonodavstva: crnogorskom i slovenakom. Dok se i u Zakonu o izmenama i dopunama
KZ Crne Gore iz aprila 2010. godine, kao i u novom slovenakom KZ iz decembra 2008. godine
zapaaju neke nove inkriminacije, pa i irenje kriminalne zone kod nekih od ranije poznatih
inkriminacija, to se moe pripisati uticaju stanja u Evropi (kako na nivou EU, tako i krivinog
zakonodavstva pojedinih evropskih zemalja koje su podlegle krivinopravnom ekspanzionizmu),
ne bi se moglo tvrditi da je to bio osnovni pristup u izradi ova dva krivina zakonodavstva.
Pre svega, to se moe videti iz toga to propisane kazne nisu pootravane, kao i iz toga to se
kod nekih, sa aspekta prakse znaajnih inkriminacija, odustalo od preirokih reenja koja su
uglavnom predstavljala anahronizme nasleene od nekih ranijih jugoslovenskih specifinosti.
Kao dobar primer za to se moe navesti odustajanje od toga da krivino delo zloupotrebe
slubenog poloaja moe da izvri i odgovorno lice u subjektu privrednog poslovanja, za ta u
Srbiji ne samo da ne postoji spremnost, nego je ovo omiljena inkriminacija za neke strukture u
pravosuu i politici, jer omoguava laku, ali i arbitrernu osudu.
8 U skandinavskim zemljama, posle naputanja orijentacije na resocijalizaciju, nije dolo do pove-
anog stepena represivnosti krivinog zakonodavstva i krivinog pravosua u celini koji je prisu-
tan u mnogim drugim zemljama. One danas u tom pogledu predstavljaju izuzetak u pozitivnom
smislu. Vid. J. Pratt, Scandinavian Exceptionalism in an Era of Penal Excess, British Journal of
Criminology, 2008, p. 119137.
9 O tome vid. D. Garland, Kultur der Kontrolle, Verbrechensbekmpfung und soziale Ordnung in
der Gegenwart, Frankfurt/New York, 2008 (The Culture of Control: Crime and Social Order in
Contemporary Society, 2001).
Krivinopravni ekspanzionizam i zakonodavstvo Srbije 37

se konstatovati ono to je uoljivo i na prvi pogled, a to je da je i u ovim srodnim

oblastima zakonodavac bio dosledan u svom loem radu. Dok je ono to se deava
u oblasti krivinog procesnog prava kuriozitet u negativnom smislu u svetskim raz-
merama i daje osnova za sumnju da se radi o neemu vie od loeg rada i amate-
rizma, i oblast izvrenja krivinih sankcija obiluje loim reenjima na normativnom
planu i problemima u praksi izvrenja krivinih sankcija, naroito kazne zatvora.10
Stanje u ustanovama za izvrenje kazne zatvora se stalno pogorava,11 za ta dobrim
delom zasluge ima i voenje politike krivinopravnog ekspanzionizma jer je posled-
njih godina dovelo do izrazitog poveanja stope osuenih lica.
Reformu krivinog zakonodavstva u evropskim zemljama u poslednjoj dece-
niji karakterie propisivanje velikog broja novih krivinih dela, odstupanje od ne-
kih osnovnih naela krivinog prava koja dugo vremena nisu dovoena u pitanje
i korienje krivinog prava kao sola ili prima ratio, a ne ultima ili extrema ratio.
Istovremeno je dolo i do prodora neodreenih normi u krivino zakonodavstvo.
Nova krivina dela po pravilu nisu krivina dela povrede, to su krivina dela ija je
posledica ugroavanje (u nekim sluajevima samo apstraktna opasnost), ili se radi
o delatnosnim krivinim delima koja u svom zakonskom opisu ne sadre posledicu,
a sve ee se i pojedine pripremne radnje (ponekad vrlo udaljene) proglaavaju
krivinim delima.12 Njima se po pravilu nastoje da zatite neka opta dobra (koja su
esto sumnjiva upravo sa aspekta da li su zaista opta), a ne najvanija dobra oveka,
pojedinca. Te nove inkriminacije se javljaju uglavnom u onim oblastima gde krivi-
no pravo pokazuje svoju neefikasnost i gde ne dolazi do primene i postojeih in-
kriminacija: organizovani kriminalitet, korupcija, terorizam, meunarodna krivina
dela i sl. Vanu ulogu u ekspanziji krivinog prava imaju i meunarodne konven-
cije. Njima se olako predvia obaveza propisivanja brojnih krivinih dela od strane
drava koje ih prihvate. Sve su ee konvencije koje predviaju obavezu drava da
inkriminiu odreena ponaanja. Pri tome, osim irenja krivinog prava, ne moe

10 O nekim od ovih problema vid. . Ignjatovi, Pravo izvrenja krivinih sankcija, etvrto izdanje,
Beograd, 2010, str. 210214.
11 Jedan od indikatora za to jeste i nezainteresovanost dravljana Srbije koji kaznu izdravaju u
evropskim zemljama da kaznu izdravaju u Srbiji, to je inae omogueno ratifikacijom Evropske
konvencije o transferu osuenih lica. Samo procentualno veoma mali broj osuenih dravljana
Srbije koji kaznu izdravaju u inostranstvu iz specifinih razloga su se opredelili za izdravanje
kazne u Srbiji. Iako se ne radi o izvrenju strane krivine presude kao institutu meunarodne
pravne saradnje, u ovom kontekstu treba spomenuti i sluaj osuenog lica pripadnika srpske
nacionalnosti koji je sa Kosova i Metohije (na osnovu sporazuma SR Jugoslavije i UNMIK-a)
2004. godine premeten iz ustanove za izdravanje kazne zatvora na KiM u Sremsku Mitrovicu,
a potom u Ni. Naime, prema izjavi njegovog advokata datoj medijima, osueni I. N. trajkuje
glau jer mu je Uprava za izvrenje krivinih sankcija odbila molbu da ponovo bude vraen na
KiM i tamo izdri ostatak kazne gde su nadlene institucije iskazale spremnost da ga prime na-
trag, a meu razlozima, izmeu ostalog, navodi i to da se stanje na Kosovu promenilo, pa je i
stanje u zatvorima mnogo bolje. Vid. napis Srpski osuenik trai da bude prebaen u zatvor na
Kosovu!, Press, 8.10.2010, str. 11. Iako se radi o jednom sluaju, a i izvor je dnevna tampa, ipak
to moe biti povod koji bi, ako se imaju u vidu i injenice utvrene i od strane nekih dravnih
organa (npr. Izvetaj Zatitnika graana za 2009. godinu vid. Dodatak II u . Ignjatovi, op.
cit., str. 222 ) morao da bude razlog za ozbiljnu zabrinutost.
12 Posebnu panju, u vie radova, zasluuju upozorenja W. Hassemera. Up. W. Hassemer,
Freiheitliches Strafrecht, 2001, Berlin, 224225.
38 Zoran Stojanovi

se uoiti nita zajedniko i konzistentno u raznim konvencijama u tom pogledu, tj.

ne polazi se (pitanje je da li je to uopte mogue s obzirom na nain nastajanja i pri-
rodu meunarodnih ugovora) od odreene kriminalno-politike koncepcije. I po-
red nesumnjivog pozitivnog doprinosa, naroito odreenih meunarodnih ugovora
krivinom pravu, izgleda da je danas potrebno sa oprezom i rezervama pristupati
ratifikaciji konvencija koje sadre obavezu predvianja krivinih dela. Trebalo bi da
zemlje u vezi sa tim u veoj meri koriste sasvim legitiman institut meunarodnog
prava, a to je stavljanje rezervi na odredbe kojima se predvia obaveza propisivanja
odreenih krivinih dela ili mera koje su u suprotnosti sa domaim krivinim zako-
nodavstvom ili optim naelima krivinog prava. 13
Da li je krivino pravo koje se zasniva na principima koji ranije nisu dovoeni
u pitanje (osim u totalitarnim reimima) uopte sposobno da ostvari one zahteve
koji mu se danas postavljaju? Ako nije, da li je zbog toga potrebno odustati od ono-
ga to je do sada, bar u teoriji, vailo za nesporne standarde prilikom oblikovanja
krivinopravne zatite? Da li zbog toga to politiari i deo javnosti od krivinog
prava oekuju da rei odreene probleme, treba napustiti model krivinog prava
kakvom se do nedavno u Evropi teilo? Da li treba odustati ili relativizovati ono
na emu se krivino pravo ve vekovima temelji, a to je, izmeu ostalog, i naelo
zakonitosti?14 Zapaaju se i nastojanja da se pronau kompromisna reenja u smislu
prihvatanja izvesnog irenja granica krivinog prava, ali pod odreenim uslovima i
uz ispunjavanje kriterijuma legitimnosti i ouvanja principa pravne drave.15
13 To, uostalom, mnoge zemlje i ine. Kao primer koji je autoru ovog rada dobro poznat, jer je
uestvovao u njegovoj pripremi, moe se navesti crnogorski Zakon o potvrivanju Konvencije o
raunarskom kriminalu koji je donet oktobra 2009. godine. Crna Gora je stavila vie rezervi na
ovu Konvenciju (sainjenu u Budimpeti 23. novembra 2001. godine). U l. 3 do 5. navedenog
Zakona stavljene su rezerve u pogledu predvianja krivinih dela vezanih za deiju pornografiju,
kao i u vezi sa obavezom prikupljanja i snimanja podataka koji se odnose na promet odreenog
komuniciranja na njenoj teritoriji preko raunara. Izmeu ostalog, reeno je da Crna Gora nee
smatrati krivinim delom dranje materijala pornografskog karaktera u sluaju da je lice koje se
prikazuje na tim materijalima navrilo etrnaest godina i dalo svoj pristanak (Konvencija kao
starosnu granicu za deiju pornografiju postavlja osamnaest godina). Ovakva rezerva se zasniva
na injenici da je u crnogorskom krivinom pravu za inkriminisanje seksualnih odnosa sa decom
kao starosna granica utvreno etrnaest godina. U sluaju da rezerva nije stavljena, predvianje
takvog krivinog dela bi zahtevalo da se ta starosna granica podigne na osamnaest godina, jer
bi bilo potpuno neprihvatljivo da se krivinim delom ne smatra seksualni odnos sa licem koje
je navrilo etrnaest godina (a nije navrilo osamnaest godina), a da dranje fotografija koje su
tom prilikom napravljene uz pristanak partnera predstavlja krivino delo. to se tie obaveze
prikupljanja i snimanja podataka o raunarskom saobraaju, u rezervi se postavljaju uslovi da to
moe biti samo na osnovu odluke nadlenog crnogorskog suda ako je to neophodno za voenje
krivinog postupka ili iz razloga bezbednosti Crne Gore. Ne samo Crna Gora, ve i druge zemlje
stavile su vei broj rezervi na ovu konvenciju. Interesantno je da Srbija prilikom njene ratifikacije
nije stavila nikakve rezerve.
14 I u Srbiji su se pojavila takva razmiljanja i to u prilino ekstremnoj formi. Imajui u vidu neke
ispoljene sklonosti aktuelnih politiara na planu krivinog prava, ne bi predstavljalo veliko izne-
naenje ni njihovo ostvarenje u krivinom zakonodavstvu. Zato treba podrati argumentovanu
kritiku i suprotstavljanje takvim razmiljanjima. O opasnostima koje krivinom pravu, pa i dru-
tvu u celini, u tom pogledu prete, vid. M. kuli, Naelo zakonitosti u krivinom pravu, Anali
Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1/2010, str. 66107.
15 U tom smislu Sieber kritiki analizirajui reenja u nemakom Nacrtu zakona o krivinom gonje-
nju za pripremanje tekih krivinih dela nasilja koja ugroavaju dravu (Nacrt se u stvari odnosi
Krivinopravni ekspanzionizam i zakonodavstvo Srbije 39

U nastojanju da se delimino odgovori na ova pitanja moe se poi od nekih

praktinih, kao i naelnih aspekata ovog problema. U prve spada pitanje kapaciteta
krivinog pravosua. U kojoj meri i do kojih granica se krivino pravosue moe
stalno optereivati novim inkriminacijama koje bi zaista trebalo i da primenjuje?
Nove inkriminacije predstavljaju dodatni posao za krivino pravosue. Tako, refor-
mom krivinog zakonodavstva koja je izvrena u Srbiji 2009. godine uveden je vei
broj novih inkriminacija (u svakom sluaju, znatno vie od izvrenih dekriminali-
zacija), a u vie sluajeva proirena je kriminalna zona kod postojeih. ta znae za
krivino pravosue nova krivina dela, odnosno irenje kriminalne zone kod posto-
jeih krivinih dela? Ako bi se polo od toga da e se krivino pravo ozbiljno prime-
njivati, tj. u dovoljnom broju sluajeva da bi imalo bilo kakvo preventivno dejstvo,
onda bi to prema sasvim grubim procenama moglo da znai jo nekoliko hiljada
pravosnano osuenih lica. Da li zato kapacitete krivinog pravosua i ustanova
za izvrenje krivinih sankcija treba poveati u odgovarajuoj srazmeri zbog inter-
vencija koje je zakonodavac preduzeo? Da li e i propisivanje znatno stroih kazni
(kod oko jedne treine krivinih dela) voditi tome da e se izricati stroe kazne, pa
e broj osuenih lica na kaznu zatvora i dalje rasti? Imajui u vidu ispoljene tenden-
cije i ispoljene elje za novim krivinim delima, verovatno je da e i kod buduih
zakonodavnih intervencija morati da se rauna sa stalnim optereivanjem krivinog
pravosua. Naravno, sve to ima svoje granice. Ve ranije je, i bez onoga to je dolo
do izraaja u savremenom krivinom zakonodavstvu, krivino pravo prelo granice
svojih mogunosti. Ono danas, meutim, skoro da vie nije u stanju da funkcionie
sa takvom hipertrofijom inkriminacija.
Iako zakonodavac u evropskim zemljama u poslednje vreme pokazuje skoro
iskljuiv interes da intervenie u okviru posebnog dela propisujui nova krivina
dela, i u oblasti opteg dela javila su se neka pitanja koja je teko reiti, a da se pri
tome ostane u okviru tradicionalnog krivinog prava i uz potovanje uobiajenih
standarda koji odavno vae u krivinom pravu. Tako, veina evropskih zemalja uve-
la je odgovornost pravnog lica za krivina dela, (to je uinjeno u Srbiji 2008. godine,
a u Republici Srpskoj 2003. godine). I pored kriminalno-politike potrebe da se na
delikte pravnih lica reaguje ozbiljnim sankcijama, poznati su problemi i prepreke
koje stoje na putu uvoenju krivine odgovornosti pravnih lica (izmeu ostalog,
to zahteva odstupanje od osnovnih naela krivinog prava kao to je naelo indi-
vidualne subjektivne odgovornosti, naelo pravednosti i dr). Dalje, odgovarajua
meunarodnopravna dokumenta preporuuju uvoenje tzv. proirenog oduzima-
nja imovinske koristi. To je u Srbiji uinjeno donoenjem posebnog zakona 2008.
godine (Slubeni glasnik RS, br. 97/2008), ali na nain kojim se dovodi u pitanje
vie osnovnih principa krivinog prava. Iako predstavlja mono sredstvo za suzbi-
janje organizovanog kriminaliteta i korupcije, imajui u vidu mogunosti koje taj

na pripremanje teroristikih akata) zakljuuje da iako je kanjavanje za pripremne radnje tih dela
u naelu prihvatljivo, Nacrt suvie proiruje kanjivost i ide predaleko u predzonu ugroavanja
zatienog dobra. Zato upozorava da je neophodno da zakonodavac pre usvajanja izvri odre-
ena preciziranja i suavanja, a u sluaju da do toga ne doe predlae da se od strane teorije i
sudske prakse usvoji tumaenje koje bi za rezultat imalo ogranienja koja predlae. Up. U. Sieber,
Legitimation und Grenzen von Gefhrdungsdelikten im Vorfeld von terroristischer Gewalt, Neue
Zeitschrift fr Strafrecht, 7/2009. p. 363364.
40 Zoran Stojanovi

zakon dozvoljava u pogledu oduzimanja imovine za koju njen vlasnik ne moe da

dokae da je steena na zakonit nain, on unosi pravnu nesigurnost i moe imati
ire negativne posledice u pogledu prava svojine koje je danas garantovano i kao
ustavno pravo. Da li Srbija moe sebi da dozvoli jedan ovakav zakon kada dobar deo
stanovnitva svoje osnovne egzistencijalne potrebe pokriva na nain koji nije ba u
skladu sa zakonom (tzv. siva ekonomija, rad na crno, sitan verc i sl), ali koji sigurno
ne predstavlja organizovani kriminalitet? Sam zakon ne prua nikakve garancije da
se nee suvie iroko primenjivati, tj. da se nee primenjivati i u onim sluajevima
u kojima imovina koja se oduzima nema nikakve veze sa organizovanim krimina-
litetom. Dalje, da li verovati u prie politiara o tome da e se imovina oduzeta od
kriminalaca koristiti za potrebe siromanih, odnosno u neke socijalne svrhe i da li
je, na kraju krajeva, to nain da se obezbedi neto to je danas svaka normalna dr-
ava u obavezi da obezbedi? 16
U ovom kontekstu panju zasluuje i uvoenje komandne odgovornosti u
krivino zakonodavstvo. Stupanjem na snagu Rimskog statuta 1. jula 2002. godi-
ne postalo je aktuelno za veinu evropskih zemalja usaglaavanje svog nacionalnog
krivinog zakonodavstva sa tim statutom, pa izmeu ostalog, i pitanje predvianja
instituta komandne odgovornosti, instituta koji je do sada bio nepoznat u evrop-
skom krivinom zakonodavstvu. I taj institut, iako je jednim svojim delom teko
spojiv sa nekim osnovnim naelima krivinog prava, unet je u veinu evropskih
krivinih zakonodavstava, pa i u KZ Srbije ali, ipak, na nain kojim se ne odstupa
od osnovnih naela krivinog prava.
I ovih nekoliko pitanja daju osnova za zakljuak da se pred krivino pravo danas
postavljaju zahtevi kojima ono ne moe da udovolji, a da ne promeni svoj karakter.
Nastojanje da se ti zahtevi ostvare na najjednostavniji nain, a to je propisivanjem
novih i irenjem postojeih inkriminacija, kao i odstupanjem od nekih osnovnih
naela krivinog prava, ne samo da je opasna tendencija, ve moe da znai poetak
kraja krivinog prava zasnovanog na principima pravne drave.
I u odnosu na reakciju na tzv. sistemsko nepravo od krivinog prava se mnogo
oekuje. Da li krivino pravo i krivino pravosue zaista moe da deluje protiv dr-
ave, ili nekih njenih struktura, onda kada ona organizuje ili vri odreene oblike
kriminaliteta?17 Takva nerealna oekivanja od krivinog prava naroito su dola do
izraaja u dve oblasti. Jedna od njih jeste oblast organizovanog kriminaliteta za koju
16 Ovaj zakon je predmet stalnog reklamiranja u medijima, pa i hvalisanja od strane aktuelnih
politiara. Tako, funkcioner Ministarstva pravde u intervjuu nedelje u dnevnom listu Press
(26.9.2010. str. 67) istie da su rezultati njegove primene fantastini, da ga druge zemlje uzi-
maju kao model i sl. Izmeu ostalog, navodi se da je Crna Gora praktino prepisala na zakon.
Kao neko ko je neposredno uestvovao u izradi izmena i dopuna KZ Crne Gore koje obuhvataju i
uvoenje tzv. proirenog oduzimanja imovinske koristi i radio zajedno i sa stranim ekspertima na
tome (npr. prof. Hpfel-om iz Bea), autor ovog rada moe da kae da ne samo da reenje iz Srbije
nije uzeto kao model, ve je, ako je uopte bilo spominjano, to injeno samo kao ilustracija loih
reenja koje bi crnogorski zakonodavac morao da izbegne. Naprotiv, za reenje u Crnoj Gori uzor
je bila Okvirna odluka EU iz 2005. godine (2005/212/JHA) kojom se, izmeu ostalog, zahteva i
to da sud bude potpuno uveren u to da imovina koja se oduzima potie od kriminalne delatnosti
(lan 3: () fully convinced that the property in question has been derived from criminal activi-
ties of the convicted person ()), kao i reenja iz zakonodavstava Nemake i Austrije.
17 Vid. istraivanje Max Planck instituta iz Freiburga: Strafrecht in Reaktion auf Systemunrecht, Frei-
burg, vol. 12, 2000.
Krivinopravni ekspanzionizam i zakonodavstvo Srbije 41

je karakteristina sprega sa vlau, odnosno sa pojedincima iz izvrne vlasti, policije

i pravosua. Iako je pojam organizovanog kriminaliteta sporan, veina definicija or-
ganizovanog kriminaliteta ukljuuje i elemenat sprege sa vlau. Upravo taj eleme-
nat ini organizovani kriminalitet imun na krivinopravnu reakciju. Za efikasnije
suzbijanje organizovanog kriminaliteta mnogo je vanije otkrivanje i prekidanje te
veze, nego uvoenje specijalnih krivinopravnih mera. Kada je re o organizova-
nom kriminalitetu, u pravu su oni koji su protiv uvoenja vanrednih mera sa obra-
zloenjem da odreene interesne grupe (koristei i sredstva javnog informisanja)
nastoje da daju sliku kapituliranja drutva pred organizovanim kriminalitetom zbog
organizovanih i nekih novih formi kriminaliteta, te da treba preduzimati beskom-
promisno krivino gonjenje, a u tom cilju se sluiti svim raspoloivim sredstvima.18
Drava koja bi se liila principa moderne pravne drave i ne bi birala sredstva u
borbi sa organizovanim kriminalitetom, ne bi se razlikovala od bande razbojnika,
a ni krivino pravo ne bi moglo tititi jedno takvo ve marodirano i propalo dru-
tveno bie. Takvo, do te mere deformisano drutvo, stajalo bi pred svojim kolapsom
koji bi svoje uzroke imao u strukturalnim socijalnim i ekonomskim problemima.19
Takav stav ipak ne iskljuuje opravdanost uvoenja odreenih posebnih mera u
oblasti organizovanog kriminaliteta. Uvoenju nekih posebnih mera koje odstupaju
od osnovnih krivinopravnih principa, treba pristupiti vrlo restriktivno i sa kraj-
njim oprezom uz ustanovljavanje kontrolnih mehanizama koji e obezbediti da ne
dolazi do povrede prava i sloboda graana. Opravdanje za to postoji samo onda
kada je zaista u pitanju organizovani kriminalitet, a iscrpljena su sva druga sred-
stva koja drutvu stoje na raspolaganju u njegovom suzbijanju. Najbolji odgovor
na organizovani kriminalitet nisu neke posebne mere, koliko dobro organizovano
pravosue, kao i stvaranje jedne opte drutvene i politike klime koja pogoduje
suzbijanju organizovanog kriminaliteta. Za takvu jednu klimu nije dovoljno verbal-
no zalaganje politiara za suzbijanje organizovanog kriminaliteta koje preteno slui
ubiranju politikih poena i kao takvo biva prepoznato od strane graana, ime se
kompromituju i istinska i iskrena nastojanja da se on suzbija.
Drugi naroito znaajan oblik sistemskog neprava jesu neka meunarodna
krivina dela. Univerzalna je pojava da drave nerado krivino gone svoje ratne
zloince. I kada dolazi do krivinog gonjenja sopstvenih dravljana, ili su u pitanju
fingirana suenja, ili se sudi politikim i ideolokim protivnicima. Zloin protiv o-
venosti, po samoj svojoj definiciji, vri se planski i sistematski uz umeanost odre-
enih dravnih ili politikih struktura. Adekvatnu krivinopravnu reakciju na ova
krivina dela treba traiti u okviru meunarodnog krivinog prava. Ohrabrujue je
u tom pogledu osnivanje Meunarodnog krivinog suda, a obeshrabrujue nedo-
voljna razvijenost meunarodnog krivinog prava, kao i negativan stav koje imaju
SAD, ali i neke druge uticajne zemlje.
Spomenimo jo jednu sistemsku pojavu u ijem suzbijanju krivino pravo po-
stie veoma skromne rezultate. Re je o korupciji koja je danas, u manjoj ili veoj
meri, prisutna u svim zemljama. to se tie Srbije, brojne indicije idu u prilog tome

18 Tako P. A. Albrecht, Spezialprvention angesichts neuer Ttergruppen, ZStW, 4/1985, str. 859861.
19 Z. Stojanovi, Organizovani kriminalitet i pitanja zatite i ostvarivanja ljudskih prava. U: Prava
oveka i savremena kretanja u kriminalnoj politici, Beograd, 1989, str. 133.
42 Zoran Stojanovi

da ona u tom pogledu stoji posebno loe. Ima se utisak da se i ono malo pravosna-
no osuujuih presuda odnose na rtvene jarce, ili uinioce sitnih dela korupcije.
Brojna tela i mere koje za cilj imaju suzbijanje korupcije ne funkcioniu.20 Oblast
korupcije je moda najbolji primer za ogroman raskorak koji postoji izmeu de-
klarativnog zalaganja za njeno suzbijanje, usvajanja raznih mera i osnivanja brojnih
tela koje bi trebalo tome da doprinesu i postignutih rezultata. esto se ukazuje koli-
ka je procenjena teta priinjena korupcijom, ali bi tome trebalo dodati i potroeni
novac i vreme na raznorazne antikorupcijske delatnosti od kojih, ini se, jedino
imaju koristi oni koji se time profesionalno bave i od toga ive.
Moderno krivino pravo sve vie iri svoje podruje i odbacuje kao balast prin-
cipe pravne drave koji prilikom ostvarivanja novih zadataka koji se pred njega po-
stavljaju deluju kao prepreka.21 Uoava se tendencija da krivino pravo postaje sve
manje reakcija na najtee oblike povrede graana, a sve vie sredstvo unutranje
politike.22 Politika umesto da reava probleme, sama postaje problem.23 Ekscesivno
korienje krivinopravne represije vodi tome da se savremena drutva suoavaju sa
realnom mogunou zatvaranja u gvozdeni kavez. 24
Krivinopravni ekspanzionizam sa sobom, po pravilu nosi i manje ozbiljan pri-
stup radu na pripremi zakonskih projekata. Krivino zakonodavstvo se esto menja,
a kao posledica toga jeste to da su norme esto nekvalitetne kako u legislativno-teh-
nikom, tako i u sutinskom smislu. Iako to nije sluaj sa svim zemljama u kojima je
krivinopravni ekspanzionizam doao do izraaja, sa Srbijom, naalost jeste.25
20 U tom pogledu predsednik GRECO D. Kos konstatuje da ono po emu je Srbija drugaija od
ostalih zemalja, naroito onih na Balkanu, nije to to su pojedina antikorupcijska tela i institucije
imale probleme u radu, ve to to u Srbiji te probleme nemaju samo pojedine kontrolne instituci-
je kao to je to bio sluaj i u drugim zemljama, nego skoro ba sve institucije te vrste. Na pitanje
zbog ega ba sve srpske kontrolne institucije imaju probleme koji im onemoguavaju ili barem
oteavaju rad i da li se moda ak radi o planskom sakaenju tek uspostavljenih institucija,
Kos kae da e odgovor na to pitanje svako pronai sam. Up. D. Kos, Korupcija je najljui mirno-
dopski protivnik, autorski komentar, NIN, 7.10.2010, str. 15.
21 Hassemer, Freiheitliches Strafrecht, 2001, str. 224.
22 Ibid., str. 226.
23 Tako R. Garland, Kultur der Kontrolle, Frankfurt, New York, 2001, p. 362.
24 Na tu opasnost u SAD i Velikoj Britaniji upozorava D. Garland, ibid., p. 360. On, pri tome, uka-
zuje i na to da se kompleks institucija za suzbijanje kriminaliteta i onih koji kreiraju i primenjuju
krivinopravnu represiju sam po sebi dalje reprodukuje bez obzira na realne opasnosti od krimi-
naliteta. Trebalo bi primetiti da oni koji stvaraju taj gvozdeni kavez, tj. oni koji o tome donose
politike odluke, iako itavo drutvo guraju u taj kavez, po pravilu ostaju van njega.
25 Izmene i dopune KZ Srbije su preduzete u dva maha u 2009. godini. Tako, Zakon o izmenama
i dopunama KZ Srbije usvojen u septembru 2009. godine obiluje omakama i loim reenjima,
da bi posle nekoliko meseci KZ opet bio menjan ali ne da bi se ti propusti otklonili, ve verovat-
no zato to se predlaga neega prisetio (promenjena je i par meseci ranije uvedena odredba
o pojmu organizovane kriminalne grupe). Interesantno je da je za pripremu ovog zakona bilo
dato vie vremena nego za pripremu samog KZ, tako da se ne bi moglo tvrditi da su propusti
posledica kratkog vremena za pripremu. Iako se nije urilo sa njegovom pripremom, urilo se sa
njegovim usvajanjem, pa je Zakon o izmenama i dopunama usvojen po hitnom postupku. Teko
je ovde makar i primera radi navesti neke propuste. Izmeu ostalog, nije voeno rauna ni o
onome na ta se mora obratiti panja naroito kod izmena i dopuna, a to je da izmena (ili dopu-
na) neke odredbe moe za sobom da povue intervencije i kod vie drugih odredaba. Ne samo
da sastavljai Zakona o izmenama i dopunama KZ nisu vodili rauna o Krivinom zakoniku kao
Krivinopravni ekspanzionizam i zakonodavstvo Srbije 43

Kritika krivinopravnog ekspanzionizma ne znai da je svaka nova inkrimina-

cija neprihvatljiva. Ius criminale semper reformandum est, to znai da se i vrste i
obim inkriminisanih ponaanja menjaju.

4. KRIVINOPRAVNI MINIMALIZAM
DEKRIMINALIZACIJA
Drugi nain bi podrazumevao preduzimanje zahvata na planu krivinog mate-
rijalnog prava u pravcu dekriminalizacije. Pod tim treba podrazumevati i suavanje
i preciziranje kriminalne zone kod postojeih inkriminacija (delimina dekrimina-
lizacija), a ne samo potpuno ukidanje pojedinih krivinih dela. Takav pristup bi,
izmeu ostalog, pred one koji pripremaju zakonske nacrte postavio vie zahteve i
standarde. Takvo jedno fino podeavanje krivinopravne norme zahtevalo bi mi-
nuciozni i dui rad koji je danas retkost u pripremi zakonskih projekata u krivi-
nopravnoj oblasti. I neki instituti opteg dela pruaju odreene mogunosti za de-
kriminalizaciju, odnosno suavanje granica krivinog prava. Sistematski i dosledno
sprovedena, ova koncepcija bi vodila krivinopravnom minimalizmu.26 To bi vodilo
viem stepenu efikasnosti i legitimnosti krivinog prava u celini. Ova mogunost,
iako naelno najprihvatljivija, danas je nerealna. Zakonodavac (pa i na) nema nika-
kvog afiniteta prema toj koncepciji. Naprotiv, kao to je reeno, na zakonodavnom
planu se sprovodi politika krivinopravnog ekspanzionizma koja u jo veoj meri
zaotrava problem obavljanja zatitne funkcije krivinog prava kao njegove osnovne
funkcije. Vrlo retka i sporadina dekriminalizacija do koje ponekad dolazi, nita
ne menja u pogledu jasno ispoljenog trenda irenja granica krivinopravne represi-
je. Meutim, samo krivino pravo koje je postavljeno restriktivno moe da obavlja

celini, nego nisu mogli ni u okviru istog lana da dosledno sprovedu novo reenje. Tako, kod
opoziva uslovnog otpusta u lanu 47 u st. 1. i 2. umesto ranije granice izmeu obaveznog i fakul-
tativnog opoziva od jedne godine zatvora, predvieno je est meseci, tj. u sluaju da je za novo
krivino delo izreena kazna zatvora preko est meseci sud bi morao da opozove uslovni otpust.
Meutim, da li zaista mora zavisi od tumaenja, jer je u stavu 5. istog lana ostalo staro reenje iz
koga jasno proizlazi da sud ne mora da opozove uslovni otpust onda kada je uslovno osuenom
za novo krivino delo izreena kazna zatvora do jedne godine. Nuno se nameu uporeenja sa
radom na pripremi zakonskih projekata u oblasti krivinog prava u Srbiji pre jednog veka. Nai-
me, 1910. godine, u skladu sa reenjem tadanjeg ministra pravde, tampana je u 1500 primeraka
kao knjiga Projekat i motivi srpskog KZ sa vrlo obimnim i detaljnim obrazloenjem (747 strana)
sa ciljem da se besplatno podeli svima onima koji bi mogli da doprinesu usavravanju uraenog
nacrta KZ. Ovaj veoma dobar Projekat KZ uradila je etvorolana komisija bez pomoi stranih
eksperata, to je danas postalo uobiajeno. Meutim, iako su sednicama komisije za izmenu i
dopunu KZ Srbije iz septembra 2009. godine prisustvovali slubenici ambasade SAD, a eksper-
tizu na njega dao ekspert Saveta Evrope (dodue, taj ekspert u Srbiji prema svojim referencama
u odnosu na domae eksperte sigurno ne bi zauzeo neko visoko mesto), posao je uraen onako
kako je uraen, tj. loe i nekvalitetno.
26 U naoj literaturi ta koncepcija (politika selektivnog krivinopravnog minimalizma) zastupa
se u Z. Stojanovi, Granice, mogunosti i legitimnost krivinopravne zatite, Beograd, 1987. Ona
kod nas nije naila na ire prihvatanje. Deklarativno opredeljivanje i prihvatanje naela krivino
pravo kao ultima ratio u naoj teoriji, ne znai i prihvatanje te koncepcije. Zbog nepostojanja
egzaktnih kriterijuma za odreivanje legitimnih granica krivinog prava, mogue je ak i za
jedno hipertrofirano krivino pravo tvrditi da predstavlja ultima ratio.
44 Zoran Stojanovi

svoju osnovnu funkciju. Tu funkciju treba videti u zatiti osnovnih ljudskih prava i
onih drutvenih podsistema koji su u funkciji ostvarivanja tih prava.
Time dolazimo i do poznatog pitanja, a to je da li je drava po svojoj definiciji,
sutini i biu sposobna da se rukovodi pre svega interesima graana. Da li e ona
oblikovati krivino pravo u cilju zatite osnovnih prava oveka, ili e krivino pravo
(zlo)upotrebljavati u neke druge svrhe? Zadatak je nauke krivinog prava (i drugih
srodnih nauka) da razotkrije i utvrdi prave namere, da deideologizuje krivino pra-
vo i da ukae na njegova udaljavanja od onoga to jedino istinski moe da ga legiti-
mira, a to je zatita osnovnih prava oveka i optih dobara samo u onoj meri u kojoj
je to u funkciji ostvarivanja tih osnovnih prava.27
Iako se 80-tih godina prolog veka strategija dekriminalizacije inila bar done-
kle i delimino ostvarljivom,28 danas smo od nje mnogo vie udaljeni. ini se da se
obistinjuje predvianje da e krivino pravo pre nego to postane bolje, najverovat-
nije postati gore.29 Meutim, ta ako ne postane bolje? Pogoranje stanja u oblasti
krivinog prava, ipak nije garancija da emo u dogledno vreme imati bolje krivino
pravo.

5. ZAKLJUAK
Krivinopravna represija je i dalje ne samo neophodno, nego esto i jedino
sredstvo za suzbijanje kriminaliteta. Traenje alternativa koje bi u potpunosti zame-
nile krivino pravo, do sada se pokazalo neuspenim. Alternativne sankcije u okviru
krivinog prava nisu reenje za strukturalne slabosti krivinopravnog sistema, niti
je mogue da se krivino pravo pre svega osloni na alternativne sankcije. Iako danas
zakonodavac uglavnom nije spreman da ide dalje od uvoenja alternativnih kri-
vinih sankcija i irenja mogunosti za primenu pojedinih pojednostavljenih formi
postupanja u krivinim stvarima, to ne samo da nije argument za odustajanje od
stava o potrebi drugaijeg oblikovanja krivinog prava, nego ukazuje na potrebu jo
aktivnijeg angaovanja teorije u kritici pogrenog puta na kome se naao zakonoda-
vac. Ako nita drugo, neophodno je zaustavljanje trenda krivinopravnog ekspan-
zionizma koji krivino pravo ne samo da vodi u nelegitimne vode, nego od njega
sve vie ini malo upotrebljivo sredstvo u suzbijanju kriminaliteta; to umesto do
njegovog jaanja preti da dovede do njegovog kolapsa. Osim toga, krivinopravni
ekspanzionizam vidi prepreku u nekim osnovnim naelima krivinog prava i nastoji
da ih eliminie ili relativizuje, iako se radi o vievekovnoj civilizacijskoj tekovini.

27 Pravei sintezu rezultata meunarodnog simpozijuma u Bambergu 2000. godine, profesor H. J.

Hirsch je u vezi sa inflacijom krivinopravnih normi kao jednim od glavnih simptoma krize
krivinog prava istakao znaaj jo tenjeg povezivanja teoretiara krivinih nauka, kao i potrebe
da oni kritiki uzmu re i da se jo vie nego do sada zainteresuju da se od strane nadlenih
dravnih instanci utvrde i suzbijaju oni uzroci koji pogoduju kriminalitetu. Jer, krivino pravo i
krivino procesno pravo, prema svojoj prirodi, nisu u stanju da neutraliu odreene drutvene i
politike deficite. Up. Krise des Strafrechts und der Kriminalwissenschaften? Berlin, 2001, 384.
28 Vid. Z. Stojanovi, Im Vorfeld einer Entkriminalisierungspolitik, Cahiers de defence sociale, 1986,
pp. 8995, referat na Petom evropskom kongresu Nove drutvene odbrane, Wuppertal, 1984.
29 W. Stuntz: The Pathological Politics of Criminal Law, Michigan Law Review 100, 2001, p. 600.
Krivinopravni ekspanzionizam i zakonodavstvo Srbije 45

Iako se ini da nije realno oekivati da e se tendencije koje se naziru radikalizovati,

opasnosti koje su sa time skopane su takvih razmera, da ih zbog toga treba ozbilj-
no shvatiti. Ukidanje granica krivinom pravu je mnogo opasnija ideja od ukidanja
samog krivinog prava.
Krivino pravo Srbije krenulo je naroito u poslednje vreme putem krivino-
pravnog ekspanzionizma.30 To namee potrebu da se granice krivinog prava po-
stave adekvatnije, odnosno da se istinsko reenje trai u postavljanju legitimnih,
u odnosu na postojee uih i preciznijih granica krivinopravne zatite. Reavanje
nekih drutvenih, ekonomskih i politikih problema mora se traiti van krivinog
prava koje nije ni legitimno, a ni efikasno i efektivno sredstvo za njihovo reava-
nje. Iako zakonodavac u Srbiji ima sklonost ka ekscesivnom korienju krivinog
prava, u tome mu nikako ne treba davati podrku. Ta podrka indirektno, pa i di-
rektno stie od nekih inostranih politikih struktura, pa i nekih pojedinaca koji se
javljaju u svojstvu eksperata. esto deklarativno pozivanje na energino suzbijanje
kriminaliteta u dnevno-politike svrhe, kao i etiketiranje onih koji kritikuju repre-
sivne tendencije kao protivnika tog energinog obrauna, za svakog ko poznaje
probleme suzbijanja kriminaliteta, a ini se sve vie i za prosenog graanina, ne
deluju ubedljivo. Ukoliko bi dolo do stvarnog uspostavljanja funkcionisanja prav-
ne drave i obezbeivanja normalnih uslova za rad krivinog pravosua, a svakako
i uspostavljanja jedne normalne drutvene, ekonomske i politike klime, krivini
zakonodavac ne bi bio stalno u iskuenju da pravi ozbiljne ekscese. Olako korie-
nje krivinopravne represije, njeno zaotravanje na zakonskom planu, kao i suvie
este izmene krivinog zakonodavstva nisu dole do izraaja u podjednakoj meri u
svim krivinim zakonodavstvima u dravama nastalim na teritoriji bive SFRJ. U
pogledu otrine krivinopravne represije ipak se u Sloveniji (koja je 2008. godine
donela novi KZ), pa i u Crnoj Gori, u kojoj je 2010. godine usvojen opsean Zakon
o izmenama i dopunama KZ, moe zapaziti umereniji pristup. Bar kada su u pitanju
propisane kazne, za razliku od zakonodavca u Srbiji, nije dolo do izraaja uverenje
da se (preterano) strogim kaznama moe doprineti suzbijanju kriminaliteta.
Otra, iroka i neselektivna (ili selektivna u negativnom smislu) krivinoprav-
na represija kojoj zakonodavac sve ee pribegava, esto uz podrku neobavetene
javnosti kojom se moe manipulisati u politike svrhe (ali ne u nedogled, jer to ipak
postaje politiki istroena tema), po pravilu, ne pogaa svoj pravi cilj. ak i u
sluaju ako bi preterana krivinopravna represija dovela do kratkotrajnih pozitivnih
rezultata na planu suzbijanja kriminaliteta, teta koju bi graani, pa i drutvo u celi-
ni imali od jednog izrazito represivnog pristupa bila bi viestruka.31 Jo gore od pre-
30 To se moe rei (mada u neto manjoj meri) i za krivino zakonodavstvo Republike Srpske koje
je, izgleda, jula 2010. godine sledilo ono to je 2009. godine uinjeno u Srbiji. Osim propisivanja
novih krivinih dela, ili novih oblika postojeih, propisana je stroa kazna kod vie krivinih
dela (pri tome se kod nekih krivinih dela ilo na neobino suavanje kaznenog raspona: npr.
umesto ranijeg raspona od est meseci do pet godina, propisan je zatvor od dve do pet godina).
Neto u emu se otilo i dalje nego u Srbiji, jeste naelno kanjavanje svih pripremnih radnji kod
svih krivinih dela za koje se moe izrei kazna zatvora u trajanju od pet godina ili vie. Iako je
ova odredba po svojoj prirodi opteg karaktera, ona je predviena kao posebno krivino delo
Pripremanje krivinog djela (lan 361a).
31 Korienje pojaane i sveobuhvatne represije u kontroli kriminaliteta moglo bi da prouzrokuje
uvrivanje i produbljivanje drutvenih i rasnih podela, jaanje kriminogenih procesa, otuiva-
46 Zoran Stojanovi

terane krivinopravne represije jeste pogreno usmerena krivinopravna represija.

Radi se o poznatom problemu korienja krivinog prava za obraun sa politikim
protivnicima, ili ak konkurentima na kriminalnom tritu, a u nekim sluajevi-
ma cenu plaaju rtveni jarci da bi se umirila nezadovoljna javnost. Bez obzira na
stav aktuelnog ili nekog budueg zakonodavca, zadatak je nauke krivinog prava da
ukazuje i zalae se za ispravna reenja koja e voditi jednom istovremeno i boljem
i efikasnijem krivinom pravu. Nezavisno od kriminalnopolitike orijentacije, mi-
nimum koji bi se morao ostvariti jeste izbegavanje onoga po emu je Srbija izgleda
postala specifina, a to su nekvalitetne norme, propusti u tehnikom i sutinskom
smislu do kojih je dolo prilikom izmena i dopuna KZ 2009. godine u kojima se
prepoznaje slian pristup koji je postojao i prilikom izmena i dopuna krivinog za-
konodavstva iz 2003. godine. ini se da je u tom pogledu uspostavljen kontinuitet,
iako je on donekle bio prekinut usvajanjem KZ 2005. godine.
S druge strane, i one orijentacije koje nailaze na vie simpatija u nauci krivinog
prava ne mogu pretendovati da budu bezrezervno prihvaene od strane zakonodavca.
Insistiranje na tome da je samo jedna orijentacija ispravna, teko moe biti prihvatlji-
vo za zakonodavca koji eli da realizuje i neke pragmatine, pa i politike ciljeve. Zato
je neophodno usvajanje jedne kompleksne strategije koja bi na odgovarajui nain
ukljuila vie razliitih pristupa koji bi bili primereni savremenim izazovima suzbija-
nja kriminaliteta. Pri tome, te izazove ne treba ni potceniti, ni preceniti.

LITERATURA
P. A. Albrecht, Spezialprvention angesichts neuer Ttergruppen, ZStW, 4/1985
M. J. Fish, An Eye for an Eye: Proportionality as a Moral Principle of Punishment, Oxford
Journal of Legal Studies, Vol. 28, No. 1, 2008
H. Fuchs, sterreichisches Strafrecht, AT I, 7. Auflage, Wien, 2008
D. Garland, Kultur der Kontrolle, Verbrechensbekmpfung und soziale Ordnung in der Gege-
nwart, Frankfurt/New York, 2008 (The Culture of Control: Crime and Social Order in
Contemporary Society, 2001)
W. Hassemer, Freiheitliches Strafrecht, 2001, Berlin
H. J. Hirsch, Krise des Strafrechts und der Kriminalwissenschaften? Berlin, 2001
. Ignjatovi, Kriminologija, deseto izdanje, Beograd, 2010
. Ignjatovi, Pravo izvrenja krivinih sankcija, etvrto izdanje, Beograd, 2010
Istraivanje Max Planck Instituta iz Freiburga: Strafrecht in Reaktion auf Systemunrecht, Frei-
burg, vol. 12, 2000
N. Jareborg, Criminalization as Last Resort (Ultima Ratio), Ohio State Journal of Criminal
Law, Vol. 2, 2004
D. Kos, Korupcija je najljui mirnodopski protivnik, autorski komentar, NIN, 7.10.2010

nje velikih drutvenih grupa, diskreditaciju pravosua, smanjivanje tolerancije meu graanima,
sklonost ka autoritarnom i dr. Up. R. Garland, op. cit., p. 361. Iako se to, pre svega odnosi na
SAD i Veliku Britaniju, to je realna opasnost i za Srbiju. tavie, neke od tih negativnih posledica
su ve prisutne, a irenje i jaanje krivinopravne represije uz poveanje stepena pravne i druge
nesigurnosti mogu doprineti tome da se one u jo veoj meri ispolje.
Krivinopravni ekspanzionizam i zakonodavstvo Srbije 47

G. Milovanovi, beleke po predavanjima, litografisana skripta, Beograd, 189798

. . , , tom 1, 4-e , , 2007
J. Pratt, Scandinavian Exceptionalism in an Era of Penal Excess, British Journal of
Criminology, 2008
U. Sieber, Legitimation und Grenzen von Gefhrdungsdelikten im Vorfeld von terroristis-
cher Gewalt, Neue Zeitschrift fr Strafrecht, 7/2009
Z. Stojanovi, Im Vorfeld einer Entkriminalisierungspolitik, Cahiers de defence sociale,
1986, pp. 8995, referat na Petom evropskom kongresu Nove drutvene odbrane, Wu-
ppertal, 1984
Z. Stojanovi, Granice, mogunosti i legitimnost krivinopravne zatite, Beograd, 1987
Z. Stojanovi, Organizovani kriminalitet i pitanja zatite i ostvarivanja ljudskih prava. U:
Prava oveka i savremena kretanja u kriminalnoj politici, Beograd, 1989
W. Stuntz: The Pathological Politics of Criminal Law, Michigan Law Review 100, 2001
M. kuli, Naelo zakonitosti u krivinom pravu, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br.
1/2010

Zoran Stojanovi
Juristische Fakultt, Universitt Belgrad

STRAFRECHTLICHER EXPANSIONISMUS UND

DIE GESETZGEBUNG SERBIENS
ZUSAMMENFASSUNG
In der vorliegenden Arbeit wird im Kontext der strafrechtlichen Repression
als mglichem Mittel zur Bekmpfung der Kriminalitt der strafrechtliche
Expansionismus, der mittlerweile die dominierende Ausrichtung in den meisten
europischen Strafgesetzgebungen geworden ist, analysiert und kritisch hinterfragt.
Dieser fhrt gleichzeitig zu einem unlegitimen und ineffizienten Strafrecht. Mit
der Erweiterung der Strafbarkeitszone durch die Einfhrung neuer oder der
Ausweitung bestehender Straftatbestnde, sowie der Verschrfung vorgesehener
Strafen, wird die Funktion des Strafrechts als Mittel zur Kriminalittsbekmpfung
in seiner Effizienz geschmlert und fhrt zudem zu weiteren negativen Folgen.
Und auch die Strafgesetzgebung an sich verliert an Qualitt, da unbestimmte und
widersprchliche Regelungen eingefhrt werden und das Rechtsstaatlichkeitsprinzip
geschwcht wird. Man kann sagen, dass der strafrechtliche Expansionismus auch
im serbischen Strafrecht Einkehr gehalten hat, bei welchem in letzter Zeit ein
Rckschritt sowohl im inhaltlichen, als auch im gesetzgeberisch-technischen Sinne
verzeichnet werden kann. Obwohl das im gewissen Sinne als Nebenwirkung des
strafrechtlichen Expansionismus zu verstehen ist, so scheint er doch ein Spezifikum
Serbiens zu sein, das in anderen europischen Lndern nicht oder nicht in dem
Mae vorhanden ist. Die gesetzlichen Regelungen zeugen von einer Flle von
legislativ-technischen Fehlern und von erheblichen inhaltlichen Mngeln, die eine
48 Zoran Stojanovi

ernstzunehmende Prfung nicht bestehen wrden. Obwohl die Chancen dafr, dass
die hier geuerte Kritik bei dem aktuellen Gesetzgeber auf offene Ohren stoen
wird, relativ gering sind, betont der Autor, dass es Aufgabe der Strafrechtslehre ist,
Schwchen der aktuellen Tendenzen aufzuzeigen und den Weg fr eine bessere und
gerechtere Strafgesetzgebung zu ebnen. Eine wissenschaftliche Herangehensweise ist
hier zwar wnschenswert, kann aber fr den Gesetzgeber nicht immer eine bindende
Wirkung haben. In manchen Fllen mu man Verstndnis fr den Gesetzgeber
haben, wenn er die aus der Lehre kommenden Vorschlge zwar aufgreifen wrde,
es aus bestimmten Grnden allerdings nicht macht. Sicherlich sind viele Fragen
auch in der Strafrechtstheorie umstritten; es bedarf jedoch keiner tieferen Analyse
um festzustellen, dass der serbische Gesetzgeber in den letzten Jahren den falschen
Weg eingeschlagen hat. Allein die Tatsache, dass er im legislativ-technischen Sinne
schlechte Regelungen einfhrt und dass er sehr oft in so empfindlichen Bereichen
wie es das materielle Strafrecht und das Strafprozessrecht sind, nderungen
vornimmt, zeugt von seinem ungengenden Verantwortungsbewutsein. In der
Arbeit wird, von der Kritik des strafrechtlichen Expansionismus ausgehend, auf
die Notwendigkeit einer komplexen und rationalen Strategie ber die Funktion
des Strafrechts hingewiesen, die mehrere Herangehenweisen beinhalten und die zu
einem leistungsfhigerem und legitimeren Strafrecht fhren wrde.
Schlsselwrter: Kriminalittsbekmpfung, strafrechtlicher Expansionismus, Strafgesetz-
gebung.
ore Ignjatovi*1
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

KRITIKA ANALIZA STANJA I TENDENCIJA U

KRIVINOM IZVRNOM PRAVU SRBIJE
Apstrakt: U radu je podvrgnut analizi sistem izvrenja krivinih sankcija kao deo korpusa
kaznene reakcije na kriminalitet u Srbiji. Uz ukazivanje na trendove koji se mogu zapaziti u
ovoj oblasti, dat je pregled novih reenja u materiji izvrnog krivinog prava koja su usvoje-
na tokom 2009. godine. Ona su bila plod potrebe da se regulie izvrenje (u materijalnom i
procesnom krivinom pravu) usvojenih novih mera kaznene reakcije, ali i razrada ideje da
je za uinioce odreenih dela potrebno propisati poseban reim. Inovacije u ovoj materiji su
dobrim delom izmenila opti model izvrenja i unela niz nedoumica. Pre svega u odnosu na
novi model izvrenja kazne zatvora izreene za dela organizovanog kriminala. Njime se u
na penitencijarni sistem vratila elijska izolacija za koju smo do skora mislili da je (bar kad
se radi o ovim prostorima) davna prolost. Posle osvrta na okolnosti u kojima je ovo reenje
usvojeno, analizovane su zakonske odredbe o uslovima za odreivanje ovog modela izvre-
nja i ukazano na mogue opasnosti od njegovog irenja pod uticajem kampanja kaznenog
populizma.
U radu su kritikom razmatranju podvrgnute i druge odredbe i reenja iz naeg kri-
vinog izvrnog prava, a po pravilu posle ukazivanja na propuste, navedeno je i kako bi tu
materiju trebalo urediti. Time je autor nastojao ne samo da izbegne jeftino kritizerstvo, nego
jo vie da olaka rad buduim komisijama za noveliranje ove vane grane prava. A pred
njima e biti nezahvalan posao da sistem izvrenja krivinih sankcija uine koherentnim i
(onoliko koliko se to moe postii normativnim sredstvima) delotvornim.

Kljune rei: krivine sankcije, izvrenje, retribucija, penitencijarne ustanove, supermaks

zavodi, elijska izolacija.

UVOD
Kazneno zakonodavstvo u Srbiji poslednjih godina prolazi kroz period inten-
zivnog transformisanja kakav na ovim prostorima, sem moda u periodu postre-
volucionarnog zanosa posle Drugog svetskog rata, nije zabeleen. Pod razliitim
uticajima (kao razlozi se zvanino najee navode usklaivanje sa evropskim stan-
dardima i prilagoavanje kaznene reakcije potrebama kontrole najopasnijih tipova
kriminalne delatnosti) uli smo u fazu takvog dinamizma u ovoj oblasti u kojima
je mogue da se, na primer, jedan izuzetno vaan krivini zakon menja tri puta u
jednoj godini. Zakonik o krivinom postupku po broju promena najpre podsea na
revoluciju koja tee, a dogaa se i da se ista odredba Krivinog zakonika menja
* redovni profesor, ignjat@ius.bg.ac.rs
50 ore Ignjatovi

dva puta u samo nekoliko meseci sluajevi nezabeleeni ak i u novostvorenim

dravama koje tek grade svoj pravni sistem, bez ikakvog ranijeg iskustva.
Kao da se zaboravilo ono emu se vekovima ue studenti pravih fakulteta da
je kazneno pravo poslednja oblast u kojoj je (pre svega zbog ozbiljnosti reagovanja,
potrebe garantovanja pravne sigurnosti i potovanja prava oveka) dozvoljeno ek-
sperimentisanje i preputanje zakonodavnog rada poetnicima u cilju obuavanja.
/1/ Ono to udi je da je takva praksa nepoznata u razvijenim dravama Evrope
koje su integrisane u EU ijem lanstvu Srbija tei. /2/ Po pravilu, tamo su reforme
u oblasti kaznenog reagovanja briljivo pripremljene i dobro osmiljene, sprovedene
uz svestrano (esto viedecenijsko) preispitivanje osnovnih i kolateralnih efekata
takvih zahvata. /3/
U situaciji kakva je naa, kada se na javnoj sceni niko ne zalae za normativ-
nu stabilizaciju u ovoj oblasti, umesto ega se ve due vreme iri duh kaznenog
populizma i kampanje moralne panike, nauni kritiki pristup ima jo vei zna-
aj kao glas razuma i inicijator preispitivanja kampanjskog rada koji se ponajvie
ogleda u javnom isticanju broja zakona donetih u odreenom periodu, uz zane-
marivanje kakvi su stvarni efekti tih propisa i koliko oni zaista doprinose kontroli
kriminaliteta.
Namera ovog teksta je da odgovori na gore postavljena pitanja u jednoj uskoj,
ali specifinoj oblasti: izvrenju krivinih sankcija. U radu e, pored propisa kojima
se ova oblast regulie u najuem smislu (tzv. primarni izvori prava izvrenja krivi-
nih sankcija) biti analizovana i reenja u onim propisima koji stvaraju pretpostavke i
normativno okruenje u kome se smo izvrenje sankcija sprovodi (tzv. sekundarni
izvori). ini se da bi bilo pogreno ne uzeti u obzir ove druge propise jer bi bez toga
izlaganje o zakonima koji su (u celini ili u jednom svom delu) namenjeni regulisa-
nju materije izvrenja krivinih sankcija bilo nepotpuno i nedoreeno. Otuda emo
se u ovom radu prvo pozabaviti upravo ovim izvorima.
Najzad, pre prelaska na izlaganje, potrebno je dati jo jednu napomenu: s obzi-
rom da smo pre vie godina ukazali na osnovne probleme koji se u sistemu izvrenja
krivinih sankcija pojavljuju kod nas /Ignjatovi, 2006/, u ovom radu zadraemo se
uglavnom na analizi novih odredaba kojima je ovaj sistem izmenjen u toku 2009.
godine, uz samo uzgredno podseanje na bitne zamerke neizmenjenim reenjima
koje su ve bile navedene.

1. SEKUNDARNI IZVORI
Pored normi Ustava Republike Srbije /4/ koji u Delu II (Ljudska i manjinska
prava) u odeljku 2. (Ljudska slobode i prava) sadri niz pravila koja su od znaaja
za materiju izvrenja krivinih sankcija /v. Ignjatovi, 2010b/, ovde su od posebnog
znaaja norme materijalnog i procesnog krivinog prava.

1.1. Norme materijalnog krivinog prava

Najvaniji izvor naeg materijalnog krivinog prava je Krivini zakonik (KZ)
/5/ koji sadri odredbe koje se odnose na punoletna lica, dok materijalno pravne
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 51

odredbe koje se tiu mlaih lica sadri i Zakon o maloletnim izvriocima krivinih
dela i krivino pravnoj zatiti maloletnika (ZMUKD) /6/ Budui da ovaj drugi nije
u meuvremenu menjan, zadraemo se na odredbama KZ koji pre svega odreuje
sistem krivinih sankcija za punoletna lica ijom realizacijom se bavi izvrno kri-
vino pravo, /7/ zatim regulie jo neke institute od znaaja za ovu oblast i najzad,
u posebnom delu sadri nekoliko krivinih dela gde su inkriminisana ponaanja
kojima se ugroava izvrenje krivinih sankcija. /8/
Kada se radi o sistemu sankcija, u Zakoniku (l. 43) predviene su sledee: 1.
kazna zatvora; 2. novana kazna; 3. rad u javnom interesu; i 4. oduzimanje vozake
dozvole. Osvrnuemo se sada na najvanije novine:

a. kuno zatvaranje
Prva je novi modalitet kazne zatvora. Zid KZ iz 2009. uveo je u l. 45 (st. 58)
kuno zatvaranje. Naime, osuenom kome je izreena kazna zatvora do jedne go-
dine sud moe odrediti da se ova mera izvri tako to on ne sme napustiti prostorije
u kojima stanuje, osim u sluajevima propisanim zakonom koji ureuje izvrenje
krivinih sankcija (st. 5). /9/ Ukoliko osueni ne potuje zabranu udaljavanja iz pro-
storija u kojima stanuje, i to ukoliko je samovoljno napustio te prostorije jednom
... u trajanju od 12 asova ili dva puta u trajanju od est asova sud e odrediti
da ostatak kazne zatvora izdrava u zatvoru (st. 6).
Ovde treba ukazati na dve injenice:
a1. pre svega, odredba st. 6 je primer loe pravno tehnike izrade krivine
norme, jer iz nje proizlazi na primer da se osueni koji se samovoljno uda-
lji due od 12 asova ne mora poslati u kaznenu ustanovu na izdravanje
ostatka kazne. Zato pisci Zid KZ nisu jednostavno rekli da e se upuiva-
nja u kaznenu ustanovu primeniti onda
kada osueni samovoljno (jednom ili u vie navrata) napusti prostorije
u kojima stanuje due od 12 asova;
a2. drugo, ukazujemo na neodrivost formulacije da e osueni ostatak
kazne zatvora izdravati u zatvoru (podvukao . I.). Ovde se vidi razlog
zato ovu meru ne treba nazivati kuni zatvor jer bi tek to unelo potpunu
konfuziju: kako kua (sem u knjievnim radovima) moe i terminoloki
biti izjednaena sa penitencijarnom ustanovom?
U st. 7 se napominje da e sud prilikom odreivanja kunog zatvaranja vodi-
ti rauna o tehnikim mogunostima, kao i o drugim okolnostima od znaaja za
odmeravanje kazne. Drugim reima, ukazuje se ne samo na potrebu nabavke od-
govarajuih tehnikih sredstva za elektronsko praenje kretanja lica (GPS sistem),
nego i na mesto i uslove stanovanja osuenog lica (iskustva u svetu govore da je ovu
meru jednostavnije primeniti ukoliko osueni stanuje u individualnoj kui nego u
stambenoj zgradi i sl.).
Najzad, u st. 8 l. 45 navodi se da ovakav nain izvrenja kazne zatvora ne do-
lazi u obzir kod osuenih koji su izvrili krivino delo protiv braka i porodice a ive
52 ore Ignjatovi

sa oteenim u istom porodinom domainstvu. Ova odredba dokaz je uticaja vikti-

molokog naina razmiljanja u naem krivinom zakonodavstvu jer je doneta cilju
izbegavanja rizika od ponovne viktimizacije rtve ovakvih krivinih dela.
Za kraj jo jedna napomena: ini se da je krivini zakonodavac trebalo kuno
zatvaranje da regulie u posebnom lanu, kada ga ve nije izdvojio kao posebnu
kaznu (za ovo drugo postoji izvesno opravdanje: formalno gledano, kuno zatva-
ranje predstavlja poseban modalitet kazne lienja slobode sutina je u liavanju
odreenog lica da slobodno odluuje gde e se u odreenom trenutku nai, a pita-
nje gde je u meuvremenu smeteno nije odluujue za karakter sankcije). Razlozi
za odvajanje mere kunog zatvaranja u poseban lan KZ nisu samo u posebnim
pravilima za njeno izvrenje, nego i u injenici da se takvim reenjem i simbolino
jasno ukazuje na potrebu korienja zatvaranja u penitencijarnim ustanovama kao
reenja ultima ratio. Prenaseljenost (prenatrpanost) ovih ustanova u Srbiji dobila je
dramatine razmere. Otuda, plediramo da u sledeim izmenama KZ Srbije kuno
zatvaranje bude izdvojeno u l. 45a.

b. uslovni otpust
U Zakoniku je sadrano nekoliko pravila o uslovnom otpustu sa izdravanja
kazne zatvora. Uslovni otpust moe se odobriti osuenom koji je izdrao dve treine
(do Zid KZ polovinu) kazne zatvora ako se u toku izdravanja tako popravio da se
osnovano moe oekivati da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka
vremena za koje je izreena kazna nee uiniti novo krivino delo. Pri razmatranju
da li e osueni biti uslovno otputen, uzee se u obzir njegovo vladanje za vreme
izdravanja kazne, izvrenje radnih obaveza, kao i druge okolnosti koje pokazuju da
je postignuta svrha kanjavanja. U sluaju da uslovni otpust u toku navedenog vre-
mena ne bude opozvan, smatrae se da je osueni izdrao kaznu (l. 46).
Zid KZ i 2009. uveo je jo dve novine:
b1. prvo, izriito je u st. 2 naglaeno da sud moe u odluci o uslovnom ot-
pustu odrediti da je osueni duan da ispuni obaveze predviene u kri-
vinopravnim odredbama (ovo je vano jer je u st. 47 dodato da osnov za
opoziv uslovnog otpusta moe biti i neispunjenje neke od obaveza koju mu
je odredio sud);
b2. druga novina je za pravo izvrenja krivinih sankcija jo znaajnija: izri-
ito se naglaava da se ne moe uslovno otpustiti osueni koji je pokuao
bekstvo ili je pobegao iz zavoda za izvrenje kazne zatvora u toku izdrava-
nja kazne.
Ovim je jo jednom potvrena teza da je uslovni otpust mera koja ima pre sve-
ga zadatak da disciplinuje osuenike, odn. da doprinese njihovom uzdravanju od
naruavanja reda u kaznenim ustanovama /Stojanovi, 1984/. To samo po sebi moe
biti predmet kritikih osvrta sa stanovita kriminalne politike, kriminologije i peno-
logije, ali je kao reenje bez sumnje u skladu sa naelom utilitarnosti.
Zbog toga je takav pristup doao do izraaja u veini zemalja. Meutim, nain
na koji je ovo reenje pravno tehniki sprovedeno, izaziva nepotrebne dileme. Zbog
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 53

formulacije ili je pobegao, moe se pojaviti nedoumica da li se zabrana odnosi

samo na osuenog koji se trenutno nalazi u bekstvu ili i na onog koji je posle toga
vraen u ustanovu (istini za volju, ovu dilemu delimino razreava to to je pravo
na uslovni otpust uskraeno i onima koji su samo pokuali da pobegnu). Drugu
dilemu otvara formulacija da se ova specifina sankcija odnosi na osuene koji po-
kuaju ili uspeju u bekstvu iz zavoda za izvrenje kazne zatvora u toku izdravanja
kazne. Trebalo bi one koji su ovu normu formulisali zapitati kako osueni moe
pobei iz kaznene ustanove izvan vremena u kome u njoj izdrava kaznu. U kom
bi se inae svojstvu u ustanovi nalazio? U odredbi se ne misli na pritvorena lica (jer
nisu osuena). Oito, i dalje se zakoni u krivinoj oblasti piu kod nas bez voenja
rauna o osnovnim pravilima nomotehnike.
Opozivanje uslovnog otpusta regulisano je u l. 47 KZ Srb. Postoje sluajevi
kada je ono obavezno ukoliko osueni, dok je na uslovnom otpustu uini jedno ili
vie krivinih dela za koja je izreena kazna zatvora preko est meseci (do Zid KZ
iz 2009 do jedne godine). Ako osueni uini dela za koja je izreena kraa kazna
zatvora ili ukoliko ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio, opozivanje je
fakultativno (sud moe, ali ne mora opozvati uslovni otpust). Pri tome e naroito
uzeti u obzir srodnost uinjenih krivinih dela, pobude iz kojih su izvrena i druge
okolnosti od znaaja za ocenu opravdanosti opozivanja. Ista pravila vae i ako se
otputenom sudi za krivino delo koje je uinio pre nego to je uslovno otputen.
Oito, reenja u Zid KZ idu za tim da, u okviru opteg trenda zaotravanja
kaznenog reagovanja na kriminalitet, suze primenu uslovnog otpusta. To se vidi i u
proirenju kruga razloga zbog kojih se ova mera moe opozvati, ali jo vie po skra-
enju sa godine na est meseci izreene kazne zatvora koja dovodi do obaveznog
opozivanja uslovne osude. Ne ulazei ovde u kriminalno politiku opravdanost ta-
kvog trenda, /10/ treba ukazati da su pisci novele KZ u st. 5 istog (47) lana izazvali
konfuziju ostavljajui raniju formulaciju ako uslovno otputeni bude osuen na
kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust (!?!) koja pred-
stavlja nedopustiv previd /v. Stojanovi i Kolari, 2010/.

1.2. Norme krivinog procesnog prava

Najvaniji izvor ove grane prava je Zakonik o krivinom postupku (ZKP) /11/
i ve pominjani Zakon o maloletnim izvriocima krivinih dela i krivino pravnoj
zatiti maloletnika (ZMUKD). Iz istog razloga kao i kod materijalno pravnih odre-
daba, bie rei samo o ZKP i to o jednoj novini iz domena ogranienja slobode
kretanja u krivinom postupku. Kao to je poznato, najvanije takvo ogranienje je
pritvor, a u vezi sa njim je i mera zabrana naputanja stana ili mesta boravka iz l.
136 ZKP. Ono to ih povezuje je to to se ova druga:
1. izrie zbog slinih razloga zbog kojih se odreuje pritvor (primenjuje se
ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobei, sakriti
se, otii u nepoznato mesto ili u inostranstvo);
2. u izvesnom smislu predstavlja alternativu pritvoru, jer se u reenju o izri-
canju mere okrivljeni upozorava da se protiv njega moe odrediti pritvor
ukoliko prekri izreene zabrane.
54 ore Ignjatovi

Ogranienja se mogu sastojati u zabrani da bez odobrenja napusti svoj stan ili
mesto boravka. Mera traje dok postoji potreba, a najdue do pravnosnanosti presu-
de i nadleni sudija odn. vee svaka dva meseca ispituju da li je ona jo potrebna.
Uz ovu meru, okrivljenom moe biti zabranjeno poseivanje odreenih me-
sta ili sastajanje sa odreenim osobama; prilaenje odreenim licima; moe mu biti
oduzeta putna isprava ili vozaka dozvola ili mu se nalae da se javlja odreenom
organu.
Dalje, ovom merom ne moe se ograniiti pravo okrivljenog lica da ivi u
svom stanu, da se nesmetano via sa braniocem kao i sa lanovima porodice i
bliskim srodnicima, osim ako su ta lica obuhvaena merom zabrane sastajanja ili
prilaenja.
Pravila sadrana u l. 136 ZKP predstavljaju primer loeg pravno tehnikog po-
stupanja u krivinoj materiji. Ranije reenje sadrano u istom lanu kojim je regu-
lisana mera zabrana naputanja boravita bilo je konzistentno i logino: ukoliko
postoji opasnost da e okrivljeni pobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili ino-
stranstvo, sud e mu reenjem zabraniti da bez odobrenja napusti mesto boravita.
Uz to, moe mu zabraniti poseivanje odreenih mesta, sastajanje sa odreenim li-
cima, ili mu naloiti da se povremeno javlja odreenim organima. Takoe, moe
mu se privremeno oduzeti putna isprava ili vozaka dozvola. Merom se ne moe
zabraniti ili ograniiti pravo okrivljenog da ivi u dotadanjem stanu i da se nesme-
tano via sa lanovima porodice, bliskim srodnicima i braniocem, kao i da obavlja
profesionalnu delatnost. Prilikom izricanja mere, okrivljeni se upozorava koje su
posledice po njega ukoliko prekri izreene zabrane.
Kasnijim izmenama u l. 136 ZKP bez potrebe je (verovatno radi odravanja
numeracije lanova u Zakoniku) ubaena jedna nova mera koju bi bilo najbolje na-
zvati kuno pritvaranje ili zabrana udaljavanja iz stana Tako su, ubacivanjem
u st. 1 ovog lana konstatacije da se zabrana odnosi i na to da okrivljeni napusti
svoj stan izmeane babe i abe. Da ostavimo sada po strani zabunu koju moe
izazvati insistiranje pisaca novele ZKP na prisvojnom pridevu svoj stan. Da li to
znai da se mera moe izrei samo licima koja su vlasnici stana? Sigurno je da zako-
nodavac nije eleo da dodatno podvlai (inae nedopustivo velike) socijalne razlike
izmeu graana Srbije. Zbog toga je bilo bolje da je (kao KZ u sluaju mere kunog
zatvaranja) upotrebio formulaciju stan u kome ivi.
Mnogo vei problem je to to je dodavanjem kunog pritvaranja uz zabranu
naputanja boravita dolo do apsurda: budui da je zadrana odredba iz st. 3 da se
merama iz prethodnih stavova ne moe ograniiti pravo okrivljenog da ivi u svom
stanu dolazi se u apsurdnu situaciju da zakonodavac sam sebi protivurei. Jo in-
teresantnije reenje vezano je za novu zabranu navedenu u st. 2 (zabrana prilaenja
odreenim licima). U nastojanju da sve urede na jednom mestu u istom lanu i
stavu (l. 136 st. 3) ZKP navedeno je: okrivljenom se ne moe ograniiti pravo da
ivi u svom stanu i da se nesmetano via sa lanovima porodice a onda se kae da
se to ipak moe uiniti.
Zbog svega navedenog, trebalo u sledeim izmenama ZKP u poseban lan iz-
dvojiti ovu meru i to na sledei nain
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 55

Kuno pritvaranje (ili Zabrana udaljavanja iz stana)

lan 136a
Ukoliko postoje razlozi zbog kojih se moe izrei mera iz l. 136, sud okrivlje-
nom moe izrei zabranu da bez odobrenja napusti stan u kome ivi.
Ova mera ne moe se izrei licu kome je zabranjeno prilaenje lanovima
porodice sa kojima je prethodno iveo u istom stanu.
Ovakvo reenje bilo bi daleko doslednije od onoga to je na krivini zakono-
davac usvojio najnovijom novelom ZKP.
Sud moe naloiti da se prema okrivljenom kome je odreena jedna ili vie
mera iz ovog lana primeni elektronski nadzor radi kontrolisanja potovanja ogra-
nienja koja su mu odreena. /v. Bajovi, 2007/. Uslov je da njegova primena ne
kodi zdravlju okrivljenog.
Ureaj za lociranje (odailja) privruje na zglob ruke ili noge struno lice
koje okrivljenom daje detaljna uputstva o nainu rada ureaja. Ureajem kojim se
daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov poloaj u prostoru (prijemnik) takoe
rukuje struno lice iz organa unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agen-
cije ili drugog organa.
Takoe, u izmenama ZKP koje slede trebalo bi u lanu 136b izdvojiti elektron-
ski nadzor kao meru koja se moe izrei okrivljenima kojima su odreeni zabrana
udaljavanja iz stana i kuno pritvaranje.

2. PRIMARNI IZVORI
Ovakve izvore prava izvrenja krivinih sankcija ine propisi koji, ako ve nisu
u celini posveeni tome, sadre bar celinu sa normama kojima se regulie ova mate-
rija. Mogu se podeliti u dve grupe:
a. prvu ine zakoni. To su: a. Zakon o izvrenju krivinih sankcija (ZIKS)
/12/, noveliran Zakonom o izmenama i dopunama (Zid ZIKS) /13/; Zakon
o izvrenju kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala (ZIK-
ZOK) /14/; odredbe o izvrenju krivinih sankcija izreenih maloletnicima
u ZMUKD i sline odredbe sadrane u Zakonu o odgovornosti pravnih
lica za krivina dela (ZOPL) /15/;
b drugu grupu propisa ine podzakonski akti iji zadatak je da razrauju i
preciziraju zakonske odredbe. Ovde spadaju propisi koje, za razliku od za-
kona za ije donoenje je nadlena Skuptina Republike Srbije, usvaja vlada
(uredbe) ili resorni ministar (najee ministar pravde) /16/ odn. ministri.
Radi se o vie propisa, a pre svega o pravilnicima o kunom redu.

2.1. Podela primarnih izvora

Pre svega, novi zakoni usvojeni u drugoj polovini 2009. u ovoj materiji osloili
su sistem krivinog izvrnog prava, pa je u njemu primarne izvore sada mogue
podeliti po vie osnova:
56 ore Ignjatovi

I) Prvi kriterijum bila bi svojstva uinioca dela. U tom pogledu moemo ra-
zlikovati:
Ia) propise koji se odnose na fizika lica kao uinioce i
Ib) one koji se tiu pravnih lica odgovornih za krivina dela.
Unutar prve grupe mogue su dalje podele: na one propise koji ureuju
izvrenje krivinih sankcija prema punoletnim uiniocima krivinih dela i
one koji se odnose na maloletnike.
II) Drugi kriterijum odnosi se na vrstu uinjenih krivinih dela. Gledano sa
tog stanovita, razlikujemo reim izvrenja za teke oblike kriminaliteta
(organizovani, terorizam, korupcija i ostala izriito nabrojana dela) i za
ostala krivina dela.
Oito je da su izmene krivinog zakonodavstva izvrene 2009. godine, uvoe-
njem jo dva zakona u ovoj oblasti (ZIKZOK i ZOPL) veoma izmenili oblast kri-
vinog izvrnog prava. Otuda je ranija klasifikacija koja je poznavala dva osnovna
zakona ZIKS i ZMUKD (kod kojih je kriterijum razlikovanja bio samo uzrast fi-
zikog lica uinioca krivinog dela) dosta promenjena.
Meutim, i dalje je sve zakonske (i podzakonske) propise koji konstituiu pravo
izvrenja krivinih sankcija mogue podeliti na dva naina:
u prvu grupu spada Zakon o izvrenju krivinih sankcija koji ureuje
ono to bismo mogli nazvati opti reim izvrenja krivinih sankcija. To
se vidi po tome to ostali zakoni iz ove oblasti i ZMUKD, i ZIKZOK i
ZOPL upuuju na primenu njegovih odredaba ukoliko neki deo materije
izvrenja nije u njima izriito regulisan. Odredbe o izvrenju u tim zakoni-
ma nastale su prostim izdvajanjem dela normi iz ZIKS ili kao modifikacija
opteg reima izvrenja propisanog u ZIKS kako bi se za pojedine uinioce
krivinih dela (prema njihovoj prirodi, uzrastu ili vrsti dela koje su izvrili)
uveo poseban reim izvrenja.
sledea podela zasnivala bi se na uoj materiji koju ovi propisi ureuju.
U prvu grupu spadali bi oni akti koji reguliu materiju izvrenja u uem
smislu (pravila o poloaju sankcionisanih lica i postupanju sa njima), dok
bi drugu inili propisi koji ureuju pitanja ovlaenja i statusa zaposlenih u
njima koji spadaju u ovu oblast u irem smislu. Interesantno je da i osnov-
ni zakonski propis iz ove oblasti ZIKS sadri odredbe o pravima (za-
poslenih u Upravi za izvrenje) na osnovu rada (Glava XIV) o ijoj sadri-
ni i nunosti egzistiranja u ovakvom pravnom aktu e biti rei kasnije.
U daljem izlaganju, prvo e biti rei o reenjima sadranim u ZIKS koji regulie
reim izvrenja za najvei broj uinilaca krivinih dela. Zatim e biti rei o reimu
koji je uveo ZIKZOK, a po logici stvari, ovde bi mogli biti analizovani i propisi koji
reguliu izvrenje krivinih sankcija maloletnim uiniocima krivinih dela (ZMU-
KD) i oni o izvrenju krivinih sankcija izreenih krivino odgovornim pravnim
licima (ZOPL).
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 57

2.2. Propisi koji ureuju opti model izvrenja krivinih sankcija

Zakon o izvrenju krivinih sankcija (zajedno sa prateim podzakonskim akti-
ma) je osnovni pravni propis koji regulie opti model izvrenja krivinih sankcija
kod nas i zbog toga e u daljem izlaganju novinama u njemu biti posveena posebna
panja. Prvo e biti rei o svrsi izvrenja krivinih sankcija, a zatim i o drugim no-
vim (ali i najvanijim starim) reenjima koja trae kritiku analizu.

2.2.1. Svrha izvrenja krivinih sankcija

Vaei ZIKS izriito se izjanjava o tome ta se izvrenjem sankcija eli postii.
Kako je u l. 2 navedeno, svrha izvrenja je suzbijanje dela kojima se povreuju ili
ugroavaju oveka i osnovne drutvene vrednosti. Ova svrha ostvaruje se putem iz-
vrenja pravnosnanih i izvrnih sudskih odluka.
Odmah treba rei da je ovo po redosledu izlaganja materije u Zakonu, prva te-
meljnija izmena izvrena novelom iz 2009. Oito, to je uraeno pod uticajem kritike
kojoj je bilo izloeno reenje sadrano u ZIKS iz 2005.
Podsetimo se: u Zakonu je pre izmena u l. 2 pisalo kako je svrha izvrenja sankcija
sprovoenje pravnosnanih i izvrnih sudskih odluka, zatita drutva od krivinih
dela i izdvajanje uinilaca krivinih dela iz drutvene sredine u cilju njihovog leenja,
uvanja i osposobljavanja za samostalno staranje o svojim potrebama nakon izvrenja
sankcije. Ovako definisana, navedena svrha mogla se kritikovati sa vie stanovita, o
emu je bilo pisano u naoj literaturi. /Ignjatovi, 2006/ Da se podsetimo na osnovne
prigovore: ve u prvoj konstataciji krije se logiki apsurd: svrha izvrenja sankcije je da
se izvri (sprovede) sudska odluka kojom je ova izreena. Oigledna je konfuzija poj-
mova: sud izrie odreene sankcije imajui u vidu optu svrhu propisivanja i izricanja
krivinih sankcija (l. 4 st. 2 KZ), kao i posebnu svrhu pojedinih njihovih vrsta (kazni
l. 42, uslovne osude i sudske opomene l. 64 i mera bezbednosti l. 78 KZ), dok
su drugi organi nadleni su za njihovo izvrenje. Dakle, sprovoenje sudskih odluka je
ono ime se oni bave, ali to nije svrha koja se takvom aktivnou eli postii.
Drugi prigovor ticao se konstatacije da je svrha izvrenja ... izdvajanje uinila-
ca krivinih dela iz drutvene sredine u cilju njihovog uvanja, leenja i osposoblja-
vanja .... Ovakva formulacija imala bi osnova kada bi se sistem krivinih sankcija
sastojao samo od mera zavodskog karaktera, meutim, u njemu figuriu i admoni-
tivne sankcije, novane kazne i mera bezbednosti nezavodskog karaktera koje ne
podrazumevaju izdvajanje i uvanje.
Bez sumnje, reenje iz novele bolje je od prethodnog. Otklonjen je itav niz
ranijih prigovora, ali to ne znai se i ovom ne mogu staviti novi. Pre svega, nije ja-
sno zato zakonodavac bez potrebe ulazi u pitanja koje pre spadaju u kriminoloku
i kriminalno politiku, nego u pravnu materiju. Zato mu se sa puno osnova mogu
postaviti sledea pitanja:
a. zato se jedino pominje suzbijanje neeljenih dela? Zato se odustalo od
potrebe da se utie na spreavanja takvih dela?
b. ta u ovakvom krivinom zakonu trae socioloke kategorije kakva je dela
kojima se ugroava ovek i druge osnovne drutvene vrednosti? Jasno je
58 ore Ignjatovi

da oveka i druge osnovne drutvene vrednosti (imovina, dostojanstvo,

zdrava ivotna sredina) ugroava mnotvo dela od kojih mnoga nisu inkri-
minisana u krivinom pravu. To to je zakonodavac izbegao izraz krivi-
na dela moglo bi znaiti da je svrha izvrenja suzbijanje i takvih ponaanja
koja nisu propisana u KZ?
ini se da je bilo bolje u ZIKS se uopte ne izjanjavati o svrsi izvrenja (kako je
to bilo uinjeno u ranijem ZIKS/97) ili, ako se ipak opredelimo da u l. 2 ZIKS po-
minjemo svrhu izvrenja, trebalo bi navedeni lan preformulisati na sledei nain
Svrha izvrenja sankcija
lan 2
Izvriti se mogu samo pravnosnane i izvrne sudske odluke i to u cilju ostva-
renja opte i posebne svrhe njihovog propisivanja i izricanja

2.2.2. Uprava za izvrenje krivinih sankcija; rukovoenje

Pre svega novelom iz 2009. naziv Uprave je promenjen: Uprava za izvrenje za-
vodskih sankcija, preimenovana je u Upravu za izvrenje krivinih sankcija. S punim
pravom i to ne samo zbog toga to on vie odgovara organizacionom ustrojstvu
Uprave (teko je zamisliti da na primer sektor za izvrenje alternativnih sankcija
bude deo Uprave za izvrenje zavodskih sankcija), nego i zbog toga to se i na taj
nain eli skrenuti panja na potrebu irenja lepeze mera u okviru kaznene reakcije
u Srbiji.
Ako navedenu promenu treba pozdraviti, ini se da za jednu drugu nikako
nema opravdanja. Radi se o uslovima za izbor lica koje rukovodi Upravom direk-
tora. Prema reenju koje je usvojeno u Zid ZIKS, na to mesto moe biti postavljeno
lice koje ima visoku kolsku spremu i najmanje devet (do novele bilo sedam) godina
radnog iskustva nakon sticanja visoke kolske spreme (l. 26 ZIKS).
ZIKS je pre novele 2009. u l. 26 imao veoma vano ogranienje: trailo se da
je vreme posle diplomiranja kandidat za direktora Uprave proveo na poslovima iz-
vrenja sankcija ili u pravosuu sedam godina. Sada Zakon istina trai devet godina
od vremena diplomiranja, ali umesto navedenog ogranienja, bez ikakve potrebe
nabraja kako kandidat treba da ima obrazovanje steeno na studijama drugog ste-
pena (diplomske akademske studije master specijalistike akademske ili strukovne
studije), odn. na osnovnim studijama u trajanju od etiri godine.
Cilj ovog nepotrebnog nabrajanja (uz produavanje prethodnog radnog staa)
bio je da se prikrije sutina bez obzira to se radi o mestu za ije obavljanje je ne-
ophodno iskustvo upravo u ovom odgovornom poslu sada se za direktora Upra-
ve moe progurati svoj ovek bez obzira koju visokokolsku ustanovu je zavrio
(arheologiju, biologiju ili tehnologiju) i gde je prethodno bio zaposlen?!? Time je
rukovoenje u okviru ove vane dravne delatnosti jo jednom svedeno na logiku
kadrovanja iz ranijih vremena. /17/
Novela je promenila i uslove neophodne da bi neko bio postavljen za uprav-
nika zavoda i njegovog zamenika: na to mesto mogu biti rasporeena lica koja
imaju sedam godina radnog iskustva na poslovima izvrenja krivinih sankcija, u
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 59

pravosuu, advokaturi, vojsci ili policiji, posle steenog visokog obrazovanja ... (l.
27). Izmenjeni su i uslovi koji se trae za izbor naelnika slube: to su visoko obra-
zovanje /18/ i pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajuim poslovima (l.
28). Oito je da se najmanje strunog iskustva trai za izbor direktora uprave, to je
nonsens posebne vrste.

2.2.3. Vrste zavoda

Vaei Zakon o izvrenju krivinih sankcija u l. 13 navodi da u Upravi za izvr-
enje krivinih sankcija postoje sledee vrste zavoda:
kazneno-popravni zavod i okruni zatvor (u naoj terminologiji okruni
kazneni zavod) za izvrenje kazne zatvora;
kazneno-popravni zavod za ene za izvrenje kazne zatvora i maloletni-
kog zatvora izreene enama;
kazneno-popravni zavod za maloletnike za izvrenje kazne maloletni-
kog zatvora;
specijalna zatvorska (trebalo bi zavodska) bolnica za leenje osuenih
i pritvorenih lica, za izvrenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja alkoholiara i
obaveznog leenja narkomana;
vaspitno-popravni dom za izvrenje vaspitne mere upuivanja u vaspit-
no-popravni dom;
Ovde treba dati nekoliko napomena: pre svega, do novele iz 2009, ZIKS je u
l. 13. kao estu vrstu zavoda predviao centar za obuku zaposlenih u Upravi za
izvrenje zavodskih sankcija. Oito je da su pisci novele Zid ZIKS iz 2009. itali
kako je ovo reenje doekano u naoj naunoj i strunoj javnosti. Pisac ovog rada
se tada pitao po kojoj je logici taj Centar svrstan u zavode koje krivine sankcije
se u njemu izvravaju, u koji tip prema stepenu obezbeenja spada i koje slube u
svom sastavu ima? Oigledno je da su pisci Zakona imali problema gde ovu ustano-
vu sistematisati, ali ovde joj svakako nije mesto /Ignjatovi, 2006a/. Na sreu, sada
je ta neloginost izostavljena iz Zakona.
Drugo, opet podseamo na potrebu da se izraz zatvor ubudue prestane upo-
trebljavati i za kaznu na koju se uinilac krivinog dela osuuje i za ustanovu u koju
se upuuje. Zato izraz okruni zatvor treba zameniti terminom okruni kazne-
ni zavod. Reenica: okruni zatvor za izvrenje kazne zatvora pokazuje koliko
konfuzije ovakav nain oznaavanja moe izazvati.
Trebalo bi takoe podsetiti da je ZIKS iz 2005. ukinuo posebni zavod za is-
pitivanje linosti osuenih koji je u l. 10 predviao ZIKS/97. Ta ustanova, ije
osnivanje je trebalo da znai napredak u jaanju individualizacije u naem sistemu
izvrenja krivinih sankcija i time nas ukljui u red drava sa dvostepenom opser-
vacijom osuenih, nije za osam godina vaenja ranijeg ZIKS osnovana i Komisija za
izradu novog Zakona je izbrisala iz spiska zavoda. To reenje nije u literaturi prolo
bez oprenih ocena. Neki smatraju da se time raskinulo sa penolokim roman-
tizmom i iluzionizmom, drugi iznose da je, uz objektivne tekoe, glavni razlog u
60 ore Ignjatovi

nedostatku snage i volje kod administracije da se predvieno reenje u ivotu spro-

vede /Stevanovi, 2005/, dok ima i shvatanja da smo time propustili lepu priliku da
modernizujemo na sistem izvrenja. /Sokovi, 2005/

2.2.4. Tipovi zavoda prema stepenu obezbeenja

Po ovom kriterijumu (u l. 14. ZIKS se pored njega navodi jo jedan nain
postupanja iako se kod navoenja pojedinih tipova ustanova ne vidi u emu se
ispoljava njihova specifinost u tom pogledu) sve ove ustanove se mogu podeliti na
zavode:
1. otvorenog tipa u kojima ne postoje prepreke za bekstvo;
2. poluotvorenog tipa gde je osnovna prepreka za bekstvo sluba za obez-
beenje;
3. zatvorenog tipa, gde pored slube za obezbeenje postoje i druge prepreke
za spreavanje bekstva;
4. zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem gde postoje posebne prepreke za
spreavanje bekstva i posebna panja se posveuje postupanju sa osuenima.
Nije jasno zato je kao poseban tip ustanova zadran zavod zatvorenog tipa sa
posebnim obezbeenjem (ova kategorija uvedena je u ZIKS iz 1997. /19/ pod na-
zivom zavod strogo zatvorenog tipa). U penolokoj literaturi inae, uobiajena je
trodeoba na ustanove navedene od 1.3., a da se radi o nepotrebnom inovatorstvu
vidi se po tome kako su u ZIKS (l. 14 st. 5) objanjene njene bitne crte. U jednoj
reenici upotrebljen je ak tri puta izraz poseban, /20/ a kljuni argument je to da
se postupanju sa osuenima posveuje posebna panja kao da se to ne ini u osta-
lim zavodima. Zbog svega toga, ini se da bi bilo najbolje vratiti se na tradicionalnu
trodeobu zavoda prema stepenu obezbeenja jer je jasno da su zavodi navedeni pod
4. modalitet zatvorenih ustanova. Prirodno je da sve ustanove zatvorenog tipa imaju
stepen obezbeenja prilagoen kategoriji osuenika koja je u njima smetena, ali to
ne znai da je potrebno te gradacije u obezbeenju pretvoriti u posebne kategorije
ustanova u penitencijarnom sistemu. /21/
Novina u naem izvrnom krivinom pravu kojom je u ZIKZOK uvedeno po-
sebno odeljenje za izdravanje kazne zatvora za krivina dela organizovanog
kriminala, otvara novo pitanje kakav je odnos zavoda zatvorenog tipa sa poseb-
nim obezbeenjem sa u ZIKZOK uvedenim posebnim odeljenjem? Prema izrii-
toj odredbi iz l. 2 st. 1 ZIKZOK, posebno odeljenje za izvrenje kazne zatvora za
dela organizovanog kriminala osniva se u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog
tipa sa posebnim obezbeenjem (kao neka vrsta apsane u apsani).
Novela je zadrala dosadanje reenje po kome je kazneni zavod za ene po-
luotvorenog tipa. Ovde je opet doao do izraaja dentlmenski pristup krivinog
zakonodavca koji feministkinje u svetu s pravom kritikuju. lan 16 ZIKS i dalje
polazi od (u nauci nikada dokazane) teze da ene generalno ispoljavaju manju dozu
kriminalne nastrojenosti i da one ne mogu spadati u problematine osuenike?!?
Trebalo bi autore zakonskog teksta zapitati na osnovu kojih istraivanja su zauzeli
stav da samo ustanove za mukarce treba da imaju maksimalno obezbeenje? /22/
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 61

2.2.5. Svrha izvrenja kazne zatvora

U lanu 31 ZIKS navodi se kako je svrha izvrenja kazne zatvora da osue-
ni tokom izvrenja kazne, primenom odgovarajuih programa postupanja, usvoji
drutveno prihvatljive vrednosti u cilju lakeg ukljuivanja u uslove ivota posle iz-
vrenja kazne kako ubudue ne bi inio krivina dela. Ovo je u osnovi reenje sa-
drano u ZIKS iz 2005, samo je izraz sistem savremenih vaspitnih mera zamenjen
odgovarajuim programima postupanja.
Zahvaljujui tome, u nae izvrno krivino zakonodavstvo vratila se skoro neiz-
menjena odredba (l. 9) ZIKS Srbije iz 1977. godine. Samo je dodato da su vaspitne
mere savremene, a iz ranijeg Zakona izostavljeno kako osuenog spremamo da
ispunjava dunosti oveka i graanina socijalistike samoupravne zajednice.
Ostaje i dalje nejasno zato nije postupljeno kao u ZIKS iz 1997. koji se nije
izjanjavao o svrsi izvrenja kazne zatvora i to iz sledeih razloga:
ako je resocijalizacija jedina svrha izvrenja kazne zatvora, zato onda ovu
meru izriemo uiniocima krivinih dela koje uopte ne treba popravljati
(npr. neki od nehatnih uinilaca krivinih dela);
kako postupati sa licima koja zbog osude na dugotrajno zatvaranje vero-
vatno nee ni izai sa izdravanja kazne?
Ovde se otvaraju i neka druga pitanja kao to su:
dobrovoljnost podvrgavanja resocijalizacionom tretmanu;
ta raditi u situacijama kada (inae disciplinovani i na radu besprekorni)
osueni odbiju tretman?
i najzad koliko je isticanje ovakvog cilja uopte realno? /Ignjatovi,
2005/

2.2.6. Izvrenje kazne kunog zatvaranja

ZIKS u l. 37 (koji inae u st. 13 ureuje nain upuivanja osuenih u zavode)
sadri i pravila koja se tiu sprovoenja sudske odluke kojom se odreuje da se ka-
zna zatvora izvri putem kunog zatvaranja predvienog u l. 45 st. 5 KZ.
Ako pominjanje kunog zatvaranja u ovom lanu ima smisla jer se tu govori
gde e osuenom na kaznu zatvora biti odreeno da je izdrava (u penitencijarnoj
ustanovi ili u prostorijama u kojima stanuje), nikakvog opravdanja nije bilo da se
u istom lanu govori kako se izvrava novi modalitet ove kazne. Zbog toga je bilo
mnogo bolje izdvojiti ova pravila u poseban lan u ZIKS.
Kada sud donese odluku kojom odreuje da e se kazna zatvora izvriti u skla-
du sa navedenim lanom KZ, o tome obavetava nadlenu organizacionu jedinicu
Uprave za izvrenje krivinih sankcija. U tom sluaju osueni ne sme naputati pro-
storije u kojima stanuje, osim (ukoliko rukovodilac nadlene organizacione jedinice
Uprave to odobri) u sledeim sluajevima:
1. pruanja hitne medicinske pomoi njemu ili lanu njegovog porodinog
domainstva;
2. radi redovnog odlaska na posao, ukoliko krivino delo za koje je osuen
nije u vezi sa radom;
62 ore Ignjatovi

3. zbog odlaska na polaganje ispita;

4. teke i akutne bolesti, zbog odlaska na redovne zdravstvene preglede;
5. zbog svog venanja ili smrti bliskog lica;
6. zbog sezonskih poljoprivrednih radova, ukoliko se osueni bavi poljopri-
vredom kao stalnom delatnou.
Ako osueni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje due od vremena
koje odreuje KZ RS (v. supra), nadlena organizaciona jedinica Uprave obavestie
o tome sud.
Prema osuenom koji kaznu zatvora izdrava u prostorijama u kojima stanuje
moe se primeniti elektronski nadzor koji sprovodi nadlena organizaciona jedini-
ca Uprave u saradnji sa policijom. Ostala pravila o nainu izvrenja ovakve kazne
zatvora blie se ureuju aktom koji donosi ministar pravde.

2.2.7. Poloaj osuenih u ustanovi; pogodnosti

U poglavlju VI Glave tree (Izvrenje kazne zatvora) ZIKS govori o pravima
osuenog, posebnim pogodnostima koje u zavodu moe koristiti, njegovom preme-
taju, prekidu izvrenja kazne zatvora i smrti osuenog lica. Ovoj sistematici mogu
se uputiti dve primedbe: jedna je izostavljanje odredaba o disciplinskoj odgovor-
nosti izvan ovog poglavlja /23/ iz ega proizlazi kao da ta pravila ne spadaju u deo
Zakona u kome se govori o njihovom poloaju u ustanovi. Objanjenje za ovakvo
reenje moda se nalazi u elji da se pri izvrenju kazne zatvora u prvi plan stave
prava osuenih. Ne sporei opravdanost ovakvog razmiljanja, ini se da je u reali-
zaciji dolo do neloginosti.
Pored navedenog (vezanog za sistematiku Zakona), ini se da je jo vei previd
nainjen sa preimenovanjem pogodnosti osuenih (kako su oznaavane u naem
ranijem krivinom izvrnom pravu) koje im kao privilegije moe dodeliti upravnik
zavoda, u posebna prava okrivljenog.
Ako zanemarimo nebitnu proceduralnu razliku i terminoloke probleme (i s
tog stanovita moe se kritikovati to to npr. mogunost da se primi vie paketa od
u Zakonu svakom osuenom licu zagarantovanog broja sada nosi naziv posebno
pravo na proireno pravo na prijem paketa), u navedenoj odredbi vaeeg ZIKS na-
pravljena je sutinska greka proglaavanjem povlastica (privilegija) kakve se daju
osuenicima koji se dobro vladaju i zalau na radu (odn. u programu postupanja,
prema terminologiji Zid ZIKS iz 2009) za posebna prava.
U penologiji se tradicionalno pravi razlika izmeu prava dakle neega to se
osueniku, sem kod kanjavanja za najtee disciplinske prekraje, ne moe ogranii-
ti niti oduzeti, od pogodnosti (privilegija, povlastica, ugodnosti u ZIKS Sloveni-
je, nagrade u ZIKS Crne Gore) ije dodeljivanje zavisi od odluke upravnika usta-
nove da stimulie pozitivno vladanje osuenika. Uostalom, i u naem ZIKS navodi
se kako se ove pogodnosti mogu dodeliti; zatim nelogino je nazvati posebnim
pravom mogunost povoljnijeg smetaja (ta ukoliko takva mogunost u zavodu ne
postoji). Dalje, bolje je govoriti o oduzimanju dodeljenih pogodnosti nego o uki-
danju posebnih prava kod upuivanja u samicu iz l. 146. ZIKS. Najzad, s obzirom
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 63

na mogunost sudske zatite protiv pojedinanih akata kojima se reava o pravima

i obavezama lica prema kojima se izvrava krivina sankcija (podvukao . I.), proi-
zlazilo bi na osnovu vaeeg Zakona da bi osueno lice moglo traiti sudsku zatitu
zbog uskraivanja na primer prava na pogodniji smetaj, to je apsurd svoje vrste.
Iz navedenih razloga bolje je govoriti o pogodnostima, a ne o posebnim pravima
osuenih lica (po toj logici pored posebnih, trebalo bi da postoje i opta prava).

2.2.8. Pravo na rad

Pravo izvrenja krivinih sankcija u Srbiji stajalo je do Zid ZIKS iz 2009. na
stanovitu da radno sposobna osuena lica imaju pravo i obavezu da rade. Sada
je u l. 86 st. 1 izostavljena konstatacija po kojoj je rad (i) obaveza, /24/ to znatno
menja neke od kljunih postavki naeg sistema izvrenja krivinih sankcija.
Kao direktna posledica ovog reenja, ukinut je Zakon o organizaciji i poslo-
vanju privrednih jedinica ustanova za izvrenje krivinih sankcija iz 1977. Zahva-
ljujui tome, kazneni zavodi su od proizvoaa koji su prehrambenim (i drugim)
proizvodima snabdevali ne samo ostale ustanove u sistemu izvrenja, nego se po-
javljivali i na tritu postale potroai, optereujui budet Republike i to u vreme
ekonomske krize. Tako je posle vie pokuaja jednom od lobija koji u Srbiji postoje
uspelo da ostvare naum da se ove ustanove pretvore u znaajne subjekte liferacija
iz vremena pre Drugog svetskog rata, sa svim poznatim posledicama o kojima su
pisali istoriari i knjievnici.
Argumentacija za ovakvo reenje trai se u (ustavnoj i meunarodnoj) zabrani
prinudnog rada, iako se vrlo jednostavno moglo izai iz ove situacije: dovoljno je
bilo u ZIKS uneti odredbu po kojoj su radno sposobni osuenici duni da uestvuju
u pokrivanju trokova svog izdravanja kazne zatvora ueem u proizvodnom pro-
cesu koji zavod organizuje.
Naravno, to ne bi ni na koji nain dovodilo u pitanje osnovna naela ZIKS koja
se odnose na rad osuenih lica, o nainu na koji se odreuje vrsta posla, moguno-
sti upoljavanja i izvan zavoda i ostalih. /25/.

2.2.9. Mere prinude; postupanje u sluaju bekstva osuenog

Uslovi za primenu mera prinude prema osuenom odreeni su u l. 128 ZIKS:
naglaeno je kako je prinudu mogue primeniti samo kada je neophodno spreiti:
bekstvo osuenog; fiziki napad na drugog; nanoenje povrede drugom; samo-
povreivanje; prouzrokovanje materijalne tete; aktivan i pasivan otpor osuenog.
Zid ZIKS iz 2009. precizira pojmove aktivnog i pasivnog otpora. Prvi podra-
zumeva svako suprotstavljanje osuenog zakonitim slubenim merama, radnjama i
nalozima slubenog ili ovlaenog lica koje se vri zaklanjanjem ili dranjem za lice
ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da e se lice napasti ili preduzimanjem
slinih radnji. Pod pasivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osu-
enog zakonitim (napred nabrojanim) slubenim postupcima istih lica koje osueni
vri ogluivanjem ili zauzimanjem kleeeg, sedeeg, leeeg ili slinog poloaja.
Sledei logiku drevnih zakona koji su (poput Hamurabijevog) koristili kazui-
stiku u odreivanju zone kanjivosti, na krivini zakonodavac povremeno posee
64 ore Ignjatovi

za slinim sredstvima, potpuno nepotrebno kao u ovom sluaju. Svaki pokuaj

da se odrede sluajevi koji se mogu podvesti pod aktivan i pasivan otpor je uza-
ludan posao. Jer, da nije tako, zato je, posle nabrajanja ta sve spada u onaj prvi,
zakonodavac usvojio kauuk formulaciju ili preduzimanjem slinih radnji. Jo je
gora stvar sa pasivnim otporom koji se, u osnovi, svodi na akte neposlunosti. Pisci
Zid ZIKS su tu nabrojali nepotreban rogobatan izraz ogluivanje i razne pozicije
u kojima se moe nai ovekovo telo, zainjavajui odredbu novom elastinom for-
mulacijom ili slinog poloaja.
Pre vie godina meu pravnicima su kao sredstvo za podsmeh kruile formula-
cije nekih nevladinih organizacija koje su predlagale da se u norme Krivinog zako-
nika unesu svi sluajevi u kojima se u praksi manifestuje fiziko zlostavljanje ivoti-
nja odn. ljudi (upanje, vuenje, zavrtanja, izvijanje, povlaenje, pipkanje, ...i tako
unedogled). Naravno, ma koliko detaljno ovo navoenje bilo, zavravalo se optom
formulacijom ili na drugi (slian) nain. Na alost, kao to vidimo, ovakav manir
preselio se bez ikakve potrebe i u izvrno krivino pravo. Samo pravni laik moe
poverovati da e ovakvim nabrajanjem u emu se ispoljava aktivni ili pasivni ot-
por osuenika zakonitim slubenim merama i postupcima pripadnika penitencijar-
ne administracije spreiti prekoraenje ili zloupotreba ovlaenja u primeni mera
prinude prema licima lienim slobode.
Postupanje u sluaju bekstva osuenog lica regulisano je u ZIKS l. 133135.
Pre svega, pripadnik slube obezbeenja bez odlaganja preduzima radnje da osue-
nog onemogui u bekstvu. O svakom sluaju bekstva osuenog odmah se obaveta-
vaju upravnik zavoda, direktor Uprave, policija i sud koji ga je uputio na izdravanje
kazne zatvora, nareuje izdavanje poternice i preduzimaju druge neophodne radnje,
meu kojima se navode i korienje saobraajnih i sredstava veze, legitimisanje lica
i pretres stana.
lan 135 ZIKS posle novele iz 2009. izgleda potpuno drugaije no pre toga.
ZIKS iz 2005. je u tom lanu navodio da u sluaju neposrednog bekstva osuenog
iz zavoda ili prilikom sprovoenja osuenog, pripadnik slube obezbeenja moe i
bez odluke suda ui u stan ili druge prostorije i izvriti pretres ako je to neophodno
radi liavanja slobode osuenog.
Sada se pod istim naslovom (Pretres stana, l. 135 ZIKS) nalazi sve drugo sem
te radnje. Naime, u tom lanu se sada konstatuje da je u navedenom sluaju, pripad-
nik slube obezbeenja duan da obavesti policiju i obezbedi mesto za koje pretpo-
stavlja da se osueni krije. Opet je u poslovinoj urbi sa kojom se donose krivi-
no pravni propisi dolo do nedopustivog propusta: onog to se najavljuje u naslovu
jednostavno nema u sadraju norme (osim ako se obavetavanje i obezbeenje
mesta nije poelo nazivati pretresanjem). Otuda bi trebalo preformulisati naziv
l. 135 ZIKS u Postupanje u sluaju bekstva osuenog.

2.2.10. Prevremeno otputanje

Kako u Zakonu stoji, direktor Uprave moe, na predlog upravnika zavoda, zbog
dobrog vladanja i postignutih rezultata u programu postupanja, prevremeno otpu-
stiti osuenog sa izdravanja kazne, najvie tri meseca pre isteka kazne, ako je iz-
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 65

drao devet desetina kazne. Predlog za prevremeno otputanje podnosi upravnik

zavoda na osnovu prethodno pribavljenog miljenja strunog tima.
Ovaj institut je ostatak nekadanjeg drugog oblika uslovnog otpusta (uslovni
otpust odlukom upravnika zavoda iz l. 149 ZIKS/97) po kome je upravnik zavoda
mogao uslovno otpustiti osuenog koji se primerno vlada i zalae na radu, izdrao
je najmanje etiri petine kazne zatvora, ali najranije tri meseca pre isteka kazne.
Sada meutim, ovakvo otputanje ne predstavlja vid uslovnog otpusta, to
otvara niz problema. Jer, ranije, kada se pokae (zbog izvrenja novog krivinog
dela na primer) da je prognoza o buduem ponaanju osuenog bila pogrena, bar
je bilo mogue vratiti ga da nastavi sa izdravanjem kazne. Sada je to nemogue
on vie nije lice koje deo kazne izdrava na slobodi, ve graanin koji je oduio svoj
drug drutvu.
Postavlja se pitanje kako je dolo do ovog propusta? Ako se na kratko vratimo
u prolost, videemo da su o uslovnom otpustu po ZIKS/97 odluivali Komisija za
uslovni otpust (koju je obrazovao ministar pravde) i upravnik zavoda. Ovo reenje,
koje je bez ikakvih problema funkcionisalo decenijama, a i danas postoji u mnogim
zakonodavstvima (v. l. 105 ZIKS Slovenije i l. 6566 ZIKS Crne Gore) je pri do-
noenju ZKP iz 2001. bez ikakve naune ili strune evaluacije po ugledu na jednu
drugu bivu jugoslovensku republiku ija zakonska reenja se u Srbiji (pre svega
zbog nepostojanja jezike barijere) vrlo esto prepisuju zamenjeno prenoenjem
prava na odluivanje o uslovnom otpustu na sud.
Naelno, ono bi se moglo braniti tvrdnjom da je njime dosledno sproveden
princip da o pravima oveka treba uvek da odluuje sud, ali taj argument bi tada
morao postati osnov da se u tom sluaju potpuno ukine pravo upravnika zavoda
da sa izdravanja kazne ranije otputa osuenike. Jo bitnija posledica sprovoenja
ovakve logike je da bi u tom sluaju zavodskoj administraciji bila skoro potpuno
oduzeta nadlenost jer skoro sve njene odluke, po prirodi stvari, predstavljaju zadi-
ranje u prava oveka osuenika.
Da li bi u ovoj situaciji reenje bilo u ukidanju navedenog prava upravnika za-
voda? Nikako, jer je stavljanje mogunosti osuenom licu da se (odlukom ma kog
organa) mogao nai van ustanove pre isteka vremena na koje je lien slobode, jedan
od najdelotvornijih naina da ga motiviemo da promeni svoje ponaanje ili bar da
potuje norme formalnog penitencijarnog sistema. Zbog toga bi bilo najbolje prili-
kom sledeeg noveliranja ZIKS, kada se to ve nije uinilo u ovoj iz 2009 /26/ vrati-
ti Komisiju za uslovni otpust (naravno, trebalo bi izmeniti i odgovarajue odredbe
ZKP).

2.2.11. Izvrenje novane kazne

U Glavi etiri (l. 175180) ZIKS regulisani su nadlenost i postupak za izvrenje
novane kazne. Pored ovih, u Glavi su sadrana i pravila o zameni ove mere kaznom
zatvora (tzv. supletoran zatvor) i kaznom rada u javnom interesu i shodna primena
tih pravila na izvrenje novanih kazni izreenih za druge delikte kaznenog prava.
Novana kazna moe se, umesto kaznom zatvora zameniti kaznom rada u
javnom interesu i to tako to se za svakih zapoetih 1.000 dinara novane kazne
66 ore Ignjatovi

odreuje osam asova rada u javnom interesu, s tim da ovaj ne moe biti dui od
360 asova.
Mogunost supletornog rada u javnom interesu je jedna od najznaajnijih
izmena koju je unela novela ZIKS iz 2009. To je logino reenje koje moe biti pri-
menjeno u onim sluajevima kada se eli na svaki nain izbei primena kazne zatvo-
ra. Ovde vae slina pravila kao kod zamene neplaene novane kazne zatvorom.
Kada smo ve kod supletornog zatvora, ini se da je bio trenutak da se konano
i bar elementarno uredi i izvrenje ovakve mere. Ovakvim zatvaranjem se nastoji
uticati na osuenika koji ne plati novanu kaznu da to uini. Ovde se (iako ovo re-
enje postoji u svim vanijim zakonodavstvima i kriminalno politiki nije sporno)
nalazimo pred logikom nedoumicom: lice za koje sud procenjuje da ne bi trebalo
da bude lieno slobode (zbog toga mu i izrie novanu kaznu kao njenu alternativu),
ipak se upuuje na izdravanje kazne zatvora o ijem izvrenju se u ZIKS ne kae
ni jedna re. A za tim postoji nesumnjiva potreba: Zakon bi se morao izjasniti da li
je opta svrha izvrenja kazne zatvora primenjiva i u ovom sluaju, koliko je realno
da se ona ostvari s obzirom da zatvaranje traje najdue est meseci (izuzetno jednu
godinu), kao i to koji reim u ustanovi ovakav osuenik ima: da li je bolje da mu se
odredi otriji reim kako bi se to pre odluio da plati izreenu novanu kaznu, to
je osnovni cilj supletornog zatvora? Novela je ak izostavila i jednu odredbu koja
je bar delimino regulisala ovo pitanje do 2009. godine: da e lice kome je odreen
supletoran zatvor imati isti reim kao oni koji su osueni na kaznu zatvora zbog
uinjenog prekraja (l. 179 st. 2 ZIKS/2005).

2.2.12. Izvrenje kazne rada u javnom interesu

Nadlenost i postupak za izvrenje ove kazne regulisani su u l. 181184 ZIKS.
Pokree ga (i to pred organizacionom jedinicom Uprave nadlenom za tretman i
alternativne sankcije) sud koji je odluivao u prvom stepenu u roku od tri dana od
kada je presuda postala izvrna.
Za izvrenje kazne nadlean je poverenik, koga u roku od osam dana od prije-
ma izvrne presude odreuje reenjem direktor Uprave. U izvrenju ove kazne po-
verenik sarauje sa osuenim, sudom, slubom za zapoljavanje, organom staratelj-
stva, organima jedinica lokalne samouprave i policijom.
Rad u javnom interesu obavlja se kod pravnog lica koje se bavi poslovima od
javnog interesa, a naroito humanitarnim, zdravstvenim, ekolokim ili komunalnim
delatnostima.
Podseamo da je pre novele ZIKS u l. 182 sadrao odredbu po kojoj se rad
u javnom interesu obavlja kod poslodavca koji se bavi delatnou u okviru koje
se moe ostvariti opta svrha krivinih sankcija. U literaturi je kritikovano ovakvo
odreivanje koji subjekti mogu biti poslodavci (budui da je opta svrha krivinih
sankcija bila suzbijanje dela kojima se povreuju i ugroavaju vrednosti zatiene
krivinim zakonodavstvom proizlazilo je da su mogli raditi npr. u policiji, tuila-
tvu, sudovima i kaznenim ustanovama) i predlagano da se usvoji formulacija po
kojoj se rad obavlja u organizacijama i institucijama koje se bave prikladnim, pre
svega humanitarnim poslovima /Ignjatovi, 2006a/. Pisci novele usvojili su ovakvo
reenje (dodajui i zdravstvene, ekoloke i komunalne delatnosti).
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 67

Ministarstvo pravde zakljuuje sa izabranim pravnim licem (ZIKS koristi izraz

poslodavac) ugovor o saradnji iji predmet je obavljanje rada u javnom interesu.
Izbor poslodavca, vrstu posla i program rada utvruje poverenik, a za zakljuenje
ugovora sa poslodavcem kojim se reguliu meusobni odnosi u vezi sa obavljanjem
rada u javnom interesu nadlean je direktor Uprave.
Sada je u Zakonu izriito reeno da Uprava osigurava ivote osuenih na kaznu
rada u javnom interesu za sluaj nesree na radu. Dobro je da novela izriito navodi
ovu obavezu Uprave ne samo zbog toga da se nedvosmisleno istakne kako su svi (pa
i osuenici na navedenu kaznu) koji obavljaju bilo kakav posao po nekom pravnom
osnovu osigurani od rizika da pri tome stradaju. Takoe, i sudija koji izrie ovu
alternativu kazni zatvora mora znati da ona predstavlja odreeni troak za budet
Republike. Iako to nije osnovni kriterijum pri odluivanju koju e kaznu prema ui-
niocu krivinog dela izrei, on bez sumnje mora uzeti u obzir i tu injenicu. I ovde
je, uzgred reeno, bilo moda oportuno razmisliti o mogunosti da se ova sredstva
refundiraju od osuenog koji ima mogunosti. Ako to reenje postoji (i to jo od
ZIKS/1997) kod maloletnika (v. l. 94 vaeeg ZMUKD), nije jasno zato su pisci
novele propustili da primene slino reenje i u ovom sluaju.

2.2.13. Izvrenje mera bezbednosti

Meu ovim merama poseban znaaj ima obavezno psihijatrijsko leenje i uva-
nje jer njeno trajanje nije vremenski ogranieno (moe trajati do smrti lica kome je
odreena). Zbog toga su je totalitarni reimi koristili kao prikladno sredstvo (doi-
votnog) eliminisanja politikih protivnika, koji su ostatak ivota provodili u duev-
nim bolnicama bez ikakvih garancija ljudskih prava (bilo je dovoljno samo ubediti
psihijatre da je to u optem interesu).
Potrebno je neto uiniti da bi se spreile ovakve zloupotrebe, ali pri tom treba ima-
ti u vidu da se (tamo gde su u pitanju pravi pacijenti ovakvih ustanova) radi o izuzet-
no osetljivoj materiji u koju pravo treba da zalazi samo onoliko koliko je nuno.
Na vaei ZIKS istie da navedena mera moe sadrati samo ona ogranienja
kretanja i ponaanja koja su neophodna radi leenja i uvanja lica prema kojem se
ona primenjuje i radi odravanja reda i discipline. Novela iz 2009. unosi jo jednu
vanu odredbu koja se tie poloaja i zatite prava ovakvih lica. U l. 193 dodat je
drugi stav koji naglaava da lice prema kome se izvrava ova mera bezbednosti ima
u zdravstvenoj ustanovi ista prava i obaveze kao lice na izdravanju kazne zatvora,
ako potrebe leenja drukije ne zahtevaju.
Navedenu konstataciju treba pozdraviti kao doprinos garantovanju prava lica
kojima je izreena ova mera bezbednosti. Ne samo zbog potrebe da se ne ponovi
praksa totalitarnih reima, nego jo vie zbog toga to ova formulacija jasno stavlja
do znanja gde su granice ograniavanja prava ovakvih lica, kao i da postoji mogu-
nost sudske i ostalih oblika kontrole i zatite njihovih prava.

2.2.14. Poloaj zaposlenih u Upravi

Iako je pod uticajem kritika koje su se pojavile posle stupanja na snagu ZIKS iz
2005. /27/ promenjen naslov ovog dela Zakona (raniji neprikladni Prava na osnovu
rada u Radni odnosi, nadzor i kontrola rada), on i dalje sadri vrlo raznorodna
68 ore Ignjatovi

pravila jedna se odnose na nadzor nad radom zavoda (l. 270278), dok se druga
tiu poloaja zaposlenih u Upravi (l. 252269). Oito je da veliki deo odredaba
koje su u njemu sadrane ne spadaju u krivino izvrno pravo i zato im nije mesto
u ZIKS nego u posebnim propisima koji reguliu status zaposlenih u organima dr-
avne uprave.
Teko je objasniti ta u Zakonu o izvrenju trae odredbe o tome kako lica za-
poslena u zavodu koriste godinji odmor, kako im se rauna radni sta, kako se na-
grauju ili, jo apsurdnije da im je ivot osiguran; da porodici pripada jednokrat-
na novana pomo u iznosu od 12 mesenih plata, a da zavod preuzima trokove
sahrane ako takvo lice izgubi ivot u vrenju slube? Ako u ZIKS stoji da je tekst
ovog Zakona (i akt o kunom redu) dostupan osuenom sve vreme izdravanja ka-
zne (l. 60) postavlja se pitanje kakvu poruku aljemo osuenom ovakvim norma-
ma sadranim u Zakonu?
Iz navedenih razloga, trebalo bi u ZIKS zadrati samo onu problematiku koja
se tie poloaja zaposlenih u Upravi koja je istovremeno povezana sa izvrenjem
krivinih sankcija (pre svega o tome kako se ta lica ponaaju u zavodu, koje poslove
ne smeju da obavljaju u slobodno vreme, kojim delima vre povrede radne dunosti
ne i koja pravila vae za disciplinski postupak). Jer samo ta pitanja imaju nepo-
srednog dodira sa postupanjem prema osuenim licima.
Oito je da su pisci novele iz 2009. ostali na stanovitu redaktora ranijih tek-
stova ZIKS da ovu materiju treba u njemu zadrati. Kao lan komisije koja je pri-
premala tekst ZIKS/1997 bio sam svedok snanog pritiska kome smo bili izloeni
od strane penitencijarne administracije da takve odredbe budu sadrane u Zakonu.
Argumentacija da se na taj nain najbolje tite prava zaposlenih prevagnula je u
komisiji u odnosu na zalaganja za drugaije reenje. Ostaje nejasno zato, po istoj
logici, ZKP ne sadri odredbe o zasnivanju radnog odnosa, poloaju, platama i na-
graivanju policajaca, zaposlenih u tuilatvima i sudovima? Oito se radi o dvo-
strukim merilima, to nije dobro.

2.3. Propisi koji ureuju posebne modele izvrenja krivinih sankcija

izvrenje kazne zatvora za posebno teka krivina dela
Od posebnih modela, bie rei samo o izvrenju kazne zatvora za posebna kri-
vina dela, dok se neemo baviti izvrenjem krivinih sankcija izreenih maloletni-
cima i pravnim licima. /28/

2.3.1. Uvodna izlaganja: o kojim delima i uiniocima je re?

Pre nego to ponemo izlaganje o ovoj materiji prezentovanoj u posebnom Za-
konu o izvrenju kazne zatvora za krivina dela organizovanog kriminala (ZIKZOK),
odmah treba istai da naziv ovog zakona ne odgovara njegovoj sadrini.
Poimo redom: u l. 1 Zakona naglaava se kako se njime ureuje postupak
izvrenja kazne zatvora za krivina dela za koja se, u smislu Zakona o organizaciji i
nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (ZONDOSOK),
smatraju krivinim delima organizovanog kriminala, organizacija i nadlenost
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 69

dravnih organa u postupku izvrenja kazne, poloaj osuenih i nadzor nad izvre-
njem kazne zatvora.
A zatim se u st. 2 istog lana navodi kako se odredbe Zakona primenjuju i na
izvrenje kazne zatvora za:
a. krivino delo terorizma (iz l. 312 KZ) i delo meunarodnog terorizma (l.
391 KZ);
b. krivina dela iz l. 370384 i l. 385 i 386 KZ radi se o delima iz Gla-
ve XXXIV KZ (Krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih
meunarodnim pravom koja ukljuuju genocid, zloine protiv ovenosti,
ratne zloine i srodna dela, ukljuujui i agresivan rat);
c. teka krenja meunarodnog humanitarnog prava izvrena na teritoriji
bive Jugoslavije od 01. januara 1991. koja su navedena u Statutu Meuna-
rodnog krivinog tribunala (suda) za bivu Jugoslaviju;
d. krivino delo pomoi uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz l. 333
KZ ako je izvreno u vezi sa krivinim delima iz ta. 2 pomo uiniocu
krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet odn. od 30 do
40 godina ta. 3.
Vratimo se sada na zakon na koji se u odreivanju kruga krivinih dela na ije
se osuene uinioce ZIKZOK poziva. To je (da navedemo potpun naziv) Zakon o
organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, ko-
rupcije i drugih naroito tekih krivinih dela ZONDOSOK (Sl. glasnik RS 42/02,
27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05, 61/05, 72/09 i 111/2009). Ovaj Zakon /29/
novelom iz septembra 2009. u l. 3 odreuje da organizovani kriminal(itet) pred-
stavlja vrenje krivinih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pri-
padnika. Pod organizovanom kriminalnom grupom u st. 2 podrazumeva se grupa
od tri ili vie lica koja postoji odreeno vreme i deluje sporazumno u cilju vrenja
jednog ili vie krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora od etiri godine ili
tea kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi).
Da apsurd bude vei, u istom broju Sl. glasnika RS (72/2009) noveliran
je KZ i u l. 112 ta. 35 KZ uz navedeno isticanje finansijske ili druge kori-
sti dodato da cilj organizovane kriminalne grupe moe biti i ostvarivanja i
zadravanja uticaja na privredne ili druge vane dravne strukture ime
je definicija organizovanog kriminaliteta veoma proirena. Ostavimo u ovom
trenutku po strani to to je u dva vaea propisa iz krivine materije u jed-
noj zemlji ista pojava odreena na razliite naine, kao i jeziku rogobatnost
izraza privredne ili druge vane dravne strukture koja kao da nas vraa u
vremena socijalizma kada je privreda bila u rukama drave i kada se iz jednog
centra direktivama ureivao privredni ivot. Zadrimo se na nivou kategorijal-
nog: organizovani zloin nije vid politikog nego imovinskog kriminaliteta. A
unoenjem navedene odredbe KZ je ponitavao tu razliku, podvodei pod ovaj
pojam protivustavno preuzimanje ingerencija dravnih organa od strane krimi-
nalnih organizacija. Ono to se uobiajeno smatra elementom organizovanog
kriminalnog poduhvata korumpiranje nosilaca politike moi ova odredba
70 ore Ignjatovi

pretvara u zaveru (e. conspiracy) za ruenje ustavnog poretka, to nije dobro, jer
ne samo da stvara pojmovnu zbrku, nego u jednom trenutku moe biti zloupo-
trebljeno kako bi se posebne odredbe o kontroli organizovanog kriminaliteta
protegle i na neke druge delatnosti.
Na sreu, samo nekoliko meseci kasnije (u decembru 2009.) zakonoda-
vac je shvatio da je ponovo pogreio, pa je navedeni nepotrebni dodatak iz
l. 112 ta. 36 izbaen. Tako je po prvi put od unoenja pojma organizovani
kriminal(itet) u nae krivino zakonodavstvo on u njemu na isti nain odreen
u raznim zakonskim propisima (u svetu se ovaj problem, inae reava tako to
se u pravnom aktu vie pravne snage ovde KZ odredi pojam, a ostali propisi
se samo pozivaju na tu odredbu). Time se prekinulo sa naopakom praksom da
krivini zakoni istu pojavu definiu na razliit nain, a kod nas se ponavlja-
lo upravo kod ovog pojma. Oito je da pisci predloga zakonskih tekstova nisu
(bili) naisto ta je u stvari organizovani kriminalitet, a jo manje kako mu se
suprotstaviti.
Dakle, odredbe ZIKZOK ne odnose se samo na izvrenje kazni uiniocima kri-
vinih dela iz oblasti organizovanog kriminaliteta. Ako su ve pisci predloga Zako-
na hteli da izbegnu pominjanje terorizma, jatakovanja, genocida i ratnih zloina,
kao i (naroito) izvrenje kazni zatvora izreenih od strane tribunala u Hagu, ini
se da je bilo loginije upotrebiti optu formulaciju iz naslova Zakona o organizaciji
i nadlenosti dravnih organa ... Trebalo je ovaj propis nazvati ZAKON O IZVRE-
NJU KAZNE ZATVORA ZA NAROITO TEKA KRIVINA DELA.
Kada se radi o uiniocima prema kojima se primenjuje ovaj poseban reim iz-
vrenja, ZIKZOK je izriit: to su punoletni mukarci. Nigde nije ukazano na osno-
vu ega je procenjeno da se samo mukarci mogu pojaviti kao uinioci naroito
tekih krivinih dela. Na osnovu ega su sastavljai predloga ovog Zakona procenili
da se ene i maloletnici ne mogu pojaviti kao njihovi uinioci. Da li su upoznati
da se ene samoubice sve ee koriste od strane teroristikih organizacija u svetu,
da je jedan od najeih oblika uea ena u kriminalnim aktivnostima (uz pod-
strekavanje) pomaganje uiniocima najteih dela (jatakovanje), da su ne samo u
svetu, ene bile lanovi kriminalnog podzemlja (poznati sluaj Ibojka iz Sablje)?
Takoe, da organizovani kriminalitet sve ee za vrenje velikog broja kriminalnih
aktivnosti koristi maloletnike, zloupotrebljavajui boleivost krivinih zakonodav-
stava prema licima u tom uzrastu? Iz razloga koji su jasni samo onima koji su radili
na pripremi ovog zakona /30/ on se primenjuje samo na jednu kategoriju uinilaca
krivinih dela. Zbog toga bi njegov pravi naziv trebalo bi da glasi: ZAKON O IZVR-
ENJU KAZNE ZATVORA IZREENIH PUNOLETNIM MUKARCIMA UI-
NIOCIMA NAROITO TEKIH KRIVINIH DELA.
U zakljuku ovog uvodnog izlaganja samo emo navesti dva pitanja koja se po-
znavaocima materije izvrenja krivinih sankcija prirodno postavljaju: da li je bilo
neophodno donositi poseban zakon za izvrenje kazni izreenih za napred navede-
na dela i kakve su posledice ove novine na na sistem krivinog izvrnog prava? Da
bismo odgovorili na njih, potrebno je izvriti analizu odredaba ZIKZOK /31/ i to
samo onih koje se neposredno odnose na materiju izvrenja. /32/
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 71

2.3.2. Uslovi za upuivanje na izdravanje

Punoletni mukarci koji su za dela navedena u ZONDOSOK pravnosnano
osueni (bilo da su prethodno bili u pritvoru ili su za najtea dela osueni u od-
sustvu) upuuju se na osnovu l. 14 u Posebno odeljenje ako se utvrdi da postoje
sledee okolnosti koje ukazuju na mogunost da e (sami ili preko drugog lica):
1. nastaviti da usmeravaju (ZIKZOK bez potrebe dodaje kriminalnu) delat-
nost organizovane kriminalne grupe;
2. uspostaviti saradnju sa drugom takvom grupom radi nastavka kriminalne
delatnosti;
3. izazvati sukobe sa drugom organizovanom kriminalnom grupom;
4. ugroziti sigurnost sudije, javnog tuioca ili drugog uesnika u krivinom po-
stupku koji je u toku ili je pravnosnano okonan, ili drugog slubenog lica
koje je postupalo u pretkrivinom postupku ili u postupku izvrenja kazne;
5. navoditi druge na izvrenje krivinih dela.
Zadrimo se kratko na navedenim razlozima: nije jasno zato su nepotrebno
dodati osnovi 2. i 3. (da e saraivati ili se sukobljavati se drugim kriminalnim gru-
pama) kada su oni pokriveni osnovom navedenim pod 1. (usmeravanje delatnosti
organizovane kriminalne grupe).
Dalje i mnogo vanije: formulacija navoditi drugo lice na izvrenje krivinih
dela, osim nepotrebnog pominjanja lica (kao da je stvari mogue navoditi na vr-
enje dela) nosi u sebi potencijalnu opasnost: da se ovaj model izvrenja pretvori u
pravilo u odnosu na sve uinioce u l. 1 ZIKZOK navedenih dela. Verovatno pred-
lagaima ovog zakona nije poznato da je navoenje drugih na vrenje krivinih dela
jedna od najznaajnijih crta ponaanja velikog broja kriminalaca (naroito onih
profesionalnih). Sa izuzetkom nehatnih i uinilaca krivinih dela na mah, skoro sve
kategorije prestupnika sklone su podstrekavanju drugih na kriminalnu delatnost.
Motivi za to ne moraju biti lukrativni. /33/ Jasno je da ako bi se mogunost da osu-
eno lice navede druge na vrenje krivinih dela shvati na nain kako je formulisan
u l. 14 taka 5 ZIKZOK da se radi o bilo kom krivinom delu (uvredi, kleveti,
sitnoj krai, nanoenju telesnih povreda, bekstvu iz kaznionice, ... da navedemo
samo neka od onih koji se u tim ustanovama svakodnevno vre) onda po tom osno-
vu sva lica osuena na dela navedena u l. 1 ZIKZOK automatski mogu biti poslata
u Posebno odeljenje na izdravanje kazne.
Ako to nije bio cilj, preformulisani l. 14 ZIKZOK trebalo bi da glasi:
Na izdravanje kazne zatvora u Posebno odeljenje upuuju se punoletni
mukarci koji su pravnosnano osueni ... za krivina dela iz l. 1 st. 1 ovog za-
kona ukoliko se utvrde okolnosti koje ukazuju na opasnost da e osueni (sami ili
preko drugih lica):
1. nastaviti da usmeravaju delatnost organizovane kriminalne grupe;
2. ugroziti sigurnost bilo kog uesnika predkrivinog, krivinog i postupka
izvrenja kazne;
3. navoditi druga lica na vrenje krivinih dela iz l. 1 ovog zakona.
72 ore Ignjatovi

ini se da bi ovakva formulacija l. 14 ZIKZOK bolje odgovarala od posto-

jee. Meutim, za ocenu ovog novousvojenog reenja u naem sistemu krivinog
izvrnog prava od mnogo veeg znaaja je razmatranje ko i kako utvruje uslove za
upuivanje na izdravanje kazne u Posebnom odeljenju.

2.3.3. Utvivanje uslova za upuivanje na izdravanje

U Zakonu se u l. 15 naglaava da e reenje kojim se osueni upuuje na iz-
dravanje kazne u Posebno odeljenje doneti predsednik suda ako utvrdi najmanje
jednu od gore navedenih okolnosti. Dalje, da se postojanje tih okolnosti utvruje
na osnovu injenica i dokaza prikupljenih u toku krivinog postupka, iz izvetaja
policije i slubi bezbednosti, kao i miljenja javnog tuioca. Policija, slube bezbed-
nosti i javni tuilac duni su da na zahtev suda dostave odgovarajuu dokumenta-
ciju, izvetaje i miljenja na osnovu kojih se moe utvrditi postojanje razloga da se
osueni uputi na izdravanje kazne u Posebno odeljenje.
Ovo moe biti potencijalno najslabija taka u novouvedenom reenju. Bez do-
voenja u pitanje linog i profesionalnog integriteta uesnika u postupku ovakvog
upuivanja ukazujemo na opasnost da se ovako vana odluka o slobodama i pravima
bilo kog lica donosi na preac, odokativno i pod vanpravnim uticajima. Pre svega,
(ak i ako se usvoji gornji predlog da se navoenje drugih na vrenje krivinih dela
ogranii na navedeni nain) ostaje osnovni problem: u najveem broju sluajeva,
teko je predviati ponaanja ljudi. Kriminoloka literatura jasno ukazuje koliko je
nazahvalan posao prognoziranje individualnog kriminalnog ponaanja. Da li je bilo
ije ranije ponaanje garant da u vremenu koje dolazi budemo sigurni kako e ga
ponoviti ili promeniti? Strunjaci e odgovoriti odreno. Dalje, ko e se u policiji i
slubama bezbednosti prihvatiti tog posla? Da li e ga vriti specijalizovani strunja-
ci ili e biti vren na isti nain i sa istim pristupom po kome su davana odobrenja
npr. za posedovanje vatrenog oruja?
Osim toga, sa sigurnou moemo pretpostaviti da e oni koji odluuju biti pod
velikim pritiskom ne samo opte javnosti, nego i predstavnika izvrne vlasti koji ve
due vreme u Srbiji svojim izjavama koriste poznate mehanizme kaznenog popu-
lizma udvarajui se glasaima kritikama blagosti nosilaca pravosudnih funkcija.
Takav manir, potpuno stran funkcionisanju pravosua u razvijenim dravama Za-
pada, kombinovan sa medijskim kampanjama prozivanja sudija u svim sluajevima
kada se nije zadovoljno sa donetom odlukom, moe stvoriti klimu u kojoj e slanje
uinilaca nabrojanih dela u Posebno odeljenje biti pravilo a ne izuzetak. Otuda ne bi
bilo iznenaenje da u Republici u narednom periodu, uz porast broja kockarnica i
kafia doivimo bum u gradnji supermax kaznionica. /34/
Jer, potpuno je jasno da se sem sluajeva kada se radi o habituelnom prestu-
pniku ili licu koje svoje budue namere i ne krije radi o izuzetno osetljivoj odluci
ije posledice su utoliko tee to su razlike u reimu izvrenja izmeu osuenika
smetenih u Posebno odeljenje vee. Zato emo se u nastavku pozabaviti poloajem
osuenih lica u tim ustanovama.
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 73

2.3.4. Poloaj osuenih

Pravni status osuenih za naroito teka krivina dela ureen je u l. 2841
(Prava osuenih) i l. 42 ZIKZOK (Posebna prava osuenih). Uporeivanje pra-
va koja su ovim licima zagarantovana pokazuje da se taj spisak ne poklapa sa onim
koji je naveden u ZIKS. Interesantno je da su iz popisa zakona koji regulie opti
postupak izvrenja krivinih sankcija izostavljena sledea prava osuenih lica:
pravo na oveno postupanje;
pravo na higijenu u zavodu;
pravo na boravak u posebnoj prostoriji;
prava osuene ene koja ima dete i
pravo na obrazovanje.
Ve navedeni spisak izostavljenih prava moe biti indikator tretmana koji se
namee osuenima u ZIKZOK. Pre svega postavlja se pitanje zato nije izriito na-
vedeno pravo na oveno postupanje odgovor da je u l. 1 ZIKZOK navedeno da
ako odredbama ovog zakona nije drugaije propisano, na izdravanje kazne za-
tvora ... primenjuju se odredbe ZIKS ne objanjava ovaj propust. Pre navodi na
zakljuak da se htelo i na ovaj nain pojaati retributivni karakter ovih kazni.
Da se elelo drugaije, bilo je dovoljno ovo pravo samo navesti, bez izdvajanja
posebnog lana Zakona namenjenog objanjenju u emu se to ono ispoljava. Slino
vai i za pravo na higijenu u zavodu. Izostanak prava na boravak u posebnoj prostoriji
govori o elji zakonodavca da osuenicima uskrati pravo na normalan seksualni ivot,
odn. da ih (ukoliko su oenjeni) onemogui u vrenju branih dunosti. /35/
Ako je izostavljanje prava osuene ene koja ima dete posledica seksistikog
pristupa u odreivanju prema kome e se upotrebiti ovakav tretman, nije jasno za-
to je osuenicima uskraeno pravo na obrazovanje koje je takoe vaan element
normalizacije ivota tih lica. /36/
Zadrimo se sada na drugaijem ureenju onih prava koja se, bar po nazivu,
poklapaju u ZIKS i ZIKZOK. Poeemo od onoga koje ureuje ivotne uslove osu-
enika u ustanovi. To je

a) pravo na smetaj
pre svega, konstatacija kako se osueni po pravilu smeta odvojeno od ostalih lica
u istom statusu, znai da je u ZIKZOK umesto u ZIKS proklamovanog pravila o
zajednikom izdravanju kazne zatvora, uveden sistem izolacije sa svim posledi-
cama koje to reenje nosi. /37/ Dalje, za razliku od ZIKS koji osuenicima garantuje
prostor od etiri kvadratna, odnosno osam kubnih metara, ZIKZOK pominje samo
etiri kvadratna metra; /38/

b) pravo na slobodno vreme

regulisano je na slian nain prema ZIKZOK imaju pravo da najmanje dva sata
provedu na slobodnom vazduhu, ali u grupama od najvie pet osuenika;
74 ore Ignjatovi

c) pravo na dopisivanje
ne samo da se ono moe ograniiti ili uskratiti na odreeno vreme i to odlukom
predsednika suda, nego st. 1 l. 34 ZIKZOK izriito naglaava da se sadraj pisama
nadzire (svih, osim prepiske sa braniocem, nadlenim sudom, ministarstvom prav-
de, meunarodnim organizacijama koje se bave zatitom ljudskih prava i Zatitni-
kom graana);

d) pravo na telefonski razgovor

svi telefonski razgovori osuenog se, izuzev razgovora sa braniocem, nadziru i sni-
maju, o emu se vodi posebna dokumentacija /39/

e) pravo na posete
ZIKZOK navodi kako se tok posete osueniku koji izdrava kaznu po tom Zako-
nu, audio-vizuelno nadzire i snima, osim posete branioca, Zatitnika graana i (u
skladu sa meunarodnim ugovorom) predstavnika meunarodnih organizacija. O
posetama se vodi posebna evidencija.

f) pravo na prijem paketa i novanih poiljki

od bliskih srodnika osueni moe jednom meseno primiti jedan paket i novanu
poiljku, ali je njihov iznos ogranien do visine prosene zarade u Srbiji za prethod-
ni mesec (l. 38 ZIKZOK).

2.3.5. Povlastice osuenog

I ZIKZOK koristi izraz posebna prava kao i ZIKS, mislei na povlastice koje
upravnik zavoda moe (uz saglasnost predsednika vea) odobriti osuenom koji se
posebno dobro vlada. One se sastoje u:
proirenom pravu na broj telefonskih razgovora;
proirenom pravu na broj poseta i
prijemu novane poiljke u dvostrukom iznosu od utvrenog u l. 38 ZIK-
ZOK.

2.3.6. Opta ocena dometa i reenja ZIKZOK

Pre svega, potrebno je dati nekoliko konstatacija koje e pomoi da se odgo-
vori na pitanje postavljeno na poetku ovog dela teksta. Prvo, ZIKZOK je donet
u specifinim okolnostima u kojima je u jednom trenutku ak u javnost putena
informacija da e poseban reim izdravanja kazni izreenih za dela organizova-
nog kriminala biti uveden usvajanjem podzakonskog akta (pravilnika). Dakle re-
im propisan zakonom (ZIKS) bio bi izmenjen aktom nie pravne snage!?! Onda je
ipak neko zakljuio da se to ne moe, pa se prilo izradi posebnog zakona. Koliko
je studiozno raeno na njemu, vidi se po tome to (kako je ve ukazano) ni njegov
naslov ne odgovara sadrini.
Dalje, ZIKZOK je uveo izuzetno restriktivan reim izvrenja kazne zatvora koji
po otrini prevazilazi nekadanji strogi zatvor koji je na sistem krivinog izvrnog
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 75

prava poznavao do 1977. Kada smo ga konano ukinuli i izvrili unifikaciju kazne
zatvora, slavili smo to kao dokaz prodora humanistikih ideja u ovu oblast. Sada se
vraamo na model retributivne pravde u kojoj ve spisak prava koja, za razliku od
onih navedenih u ZIKS, nisu osuenicima u ZIKZOK zagarantovana govori o cilju
izvrenja. /40/A krivine nauke ve vie decenija ukazuju da to nikako ne moe biti
samo uzvraanje prestupnicima. Uostalom, radi se o uiniocima vrlo razliitih kri-
vinih dela od kojih e se veina posle odreenog vremena nai na slobodi. Dakle,
nije nimalo svejedno ta se ovakvim postupanjem eli postii. /41/
Kao i u nekim drugim sluajevima, i u ovom je na krivini zakonodavac kako
se ini delovao panino. Objanjenje za to moglo bi biti i manipulisanje strahom
i ugroenom bezbednou. ini se da je Srbija jedina drava u kojoj se u javno-
sti nosioci odreenih funkcija nadmeu iju bezbednost vie ugroava kriminalno
podzemlje. Skoro da je postalo sramota obavljati odreene poslove a ne obavetavati
povremeno javnost o stepenu sopstvene ugroenosti. Ono o emu se u drugim ze-
mljama bez potrebe za publicitetom staraju slube bezbednosti, ovde se raspreda u
medijima i naravno to utie i na oseaj ugroenosti samih graana.
U takvoj klimi prolazi mnogo ta, ne samo ZIKZOK, nego i zakoni koji ugro-
avaju privatnost svakog graanina i njegove elektronske komunikacije sa drugima.
Tako se jo jednom potvruju konstatacije pravnih teoretiara koji su pokazivali
zabrinutost da e pod izgovorim da najtei oblici zloina, kakav su terorizam i or-
ganizovani kriminalitet, organi formalne socijalne kontrole suavati korpus ljudskih
prava da bi se posebnim sredstvima suprotstavili posebno opasnim formama zloi-
na. /42/
Kako izai iz ovakve situacije: ini se da je reenje u ukidanju posebnog zakona
i vraanju ove materije u ZIKS u kome bi u okviru opteprihvaene trodeobe usta-
nova prema stepenu obezbeenja u delu u kome se govori o zavodima zatvorenog
tipa unela napomena da se reim u ustanovama maksimalnog obezbeenja donekle
razlikuje od onog u ostalim ustanovama, pre svega u pogledu stroije izolacije osu-
enika za odreena krivina dela. Konkretna ogranienja bila bi navedena u po-
sebnim stavovima Zakona koja se odnose na pravni poloaj osuenika u zavodima.
Sama ta ogranienja trebalo bi temeljno preispitati (sem onih koja se odnose na
restrikcije komunikacije sa spoljnim svetom) i uklopiti ih u opti sistem izvrenja
koji kod nas postoji.

ZAKLJUAK
Malo je oblasti u kojima se pokazuje nedostatak opte koncepcije i njoj prila-
goenih reenja kao u oblasti izvrenja krivinih sankcija. injenice koje se javno
navode pokazuju da je stanje u naim kaznenim ustanovama u pogledu uslova u
kojima osuenici ive daleko od zadovoljavajueg. Zatitnik graana u svom Izve-
taju za 2009. navodi podatke o prenaseljenosti kaznenih zavoda (kapacitet naih
ustanova je oko 7.000 osuenika, a trenutno se u njima nalazi neto manje od
12.000), zbog ega e n primer u spvonicm povrine oko 20 m2 smeteno
preko 10 osob, d su kreveti n tri sprt i d se u bronim spvonicm spv
76 ore Ignjatovi

i n podu. /43/ Sve ovo ima i ozbiljne finansijske posledice. Ako da jedan dan bo-
ravka osuenika u kaznenoj ustanovi kota dravu 15 evra (), cena zloina samo
u odnosu na kaznene ustanove u Srbiji moe se izraunati po formuli: 15 x 11.500
osuenika = 172.500 dnevno ili 172.500 X 365 dana = oko 63 miliona godinje!
Navedeno stanje posledica je opte retributivne kaznene politike koja veruje
u zatvaranje kao najvaniju, a preutno i jedinu meru kojoj se moe stati na put
kriminalitetu. Pod uticajem talasa moralne panike i zbog kurentnosti kaznenog
populizma kod biraa, na zakonodavstvo se vri stalan pritisak da se kazneno rea-
govanje sve vie zaotrava. U takvom okruenju, budui da je smrtna kazna ukinuta
(iz politikih razloga to je bio uslov za pristupanje Savetu Evrope, a ne zbog toga
to su ideje abolicionista nadjaale argumente retencionista), ostaje pritisak da se
sve ee izrie kazna zatvora i da lienje slobode traje to due. U tu svrhu za-
otravaju se propisane kazne, suava se npr. mogunost primene uslovne osude i
uslovnog otpusta.
Ma koliko u ovakvim tekstovima nastojali da izbegnemo teorijska razmatranja,
da bismo razumeli ono ta nam se dogaa, moramo se posluiti analogijom sa shi-
zofrenijom zloina o kojoj govori Roger Burke /2007/. Ovaj autor koristi navedenu
sintagmu da oznai kontradiktorni dualizam koji karakterie odnos postmodernih
drutava prema kriminalitetu. /44/ Upravo takav odnos zapaa se kod sistema ka-
njavanja u Srbiji danas i pored svesti da je stanje u kaznenim ustanovama nedo-
pustivo loe, da su trokovi previsoki i da primenjeni model nije delotvoran, reenja
u krivinom zakonodavstvu i kaznenoj politici vode odravanju takvog stanja.
Izlaz se oito nalazi u jednoj od dve solucije: ili da ponemo sa masovnom
izgradnjom novih kaznionica (i tako postanemo drava u kojoj se gradi ne samo
najvie mostova, nego i apsana u Evropi) ili da iz osnova promenimo pristup politici
kanjavanja za krivina dela. Oito je da ona ne moe poivati samo na retribuciji
i zatvaranju, nego na irokom registru mera u kojima e liavanje slobode biti kori-
eno samo kao poslednje sredstvo, onda kada primena drugih sankcija ne dolazi
u obzir.
Dalje, u oblasti kaznene reakcije neophodna nam je normativna stabilizacija.
Preeste izmene u ovoj oblasti ve su pokazale sve negativne efekte takvog pristupa.
One se ne ogledaju samo u naruavanju osnovnih postulata dobrog prava, ve i
u stvaranju utiska da svaka organizovana drutvena grupa moe u krivinom zako-
nodavstvu iznuditi reenja koja joj odgovaraju. /45/ Stie se utisak da je u ovoj dr-
avi lake promeniti Krivini zakonik ili Zakonik o krivinom postupku nego statut
sportskog drutva.
U samoj normativnoj oblasti, dolo je vreme za stvaranje timova najboljih po-
znavalaca odreene materije kojima e se poveriti odgovoran posao pripreme za-
konskih predloga. Oni e u naunoj i strunoj javnosti braniti predloena reenja.
Dalje, vreme je da se na nacionalnom planu formira kompetentno telo koje bi bilo
zadueno da prati kretanje kriminaliteta i predlae mere za njegovu kontrolu (poput
amerikih Predsednikih komisija koje su od 70-tih godina doprinele sagledava-
nju problema i njegovom reavanju u najrazvijenijoj dravi sveta). /46/ Naravno, te
mere uzimale bi u obzir stanje u komparativnom pravu, ali bi predloena reenja
morala biti prilagoena stanju kriminaliteta u Srbiji. /47/
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 77

Formiranje takvog tela doprinelo bi harmonizaciji naeg krivinog (materijal-

nog, procesnog i izvrnog krivinog) i kaznenog prava, njegovom usklaivanju sa
ostalim pravnim oblastima i preispitivanju jedne zabrinjavajue tendencije primetne
kod nas poslednjih desetak godina. Radi se o partikularizaciji pre svega u proce-
snom i izvrnom krivinom pravu. Ako se ovaj trend nastavi, uskoro emo imati
posebne krivine i postupke za izvrenje krivinih sankcija za skoro svaki tip krimi-
naliteta. /48/
Ostaje nam verovanje da bi novi pristup, ne samo smanjio broj propusta u za-
konskim tekstovima koji su analizirani u ovom radu, nego bi i stanje kriminaliteta
bilo manje zabrinjavajue. Tada naslovi novina i udarne vesti na televiziji nee poi-
njati senzacionalnim hapenjima kriminalaca koji su izvrili dela kojima su otetili
drutvo i dravu za milione i milijarde nekih novanih jedinica. Valjda se to eli,
sem ukoliko su u pravu radikalni kriminolozi koji tvrde da se ovakvim okantnim
prilozima narodu samo baca praina u oi kako bi mu se panja skrenula sa mnogo
bitnijih istovremenih drutvenih procesa koji se ele prikriti (time se i objanjava
zato se veina tako zapoetih postupaka okonava bez osude ili u zaboravu pod
utiskom novih senzacionalnih vesti).

NAPOMENE
1/ Interesantno je da ovakvo stanje nije zabeleeno ni u vremenu socijalizma. Pravni sistem je tada,
posle uvoenja diktature proletarijata, bio relativno stabilan, a krivine norme menjale su se u
celom tom periodu samo nekoliko puta i to posle sprovedenih temeljnih javnih rasprava.
2/ Izuzetak je Italija koja je 70-tih i 80-tih godina prolog veka prola kroz izuzetno dinamian razvoj
zakonodavstva namenjenog kontroli organizovanog kriminaliteta (za 10 godina, doneto je 164
zakona iz ove materije). Meutim, Parlamentarna antimafija komisija je u jednom trenutku pro-
cenila da je vreme da se prekine sa takvom praksom i zaloila se za normativnu stabilizaciju v.
Ignjatovi . /2010a/
3/ Izaziva izvesnu nedoumicu to to su neke od izmena krivinih propisa u Srbiji ne samo podstaknute
iz tih zemalja, nego u komisijama za izradu zakonskih predloga u svojstvu supervizora ue-
stvuju njihovi dravljani. Jo kada se u naem krivinom zakonodavstvu nau odredbe o ijem
uvoenju u njihov pravni sistem se uopte i ne razmilja (ukidanje kazne zatvora za teke oblike
uvrede i klevete), nekom se moe uiniti da krivino zakonodavstvo Srbije povremeno igra ulogu
eksperimentalnog poligona za nova reenja iji efekti se ele prouiti.
4/ Sl. glasnik RS 83/2006.
5/ Sl. glasnik RS 85/2005; i Zakon o izmenama i dopunama (Zid) KZ, Sl. glasnik RS 72/2009.
6/ Sl. glasnik RS 85/05.
7/ Kako smo to ve u ranijim radovima objasnili, termine pravo izvrenja krivinih sankcija i kri-
vino izvrno pravo smatramo sinonimima.
8/ U najuem smislu, u pitanju su sledea krivina dela: Pobuna lica lienih slobode (l. 338 KZ) i
Bekstvo i omoguavanje bekstva lica lienog slobode (l. 339).
9/ Reenje koje je na zakonodavac odabrao najblie je meri home dtention koja postoji u panskom
krivinom pravu v. Pradel /2009:36/.
10/ U tom duhu je i novi st. 3 u l. 70 KZ u kome je navedeno da e uslovna osuda biti opozvana ako
sud posle njenog izricanja (a pre isteka jedne godine od dana kada je isteklo vreme proveravanja)
utvrdi da je osueni izvrio krivino delo pre nego to je uslovno osuen. Ovakva odredba do
sada u naem pravnom sistemu nije postojala.
11/ Sl. list SRJ 70/2001; 68/2002; Sl. glasnik RS 58/2004; 85/2005; 115/2005; 49/2007; 20/2009; i
72/2009.
78 ore Ignjatovi

12/ Sl. glasnik RS 85/2005.

13/ Sl. glasnik RS 72/2009.
14/ Sl. glasnik RS 72/2009.
15/ Sl. glasnik RS 85/05.
16/ Nije jasno zato u naim propisima, pa i ZIKS-u, umesto izraza ministar pravde stoji nemuta
oznaka: ministar nadlean za pravosue, to je nepotrebno gomilanje rei. Zato se po toj logici
ne usvoji i terminologija ministar nadlean za policiju, ... za spoljne poslove i sl.).
17/ Koja bi se najlake mogla svesti na postavljanje naih ljudi na sve kljune funkcije, bez obzira
koliko su osposobljeni za njihovo obavljanje.
18/ Ovde se kao i u prethodnom sluaju nepotrebno ponavljaju formulacije o tome ta se podrazume-
va pod studijama drugog stepena koje su navedene u l. 26 ZIKS.
19/ Sl. glasnik RS 16/97.
20/ U zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem postoje posebne prepreke za spreavanje
bekstva i posebna panja se posveuje postupanju sa osuenima (podvukao . I.).
21/ Jedan od najveih savremenih komparativista u krivinim naukama Jean Pradel /2009:77/ ukazuje
da je trodeoba kaznenih ustanova prema stepenu obezbeenja pravilo u svetu i samo kao primer
navodi model primenjen u Kanadi.
22/ Istina, u kazneno-popravnom zavodu za ene u Poarevcu postoje zatvoreno, poluotvoreno, otvo-
reno odeljenje, posebno odeljenje za izdravanje kazne maloletnikog zatvora, za izdravanje ka-
zne zatvora izreene enama za izvrenje krivinih dela iz oblasti organizovanog kriminaliteta.
23/ U ranijem ZIKS/97 u poglavlju IV istog naziva (Poloaj osuenog) bile su odredbe o njegovim
pravima, privilegijama, premetaju, prekidu izvrenja, smrti osuenog, njegovoj disciplinskoj i
materijalnoj odgovornosti, uslovnom otpustu i otputanju sa izdravanja kazne.
24/ Sada odredba koja se odnosi na rad glasi: Rad osuenog je sastavni deo programa postupanja.
Ona je zamenila formulaciju iz ZIKS/2005 koja je glasila: Radno sposobni osueni ima pravo i
obavezu da radi (l. 86 st. 1).
25/ Pradel /2009:81/ naglaava da su osuenici u svim zemljama obavezni da rade. Izuzetak je Francu-
ska iji l. 720 ZKP sadri odredbu skoro identinu onoj u naem ZIKS.
26/ Iako je povratak na staro reenje u literaturi najavljivano neposredno posle usvajanja ZIKS iz 2005
v. Pihler /2006/.
27/ v. Ignjatovi /2006/.
28/ Odredbe o izvrenju krivinih sankcija izreenih maloletnicima nee biti predmet kritikog raz-
matranja iz istih razloga zbog kojih nisu bile analizovane norme koje se odnose na ovu kategoriju
lica ni u prethodnom poglavlju (ZMUKD se u meuvremenu nije menjao, a u ve navedenim
radovima smo vie puta ukazivali na nedostatke u reenjima i predlagali njihovu promenu). Kada
se radi o izvrenju sankcija pravnim licima odgovornim za krivina dela, u ovom radu one nee
biti posebno komentarisane, ali treba samo pomenuti da je Srbija za razliku od drugih drava u
okruenju zadrala i privredne prestupe kao vrstu delikata kaznenog prava, tako da sada ostaju
na snazi i pravila o njihovom izvrenju. Time je pravni sistem samo nepotrebno iskomplikovan.
29/ Zakon se po dinaminosti menjanja moe navoditi u rubrikama Verovali ili ne jer je za osam godi-
na od donoenja menjan devet puta ak tri puta u istoj godini!
30/ Razlozi svakako nisu praktine prirode tekoa da se u delu Posebnog odeljenja smeste ene i
maloletnici uinioci najteih dela. Jer jo je tee zamisliti kako e se u kaznenom zavodu za ene
(koji je po tipu ustanova poluotvorenog tipa) organizovati izvrenje ovakve kazne zatvora.
31/ Vano je pomenuti da st. 3 prvog lana ZIKZOK izriito naglaava da se, ako njegovim odredbama
nije drugaije propisano, na izdravanje kazne zatvora lica iz st. 1 i 2 shodno primenjuju odredbe
ZIKS.
32/ U maniru koji je ve primenjen u ZIKS i ZIKZOK (v. l. 1012) sadri odredbe kojima nije mesto
u zakonu o izvrenju krivinih sankcija. Najkrae govorei, u tom delu zakona sve sem navoenja
subjekata koji su angaovani i njihove nadlenosti je suvino jer treba da bude predmet drugih
propisa. Teko je razumeti ta u ovakvom zakonu npr. trae odredbe o visini plate, zasnivanju i
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 79

prestanku rada u Posebnom odeljenju (zato, ako se radi o vitalnim potrebama lica koje obavljaju
ove odgovorne poslove nije uneta i odredba da bi trebalo da imaju prioritet u dobijanju stana,
beneficiranom letovanju i sline)?
33/ Neki kriminolozi (kao zastupnici teorije o tehnikama neutralizacije) smatraju da je to izraz razu-
mljive elje svih devijatnih i marginalnih grupa da nateraju drutvo da preispita tradicionalno
odbacivanje njihovog ponaanja. Zbog toga se koriste mahanizmom igre brojeva: veruju da
stav drutva nee biti isti ako narkomani (ili pedofili) ine 3 ili 30% populacije i zbog toga propa-
giraju upotrebu droga i esto je besplatno dele mladima. To je razlog zato pripadnici ekstremnih
politikih grupa pozivaju svoje istomiljenike iz drugih zemalja da im se pridrue na demonstra-
cijama ili nastoje da u njih po svaku cenu ukljue javne linosti.
34/ O ovim ustanovama postoji u svetu, naroito u SAD bogata literatura, koja oito nije konsulto-
vana. Da jeste, javnosti bi bar bili izneti razlozi zbog kojih se ovakav model uvodi i pored svih
negativnih efekata koje moe imati. Tako Sharon Shalew /2009:230 et seq./ u svojoj knjizi o ka-
znionicama sa maksimalnim obezbeenjem navodi niz stavova za i protiv i istie interesantno
gledite jednog korekcionog slubenika koji smatra da ovakva mera toliko negativno utie na
osuenike da je najpogodnija za one koji nikada nee izai sa izdravanja kazne. Ovim se opet
otvara pitanje zato onda nije predloeno uvoenje kazne doivotnog zatvora u Srbiji?
35/ Teko se oteti utisku da ovo reenje nije samo posledica usvajanja modela elijske izolacije (pri
tom se zanemaruje da rezultati brojnih istraivanja pokazuju da je uvaavanje seksualnih potreba
prestupnika jedna od najvanijih pretpostavki normalizacije zavodskog ivota) ve i retributivne
filozofije oliene u maksimi po svaku cenu poveati patnje osuenicima.
36/ Utoliko pre to je, ak i uslovima reima usamljenja, mogue ostvariti razne individualne obrazov-
ne programe (poput uenja i studiranja na daljinu).
37/ Teko je verovati da predlagai novog reenja nisu znali kakve je posledice imala elijska izolacija
u klasinom sistemu izvrenja kazne lienja slobode (veliki broj duevnih bolesti i samoubistava
zatvorenika), zbog ega je on kasnije i naputen. Indikativno je da o tom pitanju autori predloga
zakonskog teksta nisu oseali za potrebno da konsultuju naunu i strunu javnost.
38/ Ostaje dilema zato je usvojeno ovo reenje? Podsetimo se da je norma sa kubnim metrima u
Minimalna pravila UN uneta kako bi se spreile zloupotrebe, registrovane u nekim zemljama da
se osuenik smeta u prostorije ija povrina je vea, ali se u njima teko moe obitavati jer su
tavanice toliko niske da se u njima ne mogu uspraviti.
39/ Kada se ve opredelio za nadziranje i snimanje telefonskih razgovora, ak i u sluaju da se vode
sa najbliim srodnicima i branim drugom, ostaje dilema zato se u privilegovane razgovore
ubrajaju samo oni sa braniocem? Reenje je u najmanju ruku sporno jer iskustvo pokazuje da su
branioci najei prenosioci poruka pritvorenih i osuenih pripadnika kriminalnog podzemlja.
Ovo utoliko pre to se ovde radi o pravnosnano osuenim licima, a ne o vrenju funkcije odbra-
ne u krivinom postupku.
40/ Nije sluajno to se u ZIKZOK (za razliku od ZIKS) nigde ne navodi svrha izvrenja kazne zatvora
u Posebnom odeljenju.
41/ ak ni u odnosu na uinioce najteih zloina, ne sme se dozvoliti bilo koji oblik neovenog postu-
panja i zlostavljanja. Srbija sebi ne sme da dozvoli Guantanamo i Abu Graib. Ili novi Goli otok.
42/ Hipokrizija onih koji to predlau ogleda se u tome to su i oni potpuno svesni da pravne norme
(pa i najbolje prilagoene datim uslovima) imaju vrlo ogranieni uticaj na kretanje kriminali-
teta. Ovde bi moda trebalo parafrazirati jednog britanskog kriminologa (Nigel Walker) koji je
u slinom kontekstu konstatovao da su oni koji odreene stvari tvrde ili neznalice ili svesno
obmanjuju druge.
43/ v. http://www.ombudsman.rs/attachments/793_Izvestaj%20ZG%202009%2011.pdf
44/ S jedne strane, svedoci smo, navodi ovaj autor, irenja propagande kojom se tvrdi kako je jedini
izlaz iz situacije u kojoj se nalazimo objava i voenje rata sa zloinom, usvajanje zakona kojima
se prava oveka znaajno ograniavaju, uvoenje takvih strategija kontrole kriminaliteta koje su
prilinije totalitarnim nego demokratskim drutvima. S druge strane, kriminalitet je oigledno
dobio karakter univerzalnog. Veina ljudi (koje zbog neposedovanja kriminalnog dosijea sma-
tramo asnim graanima) u pojedinim periodima svog ivota vre brojna krivina dela (bilo u
80 ore Ignjatovi

oblasti biznisa, prebrze ili vonje u pijanom stanju, kao i brojne druge delikte), oni doista podse-
aju na shizofrenika koji as trai da se rat sa kriminalcima dobije po svaku cenu, a u drugom,
paralelnom, ivotu sami kre krivine zakone. Jock Young ovu pojavu naziva brisanje granica
(e. blurring of boundaries) v. Ignjatovi /2010/.
45/ Dovoljno je da se dogodi napad na taksiste ili kontrolore u javnom gradskom prevozu, pa da oni
trae status slubenog lica u krivinopravnom smislu. Teko je poverovati da je igde u svetu, sem
kod nas, mogue da tragini sluaj ubistva medicinske sestre od strane ljubomornog mua u jed-
noj zdravstvenoj ustanovi bude iskorien za pokretanje kampanje da se zdravstvenim radnicima
obezbedi navedeni status u krivinom pravu!
46/ Ovaj autor je ideju o formiranju ovakve predsednike (parlamentarne, vladine ...) komisije izloio
pre skoro dve decenije i dobio odgovor da je predlog neumesan jer u dravi ve postoje nadlene
institucije koje se staraju o kontroli kriminaliteta. Od tada, mnoge stvari u Srbiji su se promenile,
ali ovaj stav (koji protivrei dramatinim dogaajima koji su se odigrali i jo uvek zaokupljuju
panju graana) se nije promenio. I dalje se procenjuje da je celishodnije imati deurne analiti-
are koji e za medije komentarisati dogaaje koji su u ii panje javnosti, nego kompetentne i
nezavisne eksperte kakve nije mogue aktivirati na dugme.
47/ U tom pogledu, trebalo bi reenja pre svega traiti u dravama koje su uspele da kriminalitet dre
u razmerama koje se mogu tolerisati uz odravanje niske stope osuenih lica. Podaci koji se
u literaturi navode pokazuju da je prema dostupnim informacijama stopa zatvorenika u Srbiji
trenutno meu viima u Evropi i iznosi 157 (11.5000 lica lienih slobode u odnosu na 100.000
stanovnika prema projekciji Rapublikog zavoda za statistiku, u Srbiji na teritoriji koju efek-
tivno kontroliu njeni organi trenutno ivi 7.321.00 stanovnika) i u odnosu na podatke za 2003.
je trostuko via (prema podacima koje je za tu godinu objavio britanski Home Office, iznosila je
56 v. http://rds.homeoffice.uk/) ime se pribliila onoj u paniji (v. Albrecht /2002:178/). Budui
da je stopa osuenih lica najnia u Irskoj i Japanu (39), Finskoj, Norvekoj (59), vedskoj, vaj-
carskoj (68) i Holandiji (93) ini se da bi trebalo da prouimo njihova, a ne iskustva baltikih
republika (gde stopa prelazi 300) i Belorusije (sa 554). Najzad, nikako se ne treba ugledati na
Rusiju (638) i SAD (686)!
48/ Ta tendencija koja je, na neki nain, 2002. godine dola do izraaja i u materijalnom krivinom
pravu kroz usvajanje posebne Glave XXIa KZ Krivina dela korupcije (sa posebnim krivinim
dela korupcija u upravi, u javnim nabavkama, u postupku privatizacije, u pravosuu, u
zdravstvu, u prosveti ...), na sreu, ubrzo je naputena.

LITERATURA
Albrecht H. /2002/: Immigration, crime and unsafety in: Crime and Insecurity: The Gover-
nance of Safety in Europe (Craford A. ed.), Portland
Bajovi, V. /2007/: Electronic Monitoring and House Arrest in the Criminal Justice Systems
in: Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja I (Ignjatovi . ed.), Beo-
grad.
Burke R. /2007/: Moral Ambiguity, the Shizophrenia of Crime and Community Justice, Bri-
tish Journal of Community Justice, no 1
Ignjatovi . /2005/: Karakter i motivi novih izmena krivinog zakonodavstva Srbije, Revija
za kriminologiju i krivino pravo, no 1
Ignjatovi . /2006/: Nova reenja u Zakonu o izvrenju krivinih sankcija i iskustva u nji-
hovoj primeni in: Nova reenja u krivinom zakonodavstvu i dosadanja iskustva u nji-
hovoj primeni (Bejatovi S. ed.), Zlatibor
Ignjatovi . /2006a/: Pravo izvrenja krivinih sankcija, Beograd
Ignjatovi . /2010/: Kriminologija, Beograd
Ignjatovi . /2010a/: Organizovani kriminalitet u svetu kriminoloka analiza in: Ignjato-
vi ., kuli M.: Organizovani kriminalitet, Beograd
Kritika analiza stanja i tendencija u krivinom izvrnom pravu Srbije 81

Ignjatovi . /2010b/: Pravo izvrenja krivinih sankcija, Beograd

Pihler S. /2006/: Novi Zakon o izvrenju krivinih sankcija Republike Srbije in: Novo kri-
vino zakonodavstvo: dileme u teoriji i praksi, Beograd
Pradel . /2009/: Komparativno krivino pravo sankcije (prevod O. Peri), Beograd
Shalev S. /2003/: Supermax Controlling risk through solitary confinement, Cullompton
Sokovi S. /2005/: Nova reenja u predlogu ZIKS in: Kazneno zakonodavstvo progresivna
ili regresivna reenja, Budva
Stevanovi Z. /2005/: Stevanovi Z. /2005/: Kako novim zakonskim reenjima unaprediti
penalni sistem in: Kazneno zakonodavstvo progresivna ili regresivna reenja, Budva
Stojanovi Z. /1984/: Uslovni otpust: problemi i perspektive, Zbornik Pravnog fakulteta u
Zagrebu no 12
Stojanovi Z., Kolari D. /2010/: Krivinopravno reagovanje na teke oblike kriminaliteta,
Beograd

ore Ignjatovi
Faculty of Law, University of Belgrade

CRITICAL ANALYSIS OF THE CONDITION AND

TENDENCIES IN LAW ON ENFORCEMENT
OF PENAL SANCTIONS
SUMMARY
Law on Enforcement of Penal Sanctions was significantly changed in 2009.
Legal innovations have introduced a possibility of execution of prison sentence at
home and a measure of home detention. Also, the two new statutes have been en-
acted: Law on the Liability of Legal Persons for criminal offences and Law on Serv-
ing prison sentence for organized crime. While in the first statute penal sanctions
for legal persons and provisions for their execution are defined in the usual manner
with possibility to impose the following sanctions: fine, measure of termination of
legal persons and two security measures (prohibition to engage in certain activi-
ties and pronouncement of verdict), the second statute solutions can be critized for
many reasons.
First, denomination of the Law is not adequate because its provisions also apply
on offenders convicted for crimes such as terrorism, genocide, war crimes, seri-
ous violations of international criminal law as well as for helping these offenders.
Further, these rules refer only to adult men who can be sent to Maximum secu-
rity Prison with a Special Unit only if there is a danger that they would (personally
or through other persons): 1. Continue to direct activities of the criminal groups;
2. endanger security of any participant in a criminal procedure or in a procedure
of penal sanctions execution; 3. persuade somebody to commit a criminal offence.
These wide and insufficiently defined criteria in this paper are assessed as a poten-
tial danger, since this extreme sentence regime provided by the Law would include
82 ore Ignjatovi

needlessly large number of convicts. This is all the more since the basic principle in
the Law is solitary confinement cells, with strict limits and supervision of the pris-
oners communication with the outside world.
It is interesting to notice that such a radical change of the system of imprison-
ment execution in Serbia (which, until the enactment of the mentioned Law was
based on principles of serving joint sentence and at least in the normative area-
with respect to European standards and the UN Minimum Rules of imprisonment)
was not preceded by any public discussion about reasons for reincorporating into
the law the mode of imprisonment execution abandoned more than hundred years
ago. Instead, the need to intensify the area of criminal reactions in this field through
the rhetoric of penal populism, was indirectly pointed to the public by causing
waves of moral panics and by bidding in the media with secret information
about the vulnerability of certain holders of judicial and related functions of the
criminal underworld.
In the conclusion of this paper author insists on normative stabilization in
the field of criminal laws (in the last decade the most important statutes have been
changed for several times some of them three times in a year). Further, instead
of constant intensification of punitive reactions, which obviously did not lead
to any improvement, wider use of alternative sentences and a number of interna-
tionally successful models of non-institutional treatment are necessary. That would
relieve overbooked Penal Institutions (the capacity of Serbian Penal Institutions is
around 7 500 and currently around 12 000 inmates serve the sentence in them) and
reduce execution costs (they currently stand at around 63 million Euros per year).
Considering the system of execution, its harmonization and prevention of further
particularization is necessary. Provisions of execution should be put back in the
unique Law on Execution of Penal Sanctions, which would allowed exceptions from
the general regime, only in the cases where it is necessary. In that case, the mistake
of missing the guaranty oh human treatment with prisoners in the Law on Serving
prison sentence for organized crime, would not be possible.
Key words: criminal sanctions, execution, retribution, prisons, supermax, solitary confinement.
Milan kuli*1
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

STAROSNA GRANICA SPOSOBNOSTI

ZA SNOENJE KRIVICE U
KRIVINOPRAVNOM SMISLU
Apstrakt: Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice se u naoj krivinopravnoj teori-
ji, tradicionalno oznaavala kao starosna granica krivine odgovornosti. Od usvajanja novog
Krivinog zakonika iz 2006. godine (te novela ZKP-a iz 2009. godine), termin krivina odgo-
vornost je konsekventno eliminisan iz naeg krivinog prava, pa ako sud utvrdi da nedostaje
bilo koji od obaveznih elemenata krivinog dela utvrenih u Krivinom zakoniku, ili da
je iskljuena protivpravnost, odnosno krivica, tada nee postojati krivino delo. U radu se
objanjava zakonsko reenje u Srbiji, te iznose odreeni komparativni primeri.
Autor posebnu panju posveuje analizi krivinopravne prirode starosne granice spo-
sobnosti za snoenje krivice, koja se u veini komparativno orijentisanih istraivanja (a
posebno u radovima na engleskom jeziku), oznaava terminom starosna granica krivine
odgovornosti. Razliita zakonska reenja koja se odnose na starosnu granicu sposobnosti
snoenja krivice su rezultat kako razliite krivinopravne tradicije, tako i pogleda na socijal-
ne i psiholoke aspekte problema maloletnike delinkvencije, odnosno delinkvencije malo-
letnih lica, gde bi spadala kako krivina dela uinjena od strane maloletnika, tako i dela koja
su protivpravna i zakonom odreena kao krivina dela, a koja su uinila deca.
Iz analize iznete u radu, moe se izvesti zakljuak da nije mogue apriorno tvrditi da
se deca koja uine delo koje je protivpravno i zakonom utvreno kao krivino delo auto-
matski smatraju neuraunljivim licima. Zakonodavac je, utvrujui da se u odnosu na lica
koja u vreme izvrenja dela nisu navrila etrnaest godina (deca), ne mogu izrei i primeniti
krivine sankcije, kao ni druge mere koje se inae mogu izrei i primeniti maloletnicima,
njih odredio kao apsolutno nesposobne za snoenje krivice, jer se suprotno ni u kom sluaju
ne moe utvrivati, dok je u uobiajenim sluajevima utvrivanja (ne)uraunljivosti, pret-
postavka da je neko lice bilo uraunljivo, pa se ukoliko postoje odgovarajui osnovi, moe
utvrivati suprotno. Mada se u zakonu za decu, tj. lica koja u vreme izvrenja dela nemaju
navrenih 14 godina, ne koristi termin nesposobni da snose krivicu, jasno je da se radi o
njihovoj apsolutnoj nesposobnosti snoenja krivice, koja je definisana potpuno objektivno i
zasniva se iskljuivo na uzrastu uinioca dela.
Kljune rei: krivino pravo, starosna granica, krivica, maloletnici, deca.

1. UVODNA RAZMATRANJA
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice se kod nas, odnosno u naoj
krivinopravnoj teoriji, tradicionalno oznaavala kao starosna granica krivine od-
govornosti, kao to je to i sada prilino uobiajeno u stranim radovima koji se bave
ovom problematikom.
* redovni profesor, skulic@ius.bg.ac.rs
84 Milan kuli

Meutim, kako je od usvajanja novog Krivinog zakonika iz 2006. godine, ter-

min krivina odgovornost konsekventno eliminisan iz naeg krivinog materijalnog
prava, a to je nedavno (novelama Zakonika o krivinom postupku iz septembra
2009. godine), uinjeno i u odnosu na krivino procesno pravo, upotreba takve ter-
minologije bi u odreenoj meri mogla biti sporna, pa je to i osnovni razlog da ovde
prvenstveno govorimo o starosnoj granici sposobnosti za snoenje krivice, a ne o
starosnom limitu krivine odgovornosti (osim povremeno, kada citiramo radove
pisane u vreme vaenja ranijeg krivinog zakonodavstva, odnosno tekstove iz stra-
ne literature, a pre svega one pisane na engleskom jeziku),1 kao to smo to inae,
uobiajeno inili u vreme kada je termin krivina odgovornost egzistirao u naem
pozitivnom krivinom pravu.

2. TERMINOLOKO PITANJE STAROSNA GRANICA

SPOSOBNOSTI ZA SNOENJE KRIVICE ILI STAROSNA
GRANICA KRIVINE ODGOVORNOSTI
U Krivinom zakoniku Srbije iz 2006. godine vie se ne koristi izraz krivi-
na odgovornost, pa je to bio razlog da se i u Zakoniku o krivinom postupku na
odgovarajuim mestima, kao na primer, u lanu 156 stav 2, 345, 355 Zakonika o
krivinom postupku (jedan od alternativno formulisanih razloga za oslobaajuu
presudu) itd., eliminie izraz krivina odgovornost,2 to je posledica i formalnog
prihvatanja objektivno-subjektivne koncepcije opteg pojma krivinog dela u Kri-
vinom zakoniku.3
Da bi neko delo bilo krivino delo, potrebno je da su kumulativno ispunjeni
sledei uslovi: a) u pitanju je delo oveka; b) to delo je predvieno zakonom kao kri-
vino delo (naelo legaliteta u materijalnom krivinom pravu; v) delo je protivprav-
no; te g) delo je skrivljeno (lan 14 stav 1 KZ). Nee postojati krivino delo, ukoliko
je iskljuena protivpravnost ili krivica, iako inae, postoje sva obeleja krivinog
dela odreena zakonom (lan 14 stav 2 KZ).
Iz ovoga proizlazi da ako sud utvrdi da nedostaje bilo koji od obaveznih ele-
menata krivinog dela utvrenih u Krivinom zakoniku, ili da je iskljuena pro-
tivpravnost, odnosno krivica, tada nee postojati krivino delo.4 To znai i da u
sluaju kada nema krivice, kao subjektivnog elementa krivinog dela, bilo zbog ne-
postojanja potrebnog oblika krivice (na primer, postoji nehat, a konkretno krivino
delo se moe uiniti samo umiljajno), bilo zbog injenja u stanju neuraunljivosti
1 Pored toga izraz starosna granica krivine odgovornosti se ipak jo uvek koristi u jednom isto
tehnikom smislu, pa i kao neka vrsta sinonima za u svetlu novih zakonskih reenja adekvatniji
termin starosna granica sposobnosti za snoenje krivice (jer biti kriv sutinski, a posebno u
jezikom smislu i znai biti odgovoran), a ne kao zakonski izraz.
2 Vie o tome: M. kuli, Krivino procesno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beo-
grad, 2009., str. 461462.
3 Vie o tome: M. kuli, Osnovne novine u krivinom procesnom pravu Srbije izmene i dopune
Zakonika o krivinom postupku i odredbe Zakona o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim
stvarima, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009., str. 3 i 4.
4 Krivino delo nee u skladu sa lanom 29 stav 1 KZ-a, postojati ni onda kada je uinjeno u ne-
otkloljivoj pravnoj zabludi. Vie o tome: M. kuli, Naelo zakonitosti u krivinom pravu, Anali
Pravnog fakulteta u Beogradu, broj 1/2010, Beograd, 2010., str. 7677.
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 85

protivpravnog dela propisanog zakonom kao krivino delo, tada vie nije u pitanju
poseban razlog nepostojanja krivine odgovornosti, ve takvo delo uopte nije krivino
delo. Iz ovoga, takoe proizlazi i da se injenica da lice koje je uinilo delo koje je
protivpravno i zakonom odreeno kao krivino delo (objektivni aspekt dela), a koje
u vreme izvrenja tog dela nije navrilo odreeni minimalni uzrast, za takvo delo
objektivno ne moe snositi krivicu, pa stoga ni njegovo delo nee biti krivino delo.
Takvo lice (dete) zbog svog starosnog uzrasta apsoloutno ne moe biti krivo, pa sto-
ga ni njegovo delo ne moe biti krivino delo.
Uobiajeno se jo uvek prilino esto govori o starosnoj granici krivine odgovor-
nosti i taj se termin ipak (bez obzira to vie ne postoji u naem krivinom materijal-
nom pravu),5 jo uvek moe u odreenoj meri koristiti kada se radi o maloletnikom
krivinom pravu (posebno kada se radi o citiranju literature na engleskom jeziku, u ko-
joj se uobiajeno govori o starosnoj granici krivine odgovornosti), a naroito ako bi
se izraz krivina odgovornost racionalno shvatio u smislu mogunosti da odreeno
lice bude tereeno za delo, odnosno da za delo odgovara, dakle vie u jednom proce-
snom smislu, jer voenje krivinog postupka podrazumeva da se licu protiv kojeg se
krivini postupak vodi konkretno delo stavlja na teret, tako da ono odgovara za krivino
delo koje je predmet postupka, odnosno poziva se na odgovornost.
Ako se krivini postupak protiv odreenog lica ne moe voditi jer ono u vreme
izvrenja dela nije navrilo odreenu minimalnu starosnu dob, onda se tada radi
o objektivnoj nemogunosti da takvo lice snosi krivicu, a s obzirom da se krivini
postupak svodi na odgovarajue pozivanje na odgovornost, mogue je govoriti i
o objektivnoj nemogunosti da takvo lice bude krivino odgovorno, odnosno da
krivino odgovara.6 Iz ovoga proizlazi i da se jo uvek (uz odreene rezerve i obja-
njenje da se ni u kom sluaju, ne radi o zakonskom pojmu ili terminu), moe upo-
trebljavati izraz starosna granica krivine odgovornosti, mada bi se u svetlu nove
zakonske terminologije (KZ iz 2006. godine), koja vie ne poznaje izraz krivina od-
govornost, kao svakako adekvatniji termin, mogao upotrebljavati izraz starosna gra-
nica sposobnosti snoenja krivice, koji e se stoga, u ovom tekstu preteno i koristiti.

3. PRAVNI OSNOV NEMOGUNOSTI DECE DA SNOSE

KRIVICU I NORMATIVNO REENJE U SRPSKOM
KRIVINOM PRAVU
ovekov individualni hod kroz vreme, tokom njegovog bivstvovanja neop-
hodno podrazumeva prolazak kroz razliita starosna doba, od ranog detinjstva, do
mladosti, zrelog doba, poznijih godina i starosti, kao poslednje etape u biolokom

5 Po pravilu se u komparativnim istraivanjima, pa i onda kada se radi o tekstovima autora iz

kontinentalne Evrope, gde je opti pojam krivinog dela definisan relativno slino kao i u naem
Krivinom zakoniku, uvek kada je u pitanju rad na engleskom jeziku, koristi izraz starosna gra-
nica krivine odgovornosti, odnosno minimialni uzrast za krivinu odgovornost (minimum
age for criminal responsibility).
6 U ovom smislu, sam po sebi, izraz odgovornost nije ni sada potpuno stran naem pozitivnom
krivinom pravu, pa se tako na primer, moe govoriti o odgovornosti pravnih lica za krivina dela,
to naravno nije isto to i njihova krivina odgovornost, mada inae, postoje i zakonodavstva u
kojima se regulie krivina odgovornost pravnih lica.
86 Milan kuli

i psiholokom razvoju svakog oveka, ija se ivotna staza ne zavri pre bioloki
projektovanog vremena. Starosno doba, odnosno uzrast ima veliki znaaj u raznim
socijalnim oblastima, pa tako ono presudno utie na izbor edukativnih modela to-
kom razvoja ljudi, kao i naina njihove ukupne socijalizacije, ono takoe ima znaaj
u izvrenju raznovrsnih obaveza koje se graanima nameu, kao to je npr. dunost
sluenja vojnog roka, ono moe da predstavlja i uslov za sticanje odreenih prava,
kao to je npr. aktivno i pasivno birako pravo i tsl.
Uzrast ima svoje evidentne konsekvence i u mnogobrojnim drugim oblastima,
pa i u pravu, kao sistemu normi kojima se od strane drave, tj. njenih eksponena-
ta, u cilju zatite interesa dominantnih drutvenih slojeva, ureuju neke najvanije
oblasti drutvenog ivota. Znaaj uzrasta je tako, veoma veliki npr. u graanskom
pravu, kada je re o sticanju poslovne sposobnosti, ili u radnom pravu, u pogledu
ispunjenja normiranih uslova za zaposlenje, kao i za odlazak u penziju, te sticanje
drugih prava i obaveza iz domena opte i individualne socijalne zatite, ali je svaka-
ko moda najupeatljiviji po svojim oiglednim i po pravilu, dalekosenim posledi-
cama, normativni znaaj starosnog doba u krivinom pravu, kada se na osnovu toga
odreuje da li e neko lice uopte odgovarati za uinjeno krivino delo, odnosno
protivpravno delo odreeno zakonom kao krivino delo, koje mu se krivine sank-
cije mogu izrei, ukoliko postoje uslovi da snosi krivicu, koji e se tip krivinog
postupka voditi prema njemu, na koji e se nain prema njemu izvravati krivine
sankcije, kako e se zakonom definisati i praktino ostvarivati njihova svrha, itd.
Teorijski posmatrano starosno doba bi se i u bio-psihikom smislu moglo treti-
rati na dva osnovna naina: 1) u apsolutnom smislu stvaranjem odreenih krutih i
praktino mehanikih starosnih granica, prema navrenim godinama starosti i 2)
u relativnom smislu, s obzirom na realno dostignuti stepen bio-psihikog razvoja,
nezavisno od godina koje pojedinac zaista ima, odnosno koje je zbilja navrio.7
Mada je drugi nain nesumnjivo realniji, (iako relativnog karaktera), jer je notorna
injenica da ljudi istih godina mogu da se znaajno razlikuju prema svom objek-
tivnom bio-psihikom razvoju, on je veoma komplikovan za egzaktno utvrivanje,
tako da ne postoje sigurne metode procenjivanja dostignutog stepena bio-psihi-
kog razvoja, nezavisno od starosnog doba, pa se zato danas u krivinom pravu bez
izuzetka, a u cilju stvaranja sigurnih normativnih parametara, kao i radi opte te-
nje za pravnom sigurnou i eliminisanjem komplikovane arbitrernosti,8 prihvata
metod definisanja starosnih granica u apsolutnom smislu, odreivanjem konkretnih
starosnih limita, s obzirom na godine starosti, ali se te granice u izvesnoj meri rela-
tivizuju omoguavanjem da odreene kategorije uinilaca, do odreenog starosnog
7 Interesantno je da taj relativan nain odreivanja starosti ima uticajne pristalice u medicinskoj nauci
i praksi, gde mnogi lekari izraavaju stav da ovek nije star onoliko koliko ima godina, ve je star
u onoj meri u kojoj su stari (ouvani) njegovi vitalni bioloki sistemi, pre svega krvotok i skelet.
8 Pod ovim podrazumevamo injenicu da bi se prihvatanjem relativnih starosnih granica (koje su
verovatno u strogom naunom i logikom smislu vie opravdane nego apsolutne granice), dolo
do toga da bi se od strane posebnih strunjaka morala ekspertiznim putem utvrivati stvarna
bio-psiholoka zrelost odreenih pojedinaca, to bi se u nedostatku striktnih kriterijuma (a i-
njenica je da su takvi kriterijumi teko ostvarivi, te da u tom pogledu ni ne postoji nekakva opta
saglasnost), nuno svodilo na odreenu preteranu i nedopustivu arbitrernost koja je nesumnjivo
majka nepravinosti.
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 87

doba, pod izvesnim uslovima mogu da se tretiraju i na drugaiji nain, (kako u smi-
slu krivinog materijalnog prava, tako i sa aspekta krivinog procesnog prava, kroz
definisanje posebnog tipa krivine procedure za takve uinioce krivinih dela), kao
to je to u naem krivinom pravu npr. sluaj sa konstituisanjem kategorije mlaih
punoletnih lica.
O injenici da li je uinilac krivinog dela dete ili maloletnik se u izvesnoj meri
vodilo rauna ve u rimskom a potom i u srednjovekovnom pravu, ali se sve do
poslednje treine 19. veka ne pokuava na ozbiljniji nain statuirati poseban polo-
aj maloletnika u krivinom pravu, ve se napori koji su do tada uinjeni, mogu
okarakterisati vie kao izraz normativne tenje za ublaavanjem strogosti tadanjeg
krivinog prava u odnosu na maloletnike i decu, pri emu takva intencija preteno
dolazi do izraaja u postepenom podizanju dobne granice apsolutne nekanjivosti,
a ponegde i uvoenjem procesno-pravnih mogunosti predaje deteta ili maloletnika
kakvoj ustanovi za popravljanje.9
Savremeno krivino zakonodavstvo je u skladu sa kriminolokim, socijalno-
psiholokim, te u izvesnoj meri antropolokim uenjima o biolokom, psihikom i
socijalnom razvoju linosti, s jedne strane teilo postepenom povienju starosnog
limita poetka reagovanja slubenih aktera krivine procedure koji primenjuju ma-
terijalno krivino pravo,10 a s druge strane, ispoljavalo normativno usmerenje ka
proirenju kruga delinkvenata koji imaju poseban krivino-pravni status, (npr. u vr-
stama krivinih sankcija koje im se mogu izrei, nainu izvrenja tih sankcija prema
njima, vrsti krivinog postupka ija primena dolazi u obzir i tsl), mada su s obzirom
na godine koje imaju krivino odgovorni mlaa punoletna lica. Bez obzira na mo-
gunost svrstavanja postojeih komparativnih reenja krivinog materijalnog prava
u odnosu na starosnu granicu u okvire dva osnovna izloena pravca, injenica je da
se u pogledu tog pitanja ne moe govoriti o bilo kakvoj uniformnosti krivino-prav-
nih reenja koja se odnose na uzrast kao kriterijum u krivinom pravu.
U sutini se ipak mogu uoiti odreene zakonodavne tendencije kada je re o
utvrivanju starosnih granica krivine odgovornosti, kao i u pogledu definisanja
kruga omladinske delinkventne populacije, iji pripadnici imaju specifian krivino-
pravni poloaj. Na taj nain, skoro sve savremene krivine legislative, a naroito
u Evropi, normativno diferenciraju razliite starosne kategorije uinilaca krivinih
dela, koje se uopteno posmatrano najee dele na decu, koja zavisno od pojedinih
krivino-pravnih sistema predstavljaju uinioce starosti do 7 godine, ili od 712,
odnosno do 14 ili 15 godina. Drugu starosnu grupu ine maloletnici, gde spadaju
uinioci, koji zavisno od krivino-pravnog sistema najee imaju od 14 do 18 godi-
na, ili do 21 godine, odnosno od 12 do 18 godina, pri emu je u stvari raspon te sta-
rosne grupe u pojedinim krivinim zakonodavstvima izraen kroz odnos odreenog
starosnog minimuma, kada se neko lice vie ne smatra detetom u krivino-pravnom
smislu i odreenog starosnog maksimuma, kada to lice stie krivino-pravni status
punoletnog, odnosno mlaeg punoletnog lica.
9 F. Hirjan i M. Singer, Maloljetnici u krivinom pravu, Zagreb, 1978., str. 3
10 Uslovi materijalnog krivinog prava u pogledu starosne granice sposobnosti za snoenje krivice,
istovremeno predstavljaju i neophodne krivinoprocesne uslove za sticanje subjektiviteta pasivne
stranke u krivinoj proceduri.
88 Milan kuli

U nekim zakonodavstvima, kao to je to sluaj sa veinom evropskih drava,

vri se i posebno starosno klasifikovanje samih maloletnika, koji se npr. dele na mla-
e i starije, a to u normativnom i praktinom smislu ima za svrhu konstituisanje
posebnih krivino-pravnih uslova za izricanje odreenih krivinih sankcija malolet-
nicima koji spadaju u pojedinu starosnu podkategoriju, te za definisanje u odree-
nim situacijama i posebne svrhe krivinih sankcija za odreene starosne kategorije,
ili za odreivanje posebnog tipa krivine procedure, kao i posebnih pravila izvrenja
krivinih sankcija, zavisno od uklopljenosti delinkventa u odreene starosne limite.
Konano, veina savremenih krivino-pravnih sistema obuhvata i posebnu ka-
tegoriju punoletnih uinilaca krivinih dela, koji prema normativnom stanovitu
zakonodavca jo uvek pripadaju omladinskoj populaciji u irem smislu, pa se naj-
ee obeleavaju kao mlai punoletnici, odnosno kao mlaa punoletna lica. Ta
starosna kategorija uinilaca najee nema poseban krivino-pravni status, koji bi
u normativnom smislu bio potpuno autonoman, ali se ta lica, zavisno od reenja
pojedinih krivinih zakonodavstava, mogu npr. blae kanjavati u odreenim si-
tuacijama, ili se prema njima mogu primeniti odreene krivine sankcije koje se
redovno primenjuju u odnosu na maloletnike, odnosno u odnosu na njih se moe
voditi krivina procedura koja se inae primenjuje u pogledu delinkventne aktivno-
sti maloletnih lica.

4. STAROSNA GRANICA SPOSOBNOSTI SNOENJA

KRIVICE U KRIVINOM PRAVU SRBIJE PRAVNA
PRIRODA STAROSNOG LIMITA I ZAKONSKO REENJE
Odredbom lana 2 Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivino-
pravnoj zatiti maloletnika,11 utvreno je da se prema licu koje u vreme izvrenja
protivpravnog dela, u zakonu predvienog kao krivino delo, nije navrilo etrnaest
godina ne mogu izrei krivine sankcije, niti primeniti druge mere koje predvia
Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika.
Norma sadrana u citiranoj odredbi krivinog zakona je ograniavajueg znaenja
ne samo u pogledu vaenja krivinog prava prema navedenoj starosnoj kategoriji
uinilaca krivinih dela, ve i u pogledu mogunosti voenja krivinog postupka,
jer ukoliko se krivine sankcije ne mogu izrei, odnosno druge mere nemenjene ui-
nocima krivinih dela ne mogu primeniti, onda se samim tim, po logici stvari, ne
11 Inae, ve naslov ovog Zakona u njegovom drugom delu koji se odnosi na poloaj maloletnih lica
kao oteenih odreenim krivinim delima, apsolutno nije adekvatan, jer se tu uopte ne radi o
krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, kojom se inae bavi jedan deo Krivinog zakona (krivina
dela protiv braka i porodice, neki oblici krivinih dela protiv ivota i tela itd.), ve je u pitanju
zatita maloletnih lica u samom krivinom postupku u kojem se oni pojavljuju kao oteeni i sve-
doci, a u odnosu na neke esto uobiajene negativne posledice klasine krivine procedure, koja
u mnogim situacijama moe dovesti do tzv. sekundarne viktimazacijje rtve, tj. oteenog. Pojam
maloletnog lica je iri od pojma maloletnika, tako da obuhvata sva fizika lica koja nisu na-
vrila 18 godina, tj. nisu postala punoletna, a gde u krivinopravnom smislu, spadaju kako deca
tj. lica koja nisu navrila 14 godina, tako i maloletnici (lica koja imaju 14 godina, a jo nemaju 18
godina). Prema lanu 112 stav 10 KZ, maloletnim licem se smatra lice koje nije navrilo osamna-
est godina.
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 89

mogu ni izrei, pa je usled toga, i voenje krivinog postupka potpuno iskljueno,

odnosno to je bespredmetno.
Prema odredbi lana 72 nekadanjeg KZ SRJ (kasnije KZ Srbije), bilo je pro-
pisano da se prema maloletniku koji u vreme izvrenja krivinog dela nije navrio
etrnaest godina (dete) ne mogu primeniti krivine sankcije. Ova zakonska odredba
je sadravala dve terminoloke nedoslednosti; prvo, govorilo se o maloletniku koji u
vreme izvrenja krivinog dela nije navrio etrnaest godina, a u zagradi se oznaa-
valo da je re o detetu, to bi bukvalno moralo da znai da su deca posebna kate-
gorija maloletnika, to u sutini nije logino; drugo, govorilo se o primeni krivinih
sankcija, to je ukazivalo da je mogue njihovo izricanje, ali ne i primena, a to bi
bilo potpuno besmisleno, pa se takvo rezonovanje naravno nije ni dogaalo u prak-
si. S druge strane, prethodno citirana odredba lana 2 Zakona o maloletnim uinio-
cima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika, otklanja neloginosti nor-
me iz nekadanjeg KZ SRJ (a istovetna odredba je vaila i u ranije jugoslovenskom
krivinom zakonodavstvu, kao i u potonjem KZ-u Srbije, do donoenja novog KZ-a
iz 2006.) i takoe, na jasan nain ureuje da delo koje je uinilo dete formalno ne
predstavlja krivino delo. Ono je samo delo koje je zakonom propisano kao krivino
delo i koje je protivpravno. Ni ovde se ne utrvruje ta predstavlja formalni osnov
za odreivanje da delo deteta, koje po objektivnim obelejima predstavlja krivino
delo ne bude krivino delo, a to pitanje emo detaljnije objasniti u daljem tekstu,
nakon analize reenja iz naeg nekadanjeg krivinog materijalnog prava, koje je i
posluilo kao odgovarajua osnova za reenje koje je sada sadrano u lanu 2 Zako-
na o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika.
Sutinski znaaj krivinopravne norme nekada sadrane u odredbi lana 72 KZ
SRJ (kasnije do 2006. godine i u KZ-u Srbije),12 se ogledao ne samo u nemogu-
nosti primene krivinih sankcija u odnosu na decu, (uinioce krivinog dela koji u
vreme izvrenja dela nisu navrili etrnaest godina), ve i u nemogunosti voenja
krivinog postupka protiv tih lica, u okviru kojeg bi se jedino i mogle izrei krivi-
ne sankcije, to predstavlja i apsolutni condicio sine qua non za njihovu eventualnu
primenu. Ali u citiranoj odredbi se ne moe sa sigurnou utvrditi koji je krivino-
pravni osnov, ili krivinopravni temelj, te nemogunosti primene krivinih sankcija
u odnosu na decu i sledstveno tome nemogunosti voenja krivinog postupka u
odnosu na lica te starosne kategorije. Krivinopravna teorija se o tome u principu
ne izjanjava na potpuno jasan nain, smatrajui verovatno da to pitanje nije spor-
no, ili da nije suvie bitno. Nama se ini da je ipak potrebno da se pokua reavanje
tog problema.
12 Ova norma je od znaaja, iako vie ne predstavlja deo naeg pozitivnog prava, s obzirom da se
jo uvek veliki broj radova iz nae i nekadanje jugoslovenske krivinopravne teorije, odnosi na
sadrinu te odredbe, pri emu treba imati u vidu da se u tim radovima esto pie o krivinoj
odgovornosti, koja od donoenja novog Krivinog Zakonika Srbije iz 2006. godine, vie ne pred-
stavlja pojam iz domena pozitivnog krivinog prava, ali koji se, kao to smo ve objanjavali, u
odreenoj meri moe koristiti u tehnikom smislu. Inae, kao to smo prethodno ve objasnili,
izraz starosna granica krivine odgovornosti, se esto koristi u istraivanjima (pre svega, objav-
ljenim na engleskom jeziku minimum age for criminal responsibility), koja se bave komparativ-
nim krivinim pravom.
90 Milan kuli

ini se da je jedino realno, da se nemogunost primene krivinih sankcija

prema licima koja nisu navrila etrnaest godina u vreme izvrenja dela, kao i ne-
mogunost voenja postupka prema njima, tretira kao apsolutno oslobaanje lica
te starosne kategorije od krivine odgovornosti,13 odnosno kao apsolutna nemogu-
nost da ta lica snose krivicu u odnosu na protivpravno delo, odreeno zakonom
kao krivino delo. Tako npr. B. ejovi, 14 navodi da lica koja nisu navrila etrnaest
godina nisu u stanju da shvate znaaj svojih postupaka i da njima upravljaju, tako
da izvreno delo nije rezultat njihovog asocijalnog stava odnosno ponaanja, ve
rezultat nedostatka kontrole, odnosno nadzora roditelja ili vaspitaa, tako da iz tih
razloga mere za njihovo vaspitanje treba primeniti na tom planu, a ne na planu
mera koje sadri krivino pravo, bolje reeno zakonodavstvo. Mada citirani autor
ne govori explicitno o krivinoj neodgovornosti lica mlaih od etrnaest godina, on
prema naem shvatanju to izraava implicitno time to oigledno koristi terminolo-
giju koja upuuje na problematiku krivine odgovornosti (krivice prema sadanjoj
zakonskoj terminologiji) i to u njena dva sadrinska aspekta intelektualnom; (...
nisu u stanju da shvate znaaj svojih postupaka...) i voluntativnom; (...i da njima
upravljaju...). K. Vodopivec zakljuuje da je u evropskom pravu pedesetih godina
preovladalo stanovite prema kojem maloletnik nije minijaturna odrasla osoba,
krivino odgovorna, sve do trenutka, kada sud iskljui njegovu krivinu odgovor-
nost usled nedostatka sposobnosti rasuivanja. 15 Ovim se ne definie pravna priro-
da starosne granice, ve se samo na izvestan nain apostrofira oboriva pretpostavka
krivine odgovornosti maloletnika koji je u vreme izvrenja dela navrio odreenu
starosnu dob, pod uslovom da je i inae posedovao sve ostale klasine atribute kri-
vine odgovornosti elementi uraunljivosti i krivice (vinosti).16
13 Treba imati u vidu da je u vreme, kada su citirani autori pisali o krivinoj odgovornosti malo-
letnika, odnosno eksplicitno ili implicitno o njihovoj krivinoj neodgovornosti, krivina
odgovornost bila pozitivnopravni institut naeg materijalnog krivinog prava (spoj uraunljivosti
i odgovarajueg oblika krivice), ali i procesnog krivinog zakonodavstva (na primer, jedan od
razloga za donoenje oslobaajue presude), to sada nije sluaj.
14 B. ejovi, Krivino pravo u sudskoj praksi, Prva knjiga Opti deo, Beograd, 1985., str. 494.
15 K. Vodopivec, Nae mladinsko sodstvo, Pravnik, 1955, br. 79, str. 201.
16 Vinost je u stvari, sinonim za krivicu i nekada je (mada ne sasvim dosledno), bila uobiaje-
na u naoj krivinopravnoj teoriji, a pod njenim uticajem i u praksi, iako formalno nikada nije
bila zakonski termin, dok krivica kao poseban izraz nije egzistirala u krivinom materijalnom
zakonodavstvu, niti je bila prihvaena od strane veine teoretiara, to je uticalo i na praksu,
koja je samo u figurativnom smislu koristila termin krivica, kao razliitu oblast od parnice.
Krivica je na izvestan nain svoje mesto uvek imala u krivinom procesnom zakonodavstvu,
jer se izreka osuujue presude svodi na konstataciju o postojanju krivice. Dakle, nikada se u
osuujuoj presudi nije konstatovalo da je optueni vin, ve jedino da je kriv. Krivica je kod
nas uvek egzistirala i u drugim krivinoprocesnim institutima, kao to je na primer, nekadanja
formulacija pretpostavke nevinosti, bila izraavana kroz pravilo da se niko ne smatra krivim,
ili je krivica u odreenom obliku postojala u samom terminu okrivljeni itd. Sada je krivica
zakonski termin i u materijalnom krivinom pravu, a kako se vinost, kao i ranije, ni sada ne
spominje u Krivinom zakoniku, taj se termin sve manje upotrebljava i u praksi, mada se tu jo
uvek ponekad moe sresti, to je posledica izvesne inercije i steenih navika. Naa savremena
krivinopravna nauka je nakon stupanja na snagu Krivinog zakonika iz 2006 godine, u najveoj
meri, potpuno napustila izraz vinost. Interesantno je da vinost koja predstavlja re ruskog
porekla nije uobiajena u tzv. obinom jeziku, iako je decenijama bila zastupljena u zakonskoj i
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 91

Z. Stojanovi navodi da se nekadanjom odredbom l. 72 KZ SRJ odreuje do-

nja starosna granica ispod koje se iskljuuje primena bilo koje krivine sankcije, to
istovremeno znai i iskljuenje primene krivinog zakonodavstva i nadlenosti pra-
vosudnih organa, tako da se prema licu koje u vreme izvrenja krivinog dela nije
navrilo etrnaest godina (dete u krivinopravnom smislu), mogu primeniti mere
koje predviaju zakonski propisi kojima se reguliu porodini odnosi.17 Mada inae
odlino zapaa odreene kontradikcije koje postoje izmeu termina krivica i krivi-
na (krivinpravna) odgovornost u naem krivinom pravu,18 uz isticanje da krivi-
ca predstavlja jedan od etiri obavezna elementa u optem pojmu krivinog dela,19
citirani autor se ne izjanjava izriito o tome da li je lice koje je u vreme izvrenja
krivinog dela nije navrilo etrnaest godina krivino odgovorno, odnosno da li je
naelno (ne)sposobno da bude krivo. To je ovaj autor inio u vreme vaenja ranijeg
normativnog reenja materijalnog krivinog prava, za koje je bilo karakteristino da
je krivino delo definisalo na nain koji je (mada je to teorijski osporavano),20 bio

naunoj krivinopravnoj terminologiji, dok je obrnuto, re nevinost, kao jeziki opozit vinosti,
veoma uobiajena, kako u zakonima, pa i u Ustavu (na primer, pretpostavka nevinosti), tako i u
ivotu. Suprotno ovome, izraz krivica je takoe, veoma uobiajen u tzv. obinom, ivotnom
govoru, dok on i nema neki svoj jeziki opozit, jer izraz nekrivica, praktino ne egzistira, a
pitanje je da li bi se i mogao smatrati gramatiki korektnim. Ovo je pitanje nekada smatrano
znaajnim i u domenu krivinog procesnog prava, pre svega, u vezi dejstva pretpostavke nevi-
nosti. Nekada je u naem ZKP-u pretpostavka nevinosti bila regulisana na neto drugaiji nain,
odnosno kao pretpostavka nekrivice, pa se tako utvrivalo da niko ne moe biti smatran krivim
za krivino delo dok to ne bude utvreno pravnosnanom odlukom nadlenog suda. U teoriji se
ponekad isticalo kako se ne moe prezumpcija nevinosti izvoditi iz jedne odredbe u kojoj se re
nevinost i ne pominje (T. Vasiljevi i M. Gruba, Komentar Zakonika o krivinom postupku,
Slubeni glasnik, Beograd, 2005., str. 31). U stvari, ovo shvatanje previa da su u jezikom smi-
slu pojmovi vinost i krivica sutinski sinonimi, pa je shodno tome, opet u jezikom smislu,
potpuno isto znaenje i njihovih opozita nevinosti i nekrivice, s tim da je u uobiajenom
govoru re nevinost prilino uobiajena, dok je re nekrivica neuobiajena i praktino se ni
ne upotrebljava, iako je obrnuto re krivica sasvim jasnog znaenja i ima iroku jeziku, pa i
pravnu upotrebu. Drugim reima, logiki i jeziki je potpuno jednakog znaenja kada se neko,
odnosno svako smatra nevinim i kada se ne smatra krivim, ali nije sporno da je jasnije znae-
nje pretpostavke nevinosti koja se formulie u pozitivnom obliku, te da u tom sluaju ona ima i
neto pozitivniju simboliku konotaciju i psiholoko znaenje za okrivljenog, pa je u tom pravcu
i ila poslednja modifikacija odredbe l. 3 stav 2 naeg Zakonika o krivinom postupku. Takva
terminoloka intervencija je bila opravdana i sa stanovita meunarodnopravnih pravila, jer se u
svim relevantnim aktima te vrste pretpostavka nevinosti definie na pozitivan nain, kao pravo
lica da se smatra nevinim. Naravno, sada je ta usklaenost samo dodatno pojaana i na jednom
terminolokom nivou, ali sutinski, apsolutno nema nikakve razlike izmeu nevinosti i nekrivice.
17 Z. Stojanovi, Krivino pravo opti deo, peto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Slubeni gla-
snik, Beograd, 2002., str. 376.
18 Ovo zapaanje citiranog autora (Z. Stojanovi), se odnosilo na nae ranije krivino zakonodav-
stvo, koje je sadravalo kao poseban pojam krivinu odgovornost, koja vie ne egzistira u Krivi-
nom zakoniku Srbije iz 2006. godine.
19 Ibid., str. 172173.
20 Naime, krivino delo je nekada (to je kod nas trajalo decenijama), bilo zakonski definisano kao
drutveno opasno delo koje je zakonom odreeno kao krivino delo i ija su obeleja odreena
zakonom (lan 8 stav 1 KZ SFRJ), to je u osnovi asociralo na objektivni pojam krivinog dela, jer
u ovoj definiciji svoje striktno odreeno mesto nije nala i vinost, odnosno krivica, koja je tada
svrstavana u okvire posebnog pojma krivine odgovornosti, odnosno zakonskog odreivanja da
92 Milan kuli

dosta blizak objektivnom pojmu krivinog dela, a pri tom, je kao poseban zakonski
pojam egzistirala krivina odgovornost. U svetlu novog zakonskog reenja, prethod-
no citirani autor istie da se krivino pravo ne primenjuje na lica koja nisu dostigla
odreeni starosni uzrast, jer kod njih ne moe postojati krivica,21 pa zbog toga, ni
krivino delo.22
Bez suvinog udubljivanja u prilino sloena teorijska pitanja krivice, ini nam
se, da ba u odnosu na krivinopravni poloaj maloletnika, itav niz problema zah-
teva odgovarajue objanjenje. Naime, kako to istie Z. Stojanovi, krivica je element
u optem pojmu krivinog dela, a krivina odgovornost je pre svega konstatacija, tj.
utvrivanje da neko ispunjava uslove za krivinu odgovornost, tako da taj termin
ima preteno deklarativni a ne sutinski karakter.23 Meutim, krivica se ne moe
utvrivati bez krivinog postupka, odnosno bez donoenja odluke kojom se ona
konstatuje u zahtevanim krivinoprocesnim formama.
Znai li to da ne postoji krivino delo ukoliko je uinilac ostao nepoznat pa
krivini postupak protiv njega nije ni voen, ili ukoliko je voen i zavren bez utvr-
ivanja krivice reenjem o obustavi postupka, odbacivanjem optunice, odbijaju-
om odnosno oslobaajuom presudom i tsl. ? U stvari, krivino delo tada postoji
u objektivnom odnosno realnom smislu, ukoliko je potpuno izvesno da je odreena
relevantna posledica nastupila kao rezultat krivinog dela a ne npr. sluaja ili vie
sile, ali ono ne postoji kao rezultat zakonom utvrene krivice, tj. tada nije u kri-
vinom postupku i na zakonom propisan nain utvrena krivica konkretnog lica.
Slino tome, ako delo kojim su ispunjena objektivna obeleja krivinog dela (protiv-
pravnost i odreenost u zakonu), uini lice koje u vreme izvrenja nije imalo 14 go-
dina, ono za to delo ne snosi krivi krivicu, a tada se ni ne pokree krivini postupak,
a ako se i podnese krivina prijava ona se odbacuje, odnosno postupak se obustavlja
kada se utvrdi starost uinioca ali takvo delo svakako postoji ako ima sva objektivna
obeleja krivinog dela. Ono tada postoji kao protivpravno delo koje je zakonom
je krivino odgovoran uinilac koji je uraunljiv i koji je krivino delo uinio sa umiljajem ili
iz nehata (lan 11stav 1 KZ SFRJ). U teoriji se pri tom, isticalo da je u naoj krivinopravnoj
literaturi preteno usvojeno shvatanje da je i vinost (krivica) uinioca obeleje krivinog dela, pri
emu se to, kada je re o tadanjem normativnom reenju, u osnovi obrazlagalo time da je inje-
nica da Krivini zakon poznaje krivino delo i krivinu odgovornost kao dva odvojena pojma,
ali koja su meusobno povezana u toj meri da oba predstavljaju zasebnu i to osnovnu jedinicu u
sistemu opteg dela Krivinog zakona, pa je stoga teorija preteno konstruisala sledei opti po-
jam krivinog dela: delo, odnosno ponaanje oveka koje je drutveno opasno, zakonom odre-
eno po obelejima kao krivino delo i za koje je uinilac vin, tj. u pogledu kojeg je postupao sa
umiljajem ili iz nehata. Vie o tome: Grupa autora (redakcija N. Srzenti), Komentar Krivinog
zakona SFRJ, Beograd, 1986., str. 4041.
21 Inae, Z. Stojanovi objanjava da se u Srbiji u 19. veku koristio termin pripisivati u krivicu, tj.
biti kriv (prema . Ceniu), dok se termin vinost u naoj krivinopravnoj teoriji koristi od
poetka dvadesetog veka, nastajui kao prevod nemake rei Schuld, najverovatnije pod utica-
jem ruskog jezika. Inae, Schuld, na nemakom i znai krivica, dok schuldig znai kriv.
Citirani autor konstatuje da je vinost kvazi nauni termin, koji je bez potrebe poetkom XX veka
uveden u nau krivinopravnu terminologiju, te da on donekle zamagljuje stvari i vie odgovara
psiholokom shvatanju tog pojma. Vie o tome: Z. Stojanovi, Krivino pravo opti deo, XVI
izdanje, Pravna knjiga, Beograd, 2009., str. 138140.
22 Z. Stojanovi, Krivino pravo, CIDPodgorica, 2008., str. 356.
23 Z. Stojanovi, Komentar krivinog zakonika Slubeni glasnik Beograd, 2006., str. 172173.
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 93

odreeno kao krivino delo, ali ono formalno nije krivino delo, jer mu nedostaje
krivica kao subjektivni element krivinog dela.
. Lazin je jedan od retkih autora, koji eksplicitno i po nama sasvim ispravno
istie da deca lica koja su uinila krivino delo u periodu do 14 godina starosti,
nisu krivino odgovorna, tj. ne mogu snositi krivicu za uinjeno delo,24 ali se ovaj
autor, osim to navodi da se u odnosu na decu ne moe voditi krivini postupak,
niti izricati krivine sankcije, ne uputa u odreivanje osnova krivine neodgovor-
nosti dece (nesposobnosti snoenja krivice), to je i logino, jer je njegovo zapaanje
istaknuto u okviru rada koji je prvenstveno krivinoprocesne orijentacije, a nije u
veoj odnosno bitnoj meri usmeren na reavanje problema materijalnog krivinog
prava.25
Interesantno je shvatanje relativno novije hrvatske teorije, gde se prvo zaklju-
uje da je prema deci (uinioci koji u vreme izvrenja krivinog dela nisu navrili
etrnaest godina) iskljuuje primena kaznenog zakonodavstva, a pri tom se kon-
statuje da zakon ne kae nita zato se kazneno zakonodavstvo ne primenjuje pre-
ma deci, da bi zatim autori zakljuili da su deca uvek neubrojiva.26 Neubrojivost,
predstavlja prvi sastojak krivnje i biti ubrojiv znai biti sposoban za krivnju a u
novijoj hrvatskoj krivinopravnoj terminologiji ona u stvari predstavlja drugi izraz
za neuraunljivost, to se jasno vidi i iz zakonske definicije (lan 40 stav 2); neubro-
jiva je osoba koja u vrijeme ostvarenja zakonskih obileja kaznenog dela nije bila u
mogunosti shvatiti znaenje svojeg postupanja ili nije mogla vladati svojom voljom
zbog duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti, nedovoljnog duevnog
razvoja ili neke druge tee duevne smetnje.27
Nije jasno zato prethodno citirani autori apriorno svrstavaju decu u neubro-
jive odnosno neuraunljive, to bi inae moda moglo da se prihvati kao neka ka-
tegorija neuraunljivosti sui generis, ali ne i u optem smislu, jer bi se onda kod
svakog deteta moralo utvrivati postojanje nekog od psiholokih i biolokih osnova
neubrojivosti odnosno neuraunjivosti, to se kod dece inae ne radi, pa stoga i
smatramo da je ovakvo odreivanje ratia krivine neodgovornosti dece, odnosno
neprimenjivanja krivinog zakona prema njima, u osnovi pogreno, tj. nije dovoljno
obrazloeno, niti je na logian nain distancirano od neuraunljivosti (ubrojivosti)
u optem smislu.
Postavljanje neoborive pretpostavke da je svaki uinilac krivinog dela, ili dela
koje po svojim obelejima odgovara krivinom delu, automatski zato to nije na-
vrio odreene godine starosti, samim tim neuraunljiv, po naem miljenju nije
opravdano, pa ak nije ni mogue, to predstavlja jo jednu potvrdu da se osnov
za krivinu neodgovornost dece ne moe temeljiti na optim krivinopravnim ka-
tegorijama koje inae vae za veinu situaciju i pre svega u odnosu na punoletne
uinioce. Suprotno prethodno citiranom stavu, jedan stariji hrvatski autor (iz ta-

24 Treba imati u vidu da je ovaj rad citiranog autora pisan i objavljen u vreme kada je izraz krivi-
na odgovornost postojao u naem krivinom materijalnom i procesnom pravu.
25 . Lazin, Posebni i pomoni krivini postupci, Beograd, 1995., str. 51.
26 . Horvati i P. Novoselec, Kazneno pravo Opi dio, Zagreb, 1999., str. 144.
27 Ibid., str. 254.
94 Milan kuli

danje socijalistike republike) se, kao to je to i inae bilo uobiajeno i za krivino

pravo nekadanje SFRJ, ne uputa u odreivanje ratia, odnosno teorijskog osnova
neprimenjivanja krivinog prava u odnosu na decu kao uinioce krivinih dela, ve
samo konstatuje da je starosna dob od 14 godina mea izmeu kaznenog i izvan-
kaznenog, tako da do 14 godina nema kaznene intervencije, iako nije iskljuena
mogunost dravne intervencije u drugom obliku.28
Obina logika jasno ukazuje da se u realnom smislu nikako ne moe govoriti
o apriornoj neuraunljivosti uinilaca protivpravnih dela u zakonu odreenih kao
krivina, koji u vreme izvrenja takvog dela nisu navrili etrnaest godina, jer kod
njih po pravilu ne postoji neki od alternativno predvienih biolokih osnova neu-
raunljivosti: a) duevna bolest; b) privremena duevna poremeenost, v) zaostali
duevni razvoj), ili g) druga tea duevna poremeenost, ak iako se apriorno uzme,
(kao to smo ve naveli citirano shvatanje), da kod dece po pravilu postoji psiholoki
osnov u vidu nemogunosti shvatanja znaaja svog dela ili sposobnosti upravljanja
svojim postupcima.
Na izvestan nain bi apriorno i automatsko svrstavanje dece u neuraunljive bilo
i poniavajue, jer bi se moglo svesti na poistoveivanje kako sa nepotrebnim parale-
lizmom u odnosu na osobe koje su duevno bolesne, duevno poremeene, odnosno
mentalno zaostale, tako i sa domaim ivotinjama za koje je naravno, nesporno da ne
mogu krivino da odgovaraju (ne mogu biti pozivane na odgovornost), tj. ne mogu
biti krive za dela koja bi inae, da su ih uinili ljudi mogla biti krivina dela. Obe ova-
kve opcije imaju izrazito negativnu konotaciju, pa je i iz tih razloga potpuno neoprav-
dano stanovite o apriornoj, odnosno izvesnoj imanentnoj neuraunljivosti dece, tj.
lica koja se smatraju decom, jer nemaju odgovarajui uzrast.
Takoe se ne moe govoriti ni o apriornom iskljuenju odreenog oblika kri-
vice kod uinilaca dela, koja imaju objektivna obeleja krivinih dela, kada takvi
uinioci nisu u vreme izvrenja dela navrili etrnaest godina, jer sama injenica
njihovog starosnog doba ne moe apriorno ukazivati na apsolutno iskljuenje umi-
ljaja ili nehata u odnosu na uinjeno delo. Kako krivica naelno ne postoji, bilo
zbog nepostojanja uraunljivosti, jer samo uraunljivo lice moe biti krivo,29 bilo
zbog nepostojanja elemenata odreenog oblika krivice (umiljaja, odnosno nehata,
ukoliko se radi o delu koje moe biti i nehatnog karaktera), kada se radi o ura-
unljivom licu, postavlja se pitanje ta je to to naelno nedostaje kod lica koja u
vreme izvrenja dela nisu imala punih etrnaest godina, pa da ona nikako ne mogu
biti kriva za uinjeno delo, koje je protivpravno i odreeno zakonom kao krivino
delo?
Kod takvih uinilaca jednostavno nedostaje odreeni uzrast kao jedna potpuno
objektivna injenica koju uopte nije potrebno vrednovati i objanjavati na bilo koji
nain u kvalitatativnom smislu. Radi se o isto objektivnom i kvantitativnom kriteri-
jumu. Lice koje u vreme izvrenja dela nije imalo etrnaest godina, moe biti indivi-
28 F. Bai, Kazneno pravo Opi dio, peto preraeno i proireno izdanje, Informator, Zagreb,
1998., str. 508.
29 Kako to objanjava Z. Stojanovi (Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 2006., str. 102); ui-
nilac koji je krivino delo uinio u stanju neuraunljivosti ne moe biti smatran krivim, odnosno
neuraunljivost iskljuuje krivicu kao obavezan element krivinog dela.
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 95

dualno izuzetno zrelo i inteligentno, ispunjavati sve potrebne uslove koji se formal-
no odnose na intelektualnu i voluntativnu sposobnost, ali ono nikako ne moe biti
krivo, jer jednostavno nema odgovarajuu starosnu dob.
Ovde se mogu postaviti dva osnovna pitanja: da li je zakonodavac uopte i us-
postavio krivinu neodgovornost dece koja nisu navrila etrnaest godina, odnosno
njihovu nesposobnost da snose krivicu, te ukoliko je zaista tako, na emu se teme-
lji naelna postavka o njihovoj krivinoj neodgovornosti, odnosno njihovoj nespo-
sobnosti da budu kriva za uinjeno delo. Na prvo pitanje odgovaramo pozitivno i
to ne samo iz ve iznetih razloga, da se u teoriji preteno govori o nemogunosti
dece da shvate znaaj svog dela, niti da procene dozvoljenost ili zabranjenost svojih
postupaka,30 (to predstavlja implicitno ukazivanje na njihovu krivinu neodgovor-
nost, odnosno nesposobnost snoenja krivice, ali bez preciziranja o kom se osnovu
radi), ve i iz sutinskog razloga da nije mogue na bilo koji drugi nain zasnovati
nemogunost primenjivanja krivinih sankcija prema tim licima, a to povlai i ne-
mogunost voenja postupka prema njima. Ali pitanje osnova na kome se zasniva
krivina neodgovornost (nemogunost da budu krivi) uinilaca koji u vreme izvr-
enja dela nisu imali navrenih etrnaest godina zahteva malo sloenije objanjenje.
Taj osnov je oigledno samostalan u odnosu na opta pravila utvrivanja sposobno-
sti za snoenje krivice, kada se zahteva ustanovljavanje uraunljivosti uinioca.
Zakonodavac je, proglaavajui da se u odnosu na decu koja nisu navrila e-
trnaest godina ne mogu izrei i primeniti krivine sankcije, kao ni druge mere koje
se inae mogu izrei i primeniti maloletnicima, prema naem shvatanju njih odre-
dio kao apsolutno krivino neodgovorne, odnosno apsolutno nesposobne za snoenje
krivice,31 jer se suprotno ni u kom sluaju ne moe utvrivati, dok je u uobiajenim
sluajevima utvrivanja na primer, uraunljivosti, pretpostavka da je neko lice bilo
uraunljivo, pa se ukoliko postoje odgovarajui osnovi, moe utvrivati suprotno.
Mada se u zakonu ne koristi termin krivino neodgovorni, odnosno nesposobni
da snose krivicu, jasno je da se radi o krivinoj neodgovornosti, tj. nesposobnosti

30 Tako i LJ. Lazarevi navodi: Ovakav stav zakona u skladu je sa vladajuim koncepcijama da se
borba protiv delinkventnog ponaanja lica ovog starosnog doba ne moe voditi primenom mera
krivinog prava. Stepen njhovog duevnog razvoja je takav da, po pravilu, nisu svesna stvarnog
znaaja svojih postupaka. Primena krivine sankcije prema deci nema moralnog osnova, a ne
bi bila ni svrsishodna, jer ova lica nisu u stanju da shvate pravi smisao izreene sankcije. Nji-
hovo asocijalno ponaanje rezultat je, po pravilu, odsustva neophodne brige i staranja roditelja
ili drugih lica koja su duna da se o njima brinu. Grupa autora: Komentar Krivinog zakona
SFRJ, Beograd, 1986., str. 295. U stvari, ovo shvatanje se ni ne bavi utvrivanjem pravne osnove
nemogunosti dece da budu krivino odgovorna, odnosno da snose krivicu za uinjeno delo,
ve je ono u osnovi posveeno objanjavanju (ne)sposobnosti te kategorije lica da shvate znaaj
krivine sankcije, uz ukazivanje na prethodnu odgovornost onih koji bi trebalo da se bave vas-
pitanjem dece, to predstavlja element etiolokog pogleda na ovo pitanje, pa se stoga, ovde vie
radi o psiholoko-sociolokom nego o pravnom objanjenju.
31 Kako su krivica i vinost sinonimi, ovde bi se moglo koristiti i objanjenje da se deca zakonski tre-
tiraju kao objektivno nevina za uinjeno protivpravno delo, koje je zakonom utvreno kao krivi-
no delo, ali bi i to takoe, bilo prilino neuobiajeno sa stanovita terminologije koja se koristi u
naoj krivinopravnoj nauci i praksi, te ustaljenih shvatanja, mada formalno-pravno posmatrano,
uvek kada neko za odreeno delo nije kriv, on je po logici stvari, svakako nevin u odnosu na
to krivino delo.
96 Milan kuli

snoenja krivice, jer ak i etimoloki posmatrano, izraz odgovornost upuuje na to

da je neko lice sposobno da za neto odgovara, te da se moe od strane nadlenih
organa i pozvati na odgovornost, to je i razlog da jo uvek paralelno i povremeno
sa terminom nesposobnost snoenja krivice, upotrebljavamo i ovaj izraz, koji je
tehnikog karaktera i kao takav, vie ne postoji u Krivinom zakoniku.
Kada se prema detetu ne mogu izricati i primenjivati krivine sankcije, odno-
sno druge mere krivinopravnog karaktera, niti voditi krivini postupak, jasno je da
ono ne moe krivino odgovarati za uinjeno delo (delo se detetu ne moe stavljati
na teret), pa dete stoga i smatramo apsolutno i objektivno nesposobnim za sno-
enje krivice. Ovakvo postupanje naeg zakonodavca, koji decu jedino implicitno
proglaava nesposobnom za snoenje krivice, a eksplicitno samo govori o nemo-
gunosti da se prema njima izriu i primenjuju krivine sankcije, odnosno druge
mere krivinopravnog karakera, je motivisano kriminalno-politikim razlozima koji
ne opravdavaju krivino gonjenje lica mlaih starosnih kategorija, slino kao to se
to po pravilu, ini i u komparativnom pravu.
Dakle, ovde se ne radi o naelnom stavu da dete nije sposobno da shvati znaaj
svog dela zbog svoje nezrelosti,32 ve se jednostavno apriorno smatra da lica odre-
enog uzrasta, ne mogu ni u kom sluaju snositi krivicu, pa stoga ni njihova pro-
tivpravna dela odreena zakonom kao krivina dela, ne predstavljaju krivina dela.
Stoga su takva lica u objektivnom smislu nesposobna da budu kriva za uinjena
dela, koja inae ispunjavaju sva objektivna obeleja krivinih dela, tj. odreena su
zakonom kao krivina dela i protivpravnog su karaktera.
32 Sutinski ratio legis pravila po kojem deca ne mogu biti kriva za uinjeno delo koje je protivpravno i
zakonom odreeno kao krivino delo (a koje je samo implicitno zakonsko reenje, jer zakonodavac
jedino govori o nemogunosti krivinog sankcionisanja i preduzimanja drugih mera propisanih
za maloletne uinioce krivinih dela, to implicitno, ali nedvosmisleno iskljuuje i mogunost
voenja krivinog postupka), je svakako utemeljen na naelnoj ideji da su lica tog starosnog
uzrasta po pravilu nedovoljno zrela da bi mogla imati potreban subjektivni odnos prema svom
delu, odnosno da bi im se delo moglo pripisati u krivicu. Meutim, niti je to na takav nain
formulisano u Krivinom zakoniku (u kojem se, kao to je objanjeno, eksplicitno uopte ne govori
o nesposobnosti snoenja krivice, kada je re o deci), niti tako neto uvek mora biti sluaj u praksi,
jer nije nimalo retko, da je osoba koja jo nije navrila etrnaest godina, faktiki daleko zrelija od
pojedinih maloletnika (naroito kada su u pitanju mlai maloletnici), pa i od nekih punoletnih
lica. S druge strane, naelna (ne)zrelost dece nije i jedini ratio legis implicitno formulisane zakonske
nemogunosti da ona snose krivicu za uinjeno delo koje je protivpravno i zakonom odreeno
kao krivino delo (nemogunost izricanja krivinih sankcija, niti primenjivanja drugih mera koje
predvia Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika),
ve na takvo zakonsko reenje uticaj imaju i drugi razlozi, poput: 1) naelne koncepcije po kojoj
je besmisleno lica mlaih starosnih kategorija izlagati krivinom gonjenju i krivinim sankcijama
koje proizlaze iz krivinog postupka, 2) nepostojanja bitne razlike izmeu veine krivinih sankcija
koje se mogu izrei maloletnicima (to je posebno upadljivo kada se radi o mlaim maloletnici-
ma) i mera koje se u okviru socijalne zatite preduzimaju u odnosu na decu koja su uinila delo
koje je protivpravno i zakonom odreeno kao krivino delo, to se naravno, nikako ne odnosi na
maloletniki zatvor, pa ni na upuivanje u vaspitno-popravni dom, ali treba imati u vidu da se
maloletniki zatvor, moe izrei samo starijim maloletnicima, te da se kod nas ve decenijama ta
krivina sankcija, tj. jedina kazna propisana za maloletnike, izrie u manje od 1 % sluajeva, dok
se upuivanjem u vaspitno-popravni dom reaguje na najvie 5 do 6 % maloletnike delinkvencije,
3) tendencije da licima mlaih starosnih kategorija iz naelnih razloga treba davati drugu ansu
i neizlagati ih stigmatizaciji, koja je u odreenoj meri neizbena, a do koje svakako dovodi krivini
postupak i posebno, krivina sankcija koja se u tom postupku izrie.
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 97

Postavlja se pitanje zato zakonodavac ipak ne upotrebljava termin nemogu-

nost snoenja krivice, odnosno zato izriito ne navede da su uinioci dela koja su
protivpravna i zakonom odreena kao krivina dela, a koji u vreme izvrenja takvog
dela nisu navrili etrnaest godina, nesposobni da budu krivi, odnosno, zato se ne
utvruje da deca ne mogu snositi krivicu, ve samo objanjava da se prema njima
ne mogu izricati i primenjivati krivine sankcije, odnosno druge mere propisane
Zakonom o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti malolet-
nih lica, to se, kao to smo ve objasnili, u sadrinskom i sutinskom smislu svodi
na isto. Nama se ini da se odgovor s jedne strane, krije u nastojanju zakonodavca
da u ovom sluaju ne napravi izuzetak u odnosu na optu koncepciju subjektivnog
elementa krivinog dela, koji se sastoji od krivice, a koja naelno moe postojati
samo kada se radi o uraunljivim licima, dok je to s druge strane, ishod i jedne pri-
lino duge tradicije, jer je navedeno zakonsko reenje proizilo iz slinog prethodno
citirnog reenja naeg ranijeg zakonodavstva, koje je kao takvo vailo vie decenija.
Ovakva koncepcija objektivne nesposobnosti dece da snose krivicu, se moe
oznaiti kao striktna, ili apsolutna nesposobnost snoenja krivice uinilaca protiv-
pravnih dela odreenih zakonom kao krivina dela, tog starosnog doba, slino kao
to u nekim drugim krivino-pravnim sistemima, obrnuto postoji tzv. strict liability,
za uinioce nekih krivinih dela, a to se sa stanovita naeg pozitivnog prava i pri-
hvaenih teorijskih koncepcija, suvie pribliava objektivnoj odgovornosti, koja je
neprimerena savremenom krivinom pravu. Suprotno ovome, moemo da uoimo,
da kada su u pitanju deca koja u vreme izvrenja dela nisu navrila etrnaest godina,
njihov krivino-pravni poloaj ukazuje na objektivnu nemogunost snoenja krivi-
ce, to je motivisano preteno kriminalno-politikim i opte humanim razlozima
neizlaganja suvie mladih lica krivinom progonu. U optem smislu, ovakvo norma-
tivno reenje je diktirano i meunarodnim obavezama nae zemlje, jer je u odredbi
l. 4. st. 1 Standardnih minimalnih pravila Ujedinjenih nacija za maloletniko pravo-
sue predvieno da u pravnim sistemima koji poznaju pojam minimalnog uzrasta
za krivinu odgovornost maloletnika,33 ta granica nee biti vezana za suvie rani
uzrast, imajui u vidu emotivnu, mentalnu i intelektualnu zrelost.34
Razlike izmeu maloletnih ili punoletnih uinilaca krivinih dela koji ne snose
krivicu i dece uinilaca dela kojima su ispunjeni objektivni elementi krivinih dela
(protivpravnost i odreenost u zakonu), koja u vreme izvrenja dela nisu navrila
etrnaest godina, se svode na sledee diferencijalne konstatacije:
1. Osnov nepostojanja krivice maloletnih ili punoletnih uinilaca dela koja su
protivpravna i zakonom odreena kao krivina (bilo zbog neuraunljivosti,
ili usled nepostojanja odreenog oblika krivice) i objektivne nesposobnosti
da snose krivicu onih uinilaca koji u vreme izvrenja dela nisu navrili
etrnaest godina, se sutinski razlikuje, jer je u prvom sluaju neophodno

33 I u ovom primeru se uoava relativno esta upotreba izraza krivina odgovornost odnosno
starosna granica krivine odgovornosti, to uz ve objanjen stav o tehnikom karakteru termi-
na krivina odgovornost, takoe daje mogunost da se taj izraz, iako vie ne postoji kao takav u
naem KZ-u, jo uvek i samo donekle upotrebljava u teorijskom smislu.
34 Pekinka pravila Rezolucija br. 40/33 Generalne skuptine Ujedinjenih nacija od 29. novembra
1985. godine.
98 Milan kuli

postojanje odreenih posebnih zakonom normiranih uslova,35 a u drugom

je dovoljno samo da uinilac nije preao odreeni starosni limit, to takoe
predstavlja odreeni zakonom normirani uslov, ali je on mnogo jednostav-
niji i utvruje se mehanikom konstatacijom da konkretno lice u vreme
izvrenja protivpravnog dela odreenog zakonom kao krivino delo, nije
imalo odreeni uzrast;
2. Utvrivanje uslova za postojanje krivice punoletnih uinilaca je prilino
sloeno, zavisno od konkretnog sluaja, dok je kada je re o krivinoj ne-
odgovornosti usled odreenog starosnog doba, odnosno objektivnoj nemo-
gunosti da se snosi krivica jer lice nije navrilo odreeni uzrast, dovoljno
da se utvrdi da uinilac krivinog dela u vreme izvrenja dela nije navrio
etrnaest godina, tj. da nije preao zakonom normiran starosni limit;
3. Po logici stvari se, kada su u pitanju lica prema kojima se s obzirom na
njihovu starost moe voditi krivini postupak, pretpostavlja da su ona
sposobna da snose krivicu, tj. da su uraunljiva, pa se u samom postup-
ku utvruje u zakonom propisanim formama da li u konkretnom sluaju
postoje odreene injenice koje ukazuju da nema uslova za postojanje ura-
unljivosti, a onda i krivice, dok se, kada je u pitanju dete koje nije navrilo
etrnaest godina, sama njegova starost tretira kao zakonom formulisana
neoboriva pretpostavka njegove krivine neodgovornosti, odnosno nespo-
sobnosti za snoenje krivice, mada se u zakonu, (iz kriminalno-politikih,
pravno-tehnikih, ili terminolokih razloga),36 govori jedino o iskljuenju
mogunosti primenjivanja krivinih sankcija u odnosu na ta lica.
4. Prema maloletnim ili punoletnim uiniocima krivinih dela za koje je
utvreno da usled neuraunljivosti ne mogu biti krivi, primenjuju se po-
35 Ti uslovi se kada je u pitanju neuraunljivost odnose na utvrivanje postojanja odreenog bio-
lokog osnova (duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti, zaostalog duevnog razvoja
ili druge tee duevne poremeenosti), usled ega je (kauzalno) nastupio jedan od alternativno
predvienih psiholokih osnova (nemogunost shvatanja svog dela ili nemogunost upravljanja
svojim postupcima), a po logici stvari, ukoliko se kod nekog uinioca utvrdi neuraunljivost,
ne postavlja se pitanje njegove krivice, jer ona ne moe postojati bez uraunljivosti kao condic-
tia sine qua non. Uslovi koji se odnose na krivicu se ogledaju u neophodnosti postojanja oblika
krivice koji se zakonom zahteva, to znai da je delo uinjeno sa umiljajem direktnim; kada
je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje, ili eventualnim; ukoliko je uinilac bio
svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica pa je pristao
na njeno nastupanje, odnosno da je delo uinjeno iz nehata svesnog; ukoliko je uinilac bio
svestan da usled njegovog injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica, ali je olako
drao da e je moi spreiti ili da ona nee nastupiti, ili nesvesnog; kada uinilac nije bio svestan
mogunosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim linim
svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti, pri emu je, kada je u pitanju nehatno
delo, neophodno da se krivinim zakonom predvia odgovornost i za nehat u sluaju izvrenja
nekog konkretnog krivinog dela.
36 Ve smo prokomentarisali da se sutinski radi o implicitno formulisanoj krivinoj neodgovornosti
dece, odnosno njihovoj nesposobnosti da snose krivicu, mada se u zakonu eksplicitno spominje
jedino nemogunost izricanja i primene krivinih sankcija, odnosno drugih mera koje se mogu
izrei maloletnim uiniocima krivinih dela, pri emu se ne moe sa sigurnou utvrditi ratio
legis takve terminologije, pa smo stoga, u egsempli causa smislu naveli nekoliko moguih obja-
njenja.
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 99

sebne krivine sankcije mere bezbednosti,37 dok se prema deci koja se

smatraju krivino neodgovornim, odnosno nesposobnim da snose krivicu
usled svog nedovoljnog uzrasta, uopte ne primenjuju bilo kakve krivine
sankcije (kao ni druge mere koje se inae, mogu izrei maloletnim uinio-
cima krivinih dela),38 niti se u odnosu na njih vodi krivini postupak, koji
je i neophodan za izricanje bilo kakvih krivinih sankcija, iz ega proizilazi
i da je nesposobnost dece da budu kriva, prema svojim ukupnim krivino-
pravnim i faktikim efektima, znatno ira u odnosu na neuraunljivost pu-
noletnih lica prema kojima se moe voditi poseban krivini postupak radi
izricanja mera bezbednosti medicinskog karaktera.
Starosni limit od nenavrenih etrnaest godina se vremenski fiksira u vreme iz-
vrenja krivinog dela, iz ega proizilazi i pitanje kako takvu zakonsku formulaciju
treba tumaiti kada je re o uiniocima krivinog dela, odnosno dela koje je pro-
tivpravno i zakonom odreeno kao krivino delo, koji nisu preduzeli radnju izvr-
enja, ve su nastupali kao podstrekai ili pomagai.39 Nama se ini da je opravdano
govoriti o vremenu izvrenja krivinog dela, jer bi jeziki i pravno-tehniki bilo
prilino nezgrapno da se upotrebljava termin vreme uinjena dela, koji bi strik-
tno posmatrano u sebe ukljuivao i saizvrilatvo, te podstrekavanje i pomaganje,
ali da kada je re o pomagaima, odnosno podstrekaima, ili saizvriocima koji u
delu uestvuju nekom drugom umiljajnom radnjom, a ne radnjom izvrenja, tre-
ba voditi rauna o starosti tih lica (sauesnika) u vreme kada su preduzeli radnju
sauesnitva.
S obzirom da radnje sauesnitva mogu biti vremenski odvojene od radnje iz-
vrenja, bilo bi besmisleno vezivati pitanje sposobnosti snoenja krivice sauesnika
za njegovu starost u vreme izvrenja, odnosno preduzimanja radnje izvrioca dela.
Smatramo da je jedino relevantna starost izvrioca u vreme izvrenja krivinog dela,
te starost sauesnika u vreme preduzimanja radnje sauesnitva, bez obzira to se
u zakonu govori jedino o vremenu izvrenja krivinog dela. Pojam izvrenje treba
u ovom sluaju ire tumaiti, to proizilazi ne samo iz zahteva elementarne logike,
ve i iz razloga pravinosti i krivino-pravne logike da starost uinioca kao element
za iskljuenje krivine odgovornosti (kada nije navrio etrnaest godina) moe biti
relevantna jedino ukoliko se odnosi na vreme kada je preduzeta konkretna radnja

37 Naravno, ukoliko ne postoji krivica, odnosno njen odreeni oblik, krivini postupak se obu-
stavlja, ili se donosi oslobaajua presuda (zavisno od faze procedure), tako da ne dolazi u obzir
primena bilo kakvih krivinih sankcija. Nepostojanje krivice je sada razlog koji dovodi do toga
da delo koje je predmet postupka vie nije krivino delo, a ne postoji poseban razlog koji bi se
odnosio na nepostojanje krivine odgovornosti, jer se krivina odgovornost kao takva, vie ne
spominje u Krivinom zakoniku. Vie o tome: M. kuli, Kratki komentar osnovnih modifikacija
krivinog procesnog prava Srbije izmene i dopune Zakonika o krivinom postupku, odredbe
Zakona o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima i odredbe Zakona o oduzimanju
imovine proistekle iz krivinog dela, Pravni portal, Smederevo, 2010., str. 34.
38 Prema njima se mogu jedino preduzimati odreene mere iz domena socijalne i porodine zatite.
39 Mogli bi da nastupe i kao saizvrioci, ali ne radnjom izvrenja, ve na neki drugi nain u smislu
odredbe lana 33 KZ: Ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja sa umiljajem ili iz nehata
zajedniki izre krivino delo, ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem
bitno doprinesu izvrenju krivinog dela
100 Milan kuli

uinioca koji nije preao zakonom predvieni starosni limit a kojom je uinjeno kri-
vino delo radnjom izvrenja ili nekom radnjom u kojoj se ogleda sauesnitvo.
Po pitanju uzrasta je inae stav sudske prakse jasan, pa se tako odreeni broj
godina starosti jednog lica navrava onoga dana poslednje godine koji po svom bro-
ju odgovara danu njegovog roenja.40 Prema stavu sudske prakse i sam dan koji
predstavlja poslednji dan starosnog limita se jo uvek tretira kao deo perioda krivi-
ne neodgovornosti usled nedovoljne starosti. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog
suda Srbije,41 ako je maloletnik dete izvrilo krivino delo na dan svog etrnaestog
roendana prema njemu je postupak trebalo obustaviti.42 Ovo shvatanje je svakako
korisno za takvog uinioca krivinog dela, ali je pitanje da li ovek navrava odree-
ne godine danom svog roendana ili danom posle. Jedini ispravan nain bi se svodio
na utvrivanja i sata roenja, to je sa stanovita sudskog postupanja i krivinog
postupka, odnosno uslova za postojanje ili nepostojanje krivine odgovornosti, ipak
suvie komplikovano, a ponekad je i neizvesno kog je sata nekog dana, neko roen.
Stoga smo miljenja, da je stav sudske prakse ipak opravdan, jer su starosne granice
u sutini onako prilino relativizovane, pa zato dan kada neko lice puni etrnaest
godina, jo uvek pripada starosnom limitu koji oznaava doba krivine neodgovor-
nosti, koje prestaje tek istekom dana kada neko lice navrava etrnaest godina staro-
sti.43 Moe se takoe postaviti i pitanje kako e se raunati vreme za ona lica koja su
roena 29. februara. Po prihvaenom stavu to vreme se rauna, u onoj godini koja
nije prestupna, istekom 28. februara odgovarajue godine.44
Granica od etrnaest godina, kao granica nesposobnosti snoenja krivice, to
znai i starosni limit za mogunost voenja krivinog postupka, uzeta je za nae
uslove prema iskustvu da je to granica potpune psihike nezrelosti nekog lica (zbog
ega se i nazivaju decom), ali praksa pokazuje da ova lica sve ee vre krivina
dela, pa ak i vrlo teka (ubistva), pa bi tako prema shvatanju . Lazina,45 ukoli-
ko se proceni da je pojava masovna i stalna, reakcija mogla biti smanjenje granice
krivine odgovornosti ispod 14 godina, ili utvrivanje pokretne granice krivine
odgovornosti (npr. u rasponu od 1014 godina), kada bi se u tim okvirima prema
konkretnom sluaju utvrivalo da li je lice krivino odgovorno ili nije, odnosno (u
svetlu novog reenja KZ-a), da li je lice (ne)sposobno za snoenje krivice.
Ovakvo reenje, tj. predloena relativizacija starosne granice sposobnosti za
snoenje krivice ne bi bilo adekvatno, ne samo iz formalnih razloga, jer Konvencija
o pravima deteta naelno, time to insistira ne neodreivanju starosne granice sno-
enja krivice (krivine odgovornosti), na suvie niskom nivou (to se ipak, kao to
je prethodno objanjeno, dosta razlikuje od drave do drave), time u implicitnom
40 O. Peri, op. cit., str. 26
41 Sada je to Vrhovni kasacioni sud, koji se u ovom smislu, odnosno u smislu uvaavanja tekovina
prethodne ustaljene sudske prakse, moe smatrati svojevrsnim sukcesorom nekadanjeg Vrhov-
nog suda Srbije.
42 Km. br. 39/93 od 15. 01.1993., Bilten Vrhovnog suda Srbije, br. 2/1993, Beograd, 1993., str. 10
43 Taj se dan dakle uraunava u termin, to je suprotno od jednog drugog pravila koje vai u uobi-
ajenim pitanjima rokova u raznim granama materijalnog i procesnog prava, kada je u pitanju
preteno poetak roka, mada se ponekad na taj nain regulie i zavretak roka i kada se odreeni
dan ne uraunava u termin (dies a quo non computator in termino).
44 O. Peri, op. cit., str. 27.
45 . Lazin, op. cit., str. 53
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 101

smislu zahteva i da se ve na odreenom nivou utvrena starosna granica nikako

ne sniava. Ovo se konano, u praksi lako moe uoiti, jer praktino nema drave
koja je u relativno novije vreme sniavala starosnu granicu ove vrste, a drave koje
su taj limit menjale, to su uvek inile tako to su starosnu granicu podizale na vie.
Konano, postoji i primer odreene normativne relativizacije starosne granice spo-
sobnosti snoenja krivice, ali u potpuno obrnutom smeru, tj. na izvestan nain, u
korist uinioca. To je na primer, sluaj u Nemakoj gde je ta granica kao i kod nas
fiksirana na navrenih etrnaest godina u vreme izvrenja krivinog dela, ali je pri
tom mogue da maloletnik koji je u vreme izvrenja dela imao uzrast od etrnaest
godina, a nije navrio esnaest (mlai maloletnik), u konkretnoj situaciji ipak bude
tretiran kao dete, ukoliko se ustanovi da je njegov duevni razvoj bio na nivou oso-
be koja jo nije navrila etrnaest godina.

5. MALOLETSTVO U KRIVINOM PRAVU SRBIJE

Odredbom l. 2 i 3 Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivino-
pravnoj zatiti maloletnika, utvrena su dva relevantna pitanja: gornja i donja sta-
rosna granica maloletstva u naem krivinom zakonodavstvu, kao i podele unutar
tako utvrenih raspona.
Sposobni za snoenje krivice prema starosnom kriterijumu su uinioci krivi-
nih dela koji su u vreme izvrenja dela navrili etrnaest godina. U odnosu na njih
se moe voditi krivini postupak i mogu im se izricati krivine sankcije, kao i druge
mere iz domena krivinog prava za maloletnike, ali su oba ova aspekta podvrgnuta
odreenim ogranienjima. U odnosu na njih se vodi poseban krivini postupak po-
stupak prema maloletnicima, a mogu im se izricati samo odreene krivine sankcije
vaspitne mere. Prvo ogranienje je dakle iz domena krivinog procesnog prava, a
drugo iz oblasti krivinog materijalnog prava.
Maloletnici se zakonom kategoriu na dve kategorije mlae, koji nisu navrili
esnaest godina (uinioci koji su u vreme izvrenja krivinog dela imali etrnaest
godina, ili bili stariji, a nisu napunili esnaest godina) i starije, koji nisu navrili osa-
mnaest godina (uinioci koji su u vreme izvrenja krivinog dela imali esnaest go-
dina, ili bili stariji, a nisu napunili osamnaest godina). Procesno ogranienje postoji
u odnosu na obe kategorije maloletnika, jer se i prema mlaim maloletnicima, kao
i u odnosu na starije maloletnike, vodi poseban krivini postupak postupak pre-
ma maloletnicima, dok je materijalno ogranienje usmereno u potpunosti samo ka
mlaim maloletnicima, dok se u odnosu na starije maloletnike mogu izricati kako
vaspitne mere tako i izuzetno, posebna kazna maloletniki zatvor.
Kao posebna starosna kategorija mlaa punoletna lica, smatraju se lica koja
su uinila krivino delo kao punoletna ali u vreme suenja nisu navrila 21 go-
dinu i pri tom ispunjavaju odreene posebne uslove utvrene u lanu 41 Zakona
o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika. Po-
trebno je ne samo da se radi o uiniocu odreene starosne kategorije (lice koje je
kao punoletno uinilo krivino delo, a u vreme suenja nije navrilo dvadest i jed-
nu godinu), ve je potrebno i da sud oceni da u takvom sluaju postoje odreene
sasvim konkretne subjektivne okolnosti, tako da se s obzirom na obeleja linosti
tog lica i okolnosti pod kojima je uinjeno krivino delo, moe oekivati i da e se
102 Milan kuli

odgovarajuim vaspitnim merama, tj. merom pojaanog nadzora od strane organa

starateljstva ili merom upuivanja u vaspitno-popravni dom, postii svrha koja bi se
ostvarila izricanjem kazne. Tada u obzir dolazi i izricanje bilo koje od mera poseb-
nih obaveza.

6. MINIMALNI UZRAST STAROSNA GRANICA

SPOSOBNOSTI ZA SNOENJE KRIVICE KRIVINE
ODGOVORNOSTI U EVROPSKIM DRAVAMA
TABELARNI PRIKAZ464748
Donja zakonska Puna krivina Uzrast u odnosu
Donja zakonska
starosna grani- odgovornost (moe na koji dolazi u
granica krivi-
ca za mogu- se/mora se prime- obzir izricanje
ne odgovor-
nost izricanja niti krivino pravo krivine sankcije
Drava47 nosti
vaspitnih mera za punoletne uini- maloletnikog za-
(opti krivini
u porodici/ oce; maloletniko tvora, to obuhvata
zakon(ik), ili
sud za mlade pravo ili se sankcije i druge oblike
poseban (kri-
(zakon o soci- iz domena malolet- lienja slobode koji
vini) zakon o
jalnoj zatiti nikog prava mogu su slini zatvoru za
maloletnicima
mladih)48 primeniti maloletnike
Austrija 14 18/21 1427
Samo ustanove
Belgija 18 16**/18
socijalne zatite
Belorusija 14***/16 14/16 1421
Bugarska 14 18/21 1421
Grka 8 13 18/21 1321/25
Danska**** 15 15/18/21 1523

46 Izvori: F. Dnkel, Ekspertsko miljenje o Nacrtu Zakona o maloletnikom pravosuu Crne Gore
i podaci izneti na skupu o maloletnikoj delinkvenciji i pravosuu za maloletnike u Greifswald-u
u Nemakoj Juvenile Justice Systems in Europe current situation, reform developments and
good practices, International Conference, organised by the Department of Criminology, Univer-
sity of Greifswald, 21. 24. maj, 2007.
47 Drave su nabrojane prema azbunom redosledu.
48 Ove mere po pravilu, tj. u najveem broju drava i njihovih pravnih sistema formalno nisu krivine
sankcije, ili bar, nisu tako definisane, mada sadrinski esto mogu prilino upadljivo da asociraju
na krivine sankcije iz domena maloletnikog krivinog prava, ve se tu u stvari, radi o merama
iz domena socijalne reakcije, odnosno socijalne zatite, mada u nekim dravama takve mere ima-
ju i odreene krivinopravne konotacije. Ovo je naroito karakteristino za kotsku, gde se ak
mere iz domena krivinog prava, pod odreenim uslovima mogu izrei maloletnicima koji nisu
uinili krivino delo, ve su samo ispoljili odreeni oblik devijantnog ili drutveno neprihvatlji-
vog ponaanja (tzv. antisocijalno ponaanje antisocial behavior). U takvo ponaanje se u kotskoj
svrstava itav niz aktivnosti koje bi u veini pravnih sistema bile neke vrste prekraja ili ak ni to,
poput ostajanja do kasno u gradu, javnog opijanja, pravljenja galame i uznemiravanja suseda i tsl.
Ovakve zakonske mogunosti i naroito ve stvorena praksa sankcionisanja tog tzv. antidrutvenog
ponaanja, su po naem miljenju pravno, odnosno sa stanovita pravne drave, veoma dubiozni i
sutinski direktno suprotni naelu zakonitosti u krivinom pravu, tako da veoma udi da se do sada
takvom zakonskom i sudskom praksom nije pozabavio i Evropski sud za ljudska prava.
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 103

Engleska/Vels 10/12/15* 18 10/1521

Estonija 14 18 1421
Irska 10/12/16* 18 10/12/1618/21
Italija 14 18/21 1421
Kipar 14 16/18/21 1421
Letonija 14 18 1421
Litvanija 14***/16 18/21 1421
Maarska 14 18 1424
Makedonija 14***/16 14/16 1421
Moldavija 14***/16 14/16 1421
Nemaka 14 18/21 1424
Norveka**** 15 18 1521
Poljska 13 15/17/18 1318/1521
Portugal 12 16/21 12/1621
Rumunija 14/16 18/(20) 1621
Rusija 14***/16 18/21 1421
Severna Irska 10 17/18/21 1016/1721
Slovaka 14/15 18/21 1418
Slovenija 14***/16 18/21 1421/23
Srbija49 14/16* 18/21 1421/23
Turska 12 15/18 1218/23
Ukrajina 14***/16 18/21 1421
Finska**** 15 15/18 1521
Francuska 10 13 18 1318 + 6 m./23
Holandija 12 16/18/21 1221
Hrvatska 14/16* 18/21 1421
Crna Gora 14/16* 18/21 1421/23
eka 18/18 +
15 1519
Republika (ubla. kaz.)
vajcarska 10 18***** 1022
vedska**** 15 15/18/21 1525
kotska 8 16 16/21 1621
panija 14 18 1421
*49 Krivino punoletstvo za maloletniki zatvor (kaznu zatvora za mlaa punol-
jetna lica itd.);
** Samo za krivina dela protiv bezbednosti saobraaja, a izuzetno za druga ve-
oma teka krivina djela;
*** Samo za veoma teka krivina djela;
**** Samo mogunost ublaavanja kazne bez posebne zakonske odredbe koja bi se
posebno odnosila na maloletnike;

49 Vie o tome: M. kuli, National Report Serbia in: F. Dnnkel, J. Grzywa, P. Horsfield and I.
Pruin (Eds.), Juvenile Justice Systems in Europe Current Situation and Reform Developments,
Vol. 3, Forum Verlag Godesberg, Greifswald, Germany, 2010, p. 11951244.
104 Milan kuli

***** vajcarski Krivini zakonik predvia poseban oblik zatvorske kazne za mlaa
punoletna lica, odnosno mlaa lica u koja spadaju osobe koje imaju izmeu
18 i 25 godina i koje se upuuju u posebne institucije za mlaa punoletna
lica, odnosno za mlade, gde mogu ostati dok ne navre 30 godina.50

7. ZAKLJUAK
Ako analiziramo prethodno iznesene podatke o starosnim granicama sposob-
nosti za snoenje krivice, moemo da zakljuimo da isto kvantitativno posmatrano,
komparativna zakonodavna reenja koja se odnose na starosnu granicu krivine
odgovornosti, odnosno starosni limit sposobnosti snoenja krivice, mogu da se po-
dele na niz grupa, kao to je to i uinjeno u prikazanoj tabeli, shodno navrenom
starosnom dobu koje se u razliitim krivino-pravnim legislativima ustanovljava
kao conditio sine qua non za mogunost da uinilac protivpravnog dela koje je za-
konom utvreno kao krivino delo, za njega snosi krivicu, a to se moe formuli-
sati istovremeno i kao mogunost da se prema njemu vodi krivini postupak i da
mu se izriu krivine sankcije.51 Razliita zakonska reenja su rezultat kako razliite
krivinopravne tradicije, tako i pogleda na socijalne i psiholoke aspekte problema
maloletnike delinkvencije,52 odnosno delinkvencije maloletnih lica, gde bi spadala
kako krivina dela uinjena od strane maloletnika, tako i dela koja su protivpravna
i zakonom odreena kao krivina dela, a koja su uinila deca.
Pored toga, ako bolje razmotrimo pitanje starosne granice krivine odgovorno-
sti, odnosno starosnog limita za snoenje krivice, na bazi prethodno iznesenih kom-
parativnih primera, moemo da zakljuimo da je ta granica veoma znaajna u nor-
mativnom krivinopravnom smislu, jer predstavlja svojevrsnu objektivnu barijeru
da lice odgovara za krivino delo, odnosno bude pozivano na odgovornost za delo
koje bi inae (da ga je uinilo lice koje je prelo starosni prag), bilo krivino delo,
a ovako se obrnuto, radi samo o delu koje je protivpravno i zakonom odreeno kao
krivino delo, ali nije krivino delo, jer je uinjeno od strane lica koje objektivno
usled svog uzrasta u vreme izvrenja tog dela, za njega ne moe biti krivo.
Ako bi razmotrili pitanje starosne granice kako u odnosu na sposobnost sno-
enja krivice, tako i u pogledu odgovarajueg oficijelnog reagovanja na izvrenje
protivpravnog dela koje je zakonom utvreno kao krivino delo, onda bi ta granica
u sutini ipak bila relativne prirode.53 Ovakva konstatacija se zasniva na injenici da
praktino nema drave u svetu, bar ne one koja je iole civilizovana, a koja nee u
sluaju da i veoma mlad uinilac izvri krivino delo, odnosno delo koje je protiv-

50 lan 61 Krivinog zakonika vajcarske.

51 Vie o tome: M. kuli, Maloletnici kao uinioci i kao rtve krivinih dela, Dosije, Beograd,
2003., str. 7980.
52 U tom smislu je posebno znaajna procena koja se odnosi na dob u kojoj proseno lice u kon-
kretnoj dravi i u uobiajenim uslovima stie odgovarajui nivo zrelosti, to je vrlo kompleksno
pitanje, nuno povezano kako sa stepenom drutvenog i ekonomskog razvoja konkretne drave,
tako i sa brojnim drugim relevantnim aspektima.
53 Vie o tome: M. kuli i I. Stevanovi, Maloletni delinkventi u Srbiji neka pitanja materijalnog,
procesnog i izvrnog prava, JCPD. Beograd, 1999., str. 4748.
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 105

pravno i zakonom definisano kao krivino delo, u odnosu na njega preduzeti odre-
ene mere, bilo iz domena krivinog prava, bilo iz sfere socijalne zatite.
Ukoliko je takav uinilac navrio godine koje predstavljaju prag starosne gra-
nice sposobnosti da snosi krivicu, te mere e proizii iz pravila krivinog zakono-
davstva, a veina drava stvara manje ili vie specijalizovana pravila za postupa-
nje prema maloletnicima u okviru krivine procedure. Ako je pak, takav uinilac
mlai u odnosu na starosni limit sposobnosti da bude kriv,54 onda se u odnosu na
njega preduzimaju neke druge mere, preteno one koje se oznaavaju terminima iz
socijalne zatite.55 U svakom sluaju, uinilac krivinog dela ili protivpravnog dela
koje je zakonom utvreno kao krivino delo, je uvek subjekat odreenog postupka
krivinog ili nekog drugog. Konano, i starosne granice sposobnosti snoenja kri-
vice, na nain na koji su definisane u nekim zakonodavstvima, nisu potpuno fiksne
i apsolutno nepromenljive, a postoje i drave u kojima su pojedini organi ovlaeni
da odluuju da li e se postupak u odnosu na odreene mlade uinioce uopte i vo-
diti, te da li e biti sudskog ili administrativnog karaktera. 56 Sve ovo takoe ukazu-
je da ak ni zvanino deklarisane starosne granice krivine odgovornosti, odnosno
sposobnosti za snoenje krivice, ne mogu uvek da se shvate kao apsolutne granice.
54 Ovde treba imati u vidu i jednu izrazitu kontradikciju izmeu materijalnog i krivinog procesnog
prava, kada se radi o maloletnicima, a naroito o mlaim maloletnicima, koji se formalno
nikada ne oglaavaju krivim, dok se stariji maloletnici krivim oglaavaju, jedino u sluaju kada
im se izrie kazna maloletnikog zatvora, to je mogue ukoliko zbog visokog stepena krivice,
prirode i teine krivinog dela ne bi bilo opravdano da im se izrekne vaspitna mera (lan 28
ZM). To ipak nije jedini sluaj postojanja krivice u smislu materijalnog krivinog prava (jer
da nje nema, ne bi bilo ni krivinog dela), a da se pri tom, egzistiranje krivice ne konstatuje u
krivinom postupku, jer se ni punoletni okrivljeni, kome se izrie sudska opomena, ne oglaava
krivim. U ovakvim situacijama krivica postoji implicitno, ali se ona eksplicitno ne utvruje, jer se
okrivljeni (maloletnik ak ni formalno nema svojstvo okrivljenog), ne oglaava krivim. U sutini,
zakonodavac povezuje krivicu samo sa kaznom, a ne i sa ostalim krivinim sankcijama, koje nisu
kazna, bez obzira to se i one (osim mera bezbednosti koje se izriu neuraunljivim uiniocima),
izriu licima koja su uinila krivino delo. Ovo pitanje, tj. razmatranje odnosa krivice kao
subjektivnog elementa krivinog dela i krivice koja se utvruje u krivinom postupku, zasluuje
daleko ira teorijska razmatranja, koja uveliko prevazilaze okvire ovog rada.
55 S obzirom na karakter ovih mera, odnosno naina dravnog, tj. oficijelnog reagovanja na kri-
vina dela, uinjena od strane maloletnika, kao i protivpravna dela odreena zakonom kao kri-
vina dela, koja su uinila deca, esto u praksi nije velika sutinska razlika izmeu tih formalno
razliitih oblika reagovanja. Naime, krivine sankcije koje se primenjuju prema maloletnicima
(izuzimajui kaznu maloletnikog zatvora, kao i upuivanje u vaspitno-popravni dom), a to vai
i za tzv. parasankcije, odnosno vaspitne naloge, su u najveoj meri nerepresivnog karaktera. Su-
tinski, izmeu takvih krivinih sankcija, kao i mera koje se izriu onda kada se postupa prema
naelu uslovljenog oportuniteta (vaspitni nalozi) i onih oblika postupanja iz domena socijalne za-
tite u odnosu na decu uinioce protivpravnih dela, koja su zakonom utvrena kao krivina dela,
esto nema velike sutinske razlike ili izmeu njih postoji izrazita sutinska slinost, a u nekim
njihovim sadrajima, ak i identinost.
56 Neke drave ustanovljavaju na prvi pogled veoma visoku starosnu granicu krivine odgovornosti,
odnosno starosnu granicu sposobnosti za snoenje krivice, ali istovremeno drugim normama
omoguavaju da ona bude relativnog karaktera. Tako je na primer, ta granica u Gvatemali osa-
mnaest godina, ali je u toj dravi mogue da se krivini postupak vodi i prema mlaem uiniocu
ukoliko se proceni da je mogao da shvati znaaj svog dela, s tim se u odnosu na takvo lice mogu
izrei samo mere boravka u socijalno-edukativnim ustanovama. Podatak iznet u: UNICEF, Inno-
centi digest, Juvenile Justice, Florence Italy, January, 1998., str. 5.
106 Milan kuli

Milan kuli
Faculty of Law, University of Belgrade

AGE LIMIT FOR THE ABILITY TO BE GUILTY IN

CRIMINAL LAW
SUMMARY
In his article the author uses the expression age limit for the ability to be
guilty (that is the most important part of the title of the article too), although usu-
ally criminal law terminology in the area of juvenile justice system (especially in
English translation), is minimum age for criminal responsibility. This is because
of the general notion and normative explanation of the crime, i.e. criminal offence,
defined in the Criminal Code of Serbia (Article 14) and because of the expression
and notion criminal responsibility which does not exist any more in new Serbian
Criminal Code from 2006. A criminal offense is an action or failure to act that the
law defined as a criminal act, unlawful and committed with premeditation or out
of negligence. A criminal offense shall not exist if unlawfulness or guilt has been
excluded, although there are all major features of a criminal offense defined by the
law. Because it is not possible to found a guilty of a person who at the time of com-
mission of the criminal offence has attained fourteen years of age and has not at-
tained eighteen years of age, in formal sense the act of that person is not a criminal
act, i.e. it is not a criminal offence.
With regard to juveniles being considered a group of persons with special
needs, whose mental and physical health development requires special protection
and care, including the appropriate legal protection, the Law (Code) on Juvenile
Criminal Offenders and Criminal Protection of Juveniles was passed in the National
Assembly of the Republic of Serbia on 29 September 2005, which regulates com-
pletely the criminal legal position of juveniles in Serbia for the first time, by means
of a separate law. This area had been regulated by special parts of the substantive,
procedural and enforcement legislation before. Unlike the Criminal Code and the
Criminal Procedure Code, the Law on Juveniles represents lex specialis.
A juvenile is a person who at the time of commission of the criminal offence
has attained fourteen years of age and has not attained eighteen years of age. A
younger juvenile is a person who at the time of commission of the criminal offence
has attained fourteen and is under sixteen years of age. An elder juvenile is a person
who at the time of commission of the criminal offence has attained sixteen and is
under eighteen years of age. A young adult is a person who at the time of commis-
sion of the criminal offence has attained eighteen but has not reached twenty one
years of age at the time of the trial, and who meets other conditions set forth by Law
on Juveniles.
In accordance with the Art. 2 of the Serbian Code on Juvenile Criminal Of-
fenders and Criminal Protection of Juveniles, neither criminal sanctions nor other
measures provided under the criminal legislation may be pronounced or applied to
Starosna granica sposobnosti za snoenje krivice u krivinopravnom smislu 107

a person under fourteen years of age at the time of commission of an unlawful act
provided under law as a criminal offence. These persons are considered as childrens
and they are essentially defined as absolute inappropriate to be guilty, because op-
posite can not be established, i.e. it is absolute impossible that these persons can be
the subject of criminal procedure (to be defendant).
The person who was under fourteen years of age at the time of commission of
an unlawful act provided under law as a criminal offence, is not in the same cat-
egory like the perpetrators who was not able to understand the significance of his
act or was not able to control his actions, due to a mental illness, mental retardation
or other severe mental disorder (mental incapacity) and who shall not be consid-
ered guilty. In the other words, it is special type of absolute and objective criminal
irresponsibility of the childrens, i.e. of the persons under fourteen years of age at the
time of commission of an unlawful act provided under law as a criminal offence.

Key words: criminal law, age limit, guilt, criminal responsibility, juveniles, children.
Milovan M. Mitrovi*1
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

PRAVNA KULTURA I KRIMINALITET U SRBIJI

Apstrakt: U ovom radu socioloko-hipotetiki se analiziraju drutveni inioci koji oblikuju
pravnu kulturu i istovremeno utiu na stanje kriminaliteta u Srbiji. Pravna kultura se shvata
kao skup kulturnih obrazaca ugraenih u pravne propise, ustanove i organizacije koje stvaraju
i primenjuju pravo i pravno ureuju najvanije odnose u nekom drutvu. Pravna kultura u
sebi sadri pravnu svest, kao racionalno znanje o vaeem pravu, ali obuhvata jo i moralnu
savest, dobru volju (bona fides), korisne obiaje i uljudno ponaanje u pravnim procesima i
odnosima.
Obrazlae se hipoteza da su stanje pravne kulture i stanje kriminaliteta u nekom drutvu
uvek u obrnutoj korelaciji. Stanje krininaliteta i pravna kultura u savremenom srpskom drutvu
su posredno u korelaciji, zato to isti ili srodni drutveni inioci utiu i na krizu pravne kulture
i na porast kriminaliteta.
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji razmatraju se u tri aspekta i preko tri vrste ini-
laca koji ih determiniu: to su pravne vrednosti, pravni propisi i pravna praksa. Obrazlae
se stav da je kulturni razvoj mogu samo u uslovima dobrih kontinuiteta. Razvoj pravne
kulture zahteva dugo trajanje osnovnih politikih i pravnih institucija. esti sistemski lomo-
vi u Srbiji stvaraju pravnu nesigurnost koja ometa razvoj pravne kulture. Istorijski gledano
pravnu kulturu su u Srbiji ugroavali okupatorski reimi, esti ratovi, socijalistika revoluci-
ja, postsocijalistika tranzicija, raspad drave, meunarodne sankcije, agresija NATO-a. Uz
spoljne faktore, pravnu kulturu u Srbiji posebno ugroava funkcionalna blokada i korupcija
srpskog pravosua, koja je povezana sa politikom korupcijom i svim drugim vidovima kri-
minaliteta u posleratnim i postsocijalistikim okolnostima.
U zakljuku se istie potreba da se pravna kultura u Srbiji sutinski modernizuje refor-
mama politikih, pravosudnih i pravno-obrazovnih institucija, umesto kampanjskog tran-
splantiranja zakona Evropske unije koji se nee primenjivati.

Kljune rei: pravna kultura, pravna svest, pravne vrednosti, kriminalitet, korupcija u pra-
vosuu, postsocijalistika tranzicija, pravni transplanti.
Kriminalitet je kao hobotnica sa hiljadu pipaka od kojih svaki, pored optih,
ima i svoje posebne korene, uzroke koji ih raaju, inioce koji ih pothranjuju i mo-
difikuju, line i drutvene posledice koje ih prate, autonomne mehanizme odra-
vanja i vie ili manje uspene metode suzbijanja. Takav je i kriminalitet u Srbiji,
bio ranije, a pogotovo ovaj dananji koji se razbuktao u ratnim, a metastazirao u
okolnostima postsocijalistike i posleratne tranzicije. U kategoriji optih uslova koji
utiu na stanje kriminaliteta u nekoj zemlji pravna kultura je svakako ono to pred-
stavlja vanu determinantu, iako je njeno dejstvo po pravilu posredno. U tom smi-
* redovni profesor, milovanm@ius.bg.ac.rs
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji 109

slu bi se mogla formulisati hipoteza da su stanje pravne kulture i stanje kriminaliteta

u nekom drutvu uvek u obrnutoj korelaciji, s tim to razvijena pravna kultura ne is-
kljuuje kriminalitet, ija rairenost, pak, predstavlja pouzdani pokazatelj ugroenosti
i niskog nivoa pravne kulture.
Ako poemo od stava da je kriminalitet dovoljno jasan pojam za njegovo sociolo-
ko razmatranje u odnosu na razne drutvene inioce, preostaje obaveza da se ponudi
preciznije pojmovno odreenje pravne kulture kao kategorijalnog i deterministikog
okvira za takvu analizu. Sintagma pravna kultura esto se koristi u socioloko-prav-
nim raspravama, ali je njeno znaenje u razliitim kontekstima veoma razliito. Ona se
ponekad svodi na pravnu svest, to je svakako preusko odreenje, jer pored pravne
svesti kao racionalnog znanja o vaeem pravu, pravna kultura obuhvata jo i moralnu
savest, dobru volju (bona fides), korisne navike, zdrave obiaje i uljudno ponaanje u
pravnom saobraaju (pravnim procesima i odnosima). Ako je pravna svest racionalan
elemenat pravne kulture, svi drugi nisu samo (a neki ni preteno) racionalni.
Budui da ne postoji drutvo koje bi bilo u svemu jedinstveno tako da u njemu
nema razliitih pojedinanih i grupnih potreba i vrednosti, pa i suprotnih interesa
zbog kojih pravo kao sredstvo ureivanja meusobnih odnosa interesno suprotstav-
ljenih aktera i postoji to i kultura svakog drutva uvek u sebi sadri protivrene
elemente: pored dobrih i korisnih vrednosti, pravila i oblika delovanja i ponaanja,
sadri jo i loe navike, tetne obiaje, nemoralne i kriminalne postupke, patoloke
pojave. Pod kulturom se obino podrazumeva ono to se smatra vrednom ljudskom
tvorevinom, ali poto je svako ljudsko vrednovanje svega i svaega nuno subjektivno
ne postoji ni pravna kultura koja bi bila vrednosno neutralna ili samo pozitivna. I po-
red toga, vaee (pozitivno) pravo, kao sistem formalno institucionalizovanih normi,
uvek titi one vrednosti koje su proklamovane ili nametnute kao drutveno pozitivne
kakve god da su one stvarno i kako god ih razliiti pojedinci i grupe ocenjivali. Zato
svaka subkultura po pravilu odstupa, a kontrakultura marginalnih grupa se suprot-
stavlja preovlaujuoj pravnoj kulturi, izmeu ostalog i tako to vrednosno podrava
protivpravne norme, moralno devijantno i kriminalno ponaanje.
Polazei od stava da su drutvene vrednosti i s njima povezane norme idejno
jezgro svake kulture, pravna kultura se shvata kao skup onih vrednosti koje su kao
svojevrsna pravna tradicija ukorenjene u normativnoj drutvenoj svesti i ponaanju
pojedinaca i grupa u nekom drutvu. Socioloka analiza moe da poe od ovog op-
teg odreenja, ali je nuno da se ono dalje operacionalizuje preko njegovih osnov-
nih strukturnih determinanti kao to su usvojene moralne vrednosti, vladajui prav-
ni propisi, funkcionalni kapaciteti drutvenih ustanova koje stvaraju i primenjuju
pravo i pravne prakse u najirem smislu rei. Svaka od ovih determinanti pravne
kulture, sama za sebe bi mogla da predstavlja veoma sloen predmet sociolokog
razmatranja. Njih moemo samo analitiki odvajati jedne od drugih, a stvarno one
su i ontoloki i funkcionalno nerazdvojno povezane. Najdublji teorijsko-metodo-
loki smisao sintagme pravna kultura ogleda se ba u tome to ona omoguuje da
se sintetiki, u zajednikom i uzajamnom sadejstvu, razmatraju usvojene moralne
vrednosti, vladajui pravni propisi kao i ustanove i organizacije koje stvaraju i pri-
menjuju pravo u nekom drutvu. Tako shvaena pravna kultura pojmovno je ira ne
samo od pravne svesti nego i od pravnih vrednosti iako su i pravna svest i pravne
vrednosti osnovni elementi pravne kulture.
110 Milovan M. Mitrovi

Za socioloko-pravnu analizu pogodnije bi bilo neto operacionalizovanije

odreenje pravne kulture kao skupa kulturnih obrazaca ugraenih u pravne propise,
ustanove i organizacije koje stvaraju i primenjuju pravo i pravno ureuju najvanije
odnose u nekom drutvu. U tom smislu pravna kultura u sebe ukljuuje itav niz
strukturno povezanih elemenata koji u nekoj drutvenoj zajednici funkcioniu kao
vie ili manje usklaena celina. Najvaniji njeni elementi (aspekti ili segmenti) su
vrednosni, normativni i praktino-organizacioni. Sve drutvene pojave, normalne
i patoloke, moralno poeljne i pravno prihvatljive, kao i one koje su moralno de-
vijantne i pravno nelegalne, a u teim sluajevima i kriminalne, podleu kritikoj
proceni sa vrednosnog, normativnog i sa praktino-organizacionog stanovita.
1. Vrednosni aspekt pravne kulture najuoljiviji je u onom njenom segmentu
koji se oznaava sintagmom pravne vrednosti. One nisu nita drugo nego najopti-
je i najosnovnije vrednosti koje imaju konstitutivni znaaj za neku drutvenu zajed-
nicu i kao takve zasluuju da ih drava svojim pisanim normama, svojom politikom,
pa i represivnim aparatom titi i promovie. Kao i sve druge i pravne vrednosti su se
istorijski menjale, a razlikuju se od jednog drutva do drugog po sastavu i po sta-
tusu unutar nekog ireg sistema vrednosti ili grupnih vrednosnih orijentacija.
Karakter svake pravne kulture u osnovi zavisi od hijerarhije osnovnih i uni-
verzalnih ljudskih vrednosti koje se prevashodno tite pisanim propisima u nekom
drutvu, meu kojima su najvanije sledee pravne vrednosti:
ljudski ivot i zdravlje (fiziki i duhovni integritet oveka);
ast i dostojanstvo ljudske linosti izraeni preko ovekovih sloboda i prava;
materijalna sigurnost izraena preko sigurnosti steene imovine i preko re-
alnih prava na njeno sticanje, korienje i raspolaganje;
politika prava i slobode (kako individualna tako i kolektivna);
socijalna pravda koja se ogleda u relativno ravnomernoj raspodeli najo-
snovnijih (egzistencijalnih) drutvenih dobara izmeu pojedinaca i grupa
koji ive u istoj zajednici i simetrinom odnosu razliitih prava i obaveza
meu njima.
Navedene i njima srodne drutvene vrednosti imaju razliit status u srpskoj kul-
turnoj tradiciji i u savremenom srpskom drutvu, a njihovo razmatranje u kontek-
stu pravne recepcije uslonjava se i zato to ni tradicija nije jedinstvena, a savremeno
drutvo u Srbiji je izrazito protivreno. Elementarni oblici pravne svesti i pravne kul-
ture neposredno su povezani sa religijom i drugim kolektivnim verovanjima. Tako se
moe i razumeti izjednaavanje rei vera i zakon u starijem srpskom govoru1.
Za jednu dublju analizu srpske pravne kulture neophodno bi bilo analitiko i kri-
tiko razmatranje tradicionalnih normativnih obrazaca, pogotovo onih koji su poveza-
ni sa srpskom tradicijom pravoslavnog hrianstva i njegovih tansformacija u novijoj
istoriji. U istom smislu srpska pravna kultura je do nedavno bila pod neposrednim i
snanim uticajem jednog drugog oblika kolektivnog verovanja kakva je bila ateisti-
ka komunistika ideologija. Danas takav uticaj na nau pravnu kulturu ima ideolo-
1 Kad, recimo, Vuk Karadi govori o Srbima sva tri zakona on u stvari misli na Srbe pravoslav-
ne, katolike i muslimanske vere.
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji 111

gija liberalizma, koja je ovde poprilino iskoena, odnosno iskrivljena i sutinski

iskompromitovana dijabolinom praksom dvojnih merila koju velike zapadne sile
primenjuju u aktuelnim odnosima sa Srbima i Srbijom, za razliku od odnosa sa
drugim, nama susednim narodima i dravama.
Sa druge strane, pak, za odnose pravne kulture i kriminaliteta vanije bi bilo raz-
matranje aktuelnih unutarnjih protivurenosti u srpskom drutvu koje na neposred-
niji nain utiu, kako na pravnu kulturu tako i na stanje kriminaliteta. U tom smislu
bi se mogla formulisati hipoteza da stanje kriminaliteta i pravna kultura u savremenom
srpskom drutvu nisu meusobno neposredno uzrono-posledino povezani, ve su po-
sredno u korelaciji, zato to isti i srodni drutveni inioci utiu i na krizu pravne kulture
i na porast kriminaliteta.
Neki od tih inilaca neposredno razaraju osnovni sistem vrednosti i podstiu
devijantne vrednosne orijentacije veeg broja pojedinaca i razliitih drutvenih gru-
pa i na taj nain iznutra razjedaju ionako slabanu pravnu kulturu u savremenom
srpskom drutvu. U jednom od ranijih radova (Mitrovi, 2007) pokazano je da je
kriminalitet u Srbiji u osnovi sistemski, da je kao takav pojaan kriminogenim i-
niocima koji su tranzicijski, a u uslovima graanskog rata, meunarodne blokade
i sankcija kulminirao je kao anomijski. Neosporno je utvreno da postoji kumula-
tivno dejstvo svih navedenih i drugih razliitih inilaca izrazite kriminalizacije ak-
tuelnog srpskog drutva. Tako recimo, sistemske devijacije izviru iz konstrukcijske
greke globalnog srpskog drutva, a ogledaju se u nesaglasnosti osnovnih ciljeva i
glavnih naina i sredstva njihovog ostvarivanja u okviru institucionalnog sistema
drave Srbije. Tipini primeri su oni kada se nelegalni privatni interesi ostvaruju
pomou javnih institucija, ali i kada se javno proklamovani i drutveno verifikova-
ni ciljevi ostvaruju neformalnim aranmanima javnih institucija sa problematinim
privatnim licima. Takve drutvene (ne)prilike neposredno uruavaju tradicionalnu
normativnu svest i potpuno onemoguuju regeneraciju modernije pravne kulture,
otvarajui irom vrata za svakovrsni kriminalitet. Kulturni razvitak je mogu samo
u uslovima dobrih kontinuiteta, to se jo vie odnosi na razvoj pravne kulture koji
podrazumeva dugo trajanje osnovnih politikih institucija. esti sistemski lomo-
vi stvaraju optu i pravnu nesigurnost u kojoj nije mogue odravanje postojee
pravne kulture, a pogotovo njeno podizanje i modernizovanje. Tako je preanji ko-
munistiki revolucionarni teror opasno relativizovao sve fundamentalne drutvene i
pravne vrednosti svojim grubim nasrtajima na imovinu, ast i dostojanstvo, na po-
litika prava i slobode, pa i na ivote svojih ideolokih protivnika, sve u ime dema-
goki proklamovane socijalne pravde. Time je socijalizam potpuno destruirao inae
slabanu graansku pravnu svest, koju je potpuno podredio svojoj ideoloko-politi-
koj revolucionarnoj svesti. Opta represija je smanjila konvencionalni kriminalitet, a
pravnu kulturu potiskuje tzv. moralno-politika podobnost kao regulativ poeljnog
ponaanja radnih ljudi i graana u novostvorenom socijalistikom drutvu.
Sa druge strane, onda kada pod suprotnim (antikomunistikim) ideolokim
znamenjem dolazi do uruavanja socijalistikih politikih sistema, zapoinje resta-
uracija privatne svojine, pravne drave i liberalnih politikih prava, ime se otvara-
ju nove mogunosti za jaanje moderne liberalne pravne kulture. Meutim, trau-
matian sistemski lom, ponovo se pokazalo, manje je pogodovao razvoju moderne
112 Milovan M. Mitrovi

pravne kulture, a vie nekim novim oblicima kriminaliteta. Nalije naglog sloma
socijalistikog sistema je tzv. tranzicijski kriminal, koji se najvie ogleda u masovnoj
i krupnoj korupciji, kao i u otrom drutvenom raslojavanju gde se na vrhu izdvaja
manjina prebogatih koji su nelegalno stekli bogatstvo, a na dno pada mnotvo osiro-
maenih iz starih srednjih slojeva koji sa najniim narodnim slojevima poveavaju
masu besperspektivnih oajnika iz kojih se danas regrutuju najrazliitiji prestupnici
i kriminalci. Tako se stvara stanje tranzicijske anomije koju karakterie masovna
nezaposlenost i osiromaenje, ideoloka pometenost i rastue socijalno beznae
koje irom otvara vrata za sve konvencionalne vidove kriminala.
Uz tranzicijske korene globalne anomije ratne okolnosti su jo neposrednije
uticale da se anomijski ambis produbi na svim prostorima na kojima je bilo rata,
gde je svakoliko cvee zla masovno procvetalo i skoro odmah poelo da daje i
svoje otrovne plodove. Duboka i iroka kriminalizacija drutvenog ivota samo je
jedan karakteristian fenomen koji je nakon poslednjeg rata nastupio i u Srbiji.
Zbog svega ovoga je danas u Srbiji snano izraeno i iroko rasprostranjeno,
skoro kolektivno oseanje velike socijalne nepravde, koje u velikoj meri podriva
pravnu svest mase obinih graana o potrebi da oni potuju zakone koje sasvim
lagodno i potpuno neodgovorno kre oni koji su ih stvarali kad god im je to u
interesu. Pravni okvir procesa privatizacije omoguio je vlasnicima prljavog novca
da se sami legalno obogate i da pritom unite kupljena preduzea i egzistencijalno
ugroze mase radnika. Za to ne moe biti niko drugi odgovoran nego vlast koja je
takve propise donosila, kao to je odgovorna to danas mnogi radnici ne prima-
ju zaraene plate u privatizovanim preduzeima, a dravni organi ne preduzimaju
nita da nove vlasnike prinude da potuju potpisane ugovore. Ovo je traumatian
udar na pravnu kulturu, po negativnim posledicama moda i tetniji od ranijeg, koji
je bio sa suprotnim ideolokim predznakom. Danas ugovori o radu ne obavezuju
poslodavce da radnicima isplate zaraene plate, a bez potovanja ovih i svih drugih
ugovora nema pravne drave, graanskog drutva i liberalne pravne kulture. Takvoj
pravnoj kulturi nije pogodovalo ni prethodno socijalno stanje, sasvim suprotno od
dananjeg. Do nedavno, to je bilo stanje u kojem je status radnika u socijalistikim
preduzeima bio nerealno i ideoloki postuliran, tako to su zaposleni imali osigu-
ranu platu bez obzira da li su je zaradili ili su proizvodili gubitke. To je vie pogo-
dovalo parazitskom i gubitnikom nego zdravom radnom mentalitetu koji jedino
moe biti osnova za prosperitetnu pravnu kulturu. Meutim, strukturna protivreja
socijalistikog sistema bitno se razlikuju od kriminalizovanog miljea postsocijali-
stike tranzicije, to je u odnosu na pravnu kulturu slino razlici izmeu dejstva
benignih i malignih tumora na oslabljeni organizam.
Zato je veliki rizik da kriminalni socijalni milje postsocijalistike tranzicije da-
nas teko iskompromituje liberalne graanske vrednosti, sa slinim loim posledi-
cama po pravnu kulturu kakve su nastupile odmah nakon socijalistikih revoluci-
ja kada su revolucionarnim terorom u ime socijalne pravde ugroene sve druge
drutvene vrednosti i ljudska prava. Ovog puta je tranzicijskim kriminalom ugro-
ena socijalna pravda, a moderna pravna kultura nije mogua bez itave palete fun-
damentalnih ljudskih i drutvenih vrednosti u kojoj socijalna pravda ima svoje zna-
ajno mesto. To to je socijalizam sistemski iskompromitovao ideoloki postuliranu
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji 113

socijalnu pravdu, ne daje pravo dananjim liberalima da socijalnu pravdu izbace iz

vladajueg vrednosnog sistema, jer to pogoduje postsocijalistikom kriminalu i kri-
minalcima, a teko ometa podizanje opteg nivoa pravne kulture u dananjoj Srbiji.
Kao zakljuak ovog razmatranja, namee se (hipo)teza da razvoju pravne kul-
ture ne odgovaraju nagli, otri i nasilni (ni revolucionarni ni kontrarevolucionarni)
sistemski lomovi, ve dobro promiljene, socijalno uravnoteene i drutveno odgo-
vorne reforme koje omoguuju da se i kriminalitet efikasnije spreava i perma-
nentnom socijalnom kontrolom lake dri na podnoljivom nivou. Naglo i repre-
sivno stezanje obino ne saseca kriminal nego ga goni da se seli iz jedne oblasti
u drugu, da menja oblike ispoljavanja da bi sauvao svoju devijantnu supstancu.
Naglo poputanje kontrole nad kriminalitetom u prelomnim trenucima, dovodi do
njegovog masovnog razbuktavanja, posle kojeg je teko nad njim uspostaviti sistem-
sku kontrolu. Nasuprot tome, sistematskim podizanjem nivoa pravne kulture, na
kriminalitet se deluje preventivno i pravovremeno. Taj metod socijalne kontrole je i
najracionalniji, jer samo tako se kriminalci obeshrabruju da ine kriminalne radnje
i drutvu nanose tetu koja je obino nenadoknadiva.
2. Normativni aspekt pravne kulture ogleda se, pre svega, u kvalitetu (i kvanti-
tetu) pravnih propisa, u njihovoj ontolokoj zasnovanosti i logikoj konzistentno-
sti, u sistematinosti i funkcionalnoj svrsishodnosti institucija koje se tim propisima
konstituiu. Pravni propisi su najvaniji elemenat pravne kulture ne samo po tome
to oni propisuju i nalau zatitu spontano usvojenih drutvenih vrednosti, nego
i zato to su to najefikasnija politika sredstva kojima se poeljne a neukorenjene
drutvene vrednosti mogu stvarati i podsticati. Na ove dve funkcije pravnih normi,
da formalizuju najvrednije i ve ustaljene odnose (obiaje) i da promoviu i stvaraju
nove, koji su racionalniji i bolji od postojeih, razliito se gleda u okviru dve najpo-
znatije, najuticajnije, a esto i meusobno suprotstavljene kulturno-pravne tradicije:
prirodno pravne i istorijsko pravne.
Prirodno pravna tradicija se razvija na primeni u praksi optih i univerzalnih
pravnih naela ustanovljenih jo na antikoj (grko-rimsko vizantijskoj) i njima srod-
noj racionalistikoj i prosvetiteljskoj zapadno-evropskoj kulturnoj tradiciji. Sutina
prirodnog prava ogleda se u nastojanju da se otkriju univerzalne pravne vrednosti
koje su apsolutne, vanvremenske i vanprostorne, to znai da one stoje kao ideali
iznad svakog konkretnog sistema pozitivnog prava koje je izraz zajednikog dru-
tvenog ivota ljudi. Prirodnim pravom obino se bavi filozofija prava, a socioloki
je mogue prouavati samo pozitivno pravo, poto je ono rezultat drutvenog delo-
vanja i praktino utie na njegovo regulisanje (ureivanje i usmeravanje). Prirodno
pravo je stoga apstraktno i statino, a pozitivno pravo konkretno i dinamino. U
okviru kole prirodnog prava pravna praksa treba da sledi pravna naela, a ne obr-
nuto. Pravna praksa je arolika, a pravna naela su optija i zato su ona univerzalni
elemenat pravne kulture. Dobra strana ovog pristupa je u tome to on univerzalizuje,
meusobno pribliava, usklauje i ujednaava posebne pravne prakse u raznim dru-
tvima i tako pogoduje stvaranju optije, ire i univerzalnije pravne kulture. Slabost
prirodno-pravnog pristupa je u tome to je esto suvie apstraktan, kad ne uvaava
konkretne drutvene okolnosti i kulturne specifinosti, pa prebrzo i spolja namee
114 Milovan M. Mitrovi

neodgovarajue pravne standarde i tako vie ometa nego to ureuje spontane dru-
tvene odnose. Kreativna primena prirodno pravnih naela je vrhunsko pravno umee,
koje se sastoji u nastojanju da se prema univerzalnijim kulturnim merilima unapredi
neki poseban i nacionalno specifian dobar stari pravni red, a da se pritom izbegne
nepotreban vrednosno-normativni nered.
Istorijsko pravna tradicija je u osnovi suprotstavljena prirodno pravnoj tradi-
ciji, a u njoj pravna praksa ima najvaniji i konstitutivni znaaj za pravo u celini.
U anglosaksonskoj kulturnoj i pravnoj tradiciji pravo i nastaje tako to se odree-
na pravna regulacija ustanovljava sudskim presedanima, prvim odlukama uglednih
sudija koje postaju standardi za sve kasnije sudske odluke u slinim situacijama i
sluajevima. To je pravo koje se neposredno oslanja na pravne obiaje i javni moral,
a ne samo na pisane propise koje bi donosio neki dravni (zakonodavni) organ.
Kod nas je jo Valtazar Bogii (18341908) u duhu ondanjeg evropskog pravnog
romantizma (sledei u tome i Vuka Karadia), smatrao da pisano pravo koje vlast
namee mimo i nasuprot pravnih obiaja naroda (a u malim tradicionalnim dru-
tvima to se redovno dogaa), moe da ima suprotne posledice od oekivanih i da
stvara zbrku u drutvenim odnosima, umesto da ih ureuje. U naelu taj stav je i
danas prihvatljiv, sve dok se on ne pretvori u sredstvo zatvaranja jedne nacionalne
pravne kulture u odnosu na razvijenije pravne tradicije i nove tendencije u pravnom
razvoju.
Srpska pravna kultura je bila pod uticajem i jedne i druge velike pravne tra-
dicije. U malom narodu je prirodno to su se one stalno meusobno preplitale, a
povremeni primat je imala jedna u jednom vremenu, a druga u drugom vremenu i
okolnostima. U vreme stvaranja srednjevekovne srpske drave i primanja hrian-
stva vizantijsko-rimska tradicija potiskuje narodnu obiajnost, koja ponovo oivljava
u vekovima preivljavanja srpskog naroda pod turskom vlau. Sasvim je razumljivo
to nacionalno-oslobodilaki romantizam u 19. veku glorifikuje srpsku obiajnost
koju istie klasina nemaka (takoe romantiarska) istorijsko pravna kola. Veza
sa kolom prirodnog prava tada je ojaana preko rimsko-austrijskog graanskog i
francuskog javnog prava. Najnovije prilagoavanje srpskog prava evropskoj pravnoj
tradiciji novi je talas brisanja nekih lokalnih i nacionalnih pravnih specifinosti
meu kojima ima i onih koje bi vredelo sauvati kao elemente nacionalnog kultur-
nog (pa i pravnog) identiteta kao to je tradicija narodne samouprave, na primer.
U srednjovekovnom srpskom pravu, a naroito u vremenima turske vlasti, selo
kao lokalna zajednica je imalo itav niz kolektivnih odgovornosti za napade, plja-
ke, ubistva i sve druge neprijatnosti i tete koje bi oni koji kroz selo prolaze mogli
imati. To je, sa jedne strane, uticalo da lokalna zajednica razvije mehanizme unutar-
nje kontrole nad svojim lanovima to, inae, pogoduje razvijanju pravne kulture.
Sa druge strane, interes da se izbegne kolektivna kazna i nadoknada tete, gonio je
lokalni kolektivitet da prikriva kriminalne radnje i prestupnike od ireg drutva i od
dravnih organa. To je u turskim vremenima dobijalo jo i oreol moralnog patriot-
skog ina, jer je predstavljalo sabotau tuinske vlasti. Fenomen hajduije je tipian
primer jednog kulturnog obrasca koji je stvoren u uslovima okupacije sutinski pro-
menio svoj smisao u obnovljenoj srpskoj dravi. Ono to je nekad bilo postalo sim-
bol nepokornosti tuinskoj vlasti, u novostvorenoj srpskoj dravi pervertiralo je u
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji 115

tetnu naviku koja ometa pravni poredak, ugroava pravnu kulturu i tako olakava
vrenje kriminalnih radnji i skrivanje kriminalaca od dravnih organa.
Kod nas je kasnije razaranje tradicionalnih zajednica i njihovih moralnih vred-
nosti, na primer, u uslovima nemake okupacije ili revolucionarne socijalistike
represije reprodukovalo obrazac cinkarenja blinjeg svoga nemakom Gesta-
po u ili komunistikoj UDB-i, teko otetilo ionako ugroenu graansku pravnu
kulturu u socijalistikim vremenima. Suprotni su primeri drutava koja nisu imala
tako traumatina iskustva u kojima slobodni graani, lojalni svojoj dravi, u svom
linom, lokalnom i dravnom interesu, podravaju pravni poredak svoje drave, sa-
mokontrolom i lokalnom kontrolom kriminalaca (. Ignjatovi, 2008. i 2009). To
su primeri kako pravna kultura samosvesnih graana moe neposredno da deluje
na prevenciju nekih vidova lokalnog kriminaliteta. Dodatni uslov je da su dravni
organi efikasni i da oni sami nisu korumpirani, jer samosvesni graani mogu biti
partneri u prevenciji kriminaliteta samo odgovornim dravnim organima. Suprotan
primer je ono to se kod nas esto deava, kada samosvesni graani ili revnosni
policajci preduzmu ono to im graanski moral i(li) profesionalna dunost nalau,
a korumpirani pravosudni organi ne samo to ponite njihov napor nego ih izloe
surovoj osveti kriminalaca.
S obzirom na zateene drutvene (ne)prilike i krupne probleme s kojima se srp-
sko pravo suoava, ne samo u sferi kriminala i njegovog suzbijanja, nego i u svim
drugim oblastima drutvne regulacije, kao imperativ u kreiranju efikasnih pravnih
propisa namee se potreba da se onome to je najbolje u srpskoj pravnoj (i obiaj-
noj) tradiciji prikljue najvrednija iskustva drugih i pravno ureenijih drutava. U
tom smislu mogle bi se hipotetiki formulisati neke socioloke pravilnosti koje bi
valjalo imati na umu pri kreiranju i sprovoenju pravnih propisa:
U naelu je poeljno biti (i ostati) podjednako otvoren prema prirodno-
pravnoj i prema istorijsko-pravnoj kulturnoj tradiciji, gradei tako svoju
sopstvenu pravnu kulturu koja bi bila dovoljno podsticajna za moderni
drutveni razvoj i dovoljno iroka osnova modernog kulturnog identiteta
jednog malog evropskog naroda. Samo u takvom naelnom okviru mogu
se operacionalizovati neto konkretniji kriterijumi racionalnog kreiranja
pravnih propisa.
U tom smislu je, recimo, odgovarajui onaj propis koji je realno odmeren,
kao norma koja nije previsoko (idealistiki) podignuta da se ne moe ostva-
riti, niti prenisko postavljena da ne zahteva dodatni napor, ne podstie nove
akcije, niti usavrava postojee obrasce drutvenih odnosa i delovanja.
Pisani propisi bi uvek morali da vode rauna o vaeim nepisanim pravili-
ma (obiaju i moralu), a po mogustvu da se na neke od njih i neposred-
no oslone; tako se obezbeuje normativna saglasnost u drutvu koja tedi
ljudsku energiju, uva socijalni kapital i zato je funkcionalno vaan impe-
rativ efikasnih sistema.
Pisani propisi moraju da budu meusobno usaglaeni tako da jedni drugi-
ma ne protivuree, niti da ostavljaju prevelike rupe u zakonu; bolje je za
pravnu kulturu da neki potreban pravni propis ne postoji, nego da postoji
propis koji ometa druge i stvara zbrku u pravnoj svesti.
116 Milovan M. Mitrovi

Jezik pisanih propisa mora da bude jasan i precizan, ali ne treba da bude
toliko birokratski da ga obini ljudi ne razumeju, poto je najbolje i naj-
efikasnije ono pravo koje graani lako shvataju i spontano usvajaju; to je
pravo koje ima preventivni karakter, te je ono za drutvo i njegovu pravnu
kulturu najkorisnije.
Dispozicije i sankcije treba da su meusobno logiki usaglaene i usklae-
ne sa usvojenim vrednostima i poeljnim ciljevima; sankcije ne smeju da
budu ni preblage (kao da ne postoje) niti preotre (da proizvode suvinu
represiju ili da podstiu korupciju u sistemu dravnih organa i pravnih in-
stitucija).
U poslednje vreme zakonodavna aktivnost u Srbiji u velikoj meri je podreena
tzv. procesima evropskih integracija, to kao politiki imperativ namee obavezu
da se nacionalno pravo u relativno kratkim rokovima usaglasi ne samo sa meu-
narodnim pravom nego pre svega sa pravom Evropske unije. Takav spoljni pritisak
na nae zakonodavne organe je u osnovi pozitivan, ali ga u realnim uslovima pra-
ti itav niz negativnih posledica. esto se mehaniki preuzimaju pojedini pravni
transplanti koje bi trebalo prethodno prilagoditi naim okolnostima da bi mogli da
budu funkcionalni. To je, inae, problem ne samo sa pravnim transplantima nego
sa svim drugim propisima koji su vie izraz politikog voluntarizma nego realnog
sagledavanja njihovih regulativnih potencijala.
3. Pravna praksa je sutinski vaan aspekt i najdelotvorniji inilac konkretnog
tipa pravne kulture koja je sastavni deo pravnih odnosa u nekom drutvu. Tu je
re o konkretnoj primeni prava od strane drutvenih ustanova i organizacija koje
stvaraju pravne norme i praktino obezbeuju njihovo potovanje u svakodnevnom
drutvenom ivotu.
Pravne ustanove ovde se shvataju u irem sociolokom smislu, kao jedna vrsta
drutvenih organizacija koje pravnim putem ureuju najvanije drutvene odnose,
a ne kao pravni instituti (kao skup normi koje ureuju jedan odreeni drutve-
ni odnos). U tom smislu pravne ustanove i organizacije su najvidljivije drutvene
tvorevine pravne kulture, ali i najznaajniji inioci njenog stvaranja i razvijanja. U
irem politikom smislu, pravnim ustanovama se mogu smatrati sve one drutvene
organizacije gde se pravo stvara, koristi i primenjuje (zakonodavne, izvrne, sud-
ske) koje i posredno i neposredno stvaraju odreeni drutveno-politiki ambijent za
pravni ivot i pravnu kulturu jednog konkretnog globalnog drutva. Na pravnu kul-
turu, ipak, najvie neposredno utiu ustanove i organizacije koje se sistematski bave
formiranjem pravne svesti, strunim obrazovanjem pravnika i pravnom praksom, a
to su u prvom redu pravni fakulteti, sudovi, tuilatvo i advokatura.
Obrazovanje pravnika oduvek je imalo prvorazredni znaaj za racionalnu or-
ganizaciju nekog konkretnog drutva koja podrazumeva ne samo ureeni sistem
institucija koje efikasno reguliu drutvene odnose nego i dovoljno elastian i pod-
sticajan normativni okvir stvarnog drutvenog razvoja ekonomskog, politikog i
kulturnog. To se posebno odnosi na one ija su drutva i drave poput srpskog ra-
zoreni, institucije obesmiljene, a razvoj iznutra blokiran i zavisan od spoljnih ini-
laca koji kontroliu sadanjost, odreuju budunost, pa ak retroaktivno menjaju i
prolost koja im smeta u totalnoj kontroli tako zavisnih drutava.
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji 117

Savremeno srpsko drutvo je prinueno da u hirovitim globalizacijskim tala-

sima i na istorijski trusnom balkanskom tlu izgrauje svoje drutvene (ekonomske,
politike i kulturne) institucije tako da one budu kompatibilne sa evropskim re-
formama i predstavljaju normativnu osnovu modernog razvoja, ali i da istovreme-
no tite dravni suverenitet i integritet i doprinose ouvanju kulturnog identiteta.
Normativno-tehnika kreacija takvih ustanova je izuzetno struan i sloen posao
koji na kvalitetan nain mogu da obave samo svestrano obrazovani pravnici. Takve
pravnike moraju i mogu da obrazuju samo nai pravni fakulteti, jer njih ne moe-
mo uvoziti iz inostranstva kao to se mogu uvoziti ekonomisti, inenjeri, lekari,
umetnici, sportisti i mnogi drugi. ak ni sve uestalije transplantacije evropskih
normativa, koje se opravdavaju potrebom za ubrzavanjem evropskih integracija srp-
skog drutva, ne mogu da budu uspene bez solidno obrazovanih domaih pravnika
koji u tom poslu umeju da nau tanu meru i da veto prekroje evropsku pravnu
uniformu tako da ona udobno legne i naim klijentima.
Tekue reforme pravnog obrazovanja u Srbiji, meutim, praene su veoma pro-
tivrenim tendencijama od kojih bi neke mogle u velikoj meri da iskompromituju
itav projekat modernizacije akademskog obrazovanja uopte, a naroito obrazo-
vanja naih pravnika. Takva krajnje opasna tendencija povezana je sa osnivanjem
enormno velikog broja pravnih fakulteta, naroito onih polulegalnih privatnih, koji
drastino sniavaju obrazovne standarde u svakom pogledu. Ovog puta se ostavlja
po strani moda i najznaajnije naelno pitanje da li je Srbiji, pored inae prevelikog
broja dravnih pravnih fakulteta i njihovih lokalnih odeljenja, bio potreban bilo koji
privatni pravni fakultet, a pogotovo toliki njihov broj?2.
Ono to je zasad sasvim izvesno to je injenica da novoosnovani privatni pravni
fakuleti nisu doveli do zdrave konkurencije znanja nego su uveliko podstakli nelo-
jalnu komercijalnu konkurenciju koja esto ide do granice latentnog kriminala. Za-
ista je otvoreno pitanje kako i zato je dolo do legalizacije takvog modela reforme
obrazovanja na pravnim fakultetima u Srbiji? Odgovor na njega nije mogue dati
pre nego to bi se kritikom sociolokom analizom razotkrili dublji koreni politike
i svake druge korupcije u Srbiji, s kojima su povezani korupcija u obrazovanju, a
naroito korupcija u obrazovanju pravnika, pa potom i korupcija u pravosuu.3
Kad je re o sniavanju obrazovnih standarda na naim pravnim fakultetima,
pored onoga to se zbiva i na drugim visokokolskim ustanovama, naroito je uo-
ljivo svojevrsno odstranjivanje drutvene teorije iz nastavnih planova i programa.
Ako se ovo stavi u kontekst istovremenog izbacivanja znaajnih istorijskih injenica
iz obrazovanja naih pravnika postaje jasno kako ova nova tendencija, sa jedne stra-
ne podstie njihov fah-idotizam, a sa druge, onemoguuje dubinske uvide u suti-
nu tekuih drutvenih procesa. Ovo, pored ostalog, suava vidokrug, muti i skrauje
2 Taan broj privatnih pravnih fakulteta i njihovih isturenih odeljenja u Srbiji nigde nije evidenti-
ran poto neki od njih upisuju studente i pre nego to su za to dobili odgovarajue dozvole, a neki
nastavljaju rad iako nisu za to akreditovani.
3 Indikativna je personalna sprega izmeu funkcionera u Ministarstvu prosvete koje odobrava
otvaranje privatnih pravnih fakulteta, profesora optuenih za prodaju ispita i diploma na Prav-
nom fakultetu u Kragujevcu i funkcionera u najviim institucijama srpskog pravosua (ukljuu-
jui Republiko javno tuilatvo i Ustavni sud Srbije).
118 Milovan M. Mitrovi

perspektive i banalizuje reforme naeg obrazovanja uopte i obrazovanja pravnika

kao profesije sa posebno znaajnom drutvenom odgovornou.
Neki od navedenih problema i protivrenosti u obrazovanju naih pravnika
povezani su sa irim drutvenim procesima i slinim tendencijama u razvijenijim
drutvima. Paradoksalno je to to ono to sebi u reformi pravnog (i svakog drugog)
obrazovanja mogu da dozvole bogata i razvijena drutva i pravno ureene drave,
to isto ne bi smeli bukvalno da kopiraju mali, siromani i pravno zaputeni narodi
kao to smo mi. Nai problemi su vei i tei nego oni u razvijenim zemljama, pa su
nama, da bi mogli da ih reavamo, danas i ubudue potrebni bolji pravnici nego to
su njihovi. Srpsko drutvo se danas suoava sa svim klasinim problemima pravno
zaputenog drutva koje je ustavno problematino, sistemski neureeno u svim va-
nim funkcionalnim podrujima (nedovrena i protivrena tranzicija u svojinskim
odnosima, u ekonomiji, politici, pravosuu, kulturi, medijskoj sferi, sportu i drug-
de). Dok smo jo suoeni sa klasinim oblicima kriminala (ubistva, krae, otmice,
razbojnitva, trgovina ljudima i narkoticima, svi vidovi masovne korupcije) sustiu
nas stari i novi oblici organizovanog kriminaliteta i jedne sasvim nove vrste tzv.
kumpjuterskog (sajber) kriminala (Mitrovi, 2009a).
Srpsko pravosue je, prema svim anketama o rairenosti korupcije, pri vrhu
korumpiranih institucija u Srbiji. Korupcija u pravosuu je najmaligniji vid korup-
cije zato to bi nepristrasno i efikasno pravosue moralo da bude najsnaniji bedem
pred svim vrstama kriminaliteta (Korupcija u pravosuu, 2004; Vukovi, 2003). Ta-
kvo patoloko stanje u pravosuu neposredno uruava pravnu kulturu u svakom
drutvu, pa je tako i kod nas. Mnogi nepovoljni inioci su se danas stekli oko srp-
skog pravosua i svi oni simultano deluju i ugroavaju kimeni stub naeg prav-
nog poretka i pravnu kulturu koja ga ispunjava i prati. Zna se, recimo, da je pravo
ugroeno kad god bogati kriminalci mnogo bolje plaaju svoje advokate nego to
siromana drava moe da plati svoje sudije. A poznato je da novac (kao i vlast)
kvari ljude (a ne profesije), a naroito ih kvari veliki i prljav novac koji se kree
kanalima organizovanog kriminala. Otuda je razumljivo to socioloka istraivanja
korupcije pokazuju da su kriminalizovani advokati prva karika u lancu korupcije u
pravosuu. U pravosuu koje je zaraeno korupcijom najjednostavniji nain da se
izdejstvuje povoljna presuda je preplaivanje advokata koji e imati interes da deo
svoga honorara iskoristi za potplaivanje i podmiivanje sudije. Ovaj kriminalni
interesni aranman je utoliko verovatniji ukoliko su kriminalci bogatiji, a sudije si-
romanije to je danas sluaj i kod nas.
Politika korupcija, sa jedne strane, pothranjuje sve druge vidove korupcije u
srpskom drutvu, a time i kriminalitet uopte, a sa druge strane, slabi autoritet prav-
nog poretka i tako uruava pravnu kulturu. Danas se u novim globalistikim i
geopolitikim okolnostima ponovo potvruje staro istorijsko iskustvo da bez mudrog i
odgovornog politikog vostva, bez moderno orijentisane, patriotski motivisane i do-
bro organizovane i sposobne nacionalne elite, sam narod ima veoma male izglede, ne
samo da se razvija nego i da opstane u ovom i ovakvom okruenju u kojem se Srbi da-
nas nalaze. Politike elite su odgovorne za sudbinu narodnih masa, irokih slojeva se-
ljaka, radnika i drugih graana koji bi mogli poteno da rade, da raaju i odgajaju svo-
ju decu i da slobodno ive u svojoj zemlji, a ne da slue drugima, da uzaludno ratuju
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji 119

i da beei ispred monijih neprijatelja, negde u tuini, skonavaju kao izbeglice. U

egzistencijalno tekim okolnostima znatno se uveava broj onih koji, ne pristajui na
svoju tunu sudbinu, uzimaju zakon u svoje ruke, i zbog boljeg ivota pribegavaju
nasilju i kriminalu. Njihove lane nade podgrejavaju politiki neodgovorna demago-
ka obeavanja dobrog ivota svima onima koji se pravilno politiki opredele, ma-
kar se bavili kriminalnim poslovima.4
Tako se pokazuje da politika neodgovornost smanjuje imunitet drutva u
odnosu na kriminalitet i tako posredno kriminalizuje i politiku. Neposredna kri-
minalizacija politike, pak, posledica je neprincipijelnih interesnih koalicija koje su
osnovno svojstvo ne samo svih dosadanjih vladajuih grupacija nego i glavna de-
terminanta unutarnje organizacije, integracije i delovanja svih parlamentarnih stra-
naka u Srbiji. Sve ideoloke, programske, organizacione i akcione razlike izmeu
stranaka sutinski su drugorazredne u odnosu na njihovu osnovnu slinost: na inte-
resnu konstituciju svih stranakih organa, interesnu motivaciju stranakih politikih
akcija i preferiranje interesnih meustranakih saveza ak i onda kad su ideoloke i
programske razlike stranaka izrazite. Ovo kao da potvruje rairenu ocenu obinih
graana o naim politikim strankama kad kau: svi su oni isti. Naravno da svi
politiki akteri nikad nisu isti, ali u navedenome su i suvie slini toliko da od toga
drutvo kao celina ima ogromne tete, dok oni sami imaju nelegitimnu, nelegalnu i
nezaslueno veliku korist. Zato je tendencija ka oligarhizovanju politikih stranaka
u Srbiji izuzetno jaka i vie nije samo latentna, jer stranke (a naroito vladajue)
svojim oligarhijskim karakterom obeleavaju sve javne institucije i kontaminiraju
pravnu kulturu srpskog drutva (Mitrovi, 2009).
Tipian primer oligarhijske logike vladanja je dravni budet koji se godinama
troi skoro bez ikakve kontrole i bez usvajanja zavrnog rauna. Raunovodstveni
propisi su takvi da omoguuju da se oskudna finansijska sredstva nenamenski troe.
Skoro treina dravnog budeta troi se bez ireg drutvenog uvida, a kontrolu javne
potronje onemoguuje nedostatak pouzdane pisane dokumentacije o nainu troenja
dravnog novca. To je neosporno veliki nedostatak postojeih pravnih propisa, koji,
savim je sigurno nije sluajan nego odgovara onima koji su ih doneli. Kako je legali-
zovano neodgovorno troenje dravnog novca, na slian nain su pravno legalizova-
4 Vie je primera politiko-interesne koalicije izmeu vlasti i huligansko-navijakih grupa u pre-
dratnim, ratnim i posleratnim okolnostima, i to ne samo u Srbiji (izraz navijai je eufemizam za
ove kriminalne grupe). Takvi navijai Dinama su u Zagrebu i navijai Hajduka u Splitu, kao
najvei hrvatski patrioti, na utakmicama protiv Zvezde i Partizana prvi otvoreno najavili
raspad Jugoslavije. Tada je Zvezdine delije predvodio uveni Arkan, iji kriminalni patriotizam
(ili patriotski kriminal) je neto kasnije potvren. Iz slinog kriminalnog socijalnog miljea regru-
tovane su sve paravojne grupe, Legijine crvene beretke i razne druge polulegalne specijalne je-
dinice kod nas i u okruenju. Sa njima su saraivale sve vlasti (i u Srbiji i u regionu, one ranije i
ove kasnije). Iako i danas takve navijae predvode dileri droge, razbojnici, siledije (pa i ubice)
zato to su oni ranije od politike vlasti korieni za razne prljave poslove, pravosudni organi
godinama ne procesuiraju krivine prijave protiv njih; a protiv onih koji su politiarima direktno
pomogli u preuzimanju vlasti nije bilo ni krivinih prijava (kao za uesnike petooktobarskog pal-
jenja i pljake Narodne skuptine). Tako je ovrsla kontrakultura gradskih huligana-navijaa koji
srpskom pravosuu danas otvoreno u lice bacaju rukavicu izazova, agresivno traei irom Srbije
pravdu za Uroa iako on, iz iste obesti, samo sluajno i za malo nije usmrtio policajca. Narod
bi rekao: ko s avolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.
120 Milovan M. Mitrovi

ne i mnoge druge politiki neodgovorne odluke. Izraenoj neodgovornosti doprinosi

i injenica da su tzv. nezavisna regulatorna tela, koja u modernim drutvima imaju
ulogu etvrte grane vlasti (pored zakonodavne, izvrne i sudske), kod nas jo uvek
prazna forma, obina ikebana izvrne vlasti. Zato te drutvene institucije kod nas nisu
u pravom smislu ni nezavisne ni regulatorne. Tako je institucija dravnog revizora
u Srbiji formirana kasnije od drugih evropskih zemalja, a potom preputena na milost
i nemilost izvrne vlasti. Vlada koju dravna revizija treba da kontrolie pozvana je da
joj obezbedi uslove za obavljanje njene ustavne i zakonske uloge, tako da nije nimalo
udno to takvi uslovi jo nisu stvoreni, niti e se to uskoro desiti5.
Za pravnu kulturu u jednom konkretnom drutvu, dakle, izuzetno je vaan kva-
litet svake od navedenih pravnih organizacija i ustanova ponaosob, kako u pogledu
njihove strukture (naina na koji su iznutra konstituisane i organizovane) tako i
prema nainu kako one funkcioniu u odnosu na druge srodne elemente institucio-
nalnog sistema. U tom smislu se uoavaju neke socioloke idealno-tipske pravilno-
sti o onome to u naelu doprinosi podizanju opteg nivoa pravne kulture u svakom
drutvu:
Sistemsko jedinstvo svih ustanova i organizacija koje stvaraju i primenjuju
pravo, koje se ostvaruje jedinstvenim (istim i zajednikim) ciljevima, i me-
usobno koordiniranim ulogama. Za razvoj pravne kulture nije, na primer,
dobro da se u skuptini odvija zakonodavna delatnost na jedan nain, da se
vlada ne ponaa u skladu sa usvojenim zakonima, da se na pravnom fakul-
tetu ui kako bi pravo trebalo da se stvara i primenjuje, a da se u sudovima
radi neto drugo, u tuilatvu tree, a u advokaturi etvrto. To ne znai da
svaka od navedenih institucija i javnih uloga ne treba da ima svoju funk-
cionalnu (strunu i etiku) specifinost, ali znai da one moraju da imaju i
neki najmanji zajedniki sadralac koji omoguuje elementarnu (po mo-
gustvu to veu) strunu i etiku saglasnost do koje je drutvu kao celini
veoma stalo.
Elastina organizacija pravnih ustanova i organizacija poeljna je da bi
one bile osetljivije na nove izazove, na konkretne promene u vrednosnim
orijentacijama, na nove vidove kriminala, nove metode kanjavanja i nove
potrebe i interese drutva. Krute i zatvorene pravne ustanove gone vodu
pravnog ivota na tok izvan korita, ne omoguuju kontinuirane promene
nego izazivaju zastoje u primeni prava posle kojih nastaju institucionalni
lomovi i praznine.

5 Slian je status dravnog poverenika za informacije, zatitnika prava graana (ombdusmana), an-
tikorupcijskog saveta i slinih tzv. nezavisnih tela i agencija. Ako poneko od njih odbije da bude
puka transmisija nelegitimnih interesa vladajue stranke, tada nailazi na nepremostive prepreke
u javnom poslu koje su dovoljne da asne i odgovorne ljude prinude na demonstrativne ostavke
(koje su, za pravo udo, veoma retke, kao to je bio sluaj u Beogradu sa gradskim sekretarom za
zdravlje). Ostavke nisu ponudili ni aktuelna ministarka pravde koja je uhvaena u sukobu inte-
resa, kad je kao lan Republike izborne komisije nezakonito uzimala enormno visoke novane
nadoknade, niti je to uinio ministar energetike koji je do skoro naplaivao svoju nezakonitu
funkciju lana upravnog odbora NIS-a. Nije teko zakljuiti kako njihove postupke ocenjuju
obini graani i zato njihov primer pogubno utie na pravnu kulturu srpskog drutva.
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji 121

Racionalna organizacija pravnih ustanova omoguuje efikasno korienje

stvarno raspoloivih kadrovskih potencijala, tehnikih i materijalnih mo-
gunosti konkretnog drutva tako da se obezbeuje pravovremena i kva-
litetna (zakonita i pravedna) primena prava. Pravnu kulturu unapreuju
samo one pravne procedure koje se u datim okolnostima mogu praktino
primeniti, inae e se zbog potreba ubrzavanja postupka umnoavati pro-
ceduralne preice koje e izazivati nedoumice i nesporazume uesnika u
pravnom saobraaju. Stara izreka pravda je spora, ali dostina, danas je
vie gorka racionalizacija neaurnosti srpskog pravosua nego to je po-
slednji argument za odravanje poverenja u pravo u savremenoj nestr-
pljivoj kulturi. Dananja drutvena dinamika, naime, namee ocenu da je
zakasnela pravda u sutini nepravda.
Modernu pravnu kulturu u izvesnoj meri mogu da promoviu slobodni
i samosvesni graani, ali je u tom pogledu presudan uticaj ve moderni-
zovanih i drutveno odgovornih politikih i pravnih ustanova i organiza-
cija: liberalne pravne drave, modernizovanih pravnih fakulteta, sudova,
tuilatva, advokature, sredstava javne komunikacije. Takvu ulogu mogu
da odigraju samo one ustanove ija je struna (funkcionalna) autonomija
nesporna, ali je pojaana i njihova javna kontrola i svekolika (a ne samo
politika) drutvena odgovornost.
Ako se idealno-tipski pristup pravnoj kulturi suoi sa onim koji bi se mogao
oznaiti kao kritiko-socioloki, tada se u prvi plan istiu mnoge specifinosti u
naoj pravnoj praksi kojih bi se trebalo to pre osloboditi. To su neki poprilino
raireni, a veoma loi i tetni (ne)pravni obiaji koji neposredno ugroavaju razvoj
moderne srpske pravne kulture i pogoduju irenju kriminala, kao to su:
politiki obiaj da se donose dobri zakoni kojih se niko ne pridrava;
ukorenjena korupcija u pravosuu i praksa da sudije esto tite kriminalce;
rairena praksa zloupotrebe pravne procedure, odlaganje sudskih procesa i
presuda sve dok krivica ne zastari;
obiaj da se najzad donete sudske presude u praksi ne izvravaju;
obiaj da svaka nova politika garnitura prema svojoj meri prekraja zako-
ne, postavlja i razreava sudije, jedne iznova kanjava, a drugima oprata
zasluene kazne.
U srpskoj politikoj i pravnoj istoriji esto se deavalo da smo od drugih preu-
zimali dobre zakone koji se kod nas nisu primenjivali ili smo nekritiki preuzimali
i loa reenja koja nisu odgovarala naim prilikama. U tom smislu su bile razliite
posledice po srpsko drutvo i njegovu pravnu kulturu srednjovekovne recepcije vi-
zantijskog prava i kasnijeg uzimanja uzora iz francuskog javnog i austrijskog gra-
anskog prava, od jo kasnijeg kopiranja sovjetsko-boljevikog pravnog sistema i
pseudooriginalnog politikog eksperimentisanja sa socijalistikim i samoupravnim
pravom. Tako je ukorenjena praksa da pravni propisi idu drumom, a pravni ivot
umom. To nije bilo ono uobiajeno razlikovanje normativnog i stvarnog, koje, ina-
e nije nikakva naa specifinost, niti je u dobro organizovanim drutvima ikakav
122 Milovan M. Mitrovi

stvarni problem jer normativno je po svom ontolokom statusu uvek razliito od

stvarnog, pa tako treba i da bude.
Stvarni problem je, pak, bila pravna demagogija, injenica da su dobri prav-
ni propisi esto korieni kao politika kamuflaa za politiki neodgovornu, pa i
pravno kriminalnu drutvenu praksu. U takvim okolnostima javlja se jedan spe-
cifian soj pravnih tehniara koji kastriraju proverene pravne institute tako to ih
formalizuju na deklarativan nain: zakon se formulie kao ideoloko treba bez
jednostavne i precizne procedure, bez konkretnih obaveza i ovlaenja i bez efek-
tivnih sankcija. Takvi zakoni su praktino nesprovodivi, to i jeste latentna namera
njihovih tvoraca. To je kod nas prvi put nagovestio, na sebi svojstven nain, knjaz
Milo kad je izrazio oekivanje da se zakoni piu tako da vae samo za njegove
protivnike i za nae neprijatelje, a kulminiralo je u ideolokoj praksi socijalistikog
(kako etatistikog tako i samoupravnog) prava. U socijalistikim sistemima pravo je
esto bilo ideoloki ukras partijske politike, a sprovoeno je skoro uvek selektivno.
Deklarativne formulacije zakona bile su pogodne i za jednu i za drugu potrebu.
ini se da kampanjsko i ekspresno preuzimanje evropskog zakonodavstva u ak-
tuelnoj parlamentarnoj praksi Srbije sa sobom nosi isti rizik da se ozbiljno pravo utopi
u plitku ideoloku movaru ovog puta liberalnu. Pravni transplanti koji se na takav
nain preuzimaju, bez homologizacije tkiva evropskih pravnih pelcera i balkanskog
socijalnog stabla, ne mogu kod nas brzo oiveti, a neizvesno je i kakvi e im plodovi
biti. U tom smislu bi se moglo zakljuiti da je ozbiljna i odgovorna politika neophodan
preduslov za moderno pravo, koje i u Srbiji danas moe da nastane samo na politiki
i pravniki kreativan nain, a ne ideolokom imitacijom niti pravno-tehnikim kopi-
ranjem, ni najboljih uzora. Za nau pravnu kulturu (i ne samo za kulturu) moe biti
tetnije ako deklarativno usvajamo zakone koje nemamo nameru da sprovodimo ili
za koje na institucionalni sistem nema funkcionalnih kapaciteta, nego ako se to ne
uini. Prirodnije bi bilo da se prvo pripremi zdrava domaa drutvena podloga, pa tek
potom da se na nju nakalemi dobar evropski pravni pelcer, umesto da se prebrzo i for-
malistiki usvajaju pravila koja niko ne sprovodi. Nita ne razara pravnu svest graana
i pravnu kulturu uopte, kao praksa donoenja zakona koji predstavljaju mrtvo slovo
na papiru, kojih se niko ne pridrava i na koje se ne osvru ni oni koji su ih doneli
ak ni onda kad bi se mogli primeniti makar na njihove protivnike. Shodno tome
moe se zakljuiti da je neophodan preduslov da se pravna kultura u Srbiji sutin-
ski modernizuje temeljna reforma politikih, pravosudnih i institucija za obrazova-
nje pravnika, te da za to nipoto nije dovoljna kampanjska transplantacija zakona
Evropske unije, pogotovo onih koji se kod nas nee primenjivati.
Kao i svaka druga, i pravna kultura se razvija kontinuiranim i stalnim kultivi-
sanjem (negovanjem) sve humanijih pravnih vrednosti, sve univerzalnijih pravnih
normi, sve racionalnijih i sve efikasnijih pravnih institucija i sve pravednije i s na-
elima saglasne pravne prakse. Savremeni nivo pravne kulture podrazumeva takvu
pravnu (i pravniku) samosvest koja prepoznaje i dobro razumeva suptilne veze
izmeu svakog prava i njegovog ireg drutvenog konteksta. Moderna pravna samo-
svest omoguuje savremenim pravnicima (bilo da se oni bave pravnom teorijom ili
primenom prava u praksi) da uspeno izbegavaju jednostranosti pravnikog nar-
cizma i voluntarizma, sa jedne strane, ali, sa druge strane, i tradicionalnu ulogu
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji 123

tehnikog servisa postojeoj vlasti kakva god da je ona. To su dve najopasnije

pravnike jednostranosti, Scila i Haribda svakog prava, od najstarijih vremena, pa
dok ovakvog naeg ljudskog sveta i njegovog prava bude bilo. Najdublja pravna mu-
drost i vrhunska pravnika vetina podrazumevaju svestranu pravnu i svaku drugu
kulturu bez koje se ni u pravu (kao i u svakodnevnom ivotu) ne moe iznai prava
mera izmeu nude i vrline, izmeu onoga to jeste i onoga to bi trebalo da bude.
Upravo o tome bi kod nas trebalo ponajvie da se vodi rauna u pravnikom obra-
zovanju i svim njegovim aktuelnim i buduim reformama.

LITERATURA
Aron, Rejmon (1997): Demokratija i totalitarizam, Knjiarnica Z. Stojanovia, Sremski Kar-
lovci Novi Sad.
Basta, Danilo (1991): Preobraaji ideje prava, Jedan vek pravne filozofije na Pravnom fakulte-
tu u Beogradu (18411941), Pravni fakultet, Beograd.
Bodrijar, an (1991): Simulakrumi i simulacija, Svetovi, Novi Sad.
Bradar, Milan (2007): Srpska tranziciona ilijada, Aporije demokratskog preobraaja Srbije u
geopolitikom kontekstu, Stilos, Novi Sad.
Hajek, Fridrih (2002): Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Slubeni list SRJ i
CID, Beograd i Podgorica.
Ignjatovi, ore (1998): Organizovani kriminalitet, Policijska akademija,
Beograd.
Ignjatovi, ore (2008): Stanje kriminaliteta u SAD i njegova kontrola, Zbornik Uvod u
pravo SAD (ur. J. iri), Institut za uporedno pravo, Beograd.
Ignjatovi, ore (2009): Drave sa niskom stopom kriminaliteta primer Malte, Strani
pravni ivot, br. 3, s. 4966.
Korupcija u Srbiji (2001): redaktori B. Begovi, B. Mijatovi, CLDS, Beograd.
Korupcija na carini (2002): redaktori B. Begovi, B. Mijatovi, CLDS, Beograd.
Korupcija u pravosuu (2004): red. B. Begovi, B. Mijatovi, D. Hiber, CLDS, Beograd
Kriza pravnog sistema (1990): Zbornik radova (ur. V. uki). Beograd.
Markovi, edomir (1921): Pravna svest, Geca Kon, Beograd.
Mitrovi, Dragan (2009): Drava, pravo, pravda, pravnici, Beograd
Mitrovi, Milovan (2004): Vrednosno-normativni obrasci i drutvene institucije, Socioloki
godinjak (Pale), br. 1, s. 215231.
Mitrovi, Milovan (2005): Sociologija, Pravni fakultet, Beograd.
Mitrovi, Milovan (2007): Uvod u sociologiju i sociologiju prava, Pravni fakultet Slubeni
glasnik, Beograd.
Mitrovi, Milovan (2007): Drutveni sukobi i kriminalitet u Srbiji, Zbornik Stanje krimi-
naliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja, I deo, (ur. . Ignjatovi), Pravni fakultet,
Beograd, s. 104120.
Mitrovi, Milovan (2009): Struktura politikog delovanja i kriminalitet u srpskom drutvu,
Zbornik Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja, III deo, (ur. . Ignja-
tovi), Pravni fakultet, Beograd.
124 Milovan M. Mitrovi

Mitrovi, Milovan (2009a): Obrazovanje kao kulturni proces i obrazovanje pravnika u in-
formatikom drutvu, referat na Meunarodnoj konferenciji na temu Obrazovanje i in-
formacione tehnologije, odranoj na Tari 2527. septembra 2009. u organizaciji Centra
za strateka istraivanja nacionalne bezbednosti (CESNA), Zbornik radova u tampi.
Molnar, Aleksandar (1994): Drutvo i pravo, knj. 12, Visio mundi a.p., Novi Sad.
Moralnost i drutvena kriza (1995): Zbornik radova (ur. S. Krnjaji), Institut za pedagoka
istraivanja, Beograd,
Mrvi, Nataa iri, Jovan (2004): Sukob javnog i privatnog interesa u trouglu moi, novca i
politike, Vojnoizdavaki zavod, Beograd.
Ofe, Klaus (1999): Modernost i drava, Filip Vinji, Beograd.
Panti, Dragan (1990): Promene vrednosnih orijentacija mladih u Srbiji, Institut drutvenih
nauka, Beograd.
Srbija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot (2002): Zbornik
radova (urednici S. Boli, A. Mili), ISI FF, Beograd.
Srbija posle Miloevia (2001): tematski broj Srpske politike misli, Beograd.
Tadi, Ljubomir (2006): Filozofija prava, Beograd.
Vasiljevi, Mirko (2009): Pravo, pravda, privreda, Pravni fakultet, Beograd.
Vodineli, Vladan (1997): Takozvana zloupotreba prava, Beograd
Vukovi, Slobodan (2003): Korupcija i vladavina prava, IDN, Beograd. Drutvena transforma-
cija i strategije drutvenih grupa: Svakodnevnica Srbije na poetku treeg milenijuma (2004):
(priredila A. Mili), ISI FF, Beograd.
Zveki, Ugljea (2001): rtve kriminala u zemljama u tranziciji, Viktimoloko
drutvo Srbije Prometej IKSI, Beograd.

Milovan M. Mitrovi
Faculty of Law, University of Belgrade

LEGAL CULTURE AND CRIMINALITY IN SERBIA

SUMMARY
In this essay the author analyzes in a sociological-hypothetical manner, social
factors, which are determining legal culture and at the same time are influencing on
a state of criminality in Serbia. Legal culture is being comprehended as a set of cul-
tural patterns incorporated in legal regulations, institutions and organizations that
are creating and applying law and legally regulating the most important relations in
a society. Legal culture consists of legal consciousness, which is rational knowledge
about positive law, but it also covers moral consciousness, good will (bona fides),
useful customs and civil behavior in legal processes and relations.
The author emphasizes the hypotheses that the state of legal culture and crimi-
nality in a society are always inversely correlated. State of criminality and legal cul-
ture in modern Serbian society are indirectly correlated. The same or similar social
factors are influencing on the crises of the legal culture as well as on the increase-
ment of criminality.
Pravna kultura i kriminalitet u Srbiji 125

Legal culture and criminality in Serbia are being considered from three dif-
ferent aspects, which are referring on three kinds of determining factors: those are
legal values, legal regulations, and legal practice. The author emphasizes the theses
that the cultural development is possible only in cases of good continuities. De-
velopment of legal culture requires a long period of presence of basic political and
legal institutions. Frequent system shocks in Serbia are creating legal uncertainty,
which obstructs the development of legal culture. Historically speaking, legal cul-
ture in Serbia was endangered by various occupying regimes, frequent wars, social-
ist revolution, post-socialist transition, international sanctions, NATO aggression.
Alongside these external factors, legal culture in Serbia is especially endangered by
functional interlock and corruption of Serbian judicial system, which is linked with
political corruption, and all other forms of criminality in post-war and post-social-
ist settings.
In conclusion, it is accented the need for substantial modernizing of legal cul-
ture. Thats possible only with reforms of political, judicial and legal educational
institutions, instead of unsystematic transplanting of European Unions laws, which
wont be actually applied.
Key words: legal culture, legal consciousness, legal values, criminality, judicial corruption,
post-socialist transition, legal transplant.
Boris Begovi**
Pravni fakulteta, Univerzitet u Beogradu
Centar za liberalno-demokratske studije

EKONOMSKA TEORIJA GENERALNE PREVENCIJE:

OSNOVNA PITANJA1

Apstrakt: Cilj rada je da metodologijom ekonomske nauke, a na osnovu dosadanjih do-

prinosa u oblasti ekonomske teorije kriminala, razmotri osnovna teorijska pitanja gene-
ralne prevencije. Analiza je usredsreena na teorijska pitanja optimalnog nivoa generalne
prevencije i optimalne kompozicije faktora generalne prevencije zapreene kazne i vero-
vatnoe njene primene. Optimalni nivo generalne prevencije uvek je, usled postojanja nje-
nih trokova, nii od maksimalnog. Budui da se razlikuju funkcije trokova verovatnoe
primene kazne i trokova zapreene kazne, tako da su vei trokovi poveanja verovatnoe
primene kazne, optimalna kombinacija faktora generalne prevencije zasniva se na maksi-
malnom iznosu zapreene novane kazne. Novana kazna je ekonomski najefikasnija vrsta
kazne, budui da su njeni drutveni trokovi zanemarljivi. Ta vrsta kazne predstavlja tran-
sfer blagostanja: umanjenje blagostanja kanjenika kompenzovano je uveanjem blagostanja
korisnika budetskih sredstava, odnosno poreskih obveznika. Maksimalan iznos novane
kazne je individualizovan i zavisi od ukupnog bogatstva prestupnika. Razmatranja pokazuju
da postoje teorijska i praktina ogranienja u pogledu primene ovako definisane optimal-
ne kazne. Stoga se i pristupa modifikaciji navedenog optimuma, imajui u vidu problem
marginalne kazne, povezanost visine zapreene kazne i verovatnoe njene primene, situaciju
nedovoljnog iznosa bogatstva prestupnika u odnosu na teinu krivinog dela koje je uinio,
kao i naputanje pretpostavke o neutralnosti pojedinaca ka riziku. Pokazalo se, ukoliko je
koeficijent elastinosti oekivane vrednosti kazne u odnosu na zapreenu kaznu vei od je-
dinice i ukoliko potencijalni prestupnici imaju averziju prema riziku, da je optimalni iznos
zapreene kazne manji od maksimalnog.

Kljune rei: generalna prevencija, oekivana vrednost kazne, novana kazna, rizik, transfer
blagostanja.

1. UVOD
Ekonomska analiza kriminala poklanja veoma veliku panju generalnoj pre-
venciji. Gotovo da se moe rei da je generalna prevencija jedini proizvod ka-
znenog sistema koji interesuje ekonomiste. To nikoga ne treba da udi. Jednostavno
objanjenje ovakvog odnosa ekonomista prema generalnoj prevenciji lei u samoj
* redovni profesor, begovic@ius.bg.ac.rs
1 Zahvaljujem se Dragoru Hiberu, oru Ignjatoviu i Mariji Karaniki na komentarima i ko-
risnim sugestijama. Naravno, niko od njih ne snosi nikakvu odgovornost za eventualne preostale
greke.
Ekonomska teorija generalne prevencije: osnovna pitanja 127

osnovi modela racionalnog ponaanja potencijalnih prestupnika, odnosno uslova

za injenje krivinog dela uslova koji je jo pre vie od 40 godina postavio Gari
Beker, zaetnik ekonomske kole kriminologije /Becker, 1968/.2
Cilj ovog rada je da metodologijom ekonomske nauke, a na osnovu dosadanjih
doprinosa u oblasti ekonomske teorije kriminala, razmotri osnovna teorijska pitan-
ja generalne prevencije.3 Budui da je generalna prevencija osnovni predmet ovog
rada, specijalnoj prevenciji panja e se posvetiti iskljuivo ukoliko se preklapa sa
generalnom. Preostali motivi kanjavanja prestupnika, onesposobljavanje (kao for-
ma specijalne prevencije), resocijalizacija i retribucija, nee biti predmet ovog rada.4
Shodno navedenom cilju, analiza e se usredsrediti na pitanja optimalne generalne
prevencije, optimalne kompozicije faktora generalne prevencije, da bi se potom raz-
motrile modifikacije jednog i drugog optimuma. Sledi i kratak zakljuak.

2. OPTIMALNA GENERALNA PREVENCIJA

Da bi se uopte moglo postaviti pitanje optimalne generalne prevencije, potreb-
no je krenuti od analize ponaanja pojedinaca koje dovodi do injenja krivinog
dela. Beckerov model kriminala je, kao to je ve navedeno, u svojoj osnovi model
racionalnog ponaanja potencijalnih prestupnika, koje zavisi od itavog niza fak-
tora, izmeu kojih je i oekivana vrednost kazne kljuni parametar koji utie na
odluku pojedinca da li e da uini krivino delo ili ne. to je oekivana vrednost
kazne vea, manja je verovatnoa da e pojedinac uiniti krivino delo, snanija
je generalna prevencija, odnosno snanije je odvraanje potencijalnog prestupni-
ka od krivinog dela.5 U Bekerovom modelu, a i u veini modela koji su kasnije
nastali, oekivana vrednost kazne je jednostavno, a na osnovu same matematike
(statistike) definicije oekivane vrednosti, proizvod zapreene kazne i verovatnoe
da e ta kazna biti primenjena na prestupnika, odnosno verovatnoa da e pre-
stupnik biti otkriven, pravnosnano osuen, a kazna izvrena. Drugim reima,
ekonomski model kriminala usredsreen je na razmatranje situacije ex ante, pre
nego to je krivino delo uinjeno, odnosno na racionalnu ex ante odluku pojed-
inca da se upusti u kriminal.
2 Umesto u reniku krivinog prava uobiajenog izraza uinilac krivinog dela, u ovom tekstu e
se, lapidarnosti radi, u istom znaenju upotrebljavati re prestupnik.
3 Postoje autori /Stojanovi, 2007/ koji generalnu prevenciju dele na negativnu, koja se poistoveuje
sa odvraanjem pojedinca od toga da uini krivino delo, i pozitivnu, koja za cilj ima uvrivanje
drutvenih i moralnih normi ije usvajanje od strane pojedinca predstavlja najjau branu vrenju
krivinih dela. Ne ulazei u razmatranje opravdanosti navedene podele, u ovom radu se razmatra
iskljuivo generalna prevencija u smislu odvraanja pojedinca od toga da uini krivino delo.
4 Shavell /2004/ je sainio veoma jasan pregled drutvenih ciljeva kanjavanja prestupnika, odno-
sno motiva zakonodavca, ukazujui na postojanje izvesnog preklapanja, budui da jedna kazna
moe da zadovolji i vie motiva: generalna prevencija, onesposobljavanje i retribucija, na primer.
5 Bekerov model je model racionalnog ponaanja pojedinca, a model deli ukupnu populaciju na
dve grupe: oni koji kre zakon i oni koji ga potuju. U sluaju onih koji su prekrili zakon ge-
neralna prevencija je bila nedovoljna i irelevantno je koliko je bila nedovoljna. To se isto odnosi
na one koji nisu prekrili zakon. Na taj nain se ovim modelom svi pojedinci homogenizuju u
samo dve grupe: jednu za koju nivo generalne prevencije nije bio dovoljan, pa su uinili krivino
delo, i drugu za koju je taj nivo bio dovoljan.
128 Boris Begovi

Teorijski posmatrano, nivo generalne prevencije, odnosno iznos oekivane

vrednosti kazne, moe da bude takav da odvrati sve potencijalne prestupnike od
injenja bilo kog krivinog dela, tako da bi, u takvim uslovima, kriminal bio isko-
renjen. Teorijski posmatrano, ovakva apsolutna generalna prevencija, odnosno do-
voljno veliki iznos oekivane vrednosti kazne koji e obezbediti apsolutnu general-
nu prevenciju, dostupna je svakom drutvu. Stoga se postavlja pitanje da li je ona
i poeljna, odnosno da li je optimalna sa stanovita drutva. Generalno posmatra-
no, postavlja se pitanje: koji je nivo generalne prevencije drutveno optimalan? Pod
optimalnim nivoom generalne prevencije podrazumeva se onaj njen nivo kojim se
maksimizuje drutveno blagostanje.
Da bi se dolo do odgovora na ovo pitanje, treba poi od injenice da otkrivanje
i kanjavanje prestupnika ima svoju cenu. Njegovo otkrivanje i kanjavanje (kako
u smislu pravosnane osude, tako i u smislu izvrenja kazne), generie odreene
trokove, budui da se za izvrenje ovih poslova koriste realni resursi kapital i
radna snaga. Otkrivanje prestupnika pretpostavlja postojanje delotvorne policije,
to znai dovoljno kapitala i radne snage alociranih u ovu delatnosti, kako bi se
ona delotvorno obavljala. to je vie resursa uloeno u policijsku slubu, vea je
ceteris paribus verovatnoa otkrivanja prestupnika, pa je stoga i vea verovatnoa
njihovog kanjavanja. Isto se odnosi na pravosue, koje treba da raspolae sa do-
voljno resursa (kapitala i radne snage, odnosno fizikog i ljudskog kapitala) kako
bi bilo delotvorno. Konano, izvrenje odreenih vrsta kazni takoe je vezano za
neizbene trokove. Na primer, izvrenje zatvorske kazne podrazumeva i kapital
(zatvorska postrojenja) i radnu snagu (zatvorski uvari). Svi ti resursi imaju svoje
oportunitetne trokove, to znai da oni koji su angaovani na ovaj nain mogu da
se angauju u nekim drugim delatnostima i da, na taj nain, uveavaju drutveno
blagostanje. Odatle i proizlaze trokovi generalne prevencije.6
Budui da usled vrednosti parametara funkcija trokova generalne prevenci-
je, svaki iznos generalne prevencije koje je vei od nule generie odreeni iznos
trokova,7 izvesno je da moe da se donese prvi zakljuak ekonomske teorije gener-
alne prevencije: optimalni nivo generalne prevencije nii je od njenog maksimalnog
nivoa.8 Obrazloenje ovog nalaza vrlo je jednostavno: im postoje trokovi, optimal-
nost se zasniva na izjednaavanju graninih veliina koje su vee od nule. Treba da se
6 Jedno od osnovnih naela ekonomske nauke je da su svi trokovi sa kojima se suoavaju privred-
ni subjekti u osnovi oportunitetni trokovi, odnosno da su posledica uinjenog izbora. Vie o
karakteru trokova videti u: Nicholson /1996/.
7 Obrnuti nalaz ne vai. Naime, pri nultom nivou generalne prevencije, usled postojanja odreenih
fiksnih trokova, trokovi generalne prevencije mogu da budu vei od nule.
8 Ovaj i svi sledei nalazi ekonomske teorije generalne prevencije dobijeni su na osnovu formal-
nog (matematikog) modela koji se zasniva na funkciji drutvenoj blagostanja, odnosno trae-
nju njene ekstremne vrednosti (maksimuma). Funkcija drutvenog blagostanja zasnovana je na
individualnom blagostanju, odnosno drutveno blagostanje predstavlja sumu individualne kori-
snosti svih lanova drutva /Polinsky i Shavell, 2000/. Ovakav pristup znai i da je individualna
korisnost prestupnika koja je prisvojena injenjem krivinog dela sadrana u drutvenom bla-
gostanju. Iako je bilo autora koji su osporavali ovakav pristup /Stigler, 1970 i Lewin i Turmbull,
1990/, u savremenoj ekonomskoj teoriji, odnosno u savremenoj ekonomskoj teoriji kriminala, u
potpunosti je prihvaena koncepcija koja u drutveno blagostanje ukljuuje i ukupnu individual-
nu korisnost prestupnika, odnosno korisnost koja je posledica injenja krivinog dela.
Ekonomska teorija generalne prevencije: osnovna pitanja 129

izjednae granina drutvena korisnost koja proizlazi iz dodatne jedinice generalne

prevencije, odnosno posledinog umanjenja nivoa kriminala, i granini trokovi,
oni trokovi koji su potrebni da se obezbedi dodatna jedinica generalne preven-
cije, odnosno umanjenje nivoa kriminala. Razborito je pretpostaviti da je granina
korisnost generalne prevencije uvek (pri svakom njenom nivou) opadajua, dok su
njeni granini trokovi rastui,9 to omoguava da se u uvek dobije jednoznano op-
timalno reenje, tj. jednoznani nivo optimalne generalne prevencije koji je nemi-
novno nii od njegovog maksimalnog nivoa.
Borba protiv kriminala po svaku cenu je moda atraktivan medijski slogan,
pogodan za politiki marketing, ali to svakako nije ono to je drutveno optimalno,
budui da optimalni nivo zavisi upravo od cene. To je sasvim jasno i politiarima
pri donoenju odluka u politikom procesu, onih odluka koje se donose bez pri-
sustva medija, budui da su budetski rashodi uvek ogranieni i svaki rashod ima
alternativnu namenu. Ono to se uloi u jau policiju ili efikasnije pravosue, na
primer, dovodi do slabije zdravstvene zatite ili do nieg kvaliteta obrazovanja. Kao
i svi drugi resursi, i oni koji si predmet budetskog procesa imaju svoju alternativnu
namenu, pa time i svoje oportunitetne trokove. Samim tim, postoji konkurencija
za sredstva koja se raspodeljuju budetom, pa je stoga svakom politiaru jasno da
borba protiv kriminala uvek ima svoju cenu. Ta cena je manja javna potronja u
drugim oblastima u kojima drava, odnosno javni sektor neposredno ili posredno,
prua usluge finansirane iz budeta.

3. OPTIMALNA KOMPOZICIJA FAKTORA

GENERALNE PREVENCIJE
Sama koncepcija optimalne generalne prevencije u dobroj meri se svodi da
pitanje optimalnog nivoa sprovoenja zakona, budui da je malo verovatno da e
optimalni nivo generalne prevencije da se postigne uz maksimalnu (jedininu)
verovatnou primene kazne, tj. jedininu verovatnou otkrivanja prestupnika i nje-
govog kanjavanja /Stigler, 1970/. Odatle sledi i zanimljivo pitanje: da li optimalni
nivo generalne prevencije, odnosno optimalni nivo sprovoenja zakona, podra-
zumeva postojanje odreenog nivoa kriminala? U sluaju pozitivnog odgovora,
moe se govoriti o optimalnom nivou kriminala koji je razliit od nule drutveno
je poeljno da postoji odreeni nivo kriminala. Iako je teorijski mogue da opti-
malni nivo kriminala bude nulti nivo, odnosno da je optimalni nivo generalne pre-
vencije apsolutna prevencija, to zavisi od parametara modela, mala je verovatnoa
da e parametri modela uzimati one veliine koje e omoguiti takav ishod.10 Kako

9 Pri visokom nivou generalne prevencije korisnost do koje dolazi usled dodatne jedinice te pre-
vencije, odnosno posledinog umanjenja kriminalna, manja je nego pri niskim nivoima gene-
ralne prevencije, odnosno veoma rasprostranjenom kriminalu. Isto tako, pri niskim nivoima
generalne prevencije, trokovi proizvodnje njene dodatne jedinice manji su nego pri njenim
visokim nivoima.
10 Potrebno je, pre svega, da u sluaju svih pojedinaca koji ine jedno drutvo postoji dovoljno mala
razlika izmeu korisnosti, odnosno dohotka od bavljenja kriminalom i bavljenja delatnostima
koje su u skladu sa zakonom.
130 Boris Begovi

navodi Garoupa /1997/, u velikoj veini ekonomskih modela optimalni nivo gen-
eralne prevencije ne eliminie kriminal postoji optimalni nivo kriminala koji je
razliit (vei) od nule.
No, poto je teorijski jasno i jednoznano definisan optimalni nivo generalne
prevencije, otvara se pitanje optimalne kompozicije faktora generalne prevencije
to je ona kompozicija kojom se pri optimalnom nivou generalne prevencije maksi-
mizuje drutveno blagostanje /Polinsky i Shavell, 1979/. Naime, generalna preven-
cija zasniva se na oekivanoj vrednosti kazne, a ona se sastoji od dve komponente:
verovatnoi njene primene i visini zapreene (propisane) kazne. Promena i jedne i
druge veliine dovodi do promene nivoa generalne prevencije. U uslovima u koji-
ma se razlikuju funkcija trokova verovatnoe primene kazne i funkcija trokova
izvrenja same kazne, otvara se pitanje optimalne kombinacije faktora. Optimalno
reenje zavisi od pretpostavki, odnosno parametara modela ponaanja pojedinaca.
Izvorni Bekerov model zasniva se na dve pretpostavke relevantne za optimalnu
kombinaciju faktora. Prva je da je kazna za krivino delo iskljuivo novana kazna,
koja predstavlja besplatan transfer dohotka, odnosno bogatstva od prestupnika ka
budetu drugim reima, trokovi tog transfera jednaki su nuli. Druga je da su
ljudi neutralni prema riziku, odnosno da one koji razmatraju da li da uine krivino
delo karakterie konstantna granina korisnost novca.11
Prva pretpostavka o tome da je kazna za prestupnika iskljuivo novana kazna
zasniva se na nalazu o ekonomskoj superiornosti ove vrste kazne. Novana kazna,
u poreenju sa svim drugim vrstama kazne, najpogodnija je kazna sa stanovita
drutvenog blagostanja. Naime, kazna po svojoj prirodi predstavlja prisilno umanjenje
nivoa korisnosti (linog blagostanja) kanjenika. U sluaju novane kazne, to uman-
jenje se postie oduzimanjem dohotka, odnosno bogatstva, to dovodi do umanjenja
potronje, pa time i nivoa korisnosti. Taj dohodak, odnosno to blagostanje, nisu izgu-
bljeni, ve samo preraspodeljeni, pa se zato govori o transferu. Onoliko dohotka ko-
liko je izgubio kanjenik, dobili su korisnici budetskih sredstava (u formi uveane
javne potronje) ili poreski obveznici (u formi umanjenog poreskog optereenja).
Shodno tome, drutveni trokovi novane kazne jednaki su jedino administrativnim
trokovima, odnosno trokovima izvrenja ove kazne, to znai da su praktino jed-
naki nuli, odnosno zanemarljivi. Nasuprot tome, druge vrste kazne, poput zatvorske
ili telesne, ne predstavljaju transfer, tako da umanjenje korisnosti prestupnika usled
njegovog zatvaranja nije praeno uveanjem korisnosti drugih pojedinaca.12 tavie,
izvrenje zatvorske kazne generie velike trokove, poev od fiksnih trokova (trokova
11 Odnos pojedinca prema riziku definie se na osnovu karaktera individualne funkcije korisno-
sti novca. Oni ije ponaanje karakterie opadajua granina korisnost novca posmatraju se kao
pojedinci koji imaju averziju prema riziku. Nasuprot tome, oni ije ponaanje karakterie kon-
stantna korisnost novca posmatraju se kao pojedinci koji su neutralni prema riziku. Oni koji
su neutralni prema riziku ne trae bilo kakvo osiguranje. ire o odnosu prema riziku videti u:
Nicholson /1996/.
12 Izuzetak od ovog nalaza moe da bude uveanje korisnosti koje proizlazi iz injenice da je zatva-
ranje jednog prestupnika njega samog onemoguilo od injenja krivinih dela, barem onih ije
su rtve pojedinci koji su van zatvora, pa tako moe da utie na nivo njihove korisnosti. U ovom
sluaju radi se o specijalnoj prevenciji, putem onemoguavanja, do koje dovodi zatvorska kazna.
No, taj oblik specijalne prevencije deluje samo tokom izdravanja kazne, a pokazalo se da u mno-
Ekonomska teorija generalne prevencije: osnovna pitanja 131

kapaciteta) do trokova koji rastu sa poveanjem broja zatvorenika. Shodno navede-

nom, nasuprot novanoj kazni, postoje znatni drutveni trokovi zatvorske kazne, kao
i drugih nenovanih, odnosno neimovinskih kazni drutveni trokovi tih kazni su
daleko vei od odgovarajuih trokova novane kazne.13
Na osnovu druge pretpostavke, sa stanovita efekata faktora oekivane vred-
nosti kazne na generalnu prevencije, u uslovima neutralnosti prema riziku, pot-
puno je svejedno da li se ona postie, odnosno poveava uveanjem verovatnoe
ili uveanjem zapreene kazne.14 Budui da su ukupni trokovi zapreene ka-
zne u modelu jednaki nuli, pa su stoga nuli jednaki i njeni granini trokovi, iz-
vesno je da je sa stanovita drutva poeljno da se poveanje generalne prevencije
postie poveanjem zapreene kazne, a ne poveanjem verovatnoe njene primene.
Ravnoteni ishod ovog procesa je maksimalni iznos zapreene (novane) kazne.
Time se dolazi do drugog nalaza ekonomske teorije generalne prevencije: optimalna
je ona kombinacija faktora generalne prevencije koja se zasniva na maksimalnoj
(novanoj) kazni i onoj verovatnoi koja je, pri maksimalnoj kazni, potrebna da se
postigne optimalni nivo generalne prevencije.15
Dokaz ovog nalaz je intuitivan, mada ga je Becker (1968) i formalno dokazao,
a u neto modifikovanom obliku i Garoupa (1997). Na ovaj nalaz se nadovezuju
dve tzv. narodne teoreme. Prva je nalaz da poveanje iznosa maksimalne zapreene
kazne dovodi do umanjenja optimalne verovatnoe njenog izricanja. Time dolazi
do rekompozicije generalne prevencije koja moe da dovede do izmene njenog op-
timalnog nivoa. Druga teorema je nalaz da uveanje maksimalne zapreene kazne
uvek dovodi do uveanja oekivane vrednosti kazne, odnosno generalne prevencije.
Ova dva nalaza se nazivaju narodnim teoremama, budui da su intuitivni i lako ra-
zumljivi. Da li su i tani, drugo je pitanje, na koje emo se kasnije vratiti.
No, ovim se postavlja se pitanje kako definisati maksimalan iznos kazne. Budui
da se u ovom razmatranju radi iskljuivo o novanoj kazni, njen maksimalni iznos
predstavlja ukupno bogatstvo prestupnika.16 Ovaj nesporni nalaz ekonomske teorije
generalne prevencije (pri datim pretpostavkama, odnosno parametrima modela)
moe da se razmotri, odnosno ospori sa nekoliko aspekata.17 Prvi je da veoma esto
gim zemljama postoji znatna sklonost ka recidivizmu, to znai da se, na dugi rok posmatrano,
ponitavaju povoljni efekti specijalne prevencije.
13 Vie o ekonomskim odlikama razliitih vrsti kazni videti u: Becker /1968/ i Shavell /2004/.
14 Kao to je Becker /1968/ pokazao, ukoliko pojedinac ima averziju prema riziku, jedinino po-
veanje verovatnoe primene kazne ima snaniji efekat na generalnu prevenciju nego jedinino
poveanje zapreene kazne. Drugim reima, poveanje verovatnoe primene kazne je produk-
tivnije u odnosu na poveanje zapreene kazne.
15 Radi jednostavnosti, pretpostavlja se da postoji sistem apsolutno odreenih kazni, tj. da zakon
propisuje samo jednu visinu novane kazne za odreeno krivino delo. Uvoenje sistema rela-
tivno odreenih kazni u kome sud odmerava kaznu u okviru zakonom propisanog raspona ne
menja ove teorijske nalaze, ve samo bespotrebno komplikuje analizu.
16 Maksimalan iznos kazne se odreuje prema ukupnom bogatstvu (imovini) osuenog prestupni-
ka, budui da prestupnik moe svoje bogatstvo (fond) da pretvori u dohodak (tok) kako bi platio
novanu kaznu. tavie, oduzimanje imovine odreene vrednosti, nezavisno od toga kako je ste-
ena, u ekonomskom smislu de facto predstavalja novanu kaznu.
17 U ovom radu se nee analizirati sluaj niske novane kazne. Eksperimentom se pokazalo /Gneezy
i Rustichin, 2000/ da novana kazna koja predstavlja cenu krenja pravila moe da dovede ne do
132 Boris Begovi

drutva, usled dominantnih drutvenih, odnosno ustavnih normi, nisu spremna da

prestupniku zaprete maksimalnom (novanom) kaznom. Ljudska prava su univer-
zalna kategorija, vae za sve pojedince, pa su u to ukljueni i prestupnici. Na primer,
oduzimanje neijeg celokupnog bogatstva u mnogim zemljama se ne bi smatralo
primerenom kaznom sa tog aspekta, budui da otvara pitanje egzistencije, kako
samog prestupnika, tako i njegove porodice.
Drugo, legitimna je i veoma rasprostranjena koncepcija pravinosti da kazna
treba da bude primerena krivinom delu, odnosno da bude jednaka drutvenoj teti
koja je nastala injenjem tog krivinog dela.18 Kako navodi Becker /1968/, primena
ove koncepcije zahtevala bi da verovatnoa primene kazne bude jednaka jedinici,
a da zapreena kazna bude jednaka drutvenoj teti (drutvenim trokovima) koja
je nastala na injenjem krivinog dela.19 U takvim okolnostima, ak i ukoliko se
trai ekvivalent oekivane vrednosti kazne, odnosno ekvivalent generalne preven-
cije, moe, a sluaju mnogih krivinih dela to je veoma verovatno, da se dogodi
da je maksimalna kazna (ukupna vrednost imovine prestupnika) daleko vea od
drutvene tete koja je nainjena, pa se time radi o preteranom nivou generalne
prevencije.20 Samim tim, odreivanje zapreene kazne na njen maksimalni nivo
protivrei ovako formulisanom naelu pravinosti.21
Tree, u mnogim zemljama zakonodavna vlast ne veruje u novane kazne kao
primarne kazne za krivina dela, pogotovo ona najtea, ve dominira miljenje da
generalnoj prevenciji (odvraanje) treba dodati i specijalnu, u formi onesposoblja-

odvraanja, ve do pospeivanja krenja pravila. Eksperiment se zasnivao na naplaivanju male

kazne roditeljima koji po svoju decu dou posle kraja radnog vremena vrtia. Uvoenje te kazne
dovelo je poveanja kanjenja u odnosu na prethodni aranman u kome kanjenje nije novano
kanjavano. Autori su ponudili nekoliko teorijskih objanjenja zabeleenog paradoksa, ali ni jed-
no o njih nije uverljivo, tako da se ne moe osporiti teza o efektima novane kazne na generalnu
prevenciju, ak i mi njenom malom iznosu.
18 Iz ekonomskog ugla posmatrano, ovo naelo pravinosti bi se moglo interpretirati na sledei
nain. Budui da krivino delo generie negativne eksterne efekte, drutvena teta je jednaka
ukupnim drutvenim trokovima, a novana kazna treba da bude jednaka tim trokovima. Na
ovaj nain, pravina kazna ipso facto predstavlja porez u smislu Pigua. Drugim reima, moe se
zakljuiti da je ovako definisana pravina kazna istovremeno i ekonomski efikasna kazna, na isti
onaj nain na koji je ekonomski efikasan i porez u smislu Pigua /Stiglitz, 1986/. Stoga je uobia-
jeno /Polinsky i Shavell, 1984/ da se onaj nivo generalne prevencije, odnosno odvraanja kojim je
oekivana vrednost kazne ispod drutvene tete naziva nedovoljnim (underdeterrence), dok se
onaj koji je iznad drutvene tete naziva preteranim (overdeterrence),.
19 Becker /1968/ navodi da primena ovakve koncepcije iz analize iskljuuje trokove kanjavanja,
odnosno trokove vezane za primenu i izvrenje kazne. Samim tim, relativizuje se prethodni
nalaz o ekonomskoj efikasnosti naela pravinosti. Da bi se postigla ekonomska efikasnost po-
trebno je da oekivana vrednost kazne odgovara iznosu drutvene tete koji ukljuuje i trokove
kanjavanja, odnosno trokove vezane za primenu kazne.
20 Ovaj nalaz ne treba poistoveivati sa odnosom izmeu kazne i individualne korisnosti prestu-
pnika od bavljenja kriminalom. Naime, drutveni trokovi su daleko vei od transfera bogatstva,
odnosno blagostanja od rtava ka prestupniku, pa stoga i od prirasta individualne korisnosti pre-
stupnika od injenja krivinog dela. Upravo se u tome i krije osnova za posmatranje krivinih
dela kao dela velike drutvene opasnosti.
21 tavie, u savremenim pravnim sistemima je uobiajeno da se iznos kazne propisuje optom nor-
mom (za svako lice koje uini), dok bi odreivanje kazne prema bogatstvu prestupnika bila
svojevrsna individualizacija kazne.
Ekonomska teorija generalne prevencije: osnovna pitanja 133

vanja, odnosno resocijalizacije prestupnika, to se, naelno posmatrano, postie pre

svega zatvaranjem prestupnika, a ne novanom kaznom. Time se upravo taj pre-
stupnik makar privremeno spreava da ini nova krivina dela (bar prema onima
koji nisu u zatvoru), a smatra se i da se javljaju neke mogunosti za resocijalizaciju.
To znai da se nekim drugim ciljevima kanjavanja daje prednost u odnosu na gen-
eralnu prevenciju.22 Samim tim, u stvarnosti politike kanjavanja su takve da su
veoma daleko od maksimalne (novane) kazne, odnosno optimalne kompozicije
faktora generalne prevencije koja se zasniva na maksimalnoj kazni.
Dosadanja pitanja bila su vezana za nain definisanja maksimalnog iznosa
novane kazne kao efikasne kazne, ali se moe postaviti i pitanje drutvene poeljnosti
efikasne kazne definisane na ovakav nain. Naime, koriena definicija efikasnosti zas-
novana je na maksimizaciji drutvenog blagostanja, a kljuna implicitna pretpostavka
analize jeste da se drava, odnosno oni koji u ime drave donose odluke o kaznenoj
politici, ponaaju ili bar treba da se ponaaju tako da im je cilj upravo i jedino maksi-
mizacija drutvenog blagostanja, odnosno zatita javnog interesa. Drugim reima, anal-
iza se zasniva na pretpostavci o postojanju benevolentne drave. Meutim, ponaanja
mnogih vlada daju za pravo onima koji smatraju da je opravdano da se ta pretpostavka
zameni onom o predatorskoj dravi dravi koja se intenzivno ukljuila u traganje
za rentom, pa je stoga cilj takve drave maksimizacija budetskih prihoda, bez obzi-
ra na to koje efekte ta maksimizacija ima.23 U takvim uslovima novana kazna, kao
efikasna kazna, posebno je podlona predatorskoj zloupotrebi, budui da drava ima
motiv da oekivanu vrednost kazne postavi isuvie visoko, odnosno da doe do nivoa
generalne prevencije koji je vii od optimalnog, kako bi se maksimizovao budetski
prihod, odnosno maksimizovala renta koja se prisvaja /Garoupa i Klerman, 2002, Ditt-
man, 2006 i DAntoni i Galbiati, 2007/. Nasuprot tome, neefikasne kazne poput zat-
vorske, koje nemaju komponentu transfera, nisu podlone ovakvoj zloupotrebi. Pre-
terano visoki nivo generalne prevencije zasnovane na zatvorskoj kazni samo e uveati
trokove izvrenja kazne, odnosno budetske rashode u odnosu na optimalan nivo, bez
ikakvog poveanja budetskih prihoda, pa predatorska drava nema motiv da uvodi
ovakav nivo generalne prevencije.24 Stoga se pokazalo /Friedman, 1999 i Wickelgren,
2003/ da je, u takvim uslovima, postojea struktura primenjenih kazni iako neefikasna,
drutveno poeljnija nego ona koja bi bila ekonomski efikasna.25

22 Ovo ne znai da zatvorska kazna nema efekata na generalnu prevenciju. Ti efekti mogu da budu
veoma snani, jedino to se postavlja pitanje trokova generisanja tih efekata. Ovde se radi samo o
tome da novana kazna nema efekata na sve vidove specijalne prevencije, odnosno da je neutralna
u odnosu na onesposobljavanje i resocijalizaciju. Uvoenjem zakonske mogunosti za oduzimanje
imovine steene (organizovanim) kriminalom (na primer, Zakon o oduzimanju imovine proistekle
iz krivinog dela, Slubeni glasnik RS 97/08), zakonodavna vlast pokazuje da smatra da zatvorska
kazna ne generie dovoljno snanu generalnu prevenciju, a ni specijalnu prevenciju u vidu odvraa-
nja, i da je treba pojaati, odnosno da treba umanjiti dohodak koji se stie kriminalom. Zanimljivo
je da se ni u ovom sluaju ne radi o maksimalnoj (novanoj) kazni, budui da ona odgovora vred-
nosti celokupnog bogatstva prestupnika, a ne samo onom delu koji je steen kriminalom.
23 Raspodela tako maksimizovanih budetskih prihoda nije predmet ove analize.
24 tavie, kako su pokazali DAntoni i Galbiati /2007/ upravo uvoenje ekonomski neefikasnih ka-
zni (poput zatvorske) predstavlja verodostojan signal da se ne radi o predatorskoj dravi.
25 Friedman /1999/ je ponudio turobnu sliku sveta sa efikasnim kaznama. Od svakog prestupnika
prvo treba da se naplati novana kazna u iznosu njegovog celokupnog bogatstva. Ukoliko to nije
dovoljno prestupnik treba da se zatvori uz prinudnu rad, ukoliko je njegova produktivnost do-
134 Boris Begovi

Jo jedan problem se javlja u pogledu nalaza o optimalnoj generalnoj prevenciji

koja se zasniva na maksimalnoj zapreenoj (novanoj) kazni. Radi se o problemu
marginalne kazne /Stigler, 1970/. Imajui u vidu da se krivina dela mogu rangirati
po svojoj teini, odnosno po drutvenoj teti koju izazivaju, problem marginalne ka-
zne svodi se na to da kazna za svako krivino delo treba da bude primerena, tj. pro-
porcionalna teini tog krivinog dela, odnosno drutvenoj teti koje je to krivino
delo generisalo. Drugim reima, sa poveanjem teine krivinog dela, treba da raste
i zapreena kazna, to znai da marginalna kazna (poveanje kazne do kojeg dolazi
sa jedininim poveanjem teine krivinog dela) treba da bude pozitivna i umerena,
proporcionalna poveanju teine krivinog dela, odnosno drutvene tete do koje
ono dovodi. To stvara dobre podsticaje onima koji ine krivina dela, kada se nala-
ze u dilemi koje od vie krivinih dela da uine. Prestupnici u takvim okolnostima
mogu da imaju podsticaj da uine ono koje generie najmanju drutvenu tetu. Uko-
liko je za sva krivina dela predviena ista zapreena kazna (maksimalna), onda e
prestupnik, kojeg oekivana vrednost kazne nije odvratila od injenja krivinog dela,
imati podsticaj da uini tee krivino delo (ukoliko mu donosi veu oekivanu kori-
snost) ili e bar biti indiferentan prema krivinim delima razliite teine. To e, me-
utim, dovesti do umanjenja ukupnog broja uinjenih krivinih dela, budui da za
neka krivina dela generalna prevencija nee biti samo optimalna, nego e njen nivo
biti preterano visok. Shodno tome, jedinstvena maksimalna zapreena kazna moe
da, pri umanjenom broju krivinih dela, dovede do pogoravanja njihove strukture,
odnosno do uveanja ukupne tete (drutvenih trokova). Drutvo se nalazi pred
izborom veeg broja lakih ili manjeg broja teih krivinih dela.
Kako reiti navedeni problem? Teorijski posmatrano, na prvi pogled je i dalje
optimalna maksimalna kazna za sva krivina dela. Problem, meutim, lei u tome
to se verovatnoe kanjavanja prestupnika ne mogu diferencirati po krivinim de-
lima, kako bi se za svako krivino delo formulisala (njegova) optimalna oekivana
vrednost kazne. Iako postoje indicije da se verovatnoe otkrivanja prestupnika razli-
kuju od jednog do drugog krivinog dela, a moe da se razlikuje i verovatnoa nje-
gove pravnosnane osude, te razlike su objektivno uslovljene, tj. radi se o veliinama
kojima se ne moe upravljati. Stoga se zakljuak svodi na teorijski nalaz da je makar
jedna optimalna kazna maksimalna zapreena kazna (za najtee krivino delo), dok
se doputa mogunost da su ostale kazne nie od maksimalne i da treba da budu
rastue sa teinom krivinog dela /Wilde, 1992/.
Sa stanovita marginalne generalne prevencije, zanimljivo je i pitanje obaranja
pravnog standarda dokaza potrebnih za izricanje osuujue presude. Na prvi po-
gled, obaranje tih standarda dovodi do poveanja verovatnoe pravosnane osuu-
jue presude, pa se time uveava i oekivana vrednost kazne, odnosno i generalna
prevencija. Meutim, kako je pokazao Ognedal /2005/, ovakav potez neminovno
dovodi do poremeaja marginalne oekivane vrednosti kazne uveava se relativna
voljna da pokrije trokove njegovog zatoenja (granine i prosene), a ukoliko ti trokovi nisu
pokriveni, onda nad njim treba da se izvri smrtna kazna, a njegovi organi upotrebe za transplan-
taciju. Svet koji nas okruuje se, oigledno, razlikuje od opisanog. Iako je autor kao osnovni cilj
svog rada postavio objanjenje zbog ega se naa realnost razlikuje od sveta efikasnih kazni koji
je opisao, u tome nije uspeo. Naprotiv, objanjenja koja je dao idu u prilog neizbenosti sveta
efikasnih kazni onoga koji danas ne postoji.
Ekonomska teorija generalne prevencije: osnovna pitanja 135

oekivana vrednost kazne za laka krivina dela u poreenju sa teim krivinim de-
lima. Naime, radi se o tome da tea krivina dela iza sebe ostavljaju vie (u odnosu
na laka krivina dela) onih dokaza koji mogu da izdre stroi pravni standard do-
kaza na sudu. Naime, podizanje pravnog standarda manje obara verovatnou izrica-
nja presude, pa time i primene kazne u sluaju teih krivinih dela. Raste relativna
verovatnoa primene kazne u sluaju teih krivinih dela. Nasuprot tome, u sluaju
obaranja pravnog standarda, raste relativna verovatnoa primene kazne u sluaju
lakih krivinih dela. Posledica toga je manje relativno odvraanje od teih krivi-
nih dela, to znai da se stvaraju podsticaji prestupnicima da, kada ve kre zakon,
ine tee krivino delo.

4. MODIFIKACIJE OPTIMUMA
Sva dosadanja razmatranja zasnivala su se na pretpostavci da iznos zapreene
kazne ne utie na verovatnou njenog izricanja, odnosno na verovatnou
pravnosnane osude. Ta pretpostavka teko da je odriva, budui da injenice go-
vore suprotno. Jo je Becker /1968/ naglasio da uveanje zapreene kazne dovodi
do umanjenja verovatnoe da e ta kazna zaista da se i izrekne. Bez obzira na to
da li odluku o tome donosi sudija ili porota, sa poveanjem iznosa zapreene ka-
zne poveava se i strah da ne doe do greke I tipa (kanjen nevin pojedinac) i to
relativno vie nego do greke II tipa (nekanjen krivac). Kasniji radovi na tu temu
/Adreoni, 1991 i Feess i Wohlschlegel, 2009/ modelski su pokazali kako uveanje
iznosa zapreene kazne moe da dovede do smanjenja odlunosti, pa time i
verovatnoe pravosudnih organa da izreknu tu kaznu. Takoe, stroe zapreene ka-
zne dovode do stroeg pravnog standarda dokaza koji je potreban za izricanje kazne
/Tabbach, 2009 i Lando, 2009/, pa se i na taj nain umanjuje verovatnoa izricanja
zapreene kazne. Shodno svemu navedenom, stroa zapreena kazna moe da do-
vede do umanjenja nivoa generalne prevencije. Stoga je u analizu /Garoupta, 1997/
uvedena i elastinost verovatnoe izricanja kazne, odnosno promena verovatnoe
donoenja pravosnane osuujue presude (pa time i kanjavanja prestupnika) do
koje dolazi sa jedininom promenom zapreene kazne. Osnovni nalaz u pogledu
ove elastinosti je da je maksimalna zapreena kazna optimalna kazna ukoliko je pri
tom njenom iznosu navedeni koeficijent elastinosti manji od jedan.26 Obrazloenje
je jednostavno. Ukoliko je koeficijent elastinosti verovatnoe izricanja kazne man-
ji od jedan, to znai da je poslednje uveanje iznosa zapreene kazne dovelo do
poveanja oekivane vrednosti kazne (usled poveanja iznosa zapreene kazne) koji
je vei od pada oekivane vrednosti kazne (usled umanjenja verovatnoe izricanja
kazne) do koje dolazi usled poveanja iznosa zapreene kazne, to znai da je mak-
simalna kazna optimalna, budui da je zapreena kazna iji je iznos jedinino manji
od maksimalne kazna koja obezbeuje manju oekivanu vrednost kazne.27
26 Ova teorijska analiza se moe dopuniti naputanjem pretpostavke o postojanju sistema apsolut-
no odreenih kazni i uvoenjem sistema relativno odreenih kazni, koji se zasniva na sudskom
odmeravanju kazne u okviru zakonski propisanog raspona. Cilj ovakve analize bi mogla da bude
elastinost verovatnoe izricanja kazne u odnosu na prosenu vrednost izreene kazne.
27 Potreban i dovoljan uslov za ovakvo tumaenje navedenog koeficijenta elastinosti jeste pretpo-
stavka da je taj koeficijent monotono rastui sa promenom iznosa zapreene kazne. Ovakva pret-
136 Boris Begovi

No, postavlja se pitanje ta se sa optimalnom kaznom deava ukoliko je nivo

bogatstva prestupnika isuvie nizak, odnosno ukoliko je drutvena teta koju je pre-
stupnik nainio isuvie velika u odnosu na optimalnu kaznu koja je definisana kao
maksimalna i ograniena bogatstvom samog prestupnika. Drugim reima, postoji
opasnost nedovoljnog nivoa generalne prevencije koji se ostvaruje ovako defini-
sanom optimalnom kaznom.28 Tada se postavlja pitanje dopune novane kazne
drugom vrstom kazne. Time se dolazi do sledeeg nalaza ekonomske teorije gen-
eralne prevencije. I dalje je maksimalna novana kazna optimalna. Meutim, ovu
kaznu treba, ukoliko je ona nedovoljna i ukoliko su marginalni trokovi zatvor-
ske kazne dovoljno mali, dopuniti zatvorskom kaznom /Polinsky i Shavell, 1984/.
Drugim reima, optimalna kazna sastoji se iz dva dela. Prvi treba da bude novana
kazna u iznosu maksimalne kazne, tj. prestupnikovog bogatstva, a drugi, ukoliko je
potreban, tj. ukoliko je prva isuvie niska, od zatvorske kazne.
Uvoenjem zatvorske kazne u analizu, prelazi se na teren kazni koje generiu
drutvene trokove. A zatvorska kazna je upravo takva ona generie znatne
trokove. Ne radi se samo o direktnim trokovima podizanja, opremanja, odravanja
i funkcionisanja zatvora, tj. oportunitetnim trokovima svih onih resursa koji su za
to angaovani, ve se radi i o oportunitetnim trokovima vremena onih koji su zat-
voreni. Da su van zatvora, uz apsolutnu generalnu prevenciju, oni bi bili angaovani
u delatnostima koje stvaraju vrednost, odnosno uveavaju drutveno blagostanje.29
Konano, umanjenje korisnosti zatvorenika koje neminovno proizlazi iz same ka-
zne nije u potpunosti kompenzovano transferom, odnosno uveanjem korisnosti
drugih pojedinaca koji ine drutvo, onih koji nisu prestupnici.30 Oigledno je
da su drutveni trokovi zatvaranja kao kazne veoma veliki. Razmatranje efekata

postavka je sasvim opravdana, budui da se navedeni efekti ne javljaju ili su vrlo slabi pri malim
iznosima, odnosno niskim nivoima zapreene kazne.
28 Ova opasnost je veoma realna. Velika veina prestupnika, onih koji ine krivina dela, ne spadaju
u imune ljude. Kako navodi Shavell /2004/, prema izvetaju Ministarstva pravde SAD, proseni
osuenik-zatvorenik u poslednjoj deceniji prolog veka bio je po svom dohotku na samom pragu
siromatva onako kako se prag siromatva odreuje u toj zemlji.
29 Zanimljivo je pitanje prinudnog rada u zatvorima, odnosno motiva zakonodavca za uvoenje
te vrste (dodatne) kazne. Jedan mogui motiv zakonodavca je dalje pojaavanje kazne, odnosno
umanjivanje nivoa korisnosti osuenika. To se moe proceniti na osnovu besmislenosti radnih
zadataka koje su dobijali. Epizode poput zatoenja na Golom otoku pokazuju upravo ovakvu
motivaciju. Na prvi pogled, kazneni sistem GULAG-a i prisilni rad zatoenika bio je motivisan
pojaavanjem njihove kazne. Najnovija istraivanja na tu temu (Applebaum, 2003), meutim,
pokazuju da je dobar deo motivacije pri osmiljavanju sistema GULGA-a bio zasnovan na elji da
se obezbedi jeftina (praktino besplatna) radna snaga, naroito za velike infrastrukturne projekte
poput Belomorskog kanala. Na slian zakljuak upuuju i epizode opisane u literaturi (Solenjici-
nov Prvi krug). Sve to navodi na to da je deo motivacije za uvoenje prinudnog rada bio vezan
za reavanje problema oportunitetnih trokova vremena zatvorenika. Naravno, prinudni rad je u
svojoj osnovi robovski rad i takav aranman ne nudi podsticaje za ekonomsku efikasnost angao-
vane radne snage.
30 Ne treba smetnuti sa uma da sama kazna dovodi do umanjenja linog blagostanja prestupnika
(to joj je i svrha), pa time i ceteris paribus do smanjenja drutvenog blagostanja, budui da se
funkcija drutvenog blagostanja zasniva iskljuivo na blagostanju pojedinaca kao argumentima.
Zbog toga je, u cilju maksimizacije drutvenog blagostanja potrebno da se obezbedi kompenzaci-
ja, odnosno transfer koji omoguava da se gubitak blagostanja prestupnika kompenzuje
Ekonomska teorija generalne prevencije: osnovna pitanja 137

korienja ovakve (skupe) kazne dovelo je do sledea dva nalaza. Prvo, s obzirom
na to da sa porastom zapreene kazne, rastu i trokovi izvrenja kazne, budui da
prestupnici provode vie vremena u zatvoru, oigledno je da su marginalni trokovi
izvrenja kazne pozitivni. Drugo, poveanje zapreene (zatvorske) kazne dovodi do
poveanja oekivane vrednosti kazne, to dovodi do poveanja stepena odvraanja,
pa se umanjuje broj prestupnika koji se kanjava zatvorom. To dovodi do oba-
ranja trokovi izvrenja kazne, odnosno javlja se granina drutvena korisnost od
uveanja zapreene kazne /Kaplow, 1990/. Efekat ova dva nalaza na optimalni iznos
zapreene kazne zavisi od veliine, odnosno funkcije marginalnih trokova i mar-
ginalne koristi zapreene kazne.31
Dosadanja analiza zasnivala se na pretpostavci da su svi pojedinci neutralni
prema riziku. Ukoliko potencijalni prestupnici nisu neutralni prema riziku, nego
imaju averziju prema riziku, u svoju racionalnu kalkulaciju na osnovu koje donose
odluke ukljuuju i premiju na rizik. Time se modifikuju dosadanji nalazi i postavlja
se pitanje kako uvoenje premije na rizik utie na optimalnu visinu kazne. Premija
na rizik je onaj iznos dohotka (novca) koji su racionalni pojedinci spremni da plate
kako bi se oslobodili rizika. Alternativno posmatrano, to je onaj iznos koji poje-
dinac trai da mu bude plaen kako bi snosio rizik, odnosno kako bi iz bezrizine
situacije preao u rizinu. to je vei rizik, vea je ceteris paribus premija na rizik
koja se plaa, odnosno koja se zahteva. Kada se ovaj nalaz primeni na osnovni us-
lov na osnovu koga se donose odluke o injenju krivinog dela, sledi da poveanje
verovatnoe kanjavanja prestupnika, tj. poveanje rizika prestupnika da e biti
kanjen, vie uveava generalnu prevenciju nego poveanje zapreene kazne.32
Naime, samo postojanje premije na rizik koja raste sa poveanjem verovatnoe iz-
ricanja presude dovodi do svojevrsne multiplikacije dejstva poveanja verovatnoe
izricanja kazne. Iz drugog ugla posmatrano, sa stanovita generalne prevencije, vie
se isplati uveavati verovatnou izricanja kazne, nego samu zapreenu kaznu. Ovo je
nalaz do koga je, drugim putem, doao jo Becker /1968/. Na ovom nalazu zasniva
se sledei nalaz ekonomske teorije generalne prevencije: ukoliko pojedinci imaju
averziju prema riziku, optimalni iznos zapreene kazne moe biti manji nego njen
maksimalni iznos /Polinsky i Shavell, 1979/.
Obrazloenje ovog teorijskog nalaza je jednostavno: umanjenje optimalnog
iznosa zapreene kazne ispod maksimalnog moe da kompenzuje postojanje pre-
terane generalne prevencije u poreenju sa situacijom u kojoj su pojedinci neu-
tralni prema riziku, budui da sama averzija prema riziku vri funkciju odvraanja
31 Implicitna pretpostavka ove analize je da verovatnoa kanjavanja prestupnika ne zavisi od iznosa
zapreene kazne. Ovim se olakava analiza, a ukoliko je potrebno, ovi nalazi se lako se mogu kom-
binovati sa prethodnim nalazom vezanim za koeficijent elastinosti oekivane vrednosti kazne.
32 Poveanje verovatnoe otkrivanja prestupnika zavisi od itavog niza inilaca. Pokazalo se da neke
promene zakona koje su imale za cilj poveanje otkrivanja prestupnika, odnosno poveanje oe-
kivane vrednosti kazne, pa time i generalne prevencije, daju suprotne rezultate. Na primer, kako
navodi Iyengar /2009/, uvoenje zakonske obaveze hapenje osumnjienog za nasilje u porodici
u mnogim saveznim dravama SAD dovelo je do poveanja stope ubistava u porodici, to se
moe tumaiti obaranjem generalne prevencije i to na dva naina. Prvo, rtve su, suoene sa ne-
izbenim hapenjem, u manjoj meri nego ranije prijavljivale nasilje u porodici. Drugo, uhapeni
prestupnici su dobili motiv za osvetu koja se zavravala i ubistvom.
138 Boris Begovi

od krivinog dela. Drugim reima, postojanje averzije prema riziku radi u korist
drutva, budui da e manje resursa da se koristi za pruanje optimalne generalne
prevencije, pa se time uveava drutveno blagostanje.33
Zanimljiva novina je i uvoenje proizvodne funkcije generalne prevencije /Hen-
derson i Palmer, 2002/. Naelno posmatrano, ovakav pristup moe da nam omogui
bolje razumevanje naina na koji se uspostavlja generalna prevencija. Osnovni teo-
rijski nalaz do koga su doli autori, meutim, nije previe intrigirajui: u uslovima u
kojima trokovi nisu nulti, optimalno poveanje nivoa generalne prevencije zahteva
uveanje i verovatnoe primene kazne i zapreene kazne. Zanimljivije su, meutim,
mogunosti koje lee pred ovakvim pristupom, naroito ukoliko se razmotre para-
metri ove proizvodne funkcije, kako bi se, na primer, dobio odgovor na pitanje da
li je elastinost supstitucije proizvodnih faktora jedinina, konstantna ili varijabilna.
Naelno posmatrano, ovakav pristup nudi obilje mogunost za bolje razumevanje
procesa nastanka generalne prevencije, a vreme e pokazati da li e te mogunosti
biti iskoriene i kakvi e rezultati dobiti.

5. ZAKLJUAK
Prvi zakljuak ekonomske teorije generalne prevencije glasi da je optimalni
nivo generalne prevencije nii od njenog maksimalnog nivoa. Ovaj nalaz je posledi-
ca injenice da resursi koji se koriste za stvaranje generalne prevencije imaju svoje
oportunitetne trokove. Ukoliko su potencijalni prestupnici neutralni prema riziku
i ukoliko je jedina kazna za krivina dela novana kazna, ekonomska teorija gene-
ralne prevencije pokazala je da je maksimalna (zapreena) kazna optimalna kazna.
Ovo je posledica injenice da su drutveni trokovi aktivnosti koje uslovljavaju ve-
rovatnou pravnosnane osuujue presude vei od nule, dok su drutveni trokovi
novane kazne praktino jednaki nuli. Maksimalan iznos zapreene novane kazne
jednak je bogatstvu prestupnika. Budui da je novana kazna jedina ekonomski efi-
kasna kazna, ukoliko je bogatstvo prestupnika isuvie malo u odnosu na drutvenu
tetu koja je nastala krivinim delom koje je uinio, novana kazna moe da se do-
puni kaznom zatvora, ukoliko su marginalni trokovi te kazne umereni.
Nalaz o maksimalnoj kazni kao optimalnoj vai ukoliko je pri maksimalnom
iznosu kazne koeficijent elastinosti oekivane vrednosti kazne u odnosu na zapre-
enu kaznu manji od jedan. U suprotnom, optimalan iznos kazne je manji od mak-
simalnog. Takva situacija se javlja usled obaranja verovatnoe izricanja kazne do
koje dolazi sa poveanjem njene vrednosti. Jedan od mehanizama ove veze jeste i
stroi pravni standard dokaza do kojeg dolazi sa pootravanjem zapreene kazne.
Averzija prema riziku potencijalnih prestupnika udaljava optimalnu kaznu od
maksimalne, budui da je relativna efikasnost odvraanja usled poveanja verovat-
33 Verovatno da je jedna od najznaajnijih komponenti verovatnoe kanjavanja prestupnika vero-
vatnoa otkrivanja prestupnika, a ta verovatnoa zavisi od koliine resursa angaovanih u policiji
i produktivnosti njihovog angaovanja. Lin /2009/ uverljivo objanjava koji su to metodoloki
problemi doveli do toga da je malo empirijskih istraivanja potvrdilo ovu teorijsku nespornu
tezu. Isti autor je pokazao da reavanje tih problema omoguava empirijsku verifikaciju navedene
teorijske hipoteze.
Ekonomska teorija generalne prevencije: osnovna pitanja 139

noe pravnosnane osuujue presude vea od odgovarajue efikasnosti poveanja

kazne. to je vea averzija prema riziku, vea je razlika izmeu optimalne i maksi-
malne zapreene kazne.

LITERATURA
Andreoni, J. /1991/: Reasonable Doubt and the Optimal Magnitude of Fines: Should the
Penalty Fit the Crime, RAND Journal of Economics, Vol. 22
Applebaum, A. /2003/: GULAG: A History, London: Allen Lane, The Penguin Press
Becker, G. S. /1968/: Crime and Punishment: An Economic Approach, Journal of Political
Economy, Vol. 76
DAntoni, M. i Galbiati, R. /2007/: A Signaling Theory of Nonmonetary Sanctions, Internati-
onal Review of Law and Economics, Vol. 27
Dittmann, I. /2006/: The Optimal Use of Fines and Imprisonment if Government Dont
Maximize Welfare, Journal of Public Economic Theory, Vol. 8
Garoupa, N. /1997/: The Theory of Optimal Law Enforcement, Journal of Economic Surveys,
Vol. 11
Garoupa, N. i Klerman, D. /2002/: Optimal Law Enforcement with a Rentseeking Gover-
nment, American Law and Economics Review, Vol. 4
Feess, E. i Wohlschlegel, A. /2009/: Why Higher Punishment May Reduce Deterrence, Eco-
nomics Letters, Vol. 104
Friedman, D. /1999/: Why not Hang Them All: The Virtues of Inefficient Punishment, Jour-
nal of Political Economy, Vol. 107
Gneezy, U. i Rustichini, A. /2000/: A Fine is a Price, Journal of Legal Studies, Vol. 29
Henderson, J, i Palmer, J. P. /2002/: Does More Deterrence Require More Punishment? or
Should the Punishment Fit the Crime, European Journal of Law and Economics, Vol. 13
Iyenger, R. /2009/: Does the Certainty of Arrest Domestic Violence? Evidence from Manda-
tory and Recommended Arrest Laws, Journal of Public Economics, Vol. 93
Kaplow, L. /1990/: A Note on the Optimal Use of Nonmonetary Sanctions, Journal of Public
Economics, Vol. 42
Lando, H. /2009/: Prevention of Crime and the Optimal Standard of Proof in Criminal Law,
Review of Law and Economics, Vol. 5
Lewin, J. L. i Trumbull, W. N. /1970/: The Social Value of Crime, International Review of
Law and Economics, Vol. 10
Lin, M. J. /2009/: More Police, Less Crime: Evidence from US State Data, International Revi-
ew of Law and Economics, Vol. 29
Nicholson, W. /1995/: Microeconomic Theory: Basic Principles and Extensions, Forth Worth
and Orlando: The Dryden Press and Harcourt Brace & Company
Ognedal, T. /2005/: Should the Standard of Proof be Lowered to Reduce Crime, Internatio-
nal Review of Law and Economics, Vol. 25
Polinsky, A. M. i Shavell, S. /1979/: The Optimal Tradeoff between the Probability and Ma-
gnitude of Fines, American Economic Review, Vol. 69
Polinsky, A. M. i Shavell, S. /1984/: The Optimal Use of Fines and Imprisonment, Journal of
Public Economics, Vol. 24
Polinsky, A. M. i Shavell, S. /2000/: The Economic Theory of Public Enforcement of Law,
Journal of Economic Literature, Vol. 38
140 Boris Begovi

Shavell, S. /2004/: Foundations of the Economic Analysis of Law, Cambridge, Mass.: The Bel-
knap Press of Harvard University Press
Stigler, G. J. /1970/, The Optimum Enforcement of Law, Journal of Political Economy, Vol. 78
Stojanovi, Z. /2007/: Krivino pravo: opti deo, XIV izdanje, Beograd: Pravna knjiga
Tabbach, A. /2009/: Does a Rise in Maximal Fines Increase or Decrease the Optimal Level of
Deterrence?, Review of Law and Economics, Vol. 5
Wickelgren, A. L. /2003/: Justifying Imprisonment: On the Optimality of Excessively Costly
Punishment, American Law and Economics Review, Vol. 5
Wilde, L. L. /1992/: Criminal Choice, Nonmonetary Sanctions, and Marginal Deterrence: A
Normative Analysis, International Review of Law and Economics, Vol. 12

Boris Begovi
Faculty of Law, University Belgrade
Center for Liberal-Democratic Studies

ECONOMIC THEORY OF DETERRENCE:

SOME BASIC ISSUES
SUMMARY
The aim of the paper is to use economic methods and based on the contribu-
tions in the economic theory of crime consider some basic issues of the economic
theory of deterrence (general prevention). The analysis is focused to the optimal level
of deterrence and optimal composition of the deterrence factors. The optimal level of
deterrence is always lower than maximum due to its costs. Due to the difference in
costs function of the punishment itself and the probability of its enforcement, opti-
mal composition of the deterrence factors is based on the maximum fine. The fine is
economically the most efficient punishment since its social costs are negligible. The
fine is a welfare transfer: decrease of the culprit welfare is compensated by the increase
of welfare of users of the budgetary funds or/and tax payers. Maximum fine is indi-
vidualized and it depends on the culprits wealth. There are theoretical and practical
obstacles to the enforcement of the maximum fine as the optimal one. Modification
of that optimum is based on the consideration of the marginal punishment (fine), link
between the magnitude of punishment and the probability of its enforcement, pos-
sibility that culprits wealth is too small, as well as relaxing the assumption about risk
neutrality. It was demonstrated that, if the elasticity coefficient of expected punish-
ment to its magnitude is bigger than one and if the potential culprits are risk averse,
the optimal fine is smaller than the maximum one.
Key words: deterrence, expected punishment, fine, risk, welfare transfer.
Dragan Simeunovi*1
Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu

PROBLEMI POJMOVNOG ODREENJA

HOMEGROWN (DOMAEG) TERORIZMA I
NJEGOVE IDENTIFIKACIJE NA BALKANU

Apstrakt: U radu se analizira problem pojmovnog odreenja homegrown tj. do-

maeg terorizma. Ova vrsta terorizma je rezervisana, po savremenim studijama,
iskljuivo za onu vrstu terorizma koja se bazira na radikalnoj interpretaciji islama.
Meutim, epistemioloki je neopravdano nazivati neki terorizam domaim, a pri
tome misliti samo na islamistiki terorizam u svojoj sredini. Takoe, termin ho-
megrown terorizam se uglavnom koristi da bi se njime oznaio islamistiki tero-
rizam kao pretnja unutar zapadnih drutava, mada se on sree i u drugim sredina-
ma, recimo na Balkanu. Suavanje pojmovnog odreenja homegrown terorizma
vodi stvaranju pomonih termina, odnosno sub-termina. Najei sub-termini su
insajder i grupa momaka (groups of guys). U daljem toku rada se kroz analizu
teroristikih aktivnosti na Balkanu pokazuje problem identifikacije homegrown
tj. domaeg terorizma u razliitim sredinama usled njegovih specifinosti koje do
sada nisu uzimane u obzir pri njegovom pojmovnom odreenju.
Kljune rei: homegrown terorizam, Balkan, nasilnika radikalizacija, islamistiki
terorizam, definicija terorizma.

A TERMIN HOMEGROWN TERORIZAM I

PROBLEMI POJMOVNOG ODREENJA
Termin homegrown terorizam je postao vrlo frekventan izraz u poslednjih ne-
koliko godina, a kod nas se obino prevodi kao domai terorizam ili se koristi u
svom izvornom vidu kao homegrown terrorism.
U knjigama i lancima na engleskom i drugim stranim jezicima koje su posve-
ene ovoj vrsti terorizma autori, pogotovu oni iz razliitih zemalja opisuju i odreu-
ju homegrown terorizam na vrlo razliite naine. Ve to inicira naunu diskusiju i
raa zahtev da i ta vrsta terorizma kao i terorizam uopte mora biti preciznije defi-
nisan kako se bar u nauci ne bi dogaalo da se sluimo istim terminom, a pri tome
mislimo na razliite stvari ili pojave.
Problemi koji bi se mogli odrediti kao kljuni problemi pojmovnog odreenja
homegrown terorizma su:
* redovni profesor, dragan.simeunovic@fpn.bg.ac.rs
142 Dragan Simeunovi

1. Problem mesta
Kao najzahtevniji, moe se smatrati pristup koji insistira da se kao homegrown
terorizam moe odreivati samo onaj terorizam koji je i planiran i poinjen u jednoj
zemlji. U rasprostranjene pristupe ovom problemu spada svakako i onaj po kome
se homegrown terorizam odreuje prema zemlji u kojoj je planiran, nezavisno od
toga u kojoj zemlji je izveden teroristiki napad.1 Holandija ak primenjuje izraz
homegrown terorizam ve i ako su se osobe koje e postati teroristi radikalizovale
na tlu Holandije, nezavisno od toga gde su planirale ili poinile teroristiki akt.2

2. Problem aktera homegrown terorizma. Ko su zapravo homegrown

teroristi?
Najee se oni identifikuju kao dravljani ili stanovnici neke zemlje koji tee da
teroristikim metodima prouzrokuju drugim dravljanima ili stanovnicima te zemlje
neko zlo ili da izazovu neku opasnost po njih nezavisno od toga da li ih ugroavaju
kao posebne mete, poput holandskog reditelja van Goga (Theo Van Gogh), ili ih ubija-
ju nediskriminativno kao u sluaju teroristikih napada u paniji i Velikoj Britaniji.3
Primetno je da se pri odreenju aktera ove vrste terorizma primenjuju razliiti
kriterijumi; od kriterija brojnosti do kriterijuma organizovanosti ili verske pripad-
nosti, a da je najea primena meovitih kriterijuma, pri emu se kriterijum pri-
padanja veroispovesti, konkretno islamu uzima kao nezaobilazan pri identifikaciji
aktera homegrown terorizma.
Kao najei akteri se spominju vukovi-samotnjaci (lone wolf individuals),
zatim grupe koje se samoregrutuju, samotreniraju i same sebi odreuju cilj napa-
da koji potom izvode bez ili sa vrlo malo sadejstva i komunikacije sa drugima, a
naroito ne sa centrima moi svetske teroristike zavere, poput Al Kaide, i to
se moe oznaiti kao samonikli terorizam4, do onih grupa koje ive u drugim
zemljama, ali su sprovele trening u zemljama u kojima Al Kaida ima uporita svoje
meunarodne mree i odravaju veze sa njima, zakljuno sve do uspavanih elija
Al Kaide koje je ona u okviru neke svoje srednjerono ili dugorono planirane akci-
je organizovala u nekoj zemlji sa namerom da ih aktivira tek u odreeni as.5

3. Islamizacija termina
U skoro svim knjigama i lancima o homegrown terorizmu, termin home-
grown je rezervisan iskljuivo za onu vrstu terorizma koja se bazira na radikalnoj
1 Kimberley L. Thachuk, Marion E. Spike Bowman, and Courtney Richardson: Homegrown Ter-
rorism The Threat Within, Center for Technology and National Security Policy, National Defen-
se University, May 2008, p. 3.
2 Homegrown Terrorism and Radicalisation in the Netherlands: Experiences, Explanations and
Approaches, Testimony by Lidewijde Ongering, Dutch Deputy National Coordinator for Coun-
terterrorism to the U.S. Senate Homeland Security and Governmental Affairs Committee, June
27, 2007.
3 Kimberley L. a. o. , p. 1.
4 Vidi : Dragan Simeunovi, Terorizam, Pravni fakultet, 2009, str. 219.
5 Protecting America from Terrorist Attack, Speech by FBI Director Robert Mueller at City Club
of Cleveland, Friday, June 23, 2006.
Problemi pojmovnog odreenja homegrown terorizma... 143

interpretaciji islama. Neopravdano je nazivati neki terorizam domaim, a pri

tome misliti samo na islamistiki terorizam u svojoj sredini. Svi autori redom izbe-
gavaju da kao homegrown, odnosno kao domai terorizam oznae etnoseparati-
stiki ili ideoloki terorizam u svojoj ili nekoj drugoj sredini, iako je on zapravo po
mnogo emu daleko vie domai od islamistikog terorizma. To se takoe ne ini
ni u sluajevima kada teroristike napade izvode grupe koje se bore za zatitu pra-
va ivotinja ili ivotne sredine.6 Uopte, upotreba termina homegrown terorizam
ostavlja po strani celokupni teroristiki spektrum sem islamistikog varijeteta tero-
rizma. Praktino, homegrown terorizam znai islamistiki homegrown odnosno
domai terorizam.

4. Vesternizacija termina homegrown terorizam

Termin homegrown terorizam se uglavnom koristi da se njime oznai islami-
stiki terorizam kao pretnja unutar zapadnih drutava. U svim dostupnim knjiga-
ma i lancima njime se obuhvataju samonikle ili uvezene forme radikalnog islama
u neku zapadnu zemlju i dravljani, odnosno stanovnici tih zemalja koji su prigrlili
ideju islamistikog terorizma i spremni su da tu zemlju napadnu.7 Meutim, ak i
ako se preutno prihvati da je homegrown terorizam neto to je islamistiki tero-
rizam na domaem tlu, on nije samo tragina privilegija Zapadnih drutava, ve je
prisutan, pa i rasprostranjen i u drugim sredinama, recimo na Balkanu.

5. Suavanje pojmovnog odreenja homegrown terorizma vodi stvaranju

pomonih termina odnosno sub-termina
Suavanje pojmovnog odreenja homegrown terorizma primenom metoda
islamizacije i vesternizacije neminovno vodi stvaranju pomonih termina, od-
nosno sub-termina. Najei pomoni, odnosno sub-termini su insajder i grupa
momaka (groups of guys).
Literatura o homegrown terorizmu poznaje tri kategorijehomegrownaktera
kao insajdera: 1) imigranti i posetioci, bilo da su legalni ili ilegalni, 2) druga ili
trea generacija pripadnika muslimanske dijaspore, i 3) konverti, odnosno lica koja
su iz hrianstva ili neke druge religije prela u islam.8 Zapravo, homegrown uvek
znai insajder.
Izraz grupa momaka koji je odskora poelo da koristi rukovodstvo FBI, a koji
je sada sve prisutniji u strunoj literaturi je po svoj prilici skovan da bi se izbegao
izraz homegrown koji uvek upuuje i na izvesna pozitivna oseanja rezervisana za
pripanike iste sredine. Ovaj izraz ne zamenjuje u potpunosti termin homegrown
terorizam i najvie se koristi u sluajevima kada je na delu samoorganizovanje ra-
dikalnih islamista, ili pak za grupe iji su lanovi putovali u odreene sredine radi
treninga i vratili se u zemlju boravka da bi poinili teroristiki napad.
6 Kimberley, a.o. p. 1.
7 Term used by a senior FBI official cited in Raffi Khatchadourian, Azzam the American, The
New Yorker, January 22, 2007.
8 Kimberley, a.o. p. 2.
144 Dragan Simeunovi

B DEFINICIJA HOMEGROWN TERORIZMA

Akademskih definicija homegrown terorizma skoro da i nema. Autori aka-
demskih tekstova o homegrown terorizmu se ponaaju kao da je on definisana
pojava, iako se zapravo radi o pojavi, tanije o vrsti terorizma ije se pojmovno
znaenje, a time i odreenje podrazumeva. Tome svakako doprinosi i arenilo aka-
demskih definicija terorizma kao fenomena uopte.
Sa druge strane, pak, broj administrativnih definicija homegrown terorizma
nije mali, s obzirom na injenicu da se o njemu poelo opirnije pisati i misliti tek
posle teroristikog napada u Londonu.
Od svih njih nam se ini kao najkompletnija i za administrativne svrhe naju-
potrebljivija definicija u okviru Akta o prevenciji nasilnike radikalizacije i home-
grown terorizma, referisanog na Komitetu za dravnu bezbednost Senata SAD 24.
oktobra 2007, po kojoj homegrown terorizam znai upotrebu, planiranje upotre-
be ili pretnju upotrebom sile, odnosno nasiljem od strane grupe ili pojedinaca koji
su rodjeni ili odrasli u SAD, u njima bazirani ili koji prvenstveno u njima ili bilo
kom njihovom posedu operiu da bi zastraili ili prisilili vladu SAD, civilno stanov-
nitvo SAD ili bilo koji njihov deo radi podrke za politike ili socijalne ciljeve.9
Ova strukturno uzev vrlo dobra i relativno obuhvatno precizna administrativna
definicija i pored njene namenjenosti amerikom tlu moe lako da bude adaptirana
i koriena i u nekom drugom miljeu.
Ona takoe podrazumeva povezanost homegrown terorizma i nasilnike ra-
dikalizacije, odnosno povezanost homegrown terorizma i razliitih formi nasilja
baziranih na nekoj ideologiji. Termin nasilnika radikalizacija u amerikom ad-
ministrativnom vokabularu podrazumeva proces usvajanja i promovisanja sistema
ekstremistikih uverenja u svrhe omoguavanja ideoloki zasnovanog nasilja radi
unapredjenja politike, religijske ili socijalne promene.
injenica je da je u SAD i u drugim zapadnim zemljama internet veoma do-
prineo uzletu i irenju homegrown terorizma i nasilnike radikalizacije, mada je to
sluaj i u drugim manje razvijenim sredinama, iako u manjoj meri i u kombinaciji
sa drugim putevima svog irenja. Mo interneta je doprinela da graane SAD i dru-
gih zemalja u kojima postoji homegrown terorizam neprekidno zapljuskuje terori-
stika propaganda. Vano je pri tom to to, bar formalno, amerika administracija
ima stav da osobe koje naginju nasilnikoj radikalizaciji ili homegrown terorizmu,
odnosno ideoloki zasnovanom nasilju mogu da pripadaju svim rasama, etniciteti-
ma ili religijskim grupama.

C HOMEGROWN ILI DOMAI TERORIZAM

NA BALKANU
Kad je re o homegrown odnosno domaem terorizmu na tlu Evrope, poseban
znaaj se mora pridavati prostoru Balkana, pre svega nekim zemljama koje su nikle
na prostoru bive SFRJ. Razlog tome nije samo brojnost pripadnika muslimanske
9 The `Violent Radicalization and Homegrown Terrorism Prevention Act of 2007 referred on Oc-
tober 24, 2007 to the Committee on Homeland Security and Governmental Affairs in the Senate
of the United States.
Problemi pojmovnog odreenja homegrown terorizma... 145

vere dravljana tih drava, nego i ekspanzivno prisustvo pridolica iz takozvanih

kritinih islamskih zemalja. Nisu nebitni ni takozvani istorijski razlozi.
Seme militantnog islama je na Balkanu formalno zasejano jo u vreme Kralje-
vine Jugoslavije, kada je 1939. osnovana organizacija Mladi muslimani po uzoru na
istoimeni podmladak Muslimanske brae.
Svaki nacionalistiki pokret je po pravilu povezan sa odreenim religijskim
opredeljenjem i lako moe biti izvorite ekstremnih verskih oseanja. Rei je obr-
nut sluaj da ekstremni vernici postanu nacionalisti-ekstremisti. Njih ve mnogo
vre povezuje fanatina vera. Transformacija albanskih ekstremnih organizacija
od nacionalizma ka verskom ekstremizmu, nije na Kosovu nova stvar, kao to neki-
ma moe da izgleda. Jo u toku Drugog svetskog rata albanski nacionalistiki po-
kret na Kosovu, utemeljen na programu takozvane Druge prizrenske lige, doiveo je
snaan zaokret ka verskom fanatizmu.
Oko 12.000 albanskih nacionalista je prilikom pristupanja u redove nemake
divizije Skenderbeg 1944. godine, na zahtev verskih lidera Druge prizrenske lige,
polagalo zakletvu verskog sadraja koristei Kuran. Sutina zakletve je obavezivanje
na dihad protiv nevernika. Otuda ne udi da je prva akcija divizije Skenderbeg
bila usmerena na Jevreje na Kosovu. Samo u Pritini je u prvom napadu Sken-
derbega ubijeno 281 Jevreja kao najopasnijih nevernika. Potom je zaklano 380
Srba u selu Vanica, i takvi zloini dihad-divizije Skenderbeg su trajali sve do
kraja Drugog svetskog rata. To nije bila samo borba albanskih nacionalista u ko-
rist Nemaca i Italijana kao to su to moda oni mislili, ve i verski rat. Dokumenti
potvruju da je ak i na kraju Drugog svetskog rata rata albanski lider Sokolj Do-
broi ispred organizacije Bali kombetar pozvao sve Albance na Kosovu na sveti
rat dihad, a ne na nekakvu borbu za ciljeve nacizma ili faizma. Zato je pogreno
pripadnike Skenderbega nazivati samo faistima. Ueni stalno militantnom isla-
mu od svojih verskih voa (Dafer Deva, Ali beg Draga, Vehbi Fraeri, Bajazit
Boljetin, muftija El Had Emin Husein), oni su zapravo bili prvi mudahedini na
Balkanu u 20. veku.
U vreme postojanja SFRJ, nastajale su i trajale razne ekstremne emigrantske
muslimanske organizacije delujui najee u sprezi sa ustakom emigracijom,
ugroavajui jugoslovenske graane i njihova materijalna dobra. U tome su se po-
sebno isticale: Hrvatski islamski centar, Udruenje bonjaka, Udruenje bosan-
sko-sandakih muslimana, Damijat el Islam, koje su tesno saraivale sa Hr-
vatskim narodnim vijeem, a najveu podrku su imale od islamske teroristike
organizacije Muslimanska braa.
Sve one su uzele vrlo aktivno uee u graanskom ratu na tlu bive SFRJ.
Iako su vlasti nekadanje SFRJ itekako potpomagale ne samo arapske, ve i
afrike islamske pokrete u njihovoj, ne samo politikoj, nego i oruanoj borbi pro-
tiv imperijalizma, one zbog toga nisu od Zapada trpele neku veu tetu, ako se ne
rauna povremeni vei ili manji prekor i, uslovno reeno, zatezanje odnosa. Razlog
za to nije leao ni u nerazumevanju dogaaja od strane Zapada, niti u bilo kakvoj
njegovoj slabosti, ve u snazi meunarodnog pozicioniranja tadanje Jugoslavije.
tavie, u najveem broju sluajeva, ono to su za nae tadanje vlasti bili borci za
146 Dragan Simeunovi

slobodu, za Zapad su bili najokoreliji teroristi, ukljuujui tu i palestinski oslobo-

dilaki pokret sve zajedno sa Jaserom Arafatom. Tadanje tesne veze Jugoslavije
sa nesvrstanim zemljama, kojima je uostalom ona bila i lider, podrazumevale su
ne samo intenzivne politike, ve i ekonomske veze, kao i slobodan protok ljudi.
Dok su u nesvrstane zemlje iz Jugoslavije uglavnom odlazili graevinski radnici i
medicinsko osoblje na privremeni rad, iz nesvrstanih, mahom islamskih zemalja, u
Jugoslaviju su stizali mladi ljudi eljni kolovanja. Danas se moe konstatovati da je
tlo Jugoslavije pri tom korieno i kao prolaz za teroriste iz nerazvijenog sveta, na-
prosto ve iz razloga to je tada vladajua ideologija u SFRJ to podrazumevala kao
gest internacionalistike solidarnosti. Ipak, zahvaljujui sasvim dobrim relacijama
i sa Zapadom, jugoslovenske vlasti nisu dozvoljavale da tlo SFRJ postane ita vie
sem prolazne, relativno kratkotrajno sigurne stanice za bliskoistone i druge islam-
ske revolucionare.
Izuzetak takve vrste se ipak dogodio kada je na tlu Slovenije 80-ih godina 20.
veka stvorena teroristika internacionala koja je obuhvatala leviarske teroristike
organizacije. Naizgled nepovezane dve vrste terorizma, islamistiki i evropsko-levi-
arski, su tada i te kako imale veze. Pripadnici nemake teroristike levice ponajvi-
e, mada i italijanski i francuski crveni teroristi, obilato su koristili bliskoistone
logore za svoju obuku u rukovanju vatrenim orujem i eksplozivom. Osim toga, u
zemljama Magreba su organizovani razni simpozijumi za mlade na kojima su ue-
stvovali ne samo leviarski ekstremisti, ve i mladi teroristi, recimo iz redova ETA,
to e se mnogo kasnije pokazati vanim kontaktom za ostvarivanje saradnje izme-
dju Al Kaide i ETA u sluaju teroristikog napada u Madridu.
Jugoslavija naprosto u svemu tome sa stanovita Zapada nije bila nevina i to
tano u onoj meri u kojoj je, sa svoje strane, smatrala da na taj nain doprinosi
svetskom progresu.
Veliki savremeni nacionalistiki pokreti na Balkanu koji se, za ostvarivanje
svojih programskih politikih ciljeva u poslednjih dvadeset godina slue islamisti-
kim terorizmom su albanski i bonjaki. Njihova sve dominantnija odlika je hi-
bridnost. Ona u velikoj meri oteava identifikaciju homegrown terorizma na
Balkanu. Ta hibridnost se ispoljava u vie dimenzija. Prvo, organizacije koje pri-
padaju tim pokretima su poele da se sem politikom bave i kriminalnim radnjama
tog stepena da su vremenom postale vaan sastavni deo ne samo sveta klasinog
terorizma, ve i sveta organizovanog kriminala. Vreme terorizma koji se sprovodi
samo radi politikih ideala je daleko iza nas. Razlozi za to su preteno finansijske
prirode budui da su prihodi od svakog spoja kriminala i politike, pa i terorizma
kao izopaene i nelegalne, ali ipak politike, veoma veliki. Osim toga, akcije meuna-
rodne zajednice na planu presecanja dotoka novca teroristikim organizacijama od
strane raznih legalnih fondova i nevladinih dobrotvornih organizacija su prirodno
uputile teroriste i ekstremiste na manje legalne izvore finansiranja. Kada novac ide
iz poslova organizovanog kriminala u ruke terorista, izlino je priati o nekakvoj
borbi protiv pranja novca. Da se podsetimo, pranje novca je pokuaj da se neza-
konito steeni novac legalizuje. Kada novac ide iz jedne ilegalne sfere u drugu, kao
kada je re o organizovanom kriminalu i terorizmu, legalizacija, pa ni pranje novca
nisu uvek neophodni. Prljavo steeni novac, obino u keu, danas ide za prljave
Problemi pojmovnog odreenja homegrown terorizma... 147

politike aktivnosti kao to je terorizam, po principu iz ruke u ruku. Takve trago-

ve je mnogo tee pratiti nego recimo u sluaju nezakonitih finansijskih aktivnosti
nevladinih organizacija ili pak velikih donacija. Ova dva sve blie povezana sveta,
svet terorizma i svet organizovanog kriminala vremenom su doli do logiki isprav-
nog zakljuka, koji glasi da je njihova saradnja sve efikasnija u meri u kojoj su blii
jedni drugima, a sledstveno tome da je ona najefikasnija ukoliko se stope u jedno
telo. Otuda danas mnoge teroristike organizacije su zapravo ujedno i organizacije
koje imaju razvijenu klasinu kriminalnu delatnost i time i izvor sopstvenih priho-
da. Meutim, iako time manje zavise od donatorske pomoi, one su zato sa druge
strane upuene da se preko poslova kao to je verc ljudi ili narkotika, pribliavaju
zapravo sebi slinim organizacijama.
Takve organizacije Barto Stanislavski (Bartosz Stanislawski) ispravno naziva
kriminalnim teroristikim organizacijama, uz napomenu da takav naziv nima-
lo ne sadri pejorativnost. Po nama, mnogo bolji izraz, koji se dodue jo nije u
potpunosti odomaio, jeste narko-terorizam. On kao kovanica odlino ukazuje na
hibridnost, ali tek delimino na sadraj kriminalnih aktivnosti teroristikih organi-
zacija, tanije samo na najglavniju. Slian proces transformacije na Balkanu, samo u
obrnutom pravcu, doivljava i svet organizovanog kriminala. Ambiciozne krimi-
nalne organizacije koje se bave poslovima kao to je verc narkotika sve vie su upu-
ene i na politizaciju svoje delatnosti ime postepeno postaju i politike, a ne samo
kriminalne organizacije. Recimo, albanski kriminalni lobiji sa Kosova koji su radili
preteno kurirske poslove rasturanja droge po Evropi i svetu, sa narastanjem svoje
finansijske i organizacione moi, po prirodi stvari su teili i veem politikom utica-
ju kako bi razvili svoje poslove. To ih je odvelo u dva pravca. Jedan je pribliavanje
koruptivnim politikim vrhovima Kosova, a drugi je direktan spoj sa islamistikim
organizacijama na Bliskom Istoku koje su spojene sa trgovinom drogom. Ukoliko
pripadnik albanske mafije hoe da nabavi povoljnije, kao i svaku drugu robu, drogu
u Avganistanu, nailazi na pitanje Da li si dobar vernik ? koje u Evropi nije neop-
hodno pri takvoj transakciji. Ukoliko neko jeste dobar vernik, cena droge za njega u
Avganistanu, Pakistanu ili Turskoj je povoljnija. Tako, prividno ili stvarno, ekonom-
ski motivisani kriminalci postaju deo sveta islamistikog ekstremizma. Braa po po-
slu postaju sve vie braa po veri. To se uostalom, kako pokazuju podaci, i isplati.
U novije vreme svedoci smo i takozvanih poslovnih brakova izmeu kriminalnih
porodica Albanaca sa Kosova i kriminalnih porodica iz Avganistana.
Iako je na Balkanu pojava islamistikog ekstremizma i terorizma bilo i ranije, to
se ozbiljnije zapoelo internacionalizovati tek dolaskom mudahedina iz islamskih
drava na prostor Bosne i Hercegovine poetkom 90-ih godina. Tek tada su na Bal-
kanu udareni ozbiljni temelji globalne mree islamistikog terorizma, okrenutog tada
samo protiv Srba i Hrvata, a u budunosti verovatno daleko najvie protiv Zapada.
Sve vanije teroristike akcije poev od napada na Njujork i Vaington 11. sep-
tembra 2001, imaju vezu sa Bosnom i zadugo e jo imati vezu sa njom. Uopte
uzev, odlika bonjakog ekstremizma je u tome da je on od poetka mnogo vie
bio verski nego nacionalistiki, samo se u vremenima koja su bila podobna za
nacionalizam vie predstavljao kao nacionalni fenomen. Razlog tome je to je ono
seme ekstremizma koje je zasejano u BiH u toku rata i koje su hrianskom krvlju
148 Dragan Simeunovi

obilato zalivali i strani i domai mudahedini, potom niklo u formi dihadizma ije
je ilavo korenje duboko prodrlo u bosansko-hercegovako tlo. Svako ima svoje vre-
me zabluda i pravo na njega. Kad su mudahedini pohrlili u Bosnu i Hercegovinu
da se bore na strani vojske islamistikog ekstremiste Alije Izetbegovia, moda se
Amerikancima to nije dopalo. Ipak, zbog njihove poznate spoljnopolitike pragma-
tinosti, dugo, bolje reeno predugo su tolerisali prisustvo islamskih bliskoistonih
fanatika na prostoru BiH koji su smatrali teritorijom pod svojom kontrolom. Mada
se esto pominju razliite cifre mudahedina koji su ratovali na tlu Bosne i Herce-
govine, za verovati je da je kroz BiH u periodu od 19921995. godine prodefilovalo
od deset do dvanaest hiljada muslimana iz stranih zemalja, te da je nekoliko hilja-
da od njih dobilo na tadanjim legalnim (brak sa dravljankom BiH, uee u ratu u
sastavu tadanjih zvaninih vojnih formacija BiH i sl.) ili na nelegalnim osnovama
dravljanstvo BiH, a da je realan broj onih koji su ostali iznosio oko hiljadu i pet
stotina. Da ni to uopte nije mali broj, na najgori mogui nain potvruje terori-
stika akcija u Njujorku i Vaingtonu za koju sveukupno uzev nije trebalo vie od
par stotina ljudi, pri emu je broj neposrednih izvrilaca na nivou od svega nekoliko
desetina istih takvih fanatika, kakvi su se u stotinama ugnezdili na bonjakom kri-
lu usred Evrope. Naprosto, Amerikanci su polazili od toga da su mudahedini tre-
nutno korisni u borbi protiv Srba kao to su nekad bili u Avganistanu protiv Rusa,
i da e ih kasnije lako moi kontrolisati. Loa procena se sastojala upravo u tome.
Za muslimanski ivalj u Bosni i Hercegovini mudahedini pridolice sa Bliskog
Istoka su bili neka vrsta heroja, otprilike istih onakvih kakvi su za bosanske Srbe
bili Rusi dobrovoljci koji su se borili na njihovoj strani.
Brojni mudahedini su ostali u BiH verujui da e zauvek biti dragi gosti. No,
kako se politika Zapada u postdejtonskom periodu poela menjati, to je i tlo BiH
postajalo sve vie vrue za mudahedine. Zapadne zemlje, a pre svega SAD, su sve
otvorenije postavljale to pitanje pred bonjake politiare, a naroito posle 11. sep-
tembra. To je bio razlog zbog koga su mudahedini polako poeli da naputaju
BiH. Izvestan broj se zaputio u eeniju, Irak ili Avganistan, nemali broj je vrlo lako
otputovao na Zapad preko teritorije Hrvatske koja je u specijalnim odnosima sa
BiH, i zavrio ko zna gde sve.
Dravni vrh u Sarajevu priznaje da je na tlu BiH jo uvek vie stotina ekstre-
mista iz takozvanih kritinih zemalja, izraavajui i spremnost da svakog od njih
isporui ukoliko ih neka strana zemlja zatrai, dok inostrani izvori navode da je
takvih oko hiljadu i po.
Ponajvie pod amerikim pritiskom, 2002. godine pet mudahedina je ispo-
rueno zemljama Zapada. Kao najopasniji meu njima slovili su dvojica Egipana,
Arman Ahmed al Huseini zvani Al Misri i Hasan Mahmud Saad al erif zvani
Sakr, koji su posle zavrenog rata u BiH izvrili napad na Luksor, egipatsko mon-
densko letovalite, a potom se mirno vratili u BiH, budui da su njeni dravljani.
Obojica se smatraju ne samo pristalicama, nego i saradnicima Osame Bin La-
dena. Uhapeni su i isporueni, jedan SR Nemakoj, drugi Italiji, zbog ilegalne tr-
govine drogom i indikacija za terorizam. Sakr je bio za vreme rata u Bosni emir i
imam jedinice islamskih fanatika koja se zvala El mudahid. Meutim, kasnije se
Problemi pojmovnog odreenja homegrown terorizma... 149

zbog estokih reakcija domaeg bonjakog stanovnitva odustalo od daljih postu-

paka isporuivanja islamistikih ekstremista kako se ne bi podgrevao ekstremizam
u BiH.
I oni koji su pre toga isporueni na zahtev Amerikanaca isporueni su pod
uslovom da se ne isporuuju njihovim matinim dravama, ve su upueni u Gvan-
tanamo kao, bar u ovom sluaju, daleko bolje mesto.
Povea grupa mudahedina koja se nakon rata trajno nastanila u bivem srp-
skom selu Boinja u optini Maglaj, i u kome je organizovala svoj ivot potpuno na
erijatski nain, nije krila svoju bliskost sa Osamom Bin Ladenom ni posle rata.
Voa ove grupe, Abu Hamza, je prihvatio fatvu Bin Ladena iz 1998. godine koja
poziva na ubijanje Amerikanaca i drugih krstaa. Fatva je, zahvaljui angaovanju
mudahedina, ali i arapskom novcu, prevedena na bonjaki jezik i distribuirana
irom BiH. Teko da e se ikada moi utvrditi koliki je udeo Ladenovog finansiranja
rata u BiH u okvirima sveukupnog iznosa od oko 5 milijardi dolara pomoi koje su
islamske zemlje uputile Izetbegovievoj strani, i za koje je sve namene dat taj novac;
da li samo za tadanji rat protiv Srba, ili i za neke kasnije akcije.
Iako je vremenom sve ozbiljnije pritiskao bosansko-hercegovake vlasti po pita-
nju mudahedina, Zapad je o tome nerado izvetavao u svojim medijima, na primer,
kao u sluaju hapenja bliskog Ladenovog saborca i novopeenog dravljanina BiH,
Tunianina Mehreza Audounija u Turskoj zbog pokuaja politikog ubistva, emu
je prethodio pokuaj ubistva pape prilikom posete BiH, kada je pronaen eksploziv
ispod jednog mosta na putu kojim se kretao papa. Taj pokuaj su bonjaki ekstre-
misti jednostavno pripisali srpskoj strani i takva vest je objavljena i u medijima.
Sporost vlade BiH u izvravanju meunarodno preuzete obaveze da izvri revi-
ziju odluke o nelegalnom davanju oko 1500 pasoa mudahedinima iz celog sveta
vidi se i iz podatka da je do 2007. Komisija Saveta ministara BiH donela svega 347
reenja o ponitenju dravljanstva, ime je isti toliki broj mudahedina izgubio
pravo na bosanski paso. Nema dileme da su bosanske vlasti iskazivale samilost, pa
ak i izvesnu solidarnost sa mudahedinima koje treba proterati, recimo poput onih
devet ija je imena obznanila vlada u Kairu na svojoj listi terorista. Bosanske vlasti
su tvrdile da mudahedine koje proteraju u matine zemlje poput Egipta, Jordana i
Sirije ekaju nehumane kazne, a moda i smrt.
U toj situaciji teko da bi se mogao uskoro nai i najpoznatiji mudahedin u
BiH Abu Hamza, alijas Ali Husein Imad koji je u sluaju svog proterivanja zapretio
odmazdom. U meuvremenu, pristalice mudahedina u BiH su formirali udruenje
Ansarja koje prua pravnu pomo ugroenim mudahedinima. Takoe, kada je
ula u Avganistan, amerika vojska je pronala veliki broj bosansko-hercegovakih
pasoa kod talibana, kao i nepopunjene pasoe BiH u svrhu teroristikih akcija.
Hapenje za delo terorizma veanina bonjakog porekla Mirsada Bektae-
via (19), Turina sa prebivalitem u Danskoj eura Abdulkadira (23) i Bonjaka
iz Sarajeva Bajre Ikanovia (30) potvruje kao moguu preorijentaciju islamisti-
kih ekstremista sa Balkana od klasinog ka samoubilakom terorizmu. Kod njih
su prilikom hapenja pronaeni: 40 kg eksploziva, samoubilaki prsluci i njihova
oprotajna obraanja Alahu snimljena na video trakama. Zbog veze sa njima je
150 Dragan Simeunovi

pohapeno jo 36 lica u nizu drugih drava, poev od SAD do Kanade, Velike Brita-
nije, Danske, vedske, Trinidada i Bangladea, koji su, zajedno sa uhapenim u Bo-
sni, planirali teroristike samoubilake napade irom sveta. Sasvim u duhu najno-
vijeg teroristikog komunikacionog trenda svi uhapeni su komunicirali iskljuivo
preko interneta. Bektaevi se u korespodenciji koristio imenom Maksimus, to je
pseudonim osobe koja je odravala sajtove za potrebe Abu Musaba al Zarkavija.
Optuene posebno teko terete snimci njihovih presretnutih razgovora. Finansijer
Bektaevieve teroristike grupe bio je Abdul Basit, poznat i kao Abu-Lifa, kog je
danski sud u februaru 2007. osudio na sedam godina robije.
injenica da je oko 750 lica u BiH pod permanentnom prismotrom zapadnih
obavetajnih slubi dovoljno govori o potencijalnoj opredeljenosti velikog broja lica
u toj zemlji za islamistiki terorizam.
Mrea radikalnih islamista u toj zemlji povremeno iznedri neku opasnost tek
koliko da se vidi da je opasnost od nje ne samo dugotrajna, ve i okrenuta prema
raznovrsnim metama.
Primer iz marta 2008. kada su uhapena petorica muslimana iz BiH koji su
nameravali da vre teroristike napade na katolike crkve i objekte EUFOR-a ek-
splozivnim napravama rune izrade, to je inae i teroristiki trend jer se sada preko
90% eksplozija od Iraka do ri Lanke izaziva upravo takvim sredstvima, potvruje
tu tezu. Teroristiku grupu su pored Rijada Rustempaia, koji je bio voa grupe,
sainjavali jo i Muhamed Meco, Abdulah Handi i Edis Veli, sva etvorica va-
habiti iz Sarajeva, dok je peti uhapeni Muhamed Ficer, bio iz Bugojna. Prve mete
ove grupe trebale su da budu katolika katedrala u Sarajevu i franjevaki manastir
u centralnoj Bosni u mestu Fojnica. Tokom rata u BiH Rustempai je od 1992. do
1995. bio lan mudahedinske jedinice smetene u centralnoj Bosni. Ova ozloglae-
na, vie teroristika organizacija nego paravojna jedinica, bila je samo formalno pod
jurisdikcijom bosanske vojske, jer je delovala krajnje autonomno i u pogledu izbora
ciljeva, i u pogledu metoda svoga delovanja. Nju su uglavnom inili stranci islamisti
iz razliitih zemalja. Rustempai je i verovatni izvrilac teroristikog akta miniranja
katolike crkve u selu Humci pored Bugojna u julu 1996. godine. Nakon toga je bio i
hapen od pripadnika SFOR-a 2004. zbog ilegalnog posedovanja oruja i aktivnosti
koje su u vezi sa terorizmom. Kao nezaposlen iveo je od novca koji je dobijao od
vahabita iz Austrije. Uestvovao je u sukobu izmeu radikalnih i umerenih musli-
mana 2007. u Bosni na strani pokojnog samoproklamovanog eika Jusufa Baria,
lidera vahabija u Bosni.
Internacionalna dimenzija bonjakog ekstremizma i terorizma vidljiva je i iz
drugih podataka. Recimo, drugooptueni lan te grupe Edis Veli je proveo odree-
no vreme borei se u eeniji na strani islamistikih terorista. Svi lanovi grupe su
bili aktivni u ulinim protestima koji su svojevremeno organizovani zbog pokuaja
bosanskih vlasti da isporue mudahedine zemljama koje su ih traile da im sude
zbog razliitih kriminalnih radnji ukljuujui i terorizam, kao i u protestima koji
su organizovani zbog rata u Iraku i Avganistanu, i tom prilikom su Veli i Handi
spaljivali zastave SAD i EU. Meunarodne veze izmeu Rustempaieve grupe i isla-
mistikih ekstremista u svetu su odravane i preko interneta, a i linim kontaktima,
recimo kontaktima Rustempaia i Bektaevia koji je uhapen neto ranije.
Problemi pojmovnog odreenja homegrown terorizma... 151

U avgustu 2008. italijanska policija je uhapsila u Bolonji petoricu Severnoafri-

kanaca, tanije etiri Tunianina i jednog Marokanca koji su regrutovali islamisti-
ke ekstremiste za teroristike napade u Iraku i Avganistanu. Grupa je raspolagala
znaajnim finansijskim sredstvima i, kako je utvreno, slala je na desetine hiljada
dolara u Bosnu radi organizacije treninga za samoubilake napade u Avganistanu
i Iraku. Zanimljivo je da im je iz Bosne stigla ponuda za organizaciju treninga za
samoubilake teroristike napade, kao i za logistiku podrku u tim napadima. Pret-
hodno su praeni tri godine i utvreno je da su se radikalizovali u toku boravka
na Zapadu, a svi su bili spremni i da se lino rtvuju za dihad. Ova grupa nije for-
malno pripadala nijednoj poznatoj teroristikoj organizaciji, ali je sebe smatrala
bliskoj Al Kaidi. Jedan od uhapenih, a ujedno i voa grupe, Tunianin Halil Jaraja
(Khalil Jarraya) je veteran rata u Bosni 19921995, a ostala etvorica su zapravo
bili regrutovani za samoubilake napade.
Kao to se vidi, posejano seme islamistikog zla na Balkanu, a posebno u BiH
stalno raa nove gorke plodove, pa i one u formi homegrown terorizma. Hiljade
mudahedina koji su proli kroz ratove na Balkanu su se razili po svetu kao rako-
va deca da bi pomagali svojoj muslimanskoj brai u nevolji na drugim mestima
irom sveta. Njih nije lako ni locirati, ni identifikovati, jer se slue novim imenima
i pseudonimima. Jo je tei zadatak utvrditi koliko su oni svojom ubilakom ideo-
logijom zarazili ljudi u Bosni, na Kosovu, u Sandaku, Albaniji i Makedoniji. To je
ono to ne moe nijedna obavetajna sluba na svetu da utvrdi sve dok se skrivena
misao ekstremizma ne pone pretakati u praksu terorizma.
Istine radi, nisu svi stranci koji su uestvovali u borbama u BiH bili mudahe-
dini. Motivi za dolazak nekih od njih nisu bili samo verske prirode. Primera radi,
meu prvim strancima koji su stigli u BiH da bi se borili protiv Srba bili su metani
turskog sela Halibejli pored Izmira. To selo je davno naseljeno Bosancima, a nemali
broj stanovnika sela ne samo da zna svoje poreklo, ve neki meu njima odravaju
i veze sa rodbinom u BiH. Taj oigledno romantizovani pristup ratu u BiH ipak
nije bio dominantna karakteristika organizovanog dolaska stranaca koji su iz Turske
preko organizacije Igase, kao i iz drugih zemalja stizali u BiH da uzmu uee u
ratnim operacijama. Iako se iz navedenog primera vidi da verski fanatizam nije bio
jedini motiv za uee u ratu, on je ipak bio glavni motiv samoregrutovanja onih
koji se nazivaju mudahedinima.
Na tlu sadanje Srbije uticaj islamskog fanatizma je preko vahabita najprisut-
niji u Sandaku. Vahabizam10 je islamski ekstremni pravac tumaenja Kurana za-
snovan na uenju Muhamed ibn Abdul Vahaba. U Saudijskoj Arabiji vahabizam je
dravna religija, ali u drugim muslimanskim zemljama nije uhvatio korena. Prakti-
no, postoji samo u tri oblasti na svetu od kojih je jedna i Balkan. U sukobu je sa tra-
dicionalnim islamskim vernicima i oni su mu prva meta. U BiH vahabiti su svojom
agresivnou odbili brojne muslimanske vernike od sebe, ali Saudijska Arabija im
alje novac koji im omoguava da se odre. Ko pristupi vahabitima dobija mesenu
novanu platu. Nadoknadu primaju i ene za noenje fereda i prihvatanje dru-
gih vahabitskih principa koji se tiu enskog pola. Razlikuju se od tradicionalnih
10 Izrazi vahabizam i vahabija se koriste u srpskom knjievnom jeziku, dok izrazi vehabizam i veha-
bija pripadaju bonjakom jeziku.
152 Dragan Simeunovi

muslimana po izgledu (briju glavu i nose duge brade) i odei (krae iroke pantalo-
ne). Klanjaju se na hambelijski nain. Obrezuju ene kako bi ih uinili smernim.
I pored oiglednog dugogodinjeg postojanja vahabija na balkanskim, pa i pro-
storima Srbije, kod nas se sve do poetka 2007. negirala njihova prisutnost. Tek
kada su vahabije od 2006. poele da se agresivno ponaaju izazivajui este in-
cindente, obino u damijama koje su pokuavali da preotmu vernicima Islamske
verske zajednice na tlu Bosne ili u Sandaku, napadajui pri tom imame i njihove
pristalice, vahabizam je ozbiljno shvaen kao ekstremizam.
Da je terorizam nita drugo do realizovani ekstremizam, pokazae i otkrivanje
kampa za oruanu obuku vahabita u ataru sela abren na planini Ninaja, ta-
nije izmeu Novog Pazara i Sjenice, u aprilu 2007. U sukobu sa policijom tada je
poginuo voa vahabitske teroristike grupe, a jedan vahabit je ranjen. Ta grupa je
planirala teroristike napade na lokalne muslimanske svetenike, kole i ambasade u
Beogradu. Uhapeni lanovi te vahabitske grupe su osueni na dugogodinje kazne
zatvora.
Na tlu Srbije vahabita ima u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Prijepolju, Broda-
revu, Priboju, a u Crnoj Gori u Bijelom Polju, Roaju, Plavu i Gusinju.
Na Kosovu i Metohiji, albanska muslimanska grupacija, odnosno teroristi iz
njenih redova, ni u vreme svoje teroristike kampanje, pa ni sada se ne oslanjaju
onoliko koliko bi mogli na islamske zemlje, odnosno na njihove teroristike gru-
pacije. Najverovatniji razlog za to je njihova procena da bi time izgubili naklonost
SAD i uopte zapadnih zemalja, do koje im je veoma stalo u njihovoj borbi za
nezavisnost. Meutim, za procenu daljih dogaanja veoma je simptomatino to to
se albanski separatistiki pokret u svom finansiranju, a posebno u ilegalnom naoru-
avanju obilato sluio trgovinom drogom i pri tome tesno saraivao sa islamistima
bliskoistonih i uopte muslimanskih zemalja preko kojih ide put droge. Dozvole
li to okolnosti, sigurno je da e ove ilegalne ekonomske relacije lako prerasti u
politike, naroito ukoliko albanski ekstremisti procene da im podrka Zapada
vie nije neophodna.
Dokaz za to je svojevremeno prisustvo izvesnog broja arapskih terorista, kao i
Ladenovih ljudi ne samo u redovima saboraca Oslobodilake vojske Kosova, ve i u
Makedoniji, a tokom niza godina i na tlu Albanije, i pored snanog prisustva zapad-
nih obavetajnih slubi na tlu Balkana.
Velika je verovatnoa da se Amerikancima osvetila ta vrsta pragmatinosti u
odnosu na islamistiki terorizam. Dok su ga na Bliskom Istoku, pa iskreno govorei
i irom sveta estoko suzbijale, SAD su prisustvo islamskih terorista na tlu Jugoi-
stone Evrope tolerisale, premda ponekad imajui kasnije velike tete od toga, kao
u sluaju prisustva mudahedina na tlu Bosne i Hercegovine. Razlog tome je naj-
verovatnije uverenje administracije SAD da je re o minornim snagama islamskih
fanatika koje su od koristi amerikim saveznicima, a koje se zbog svoje relativne
malobrojnosti lako daju kontrolisati. Pri tom je prenebregnuto jedno od zlatnih pra-
vila borbe protiv terorizma da se terorizam koji se ne suzbija totalno, ako opsta-
je ak i u najmanjoj koliini, munjevito umreava i pogubno rasprostire poput
kancerogene elije.
Problemi pojmovnog odreenja homegrown terorizma... 153

Nije sluajno to je nakon Sarajeva glavni vahabijski centar Balkana postala

Kosovska Mitrovica, a ne neko mesto u Sandaku gde ih itekako ima.
to se OVK i njene orijentacije tie, nema sumnje da je ona kao etnoseparati-
stika organizacija sve vreme svoga postojanja imala i svoju autentinu islamistiku
boju i uivala i podrku meunarodne islamistike teroristike mree. O tome sve-
doe ponajbolje brojni albanski podaci, recimo izjava visokog funkcionera albanske
obavetajne slube Fatosa Kljosija koji je, potvrujui podatak da je Osama bin
Laden posetio Albaniju 1994. godine, ujedno i naveo da je bin Laden tada ofor-
mio teroristiku mreu koja operie iz Albanije, i da je Laden regrutovao i borce za
sukobe na Kosovu 1999. godine.
Malo se zna da je proislamistikoj orijentaciji OVK najvie doprineo Islamisti-
ki oruani pokret koji je na Narodnoj arapskoj islamskoj konferenciji (PAIS) 1995.
u Kartumu napravio strategiju islamistikog terorizma na Balkanu. Za organizova-
nje Albanaca na Kosovu za dihad zaduen je tada islamistiki centar u Karaiju.
Takoe, ni Iran nije sedeo skrtenih ruku na Kosovu. Stvorena je jaka obavetajna
mrea, novac je OVK-u pristizao preko humanitarnih organizacija, ali i kroz legal-
ne ekonomske kanale. Propagiran je iranski model drave kao idealan i podsticano
je otcepljenje Kosova kao islamske teritorije. Sada ta proiranska obavetajna mrea
sa Kosova deluje prema zemljama u okruenju, i evropskim zemljama uopte. Da su
Albanci bili prijemivi za islamistike uticaje vidi se iz mnogo detalja, pa i takvih da
su se shodno svojim pravilnicima za ratovanje svi lanovi OVK morali moliti Ala-
hu najmanje dva puta na dan po pola sata. Da su mudahedini postojali i postoje
na Balkanu ne samo u BiH (o emu se mnogo pie), ve i na Kosovu (o emu se ne
pie) potvruje osnivanje jedinice mudahedina Abu Bekir Sadik, 1998. godine u
selu Donji Prekaz na Kosovu. Jedinicu je stvorio Ekrem Avdija alias Abu Suheik, a
70% njenog sastava su inili Albanci sa Kosova. Danas su mnogi detalji o kontakti-
ma OVK sa vrhom Al Kaide, recimo sa braom Zavahiri i njihovoj tesnoj saradnji
javna stvar.
Koliko je veza OVK i Al Kaide bila vrsta, iako skoro nevidljiva, pokazuje izja-
va neprikosnovenog albanskog kosovskog lidera Ibrahima Rugove od 25. septem-
bra 2001. u kojoj priznaje da OVK krije meunarodne teroriste i njihove baze na
Kosovu i da je OVK ak spremna da se ukljui u meunarodnu teroristiku bor-
bu na strani Al Kaide. Rugova je neto kasnije, tanije 17. novembra 2001. godine
potvrdio sve snaniju proislamistiku orijentaciju OVK i ponovio da su teroristi
Osame bin Ladena nali pribeite i dalje ga nalaze u naem regionu. Tom pri-
likom je obeao da e svoja saznanja izneti pred OUN i Evropskom komisijom to
posle nije uinio.
Rugovu su na ovakva priznanja naterale brojne injenice, poput recimo one da
je u oktobru 2001. u Avganistanu pronaena dokumentacija o Albancu sa Kosova
Damiru abaniju. On je svojom rukom popunio formular i napisao: Zaintereso-
van sam za samoubilake operacije. Imam borbeno iskustvo u OVK protiv srpskih
i amerikih snaga. Da je abani bio obuavan jo na Kosovu za samoubilake ope-
racije, vidi se iz njegovog navoda da je dovoljno obuen za samoubilake operacije.
to se tie doprinosa tog kosovskog Albanca izboru ciljeva samoubilakih akcija,
on se vidi i iz njegovog predloga da se one ubudue izvode i u dejim zabavnim
154 Dragan Simeunovi

parkovima, pre svega u Diznilendu. Sve u svemu, dovoljno argumenata da se moe

potvrditi islamistika dimenzija albanskog radikalizma kao sloenog fenomena koji
jo nije dostigao svoj anti-zapadni vrhunac.
Proislamistike ekstremistike organizacije ije je prisustvo dokazano na Koso-
vu su: Abu Bekir Sadik (Kosovska Mitrovica), Alahova vojska (Prizren) i Se-
lafisti (Prizren).
Vahabiti imaju specijalna besplatna obdanita za albansku decu na Kosovu. Po-
tvreno je i prisustvo Hamasa i Hezbolaha na Kosovu i konspirativni kontakt 52
lica sa tim dvema organizacijama.
Baze koje su nekada sluile za obuku OVK su esto bile i u funkciji obuke
islamista.
Dok sa jedne strane vlasti Kosova pokuavaju da dokau svoju lojalnost Zapadu
time to su poslale 100 vojnika da se bore na Bliskom Istoku na strani Zapada, isto-
vremeno se veliki broj Albanaca dobrovoljaca sa Kosova i iz Makedonije i Alba-
nije bori u Iraku, eeniji i Avganistanu na strani islamista. Kada ih zarobe, irake
vlasti ih prema svojim navodima obino putaju jer ih smatraju bliskim Zapadu.
Finansijeri su razliiti, ali ciljevi svih organizacija su isti. Tako na primer Sa-
udijski komitet udruene pomoi za eeniju i Kosovo (SJRC) od poetka finansi-
ra mudahedinsku borbenu formaciju Abu Bekir Sadik i vahabite, dok sledbenike
Hezbolaha finansira Iran. Okretanje albanskih ekstremista na Kosovu sve vie ka
islamizmu praeno je i kriminalnim samofinansiranjem. Nekadanji lanovi OVK
su danas glavni kriminalci u domenu trgovine ljudima, pre svega prostitutkama sa
Istoka za potrebe oruanih snaga meunarodne zajednice smetenih na Kosovu, ali
njima snabdevaju i kriminalnu mreu Evrope uopte.
Na Kosovu i u Makedoniji odavno deluje kriminalna grupa koja zajedno sa
bugarskim kriminalcima prebacuje ak i avganistanske talibane u Maarsku, Slo-
vaku i eku.
Nekadanjim teroristima je danas na Kosovu preutno dozvoljno uzgajanje ka-
nabisa na velikim povrinama. Oni to rade u saradnji sa proizvoaima droge iz
Avganistana i Pakistana. Ako je Avganistan danas zemlja maka, Kosovo je zemlja
kanabisa. Ne samo zbog proizvodnje, ve daleko vie zbog trgovine ovom vrstom
droge. No, Kosovo je danas jedno od najsiromanijih podruja u Evropi i droga
donosi prosperitet. Tamo gde prolazi droga na Kosovu, vidljivi su znaci blagostanja
stanovnitva. Samo desetak kilometara dalje caruje beda. Procenjuje se da otprilike
30 porodica sa ukupno 5.000 ljudi na Kosovu veoma znaajno profitira od droge.
Sve one su rodbinski povezane sa vrhovima politike vlasti na Kosovu. Sedam od
tih porodica je tesno povezano sa islamistikom teroristikom mreom na Bliskom
Istoku, a sve imaju kontakte sa islamistima. To sve utie da proislamistiko raspo-
loenje bubri u iekivanju da Kosovo postane stvarno nezavisno, to za albanske
ekstremiste znai nezavisno i od Zapada, a ne samo od Srbije pa da se onda to ras-
poloenje ispolji svom estinom.
Tradicionalan verc orujem na Kosovu danas je ogledalo simbiotikog odnosa
terorista i kriminalaca. Kurdski teroristi se sve vie snabdevaju orujem od kosov-
skih Albanaca, a oni od njih drogom. Nema sumnje da ih povezuje i islam kao
garancija uzajamne solidarnosti.
Problemi pojmovnog odreenja homegrown terorizma... 155

Da veze Al Kaide sa Kosovom jaaju i da islamistiki teroristi smatraju da su na

Kosovu sigurni pokazuje i to to se Marokanac Abdelmadid Buar, koji je glavni
osumnjieni za teroristiki napad u Madridu, bio zaputio 11. marta 2004. vozom iz
Maarske preko centralne Srbije ka Kosovu bez ikakvih linih dokumenata, ali ga je
uhapsila srpska policija i potom ga je Srbija isporuila paniji.
U elji da pokau da je OVK nacionalistika, a ne islamistika teroristika or-
ganizacija, neki obavetajni zapadni analitiari su preterivali, pa je ispadalo da su
Albanci sa Kosova maltene ateisti, iako su u bivoj Jugoslaviji najei vernici bili
upravo oni. Vojska FNRJ je sa njima vodila rat do poetka 50-ih zbog skidanja fe-
reda i mnogoenstva i na kraju se to zavrilo kompromisom. Ferede su skinute,
a bigamija je ostala. Ima li veeg dokaza kosovskih Albanaca o vrstoj veri u islam
od toga.
Primedbe da je broj Albanaca ekstremista i potencijalnih terorista mali i da je
zato i potencijalna opasnost od njih mala se ne mogu uzeti u obzir kao validne, jer
nijedna teroristika grupa nije mala poto je dovoljan i vrlo mali broj terorista da
napravi veliku tetu. Uz to, Albanci su vrlo povezani po plemenskoj i srodnikoj
osnovi. Sve vie im je meta Zapad, a Balkan im je samo baza odakle kreu u napade,
iako e doi i dan kada e i po Kosovu albanski ekstremisti poeti napadati sve to
je Zapadno. Srbiju smatraju poraenom, ali to ne znai da e je potedeti u budu-
nosti. Kad je re o ekstremizmu i terorizmu na Balkanu, Zapad mora da se suoi sa
gorkom istinom Albanci jesu miljenici Zapada kao to su bili jue i Bonjaci, ali
Zapadnjaci nisu miljenici Albanaca ba kao to vie nisu miljenici Bonjaka, niti e
to ikada biti. Bar su na Bliskom istoku Amerikanci mogli nauiti da je vera jaa od
oseanja zahvalnosti.
Realno uzev, nisu, niti mogu biti svi muslimani na Balkanu fanatici. Ali, neki
od njih to svakako jesu i Amerika e se kao i ostatak sveta kad-tad uveriti da je
opasnost od njih vea nego od Arapa, iz prostog razloga sto se radi o belcima koji
nisu sumnjivi na prvi pogled. Boja koe pak u islamu ne znai nista. Oni su svi jed-
na nacija. Nije vie tajna da je bela Al Kaida sve vie prisutna ne u Evropi, nego u
Americi.
Albanci muslimani su 2007. u SAD bili kljuni akteri velike islamistike zavere
i drastinog primera samoniklog terorizma (homegrown terrorism), sa ciljem
da ubijaju amerike vojnike u vojnim bazama na tlu SAD, pre svega u bazi Fort Diks
i inili su 2/3 lanova uhapene teroristike grupe.
Ova grupa radikalnih islamista iz Junog Dersija koju su inili kosovski Alba-
nac Agron Abdulahu, makedonski Albanci braa Driton, Eljvir i ain Duka, Tur-
in Serdar Tatar, legalno nastanjen u SAD i Mohamed never, ameriki dravlja-
nin roen u Jordanu, su tokom 2006/07 vrili pripreme za teroristike napade na
amerike kasarne da bi ubili to vie amerikih vojnika. Bili su spremni, kako su
izjavili, da se rtvuju za Boga u ime dihada. U tom cilju su uvebavali gaanje iz
vatrenog oruja u pustarama oblasti Pokono (Pocono Mountains) u Pensilvaniji. U
ozbiljnoj policijskoj akciji praenja ove grupe koja je trajala sedamnaest meseci, FBI
je uspeo da ugradi dvojicu svojih tajnih saradnika u grupu, od kojih je jedan (zvani
Besnik) bio bivi lan OVK, pa je na osnovu prikupljenih vrstih dokaza ova tero-
156 Dragan Simeunovi

ristika grupa uhapena poetkom maja 2007, u momentu kada su uhapeni poku-
avali da nabave rune bacae kako bi, predstavljajui se kao raznosai pica, razneli
vojnu bazu Fort Diks (Fort Dix). Snimci kojima raspolae FBI nedvosmisleno po-
tvruju da se radi o radikalnim islamistima koji su se nadahnjivali propagandnim
materijalom Al Kaide i sebe doivljavali kao ratnike dihada. U njihovim raunari-
ma je pronaena ogromna koliina islamistikih materijala, ukljuujui i Ladenove
fatve u kojima se poziva na sveti rat. Mobilisani su za akciju putem interneta. Napad
na bazu su uvebavali viui Alahu ekber (Bog je veliki) i kliui dihadu. Para-
doksalno je da su ovi ljudi kojima su SAD pruile ne samo novi dom, ve i posao
i sigurnost, pa i politiku podrku njihovom narodu, iskazali krajnju nezahvalnost i
mrnju prema Americi tako to su za prvu metu svog napada izabrali ba vojnu bazu
Fort Diks u kojoj je 1999. Hilari Klinton u svojstvu supruge tadanjeg predsednika
SAD, lino doekivala i pozdravljala na hiljade albanskih izbeglica koje bi potom
tamo bile i smetene. Osim toga, hteli su da ubiju i predsednika SAD Dorda Bua
i u te svrhe je Eljvir Duka planirao atentat pomou snajperske puke.
U materijalima tuilatva su pohranjeni i iskazi uhapenih iz kojih se vidi da je
u pitanju bila ozbiljno planirana teroristika aktivnost. Dritan Duka je primera radi,
hteo da se prijavi u ameriku vojsku kako bi doao u situaciju da iznutra pobije to
vie amerikih vojnika. Oruje je za grupu nabavljao Abdulahu, emigrant sa Kosova
koji ih je obuavao u gaanju vatrenim orujem. Materijali FBI pokazuju ne samo
stepen mrnje koji je povezivao ovu grupu u ratnike dihada, ve i stepen njihovog
oduevljenja Ladenom, Al Kaidom i talibanima. Da su sebe smatrali ravnopravnim
delom islamistike teroristike mree, pokazuju snimci njihovih razgovora, kao kad
na primer Dritan Duka kae svom bratu Talibani napreduju velianstveno i ja ti sa
zadovoljstvom donosim vesti da mi dobijamo rat (podvukao D. S.) .
Koliki je bio njihov fanatizam vidi se i iz informacije tuilatva da je kosovski
Albanac Agron Abdulahu nakon hapenja po svojoj eliji crtao kalanjikove koji
bljuju vatru na FBI, to se moe oceniti kao ideoloki nastavak borbe. ak ni u za-
tvoru nisu prestali da vode dihad.
U prvoj polovini 2009. godine izreene su dvojici lanova te grupe presude
doivotnog zatvora, dok se ostalima jo sudi, ime je amerika drava pokazala da
nema nikakve milosti prema onima koji je ugroavaju.
U javnosti je pokuano da se ovaj sluaj dovede u vezu sa sluajem nasilja koji
su u martu 2008. izvrila dvojica mlaih Albanaca (braa Imer i Nesret Gai) za-
jedno sa Bonjakom Arminom Pukarom. Ova dvojica albanskih mladia koji su
kasnih 90-tih doli u SAD sa Kosova kao izbeglice, kao i njihov vrnjak iz BiH, su u
Kentvudu, u Zapadnom Miigenu, unesreili jednu ameriku porodicu viestrukim
i grupnim silovanjem njihove maloletne erke u njenom domu iskoristivi njeno
poverenje.
Meutim, istraga nije ukazala na politike motive ovoga zloina. Jedina slinost
sa sluajem iz Dersija je to to su ti mladi muslimani takoe duboko povredili
ast i sigurnost zemlje koja im je nesebino pruila trajno gostoprimstvo. Pokuaj
povezivanja ovih sluajeva ukazuje na povienu senzibilnost javnosti prema aktima
nasilja koje ine muslimani, to takoe sa svoje strane nije dobro.
Problemi pojmovnog odreenja homegrown terorizma... 157

Interesantno je da su ameriki mediji sve vreme, i u sluaju uhapenih terorista,

i u sluaju silovatelja iste nazivali licima iz bive Jugoslavije, a ne Albancima ili
Bonjacima to je inae obiaj kad se pie o njima kao rtvama. Time je naneta teta
svim graanima bive Jugoslavije od Slovenaca, Hrvata do Makedonaca. Ono to
poinioce delikata vezuje jeste i to da su svi muslimanske veroispovesti, a to takoe
nije pominjano.
Na Kosovu imamo, kao i u Albaniji i u Makedoniji obnovu religioznosti i ver-
sku netoleranciju. U sve te tri sredine je za poslednjih petnaestak godina podignuto
na stotine novih damija i drugih sakralnih islamskih objekata. Ako se taj podatak
dovede u vezu sa injenicom da je u isto vreme na Kosovu i u Makedoniji srueno,
oteeno i oskrnavljeno na stotine hrianskih verskih objekata i spomenika, iz toga
sledi i zakljuak da ta obnova religioznosti ima i svoju militantnu dimenziju i da
ne predstavlja tek samo puko korienje prava na ispovedanje vere u graanskom
drutvu. Povratak svojim islamskim korenima jedan deo muslimanskog ivlja na
Balkanu oigledno doivljava kao uee u svojevrsnom verskom ratu, tim pre to
se radi o regionu u kome bi bilo korisno graditi i bolnice, kole i puteve, kao neto
to mu jo uvek izrazito nedostaje. Ovde jeste re o nasilnikoj radikalizaciji, ali
ne toliko putem interneta, koliko klasinim propagandnim metodima. Od nje do
homegrown terorizma uvek je samo jedan korak.

D ZAKLJUAK
Nepreciznost i raznovrsnost u korienju termina homegrown terorizam koja
je dovela do niza problema u njegovom pojmovnom odreenju, pogotovu u pogleda
njegovog mesta i njegovih aktera, vezivanje tog termina iskljuivo za islamistiki
domai terorizam i samo za Zapadne zemlje, neuzimanje u obzir iskustvo home-
grown terorizma iz drugih sredina, recimo Balkana uinilo je i izraz homegrown
terorizam i njegovu naunu upotrebu relativno problematinim. To je ujedno dopri-
nelo i stvaranju i sve eem korienju sub-termina kojima se nastojala nadoknadi-
ti njegova definiciona insuficijentnost.
Primer Balkana pokazuje da homegrown terorizam ne samo da moe posto-
jati i u drugim sredinama, ve da je on mnogo kompleksnija pojava nego to se na
poetku njegovog raanja pretpostavljalo. Naime, njega specifine sredine kao to
je Balkan generiraju kao specifinu pojavu. To je sa jedne strane dodatni izazov za
savesne istraivae fenomena terorizma, a sa druge strane to nesumnjivo oteava
identifikaciju neke pojave kao homegrown terorizma. Pored toga, na putu toj iden-
tifikaciji svakako stoje i ozbiljni politiki razlozi.

LITERATURA
1. Text of H. R. 1955 [110th]: Violent Radicalization and Homegrown Terrorism Prevention
Act of 2007
2. TE-SAT 2009 EU TERRORISM SITUATION AND TREND REPORT
3. Kimberley L. Thachuk, Marion E. Spike Bowman, and Courtney Richardson: Home-
grown Terrorism The Threat Within, Center for Technology and National Security Poli-
cy, National Defense University, May 2008
158 Dragan Simeunovi

4. Bartosz Stanislawski, Flexible Intelligence Against Elusive Threats: Evolution of Transnatio-

nal Criminal/Terrorist Organizations and the Rising Challenges to Intelligence Gathering,
ISA 46th A.C., March, 2005.
5. Homegrown Terrorism and Radicalisation in the Netherlands: Experiences, Explanations
and Approaches, Testimony by Lidewijde Ongering, Dutch Deputy National Coordi-
nator for Counterterrorism to the U.S. Senate Homeland Security and Governmental
Affairs Committee, June 27, 2007.
6. Dragan Simeunovi, Terorizam, Pravni fakultet, 2009, str. 219
7. Protecting America from Terrorist Attack, Speech by FBI Director Robert Mueller at City
Club of Cleveland, Friday, June 23, 2006.
8. Raffi Khatchadourian, Azzam the American, The New Yorker, January 22, 2007.
9. Research report funded by the Danish Ministry of Justice By Tomas Precht, Homegrown
terrorism and Islamist radicalisation in Europe, Denmark, 2007.
10. Joseph Lieberman, Chairman Susan Collins, Violent Islamist Extremism, The Internet,
and the Homegrown Terrorist Threat, United States Senate Committee on Homeland Se-
curity and Governmental Affairs Majority, USA, 2008.

Dragan Simeunovi
Faculty of Political Sciences, University of Belgrade

PROBLEMS OF DEFINING HOMEGROWN TERRORISM

AND HIS IDENTIFICATION IN THE BALKANS
SUMMARY
The main idea of this paper is to show the problems of definition concerning
homegrown terrorism. Usually, homegrown terrorism is connected with the promo-
tion of violent radicalization and different forms of ideologically based violence.
The term `violent radicalization means the process of adopting or promoting an
extremist belief system for the purpose of facilitating ideologically based violence
to advance political, religious, or social change. The Internet especially has aided
in facilitating violent radicalization and the process of homegrown terrorism in the
United States by providing access to broad and constant streams of terrorist-related
propaganda to citizens of the United States. Individuals prone to violent radicaliza-
tion, homegrown terrorism, and ideologically based violence span all races, ethnici-
ties, and religious beliefs. Understanding the motivational factors that lead to vio-
lent radicalization and homegrown terrorism or other forms of ideologically based
violence is a vital step towards eradicating these threats.
In books and articles focused on the problem of homegrown terrorism, au-
thors from different countries mostly describe this kind of terrorism in very differ-
ent ways. It produced the following definitional problems: the problem of place, the
problem of actors of homegrown terrorism, and both the islamization and the
westernization of the term homegrown terrorism. Narrowing the meaning leads
to the creation of sub-terms as well.
Problemi pojmovnog odreenja homegrown terorizma... 159

The USA and Europe give a lot of attention to Islamic terrorism because of
everything that has recently happened. One of the specific characteristics of home-
grown terrorism is the organization of small groups, consisting of only some few
domestic members. They are linked with the world of Islamic extremism only vir-
tually, through video tapes and the Internet. But, there is homegrown terrorism in
other regions as well, for example in the Balkans. The main characteristic of home-
grown terrorism in the Balkans and in other nonwestern regions and countries is
its specific low action profile and its strong connection with the world of organized
crime.
Key words: homegrown terrorism, Balkans, violent radicalization, islamistic terrorism,
definition of terrorism.
ore M. orevi*1
Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

AKTUELNI PROBLEMI ODMERAVANJA KAZNE U

NAEM KRIVINOM PRAVU
Apstrakt: Sistem kazni u naem krivinom zakonodavstvu pretrpeo je znaajne izmene do-
noenjem Krivinog zakonika Srbije 2005. godine i njegovim izmenama i dopunama 2009.
godine. Uvedene su nove kazne (rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole) i
propisana nova pravila za njihovo odmeravanje kao i za odmeravanje postojeih vrsta ka-
zni. Doneta su i nova reenja po pitanju ublaavanja kazne i osloboenja od kazne. Sve to
otvorilo je nove, dodatne mogunosti za odmeravanje kazne i njeno to bolje prilagoavanje
uinjenom delu i njegovom uiniocu, ali stvorilo i nove probleme i nedoumice prilikom od-
meravanja kazne. Stoga je neophodno njihovo to bre i adekvatnije reavanje, ne samo kroz
doslednu primenu novih propisa, ve i kroz iznalaenje novih, celishodnijih reenja ovih
pitanja prilikom eventualnih izmena i dopuna Krivinog zakonika.

Kljune rei: krivini zakonik, nove kazne, odmeravanje kazne, ublaavanje kazne, oslobo-
enje od kazne.
1. Donoenjem Krivinog zakonika iz 2005. godine i njegovim kasnijim izme-
nama i dopunama sistem kazni u naem krivinom zakonodavstvu doiveo je zna-
ajne izmene, to je za posledicu imalo i mnoge promene u pravilima za njihovo od-
meravanje. Pored toga, pojavili su se i neki problemi u vezi sa odmeravanjem novih
kazni koji u odredbama Krivinog zakonika nisu dobili odgovarajua reenja.
Sistem kazni je proiren tako to je pored dve kazne koje su i ranije postojale
(kazna zatvora i novana kazna), koje su doivele znaajnije izmene u pogledu nji-
hovih okvira, obogaen sa jo dve nove kazne, radom u javnom interesu i oduzima-
njem vozake dozvole. To je izazvalo i izmene odredaba o odmeravanju ranije po-
stojeih kazni kao i potrebu da se predvide odredbe o odmeravanju novopropisanih
kazni, to je odgovarajuim izmenama i dopunama odredaba o odmeravanju kazne
delimino i uinjeno, ali su neka pitanja ostala bez odgovarajueg reenja.
2. Zakonik je zadrao kaznu zatvora kao jedinu kaznu lienja slobode. Njeni
okviri su promenjeni, tako da se ona moe propisivati i izricati u rasponu od tri-
deset dana do dvadeset godina, a za najtea krivina dela i najtee oblike tekih
krivinih dela moe se izrei i u rasponu od trideset do etrdeset godina, s tim da
ovaj povieni raspon kazne zatvora moe biti propisan samo alternativno sa kaznom
zatvora odreenom u svom osnovnom zakonskom okviru (do dvadeset godina).
Osnovni okvir kazne zatvora sa maksimumom od dvadeset godina odgovara
nekim naim ranijim reenjima (KZ iz 1951), a vii je od reenja po KZ SFRJ, KZ
* redovni profesor, djordje.djordjevic@kpa.edu.rs
Aktuelni problemi odmeravanja kazne u naem krivinom pravu 161

SRJ i OKZ Srbije koji je iznosio petnaest godina. Ovakav kazneni maksimum pred-
vien je i u veem broju krivinih zakonika drugih zemalja, kao to je to, na primer,
sluaj u KZ Austrije,1 KZ vajcarske,2 KZ Danske,3 KZ Grke,4 KZ Bugarske5 i dr.
Meutim, u nekim zemljama je taj maksimum nii, na primer, u KZ Nemake (15
godina),6 KZ vedske (10 godina),7 ali je u nekim zemljama i vii, na primer, u KZ
Italije (24 godine),8 KZ Francuske (30 godina),9 KZ Rumunije (30 godina)10 i dr, pri
emu neke od navedenih zemalja imaju i kaznu doivotnog lienja slobode.
Poviena kazna zatvora od etrdeset godina ranije nije postojala, ali je uneta
u KZ SRJ odnosno u OKZ Srbije posle ukidanja smrtne kazne u naem krivinom
zakonodavstvu i bila je fiksirana u trajanju od etrdeset godina.
Predvianje povienog kaznenog okvira ili fiksno poviene kazne kao zamene
za smrtnu kaznu karakteristino je za krivine zakonike bivih jugoslovenskih repu-
blika. Inae, u uporednom krivinom zakonodavstvu za najtea krivina dela pred-
viaju se etiri reenja: smrtna kazna, doivotno lienje slobode, poviena kazna
lienja slobode i kazna lienja slobode do opteg maksimuma te kazne.
Prema prvom, za takve sluajeve predviena je smrtna kazna, kao to je to, na
primer, u SAD,11 Kini, Japanu, Indiji, kao i u izvesnom broju drugih zemalja.12
U nekim zemljama u kojima je smrtna kazna ukinuta za najtea krivina dela
primenjuje se kazna doivotnog lienja slobode, to je, na primer, predevieno u KZ
Francuske,13 KZ Nemake,14 KZ Ruske federacije,15 KZ Italije,16 KZ Austrije,17 KZ
vajcarske,18 KZ vedske,19 KZ Bugarske20 i dr.

1 Foregger E, Serini E: Strafgesetzbuch StGB, IX Auflage, Wien, 1989, str. 24.

2 Schweizerisches Strafgesetzbuch, herausgegelen von der Bundeskanzlei, 1997, str. 8.
3 Langsted L. B, Garde P, Greve V: Criminal Law Danmark, Kopenhagen, 1998, str. 101.
4 Krivini zakonik Grke, izd. Instituta za uporedno pravo, Beograd, 1957, str. 11.
5 , , 1995, str. 18.
6 Straftgesetzbuch ... und weitere Vorschriften des Nebenstrafrechts, 30. Aufl, Beck C.H Mnchen,
1995, str. 85.
7 The Swedish Penal Code, National Council for Crime Prevention, Stockholm, 1990, str. 13.
8 Marino R, Gatti G: Codice penale et leggi complementari, Napoli, 1992, str. 5455.
9 Nouveau Code pnal, mode d emploi, Documents dirig par J. C. Zyliberstein, Paris, 1993, str.
202203.
10 Codul penal si codul de procedura penala, Global print, Bucuresti, 1998, str. Str. 25.
11 smrtna kazna se primenjuje samo u nekim od drava SAD
12 Lazarevi M: Smrtna kazna u svetu i kod nas, ''Politika'', 5.1.2007, str. 5.
13 Nouveau Code pnal, mode d emploi, Documents dirig par J. C. Zyliberstein, Paris, 1993, str.
202.
14 Straftgesetzbuch ... und weitere Vorschriften des Nebenstrafrechts, 30. Aufl, Beck C.H Mnchen,
1995, str. 23.
15 . , . : -
, , 1996, str. 9698.
16 Marino R, Gatti G: Codice penale et leggi complementari, Napoli, 1992, str. 5455.
17 Foregger E, Serini E: Strafgesetzbuch StGB, IX Auflage, Wien, 1989, str. 24.
18 Schweizerisches Strafgesetzbuch, herausgegelen von der Bundeskanzlei, 1997, str. 8.
19 The Swedish Penal Code, National Council for Crime Prevention, Stockholm, 1990, str. 85.
20 , , 1995, str. 18.
162 ore M. orevi

Neke drave koje nemaju smrtnu kaznu, a isto tako ni kaznu lienja slobode u
doivotnom trajanju, imaju u svojim krivinim zakonicima za najtea krivina dela
predvienu mogunost primene povienog opteg maksimuma kazne lienja slobode
ili izricanja ove kazne u viem zakonom predvienom trajanju. Takve mogunosti
predviene su u KZ panije,21 KZ Portugalije,22 KZ Danske,23 KZ Maarske,24 KZ
Norveke25 i dr, kao i u veini krivinih zakonika bivih jugoslovenskih republika.
Takvu mogunost predviaju i krivini zakonici nekih zemalja koji za najtea
krivina dela predviaju i kaznu lienja slobode u doivotnom trajanju, kao to je to,
na primer, sluaj u KZ Ruske federacije,26 KZ Maarske,27 i dr.
Najzad, u nekim zemljama koje nemaju ni smrtnu kaznu, ni doivotno lienje
slobode, ni povieni opti maksimum kazne lienja slobode za najtea krivina dela,
kazne se za ova dela izriu do redovnog opteg maksimuma kazne lienja slobode
koji je predvien u njihovim krivinim zakonicima. To je, na primer, sluaj sa KZ
Rumunije28 i dr.
Cilj poviene kazne zatvora bio je da se kao zamena za smrtnu kaznu za najtea
krivina dela predvidi neka druga teka kazna, a da se izbegne kazna lienja slobode
u doivotnom trajanju.
U pogledu odmeravanja kazne zatvora Krivini zakonik nije predvideo nikakva
nova reenja pa tako ostaje njeno odmeravanje na osnovu optih pravila o odmera-
vanju kazne u naem krivinom pravu tako da se ova kazna ima odmeravati u zako-
nom predvienim okvirima, uzimajui u obzir sve u konkretnom sluaju postojee
olakavajue i oteavajue okolnosti i imajui u vidu ostvarivanje svrhe kanjavanja
kao generalne i specijalne prevencije izraene u l. 54. KZ. Meutim, ostala su otvo-
rena dva pitanja: prvo, po kom kriterijumu e se sud odluiti za izricanje kazne
zatvora u redovnom okviru do dvadeset godina ili u posebnom, teem okviru od
trideset do etrdeset godina, i drugo, zato je kod ovako irokih mogunosti odme-
ravanja kazne zatvora za najtee sluajeve izostavljen interval od dvadeset do tride-
set godina u kom se kazna zatvora ne moe odmeriti.
Prvi problem, da li kaznu odmeriti do dvadest godina ili izmeu trideset i etr-
deset godina, stvara tekoe u onim sluajevima kada su teina dela i opasnost ui-
noca takvi da ima razloga za opredeljenje suda za jednu ili drugu mogunost, a sud
mora da se opredeli za jedno od dva reenja izmeu kojih je razlika deset godina.
Ovo utoliko pre to pri odluci za teu kaznu sud opet ima mogunosti da na osnovu
olakavajuih i oteavajuih okolnosti odmeri manju ili veu kaznu u rasponu izme-
u trideset i etrdeset godina, dok u rasponu izmeu dvadeset i trideset godina tu
mogunost nema.
21 Valle Muniz J. M, Morales Garcia O, Fernandes Palma R: Codigo penal y Leyes Penales Especia-
les, Editorial, 1997, str. 125.
22 Codigo Penal, 3. edicao, Coimbra Editora, 1997, str. 59.
23 Langsted L. B, Garde P, Greve V: Criminal Law Danmark, Kopenhagen, 1998, str. 101.
24 Revue de droit Hongrois, No. 12/1980, str. 34.
25 Walford R: General Civil Penal Code, Norwegian Ministry of Justice, Oslo, 1995, str. 4.
26 . , . : -
, , 1996, str. 9698.
27 Revue de droit Hongrois, No. 12/1980, str. 34.
28 Codul penal si codul de procedura penala, Global print, Bucuresti, 1998
Aktuelni problemi odmeravanja kazne u naem krivinom pravu 163

To otvara i drugo pitanje, zato je kazna zatvora propisana u dva intervala iz-
meu kojih postoji razmak od deset godina koji se ne moe koristiti za utvrivanje
adekvatne kazne. ini se da je bilo bolje predvideti jedan dovoljno irok okvir kazne
zatvora, a odredbama posebnog dela krivinog prava odreivati do koje visine se
moe odmeriti za svako pojedino krivino delo i pod kojim uslovima. Druga mogu-
nost reenja problema odmeravanja kazne zatvora za najtea krivina dela, ako se ve
htelo da to bude neki izuzetak od opteg pravila, bila je da se kao redovni, opti mak-
simum kazne zatvora odredi dvadeset godina, a da izuzetno, za najtea krivina dela
i najtee oblike tekih krivinih dela, posebni maksimum bude etrdeset godina.
Usvajanjem jednog od navedenih reenja omoguilo bi se da se kazna za najte-
e sluajeve uinjenih krivinih dela adekvatno odmeri u irokom okviru koji bi da-
vao najiru mogunost za individualizaciju kazne imajui u vidu teinu konkretno
uinjenog krivinog dela kao i linost njegovog uinioca.
3. Krivini zakonik je zadrao novanu kaznu koja, kao i ranije, moe biti izre-
ena i kao glavna i kao sporedna kazna, ali je predvideo nova pravila o njenom od-
meravanju, usvojivi pri tome i dva naina odmeravanja ove kazne.
Prvi predvieni nain odmeravanja, to bi trebalo shvatiti kao osnovni koji se
po pravilu primenjuje, je odmeravanje novane kazne u dnevnim iznosima. Ovaj
nain odmeravnja novane kazne usvojen je u novijem krivinom zakonodavstvu
nekih drava, kao to je to, na primer, sluaj u KZ Francuske,29 KZ Nemake,30 KZ
Austrije,31 KZ Norveke,32 KZ Slovenije,33 KZ Hrvatske34 i dr, dok neki krivini
zakonici predviaju ovakav nain odmeravanja kazne ali i mogunost da se ona u
nekim sluajevima odmerava u fiksnom iznosu. Ovakva reenja predviena su, na
primer, u KZ vedske,35 KZ Danske,36 KZ Francuske,37 kao i u KZ Crne Gore,38 KZ
Makedonije39 i u svim krivinim zakonicima u BiH (KZ Bih, KZ Republike Srpske,
KZ FBiH i KZ Distrikta Brko).40
Smisao ovakvog naina odmeravanja je da se visina odmerene novane kazne
prilagodi imovnom stanju osuenog kako bi ta kazna podjednako pogaala razliita
osuena lica srazmerno njegovim imovinskim mogunostima za njeno plaanje i
29 Nouveau Code pnal, mode d emploi, Documents dirig par J. C. Zyliberstein, Paris, 1993, str.
203.
30 Straftgesetzbuch ... und weitere Vorschriften des Nebenstrafrechts, 30. Aufl, Beck C.H Mnchen,
1995, str. 38.
31 Foregger E, Serini E: Strafgesetzbuch StGB, IX Auflage, Wien, 1989, str. 25.
32 Walford R: General Civil Penal Code, Norwegian Ministry of Justice, Oslo, 1995, str. 5.
33 Uradni list Republike Slovenije, br. 63/1994, str. 3458.
34 Narodne novine, br. 110/1997, str. 3467.
35 The Swedish Penal Code, National Council for Crime Prevention, Stockholm, 1990, str. 8384.
36 Langsted L. B, Garde P, Greve V: Criminal Law Danmark, Kopenhagen, 1998, str. 101.
37 Nouveau Code pnal, mode d emploi, Documents dirig par J. C. Zyliberstein, Paris, 1993,
str. 203.
38 Slubeni list Republike Crne Gore, br. 70/2003, str. 45.
39 a , br. 37/1996, str. 36.
40 Babi M, Markovi I: Krivino pravo, opti deo, Banja Luka, 2008, str. 397400; Petrovi D,
Jovaevi D: Krivino/kazneno pravo Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2005, str. 299303.
164 ore M. orevi

postigao isti uinak izreene kazne za svakog osuenog. Kod ovakvog odmeravanja
novane kazne, koje se inae u pogledu broja dana novane kazne odmerava po
optim pravilima o odmeravanju kazne, razlika u pogledu njene ukupne visine (koja
treba da je prilagoena imovnom stanju osuenog lica), postie se odreivanjem
novane vrednosti jednog dana novane kazne. Krivini zakonik predvia da se
vrednost jednog dana novane kazne utvruje tako to se razlika izmeu prihoda
i nunih rashoda uinioca krivinog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli sa
brojem dana u godini. Jedan dnevni iznos ne moe biti manji od petsto dinara, niti
vei od pedeset hiljada dinara. (lan 49, stav 3. KZ). Meutim, ukoliko se ne mogu
pribaviti verodostojni podaci o prihodima i rashodima uinioca krivinog dela, ili
ukoliko on ne ostvaruje nikakav prihod, ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih
prava, sud e na osnovu raspoloivih podataka po slobodnoj proceni utvrditi visinu
jednog dnevnog iznosa novane kazne. (lan 49, stav 5. KZ).
Kod ovakvog naina odmeravanja novane kazne postavlja se pitanje, izmeu
ostalog, i ta se smatra nunim rashodom (na primer, otplata kredita u zavisnosti
od toga zata je kredit uzet, trokovi izdravanja lanova porodice ukoliko oni imaju
svoje znaajnije prihode, trokovi za godinji odmor, ako se radi o skupim putova-
njima i dr). Problem moe da predstavlja i to to u sluaju kada se za uinioca kome
se odmerava kazna ne mogu pribaviti verodostojni podaci o prihodima ili ako nema
prihode, ali ima imovinu ili imovinska prava, sud moe slobodno proceniti njegove
imovinske mogunosti. Meutim, ako uinilac ima prihode nije predviena mogu-
nost da sud pored prihoda za odreivanje vrednosti dana novane kazne uzme u
obzir, pored prihoda, i vrednost imovine kojom uinilac raspolae.
Drugi nain odmeravanja novane kazne predvien je ako nije mogue utvr-
diti visinu dnevnog iznosa novane kazne ni na osnovu slobodne procene suda
(lan 49. stav 5), ili bi pribavljanje takvih podataka znatno produilo trajanje krivi-
nog postupka, u kom sluaju e sud izrei novanu kaznu u odreenom iznosu u
okviru propisane najmanje i najvee mere novane kazne (lan 50, stav 1. KZ). To
je odmeravanje kazne po oceni suda na osnovu optih pravila o odmeravanju ka-
zne u fiksnom iznosu, a u okvirima posebnog minimuma i maksimuma propisanog
za konkretno krivino delo. Ovakav nain odmeravanja novane kazne postojao je
do sada u naem krivinom zakonodavstvu kao jedini. udno je, meutim, da je
Krivini zakonik ipak prihvatio i ovakav nain odmeravanja novane kazne u na-
vedenim sluajevima, ali je izostavio odredbu koja je ranije postojala da je sud pri
ovakvom nainu odmeravanja novane kazne duan da uzme u obzir imovno stanje
uinioca, to se sada u nedostatku izriite odredbe moe samo pretpostaviti ili se
moe uzeti u obzir pri oceni linih prilika uinioca kao jedne od olakavajuih i
oteavajuih okolnosti pri odmeravanju kazne (lan 54. KZ).
Predvianje dva naina odmeravanja novane kazne stvorilo je neke nove pro-
bleme kako u pogledu same sadrine ove kazne, tako i u pogledu njenog odmera-
vanja. Za samu sadrinu novane kazne bitan je iznos u kome se ova kazna moe
izrei, ne samo za konkretno krivino delo (to moe da zavisi od mnogih okol-
nosti), ve i opte pravilo o njenom minimumu i maksimumu, to treba da zavisi
od kaznene politike zakonodavca, a ni u kom sluaju od naina odmeravanja ove
Aktuelni problemi odmeravanja kazne u naem krivinom pravu 165

kazne. Meutim, zakonodavac je upravo u ovoj stvari usvojio zakonska reenja koja
nisu dovoljno razumljiva, pa ni opravdana. Naime, minimalni i maksimalni iznos
novane kazne (opti minimum i maksimum) nisu isti ako se uzmu u obzir pred-
viena dva naina odmeravanja. Tako ako se novana kazna odmerava na dane (po
lanu 49. KZ) njen najmanji iznos (10 dana po 500 dinara) moe da iznosi 5.000 di-
nara, a najvei iznos (360 dana po 50.000 dinara) moe da iznosi 18.000.000 dinara,
a ako se novana kazna izrie u fiksnom iznosu (po lanu 50. KZ) njen minimum je
10.000 dinara, a maksimum je 1.000.000 dinara, a za krivina dela uinjena iz kori-
stoljublja je 10.000.000 dinara. Na taj nain i minimum i maksimum novane kazne
koju e sud izrei uiniocu moe da zavisi i od toga da li je sud mogao da utvrdi
prihode uinioca odnosno da odmeri novanu kaznu na osnovu imovine ili bi pri-
bavljanje potrebnih podataka znatno produilo trajanje krivinog postupka.
Problem moe da predstavlja i to to pribavljanje svih relevantnih podataka o
prihodima i rashodima uinioca najee predstavlja izvesno optereenje za sud i
produava trajanje postupka, to moe uticati na sud da se opredeli za drugi nain
odmeravanja novane kazne koji treba da bude izuzetak, a ne pravilo.
4. Kazna rada u javnom interesu je nova kazna u naem krivinom zakono-
davstvu. Ona je poznata i u krivinim zakonicima veeg broja zemalja, kao to je
to sluaj u KZ Francuske,41 KZ Ruske Federacije,42 KZ Holandije,43 KZ Norveke,44
KZ Danske45 i dr. Ova vrsta kazne predviena je i u KZ Hrvatske,46 KZ Bosne i
Hercegovine, KZ Republike Srpske, KZ Federacije Bosne i Hercegovine, KZ Distrikta
Brko Bosne i Hercegovine47 i KZ Crne Gore.48
Ova kazna primenjuje se i kao glavna i kao sporedna kazna. Kao glavna kazna
ona, prema svojoj koncepciji i uslovima za njeno izricanje, ima karakter zamene
kazne zatvora, iako se prema formulaciji l. 52. Zakonika ona pojavljuje i kao za-
mena za novanu kaznu. Ova kazna najee nije u zakonu propisana ni za jedno
odreeno krivino delo, ve se, prema optim pravilima za njeno izricanje, moe
izrei umesto propisane kazne kod svih krivinih dela kod kojih je propisana kazna
zatvora do tri godine ili novana kazna. Zbog toga nisu propisani ni njeni posebni
minimumi i maksimumi za pojedina krivina dela tako da se ona uvek odmerava
u okviru njenog opteg minimuma i maksimuma. Pri tome nije odreena nikakva
proporcija ove kazne koja e se izrei sa visinom propisane kazne zatvora (ili nova-
ne kazne) za delo za koje se izrie. Ovakvo reenje nije najsrenije jer se pri njemu
doputa mogunost da se kazna rada u javnom interesu odmerava u istim okviri-

41 Nouveau Code pnal, mode d emploi, Documents dirig par J. C. Zyliberstein, Paris, 1993, str.
203.
42 . , . : -
, , 1996, str. 102103.
43 Rayer L, Wadsworth S: The Dutch Penal Code, Littelton, Colorado, 1997, str. 38.
44 Walford R: General Civil Penal Code, Norwegian Ministry of Justice, Oslo, 1995, str. 5.
45 Langsted L. B, Garde P, Greve V: Criminal Law Danmark, Kopenhagen, 1998, str. 99.
46 Narodne novine, br. 110/1997, str. 3467.
47 Slubeni list Republike Crne Gore, br. 70/2003, str. 70.
48 Petrovi D, Jovaevi D: Krivino/kazneno pravo Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2005, str. 299.
166 ore M. orevi

ma opteg zakonskog minimuma i maksimuma ove kazne kako za najlaka krivina

dela (novana kazna ili zatvor do est meseci) tako i za najtea od krivinih dela za
koja se ova kazna moe izrei (zatvor od est meseci do tri godine). Ovo se teko
moe prihvatiti kao dobro reenje, jer ne uzima u obzir teinu krivinog dela koja
se vidi iz propisane kazne za odreeno delo, to nije u skladu sa osnovnim naelom
da kazna treba da bude u srazmeri sa teinom krivinog dela. To se samo donekle
moe popraviti primenom posebne odredbe o odmeravanju kazne rada u javnom
interesu (l. 52. st. 4) prema kojoj je pri odmeravanju ove kazne sud duan da, ima-
jui u vidu svrhu kanjavanja, uzme u obzir vrstu uinjenog krivinog dela, linost
uinioca, kao i njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu. Zanimljivo je
da prema ovoj odredbi, pri odmeravanju ove kazne sud uzima u obzir samo vrstu, a
ne i teinu uinjenog krivinog dela (to je moda redakcijski propust pri formuli-
sanju ove odredbe). Razumljivo da pri odmeravanju ove kazne sud uzima u obzir i
druge olakavajue i oteavajue okolnosti (prema lanu 54. Zakonika).
Slabost zakonskog reenja koje se tie uslova za izricanje ove kazne je i to to
se kao kriterijum za mogunost izricanja ove kazne uzima u zakonu propisana ka-
zna za krivino delo (novana kazna ili zatvor do tri godine), a ne odmerena kazna
koju bi sud izrekao da se nije odluio na zamenu kazne zatvora ili novane kazne
kaznom rada u javnom interesu i koju e izrei ako okrivljeni ne pristane na ka-
znu rada u javnom interesu, to mnogi krivini zakonici predviaju kao uslov za
primenu ove kazne. U tom smislu ova kazna se najee predvia kao zamena za
odmerenu kaznu zatvora, kao na primer, u KZ Norveke ( 28),49 KZ Holandije (l.
22d)50, KZ Republike Srpske (l. 34)51 ili kao zamena za odmerenu kaznu zatvora ili
novanu kaznu, kao, na primer, u KZ panije (l. 88),52 KZ Hrvatske (l. 54)53 i dr.
Ovakvo reenje je svakako mnogo bolje i pravinije jer mogunost primene kazne
rada u javnom interesu zavisi od teine konkretno uinjenog krivinog dela, a ne od
apstraktno propisane kazne za odreenu vrstu krivinih dela u koju spada uinje-
no delo koje u datoj situaciji moe biti najlaki, ali i najtei mogui sluaj te vrste
krivinog dela. Pored toga reenje predvieno u Zakoniku slabo je i zbog toga to
iskljuuje mogunost primene kazne rada u javnom interesu i u najlakim sluajevi-
ma krivinih dela iji je posebni zakonski maksimum preko tri godine zatvora, iako
u konkretnom sluaju uinjeno delo predstavlja po svojoj konkretnoj teini sasvim
lak sluaj. tavie u ovakvim sluajevima, prema Zakoniku, ne postoji mogunost
izricanja kazne rada u javnom interesu ak ni pri postojanju osnova za ublaavanje
kazne (npr. dobrovoljni odustanak, pokuaj, izvrenje dela pod dejstvom kompul-
zivne sile ili pretnje ili u prekoraenju nune odbrane i dr.).
Uvoenje kazne rada u javnom interesu kao zamene kazne zatvora, ime rad
dobija karakter kazne, postavlja pitanje prihvatljivosti ovakvog kanjavanja sa gledi-
ta potovanja ljudskih prava imajui u vidu na Ustav kao i meunarodne konven-

49 Walford R: General Civil Penal Code, Norwegian Ministry of Justice, Oslo, 1995, str. 5.
50 Rayer L, Wadsworth S: op. cit. str. 52.
51 Babi M, Markovi I: Krivino pravo, opti deo, Banja Luka, 2008, str. 391.
52 Valle Muniz J. M, Morales Garcia O, Fernandes Palma R: op. cit. str. str. 124.
53 Narodne novine, br. 110/1997, str. 3468.
Aktuelni problemi odmeravanja kazne u naem krivinom pravu 167

cije (Evropska konvencija o zatiti osnovnih ljudskih prava i sloboda od 4. novem-

bra 1950. i Meunarodna konvencija o zabrani prisilnog rada, br. 105. od 25. juna
1957. godine). Meutim, u vezi sa tim treba imati u vidu da svako kanjavanje pred-
stavlja i izvesno oduzimanje ili ograniavanje ljudskih prava (lina sloboda, sloboda
kretanja i dr), a isto tako da i kazna zatvora sadri obavezu rada za vreme njenog
izvrenja,54 te stoga ovo svakako ne predstavlja smetnju za uvoenje ove kazne u na
sistem krivinih sankcija. Osim toga ovaj problem se reava i time to se od osue-
nika trai njegov dobrovoljni pristanak na ovu kaznu (lan 52, stav 4, KZ). U tom
smislu i KZ Norveke ( 28)55 i KZ Portugalije (l. 58)56 zahtevaju postojanje sagla-
snosti okrivljenog, KZ Francuske (l. 1313) predvia da se rad u optem interesu
ne moe izrei ako se okrivljeni tome protivi,57 a KZ Holandije (l. 22d) odreuje da
se ova kazna izrie na molbu okrivljenog.58
Zakonik je trajanje ove kazne odredio u okviru minimuma od ezdeset asova i
maksimuma od tristotine ezdeset asova, pri emu su odreeni i vremenski inter-
vali u kojima se on mora izvriti, tako da se on obavlja u trajanju od ezdeset asova
meseno, a u ukupnom vremenskom intervalu od najmanje mesec dana, a najvie
est meseci.
Odredbama Zakonika o trajanju i vremenu izvravanja kazne rada u javnom
interesu nije regulisano pitanje da li se obavljanje rada u javnom interesu usklauje
sa redovnim radnim obavezama koje osueni ima kako bi on za vreme izvravanja
ove kazne mogao nesmetano da obavlja svoje redovne dunosti vezane za radni od-
nos na osnovu koga ostvaruje prihode za svoje izdravanje i izdravanje svoje po-
rodice, to neki krivini zakonici predviaju, kao na primer, KZ Francuske (1318)
koji odreuje da osueni rad u optem interesu obavlja uz svoj redovni posao, 59
dok KZ Ruske federacije (l. 49) predvia da se obavezni rad obavlja u slobodnom
vremenu ili posle redovnog posla.60 Ovo se pitanje moe inae regulisati i odgo-
varajuim propisima koji se mogu doneti na osnovu Zakona o izvrenju krivinih
sankcija (l. 184).
Zakonik je kaznu rada u javnom interesu predvideo i kao sporednu kaznu, a
i kao alternativu novanoj kazni u sluaju kada osueni ovu kaznu ne plati u roku
koji je odreen presudom kojom mu je izreena novana kazna. Na taj nain ona se
pojavljuje i kao zamena kazni zatvora kojom se neplaena novana kazna zamenju-
je, ali bi i u ovakvom sluaju bilo dosledno traiti njegov pristanak, to u Zakoniku
nije predvieno.
U pogledu redovnog odmeravanja ove kazne Zakonik nije predvideo nikakva
posebna pravila, tako da se i ova kazna odmerava prema optim pravilima o odme-
54 Ignjatovi : Pravo izvrenja krivinih sankcija, Beograd, 2006, str. 168; Milutinovi M: Penolo-
gija, Beograd, 1977, str. 281. i sl; Atanackovi D: Penologija, Beograd, 1988, str. 279;
55 Walford R: op. cit. str. 5.
56 Codigo penal, 3. edicao, Coimbra, Editora, str. 66
57 Nouveau Code pnal, Mode demploi, J. C. Zylberstein, str. 205.
58 Rayer L, Wadsworth S: op. cit. str 52.
59 Nouveau Code pnal, Mode demploi, J. C. Zylberstein, str. 205.
60 . , . : op. cit. str. 102.
168 ore M. orevi

ravanju kazne iz lana 54. KZ. Ipak, ini se da bi kod ove kazne kod njenog odme-
ravanja u izvesnoj meri mogla da se uzme u obzir i vrsta rada koju e osuenik biti
duan da obavlja, jer teina kazne sigurno zavisi i od te okolnosti.
5. Kazna oduzimanja vozake dozvole je takoe nova kazna u Krivinom za-
koniku Republike Srbije koja do sada nije postojala u naem krivinom zakonodav-
stvu. Ona, meutim, nije nepoznata u uporednom krivinom pravu, jer je predvi-
aju neki savremeni krivini zakonici. Tako je, na primer, ova kazna predviena u
Krivinom zakoniku Nemake (l. 44.),61 Krivinom zakoniku Francuske (l. 1316.
t. 3. i 4, l. 13114. t.1. i l. 13116. t. 1),62 Krivinom zakoniku panije (l. 39. t.
d, i l. 47. t. 1),63 Krivinom zakoniku Portugalije (l. 69.),64 Krivinom zakoniku
Slovenije (l. 39.)65 i dr. U vezi sa tim treba imati u vidu da mnogi krivini zakonici
predviaju oduzimanje vozake dozvole (odnosno zabranu upravljanja motornim
vozilom) kao meru bezbednosti, dok neki (uz izvesne razlike u sadrini, uslovima
za izricanje i trajanju) predviaju oduzimanje vozake dozvole (odnosno zabranu
upravljanja motornim vozilom) i kao kaznu i kao meru bezbednosti (KZ Nemake,
KZ Slovenije), to je sluaj i u naem novom Krivinom zakoniku.
Trajanje kazne oduzimanja vozake dozvole prema Krivinom zakoniku je od
jedne do tri godine (mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom moe
trajati od tri meseca do pet godina). Iako ova kazna prema veini krivinih zako-
nika koji je predviaju ima znatno krae trajanje (prema KZ Nemake od 1 do 3
meseca,66 prema KZ Portugalije od jednog meseca do jedne godine,67 prema KZ
Slovenije od tri meseca do tri godine68), reenje predvieno u Krivinom zakoniku
je prihvatljivo s obzirom da se ova kazna moe izricati i kao glavna kazna za laka
krivina dela (do dve godine zatvora), u kom sluaju se ona pojavljuje i kao zamena
za kaznu zatvora, zbog ega u ovakvim sluajevima njeno izricanje u sasvim krat-
kom trajanju ne bi imalo smisla.
Pri ovako odreenom kaznenom okviru ove kazne Zakonik nije dao nikakve
posebne odredbe o njenom odmeravanju, pa se ono ima vriti prema optim odred-
bama lana 54. KZ. Meutim, neka pitanja u vezi sa odmeravanjem ove kazne ostala
su bez izriitog odgovora. Jedno od ovih pitanja je da li se ova kazna u propisanom
zakonskom okviru moe odmeravati na pune godine, mesece i na dane ili samo na
godine i mesece. Nedostatak ovakve odredbe ini da je svaka od navedenih mogu-
nosti u skladu sa zakonom.
U vezi sa izvravanjem ove kazne Krivini zakonik je predvideo da ako uini-
lac za vreme trajanja kazne upravlja motornim vozilom sud e ovu kaznu zameniti
61 Schnke A, Schrder H: Strafgesetzbuch, Kommentar, 18. Auflage, Verlag C. H. Beck, Mnchen,
1976, str. 508.
62 Nouveau Code pnal, mode d emploi, Documents dirig par J. C. Zyliberstein, Paris, 1993, str.
204, 207. i 208.
63 Valle Muniz J. M, Morales Garcia O, Fernandes Palma R: Codigo penal y Leyes Penales Especia-
les, Editorial, 1997, str. 127. i 129.
64 Codigo Penal, 3. edicao, Coimbra Editora, 1997, str. 72.
65 Uradni list Republike Slovenije, br. 63/1994, str. 3458.
66 Schnke A, Schrder H: op. cit, str. 511.
67 Codigo Penal, 3. edicao, Coimbra Editora, 1997, str. 72.
68 Uradni list Republike Slovenije, br. 63/1994, str. 3458.
Aktuelni problemi odmeravanja kazne u naem krivinom pravu 169

kaznom zatvora tako to e jednu godinu oduzimanja vozake dozvole zameniti za

mesec dana kazne zatvora. Zakonik, meutim, nije ovom odredbom reio da li e se
pri ovoj zameni uzeti u obzir samo preostali, neizvreni deo kazne oduzimanja vo-
zake dozvole ili e se cela izreena kazna zameniti kaznom zatvora, to ostaje kao
otvoreno pitanje, iako se iz zakonske formulacije sud e kaznu oduzimanja vozake
dozvole zameniti.... moe izvesti zakljuak da se u ovom sluaju radi o kazni koju
je sud izrekao, a ne o njenom jo neizvrenom delu.
U vezi sa zamenom kazne oduzimanja vozake dozvole kaznom zatvora odred-
bama Krivinog zakonika nije reeno ni kako e se zamenjivati ova kazna ako nije
izreena na pune godine (odnosno ako neizvreni deo ove kazne ne iznosi pune go-
dine) jer Zakonik nije odredio ni kako se ova kazna izrie: na pune godine, na pune
godine i mesece ili i na dane, zbog ega se moe zakljuiti da se ova kazna moe
izrei u svakom trajanju izmeu jedne i tri godine. U tom sluaju bi bila mogua
dva reenja: da se svaka zapoeta godina kazne oduzimanja vozake dozvole zame-
njuje sa mesec dana zatvora ili da se pune godine zamene sa po mesec dana zatvora
i viak preko pune godine zameni kaznom zatvora u trajanju koje bi se odredilo
srazmerno, prema proporciji: jedna godina oduzimanja vozake dozvole mesec
dana zatvora, to bi iznosilo odreeni broj dana. Ovo drugo reenje, iako sloenije,
oigledno je pravinije, ali u svakom sluaju bilo bi dobro da se ovo pitanje zako-
nom precizno rei.
Krivini zakonik je predvideo da se kazna oduzimanja vozake dozvole ne
moe izrei zajedno sa merom bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.
Ovakva odredba ostavlja pitanje koja e se od ove dve sankcije izrei u sluajevima
kada postoje uslovi za izricanje i jedne i druge. Krivini zakonik u tom smislu nije
nita odredio, a iz same zakonske odredbe da se ove dve sankcije ne mogu zajedniki
izrei ne moe se izvesti jasan zakljuak o ovom pitanju. ini se da bi u takvim
sluajevima bilo prihvatljivije da sud izrekne zabranu upravljanja motornim vozilom
kao meru bezbednosti, jer su uslovi za njeno izricanje ue odreeni, a njeno izvrenje
praktino u datom sluaju moe delovati i na planu generalne prevencije, kao i
zbog toga to se ova mera bezbednosti moe izricati u duem trajanju nego kazna
oduzimanja vozake dozvole. Ovo shvatanje prihvaeno je i u naoj krivinopravnoj
teoriji.69
6. U pogledu odmeravanja kazni od posebnog je znaaja institut ublaavanja
kazne koji je prihvaen u naem krivinom zakonodavstvu, a koji je donoenjem
Krivinog zakonika i njegovim kasnijim izmenama i dopunama u izvesnoj meri
promenjen. Krivini zakonik predvia tri situacije u kojima je ublaavanje kazne
mogue: 1) u sluajevima predvienim zakonom, 2) u sluajevima kada postoji mo-
gunost osloboenja od kazne, a do osloboenja ne doe, i 3) u sluajevima kada
postoje naroito olakavajue okolnosti, a sud oceni da se i sa ublaenom kaznom
moe postii svrha kanjavanja. Sve ove mogunost su fakultativni osnov ublaava-
nja, a samo ublaavanje je ogranieno postavljenim odreenim okvirima i nainima,
s tim to je ublaavanje neogranieno u sluaju kada postoji mogunost osloboenja
od kazne.
69 Stojanovi Z: Komentar Krivinog zakonika, Beograd. 2006. str. 199.
170 ore M. orevi

Nova reenja u pogledu vrsta kazni kao i izvesni kriminalno-politiki razlozi

uslovili su neke izmene u odredbama o ublaavanju kazni. U tom smislu novim
zakonskim reenjima uneti su neki novi okviri ili izmenjeni postojei okviri za ubla-
avanje kazne. Meutim, predviena su i neka sasvim nova reenja.
Jedno od njih je unoenje u Krivini zakonik novih osnova za osloboenje od
kazne (poravnanje i stvarno kajanje), to proiruje mogunost ublaavanja kazne u
sluajevima kada se sud ne odlui da izrekne osloboenje od kazne, ali oceni da se
kazna moe ublaiti. Ovo je svakako dobro reenje, jer daje ire mogunosti u po-
gledu odmeravanja adekvatne kazne u nekim sluajevima.
Drugu novinu predstavljaju odredbe po kojima se kazna ne moe ublaiti za
pojedina krivina dela. To su sledea krivina dela odnosno pojedini njihovi oblici:
otmica (l. 134, st. 2. i 3), silovanje (l. 178.), obljuba nad nemonim licem (l. 179),
obljuba sa detetom (l. 180.), iznuda (l. 214. st. 2. i 3), neovlaena proizvodnja i
stavljanje u promet opojnih droga (l. 246, st. 1 i 3.), nedozvoljen prelaz dravne
granice i krijumarenje ljudi (l. 350, st. 3. i 4.) i trgovina ljudima (l. 388.). Kazna
se ne moe ublaiti ni u sluaju specijalnog povrata, tj. ako je uinilac ranije ve bio
osuivan za isto krivino delo.
Prvo od ovih reenja otvara neka nova pitanja: 1) zato se ba samo za ova kri-
vina dela iskljuuje mogunost ublaavanja kazne, a ne i za neka druga? To nisu ni
najtea krivina dela u naem KZ, sigurno nisu ni najea, a ne pripadaju ni istoj
grupi krivinih dela, naprotiv, vrlo su raznorodna. Verovatno to nisu ni krivina
dela kod kojih je najee dolazilo do ublaavanja kazni (neka od ovih dela su vrlo
retka u praksi); 2) ako bi se iz odreenih kriminalno-politikih razloga i moglo pri-
hvatiti postroavanje kazni za ova dela (mada je kod nekih od ovih dela izmenama
KZ uglavnom dolo do poviavanja posebnih minimuma kazne), ini se da je bolje
propisivanje stroijih (jo stroijih, tamo gde su postroeni) kaznenih okvira za ova
dela, a ne iskljuenje mogunosti ublaavanja kazne u svim situacijama (smanjena
uraunljivost, pokuaj, dobrovoljni odustanak i dr). Ako bi se i pored iznetog ipak
ostalo pri iskljuenju ublaavanja kazne za ova dela ini se da bi ono pre bilo pri-
hvatljivo za sluajeve ublaavanja zbog naroito olakavajuih okolnosti (koje se u
praksi esto shvataju vrlo iroko), ali ne i za sluajeve kada je u pitanju ublaava-
nje u zakonom izriito predvienim sluajevima (smanjena uraunljivost, pokuaj,
dobrovoljni odustanak i dr). Posebno je nelogino oduzimanje sudu mogunosti
da ublai kaznu za neko od ovih krivinih dela kada je u pitanju sluaj predvien
odredbom lana 56, taka 2. KZ po kojoj sud moe uiniocu ublaiti kaznu ako su
ispunjeni uslovi za osloboenje od kazne, a sud ga ne oslobodi. Po novom reenju,
u sluajevima ispunjenosti uslova za osloboenje od kazne, kada je u pitanju neko
od pomenutih krivinih dela, sud uinioca moe osloboditi od kazne, ali mu je ne
moe ublaiti, to je potpuno nelogino i neprihvatljivo. Moe li se u ovakvim slu-
ajevima dogoditi da sud, poto ne moe da izrekne ublaenu kaznu koja mu se
ini adekvatnijom u konkretnom sluaju, izrekne osloboenje od kazne, smatrajui
to manjom grekom od izricanja neublaene kazne koja mu se ini prestrogom za
konkretni sluaj?
Problem moe da stvori i odredba o zabrani ublaavanja kazne uiniocima koji
su ve osuivani za isto delo. Ovo reenje ima izvesnog opravdanja jer se radi o
Aktuelni problemi odmeravanja kazne u naem krivinom pravu 171

specijalnom povratu, ali bi u tom sluaju zabrana ublaavanja trebalo da postoji ne

samo kod osude za isto, nego i za istovrsna ili druga srodna krivina dela. Po ova-
kvoj, sada vaeoj, odredbi uiniocu koji je ve osuen za krivino delo krae ne bi
se mogla ublaiti kazna ako ponovo izvri krau, ali bi mogla ako izvri teku krau,
razbojnitvo ili razbojniku krau. Takoe, na primer, uiniocu krivinog dela teke
telesne povrede nije mogue ublaiti kaznu ako je ve bio osuen za teku telesnu
povredu, ali je mogue ako je bio osuen za ubistvo. Ovakvo reenje nije ni logino
ni kriminalno politiki opravdano.
7. Institut osloboenja od kazne zadran je u naem novom krivinom zakono-
davstvu kao jo jedna od mogunosti za reavanje problema kanjavanja u pojedi-
nim sluajevima. tavie, primena osloboenja od kazne proirena je predvianjem
jo dva opta zakonska osnova za osloboenje od kazne. U pitanju su poravnanje
uinioca sa oteenim i stvarno kajanje kad uinilac, pre nego to sazna da je otkri-
ven, otkloni posledice uinjenog krivinog dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu
krivinim delom. Usvajanjem ovih novih reenja proirene su i mogunosti ublaa-
vanja kazne jer se, kao to je ve reeno, a shodno lanu 56. stav 2. KZ u sluajevima
kad postoje uslovi za osloboenje od kazne, a sud tu mogunost ne iskoristi, kazna
moe neogranieno ublaiti.
Ipak ini se da bi odredbe o poravnanju kao osnovu za osloboenje od kazne
trebalo dopuniti utoliko to bi se omoguilo osloboenje od kazne i u sluaju da je
uinilac ponudio oteenom korektne i odgovarajue uslove poravnanja, a oteeni
to ne prihvati zbog oigledne neumerenosti u pogledu zahteva za otklanjanje po-
sledice i naknade priinjene tete. Naravno da bi uinilac u takvim sluajevima bio
obavezan da osigura ispunjenje naknade koju je ponudio (na primer, deponovanjem
odgovarajueg iznosa naknade u sudu, nuenjem uknjienja odgovarajue hipoteke
na nepokretnoj imovini i dr).
8. Krivini zakonik je u osnovi zadrao sva dosadanja zakonska reenja o
odmeravanju kazne za krivina dela u sticaju. Kazna zatvora u trajanju od 30 do 40
godina odmerena za neko od krivinih dela u sticaju apsorbuje ostale pojedinano
utvrene kazne, pojedinano utvrene kazne zatvora spajaju se u jedinstvenu kaznu
zatvora po sistemu asperacije, s tim da tako odmerena kazna zatvora ne moe prei
opti zakonski maksimum ove kazne (20 godina), a novane kazne se po sistemu
kumulacije sabiraju u jedinstvenu novanu kaznu.70 Zakon o maloletnim uiniocima
krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica iz 2005. godine kojim je sada
regulisana primena krivinih sankcija prema maloletnicima zadrao je ranije reenje
prema kome se kazna maloletnikog zatvora za krivina dela u sticaju odmerava
neposredno za sva krivina dela bez prethodnog odmeravanja kazne za svako
pojedinano.71
Zadravajui u osnovi dosadanja zakonska reenja o odmeravanju kazne za
krivina dela u sticaju Krivini zakonik je ostao pri reenjima koja su sa teorijskog
gledita sasvim prihvatljiva, a i koja su i do sada iroko primenjivana u praksi naih
70 Z. Stojanovi: Komentar Krivinog zakonika, Beograd, 2006, 325. i sl.
71 D. Jovaevi: Krivino pravo, opti deo, Beograd, 2006, str. 321.
172 ore M. orevi

sudova. Ipak, nisu dati odgovori na neka pitanja koja se, s obzirom na izmenjen
sistem kazni u novom Krivinom zakoniku i izmene optih zakonskih okvira poje-
dinih kazni, postavljaju, dok se u vezi sa nekim sluajevima za koja su data reenja
ipak pojavljuju izvesne dileme.
Kod odmeravanja kazne zatvora za krivina dela u sticaju dileme izaziva za-
konsko reenje po kome se kazna zatvora od 30 do 40 godina moe izrei samo ako
je uinjeno neko od kriviih dela za koje je ta kazna propisana, a ne moe se izrei
ni za veliki broj uinjenih drugih tekih dela koja posmatrana u njihovoj ukupnosti
mogu da imaju mnogo veu teinu od jednog krivinog dela tekog ubistva (na pri-
mer, za jedno krivino delo ubistva iz koristoljublja moe se izrei 30 do 40 godina,
a za jedno obino umiljajno ubistvo u sticaju sa velikim brojem razbojnitava i raz-
bojnikih kraa kvalifikovanih tekim telesnim povredama uz postojanje veeg bro-
ja drugih krivinih dela jedinstvena kazna ne moe biti vea od 20 godina, ili, kazna
zatvora za ubistvo sa umiljajnim dovoenjem u opasnost jo nekog lica moe se
izrei 30 do 40 godina, a ne moe za umiljajno ubistvo u sticaju sa jednim ili vie
krivinih dela izazivanja opte opasnosti kod kojih je kao tea posledica nastupila
smrt veeg broja lica).
U vezi sa ovom odredbom o odmeravanju kazne u trajanju od 30 do 40 godina
za krivina dela u sticaju postavlja se i pitanje da li bi u sluaju kada je za najtee od
dela u sticaju izrekao kaznu zatvora u trajanju od trideset ili vie godina, ali manju
od etrdeset, sud mogao uzimajui u obzir kazne utvrene za ostala krivina dela da
izrekne jedinstvenu kaznu u trajanju od etrdeset godina ili manju, ali veu od one
utvrene za najtee delo, a posebno ako bi za jo neka od dela u sticaju utvrdio ka-
znu od trideset ili vie godina. Ovo zato to se kazna zatvora u trajanju od etrdest
godina pojavljuje kao neka vrsta zakonskog maksimuma kazne zatvora.
Drugo pitanje koje bi se moglo postaviti u cilju uspostavljanja irih mogunosti
za primenu kazne zatvora za teka krivina dela u sticaju, a koje se inae postavlja
u vezi sa optim zakonskim maksimumom kazne zatvora od 20 godina i kaznom
zatvora od 30 do 40 godina, jeste zato se u propisivanju i odmeravanju kazne zatvo-
ra u Krivinom zakoniku ne koristi interval izmeu 20 i 30 godina iako bi njegovo
korienje u mnogim sluajevima prualo znatno bolje mogunosti individualiza-
cije kazne i njeno odmeravanje srazmerno teini uinjenih krivinih dela i stepenu
krivice uinioca. Zbog toga bi ubudue, celishodnije reenje u pogledu zakonskog
maksimuma kazne zatvora moglo da bude da opti zakonski maksimum kazne za-
tvora ostane 20 godina, a da za najtea krivina dela i sticaj tekih krivinih dela
bude 40 godina. Ovakvo reenje ne bi u stvari nita bitno izmenilo u pogledu mogu-
eg maksimuma kazne zatvora, a otklonilo bi dileme suda da li izrei kaznu od 20 ili
od 30 do 40 godina za teka krivina dela kod kojih ta mogunost postoji.
Problem stvara i reenje Krivinog zakonika u pogledu odmeravanja novane
kazne za krivina dela u sticaju. Prema Krivinom zakoniku novana kazna za
krivina dela u sticaju odmerava se po sistemu kumulacije utvrenih novanih kazni
za pojedina krivina dela, pri emu jedinstvena odmerena novana kazna ne sme prei
18.000.000 dinara ako su pojedinane novane kazne utvrene u dnevnim iznosima,
a ako su pojedinane novane kazne utvrene u odreenom iznosu jedinstvena
novana kazna ne moe biti via od 1.000.000 dinara, odnosno 10.000.000 dinara
Aktuelni problemi odmeravanja kazne u naem krivinom pravu 173

ako je jedno ili vie krivinih dela u sticaju uinjeno iz koristoljublja.72 Razliito
odreen opti zakonski maksimum novane kazne zavisno od toga da li se novana
kazna odmerava u dnevnim iznosima ili u odreenim (fiksnim) iznosima i inae
nema dovoljno opravdanja, pa nema ni u sluaju odmeravanja novane kazne za
krivina dela u sticaju.
U pogledu kazne rada u javnom interesu Zakonik je u pogledu odmeravanja
ove kazne za krivina dela u sticaju predvideo da se ona odmerava po sistemu ku-
mulacije, s tim da jedinstvena kazna ne moe biti vea od tri stotine ezdeset asova.
Meutim, predviene odredbe o odmeravanju ove kazne za krivina dela u sticaju
odnose se samo na sluaj ako je sud za svako od krivinih dela u sticaju utvrdio
ovu kaznu, a nije dato reenje o sluajevima kada je ona utvrena samo za jedno ili
samo za neka krivina dela, dok su za druga dela u sticaju utvrene druge kazne.
Zbog toga u praksi mogu nastati izvesni problemi, naroito ako su za ostala (ili za
jedno) krivina dela utvrene kazne zatvora. U takvim sluajevima postavlja se pi-
tanje da li bi sud trebalo da izrekne samo kaznu zatvora, jer je rad u javnom nteresu
neka vrste zamene za kaznu zatvora, ili obe kazne zajedno, to je po zakonu inae
mogue. Izricanje samo utvrene kazne zatvora znailo bi zanemarivanje utvrene
kazne rada u javnom interesu i otvorilo pitanje kako u takvom sluaju uzeti u obzir
utvrenu kaznu rada u javnom interesu (da li bi se u izvesnoj proporciji zamenila
kaznom zatvora pa onda izrekla jedinstvena kazna zatvora za sva dela u sticaju ili bi
ona na neki drugi nain mogla da utie na visinu jedinstvene kazne zatvora). Ako
bi se izrekle obe kazne (zatvor i rad u javnom interesu) kazna zatvora bi morala da
bude glavna kazna, a rad u javnom interesu sporedna. Problem postoji i u pogledu
izvrenja ovih kazni (koja bi se prvo izvravala) to Krivinim zakonikom nije regu-
lisano. Jedno od moguih reenja bilo bi i propisivanje da ako sud za neko od kri-
vinih dela u sticaju utvrdi kaznu zatvora za ostala krivina dela ne moe utvrivati
kaznu rada u javnom interesu.
Ako bi sud za pojedina krivina dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora, kaznu
rada u javnom interesu i novanu kaznu, on bi za sticaj mogao izrei sve tri kazne,
pri emu bi kazna zatvora bila glavna, a druge dve bi bile sporedne, jer se one po za-
konu kao takve mogu izrei. Meutim, ako bi sud za jedno od dela u sticaju izrekao
rad u javnom interesu, a za drugo novanu kaznu Zakonik nije predvideo koja bi se
od pomenute dve kazne izrekla kao glavna, a koja kao sporedna, jer obe ove kazne
prema Krivinom zakoniku mogu biti izreene i kao glavna i kao sporedna kazna.
Krivini zakonik je predvideo i kaznu oduzimanja vozake dozvole kao novu
vrstu kazne u naem krivinom pravu. Ova kazna moe se izrei i kao glavna (za
krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine) i kao sporedna
kazna, a njeni opti minimum i maksimum su jedna odnosno tri godine.73 Ova
kazna se svakako moe izrei i za krivina dela u sticaju ako su ispunjeni opti
uslovi koji se trae za njeno izricanje. Meutim, Zakonik nije dao nikakve odredbe
o odmeravanju ove kazne za krivina dela u sticaju to otvara vie pitanja koja se o
tome mogu pojaviti u praksi i za koja treba pronai odgovarajua reenja.
72 I. Simi: Krivini zakonik sa kraim komentarom, Beograd, 2005, str. 5758.
73 M. orevi, . orevi: Krivino pravo sa osnovama privrednoprestupnog i prekrajnog
prava, Beograd, 2007, str. 101.
174 ore M. orevi

Prvo od ovih pitanja je svakako kako odmeriti jedinstvenu kaznu oduzimanja

vozake dozvole ako je sud za vie krivinih dela u sticaju pojedinano utvrdio ovu
kaznu. ini se da bi najbolje reenje bilo da se kod ove kazne kao i kod novane
kazne a i kazne rada u javnom interesu jedinstvena kazna utvruje po sistemu ku-
mulacije, tj. sabiranjem pojedinano utvrenih kazni. to se tie maksimuma koji
jedinstvena kazna kod ove vrste kazni ne bi smela da pree on bi mogao biti tri
godine koliko je i inae opti maksimum ove kazne, a to bi odgovaralo i reenjima
koja su predviena u pogledu svih drugih kazni koje postoje u naem Krivinom
zakoniku.
Ipak u vezi sa tim se pojavljuju i neka druga pitanja koja trae odgovarajua
reenja koja u zakoniku nisu data. Poto se ova kazna moe izricati i kao glavna i
kao sporedna kazna to njeno odmeravanje za krivina dela u sticaju zavisi i od toga.
Tako ako bi sud ovu kaznu utvrdio kao sporednu za vie od krivinih dela u sticaju,
te kazne bi po sistemu kumulacije trebalo da spoji u jednu sporednu kaznu (ne preko
njenog opteg maksimuma, tj. preko tri godine) i nju izrei uz odmerenu jedinstvenu
glavnu kaznu. Ako sud ovu kaznu utvrdi za neko krivino delo kao glavnu, a za neko
kao sporednu kaznu sud bi takoe obe kazne spojio u jedinstvenu kaznu oduzimanja
vozake dozvole i istu izrekao kao sporednu kaznu uz drugu glavnu kaznu utvrenu
za ostala krivina dela (za koja nije utvrena kazna oduzimanja vozake dozvole ili
za koja je ova kazna utvrena kao sporedna kazna, a druga kazna je izreena kao
glavna kazna). Ako je sud za jedno ili vie krivinh dela u sticaju utvrdio ovu kaznu
kao glavnu, a za druga dela kaznu zatvora, kazna oduzimanja vozake dozvole mora-
la bi se izrei kao sporedna uz kaznu zatvora. Problem bi nastao ako bi sud za neka
od dela u sticaju kao glavnu utvrdio novanu kaznu ili kaznu rada u javnom interesu,
a za neka oduzimanje vozake dozvole, jer bi se moralo odrediti koju od ovih utvre-
nih kazni izrei kao glavnu, a koju kao sporednu kaznu. ini se prihvatljivijim da se
prednost da novanoj kazni da ona bude izreena kao glavna kazna. Isti problem bi
postojao i ako bi za pojedina krivina dela utvrdio sve tri pomenute kazne, jer sve tri
mogu biti izreene i kao glavna i kao sporedna kazna, a Zakonik nije odredio koju od
njih bi u ovakvom sluaju trebalo izrei kao glavnu.
U vezi sa kaznom oduzimanja vozake dozvole za krivina dela u sticaju moe
se pojaviti i problem ako sud za neko od krivinih dela u sticaju utvrdi kaznu odu-
zimanja vozake dozvole, a za drugo krivino delo odlui da bi trebalo izrei meru
bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom, koju e od tih sankcija sud
izrei, s obzirom da se prema izriitoj odredbi lana 53. stav 3. KZ kazna oduzima-
nja vozake dozvole ne moe izrei zajedno sa merom bezbednosti zabrane uprav-
ljanja motornim vozilom. Poto se teko moe tumaiti da se ova odredba ne odnosi
na sluajeve kada je u pitanju sticaj krivinih dela, onda bi se moralo odrediti kojoj
bi se od pomenute dve krivine sankcije dala prednost da samo ona bude izreena.
ini se da bi opravdanije bilo dati prednost meri bezbednosti koja se moe izrei u
duem trajanju (do pet godina) i koja se ne moe zameniti drugom merom bezbed-
nosti, nego kazni oduzimanja vozake dozvole ije je maksimalno trajanje krae (do
tri godine) i umesto koje sud moe izrei i neku drugu kaznu. Ipak nezgodno je kod
ovog reenja to to bi sud ve utvrenu kaznu (ali pre njenog izricanja) trebalo da
zameni drugom kaznom koja se za to delo moe izrei, zbog toga to je u odnosu na
drugo krivino delo ocenio da treba izrei meru bezbednosti.
Aktuelni problemi odmeravanja kazne u naem krivinom pravu 175

9. U Krivinom zakoniku su u pogledu odmeravanja kazne osuenom licu za-

drane odredbe koje su o ovim pitanjima postojale u KZ SRJ i u OKZ Republike
Srbije, ali se one odnose samo na kaznu zatvora i na novanu kaznu. Meutim, izo-
stale su odredbe koje bi se odnosile na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu
oduzimanja vozake dozvole. Stoga bi odgovarajua reenja trebalo uneti u Zakonik
prilikom njegovih prvih narednih izmena i dopuna. U tom smislu mogua reenja
bi bila da se umesto ovih kazni osueno lice kazni disciplinski ili da sud izrekne
kaznu rada u javnom interesu ili kaznu oduzimanja vozake dozvole (ili obe kazne),
s tim to bi se one izvravale kada osueni zavri izdravanje kazne zatvora.
10. U Zakoniku su u izvesnoj meri dopunjene odredbe o uraunavanju pritvora
i ranije kazne, ali je tim dopunama dato reenje samo u pogledu uraunavanja pri-
tvora i ranije kazne u kaznu rada u javnom interesu, ali nije nita propisano u pogle-
du uraunavanja pritvora ili ranije kazne u kaznu oduzimanja vozake dozvole ako
za krivino delo koje je u pitanju sud utvrdi kaznu oduzimanja vozake dozvole kao
glavnu kaznu. Iako ovakva situacija retko moe nastati ona ipak nije nemogua, pa
bi bilo pravino da se u ovakvim sluajevima vreme provedeno u pritvoru ili ranija
kazna za isto delo na neki nain urauna u kaznu oduzimanja vozake dozvole (ma-
kar samo za onoliko vremena za koliko je bio u pritvoru jer za to vreme nije mogao
da koristi vozaku dozvolu).
11. Izmene sistema kazni i pravila o njihovom odmeravanju usvojenih dono-
enjem Krivinog zakonika iz 2005. i njegovim kasnijim izmenama i dopunama
stvorile su ire mogunosti u pogledu odmeravanja kazni i pronalaenja adekvatne
kazne u konkretnim sluajevima, to omoguava bolje ostvarivanje zadataka na-
eg krivinog prava i krivinog pravosua. Ipak, stoje i problemi koji su istaknuti u
ovom radu za koje reenja ne treba traiti samo pri primeni Krivinog zakonika u
praksi, ve ih treba i izriito reiti moguim izmenama i dopunama Krivinog za-
konika i time jo vie doprineti pravilnoj primeni zakonskih reenja o odmeravanju
propisanih kazni.

ore M. orevi
Criminal Justice and Police Academy, Belgrade

ACTUAL PROBLEMS OF SENTENCE DETERMINATION

IN OUR CRIMINAL LAW
SUMMARY
Penalty system in our criminal legislation has been severely changed with
Criminal Code of 2005 and its changes in 2009. New penalties were introduced
(community service and revocation of drivers license) along with new rules for de-
termination of sentence. New solutions considering mitigation of penalty and re-
mittance of punishment were also brought in. All these additions have opened new
176 ore M. orevi

possibilities for determination of sentence and its better adjustment to committed

crime and its offender. However, some new problems occur on the process of de-
termination of sentence. Therefore, it is necessary to find fast and proper solutions
for these problems, not only through application of new rules but also through re-
search of some future solutions that could be however found in next set of changes
of Criminal code.
Key words: criminal code, new penalties, determination of sentence, mitigation of penalty,
remittance of punishment.
Nataa Deli*
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

ZABRANA (ISKLJUENJE) UBLAAVANJA

KAZNE U ODREENIM SLUAJEVIMA
Apstrakt: U ovom radu autor razmatra jedan broj znaajnih pitanja vezanih za institut ubla-
avanja kazne. U datom kontekstu posebna panja je posveena prikazu i analizi odredbe
lana 14. Zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika koji je donet 2009. godine u
kojoj je predviena zabrana ublaavanja kazne kod jednog broja krivinih dela (osam kri-
vinih dela). Po miljenju autora re je o pravilu kojim zakonodavac pravno neosnovano i
uz odsustvo jasno definisanih kriterijuma ograniava primenu ublaavanja kazne i iskljuuje
primenu jednog broja optih instituta krivinog prava koji se s obzirom na njihovu prirodu
mogu primenjivati u svim sluajevima kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Osim
toga, u istoj zakonskoj odredbi predviena je i zabrana ublaavanja kazne u sluaju specijal-
nog povrata. Kritika analiza navedene zakonske odredbe potkrepljena je odgovarajuim teo-
rijskim stavovima i sudskim odlukama. Na kraju rada data su zakljuna razmatranja autora.

Kljune rei: krivine sankcije, kazne, ublaavanje kazne, osloboenje od kazne.

I
Pitanje sankcionisanja zasigurno spada u red najvanijih pitanja krivinog prava
i kriminalne politike jer je po prirodi stvari neposredno povezano sa definisanjem
osnovnih ciljeva krivinog prava kao i sredstava kojima oni treba da se ostvare. Iako
sistem sankcija u naem zakonodavstvu obuhvata etiri vrste krivinih sankcija i to:
kazne, mere bezbednosti, mere upozorenja i vaspitne mere, strukturalno i funkcio-
nalno posmatrano re je o dualistikom sistemu koji u osnovi poiva na kaznama i
merama bezbednosti.
U datom kontekstu nesporno je da je kazna bila i ostala najvanija krivina
sankcija koja predstavlja zakonom predvienu represivnu meru koja se u cilju suz-
bijanja kriminaliteta primenjuje prema uiniocu krivinog dela na osnovu odluke
suda nakon sprovedenog krivinog postupka. Neophodna pretpostavka za prime-
nu kazne jeste uinjeno krivino delo u objektivno subjektivnom smislu odnosno
ostvareno objektivno nepravo i krivica uinioca bez koje nema ni kanjavanja.1

* vanredni profesor, ndelic@ius.bg.ac.rs

1 Z. Stojanovi, Krivino pravo, opti deo, Beograd, 2009, 248. Otuda nije u pravu LJ. Lazarevi
kada navodi da je pretpostavka za izricanje kazne ne samo izvreno krivino delo ve i krivina
odgovornost uinioca. LJ. Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Srbije, Beograd, 2006, 158.
Vidi. N. Deli, Nova reenja optih instituta u Krivinom zakoniku Srbije, Beograd, 2009, 1127.
178 Nataa Deli

Iako je kazna od svog nastanka do danas zadrala retributivnost kao jednu od

svojih karakteristika ona je ipak u konstantnoj evoluciji koja se ogleda kako u pro-
meni shvatanja ta je osnova njenog opravdanja i u emu se sastoji njena svrha tako
i u menjanju samih vrsta kazni i naina njihovog izvrenja. Duh kanjavanja varira
kroz vekove i uvek je u funkciji odreenog vremena i sredine, vladajuih moralnih
i idejnih shvatanja, dominirajue filozofije i politike. Kazna je uvek u itavoj svojoj
istoriji u neraskidivoj vezi sa celokupnom socijalnom strukturom svakog drutva i
moe se istorijski pratiti i razumeti samo ako se dovede u vezu sa dravnim, filozof-
skim i pravnim sistemima svog vremena.
Ono to je posebno karakteristino za kaznu, a nije i za druge vrste krivinih
sankcija jeste da ona znai i socijalno-etiki prekor koji drutvo upuuje uiniocu
krivinog dela.2 Osim toga, kazna je istovremeno i podsticaj i poziv svima da se
ponaaju u skladu sa zahtevima drutva. Meutim, jedino kaznu koja je odreena
uz uvaavanje principa pravednosti i principa srazmernosti uinilac krivinog dela
moe prihvatiti kao opravdani socijalno-etiki prekor. Drugim reima, samo takva
kazna moe vaspitno uticati kako na samog uinioca krivinog dela, tako i na druge
graane da ne ine krivina dela iz ega nadalje proizlazi da je u savremenom dru-
tvu retributivna komponenta kazne sadrinski obogaena kroz princip pravednosti i
princip srazmernosti i isto tako neraskidivo povezana sa prevencijom.

II
Krivini zakonik Srbije (KZS) kao nain propisivanja kazni prihvata sistem
relativno odreenih kazni to znai da se za svako krivino delo propisuje kazna
u odreenim okvirima/rasponu, tj. odreuje se njena donja i gornja granica, tzv.
posebni minimum i posebni maksimum i ostavlja sudu da u tim zakonskim gra-
nicama odmeri kaznu. Ovaj sistem propisivanja kazni smatra se najsvrsishodnijim
jer sudu daje mogunost da u datom sluaju odmeri kaznu u skladu sa konkretnim
okolnostima kao i sa principom zakonitosti. Prilikom relativnog propisivanja kazni
zakonodavac pri odreivanju donje i gornje granice kazne za pojedina krivina dela
moe da postupi na neki od sledeih naina: da propie posebni minimum i poseb-
ni maksimum kazne; da propie samo posebni maksimum kazne i u tom sluaju
se kao donja granica primenjuje opti zakonski minimum kazne; da propie samo
posebni minimum kazne to znai da e se kao gornja granica primenjivati opti
zakonski maksimum kazne i najzad, da u konkretnom sluaju uopte ne propie
posebni maksimum i posebni minimum kazne ve samo njenu vrstu, u kom sluaju
bi se kazne odmeravala u granicama opteg maksimuma i opteg minimuma.
Osnovna karakteristika ovako postavljenog kaznenog sistema je da sud ima ve-
oma iroka ovlaenja prilikom odmeravanja kazne to je posledica kako relativno
iroko postavljenih kaznenih okvira, tako i postojanja veeg broja optih instituta
ija primena sudu omoguava modifikovanje propisane kazne, a jedan od tih insti-
tuta je i ublaavanje kazne.
2 Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika Srbije, Beograd, 2007, 173. i F. Bai, Krivino pravo,
opi dio, Zagreb, 1980, 404.
Zabrana (iskljuenje) ublaavanja kazne u odreenim sluajevima 179

Opravdanje za ovako iroko postavljena ovlaenja suda lei u injenici da je

to zasigurno najbolji nain na koji se sudu daje mogunost da kaznu odmeri uzevi
u obzir sve okolnosti datog sluaja i da u konkretnom sluaju praktino realizuje
zakonske postavke o svrsi kanjavanja.
Sudsko odmeravanje kazne se po pravilu dovodi u vezu sa individualizacijom
kazne. Kako navodi, Z. Stojanovi, taj pojam se moe shvatiti u irem i u uem
smislu. U irem smislu predstavlja proces koji se odvija poev od izbora kazne pa
do njenog izricanja, pa ak i u toku njenog izvrenja, to znai da obuhvata i odme-
ravanje kazne. U uem smislu individualizacija je jedan od principa na osnovu ko-
jeg se vri odmeravanje kazne, a koji pre svega, podrazumeva upoznavanje linosti
uinioca i ovako shvaena individualizacija kazne je danas s pravom kritikovana.
Shodno navedenom, individualizacija kazne shvaena u napred navedenom irem
smislu je pojam koji je suvian jer u sutini odgovara pojmu odmeravanja kazne.3

III
Ublaavanje kazne je institut krivinog prava koji, ukoliko su ispunjeni zako-
nom propisani uslovi, sudu daje mogunost da u konkretnom sluaju odmeri kaznu
ispod njene donje granice tj. ispod propisanog posebnog minumuma kazne ili (samo
u jednom sluaju) mogunost izricanja blae vrste kazne. Postojanje ovog instituta
je izraz potrebe da se zakonska, apstraktna kazna uskladi sa okolnostima konkret-
nog sluaja. Ublaavanje kazne po svojoj prirodi predstavlja izuzetak u odnosu na
redovno odmeravanje kazne u granicama predvienog minimuma i maksimuma i
zato sudovi imaju obavezu da u presudi posebno obrazloe zato je kazna ublaena.
Istorijski posmatrano u naem zakonodavstvu institut ublaavanja kazne je
bio usvojen jo u Zakonu o vrstama kazni od 14. avgusta 1946. godine. U lanu
21. tog zakona bilo je propisano da sud pri odmeravanju kazne uiniocu krivinog
dela moe odmeriti kaznu ispod najnie granice odreene u zakonu, kada takvo
odstupanje zahtevaju izuzetne okolnosti, s obzirom na stepen drutvene opasnosti
krivinog dela i uinioca. U takvom sluaju kazna se prilikom odmeravanja mogla
spustiti do najnie mere one vrste kazne koja je zakonom bila propisana za to kri-
vino delo. Ovim zakonom nadalje je bilo propisano da je sud duan da u sluaju
primene ublaavanja kazne u presudi tano navede okolnosti zbog kojih je kaznu
ublaio. Dakle, u Zakonu o vrstama kazni institut ublaavanja kazne je bio predvi-
en kao opti institut krivinog prava jer je spomenutom odredbom generalno bila
data mogunost da se za svako krivino delo moe primeniti i ublaavanje kazne.
U skladu sa zakonskom odredbom sud je imao samo mogunost da u konkretnom
sluaju kaznu ublai po meri, dok ublaavanje kazne po vrsti nije bilo dozvoljeno.
Data odredba o ublaavanju kazne mogla je biti primenjena samo za krivina dela
koja su bila regulisana zakonom tadanje Jugoslavije, dok je za ostala krivina dela
3 Z. Stojanovi, (2007), 200. LJ. Lazarevi navodi da je individualizacija postupak izbora vrste i
mere kazne za koju sud smatra da e se njenim izricanjem i izvrenjem najbolje ostvariti svrha
kanjavanja (LJ. Lazarevi, /2006/, 186), a F. Bai da individualizacija podrazumeva da se u za-
konskim okvirima uiniocu izrekne takva kazna koja e, to je mogue vie, biti prilagoena
potrebama njegove resocijalizacije. F. Bai. (1980), 430.
180 Nataa Deli

koja su bila predviena u Krivinom zakoniku Kraljevine Jugoslavije iz 1929. godine

sud bio ovlaen da izrie kazne pridravajui se samo kaznenog sistema odreenog
Zakonom o vrstama kazni.
Krivini zakonik opti deo od 4. decembra 1947. godine je u lanu 62. takoe
predviao ovlaenje suda za ublaavanje kazne. Za razliku od Zakona o vrstama
kazni ovom odredbom je ublaavanje kazne bilo mnogo ire definisano tako to je
zakon predvideo da se kazna u konkretnom sluaju moe ublaiti ne samo po meri,
ve i izricanjem blae vrste kazne. Kao osnov za ublaavanje kazne zakon predvia
okolnosti da je uinilac vrio i da sada vri korisnu drutvenu delatnost, ili da se
nalazi u tekim linim prilikama, ili da druge sline okolnosti pod kojima je delo
uinjeno ukazuju na manju drutvenu opasnost uinjenog krivinog dela i uinioca.
Kao to se vidi, za razliku od Zakona o vrstama kazni ovaj zakon je u veoj meri
precizirao okolnosti na osnovu kojih sud ima mogunost da primenjuje ublaava-
nje kazne. Istina, relevantne okolnosti nisu bile taksativno navedene, ve je iz date
odredbe proizlazilo da to moraju biti odreene okolnosti koje ukazuju na manju
drutvenu opasnost uinjenog krivinog dela i uinioca. I prema ovom zakonu sud
je bio duan da u presudi posebno i iscrpno izloi okolnosti zbog kojih je izreena
ublaena kazna.
Krivini zakonik donet 2. marta 1951. godine (ijim stupanjem na snagu je
okonana izgradnja krivinog zakonodavstva FNR Jugoslavije i shodno tome dolo
do prestanka vaenja Krivinog zakonika opti deo iz 1947. godine kao i svih po-
sebnih krivinih zakona kojima su bile regulisane pojedine grupe krivinih dela) je
u lanu 42. sadrao odredbu o osnovima za ublaavanje kazne, a u lanu 43. odrei-
vao nain tj. granice ublaavanja kazne. U zakonu je bilo propisano da je ublaavanje
kazne mogue u dva sluaja i to: prvi, kada zakon propisuje da se uinilac krivinog
dela moe blae kazniti i drugi, u sluaju kada sud nae da postoje takve olakava-
jue okolnosti koje ukazuju da se i ublaenom kaznom moe postii svrha kanjava-
nja. Dakle, i u ovom zakonu je ublaavanje kazne bilo predvieno kao opti institut
krivinog prava s obzirom na to da je ta mogunost postojala za svako krivino delo
bez izuzetka. Za razliku od Krivinog zakonika opti deo koji nije pravio razliku
u nainu ublaavanja kazne s obzirom na to kako je kazna odreena za konkretno
krivino delo u zakonu, ovaj zakon je suzio obim ublaavanja tako to je odredbom
lana 43. bilo predvieno da se kazna koja je propisana za konkretno krivino delo
sa naznaanjem najmanje mere odreene vrste kazne, primenom ublaavanja moe
ublaiti/spustiti do najmanje mere te vrste kazne, a u drugim sluajevima ublaa-
vanje se moglo vriti izricanjem blae vrste kazne od one koja je propisana za dato
delo. Pored ovog ogranienog ublaavanja kazne, Krivini zakonik je poznavao i
neogranieno ublaavanje kazne, i to samo u jednom sluaju. Naime, u skladu sa
odredbom lana 17. sud je bio ovlaen da u sluaju nepodobonog pokuaja krivi-
nog dela uiniocu ublai kaznu i pri tome nije bio vezan ni za vrstu, kao ni za meru
kazne koja je propisana za to krivino delo. Taj lan Krivinog zakonika bio je iz-
menjen Novelom iz 1959. godine tako to je za nepodoban pokuaj bila predviena
mogunost osloboenja od kazne, odnosno u skladu sa odredbom lana 44. stav 2.
sud je u tom sluaju imao i mogunost da kaznu neogranieno ublai.
Zabrana (iskljuenje) ublaavanja kazne u odreenim sluajevima 181

Krivini zakon SFRJ koji je stupio na snagu 1. jula 1977. godine je ublaavanje
kazne regulisao odredbama sadranim u lanovima 42. i 43. i prema ovom zakonu
ublaavanje kazne, po meri i po vrsti, predstavlja opti institut krivinog prava koji
se uz postojanje odreenih okolnosti tj. optih osnova za ublaavanje kazne moe
primeniti u sluaju izvrenja bilo kog krivinog dela. Osim navedenih sluajeva u
kojima zakon izriito propisuje da se uinilac moe blae kazniti, sud je u skladu sa
zakonom imao mogunost da ublai kaznu i onda kada utvrdi da postoje osobito
olakavajue okolnosti koje ukazuju da se i ublaenom kaznom moe postii svrha
kanjavanja. Najzad, zakon je mogunost ublaavanja kazne posebno predvideo i
kod nekih krivinih dela i u tim sluajevima je do ublaavanja moglo doi samo ako
u konkretnom sluaju postoji okolnost koju zakon izriito odreuje. I prema ovom
zakonu ublaavanje kazne je uvek fakultativno. Najzad, shodno zakonskoj odredbi
kazna se takoe mogla ublaiti, i to neogranieno, i u sluaju postojanja nekog od
osnova za osloboenje od kazne.
Na isti nain ublaavanje kazne je bilo regulisano i u Krivinom zakonu SRJ iz
1992. godine, kao i u Osnovnom krivinom zakonu iz 2003. godine, to znai da je
ublaavanje kazne bilo predvieno kao opti institut, da je zakonodavac predviao
mogunost ublaavanja kazne po meri i po vrsti i da je ublaavanje kazne bilo ogra-
nieno, izuzev u sluaju kada se kazna ublaava po nekom od osnova za osloboe-
nje od kazne.

IV
Odredbom lana 56. Krivinog zakonika Srbije (KZS) je propisano da sud moe
uiniocu krivinog dela izrei kaznu ispod granice propisane zakonom ili blau vr-
stu kazne kad: 1) zakon predvia da se kazna moe ublaiti; 2) zakon predvia da se
uinilac moe osloboditi od kazne, a sud ga ne oslobodi od kazne; 3) utvrdi da po-
stoje naroito4 olakavajue5 okolnosti i oceni da se i ublaenom kaznom moe
postii svrha kanjavanja.
4 Kao to se moe videti izraz osobito zamenjen je izrazom naroito. U optem delu zakona ova
promena je izvrena i kod instituta prekoraenja granica krajnje nude (lan 20. stav 2. KZS) gde
je u prethodnom zakonu na mestu sadanjeg naroito takoe stajalo osobito. U posebnom
delu ovaj izraz se pominje kod pojedinih krivinih dela kada je u pitanju oblik krivinog dela
kvalifikovan teom posledicom. Iako zakonodavac kod najveeg broja zakonskih inkriminacija
teu posledicu propisuje koristei formulaciju druge teke posledice kao npr. kod krivinih dela
protivpravnog lienja slobode (lan 132. stav 3. KZS) i otmice (lan 134. stav 119. KZS), kod tri
krivina dela, a to su: iznuivanje iskaza (lan 136. stav 2. KZS), omoguavanje uivanja opojnih
droga (lan 247. stav 2. KZS) i davanje lanog iskaza (lan 335. stav 4. KZS) zakon predvia
nastupanje naroito teke posledice, pri emu je kod krivinih dela iznuivanje iskaza i davanja
lanog iskaza ranije stajalo osobito. Shodno reenom, moemo da vidimo da sada i u optem i
posebnom delu zakona u svim sluajevima stoji izraz naroito. Ovde nije suvino napomenuti i
to da izrazi naroito i osobito predstavljaju sinonime, a da isto znaenje takoe imaju i sledei
izrazi: mnogo, veoma, osetno, dosta, izraeno, jako, u velikoj meri i silno. Cit. prema: Pavle osi
i saradnici, Renik sinonima, Beograd, 2008, 331.
5 Interesantno je primetiti da i pored toga to zakonodavac nigde ne predvia osobito oteavajue
okolnosti u naoj sudskoj praksi ipak ima presuda u kojima se i one spominju. Tako recimo, Okruni
sud u Valjevu u svojim presudama K-47/97 od 8. decembra 1997. godine, K-37/97 od 3. oktobra
182 Nataa Deli

Prema nekim autorima, iz date zakonske odredbe proizlazi da bi se ovde u jed-

nom uslovnom smislu moglo govoriti o tzv. zakonskom i tzv. sudskom ublaavanju
kazne. Zakonsko ublaavanje (ta. 1. i 2) postoji u onim sluajevima kada se kazna
ublaava prilikom postojanja nekog od optih osnova za ublaavanje ili osloboenje
od kazne i tada je sud u veoj meri vezan zakonom nego u sluaju sudskog ublaa-
vanja (taka 3) kada ublaavanje kazne u mnogo veoj meri zavisi od procene suda
(to naravno ne znai da tada sud uopte nije vezan zakonom).6
Zakonski osnovi za ublaavanje kazne propisani su u optem delu zakona. Svi
osnovi za ublaavanje kazne su po svojoj prirodi fakultativnog karaktera, tj. prili-
kom odmeravanja kazne sud praktino ima dve mogunosti: da kaznu odmeri u
granicama propisanim zakonom, u okviru predvienog minumuma i maksimuma
kazne ili da kaznu ublai, odnosno odmeri ispod posebnog minimuma kazne ili
izrekne blau vrstu kazne.
Opti osnovi za ublaavanje kazne su sledei krivinopravni instituti: preko-
raenje granica nune odbrane (lan 19. stav 3. KZS), prekoraenje granica krajnje
nude (lan 20. stav 3. KZS), izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nude (lan
20. stav 3. KZS), kompulzivna sila i pretnja (lan 21. stav 2. KZS), bitno smanje-
na uraunljivost (lan 23. stav 2. KZS), otklonjiva pravna zabluda (lan 29. stav 3.
KZS), pokuaj (lan 30. KZS), pomaganje (lan 35. KZS) i odsustvo linog odnosa,
svojstva ili okolnosti kod podstrekaa ili pomagaa (lan 36. stav 4. KZS).
U posebnom delu zakona, kod pojedinih krivinih dela sada ni u jednom slu-
aju nije propisana mogunost ublaavanja kazne. Naime, do donoenja Zakona o
izmenama i dopunama Krivinog zakonika iz 2009. godine (ZID KZ) (Slubeni
glasnik RS, br. 72/2009) ova mogunost je postojala samo u jednom sluaju i to
kod krivinog dela samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz Vojske Srbije (lan 399.
KZS). Mogunost ublaavanja kazne bila je predviena za uinioca krivinog dela
koji se dobrovoljno javi nadlenom dravnom organu radi vrenja vojne slube. Me-
utim, odredbom lana 180. ZID KZ ukinuta je mogunost ublaavanja kod ovog
krivinog dela i propisana mogunost osloboenja od kazne.
Zakonski osnovi za osloboenje od kazne koji istovremeno predstavljaju i fa-
kultativne osnove za neogranino ublaavanje kazne propisani su kako u optem
delu zakona, tako i u posebnom delu kod pojedinih krivinih dela.
U optem delu KZS propisani su sledei krivinopravni instituti koji predstav-
ljaju osnove za osloboenje od kazne i istovremeno osnove za ublaavanje kazne.
To su: prekoraenje granica nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti iza-
zvane napadom (lan 19. stav 3. KZS), prekoraenje granica krajnje nude uinjeno
pod naroito olakavajuim okolnostima (lan 20. stav 3. KZS), nepodoban pokuaj
(lan 31. KZS), dobrovoljni odustanak (lan 32. stav 1. KZS), i dobrovoljno sprea-
vanje izvrenja krivinog dela (lan 32. stav 3. KZS).
U posebnom delu fakultativni osnovi za osloboenje od kazne kao i ublaava-
nje kazne predvieni su kod veeg broja krivinih dela kao npr. kod krivinog dela
1997. godine i K-27/97 od 23. oktobra 1997. godine konstatuje da drugih posebno oteavajuih
okolnosti u datom sluaju nije bilo... Odluke su odabrane metodom sluajnog uzorka.
6 Z. Stojanovi, (2007), 210 i F. Bai, (1980), 438.
Zabrana (iskljuenje) ublaavanja kazne u odreenim sluajevima 183

neovlaenog dranja opojnih droga (lan 246a stav 2 KZS) moe se osloboditi od
kazne uinilac krivinog dela koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu. Zatim,
kod krivinog dela udruivanje radi protivustavne delatnosti (lan 319. KZS) moe
se osloboditi od kazne pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe koji je ot-
krije pre nego to je u njenom sastavu ili za nju uinio neko krivino delo (lan 133.
stav 4. ZID KZ). Kod krivinog dela davanja lanog iskaza (lan 335. stav 5. KZS)
moe se osloboditi uinilac koji dobrovoljno opozove laan iskaz pre nego to se
donese konana odluka. Kod krivinog dela udruivanje radi vrenja krivinih dela
(lan 346. KZS) moe se osloboditi od kazne organizator grupe ili organizovane kri-
minalne grupe koji otkrivanjem grupe ili organizovane kriminalne grupe ili na dru-
gi nain sprei izvrenje krivinih dela radi ijeg vrenja je grupa ili organizovana
kriminalna grupa organizovana (lan 152. stav 6. ZID KZ) i drugih krivinih dela.
Pored navedenih optih osnova za osloboenje od kazne u lanu 58. stav 2.
KZS predvien je jedan specifian osnov za osloboenje od kazne koji se moe pri-
meniti u sluaju krivinog dela uinjenog iz nehata kad posledice dela tako teko
pogaaju uinioca da izricanje kazne u takvom sluaju oigledno ne bi odgovaralo
svrsi kanjavanja.7
Najzad, KZS u optem delu predvia i jo dva (nova), uslovno reeno, poseb-
na osnova za osloboenje od kazne, to su: prvi, stvarno kajanje (58. stav 3. KZS /
lan12. ZID KZ/) primenjuje se kod krivinih dela za koja je propisana kazna za-
tvora do pet godina, ako posle izvrenog krivinog dela, a pre nego to je saznao da
je otkriven, uinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu kri-
vinim delom. I drugi, poravnanje uinioca i oteenog (lan 59. KZS) primenjuje
se kod krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novana
kazna ako je uinilac na osnovu postignutog sporazuma sa oteenim ispunio sve
obaveze iz tog sporazuma.8
Osim toga, uiniocu krivinog dela sud kaznu moe ublaiti i ukoliko su is-
punjena dva uslova: prvi, da postoje dve ili vie naroito olakavajue okolnosti i
7 Kada je okrivljena upravljajui svojim putnikim vozilom dovela u opasnost telo ljudi iz nehata,
pa su njena majka i sestriina zadobile lake telesne povrede, ispunjeni su uslovi za oslobaanje
od kazne ako posledice tako teko pogaaju uinioca da izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi
kaanjavanja. Pri tome nije neophodno da te povrede po svojoj prirodi budu toliko teke da
pogaaju i nanose patnju linosti okrivljene. Imajui u vidu sredinu u kojoj se ova nezgoda desila
i jake porodine veze, ne moe se prihvatiti da i ovakave posledice koje su nastale kod majke i
sestriine okrivljene nju lino ne pogaaju. Isto tako, imajui u vidu i godine starosti oteene
ne moe se prihvatiti da njena erka koja je u konkretnom sluaju optuena ne pati zbog takvih
povreda i ne osea krivicu zbog toga to je te povrede zadobila njena majka, koja je najblii srod-
nik u prvom stepenu srodstva, a takoe i povrede koje su nastale kod njene sestriine. Presuda
Okrunog suda u Beogradu K-1327/99 od 4. avgusta 1999. godine. Cit. prema: I. Simi, Zbirka
sudskih odluka iz krivinopravne materije, trea knjiga, Beograd, 2000, 3637. (Takoe i presude
istog suda K- 1726/96 od 18. decembra 1996. godine i K-73/97 od 18. marta 1997. godine.
Cit. prema: I. Simi, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije, druga knjiga, Beograd,
1998, 44). Kada sud utvrdi za krivina dela uinjena iz nehata da posledica dela teko pogaa
uinioca, ali ne toliko teko da izricanje kazne u takvom sluaju oigledno ne bi odgovaralo svrsi
kanjavanja, takvu okolnost moe ceniti kao olakavajuu okolnost. Presuda Okrunog suda u
Beogradu K-269/02 od 19. marta 2002. godine. Cit. prema: I. Simi, Zbirka sudskih odluka iz
krivinopravne materije, peta knjiga, Beograd, 2004, 39.
8 Vidi vie o tome: N. Deli, Poravnanje uinioca i oteenog kao osnov za osloboenje od kazne,
u: Kazneno zakonodavstvo: progresivna ili regresivna reenja, Beograd, 2005, 289303.
184 Nataa Deli

drugi, da sud oceni da se i ublaenom kaznom u konkretnom sluaju moe postii

svrha kanjavanja. U pitanju je generalno ovlaenje koje sud moe da iskoristi u
svakom sluaju kada smatra da su ispunjeni napred navedeni zakonski uslovi.
Granice ublaavanja kazne propisane su zakonom (lan 57. KZS i lan 11. ZID
KZ) to znai da e u sluaju kada postoje uslovi za ublaavanje sud ublaiti kaznu
u skladu sa sledeim pravilima: ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne
propisan zatvor u trajanju od deset ili vie godina, kazna se moe ublaiti do sedam
godina zatvora; ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u
trajanju od pet ili vie godina, kazna se moe ublaiti do tri godine zatvora; ako je za
krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju do tri godine, ka-
zna se moe ublaiti do jedne godine zatvora; ako je za krivino delo kao najmanja
mera kazne propisan zatvor u trajanju od dve godine, kazna se moe ublaiti do est
meseci zatvora; ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor
od jedne godine, kazna se moe ublaiti do tri meseca zatvora; ako je za krivino
delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor ispod jedne godine, kazna se moe
ublaiti do trideset dana zatvora; ako je za krivino delo propisana kazna zatvora
bez naznaenja najmanje mere, umesto zatvora moe se izrei novana kazna ili rad
u javnom interesu; ako je za krivino delo propisana novana kazna sa naznaenjem
najmanje mere, kazna se moe ublaiti do deset dnevnih iznosa odnosno do deset
hiljada dinara.
Do donoenja ZID KZ ublaavanje kazne je bilo mogue u svakom sluaju kada
su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Meutim, odredbom lana 11. stav 2. ovog
zakona propisano je da se kazna ne moe ublaiti za sledea krivina dela:
otmica (lan 134. st. 2. i 3. KZS) kada se radi ostvarenja cilja otmice preti
ubistvom ili tekom telesnom povredom otetom licu, predviena kazna je
zatvor od tri do dvanaest godina (stav 2) i ako je oteto lice zadrano due
od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep nain ili mu je teko
narueno zdravlje ili su nastupile druge teke posledice ili ako je osnovni
oblik krivinog dela uinjen prema maloletnom licu, predviena kazna je
zatvor od tri do petnaest godina (stav 3);9
silovanje (lan 178. KZS);10
9 lan 134. KZS sada glasi: (Stav 1) Ko silom, pretnjom ili obmanom ili na neki drugi nain odve-
de ili zadri neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovins-
ku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da neto uini, ne uini ili trpi, kaznie se zatvorom
od dve do deset godina. (St. 2. i 3 /kao u osnovnom tekstu/). (Stav 4) Ako je usled dela iz st. 1. do
3. ovog lana nastupila smrt otetog lica ili je delo izvreno od strane grupe, uinilac e se kazniti
zatvorom od pet do osamnaest godina. (Stav 5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana izvreno od
strane organizovane kriminalne grupe, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje pet godina (lan
33. ZID KZ).
10 lan 178. KZS sada glasi: (Stav 1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednaen in upot-
rebom sile ili pretnjom da e neposredno napasti na ivot ili telo tog ili njemu bliskog lica, kaznie
se zatvorom od tri do dvanaest godina. (Stav 2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno pret-
njom da e se za to ili njemu blisko lice otkriti neto to bi kodilo njegovoj asti ili ugledu ili
pretnjom drugim tekim zlom, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (Stav 3)
Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda lica prema kome je delo
izvreno ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep ili naroito poniavajui
Zabrana (iskljuenje) ublaavanja kazne u odreenim sluajevima 185

obljuba nad nemonim licem (lan179. KZS);11

obljuba sa detetom (lan 180. KZS);12
iznuda (lan 214. st. 2. i 3. KZS) kada je delom iz stava 1. ovog lana pri-
bavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etristopedeset hiljada di-
nara, predviena kazna je zatvor od dve do dvanaest godina (stav 2) i ako
je pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada
dinara, predviena kazna je zatvor od tri do dvanaest godina (stav 3 /lan
74. ZID KZ/);13
neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (lan 246. st.
1. i 3. KZS) ko neovlaeno proizvodi, prerauje, prodaje i nudi na pro-
daju ili ko radi prodaje kupuje, dri ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili
kupovini ili na drugi nain neovlaeno stavlja u promet supstance ili pre-
parate koji su proglaeni za opojne droge, predviena kazna je zatvor od
tri do dvanaest godina (stav 1) i ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno
od strane grupe, ili je uinilac ovog dela organizovao mreu preprodavaca ili
posrednika, predviena kazna je zatvor od pet do petnaest godina (stav 3 /
lan 95. ZID KZ/);14
nain ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnou, uinilac e se kazniti zatvor-
om od pet do petnaest godina. (Stav 4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt
lica prema kojem je delo izvreno ili je delo uinjeno prema detetu, uinilac e se kazniti zatvor-
om najmanje deset godina (lan 47. ZID KZ).
11 lan 179. KZS sada glasi: (Stav 1) Ko nad drugim izvri obljubu ili sa njom izjednaen in
iskoristivi duevno oboljenje, zaostali duevni razvoj, drugu duevnu poremeenost, nemo ili
kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono nije sposobno za otpor, kaznie se zatvorom od dve
do deset godina. (Stav 2) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda
lica prema kome je delo izvreno ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep
ili naroito poniavajui nain ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnou,
uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina. (Stav 3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2.
ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno ili je delo uinjeno prema detetu,
uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina (lan 48. ZID KZ).
12 lan 180. KZS sada glasi: (Stav 1) Ko izvri obljubu ili sa njom izjednaen in sa detetom, kaznie
se zatvorom od tri do dvanaest godina. (Stav 2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila
teka telesna povreda deteta prema kome je delo izvreno ili je delo izvreno od strane vie lica
ili je delo imalo za posledicu trudnou, uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godi-
na. (Stav 3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. nastupila smrt deteta, uinilac e se kazniti zatvorom
najmanje deset godina (lan 48. ZID KZ). (Stav 4) Nee se kazniti za delo iz stava 1. ovog lana
uinilac ako izmeu njega i deteta ne postoji znaajnija razlika u njihovoj duevnoj i telesnoj
zrelosti.
13 lan 214. KZS sada glasi: (Stav 1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovins-
ku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imo-
vine, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina. (St. 2. i 3 /kao u osnovnom tekstu/). (Stav 4)
Ko se bavi vrenjem dela iz st. 1. do 3. ovog lana ili je delo izvreno od strane grupe, kaznie se
zatvorom od pet do petnaest godina. (Stav 5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana izvreno od stra-
ne organizovane kriminalne grupe, uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje pet godina (lan 74.
ZID KZ).
14 lan 246. KZS sada glasi: (Stav 1 /kao u osnovnom tekstu/). (Stav 2) Ko neovlaeno uzgaja mak
ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadre opojnu
drogu, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (Stav 3 /kao u osnovnom tekstu/). (Stav
4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, uinilac e
186 Nataa Deli

nedozvoljen prelaz dravne granice i krijumarenje ljudi (lan 350. st. 3.

i 4. KZS) kada je delo iz stava 2. ovog lana uinjeno od strane grupe,
zloupotrebom slubenog poloaja, ili na nain kojim se ugroava ivot ili
zdravlje lica iji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit
omoguava ili je krijumaren vei broj lica, predviena kazna je zatvor od
jedne do deset godina (stav 3) i ako je delo iz stava 2. ovog lana uinjeno
od strane organizovane kriminalne grupe, predviena kaznaje zatvor od tri
do dvanaest godina (stav 4 /lan155. ZID KZ/)15 i
trgovina ljudima (lan 388. KZS).16
Osim kod navedenih krivinih dela propisano je da se izuzetno od opteg pra-
vila ne moe ublaiti kazna uiniocu krivinog dela koji je ranije osuivan za isto
krivino delo, drugim reima, ublaavanje kazne je iskljueno u sluaju specijalnog
povrata.17

se kazniti zatvorom najmanje deset godina. (Stav 5) Uinilac dela iz st. 1. do 4. ovog lana koji
otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se osloboditi od kazne (lan 95. ZID KZ).
15 lan 350. KZS sada glasi: (Stav 1) Ko bez propisane dozvole pree ili pokua da pree granicu Sr-
bije, naoruan ili upotrebom nasilja, kaznie se zatvorom do jedne godine. (Stav 2) Ko u nameri
da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omoguava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili
nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, licu koje nije dravljanin Srbije, kaznie se zatvorom
od est meseci do pet godina. (St. 3. i 4. /kao u osnovnom tekstu/). (Stav 5) Sredstva namenjena ili
upotrebljena za izvrenje dela iz st. 1. do 3. ovog lana oduzee se (lan 155. ZID KZ).
16 lan 388. KZS sada glasi: (Stav 1) Ko silom ili pretnjom, dovoenjem u zabludu ili odravanjem u
zabludi zloupotrebom ovlaenja, poverenja, odnosa zavisnosti, tekih prilika drugog, zadravanjem
linih isprava ili davanjem ili primanjem mita ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje,
kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili dri drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinud-
nog rada, vrenja krivinih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjaenja,
upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanje ropskog ili njemu slinog odnosa, radi oduzimanja
organa ili dela tela ili radi korienja u oruanim sukobima, kaznie se zatvorom od tri do dvanaest
godina. (Stav 2) Za delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu uinilac e se kazniti
kaznom propisanom za to delo i kada nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih naina
izvrenja. (Stav 3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu, uinilac e se
kazniti zatvorom najmanje pet godina. (Stav 4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana nastupila
teka telesna povreda nekog lica, uinilac e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina. (Stav
5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana nastupila smrt jednog ili vie lica, uinilac e se kazniti
zatvorom najmanje deset godina. (Stav 5) Ko se bavi vrenjem krivinog dela iz st. 1. do 3. ovog
lana ili je delo izvreno od strane grupe, kaznie se zatvorom najmanje pet godina. (Stav 7) Ako je
delo iz st.1. do 3. izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, uinilac e se kazniti zatvorom
najmanje deset godina. (Stav 8) Ko zna ili je mogao znati da je lice rtva trgovine ljudima, pa iskoristi
njen poloaj ili drugome omogui iskoriavanje njenog poloaja radi eksploatacije predviene stavom
1. ovog lana, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (Stav 9) Ako je delo iz stava 8. ovog
lana uinjeno prema licu za koje je uinilac znao ili je mogao znati da je maloletno, uinilac e se
kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina (kao to se vidi, kod oba oblika krivinog dela iz
st. 8. i 9. zakonodavac pored odgovornosti za umiljaj propisuje i odgovornost za nehat pri emu
za njegovo postojanje /pogreno/ predvia ispunjenost samo subjektivnog uslova mogao i stoga
dato reenje nije u skladu sa zakonskim pojmom nesvesnog nehata prema kome je neophodno da
je uinilac ne samo mogao, nego i bio duan objektivni uslov da zna da je lice rtva trgovine
ljudima, odnosno da je lice maloletno). (Stav 10) Pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje
ropskog ili njemu slinog odnosa iz stava 1. ovog lana ne utie na postojanje krivinog dela iz st. 1, 2.
i 6. ovog lana (lan 173. ZID KZ).
17 Ovo je prvi put da na zakonodavac posebno izdvaja specijalni povrat i daje mu odgovarajui
krivinopravni znaaj. Kako navodi F. Bai, kriminoloka nauka smatra da specijalne povratni-
Zabrana (iskljuenje) ublaavanja kazne u odreenim sluajevima 187

Najzad, datom odredbom zakonodavac predvia da kada je sud ovlaen da

uinioca krivinog dela oslobodi od kazne moe mu kaznu ublaiti, bez ogranienja
propisanih u st. 1. do 3. ovog lana.
Dakle, u sluaju ublaavanja po nekom od osnova za osloboenje sud nije vezan
propisanim granicama ublaavanja kazne i takoe mogunost ublaavanja nije iskljue-
na u odnosu na napred navedena krivina dela, kao ni u sluaju specijalnog povrata.

V
Prethodno reeno upuuje na zakljuak da iskljuenje mogunosti ublaavanja
kazne u odnosu na pojedina krivina dela dovodi do toga da zakonodavac datim
pravilom dezavuie ublaavanje kazne kao i odreeni broj optih instituta krivinog
prava, to je u evidentnoj suprotnosti sa njihovom pravnom prirodom jer je sutina
optih instituta u tome da se primenjuju uvek kada su ispunjeni zakonski uslovi,
nezavisno od toga koje krivino delo je u pitanju.
Tako se datom odredbom u potupnosti marginalizuje znaaj prekoraenja granica
nune odbrane i krajnje nude. Takoe, zanemaruje se krivinopravni znaaj kompul-
zivne sile i pretnje, bitno smanjene uraunljivosti i otklonjive pravne zablude. I naj-
zad, brie se razlika izmeu pokuanog i dovrenog krivinog dela i izmeu pojedinih
oblika sauesnitva i zapostavlja znaaj linog svojstva kod podstrekaa i pomagaa.
Kada je u pitanju povrat, onda treba rei da u skladu sa odredbom lana 55. KZS
on predstavlja fakultativnu oteavajuu okolnost18 koja prilikom odmeravanja kazne u
granicama propisanim zakonom moe uticati da odmerena kazna bude blie propisa-
nom maksimumu kazne. Propisivanje povrata kao fakultativne oteavajue okolnosti,
koja s obzirom na svoju prirodu ima poseban znaaj u odnosu na druge oteavajue
okolnosti iz lana 54. KZS, svoje opravdanje ima u tome to uinilac iz osuda za pret-
hodno uinjena krivina dela nije izvukao nikakvu pouku, to po pravilu ukazuje na
povean stepen krivice19 koji zasluuje i odgovarajui socijalno-etiki prekor.20
ke karakterie intenzivna zloinaka volja, a generalne povratnike, ekstenzivna zloinaka volja.
Kod prvih postoji steena sklonost da vre ista krivina dela, oni su specijalisti koji poseduju
visoku kriminalnu tehniku i to ih sa aspekta pravnog poretka ini opasnim u veoj meri. Gene-
ralni povratnici predstavljaju delinkvente koji su spremni na injenje razliitih krivinih dela i
kod kojih nita nije izvesno. S obzirom na sve ovo, ne moe se unapred odrediti koja bi kategorija
uinilaca, specijalni ili generalni povratnici, bila opasnija. F. Bai, (1980), 443.
18 Stoga je teko objasniti zato u presudi Optinskog suda u Sremskoj Mitrovici K-74/09 od 11.
juna 2009. godine stoji da to to je okrivljeni ranije ve dva puta osuivan zbog krivinog dela
neovlaene proizvodnje, dranja i stavljanja u promet opojnih droga sud nije cenio kao oso-
bito oteavajuu okolnost koja bi uticala da kazna bude stroija imajui u vidu da je okrivljeni
bio dugogodinji ovisnik o heroinu i da je ovo krivino delo uinio u stanju bitno smanjene
uraunljivosti. Odluka je odabrana metodom sluajnog uzorka.
19 Ta ideja odgovara koncepcijama klasine i neoklasine kole krivinog prava i ona ni danas nije
izgubila svoj znaaj jer se i dalje smatra da se vei stepen krivice uinioca ogleda u tome to je
istrajao u nameri da vri krivina dela i da on i posle osude i izdrane kazne za ranije delo po-
novo vri krivino delo, te da mu se moe prebaciti da je ranija osuda ostala bez dejstva, tj. da
ga nije odvratila od novog krivinog dela, a to sveukupno posmatrano govori o veem stepenu
krivice i osnovanosti odgovarajueg socijalno-etikog prekora. F. Bai, (1980), 444.
20 U tom smislu i Okruni sud u Valjevu u svojoj presudi K-55/97 od 23. februara 1998. godi-
ne navodi da je utvrujui kaznu optuenom sud imao u vidu sve okolnosti koje su od utica-
188 Nataa Deli

U lanu 55. KZS predvien je tzv. obian povrat21 i zakonodavac pri tome ne
daje neku optu definiciju povrata ve samo ukazuje na elemente koje sud treba da
ima u vidu pri oceni znaaja povrata, pri emu se pojam povrata uzima u irem
smislu tj. kao svako ponovno izvrenje krivinog dela od strane lica koje je ve osu-
eno. Prema tome, jedini obligatorni uslov za postojanje povrata jeste ranija osui-
vanost za neko krivino delo. Zakonik pri tome navodi elemente koje sud treba da
ceni da bi doao do zakljuka koji znaaj povratu treba dati prilikom odmeravanja
kazne. U tom smislu zakonodavac posebno navodi teinu ranije uinjenog krivi-
nog dela, istovrsnost krivinog dela tj. ranije uinjenog i novog, da li su u pitanju
srodna krivina dela, dakle, ukazivanje na specijalni povrat. Isto tako sud je duan
da ceni i istovrsnost pobuda iz kojih su ranije i novo krivino delo uinjeni. Od
znaaja je ne samo srodnost krivinih dela, ve i srodnost ili istovrsnost pobuda iz
kojih su uinjena srodna ili razliita krivina dela. Takoe sud ceni i okolnosti pod
kojima su dela uinjena kao i koliko je vremena proteklo od ranije osude, odnosno
izreene, oprotene ili zastarele kazne, osloboenja od kazne, od proteka roka za
opzivanje ranije uslovne osude ili izreene sudske opomene.
Nadalje treba rei da je u naoj sudskoj praksi ublaavanje kazne najee u slu-
aju postojanja naroito olakavajuih okolnosti, a razlog tome sigurno je i okolnost
to se opti instituti koji predstavljaju fakultativne osnove za ublaavanje kazne u
praksi retko pojavljuju. No, i pored toga, ovde i dalje postoje odreene dileme.
Jedna od dilema je kada se smatra da olakavajue okolnosti predstavljaju naro-
ito olakaavajue okolnosti?
ini se da je odgovor na dato pitanje sasvim jasan i da se naroito olakavajue
okolnosti razlikuju od obinih olakavajuih okolnosti prevashodno po svom in-
tenzitetu te da su to one okolnosti koje delo ine lakim, koje su po svojoj prirodi
takve da u znatnoj meri umanjuju znaaj ostvarenog neprava i stepen krivice, tako
da se moe doi do zakljuka da je u zakonu predviena kazna u konkretnom slu-
aju prestroga.
Druga dilema je da li je mogue ublaavanje kazne i onda kada u konkretnom
sluaju postoji samo jedna naroito olakavajua okolnost?
Ovde se do odgovora moe doi najpre jezikim tumaenjem jer zakonodavac
u datoj zakonskoj normi koristi plural okolnosti22. Osim toga, da je u pitanju (jed-

ja na kaznu, pa je od oteavajuih okolnosti sud optuenom uzeo u obzir raniju osuivanost

po obe pravnosnane presude, prema podacima iz kaznene evidencije, a drugih oteavajuih i
olakavajuih okolnosti nije naao. Takoe i presuda Prvog Optinskog suda u Beogradu K I-273
od 23. decembra 2008. godine u kojoj se navodi sledee: Odluujui o vrsti i visini krivine
sankcije koju e u konkretnom sluaju izrei, sud je cenio sve okolnosti iz lana 54. KZS koje
utiu da kazna bude tea ili blaa, pa je od olakavajuih okolnosti cenio injenicu da je okrivlje-
na priznala izvrenje krivinih dela, te da ima izuzetno teku porodinu situaciju i loe zdravst-
veno stanje, dok je kao oteavajuu okolnost cenio injenicu da je okrivljena viestruki povratnik
za isto krivino delo. Odluke su odabrane metodom sluajnog uzorka.
21 U njegovoj osnovi lei tzv. klasini objektivni pojam povrata koji karakterie ponovno pojavljivanje
pred sudom istog uinioca zbog novog krivinog dela. Pored objektivnog, postoje jo i objektivno-
subjektivni pojam, koji pored ponovnog vrenja krivinog dela od strane istog uinioca postavlja jo
i jedan subjektivni uslov, sklonost uinioca da vri krivina dela i trei, subjektivni pojam povrata
(veoma retko prihvaen), koji teie povrata stavlja samo na subjektivnu opasnost uinioca.
22 Uprkos tome Okruni sud u Beogradu u svojoj presudi K-1710/98 od 8. decembra 1998. godine
navodi da je prvostepeni sud prilikom odluivanja o kazni optuenog, pravilno utvrdio i ocenio
Zabrana (iskljuenje) ublaavanja kazne u odreenim sluajevima 189

na) okolnost koja svojim prisustvom krivino delo ini kvalitativno lakim, onda bi
ta okolnost imala znaaj privilegujue okolnosti koja predstavlja dopunsko obeleje
bia krivinog dela.23
Najzad, sporno je i da li je dozvoljeno ublaavanje kazne u sluaju kada pored
naroito olakavajuih okolnosti postoji i neka oteavajua okolnost?24
Po tom pitanju osnovan je stav da postojanje neke oteavajue okolnosti u na-
elu ne iskljuuje mogunost ublaavanja kazne i da to zavisi od toga o kakvim ote-
avajuim okolnostima se radi i u kakvom su odnosu prema naroito olakavajuim
okolnostima, a posebno od toga kakav znaaj imaju za ostvarenost uslova da se i
ublaenom kaznom moe postii svrha kanjavanja.25
Shodno iznetom, moglo bi se zakljuiti da je zakonodavac prilikom propisi-
vanja odredbe da se kazna ne moe ublaiti uiniocu krivinog dela koji je ranije

kao osobito olakavajuu okolnost da je samoinicijativno priznao izvrenje krivinog dela i na taj
nain je otkriven kao izvrilac, jer oteeni krau na svoju tetu nije ni prijavio, pa je prvostepeni
sud za to delo optuenom ublaio kaznu. Cit. prema: I. Simi, (2000), 35.
23 Pri odmeravanju kazne ne mogu se uzeti u obzir i one okolnosti koje su element bia krivinog
dela ili su kvalifikatorne okolnosti ili su po svojoj prirodi uinjenog dela u njemu sadrane. Pre-
suda Saveznog suda Kzz-12/33 od 16 februara 2000. godine. Cit. prema: Ibid., 29.
24 Tako u presudi Optinskog suda u Rumi K-656/07 od 5. juna 2009. godine stoji prilikom
odluivanja o krivinoj sankciji prema okrivljenoj, sud je cenio sve okolnosti koje utiu da kazna
bude stroa ili blaa. Na strani okrivljene od olakavajuih okolnosti sud je cenio da je majka
maloletnog deteta, da je priznala sa kim i na koji nain je izvrila krivino delo, da do sada
nije osuivana, a oteavajuih okolnosti nije naao. Cenei napred navedene olakavajue okol-
nosti, pojedinano i u meusobnoj vezi kao osobito olakavajue okolnosti, sud je okrivljenoj
ublaio kaznu. U istom smislu je i presuda Okrunog suda u Sremskoj Mitrovici K-85/03 od
2. juna 2006. godine u kojoj se kae da je prilikom odluivanja o vrsti i visini krivine sank-
cije sud cenio sve okolnosti koje utiu da kazna bude manja ili vea u smislu lana 54. KZS pa
je od olakavajuih okolnosti kod okrivljenog naao i uzeo u obzir njegovu neosuivanost, to
govori da je imao besprekoran raniji ivot u drutvu, njegove porodine prilike da je oenjen
i otac etvoro dece, da je bez imovine, cenio je njegovo slabije materijalno stanje, da je izbeglo
lice, da je jedini hranilac porodice, takoe kao olakavajuu okolnost sud je cenio i to da postoji
doprinos na strani oteene nastanku saobraajne nezgode jer kao uesnik u saobraaju prili-
kom kretanja na biciklu nije bila propisno osvetljena, dok oteavajue okolnosti ovaj sud nije
naao. Takoe i Vrhovni sud Srbije u svojoj presudi K I-678/00 od 19. juna 2001. godine navodi
sledee: ocenivi odluku o kazni iz prvostepene presude pravilnom i osnovanom, Vrhovni sud
prihvata ocenu olakavajuih okolnosti na strani optuenog, a posebno okolnost da je supruga
optuenog poginula u saobraajnoj nesrei u kojoj je i sin optuenog teko povreen. Poseban
znaaj ima i evidentan doprinos oteenog nastanku saobraajne nesree, a koje okolnosti zbirno
znae osobito olakavajue okolnosti i osnov za ublaavanje kazne, a u presudi K I-941/99 od
6. decembra 2000. godine pri odmeravanju kazne sud je svim napred navedenim okolnostima
dao odgovarajui znaaj koji one imaju kod odmeravanja kazne. Olakaavajuim okolnostima
dat je atribut osobito olakavajue pa je optuenom u skladu sa zakonskom mogunou kazna
ublaena. Odluke su odabrane metodom sluajnog uzorka.
25 Z. Stojanovi, (2007), 212. i F. Bai, (1980), 438. Okolnost da je okrivljeni priznao izvrenje
krivinog dela ne moe se oceniti kao osobito olakavajua okolnost kada je okrivljeni najpre
negirao izvrenje krivinog dela za koje je oglaen krivim, potom menjao iskaz tokom postupka,
jer i iz drugih dokaza je utvreno da je okrivljeni uinio krivino delo. Presuda Okrunog suda
u Beogradu K-276/04 od 12. februara 2004. godine. Okolnost da je okrivljeni osuivan 38 puta
i pored priznatih olakavajuih okolnosti, ne dozvoljava ublaavanje kazne. Presuda Okrunog
suda u Beogradu K-1885/04 od 15. jula 2004. godine. Cit. prema: I. Simi/A. Trenjev, Zbirka
sudskih odluka iz krivinopravne materije, esta knjiga, Beograd, 2005, 31.
190 Nataa Deli

osuivan za isto krivino delo, pre svega imao u vidu situacije u kojima se specijalni
povrat kao oteavajua okolnost javlja pored naroito olakavajuih okolnosti i kada
po miljenju zakonodavca ublaavanje kazne ne bi bilo opravdano bez obzira na
znaaj prisutnih naroito olakavajuih okolnosti.26

VI
Nakon svega napred navedenog ini se da se u kontekstu veoma sloene pro-
blematike vezane za odmeravanje, odnosno ublaavanje kazne kao jedno27 od mar-
kantnijih izdvaja pitanje opravdanosti zabrane ublaavanja kazne u odreenim
26 Po pitanju krivinopravnog znaaja povrata uglavnom postoje sledea reenja: po prvom, pov-
rat ima znaaj prilikom odmeravanja kazne, i to ili kao oteavajua okolnost (KZS) ili kao
pootravajua okolnost (obligatorna /Krivini zakonik Italije iz 1930. godine/ ili fakultativna /
Osnovni krivini zakon SRJ iz 2003. godine/); po drugom, u sluaju povrata izrie se kazna i
odgovarajua mera bezbednosti koja se sastoji u ogranienju slobode kretanja (kumulaciju kazne
i preventive detention uvela je Engleska 1908. godine) i po treem, u sluaju povrata izrie
se samo odreena mera bezbednosti. Ovaj trei sistem ima dve varijante, prvu, kada sud ima
mogunost izbora izmeu kazne i mere bezbednosti (Krivini zakonik vajcarske iz 1937. go-
dine) i drugu, kada sud, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi, moe da izrekne samo
meru bezbednosti (Krivini zakonik vedske iz 1962. godine).
27 Smatramo da nije suvino ukoliko se ovde bar osvrnemo i na jo jednu nita manje znaajanu
novinu u vezi odmeravanja kazne koju uvodi ZID KZ. Naime, odredbom lana 14. je
predvieno da se za produeno krivino delo moe izrei tea kazna od propisane. Izreena
kazna ne sme prei dvostruku meru propisane kazne, niti deset godina zatvora. Izuzetno, ako
se za neko krivino delo koje ulazi u sastav produenog krivinog dela moe izrei kazna zat-
vora od trideset do etrdeset godina, ne moe se izrei kazna vea od etrdeset godina. Jed-
nom reju, datom odredbom zakonodavac propisuje da produeno krivino delo predstavlja
fakultativnu pootravajuu okolnost. U sadanjem zakonu to je jedina predviena fakultativna
pootravajua okolnost, a ranije je isto reenje postojalo u sluaju viestrukog povrata. Inae,
meu prvim autorima koji se zalagao za mogunost pootravanja kazne kod produenog
krivinog dela bio je F. Bai. (Vidi: F. Bai, Moj alternativni nacrt opeg dijela Krivinog
zakonika Republike Hrvatske, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, Zagreb, 1996/1,
139). U domaoj strunoj literaturi datu ideju je afirmisao Z. Stojanovi (Vidi: Z. Stojanovi,
Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, Beograd, 1999, 82). U naem po-
zitivnom zakonodavstvu produeno krivino delo je prvi put bilo propisano kao fakultativna
pootravajua okolnost u lanu 11. Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina dela koji
je donet 2008. godine (Slubeni glasnik RS, br. 97/2008), i u kome stoji da se odgovornom
licu za produeno krivino delo moe pootriti kazna (novana kazna) do dvostrukog iznosa
propisanog u lanu 14. ovog zakona. Nadalje, moglo bi se rei da propisivanje odreene fa-
kultativne pootravajue okolnosti praktino znai ukidanje posebnog maksimuma kazne, pa
se postavlja pitanje opravdanosti datog reenja najpre sa aspekta naela zakonitosti. Dovodi
se takoe u sumnju i njegova svrsishodnost s obzirom na to da ni ranije kada je viestruki
povrat imao isti krivinopravni znaaj naa sudska praksa nije pribegavala pootravanju kaz-
ne. Moda se kod produenog krivinog dela moglo razmiljati i na neki od sledeih naina.
Naime, ako je sada ve iskljuena mogunost ublaavanja kazne kod pojedinih krivinih dela
onda bi se recimo na isti nain moglo postupiti i kod produenog krivinog dela tj. iskljuiti
mogunost njegove primene u odreenim sluajevima kao npr. kod najteih krivinih dela
protiv linih dobara. Ukoliko bi se, to je po naem miljenju sasvim opravdano, odustalo od
zakonskog ograniavanja primene optih instituta, onda bi bilo bolje za produeno krivino
delo propisati restriktivnije uslove za njegovu primenu prihvatanjem jedne varijante mo-
difikovane objektivno-subjektivne teorije koju predlae Z. Stojanovi. Vidi: Z. Stojanovi,
(2009), 217.
Zabrana (iskljuenje) ublaavanja kazne u odreenim sluajevima 191

sluajevima. Drugim reima, namee se pitanje da li je data zakonska formulacija

realno utemeljena?
Nae miljenje je da je prilikom izmena, o kojima je prethodno bilo vie rei,
intencija zakonodavca nesumnjivo bila da doprinese kreiranju stroije kaznene po-
litike sudova (to i nije nita novo) i u toj nameri je, u odnosu na ranije izmene,
otiao i jedan korak dalje. Naime, do sada je zakonodavac teei ostvarivanju nave-
denog cilja svoje intervencije po pravilu ograniavao na posebni deo zakona u tom
smislu to je (kao i ovoga puta) pre svega podizao posebne minimume i posebne
maksimume kod jednog broja krivinih dela (i pri tome u nemalom broju sluajeva
u okviru pojedinih grupa krivinih dela naruavao celovitost propisanog kaznenog
sistema zasnovanog na apstraktnim modelima datih ponaanja), dok se ovog puta
izmene odnose ne samo na posebni ve i na opti deo zakona, odnosno na opte
institute krivinog prava.
Ne moemo, a da date izmene u optem delu zakona ne dovedemo u sumnju.
Evo zato.
Kao to je poznato zakonodavac kaznenu politiku u pogledu izbora i odmerava-
nja kazni za pojedina krivina dela izraava propisivanjem kazne za svako krivino
delo. Iz razloga to pri tome zakonodavac krivina dela sagledava apstraktno, otuda
i njegova kaznena politika u odnosu na pojedina krivina dela predstavlja izraz ap-
straktne ocene opasnosti pojedinih ponaanja. Takav sistem nadalje vodi ka tome da
sudu ostaje da kaznu konkretizuje u svakom pojedinom sluaju. Izbor vrste kazne
je po pravilu izraz kaznene politike zakonodavca, dok u pogledu mere kazne zakon
preputa vee mogunosti sudu zadovoljavajui se samo propisivanjem kaznenih
okvira kroz koje izraava svoju kaznenu politiku u odnosu na pojedina krivina
dela. Pri tome, kao to je napred i bilo rei, zakonodavac moe da odredi ue ili ire
raspone/okvire kazni zavisno od procene koji raspon kazne odgovara moguim po-
javnim oblicima pojedinog krivinog dela. U nekim sluajevima je nuno da raspon
kazne bude veliki jer je priroda pojedinih krivinih dela takva da delo moe da se
javlja u sasvim lakim i sasvim tekim oblicima. Ukoliko u takvim sluajevima pak,
zakonodavac ne smatra opravdanim da kaznenu politiku prepusti sudovima ve ima
nameru da je odreenije usmerava, onda po pravilu pribegava propisivanju lakih i
teih oblika jednog krivinog dela. Zakonodavac kaznenu politiku sudova, takoe
usmerava i kroz postupak odmeravanja kazni i to propisivanjem naina odmerava-
nja kazni tj. ukazivanjem sudu o kojim okolnostima treba da vodi rauna prilikom
odmeravanja kazni propisujui olakavajue i oteavajue okolnosti odnosno uslove
i naine ublaavanja i osloboenja od kazne.
Propisivanjem posebnih zakonskih mogunosti kod odmeravanja kazne zako-
nodavac sudu praktino stavlja na raspolaganje odgovarajue zakonske instrumene-
te pomou kojih sud u postupku odmeravanja kazne moe da donese odluku koja
predstavlja iskorak u odnosu na redovno odmeravanje u granicama posebnog mini-
muma i maksimuma. Ublaavanje kazne kao i drugi instituti koji se odnose na ove
posebne mogunosti prilikom kanjavanja imaju pri tome jasno profilisane krimi-
192 Nataa Deli

nalnopolitike ciljeve, to uz okolnost da je njihova primena fakultativnog karaktera

zahteva od suda analitian i odgovoran pristup u reavanju svakog pojedinanog
sluaja. U takvom jednom kreativnom postupku jasno je da zakonodavac ne bi tre-
balo da sud sputava krutim reenjima ve suprotno tome, da mu obezbedi pravom
definisan prostor u ijim okvirima bi dolo do realizacije ove nesumnjivo najvanije
sudske uloge.
U datom kontekstu, ublaavanje kazne je jedan od veoma znaajnih zakonom
predvienih korektiva neophodnih s obzirom na optost zakonske norme u kojoj
je raspon kazne za odreena krivina dela propisan na osnovu tipinih sluajeva u
kojima se jedno delo ispoljava u praksi. Taj sukob izmeu formalnog i materijalnog
ne moe uvek da se razrei na nivou zakona zbog njegove optosti i apstrakcije, te
se sudu prua kao jedna od mogunosti da ublaavanjem kazne izbegne preteranu i
kriminalnopolitiki neopravdanu represivnost u konkretnim sluajevima.28
U ovako postavljenom sistemu propisivanja i odmeravanja kazni nuno je da
sud ima odreenu slobodu koja pretpostavlja relativno iroka zakonska ovlaenja.
Meutim, pri tome se ne sme gubiti iz vida da je, nezavisno od toga koliko su ovla-
enja suda zakonom iroko postavljena, odmeravanje kazne uvek akt primene pra-
va, reavanje jednog pravnog pitanja, pravno vezana ocena koja podlee i kontroli
suda vie instance. Shodno tome, akt sudske ocene nikad nije, niti moe biti akt
slobodne i diskrecione ocene, ve primarno akt pravno vezane ocene.
Meutim, nepodeljeno je miljenje da je za savremenu praksu naih sudova
karakteristino veoma iroko primenjivanje instituta ublaavanja kazne. Osim toga,
statistike pokazuju i da sudovi u najveem broju sluajeva izriu kazne na nivou
ili blie posebnom minimumu propisane kazne (zanemaruje se pri tome injenica
da se veina krivinih dela u praksi uglavnom pojavljuje u svojim lakim, a ree u
teim ili najteim oblicima). Sve to nadalje dovodi do (po naem miljenju povrnog)
zakljuka da je kaznena politika naih sudova izuzetno blaga (i stoga i neefikasna) i
da bi u cilju uspenije borbe protiv kriminaliteta trebalo intervenisati pre svega na
zakonskom planu.29
Pri tome se pak, gubi iz vida veoma vana okolnost, a to je da u savremenom
drutvu probleme koji nastaju u oblasti odmeravanja kazni nikako ne bi trebalo re-
avati ograniavanjem ovlaenja suda ve fiksiranjem niza naelnih postavki koje
bi obezbedile legalitet u ovoj oblasti.
Drugim reima, prilikom traenja adekvatnog reenja ne bi trebalo zanemariti
injenicu da ublaavanje kazne poseban znaaj ima najpre u onim sistemima koji
se odlikuju visokim i strogim kaznama propisanim za pojedina krivina dela. Nai-
me, ako je kod velikog broja krivinih dela propisan neopravdano visok minimum
i maksimum kazne, koji ne odgovara apstraktnom modelu datog dela, a samim tim
ni njegovim konkretnim pojavnim oblicima, onda to stvara odreene probleme u
28 Vidi: LJ. Radulovi, Kriminalna politika, politika suzbijanja kriminaliteta, Beograd, 1999, 98.
29 Vidi: N. Mrvi-Petrovi/. orevi, Mo i nemo kazne, Beograd, 1998, 8586. i J. iri/.
orevi/R. Sepi, Kaznena politika sudova u Srbiji, Beograd, 2006, 169171.
Zabrana (iskljuenje) ublaavanja kazne u odreenim sluajevima 193

praksi jer se minimalno propisana kazna u konkretnom sluaju pojavljuje kao ne-
opravdano stroga, pa sud u odreenim sluajevima izlaz trai i u iskonstruisa-
nom ublaavanju kazne.
Shodno reenom, trebalo bi najpre propisane okvire/raspone kazni kod veeg
broja krivinih dela uiniti realnijim, imajui u vidu raznovrsnost oblika u kojima
se ta dela javljaju kao i dosadanju politiku kanjavanja. Na taj nain sud bi imao
relativno jasnu orijentaciju o teini datog krivinog dela i mogunost da odmeri
kaznu koja odgovara okolnostima konkretnog sluaja. Odnosno, u takvoj situaciji
sud bi se za ublaavanje kazne odluio samo onda kada je to opravdano tj. kada s
obzirom na sve okolnosti datog sluaja doe do zakljuka da e se i ublaenom ka-
znom postii svrha kanjavanja.30
Sve u svemu, jasno je da oblast odmeravanja, odnosno ublaavanja kazni
po svojoj prirodi nije pogodna za fiksno zakonsko regulisanje i stoga bilo kakva
ogranienja u pogledu primene pojedinih instituta ovde ne mogu biti opravdana,
niti svrsishodna. U pitanju je takva oblast primene krivinog prava u kojoj bi u
najveoj moguoj meri trebalo da doe do izraaja kreativna uloga suda, koja se na
pravi nain moe ostvariti jedino ukoliko zakonodavac za pojedina krivina dela
propie adekvatne modifikacije, odnosno dovoljan broj teih i lakih oblika i pri
tome uz jasno definisanu svrhu kanjavanja formulie samo opta pravila o odmera-
vanju, odnosno ublaavanju kazne.31
Najzad, dolazimo i do jo jednog veoma vanog (moda i kljunog) momenta,
a to je da opisani sistem moe uspeno da funkcionie jedino ukoliko je odmera-
vanje kazne rezultat racionalnog procesa odluivanja od strane suda sudije koji
na prvom mestu uvaava zakon i zakonske kriterijume i koji poznaje sutinu i duh
krivinog prava koje u praksi oivljava i istovremeno potuje i ceni ljudsku linost i
dostojanstvo uz visoko izraenu svest o tome da obavljajui sudijsku funkciju obav-
lja fukciju koja je od neprocenjivog znaaja za drutvo i pojedinca. Na taj nain,
drei se principa legaliteta pozitivnog prava, sudija putem interpretacije zakona,
postaje akter dosuene pravinosti kao izraza univerzalne pravde i stoerne vr-
line oveka i njegovih asocijacija. U krugu svoje oficijelne vokacije i na polju svoje
dunosti i savesti, sudija se izjanjava o ivotima, svekolikim slobodama i njihovim
granicama, pravima i dunostima celine kodeksa ljudskih prava, putem onih sudi-
jskih rei koje moraju nositi teinu prevladavanja vremena.32 I stoga, vie nego dru-
gi, sudija svojom strunou, savesnou i mudrou primenjuje pravo, tako, da nje-
gova re, poput svete rei, ostaje da preivi vreme.33 Sigurno je da velika ovlaenja
koja sudija pri tome ima, nameu i velike obaveze kojima treba da odgovori, a zata
mora da bude adekvatno edukovan i profesionalno osposobljen. U tome se, izmeu
ostalog, ogleda teina ovog poziva, ali se na tome zasniva i stvara ugled koji ova
profesija uiva u drutvu.34
30 Vidi: Z. Stojanovi, Politika suzbijanja kriminaliteta, Novi Sad, 1991, 7475.
31 Vidi: F. Bai, (1980), 428430.
32 S. Perovi, Ljudska prava i sudijska nezavisnost, Beograd, 1988, 142143.
33 S. Perovi, Besede sa Kopaonika, Beograd, 1997, 140.
34 LJ. Radulovi, (1999), 136.
194 Nataa Deli

LITERATURA
F. Bai, Krivino pravo, opi dio, Zagreb, 1980
F. Bai, Moj alternativni nacrt opeg dijela Krivinog zakonika Republike Hrvatske, Hr-
vatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, Zagreb, 1996/1
J. iri/. orevi/R. Sepi, Kaznena politika sudova u Srbiji, Beograd, 2006
Pavle osi i saradnici, Renik sinonima, Beograd, 2008
N. Deli, Nova reenja optih instituta u Krivinom zakoniku Srbije, Beograd, 2009
N. Deli, Poravnanje uinioca i oteenog kao osnov za osloboenje od kazne, u: Kazneno
zakonodavstvo: progresivna ili regresivna reenja, Beograd, 2005
LJ. Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Srbije, Beograd, 2006
N. Mrvi-Petrovi/. orevi, Mo i nemo kazne, Beograd, 1998
S. Perovi, Besede sa Kopaonika, Beograd, 1997
S. Perovi, Ljudska prava i sudijska nezavisnost, Beograd, 1988
LJ. Radulovi, Kriminalna politika, politika suzbijanja kriminaliteta, Beograd, 1999
I. Simi, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije, druga knjiga, Beograd, 1998
I. Simi, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije, trea knjiga, Beograd, 2000
I. Simi, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije, peta knjiga, Beograd, 2004
I. Simi/A. Trenjev, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije, esta knjiga, Beograd,
2005
Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakona Savezne Republike Jugoslavije, Beograd, 1999
Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika Srbije, Beograd, 2007
Z. Stojanovi, Krivino pravo, opti deo, Beograd, 2009

Nataa Deli
Faculty of Law, University of Belgrade

EXCLUSION OF MITIGATION OF PUNISHMENT

IN CERTAIN CASES
SUMMARY
In this paper, the author discusses a number of important issues related to the
institute of mitigation of punishment. In that context, special attention was paid to
demonstration and analysis of the provisions of article 14 of the Law on Amend-
ments to the Criminal Code of the Republic of Serbia, that was adopted in 2009 and
which contains the anticipated ban of mitigation of punishment for a number of
criminal offences (eight criminal offences). According to the author, by this rule the
legislator limits the mitigation of punishment arbitrarily and without clearly defined
criteria, and excludes the application of a number of general institutions of crimi-
nal law. In addition to that, the same article contains a prohibition of mitigation of
Zabrana (iskljuenje) ublaavanja kazne u odreenim sluajevima 195

punishment in the case of special refund. Critical analysis of legal provisions was
supported by corresponding theoretical opinions and judicial decisions. At the end
of the work, the author briefly specifies the conclusions which he gained during the
analysis of particular aspects of this extremely complex topic.
Key words: criminal sanction, punishment, mitigation of punishment, exoneration of
punishment.
Goran P. Ili*
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

MARGINALIJE UZ ZAKON O ODGOVORNOSTI

PRAVNIH LICA ZA KRIVINA DELA
Apstrakt: Iako je proteklo skoro dve godine od kada je Republika Srbija zakonski uredi-
la materiju odgovornosti pravnih lica za krivina dela, u praksi do sada nije bilo sluajeva
primene tih zakonskih odredaba. Razlozi za to su brojni, a jedan od njih su svakako i nova
normativna reenja koja optiku krivinog prava, tradicionalno usmerenu ka individualnoj
subjektivnoj odgovornosti fizikog lica kao uinioca krivinog dela, pomeraju ka pravnom
licu i specifinostima koje proizilaze iz toga. Zbog toga je u ovom radu uinjen osvrt na neke
od novih pravnih ustanova, i to pre svega one iz oblasti materijalnog krivinog prava.
Razmotren je, najpre, krug krivinih dela za koja moe odgovarati pravno lice, a zatim i
pravna lica o ijoj se odgovornosti moe raspravljati u krivinom postupku. Panja je potom
usmerena na tumaenje znaenja dva osnovna subjekta krivinog dela na odgovorno lice i
pravno lice. Iako se pomenuta lica uobiajeno pojavljuju kao izvorni i izvedeni uinilac
krivinog dela, postoje situacije u kojima se samo jedan od njih moe izvesti pred lice prav-
de. Na kraju rada su analizirane specifinosti u vezi sa krivinim sankcijama koje se mogu
izrei pravnom licu, pri emu je posebna panja posveena smrtnoj kazni tj. prestanku
pravnog lica.

Kljune rei: pravno lice, odgovorno lice, krivino delo, krivine sankcije.

I
U uporednom pravu postoje dva sistema pomou kojih se odreuju krivina
dela za koja mogu da odgovoraju pravna lica. Prvi je sistem generalne klauzule koji
predvia odgovornost pravnih lica za sva krivina dela koja mu, s obzirom na nji-
hovu prirodu ili vrstu propisane sankcije, mogu biti stavljena na teret. Drugi sistem
podrazumeva taksativno nabrajanje krivinih dela za koja moe odgovarati pravno
lice.1 Od prigovora koji se upuuju sistemu generalne klauzule trebalo bi pomenuti
onaj po kojem takvo reenje, iako nesumnjivo praktinije, izaziva odreenu pravnu
nesigurnost.2 Kudikamo brojnije primedbe se iznose na sistem taksativnog nabra-
janja krivinih dela. Svakako najvanija se odnosi na nedoslednost zakonodavca u
izboru krivinih dela za koja moe odgovarati pravno lice. Iako se to najee ini
voenjem rauna da li krivino delo moe da bude izvreno u ime, za raun ili u ko-
* vanredni profesor, sudija Ustavnog suda Republike Srbije, gilic@ius.bg.ac.rs
1 J. Pradel, Droit pnal compar, 2 dition, Dalloz, Paris, 2002, 361.
2 D. Dereninovi, Zakon o odgovornosti pravnih osoba za kaznena djela: s uvodnim napomenama,
komentarskim biljekama, pojmovnim kazalom i prilozima, NOCCI d.o.o., Zagreb, 2003, 45.
Marginalije uz zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela 197

rist pravnog lica,3 dogaa se, na ta je ukazivano u italijanskoj doktrini,4 da koncept

odgovornosti pravnih lica nije primer krivinim delima u odnosu na koja se ova
odgovornost moe utvrivati. O nedostacima ovog modela reito svedoe iskustva
zemalja koje su ga izvorno prihvatile, da bi ga kasnije zamenile sistemom generalne
klauzule. Tako se u francuskom pravu od 31. decembra 2005. godine, umesto naela
specijaliteta (le principe de spcialit) koje se zasniva na taksativnom navoenju kri-
vinih dela, primenjuje odredba koja dozvoljava progon pravnih lica za sva krivina
dela, izuzev onih iz oblasti tampe i audiovizuelnih komunikacija.5
Na zakonodavac se opredelio za sistem generalne klauzule, tako da je u lanu
2 Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina dela6 (u daljem tekstu: ZOPLKD)
propisano da pravna lica mogu odgovarati za krivina dela iz posebnog dela Krivi-
nog zakonika i drugih zakona, ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi za odgo-
vornost pravnog lica. Prvi deo navedene zakonske odredbe je naelnog karaktera i
predstavlja osnov za odgovornost pravnog lica za bilo koje krivino delo propisano
u Krivinom zakoniku ili sporednom krivinom zakonodavstvu. Meutim, zavrni
deo lana 2 ZOPLKD je od kljunog znaaja za mogunost pripisivanja odree-
nog krivinog dela pravnom licu, jer su u pitanju posebni uslovi, sadrani u lanu 6
ZOPLKD, koji su neophodni za primenu zakonskih odredaba o odgovornosti prav-
nog lica za krivina dela.
Pored kruga krivinih dela, zakonodavac je odredio i subjekte kojima se moe
staviti na teret krivino delo. Re je o pravnom licu i odgovornom licu. Kada se radi
o pravnom licu, do primene zakonskih odredaba moe da doe samo u odnosu na
organizacije koje imaju status pravnog lica. Na takav zakljuak upuuje naziv Zako-
na, kao i lan 1 ZOPLKD koji kao predmet zakonskog regulisanja predvia uslove
odgovornosti pravnih lica za krivina dela, krivine sankcije koje im se mogu izrei
i pravila postupka u kojem se odluuje o njihovoj odgovornosti. Odredba lana 5
taka 1 ZOPLKD ne daje autonomni pojam pravnog lica, ve upuuje na domae
propise koji odreuju koja organizacija se smatra pravnim licem.
Da bi odreena organizacija stekla status pravnog lica potrebno je da ispuni
sledee kumulativno postavljene uslove: a) da je pravno urediva, b) da je pravno
dopustiva i v) da joj pravni poredak prizna mogunost da stie prava i preuzima
obaveze.7 Ovaj poslednji uslov se odreuje kao pravna sposobnost organizacije i
predstavlja kriterijum razlikovanja pravnog lica od organizacije koje nema pravni
status. Svoj pravni subjektivitet, sainjen od pravne, poslovne i deliktne sposobno-
sti, pravno lice stie priznanjem od strane drave. Organizacije koje nemaju pravnu
sposobnost, poput ortakluka ili tajnog drutva, ne mogu da odgovaraju za krivina
dela, jer nemaju svojstvo pravnog lica.8
3 I. Bele, M. Deisinger, V. Balaic, Zakon o odgovornosti pravnih oseb za kazniva dejanja (ZOPO-
KD) s komentarjem, Gospodarski vestnik, Ljubljana, 2000, 65.
4 J. Baucells Llads, C. Mauro, Vers lintroduction de la responsabilit pnale des personnes morales
en droit espagnol, Revue de science criminelle et de droit pnal compar, n 4, Paris, 2009, 826.
5 M. E. Cartier, Kaznenopravna odgovornost pravnih osoba u francuskom pravu, Hrvatski ljetopis za
kazneno pravo i praksu, vol. 12, br. 2, Zagreb, 2005, 285, 286.
6 Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela (Slubeni glasnik RS, broj 97/2008).
7 O. Stankovi, V. V. Vodineli, Uvod u graansko pravo, Nomos, Beograd, 2004, 71, 72, 91.
8 Kod nas se pravna lica mogu razvrstati na nekoliko naina: 1) prema strukturi udruenja ili
ustanove, 2) prema cilju i vrsti delatnosti komercijalna ili nekomercijalna i 3) prema tipu svojine
198 Goran P. Ili

Za krivino delo moe da odgovara i strani pravni subjekt pod uslovom da se

po pravu Republike Srbije smatra pravnim licem (lan 5 taka 1 ZOPLKD). Dravna
pripadnost pravnog lica se odreuje na osnovu sedita pravnog lica. Pod seditem
se podrazumeva mesto gde se nalazi sredite delatnosti i upravljanja organizacije,
a u sluaju sumnje, mesto gde se nalazi rukovodstvo organizacije.9 Kada je re o
privrednim drutvima, u naem pravu je prihvaen koncept tzv. stvarnog sedita
privrednog drutva i to u varijanti mesta uprave. Drugim reima, sedite drutva je
mesto iz koga se upravlja poslovima drutva, pa se ono moe registrovati u jednoj
zemlji samo ako u njoj ima sedite glavne uprave.10
U skladu sa tim se zakonske odredbe o odgovornosti pravnih lica za krivina
dela mogu primeniti na stranu organizaciju koja prema naem pravu ispunjava uslo-
ve za sticanje statusa pravnog lica, bez obzira da li takav status ima i u svojoj mati-
noj dravi. Primer za to je ortako drutvo kojem pravni subjektivitet ne priznaju
nemako i englesko pravo, dok prema naem pravu ono stie pravni subjektivitet
od momenta registracije osnivakog akta.11 Ovakav ekstenzivni pristup objanjava
se potrebom da kriminalne aktivnosti pravnih lica budu inkriminisane i u sluaju
kada ona nemaju pravni subjektivitet prema stranom pravu. Pored toga, za primenu
zakonskih odredaba nebitno je da li strano pravno lice ima ogranak na teritoriji
Republike Srbije, jer je re o kriminalnoj delatnosti.12
Pod odgovornim licem se smatra fiziko lice kome je pravno ili faktiki pove-
ren odreeni krug poslova u pravnom licu, kao i lice koje je ovlaeno, odnosno za
koje se moe smatrati da je ovlaeno da postupa u ime pravnog lica (lan 5 taka
2 ZOPLKD). Ovo reenje se oslanja na odredbu lana 112 stav 5 Krivinog zakoni-
ka13 (u daljem tekstu: KZ) koja odgovorno lice odreuje kao fiziko lice kojem je,
s obzirom na njegovu funkciju, uloena sredstva ili na osnovu ovlaenja, poveren
odreeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti
ili u vrenju nadzora nad njima ili mu je faktiki poveren odreeni krug poslova.
Bez obzira na slinosti, trebalo bi voditi rauna da odgovorno lice iz lana 112 stav
5 KZ moe da uini samo ona krivina dela u ijem zakonskom opisu je to izriito
navedeno (na primer, nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine lan 261 KZ ili
izazivanje opte opasnosti lan 278 stav 2 KZ). Na drugoj strani, odgovorno lice iz
lana 5 taka 2 ZOPLKD moe da uini bilo koje krivino delo za koje pravno lice
moe da odgovara, pod uslovima predvienim ovim zakonom.14 U pitanju su dakle
dva pojma odgovornog lica koja se razlikuju po sadrini i obimu, pa bi zato svojstvo
jednosvojinska ili meovita. Podelu pravnih lica na javnopravna i privatnopravna, prihvaenu u
francuskom i nemakom pravu, nae pravo na poznaje. Ibid., 77, 85.
9 Ibid., 90.
10 M. S. Vasiljevi, Kompanijsko pravo Pravo privrednih drutava Srbije i EU, Tree izdanje, Pravni
fakultet Univerziteta u Beogradu, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2007, 112.
11 Ibid., 164.
12 Z. urevi, Komentar Zakona o odgovornosti pravnih osoba za kaznena djela, Narodne novine,
Zagreb, 2005, 29, 30.
13 Krivini zakonik (Slubeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 (ispr.), 107/2005 (ispr.), 72/2009 i
111/2009).
14 Z. urevi, op. cit., 43.
Marginalije uz zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela 199

odgovornog lica trebalo odreivati uzimanjem u obzir zakonskih odredaba.15 Sagla-

sno lanu 5 taka 2 ZOPLKD, fiziko lice ima status odgovornog lica ako mu je a)
poveren odreeni krug poslova u pravnom licu ili je b) ovlaeno da postupa u ime
pravnog lica. Slino kao i u lanu 112 stav 5 KZ, za odreivanje pojma odgovornog
lica trebalo bi koristiti kriterijum samostalnosti u obavljanju odreenih poslova,16
emu bi trebalo pridodati i kriterijum vrste poslova koje odgovorno lice obavlja.
Svakako je manji broj odgovornih lica koja su ovlaena da postupaju u ime
pravnog lica. Re je o licima koja obavljaju rukovodee poslove u pravnom licu, to
se utvruje na osnovu zakonske regulative, akta o imenovanju i izbora na odreenu
funkciju.17 To lice najee i ne obavlja neposredno neki posao, ve ga organizuje,
odluuje kome e ga poveriti, nareuje drugima to da rade i daje im za to potrebna
uputstva i nadzire kako obavljaju povereni posao.18 Pored lica ovlaenog da po-
stupa u ime pravnog lica, zakonodavac pominje i lice za koje se moe smatrati da
postupa u ime pravnog lica (lan 5 taka 2 in fine ZOPLKD). Re je o pretpostav-
ljenom ovlaenju koje se javlja kada tree lice, navedeno ponaanjem pravnog lica,
osnovano smatra da odgovorno lice ima ovlaenje da postupa u ime pravnog lica,
iako ga u stvari nema.19 Prema miljenju pojedinih autora ova situacija je slina ne-
otklonjivoj stvarnoj zabludi.20
Status odgovornog lica ima i fiziko lice kome je pravno ili faktiki poveren
odreeni krug poslova u pravnom licu. Re je o questio facti koje se ocenjuje u sva-
kom konkretnom sluaju, pri emu se uzimaju u obzir unutranji propisi pravnog
lica i, naroito, injenica da su im odgovorna lica koja su ovlaena da postupaju u
ime pravnog lica poverila odreene poslove. Osnov za poveravanje moe da bude
pravni posao, ali i faktika okolnost da je neko obavio odreeni posao. To e biti
kako u sluaju kada se nekom licu koje je zaposleno u pravnom licu povere, bez
odgovarajueg pravnog osnova, poslovi za koje ono nije nadleno, tako i kada se
nekom drugom fizikom licu koje nema status zaposlenog povere odreeni poslovi,
a pri tom se ne radi o ugovornom odnosu.21
S obzirom da je pojam odgovornog lica zasnovao na pretpostavljenom ovlaenju
za postupanje u ime pravnog lica, kao i na injenici pravnog ili faktikog poveravanja
odreenog kruga poslova u pravnom licu, zakonodavac je znaajno proirio osnov
odgovornosti pravnih lica za krivina dela.22 Zbog toga bi prilikom utvrivanja da li su
ispunjeni uslovi za odgovornost pravnog lica posebnu panju trebalo obratiti na lan 6
ZOPLKD koji predstavlja sedes materiae za odgovornost pravnih lica.
15 LJ. Lazarevi, B. Vukovi, V. Vukovi, Komentar Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina
djela, tamparija Obod ad Cetinje, Cetinje, 2007, 22, 23.
16 Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, JP Slubeni glasnik, Beograd, 2006, 310.
17 Z. urevi, op. cit., 44.
18 J. Barbi, Osobe koje vode poslove kao odgovorne osobe i odreenje predstavnika pravne osobe po
Zakonu o odgovornosti pravnih osoba za kaznena djela, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i prak-
su, vol. 10, br. 2, Zagreb, 2003, 783.
19 Z. Stojanovi, R. Shine, Komentar Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina djela, Mini-
starstvo pravde Republike Crne Gore, Podgorica, 2007, 53, 54.
20 LJ. Lazarevi, B. Vukovi, V. Vukovi, op. cit., 22.
21 Z. Stojanovi, op. cit., 311.
22 Z. urevi, op. cit., 45.
200 Goran P. Ili

II
Na zakonodavac je iskljuio mogunost da Republika Srbija odgovora za kri-
vina dela (lan 3 stav 1 ZOPLKD). Ovo zakonsko reenje se temelji na injenici da
je drava jedino pravno lice koje pravni subjektivitet stie sistemom autopriznanja,
odnosno samim organizovanjem.23 To je posledica dravnog suvereniteta koji se
ogleda i u injenici da ius puniendi pripada iskljuivo dravi, pa je njena odgovor-
nost za krivina dela naelno neprihvatljiva. Suprotno reenje bi bilo protivno nae-
lu podele vlasti, usled ega, prema shvatanju koje je holandski Vrhovni sud izneo u
sluaju Volkel, dravni sudovi nisu nadleni da razmatraju pitanje osnovanosti kri-
vine optube protiv drave.24 Meutim, ovakav stav ne iskljuuje graanskopravnu
odgovornost drave (na primer, za uinjenu tetu).
U naem pravu su od odgovornosti izuzete i autonomna pokrajina i jedinica
lokalne samouprave, odnosno dravni organi i organi autonomne pokrajine i je-
dinice lokalne samouprave (lan 3 stav 1 in fine ZOPLKD). Ratio legis navedene
odredbe je u osnovi isti kao i kod iskljuenja drave od odgovornosti za krivina
dela. Postoji, ipak, odreena razlika izmeu te dve situacije, tako da u uporednom
pravu ima primera da jedinice regionalne autonomije i lokalne samouprave odgova-
raju za krivina dela koja nisu uinjena u vrenju javnih ovlaenja. Ovakav pristup
je usvojen u francuskom i hrvatskom pravu, a zasniva se na razlikovanju poslova
iure imperii koji se sastoje u vrenju javnih ovlaenja i poslova iure gestionis koji se
obavljaju u privredno-poslovnoj oblasti ili u vezi sa odreenim delatnostima u vezi
sa funkcionisanjem pravnog lica. Prema praksi francuskih sudova,25 odgovornost bi
mogla da nastane za krivina dela uinjena u oblasti distribucije energije, gradskog
grejanja, kolskih kantina, skupljanja kunog otpada, transporta, zelenih povrina,
bazena i t. sl., a bila bi iskljuena za krivina dela uinjena pri voenju linih poda-
taka, organizaciji izbora, utvrivanju krivinih dela, nadzoru nad javnim saobraaj-
nicama, izdavanju graevinskih dozvola, organizaciji kolskih slobodnih aktivnosti
i kolskog prievoza itd. Izloeno reenje ima svoje kriminalno-politiko opravdanje,
ali se na zakonodavac, rukovoen principom pretenosti, opredelio da generalno
izuzme od odgovornosti regionalne autonomije i lokalne zajednice, to predstavlja
stanovite koje je usvojeno i u crnogorskom pravu.26
Razlikovanje poslova iure imperii i poslova iure gestionis je od znaaja za od-
govornost pravnih lica koja istovremeno vre obe vrste poslova. Naime, pomenu-
ta pravna lica ne mogu da odgovaraju za krivino delo uinjeno u vrenju javnih
ovlaenja, pod uslovom da su im ta ovlaenja zakonom poverena (lan 3 stav 2
ZOPLKD). Da bi u ovom sluaju dolo do iskljuenja odgovornosti pravnog lica
neophodno je da budu kumulativno ispunjena dva uslova: 1) da mu zakonom bude
povereno javno ovlaenje i 2) da krivino delo bude uinjeno u vrenju javnih
ovlaenja.
23 O. Stankovi, V. V. Vodineli, op. cit., 92.
24 D. Dereninovi, op. cit., 56.
25 M. E. Cartier, op. cit., 283.
26 Z. Stojanovi, R. Shine, op. cit., 46.
Marginalije uz zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela 201

U sluaju iskljuenja odgovornosti pravnog lica na osnovu lana 3 ZOPLKD,

fiziko lice koje je uinilo krivino delo odgovara ako su ispunjeni uslovi koje pred-
via Krivini zakonik. Slino reenje postoji i u materiji privrednih prestupa.27
Jedno od pitanja koje bi trebalo razmotriti u vezi sa odgovornou pravnog
lica za krivina dela odnosi se na mogunost izricanja krivine sankcije pravnom
sledbeniku pravnog lica. Re je o odstupanju od klasinih ustanova krivinog prava,
a to se objanjava potrebom da se pravno lice sprei da prestankom ili promenom
pravne forme izbegne odgovornost za krivino delo.
Iako se ne spori kriminalno-politika opravdanost takvog reenja, u literaturi
su podeljena miljenja u vezi sa usklaenou ovog reenja sa pravnom prirodom
i svrhom kazne kao krivine sankcije. Kritiari smatraju da su krivine sankcije, a
naroito kazna, vezana za uinioca krivinog dela i kao takve neprenosive. Prime-
na krivine sankcije prema novonastalom subjektu ugroava naelo pravednosti u
kanjavanju. Ovakvim reenjem dolaze prvenstveno do izraaja standardi graan-
skog i trgovinskog prava, a oni se, zbog razliitog standarda dune panje i razlii-
tih posledica do kojih njegova povreda dovodi, ne mogu primenjivati u krivinom
pravu.28
Nasuprot tome, postoji miljenje da je re o loginom i celishodnom reenju,
jer sledbenik pravnog lica preuzima ne samo prava i imovinu ugaenog pravnog
lica, ve i njegove obaveze.29 Izmeu fizikih i pravnih lica postoji sutinska razlika,
poto je krivica fizikog lica lina i neprenosiva, dok je odgovornost pravnog lica
zasnovana na krivici fizikog lica. Kazne koje se izriu pravnim licima pogaaju
njihovu imovinu, pa se krivina odgovornost i kazna mogu preneti na drugo pravno
lice koje je preuzelo njegovu imovinu.30
Na zakonodavac je u skladu sa drugim stanovitem predvideo mogunost da
se novana kazna, mera bezbednosti i mera oduzimanja imovinske koristi mogu
izrei odnosno izvrti prema pravnom licu koje je pravni sledbenik pravnog lica
koje je prestalo da postoji (lan 8 st. 1 i 2 ZOPLKD). Sa tim u vezi, treba rei da u
zavisnosti od naina na koji je pravno lice nastalo, do njegovog prestanka moe da
doe na osnovu propisa, akta dravnog organa, ostvarenja cilja zbog kojeg je osno-
vano, odluke njegovih lanova, smanjenja broja lanova ispod propisanog broja, ne-
stanka imovine, steaja ili likvidacije.31 Prestanak o kojem govore odredbe st. 1 i 2
lana 8 ZOPLKD odnosi se na sluaj univerzalne sukcesije kada na mesto pravnog
lica koje je prestalo da postoji dolazi univerzalni pravni sledbenik. Zakonodavac pri
tom pravi razliku izmeu dve procesne situacije, od kojih se prva odnosi na presta-
nak do kojeg je dolo pre okonanja krivinog postupka (lan 8 stav 1 ZOPLKD),
dok je druga vezana za prestanak pravnog lica nakon pravnosnanog okonanja kri-
vinog postupka (lan 8 stav 2 ZOPLKD).
27 M. Gruba, O. Peri, S. Pihler, Osnovi prava o privrednim prestupima, Privredna tampa, Beo-
grad, 1982, 88, 89.
28 D. Dereninovi, op. cit., 58, 59; Z. Stojanovi, R. Shine, op. cit., 74, 75.
29 LJ. Lazarevi, B. Vukovi, V. Vukovi, op. cit., 29.
30 Z. urevi, op. cit., 62, 63.
31 Ibid., 59.
202 Goran P. Ili

Jedno od pitanja u vezi sa prestankom pravnog lica pre okonanja krivinog

postupka (lan 8 stav 1 ZOPLKD) odnosi se na vremenski period u kojem se ova
odredba primenjuje. Poetni trenutak njene primene bi trebalo vezati za vreme kada
je uinjeno krivino delo.32 Na drugoj strani, izraz okonanje krivinog postupka
bi trebalo sagledati u svetlu stava 2 ovog lana koji govori o prestanku pravnog lica
nakon pravnosnanog okonanja krivinog postupka. Argumentum a contrario se
moe zakljuiti da je stavom 1 lana 8 ZOPLKD ureeno pitanje prestanka pravnog
lica do pravnosnanog okonanja krivinog postupka.
Odreenu nedoumicu mogla bi da izazove zakonska formulacija koja predvia
da sud moe da izrekne novanu kaznu, meru bezbednosti i oduzimanje imovinske
koristi pravnom sledbeniku. Slinom reenju koje postoji u hrvatskom pravu se pri-
govara da nije re o mogunosti, ve o obavezi suda da optem pravnom sledbeniku
izrekne krivinu sankciju i meru oduzimanja imovinske koristi kada je utvreno
da su ispunjeni zakonom predvieni uslovi.33 Ova primedba je donekle ublaena
time to je u naem pravu donoenje odluke o krivinoj sankciji ili meri uslovljeno
prethodno utvrenom odgovornou pravnog lica koje je prestalo da postoji (lan 8
stav 1 in fine ZOPLKD).
Dilema bi mogla da nastane i u vezi sa pitanjem da li se u sluaju iz stava 1 ovog
lana odgovornim proglaava pravno lice koje je prestalo da postoji ili njegov pravni
sledbenik. Postoji miljenje da bi stav 1 lana 8 ZOPLKD trebalo primenjivati samo
ako je pravno lice prestalo da postoji u toku postupka, to znai da je postupak
pokrenut protiv njega, a nastavljen protiv pravnog sledbenika.34 Ovo shvatanje ne-
opravdano suava vremenski period koji pokriva lan 8 stav 1 ZOPLKD, pa bi zato,
ako je do prestanka pravnog lica dolo nakon izvrenja krivinog dela ili u toku kri-
vinog postupka, postupak trebalo pokrenuti, voditi i okonati protiv univerzalnog
pravnog sledbenika.35
U stavu 3 lana 8 ZOPLKD ureena je situacija u kojoj pravno lice nakon izvr-
enja krivinog dela promeni pravnu formu u kojoj posluje. S obzirom da zakonska
odredba govori o formi u kojoj pravno lice posluje, moe se postaviti pitanje njenog
domaaja. Iako e ona biti primenjivana prvenstveno prema privrednim drutvima,
ne sme se iskljuiti mogunost njene primene i na svaku drugu organizaciju koja
ima svojstvo pravnog lica.
Kada je re o privrednim drutvima, pod promenom pravne forme se podrazu-
meva pretvaranje iz neke postojee pravne forme u novu zakonom utvrenu formu
privrednog drutva, uz zadravanje pravnog subjektiviteta. Najradikalnije prome-
ne pravne forme dovode do promene prirode pravne linosti, neto ogranienijeg
dometa su transformacije graanskog drutva u privredno drutvo, a najee su
transformacije jedne forme privrednog drutva u drugu formu.36 U ovim slua-
jevima ne dolazi do prestanka pravnog lica, jer ono nastavlja da deluje u drugom
obliku, pa se zato njegova odgovornost za krivino delo raspravlja pod uslovima iz
lana 6 ZOPLKD.
32 Ibid., 61.
33 Ibidem
34 Z. Stojanovi, R. Shine, op. cit., 75.
35 U tom smislu i: Z. urevi, op. cit., 131.
36 M. S. Vasiljevi, op. cit., 563.
Marginalije uz zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela 203

III
Preporuka N R(88) 18 Komiteta ministara Saveta Evrope od 20. oktobra 1988.
godine o odgovornosti pravnih lica za krivina dela37 insistira da drave predvide
krivine sankcije i mere koje e biti prilagoene pravnim licima. Ovaj zahtev je po-
znat kao naelo specijaliteta, a njegovo postojanje se opravdava brojnim argumen-
tima.38 S obzirom da pravna lica predstavljaju tela koja se odlikuju promenljivim
karakterom (na primer, lanovi pravnog lica mogu da budu zamenjeni, organizaci-
ja promenjena), jasno je da pojedine ustanove krivinog prava, kao to su povrat,
osloboenje od kazne i t. sl., ne mogu da budu na isti nain primenjene kao prema
fizikim licima. Krivine sankcije ne bi smele da sputavaju pravna lica u obavljanju
korisnih ciljeva zbog kojih su osnovana, a istovremeno bi trebalo da spree fizika
lica da nastave da vre drutveno tetne aktivnosti i odgovorno telo da izvlai korist
iz tih krivinih dela.
U teoriji postoji odreeno neslaganje u vezi sa optom svrhom krivinih sankci-
ja i njihovom primenom prema pravnim licima. Izneto je miljenje da opte odred-
be iz KZ mogu da poslue kao pomono sredstvo za odmeravanje kazne. Retribuci-
ja nema znaajniju ulogu pri sankcionisanju pravnih lica, ve je svrha propisivanja
i primene krivinih sankcija iskljuivo preventivna, a u meri u kojoj je to mogue
i reparativna odnosno restitutivna.39 Na drugoj strani, postoji shvatanje da je op-
ta svrha krivinih sankcija ista i prema pravnim licima: suzbijanje krivinih dela,
to se postie generalnom i specijalnom prevencijom. Svrha sankcija se pri tom ne
moe ostvariti direktnim uticajem na pravno lice, ve uticajem na njegove organe i
lanove.40
Zakonodavac je predvideo da se pravnom licu za krivino delo mogu izrei
kazna, uslovna osuda i mere bezbednosti (lan 12 ZOPLKD). Re je u osnovi o du-
alistikom sistemu krivinih sankcija, od kojih su kazne utemeljene na krivici odgo-
vornog lica u pravnom licu, a mere bezbednosti na opasnosti pravnog lica. Uslovna
osuda kao mera upozorenja ne predstavlja treu kategoriju krivinih sankcija, jer je
alternativa kazni i teko je zamisliva bez njenog postojanja.41
Kazna prestanka pravnog lica je najtea krivina sankcija koja se moe izrei
pravnom licu, jer nakon njenog izvrenja pravno lice prestaje da postoji. U litera-
turi se ova kazna obino oznaava kao smrt pravnog lica,42 iako po svojim po-
sledicama ona nije istovetna smrtnoj kazni koja se izrie fizikom licu.43 Prestanak
pravnog lica moe se izrei samo kao glavna kazna (lan 13 stav 2 ZOPLKD), a
njeno izricanje nije vezano za teinu krivinog dela, ve za okolnost da je delatnost

37 Recommendation N R(88) 18 concerning liability of enterprises having legal personality for of-
fences committed in the exercise of their activities.
38 S. Gerroms, La responsabilit pnale de la personne morale: une tude comparative, Revue interna-
tionale de droit compar, n 2, Paris, 1996, 566, 567.
39 D. Dereninovi, op. cit., 60.
40 Z. Stojanovi, R. Shine, op. cit., 82, 83.
41 Z. Stojanovi, op. cit., 32.
42 Z. urevi, op. cit., 75; LJ. Lazarevi, B. Vukovi, V. Vukovi, op. cit., 57.
43 Z. Stojanovi, R. Shine, op. cit., 85.
204 Goran P. Ili

pravnog lica u celini ili znatnoj meri bila u funkciji vrenja krivinih dela (lan 18
stav 1 in fine ZOPLKD).
Zahtev da delatnost pravnog lica bude u celini ili u znatnoj meri u funkciji vre-
nja krivinih dela jeste osnovna pretpostavka za izricanje kazne prestanka pravnog
lica. Donekle je sporno kako bi trebalo razumeti pojam delatnost pravnog lica. Poje-
dini autori izjednaavaju delatnost pravnog lica sa njegovim poslovanjem i smatraju
da izmeu krivinog dela i poslovanja pravnog lica mora da postoji uzrona veza.44
Ovo gledite se ne bi moglo prihvatiti, jer poslovanje pravnog lica ima ue znaenje
od delatnosti o kojoj govori lan 18 stav 1 ZOPLKD.
Obim poslovne sposobnosti pravnog lica odreen je obimom njegove pravne
sposobnosti: pravno lice moe preduzimati pravne poslove radi sticanja, prenoenja,
izmene i gaenja samo onih prava i obaveza koje moe imati. Postoje opta ili spe-
cijalna pravna sposobnost, pri emu pravno lice sa optom pravnom sposobnou
ima sva imovinska prava i obaveze (koja po prirodi stvari moe da ima), dok mu
specijalna pravna sposobnost daje samo ona prava i obaveze koja su mu neophodni
za ostvarivanje cilja i obavljanje delatnosti.45 Izjednaavanje delatnosti pravnog lica
sa njegovim poslovanjem, na emu insistira pomenuto stanovite, imalo bi za posle-
dicu da krivino delo koje je izvreno van delokruga prava i obaveza kojima raspo-
lae pravno lice sa specijalnom pravnom sposobnou, ne bi predstavljalo osnov za
izricanje kazne prestanka pravnog lica. Protiv izloenog shvatanja govori i lan 24
ZOPLKD koji ureuje meru bezbednosti zabrane obavljanja odreenih registrova-
nih delatnosti ili poslova.
Pojmom delatnosti pravnog lica trebalo bi zato obuhvatiti kako poslovanje
pravnog lica,46 tako i aktivnosti izvan delokruga njegovih prava i obaveza koje su u
funkciji vrenja krivinih dela.47 Jednom rei, re je o sluajevima u kojima pravno
lice slui kao sredstvo ili kao paravan za vrenje krivinih dela.48
Potrebno je da delatnost pravnog lica bude u celini ili u znatnoj meri u funkciji
obavljanja kriminalnih aktivnosti. Delatnost koja je u celini usmerena na vrenje
krivinih dela predstavlja neophodan uslov kriminalne delatnosti. Pored toga, mo-
gunost izricanja kazne prestanka pravnog lica postoji i ako je delatnost pravnog
lica u znatnoj meri u funkciji vrenja krivinih dela, to je questio facti koje bi treba-
lo procenjivati prema okolnostima datog sluaja.
Ako se ima u vidu da delatnost pravnog lica treba da bude u funkciji vrenja
krivinih dela, moe se postaviti pitanje koliko je dela potrebno da bi dolo u obzir

44 LJ. Lazarevi, B. Vukovi, V. Vukovi, op. cit., 58.

45 O. Stankovi, V. V. Vodineli, op. cit., 95, 96.
46 Na primer, uklanjanje otpada koje klanovi Kamore obavljaju preko svojih firmi registrovanih za
taj biznis. R. Savijano, Gomora Putovanje kroz ekonomsku imperiju i san o dominaciji Kamore, 3.
izdanje, Geopoetika, Beograd, 2009, 298, 299.
47 To je bio sluaj sa perionicama rublja koje su u vreme prohibicije u SAD sluile za pranje novca
steenog krijumarenjem, proizvodnjom i prodajom alkoholnih pia, prostitucijom i ilegalnim
klaenjem. B. Banovi, Pranje novca, in G. P. Ili (priredio), Korupcija osnovni pojmovi i me-
hanizmi za borbu, Edicija Crimen 03, Beograd, 2007, 108.
48 I. Bele, M. Deisinger, V. Balaic, op. cit., 54; Z. urevi, op. cit., 75.
Marginalije uz zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela 205

izricanje kazne prestanka pravnog lica. Slina formulacija postoji u lanu 112 stav
22 KZ koja govori o grupi lica povezanih za vrenje krivinih dela. S obzirom da ova
zakonska odredba koristi mnoinu, u literaturi se istie da ne bi bilo dovoljno da se
lica poveu da uine samo jedno krivino delo.49 Na slian nain bi trebalo razume-
ti i odredbu lana 18 stav 1 ZOPLKD koja govori o vrenju krivinih dela. Dovoljno
bi bilo da je uinjeno i jedno krivino delo, ako sud zakljui da je delatnost pravnog
lica u celini ili u znatnoj meri u funkciji vrenja krivinih dela. ei e ipak biti
sluaj da sud takav zakljuak izvede na osnovu injenice da je pravno lice izvrilo
vie krivinih dela.
Po pravnosnanosti presude kojom je izreena kazna prestanka pravnog lica
dolazi do njenog izvrenja (lan 18 stav 2 ZOPLKD). U zavisnosti o kojem pravnom
licu je re, sprovodi se postupak likvidacije, steaja ili prestanka na drugi nain.
Pravno lice prestaje da postoji u trenutku brisanja iz registra koji se vodi kod nad-
lenog organa (lan 18 stav 3 ZOPLKD). Izvrenje kazne prestanka pravnog lica
zastareva u roku od osam godina od osude na ovu kaznu (lan 33 stav 1 taka 2 ZO-
PLKD). U uporednom pravu postoje i drugaija reenja, pa tako u hrvatskom pravu
kazna ukidanja pravne osobe ne zastareva, jer bi, prema shvatanju doktrine, to bilo
protivno prirodi ove kazne.50 Ratio nezastarivosti je u tome da se kazna izrie zlo-
inakim organizacijama ili grupama kojima je glavna delatnost vrenje krivinih
dela, pa njihovo postojanje ne moe postati legalno ili prihvatljivo.51

Goran P. Ili
Faculty of Law, University of Belgrade

ARGINALIA ALONG WITH CRIMINAL

LIABILITY OF LEGAL ENTITIES ACT
SUMMARY
Although, almost two years passed by since Republic of Serbia has statutory
regulated the matter of criminal liability of legal entities, in practice until now there
havent been cases in which these rules were applied. There are a lot of reasons for
that, and one of them are certainly new normative solutions which criminal law op-
tics, traditionally directed to individual subjectively liability of person as crime of-
fender, displacing to legal entities and specific qualities which are the result of that.
Because of that, in this work the retrospect is done on some new legal institutions,
and before all those from the field of material criminal law.
It is examined, in the first place, circle of crimes for which legal entity can be
responsible, and after that legal entities which liability can be discussed in criminal

49 Z. Stojanovi, op. cit., 314.

50 D. Dereninovi, op. cit., 73.
51 Z. urevi, op. cit., 82.
206 Goran P. Ili

proceeding. Attention is then directed to interpretation of meanings of two basic

crime subjects responsible person and legal entity. Although these mentioned sub-
jects usually appears as original and derived crime offender, there are situations
in which only one of them could be brought out in the face of justice. At the end of
work specific qualities in connection with criminal sanctions which can be declared
to legal entity are analyzed, by which special attention is dedicated to capital pun-
ishment that is liquidation of legal entity.
Key words: legal entity, responsible person, crime, criminal sanctions.
Milan arkovi*
Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

KRIVINOPRAVNA PREVENCIJA TRGOVINE

LJUDIMA U ZAKONODAVSTU
REPUBLIKE SRBIJE
Apstrakt: Trgovina ljudima, kao i drugi sloeni drutveni fenomeni, ima brojne uzroke i man-
ifestuje se u razliitim oblicima. Brojnost i destruktivnost ogranienja, povreda i liavanja,
koja ine bitnu komponentu zloinakog delovanja trgovaca ljudima, kao i injenica da se
sudbinom ljudi, njihovim dostojanstvom, telom i ivotom trguje promiljeno, beskrupu-
lozno, svirepo, brutalno i, najee, organizovano, trae adekvatan odgovor zajednice. Uz
preduzimanje mera ire drutvene prevencije usmerene na otklanjanje uzorka i uslova aso-
cijalnog, antisocijalnog, pa i kriminalnog ponaanja, odgovor zajednice i dalje podrazumeva
mere retributivnog karaktera. Definisanje zone kanjivosti i propisivanje kazni za konkretne
oblike kriminalnog ponaanja, ukljuujui i trgovinu ljudima, iako ogranienog domaaja
i sekundarno u odnosu na prevenciju, u praktinom realizovanju ciljeva kriminalne poli-
tike predstavlja nezamenjiv instrument i jo uvek ima primaran znaaj. Zatitna funkcija
krivinog prava ostvaruje se, kako kroz generalnu, tako i kroz specijalnu prevenciju, a pozi-
tivni efekti propisivanja sankcija za dela kojima se ugroavaju vrednosti zatiene krivinim
zakonodavstvom uslovljeni su, ne samo njihovom njihovom strogou, ve i efikasnou
otkrivanja, gonjenja i kanjavanja delinkvenata. Kroz ovu prizmu treba sagledavati i odgo-
vor krivinog zakonodavstva Republike Srbije na zloin trgovine ljudima i njegove domete
na planu prevencije. Nema sumnje, iako je uinjeno mnogo, i dalje se prepoznaje potreba
i mogunost unapreenja. U radu su predstavljene osnovne odrednice aktuelne situacije i
preporuke i smernice za njeno unapreenje.

Kljune rei: trgovina ljudima, prevencija, krivino zakonodavstvo.

UVODNA RAZMATRANJA
Trgovina ljudima je zloin protiv ovenosti. Ona se tako oznaava i tretira u
pojedinim meunarodnim dokumentima,1 od strane pojedinih teoretiara i prak-
tiara. U vaeim krivinopravnim propisima Republike Srbije, trgovina ljudima je,

* vanredni profesor, milan.zarkovic@kpa.edu.rs

1 To je uinjeno i u Rimskom statutu Meunarodnog krivinog suda. Sud je nadlean za voenje
krivinog postupka povodom najteih krivinih dela, koja su za takva proglaena od strane ce-
lokupne meunarodne zajednice. Meu ovim delima su i krivina dela oznaena kao zloini
protiv ovenosti. Pod napadom koji se smatra zloinom ove vrste podrazumeva se i vrenje po-
jedinanih ili svih ovlaenja koja proistiu iz prava svojine nad nekim licem, a koja obuhvataju i
vrenje ovih ovlaenja u trgovini licima, posebno enama i decom. U na pravni sistem Rimski
208 Milan arkovi

kao krivino delo, svrstana meu dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih
meunarodnim pravom. Potvrda o tome kako meunarodna zajednica tretira tr-
govinu ljudima moe se nai u Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv transnacional-
nog organizovanog kriminala i u Dopunskom protokolu za prevenciju, suzbijanje i
kanjavanje trgovine ljudima, naroito enama i decom, ali i u drugim relevantnim
pravnim dokumentima. Efikasno suprotstavljanje kriminalu uopte, pa i njegovim
savremenim oblicima, meu kojima zloin trgovine ljudima zasluuje znaajnu pa-
nju, podrazumeva iznalaenje i primenu raznovrsnih mera koje se, samo uslovno, i
vie u smislu jedne teoretske analize, mogu podeliti na one kojima se oivotvoravaju
nastojanja zajednice da ante delictum reaguje i predupredi kriminalni akt (pre-
ventivne), a ukoliko u tome ne uspe, da post delictum reaguje preko pravosudnih
organa i kroz primenu krivinih ili drugih sankcija na konkretno kriminalno pona-
anje, pa i na kriminal kao masovnu pojavu (represivne).
Kada se govori o prevenciji kriminala istie se da se ona sprovodi kroz tri ni-
voa: primarni (za cilj ima smanjenje svih prepoznatih faktora na nivou porodice,
zajednice, institucija koji doprinose razvoju kriminala, a sprovodi se kroz obrazovni
i informativni sistem, kulturne institucije, pomo i rad sa porodicama, institucijama
socijalne zatite, nevladinim sektorom, posebno organizacijama mladih i drugo);
sekundarni (sprovodi se kroz konkretne programe iz pojedinih oblasti usmerene
na pojave, grupe i pojedince pod veim rizikom za razvoj kriminalnog delovanja); i
tercijarni (usmeren je na delovanje u situacijama kada se kriminal ve pojavio, kao i
na spreavanje povratnitva i vrenja tekih krivinih dela).2
Nema spora oko toga da krivinopravna prinuda ne treba da bude osnovni vid
i da nije najefikasniji nain borbe protiv kriminaliteta. Ipak, iako sekundaran u od-
nosu na prevenciju, retributivni pristup, koji podrazumeva primenu mera krivino-
pravne prinude, ukljuujui i kazne, je primaran u praktinom realizovanju ciljeva
kriminalne politike.3 Istovremeno, iako prevencija predstavlja osnovnu svrhu (kao
optu, tako i posebnu) krivinopravnog sankcionisanja, dometi prevencije propisi-
vanjem, izricanjem i izvrenjem krivinih sankcija nuno su ogranieni.4 S druge
strane, koliko god je oslanjanje samo na krivinopravne mere nemono da na dui
rok rei pitanje kriminaliteta, toliko je i drutvena prevencija, u savremenim dru-
tvenim uslovima, nedovoljno uspena da bi upotreba represije bila nepotrebna.5
statut Meunarodnog krivinog suda, uveden je 2001 godine. Slubeni list SRJ, meunarodni
ugovori, br. 5/2001
2 Polazni okvir Nacionalne stretegije prevencije kriminala, Ministarstvo unutranjih poslova Repu-
blike Srbije, Beograd, 2009, str. 9.
3 Pritom, iako iole objektivan pristup ne moe da negira nunost, pa ak i drutvenu opravdanost
primene mera krivinopravne prinude, ne moe se iskljuiti ni mogunost da je u odreenim
drutvima primarni znaaj primene krivinopravne prinude izraz i uverenja da je to upravo naj-
efikasniji i najcelishodniji nain suprotstavljanja ovoj drutvenoj pojavi. Lazarevi Lj., Krivino
zakonodavstvo kao osnova za konstituisanje politike suzbijanja kriminaliteta, Strategija dravnog
reagovanja protiv kriminala, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 2003.
str. 218.
4 ire: Sokovi S., Krivine sankcije i redukcija kriminaliteta oekivanja i realni dokumenti, Revija
za kriminologiju i krivino pravo, 2007, vol. 45, br. 2, str. 4354.
5 ire: Jaovi ., Prevencija osnovno podruje suprotstavljanja kriminalitetu, Jugoslovenska revija
za kriminologiju i krivino pravo, 1999, vol. 37, br. 1, str. 2744.
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 209

Iz nunosti i opravdanosti primene krivinopravne prinude proizlazi i veliki

znaaj krivinog zakonodavstva (kako materijalnog, tako i procesnog i prava o izvr-
enju krivinih sankcija) u politici suzbijanja kriminaliteta. Pritom, krivino zako-
nodavstvo mora biti, u sva tri svoja aspekta (normativni, aplikativni, organi preko
kojih se ostvaruje) izgraivano u skladu sa realnim i racionalnim drutvenim potre-
bama u suzbijanju kriminaliteta.6

KRIVINOPRAVNE NORME I
SUPROTSTAVLJANJE KRIMINALU
Krivino pravo je, za razliku od prevencije,7 kao iroko postavljene, planske,
vrlo diferencirane aktivnosti usmerene na veoma razliite faktore kriminalnog i aso-
cijalnog ponaanja,8 selektivno i usmereno na one aktivnosti kojima se povreuju ili
ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom. itavo dosadanje isku-
stvo oveanstva i mnogobrojna istraivanja vrena u svetu, nesumnjivo ukazuju da
primena mera krivinopravne prinude, dakle, krivino zakonodavstvo, nije arobni
tapi kojim e se raspriti kriminalitet. Ono je samo jedna nuna i manje efika-
sna komponenta politike suzbijanja kriminaliteta koja ima svoje opravdanje samo
u kontekstu mera generalne i specijalne prevencije.9 Pritom, samo utemeljena i
realna oekivanja mogu dati relevantan odgovor na pitanje koliko krivinopravni
sistem sankcionisanja doprinosi uspenoj borbi protiv kriminaliteta.10
Polazei od opte svrhe krivinih sankcija (suzbijanje dela kojima se povreuju
ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom lan 4. stav 2), u
vaeem Krivinom zakoniku Republike Srbije11 precizira se da je svrha kanjavanja:
spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne ini
krivina dela; uticanje na druge da ne ine krivina dela; izraavanje drutvene osu-
de za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona (lan
42. KZ RS).12 Ovim se, oigledno, uvaava preventivna funkcija krivinog prava i
njeno oivotvorenje kroz razvijanje drutvene odgovornosti i discipline gradjana.

6 Lazarevi Lj., ibid, str. 221.

7 U aktu o formiranju Evropske mree za prevenciju kriminala (European Crime Prevention
Network EUCPN), pod prevencijom se podrazumevaju mere kojima se smanjuje ili na drugi
nain doprinosi kvantitativnom i kvalitativnom smanjenju kriminala i oseanja nesigurnosti kod
graana, bilo kroz direktno odvraanje od kriminalnih aktivnosti ili kroz politiku i intervencije
osmiljene u cilju smanjenja potencijala za kriminal i faktora kriminala. Council Decision of 28
May 2001 setting up a European Crime Prevention Network, lan 1. st. 3. http://eur-lex.europa.eu/
LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32001D0427: EN.
8 Preventivne mere zato ne bi trebalo da se odnose samo na kriminal u doslovnom smislu, nego bi
trebalo da obuhvate i asocijalno ponaanje koje moe predstavljati predfazu krivinih dela.
Polazni okvir Nacionalne strategije prevencije kriminala, Ministarstvo unutranjih poslova Repu-
blike Srbije, Beograd, 2009, str. 1.
9 Lazarevi Lj., ibid, str. 222.
10 Sokovi S., Krivine sankcije i redukcija kriminaliteta oekivanja i realni dokumenti, Revija za
kriminologiju i krivino pravo, 2007, vol. 45, br. 2, str. 4354.
11 Slubeni glasnik br. 85/2005, 88/2005 ispr., 107/2005 ispr. i 72/2009.
12 Da bi kazne mogle da ostvare zakonom predvienu svrhu, u svakom konkretnom sluaju kri-
vino odgovornom uiniocu krivinog dela treba izrei onu vrstu i meru kazne koja odgovara
210 Milan arkovi

Krivinopravna prevencija (koju treba razlikovati od profilakse) ima dva oblika:

optu ili generalnu prevenciju, kojom se utie na druge da ne vre zabranjena dela
i posebnu ili specijalnu prevenciju, kojom se (u istom cilju) deluje na osueno li-
ce.13 Generalno, vaspitno-opominjua funkcija ostvaruje se ne samo propisivanjem,
ve i izricanjem i izvrenjem kazni za uinjeno krivino delo, to jest postojanjem
krivinih zakona, postojanjem organizacije za gonjenje delinkvenata i za njihovo
sudjenje, izricanje kazni i njihovo izvrenje.14 Iako je stav da krivino pravo u celini
ima ograniene mogunosti u pogledu suzbijanja kriminaliteta odavno prihvaen,
nije teko doi do zakljuka da se drutvo i danas, i u doglednoj budunosti mora
oslanjati na krivino pravo (iako se to deklarativno negira), kao glavno, a ponekad i
kao jedino sredstvo za suzbijanje kriminaliteta.15 Sa ovim u vezi treba imati na umu
i injenicu da su, uprkos raznolikim ocenama naunog statusa teorija racionalnog
izbora i zastraivanja, one znaajno uticale, i da i dalje utiu na strategiju kontrole
kriminaliteta.16
Mada ogranienih efekata, kako u pogledu negativnog, tako i pozitivnog aspek-
ta, zatitna funkcija krivinog prava ostvaruje se, pre svega, kroz generalnu preven-
ciju.17 Pozitivni efekti propisivanja sankcija za dela kojima se ugroavaju vrednosti
zatienih krivinim zakonodavstvom uslovljeni su, ne samo njihovom strogou,
ve i efikasnou otkrivanja, gonjenja i kanjavanja delinkvenata. Ovo posebno do-
bija na znaaju kad se radi o odvraanju od izvrenja krivinih dela osoba sklonih
nasilju i bezobzirnim postupcima prema drugim ljudima.
Kada je re o specijalnoj prevenciji, ona za cilj ima resocijalizaciju delinkventa,
odnosno transformaciju njegovog ponaanja. Da bi proklamovano zaista i bilo, nu-
no je da se prilikom izbora vrste i mere kazni za konkretno krivino delo, uvaavaju
i njene etike dimenzije i vrednosti. To stoga, to samo kaznu vezanu za pravdu i
pravednost, ovek moe primiti kao opravdani drutveni prekor za uinjeno delo,
i samo u tim uslovima mogue je ostvarivanje socijalne funkcije kazne na drutve-
nom i individualnom nivou, tj. samo takva kazna moe vaspitno delovati na samog
uinioca i na druge gradjane da ne ine krivina dela.18
Uz krivino materijalno, i krivino procesno zakonodavstvo je ne samo nezao-
bilazan, ve i izuzetno znaajan instrument suprotstavljanja kriminalitetu. I u teoriji
drutvenoj opasnosti uinjenog dela kao i linosti njegovog uinioca. Jovaevi D., Odmeravanje
kazne u krivinom pravu, Institut za uporedno pravo, Beograd, 2004, vol. 31, br. 13, str. 530.
13 Ignjatovi ., Kriminologija, Beograd, 2007, str. 193.
14 Sam uinak generalne prevencije putem kazne ostvaruje se na vie naina. Gradjani se uzdra-
vaju da ine krivina dela zbog straha od kazne, ali i zbog efikasnosti poretka i kazne kao teke
prinudne mere i difamantnog akta. Ili D., Smrtna kazna i prevencija, www.sirius.rs/clanci/dra-
gan_ilic/smrtna.html Postavljeno na Sajt 16.12.2001.
15 Stojanovi Z., Krivino zakonodavstvo i teki oblici kriminaliteta, Teki oblici kriminala, Institut za
kriminoloka i socioloka istraivanja i Via kola unutranjih poslova, Beograd, 2004, str. 35.
16 Simeunovi Pati B., Stevanovi Z., Savremene kriminoloke koncepcije i njihov praktini znaaj
za kontrolu kriminaliteta, Beograd, 2007, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beo-
grad, 2007, str. 397.
17 ire: Stojanovi Z., Generalna prevencija i zatitna funkcija krivinog prava, Anali Pravnog fakul-
teta u Beogradu, 1994, vol. 42, br. 12, str. 220229.
18 Ili D., ibidem.
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 211

i u praksi nesporna je kako njihova funkcionalna povezanost, tako i injenica da od

kvaliteta zakonske norme, njene adekvatne primene i stepena zloupotrebe prava,
u ne malom, zavisi i stepen uticaja ovog zakonodavstva na uspenost ostvarivanja
ciljeva kriminalne politike uopte.19 Ovakva kauzalna povezanost izmeu krivino-
procesnog zakonodavstva i kriminalne politike posebno dolazi do izraaja kod te-
kih oblika kriminaliteta. Ovo iz razloga to je upravo kod ovih oblika kriminaliteta
nesporna nunost, neophodnost i opravdanost to efikasnije primene mera krivine
prinude. Ovde, kao i uopte, samo efikasna primena mera krivine prinude je in-
strument uspenog suprotstavljanja kriminalitetu i kao takva odgovara ciljevima i
generalne i specijalne prevencije.20

KRIVINOPRAVNO DELO TRGOVINE LJUDIMA U

ZAKONODAVSTVU REPUBLIKE SRBIJE I PREVENTIVNI
ASPEKTI NJEGOVOG NORMIRANJA
Meu deliktima organizovanog kriminala, zloin trgovine ljudima izdvaja se ne
samo po visini ostvarene nelegalne dobiti, ve i kao drastian oblik krenja ljudskih
prava. Njegova priroda, mnotvo i sloenost uzroka, faktora i okolnosti koje mu po-
goduju, raznolikost pojavnih oblika, nedovoljan stepen svesti o postojanju proble-
ma, uz neprimerene i nedovoljno usklaene krivine i druge relevantne propise,21
uslovljavaju nedovoljnu efikasnost konvencionalnih mera spreavanja i suzbijanja.22
Istovremeno, ve je svima jasno da suprotstavljanje najopasnijim vidovima krimina-
liteta, nije vie pitanje koje se tie samo pojedinane drave.23
Saglasno reenom, u nastojanjima da izmeni surovu realnost raznovrsne ek-
sploatacije i porobljavanja ljudi, ira drutvena zajednica, ukljuujui i meunarodne
institucije, sve ee i organizovanije inicira, osmiljava, pokree i sprovodi razliite
aktivnosti i mere usmerene ka spreavanju i suzbijanju trgovine ljudima. Koliki se
znaaj pridaje potrebi iznalaenja efikasnih mehanizama spreavanja ovog krivinog

19 Dobro je poznato i nesporno da preventivna funkcija zakonske norme nije toliko u njenoj strogosti,
koliko u neminovnosti njene primene na svako lice u sluajevima kada su ispunjeni za to propi-
sani zakonski uslovi. Bejatovi S., Krivinoprocesno zakonodavstvo kao instrument suprotstavljanja
kriminalitetu, Teki oblici kriminala, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja i Via kola
unutranjih poslova, Beograd, 2004, str. 45.
20 Nasuprot, neefikasna primena mera krivine prinude suprotna je ciljevima i generalne i spe-
cijalne prevencije, i kao takva ohrabruje potencijalne izvrioce krivinih dela i izaziva, sasvim
opravdano, i nezadovoljstvo javnosti. Bejatovi S., ibid, str. 45 i 46.
21 Neprimerena pravna regulativa uzrokuje i uzrokovae, ne samo smanjenu efikasnost u sprea-
vanju i suzbijanju zloina trgovine ljudima, ve e, u uslovima nerazumevanja ukupne situacije
njegovog odvijanja, doprineti novom krenju ljudskih prava rtava. Regionalna norma za obuku
policije u suzbijanju trgovine ljudima u jugoistonoj Evropi, International Centre for Migration
Policy Development, Vienna, 2003, str. 35.
22 irok spektar uzroka i uslova nastanka i razvoja trgovine ljudima i njihova multimanifestnost,
nuno zahtevaju korienje razliitih mera prevencije. ire: Mijalkovi S., Suprotstavljanje trgovi-
ni ljudima i krijumarenju migranata, Beograd, 2009, str. 283337.
23 Ignjatovi ., Suzbijanje najteih oblika kriminala u uslovima tranzicije i nesigurnosti, Teki oblici
kriminala, Beograd, 2004, str. 27.
212 Milan arkovi

dela, a u cilju spreavanja sistematskog krenja elementarnih ljuskih prava i sloboda,

pruanja pomoi i zatite rtvama trgovine, ali i otkrivanju i kanjavanju njegovih
izvrilaca, vidljivo je i po brojnim propisima koji treba to da omogue. Tako je npr. i
u lanu 11. Konvencije UN protiv transnacionalnog organiziranog kriminala (u da-
ljem tekstu Konvencija UN)24 istaknuto da e svaka drava potpisnica za izvrenje
krivinog dela utvrenog l. 5, 6, 8. i 23. ove Konvencije predvideti sankcije koje e
uzeti u obzir teinu dela. Drava potpisnica trudie se da obezbedi da se diskreciona
pravna ovlaenja predviena domaim zakonima (a koja se odnose na gonjenje
lica za krivina dela obuhvaena ovom Konvencijom), vre tako da se postigne to
vii stepen efikasnosti primene zakonskih mera u odnosu na takva dela. Posebno je
naglaeno da e se pritom voditi rauna o potrebi da se sprei injenje pomenutih
krivinih dela.25
Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima (u daljem tekstu
Konvencija SE), takoe naglaava da e svaka lanica doneti zakonodavne ili druge
mere koje su potrebne da se obezbedi da se krivina dela iz lanova 18. do 21. ka-
njavaju sankcijama koje su efikasne, srazmerne i koje odvraaju od vrenja krivi-
nog dela.26
Gledano u kontekstu obaveza preuzetih potpisivanjem, a potom i ratifikacijom
pomenutih meunarodnih dokumenata, ne udi to to su i u domaem krivinom
zakonodavstvu sve zastupljenije dopune i izmene propisa kojima se, pored ostalog,
nastoje ostvariti preduslovi sveobuhvatnijeg i efikasnijeg suprotstavljanja trgovini
ljudima. Nema sumnje da oni podrazumevaju i propisivanje sankcija primerenijih
teini izvrenog krivinog dela. Kao i za druge teke oblike kriminaliteta, znaajno
je da prilikom definisanja krivinog dela trgovine ljudima svi njegovi pojavni oblici
budu identifikovani i obuhvaeni biem dela, uz to veu diferencijaciju i propisiva-
nje kvalifikovanih oblika.27
Geneza inkriminacije uvedene u nacionalno zakonodavstvo Zakonom o izme-
nama i dopunama Krivinog Zakona Republike Srbije iz 2003. godine,28 vezuje se
za potpisivanje i ratifikaciju Protokola UN za prevenciju, suzbijanje i kanjavanje
24 U nacionalno zakonodavstvo uvedena je 2001. godine Zakonom o potvrivanju Konvencije
Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Dopunskih protokola, od
22.6.2001. Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, br. 6/2001.
25 Analiza razliitih oblika trgovine ljudima i brojnih osobenosti prisutnih u fazi pronalaenja
potencijalnih rtava, odnosno onih koje prate njihovo transportovanje, smetaj i eksploataciju,
ukazuje na potrebu, nunost i celishodnost preventivnog postupanja policijskih slubenika
i primenu proaktivnih metoda rada. Drugim reima, policijski slubenici ne smeju ekati i
otkrivanje zloina trgovine ljudima prepustiti sticaju okolnosti i sluaju. Jedini pravi odgovor
je sistematsko prikupljanje operativnih informacija koje e omoguiti kako otkrivanje izvrenog
krivinog dela, njegovih izvrilaca i rtava, tako i blagovremeno presecanje planirane kriminalne
aktivnosti i spasavanje potencijalnih rtava.
26 Konvencija je usvojena u Varavi 16.V. 2005, a u na pravni sistem uvedena 18.03.2009. Slubeni
glasnik, br. 19/2009.
27 To znai, da samo zakonodavac moe odluititi da neku tipinu oteavajuu okolnost, zbog koje
delo uvek u konkretnom sluaju dobija tei vid, podigne na rang obeleja bia krivinog dela,
tj. da joj d karakter kvalifikatorne okolnosti. Stojanovi Z., Krivino zakonodavstvo i teki oblici
kriminaliteta, Teki oblici kriminalna, Beograd, 2004, str. 37.
28 Slubeni glasnik RS, br. 39/2003.
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 213

trgovine ljudima, naroito enama i decom (dopunjujui Konvencije UN protiv

meunarodnog organizovanog kriminala poznatiji kao Palermo Protokol), kao
i uvaavanje preporuka sadranih u odredbama Preporuka principa i smernica o
ljudskim pravima i trgovini ljudima, Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za
ljudska prava.29
lanom 111b. KZ RS, stavom 1. predviena je odgovornost za onoga ko si-
lom ili pretnjom, dovoenjem u zabludu ili odravanjem u zabludi, zloupotrebom
ovlaenja, poverenja, odnosa zavisnosti ili tekih prilika drugoga: vrbuje, prevozi,
prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u predaji ili prodaji, sakriva ili dri
drugo lice, a u cilju sticanja neke koristi, eksploatacije njegovog rada, vrenja kri-
minalne delatnosti, prostitucije ili prosjaenja, upotrebe u pornografske svrhe, radi
oduzimanja dela tela za presaivanje ili radi korienja u oruanim sukobima. Za
navedena ponaanja zakonodavac je predvideo kaznu zatvora od jedne do deset
godina. Ista kazna propisana je i u stavu 4, za delo iz stava 1. koje je uinjeno prema
licu koje nije navrilo 14 godina, i kada uinilac nije upotrebio silu, pretnju ili neki
od drugih navedenih naina izvrenja.
Stav 2. predvia vei broj alternativno datih kvalifikatornih okolnosti, kao i
stroije kanjavanje (zatvorom najmanje tri godine), ako je delo iz stava 1. lana
uinjeno prema vie lica, otmicom, prilikom vrenja slubene dunosti, u okviru
kriminalne organizacije, na naroito svirep ili na naroito poniavajui nain ili je
nastupila teka telesna povreda.
Najtei oblik, koji predvia i mogunost najstroeg kanjavanja uinioca
(zatvorom od najmanje pet godina), vezuje se za sluajeve u kojima je delo iz stava
1. uinjeno prema maloletnom licu, odnosno one u kojima je nastupila smrt otee-
nog lica.30
Kao aktivni subjekt meunarodnih odnosa, u nastojanju da praksu postupanja
u suprotstavljanju zloinu trgovine ljudima uini to efikasnijim i uskladi postupan-
je nadlenih nacionalnih institucija (dravnih i nedravnih) sa naporima koji se po
tom pitanju ulau na meunarodnom planu, naa drava je u preciziranju elemenata
krivinog dela trgovine ljudima, kao polazinu osnovu imala, i umnogome pres-
likala odredbe sadrane u Palermo Protokolu. Uprkos tome, bie krivinog dela
trgovine ljudima definisano lanom 111b Krivinog zakona Republike Srbije sadri
i takve elemente koji ukazuju na nedovoljno razumevanje sutine ovog zloina,31
29 U okviru etvrte smernice, naglaeno je da drave treba da razmotre menjanje ili usvajanje na-
cionalnog zakonodavstva u skladu sa meunarodnim standardima, da se krivino delo trgovi-
ne ljudima jasno definie, da se daju detaljna uputstva o raznovrsnim kanjivim elementima u
nacionalnom zakonu, kao i da sve radnje sadrane u definicijima trgovine ljudima, kao to su
duniko ropstvo, prisilni rad, ili prisilna prostitucija treba da budu krivino gonjene. Preporuke
principa i smernica o ljudskim pravima i trgovini ljudima, Ujedinjene nacije, Visoki komesarijat za
ljudska prava 2002, str. 13.
30 S pravom se zapaa i istie nedoslednost kod propisivanja sankcija za tei oblik koji se vezuje za
smrt rtve. To stoga to je krivino delo trgovine ljudima po svojim obelejima slino otmici, a
kod nje je za sluaj da je oteto lice izgubilo ivot propisana kazna zatvora od najmanje dvanaest
godina, a predviena je i mogunost izricanja kazne zatvora od etrdeset godina. Lazarevi LJ.,
ibid. str. 226.
31 I u Strategiji borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji koju je Vlada Republike Srbije
donela 7. decembra 2006. godine, naglaeno je da je lan 111b KZ RS konzumirao ne samo
sluajeve trgovine ljudima, ve i njihovo krijumarenje.
214 Milan arkovi

to jest, na nedovoljno precizno definisanje poloaja i situacije rtve i njeno razliko-

vanje u odnosu na ilegalne migrante.32 S druge strane, kaznena politika za krivino
delo trgovine ljudima je, uz nekoliko izuzetaka, prilino blaga. U toku 2005. godine
zavreno je nekoliko veih sudskih postupaka, ali su, naalost, glavni organizatori
ovog biznisa u Srbiji (ali i u regionu) jo uvek na slobodi i/ili u bekstvu. Uz to,
rtve trgovine ljudima se suoavaju sa sporou sudova u graanskim postupcima
za naknadu tete. 33
Uoena odstupanja od principa proklamovanih meunarodnim konvencija-
ma bila su povod drugaijeg normativnog odreenja bia krivinog dela trgovine
ljudima u Krivinom zakoniku Republike Srbije,34 a delom i propisivanja stroijih
sankcija.35 U okviru Glave 34, kojom su obuhvaena krivina dela protiv ovenosti
i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, u lanu 388, koji predvia kri-
vino delo trgovine ljudima, predviena je odgovornost za onoga ko silom ili pret-
njom, dovoenjem u zabludu ili odravanjem u zabludi, zloupotrebom ovlaenja,
poverenja, odnosa zavisnosti, tekih prilika drugog, zadravanjem linih isprava ili
davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje,
prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili dri drugo lice, a u cilju eksploataci-
je njegovog rada, prinudnog rada, vrenja krivinih dela, prostitucije ili druge vrste
seksualne eksploatacije, prosjaenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja
ropskog ili njemu slinog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi kori-
enja u oruanim sukobima. Za ovaj, osnovni, oblik dela propisana je kazna zatvo-
ra od dve do deset godina.
Zakonodavno reenje koje je u pogledu lica mlaih od 14 godina (dece) sadrao
lan 111b. stav 4. KZ RS, Krivini zakonik proirio je (u skladu sa odredbama Pa-
lermo protokola) na maloletna lica (lica mlaa od 18 godina).36 Saglasno tome,
lanom 388. u stavu 2. propisano je da e se kaznom propisanom za delo iz stava
1. ovog lana koje je uinjeno prema maloletnom licu uinilac kazniti i kada nije
upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih naina izvrenja. Za sluaj u kom
32 ire: arkovi M., Zloin trgovine ljudima u krivinom zakonodavstvu Republike Srbije, Stanje
kriminaliteta i pravna sredstva reagovanja, Beograd, 2007, str. 242 do 254
33 Astra, Dvogodinji izvetaj 2006/2007, str. 8. Sline ocene sadrane su i u izvetaju Dravnog se-
kretarijata Sjedininjenih Amerikih Drava o trgovini ljudima za 2005. godinu (Trafficking in Per-
sons Report, United States Department of State) koji se odnosi na Republiku Srbiju. U njemu se
navodi da su nezadovoljavajue presude u predmetima trgovine ljudima, neefikasnost pravosua
i neodgovarajua zatita rtava oteavali napore koji su injeni protiv trgovine ljudima. Ukupno
gledajui, sudstvo nije postupalo u predmetima trgovine ljudima sa ozbiljnou koju takvi pred-
meti zasluuju, a u nekim sluajevima nije pokazano ni dovoljno razumevanja za rtve trgovine
ljudima.
34 Slubeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005, 107/2005.
35 U osvrtu na izmene u krivinom zakonodavstvu iz 2005. godine istie se i to da je karakteristino
da su kazne poveavane i kod nekih krivinih dela kod kojih je to bilo uinjeno ranijim izmena-
ma. Sa ovim u vezi, postavlja se i pitanje da li to znai da je dolo do poveanja ovih krivinih
dela uprkos pootravanju propisane kazne, to bi znailo da to nije imalo uticaja na vrenje ovih
dela, ili je, pak, re o uverenju zakonodavca da ranije propisane kazne, koje su, inae, veoma stro-
ge, ne odgovaraju drutvenoj opasnosti ovih dela, pa ih treba pootriti. Lazarevi LJ., ibid, 225.
36 Detetom se smatra lice koje nije navrilo etrnaest godina. Maloletnikom se smatra lice koje je
navrilo etrnaest godina, a nije navrilo osamnaest godina. Maloletnim licem smatra se lice koje
nije navrilo osamnaest godina l. 112. KZ RS.
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 215

je pri izvrenju dela prema maloletnom licu uinilac upotrebio silu, pretnju ili neki
drugi od navedenih naina izvrenja, zakonodavac je propisao posebni minimum
zapreene kazne od tri godine zatvora.37 Kvalifikovani oblik krivinog dela trgovine
ljudima, predvien u stavu 4. vezuje se za one situacije dela iz st. 1. i 3. u kojima je
nastupila teka telesna povreda nekog lica (uinilac e se kazniti zatvorom od tri do
petnaest godina). Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana nastupila smrt jednog ili
vie lica, uinilac e se kazniti zatvorom od najmanje deset godina (stav 5.) Kazna
zatvora od najmanje pet godina propisana je za sluaj da se uinilac bavi vrenjem
krivinog dela iz st. 1. do 3, odnosno da je delo izvreno od strane organizovane
kriminalne grupe.38
lanom 389. Krivinog zakonika Republike Srbije, kao posebno krivino delo
izdvojena je trgovina decom radi usvojenja. U okviru ovog propisa predviena je
odgovornost: za onoga ko oduzme lice koje nije navrilo etrnaest godina radi nje-
govog usvojenja protivno vaeim propisima, za onoga ko usvoji takvo lice ili po-
sreduje u takvom usvojenju ili ko u tom cilju kupi, proda ili preda drugom lice koje
nije navrilo etrnaest godina ili ga prevozi, obezbeuje mu smetaj ili ga prikriva.
Za ovo krivino delo propisana je kazna zatvora od jedne do pet godina. Za kvalif-
kovani oblik krivinog dela iz lana 389. (ko se bavi vrenjem delatnosti iz stava 1.
ovog lana ili je delo izvreno na organizovan nain od strane vie lica), stavom 2.
predviena je kazna zatvora od najmanje tri godine.39
Reenost dravnih organa Republike Srbije da se to efikasnije suprotstavi zloi-
nu trgovine ljudima manifestovana je na normativnom planu i u okviru izmena Kri-
vinog zakonika koje je Narodna Skuptina Republike Srbije usvojila 31.08.2009.40
37 I u odredbi lana 111b i l. 388, sadrano je isto reenje u pogledu maksimuma sankcije za ovaj
oblik krivinog dela trgovine ljudima (opti maksimum kazne zatvora). Gledano kroz prizmu
vaeih propisa, to je za lan 111b petnaest godina (prema KZ SRJ vaeem na teritoriji Republi-
ke Srbije 2003. godine), odnosno dvadeset godina za ovaj posebni oblik dela predvien u l. 388
( prema Krivinom zakoniku Republike Srbije).
38 Uz izmene u delu koji se tie propisivanja kazni za izvrena dela, zakonodavac je bitno dru-
gaije postavio i kvalifikatorne okolnosti dela trgovine ljudima (izostavio je one koje se odno-
se na krivina dela uinjena prema vie lica, otmicom, prilikom vrenja slubene dunosti, u
okviru kriminalne organizacije, na naroito svirep ili na naroito poniavajui nain), ali i snizio
posebni minimum propisan za sluaj da je delo iz stava 1. izvreno nad maloletnim licem (sa pet
na tri godine zatvora).
39 U Izvetaju o trgovini ljudima za 2007. godinu, Dravni sekretarijat SAD ocenjuje da vlada Srbije
ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za iskorenjivanje trgovine ljudima, ali preduzi-
mna znaajne napore u tom pravcu. U tom kontekstu navodi se da je vlada usvojila sveobuhvat-
nu nacionalnu strategiju, ojaala preventivne mere i nastavila da sprovodi obuku na nacionalnom
i na lokalnom nivou, ali da bi trebalo da bude otra u krivinom gonjenju poinilaca i obezbedi
da im bude izreena zatvorska kazna u skladu sa gnusnom prirodom poinjenog krivinog dela.
Drugim reima, Vlada Srbije je nastavila sa naporima da aktivno istrai sluajeve trgovine ljudi-
ma tokom prole godine, iako su kazne koje su dosudjivane za ovo krivino delo i dalje niske.
40 Slubeni glasnik br. 72/2009. Izmene Krivinog zakonika Republike Srbije su od sutinske va-
nosti, pre svega za kaznenu politiku, jer je dosadanjom analizom utvreno da je ona izuzetno
blaga i da ne obavlja svoju najvaniju funkciju, a to je generalna prevencija. Iz izjave dravnog
sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena date Tanjugu 29. juni 2009. I pogled sa strane,
rezultirao je slinim konstatacijama. Kazne u Srbiji su i dalje blage u mnogim sluajevima, i ne
slue odvraanju trgovaca od vrenja ove aktivnosti. Srbiji se, pored ostalog, preporuuje usva-
216 Milan arkovi

Gledano sa aspekta krivino pravne prevencije zloina trgovine ljudima, posebno

su znaajne izmene nacionalnog krivinog zakonodavstva u pogledu odgovornosti
onoga ko zna ili je mogao znati da je lice rtva trgovine ljudima, pa iskoristi njen
poloaj ili drugome omogui iskoriavanje njenog poloaja radi eksploatacije pred-
viene stavom 1. lana 388. Izvrilac ovog oblika zloina trgovine ljudima kaznie
se zatvorom od est meseci do pet godina (l. 388. st. 8.) Ako je delo iz stava 8. ovog
lana uinjeno prema licu za koje je uinilac znao ili je mogao znati da je maloletno,
uinilac e se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina (l. 388. st. 9.).41
Efikasnijem progonu trgovaca ljudima, a time i prevenciji zloina trgovine
ljudima doprinee i odredba sadrana u stavu 10. lana 388, koja propisuje da pri-
stanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje ropskog ili njemu slinog odnosa
iz stava 1. ovog lana ne utie na postojanje krivinog dela iz st. 1, 2. i 6. ovog
lana.
Istovremeno, izmenama iz 2009. poveani su i posebni minimum (sa dve na
tri godine zatvora) i posebni maksimum (sa deset na dvanaest godina zatvora) za
osnovni oblik krivinog dela trgovine ljudima iz lana 388. st. 1. Uz zadravanje
apsolutnog maksimuma, posebni minimum povean je sa tri na pet godina za slu-
aj da je osnovni oblik dela izvren prema maloletnom licu (l. 388. st. 3). Iako je
poveao posebni minimum, sa tri na pet godina, za sluaj da je usled dela iz l. 388.
st. 1 i st. 3. nastupila teka telesna povreda, zakonodavac je propustio priliku da
otkloni neloginost koja se ogleda u definisanju posebnog maksimuma na nivou
od petnaest godina i za sluaj da je delo izvreno prema maloletnom licu (to stoga
to za sluaj da je osnovni oblik dela izvren prema maloletnom licu zakonodavac
uopte nije limitirao posebni maksimum, ve je prihvatio opti maksimum od dva-
deset godina). Nadalje, sankcija od najmanje pet godina predviena u lanu 388. st.
6 za sluaj da je delo izvreno od strane organizovane grupe, izmenama KZ iz 2009.
godine predviena je za sluaj da je delo izvreno od strane grupe, dok je za sluaj
da je u pitanju organizovana kriminalna grupa najmanja propisana kazna poveana
na nivo od deset godina.42

janje izmena i dopuna Krivinog zakonika, kako bi se poveale minimalne kazne za trgovinu
ljudima, ali i poboljanje preventivnih napora (ukljuujui i one kojima e se smanjiti potranja
za komercijalnim seksualnim uslugama). Izvetaj Dravnog sekretarijata SAD o trgovini ljudima
za 2008. god.
41 Ovim izmenama izalo se u susret i obavezi sadranoj u lanu 19. Konvencije SE, kojom je pred-
viena kriminalizacija korienja usluga rtve. Nema sumnje da e se ovim uticati i na obeshra-
brivanje tranje koja podstie sve oblike eksploatacije ljudi, a posebno ena i dece, i dovodi do
trgovine ljudima (l. 16. Konvencije SE).
42 Ovim je, iako ne u potpunosti, uvaena obaveza sadrana u lanu 24 Konvencije SE, kojim je
predvia da e svaka lanica obezbediti da se sledee okolnosti smatraju oteavajuim okolno-
stima prilikom odreivanja kazne za: krivina dela kojima se namerno ili zbog tekog nemara
ugroava ivot rtve; krivina delo protiv deteta; krivina dela koja je izvrio dravni funkcioner
u vrenju svojih dunosti; krivina dela izvrena u okviru zloinake organizacije. Smernice ove
vrste sadrane su i u Preporukama principa i smernica o ljudskim pravima i trgovini ljudima,
Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava: Gde je to mogue, legislativa treba
da predvidi dodatne kazne za lica proglaena krivim za trgovinu ljudima u oteanim okolno-
stima ukljuujui dela trgovine decom ili dela koja su poinili dravni slubenici ili bili u njima
sauesnici. (Smernica 4: Obezbeenje adekvatnog pravnog okvira).
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 217

Odredbe lan 388. st 8. i 9. koje predviaju odgovornost za korisnike usluga

rtava trgovine ljudima s razlogom se mogu prihvatiti kao znaajan iskorak u po-
dizanju nivoa efikasnosti normativnog odgovora na zloin trgovine ljudima. Ipak,
iako nema sumnje da e se ovim uticati i na obeshrabrivanje tranje, koja podstie
sve oblike eksploatacije ljudi, postavlja se pitanje da li je ovom prilikom moglo da
se uini i neto vie. Najpre, moda je trebalo napraviti razliku u pogledu visine
propisane kazne za sluaj da je uinilac znao da je re o rtvi trgovine ljudima i to
zloupotrebio i iskoristio takav njen poloaj (ili drugome omoguio da to uradi), od
sluaj kada to nije znao, a mogao je znati.
Ovu logiku zakonodavac je sledio kod brojnih krivinih dela kod kojih je, kao
uslov postojanja dela i odgovornosti uinioca, predvideo i to da je uinilac znao,43
odnosno da je mogao (ali i bio duan) da zna izvesnu okolnost. Istovremeno, i po
pravilu, zakonodavac ovo razlikovanje korisiti prilikom diferenciranja dva oblika
istog krivinog dela, (teeg kada je uinilac znao i lakeg kada je mogao i
bio duan da zna).44 Kod pojedinih krivinih dela radi diferencijacije koristi se i
formulacija zna/znao za tei oblik (za koji je zapreena i tea kazna), dok se kod lak-
eg oblika predvia da je delo uinjeno iz nehata (tada se propisuje i blaa kazna).45
Samo izuzetno, tanije samo u kod krivinog dela prikrivanja iz l. 221. st. 3 zako-
nodavac u sluaju alternativno postavljenih uslova ove vrste predvia istu sankciju,46
odnosno pravnu posledicu (kod krivinog dela krijumarenje iz l. 230 st. 4. pre-
vozno ili drugo sredstvo ija su tajna ili skrovita mesta iskoriena za prenos robe
koja je predmet dela iz stava 1. ovog lana ili koje je namenjeno za izvrenje tih
krivinih dela oduzee se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio
duan da zna, itd).
ini se da je unapreenje normativnog odgovora mogue, pa i nuno, kod po-
jedinih oblika eksploatacije rtava trgovine ljudima, posebno onih koji se vezuju za
eksploataciju kroz prinudnu prostituciju. Ovo posebno za sluaj da je navodni ko-
risnik usluga u stvari uinilac krivinog dela koji je znao da je lice rtva trgovine
ljudima, pa je nad njom izvrio obljubu ili sa njom izjednaen in.
U vezi sa ovim, korisno bi bilo osvrnuti se na argumenatciju koja se iznosi po-
vodom propisivanja razliitih kazni za krivina dela silovanja i obljube nad nemo-
nim licem. Kritici su podvrgnuta zakonska reenja prisutna u odredbama koje su
43 Kod pojedinh krivinih dela izriito se trai da je uinilac neto znao, te i nema krivinog dela
u sluaju ako uinilac nije znao, ali je npr. mogao znati ili mogao i bio duan da zna (npr. kod
krivinih dela dvobranost iz l. 187. st. 2; izdavanje eka i korienje platnih kartica bez pokria
iz l. 228; falsifikovanje novca iz l. 223. st. 4; protivzakonito omoguavanje vrenja odreenih
poziva, funkcija, dunosti, poslova i delatnosti iz l. 341; neovlaena proizvodnja i stavljanje u
promet opojnih droga iz l. 246 st. 6).
44 Primera radi, to je uradio kod: krivinog dela prikrivanja iz l. 221 st. 1 (ko stvar za koju zna da
je pribavljena krivinim delom ili ono to je za nju dobijeno (...) pribavlja kaznie se novanom
kaznom ili zatvorom do tri godine) i dela iz st. 2. (...), a mogao je i bio duan da zna da je stvar
pribavljena krivinim delom, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine).
45 Npr. kod krivinih dela: prenoenje infekcije HIV virusom iz l. 250; nesavesno vrenje nadzora
nad javnim saobraajem iz l. 295; odavanje dravne tajne iz l. 316 itd.
46 Ko zahteva naknadu za povraaj stvari za koje zna ili je mogao ili bio duan da zna da su pribav-
ljene krivinim delom (...), kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
218 Milan arkovi

bile na snazi 2005. godine, a koja nisu uvaavala potrebu posebne pravne zatite
posebno ranjivih lica. Naime, u lanu 178. KZ RS odreeno je bie krivinog dela
silovanja, a u sledeem, 179. lanu, odreeno je bie krivinog dela obljube nad ne-
monim licem. Dva krivina dela se ne razlikuju po radnji izvrenja dela, ve pre
svega po linim svojstvima oteenih. Tako, oba lana navode istu radnju izvrenja
dela, i to obljubu ili sa njom izjednaen in, ali propisuju razliite kazne za uini-
oce. Ukoliko je, na primer, re o osnovnom obliku silovanja, zapreena je zatvorska
kazna od dve do deset godina (nakon izmena iz 2009. od tri do dvanaest godina), a
ako je u pitanju obljuba nad duevno obolelim licem, licem sa zaostalim duevnim
razvojem, licem sa duevnim poremeajima, kao i nemonim licem, odnosno licem
koje zbog svog stanja nije sposobno za otpor zapreena je nia zatvorska kazna, od
jedne do deset godina (nakon izmena iz 2009. od dve do deset godina). Slino tome,
ako je usled obljube ili sa njom izjednaenim inom nastupila teka telesna povreda
nemonog lica ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito svirep ili
poniavajui nain ili je uinjeno prema nemonom licu koje je maloletno ili je za
posledicu imalo trudnou nemonog lica, odredbama vaeim do izmena iz 2009,
zapreena je kazna od dve do dvanaest godina zatvora. Ukoliko je delo izvreno nad
licem koje nije nemono, a praeno je istim kvalifikatornim okolnostima, zapreena
je kazna od tri do petnaest godina zatvora.47 Nakon izmena iz 2009. i za krivino
delo obljube nad nemonim licem i za silovanje, ukoliko ih prate iste kvalifikatorne
okolnosti zapreena je ista kazna od pet do petnaest godina zatvora.
Nema dileme da su iznete opaske i kritike vrlo razlone. Sa tim u vezi, postavlja
se i pitanje zato se u povoljniji poloaj dovodi uinilac krivinog dela koji zna da je
neka osoba rtva trgovine ljudima (to je postala, kako to zakonodavac kae, nakon
upotrebe sile, pretnje (...) realno, to znai nakon zloupotreba poverenja, prevara,
pretnji, otmica, fizikog kanjavanja i torture, prinudnog konzumiranja alkohola i
psihoaktivnih supstanci i sl.), pa takav njen poloaj zloupotrebi ili omogui drugo-
me da to uradi. rtva je, u najmanju ruku nemono lice pa bi i sankcije za tobonje
korisnike usluga rtva trgovine ljudima koje su gurnute u prinudnu prostituciju,
morale, u najmanju ruku, biti identine onima koje su zapreene za delo obljube
nad nemonim licem.
Kada je re o krivinom delu trgovine decom radi usvojenja, izmene uvedene u
krivino zakonodavstvo 2009. godine, ogledaju se u proirenju zatite na lica staro-
sti do esnaest godina (u do tada vaeim propisima ovu vrstu zatite imale su samo
osobe starosti do etrnaest godina). Odredbe koje su izraz pootravanja kaznene re-
akcije vezuju se za sluaj da je krivino delo izvreno od strane organizovane grupe.
Umesto kaznom od najmanje tri godine, izvrilac ovog oblika e se kazniti zatvo-
rom od najmanje pet godina (l. 389. st. 3). Stroe kanjavanje (kaznom zatvora od
najmanje tri godine), izmenama je uvedeno za sluaj da je delo izvreno od strane
grupe (l. 389. st. 2).

47 Zakonodavac, tako, stoji na stanovitu da su krivina dela izvrena obljubom nad nemonim
licima manje drutveno opasna od istih takvih dela izvrenih nad drugim licima. Takvom diskri-
minatorskom kaznenom politikom izraava se nedvosmislen stav zakonodavca da su lina dobra
nemonih lica, pre svega njihov fiziki integritet i dostojanstvo linosti, manje vana, te saglasno
tome, i slabije zatiena od linih dobara drugih lica. Prevencija i zatita od nasilja u porodici,
izvetaj, grupa autora, Praxis, Beograd, oktobar 2008. str. 40.
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 219

Moe se rei da su reenja prisutna u vaeem domaem zakonodavstvu u

pogledu krivinog dela trgovine ljudima u saglasju sa preporuenim principima o
istraivanju i krivinom gonjenju zloina trgovine ljudima. Sadraju izmena pris-
utnih u novim inkriminacijama, nesumnjivo su doprinele i aktivnosti sprovedene
u skladu sa stavom kojim se naglaava da uspene i realne strategije suprotstavlja-
nja kriminalitetu moraju da budu zasnovane na tanim i aktuelnim informacijama,
iskustvima i analizi. Isto se moe zakljuiti i u pogledu sankcija.48 Ipak, iako poznaje
srazmerno vee kazne za lica proglaena krivim za trgovinu ljudima u oteanim
okolnostima, ukljuujui i dela trgovine decom, aktuelno krivino zakonodavstvo
i dalje ne predvia stroe sankcije za one oblike krivinih dela trgovine ljudima u
kojima se kao uinioci pojavljuju slubena lica.49
Koliki znaaj se u domaem zakonodavstvu pridaje iznalaenju reenja za ade-
kvatnije kanjavanje izvrilaca krivinih dela uopte, pa i onih koji su izvrili krivi-
no delo trgovine ljudima, vidljivo je i u izmenama odredbi o granicama ublaavanja
kazne zatvora. Pre svega, zakonodavac je uveo novo ogranienje ukoliko je za kri-
vino delo, kao najmanja mera kazne, propisan zatvor u trajanju od deset ili vie
godina. U tom sluaju kazna se moe ublaiti samo do sedam godina zatvora (l. 57.
st. 1. ta. 1). I u ovako pootrenim uslovima za ublaavanje kazne, zakonodavac je
iskljuio mogunost ublaavanja kazne za sluaj brojnih krivinih dela, pa i za sluaj
izvrenja krivinog dela trgovine ljudima (l. 57. st. 2.).
U funkciji poveanja efikasnosti mera koje nadleni dravni organi Republike
Srbije preduzimaju na planu spreavanja i suzbijanja trgovine ljudima su i brojne
odredbe sadrane u Zakoniku o krivinom postupku,50 Zakonu o programu zatite
uesnika u krivinom postupku51 Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz kri-
vinog dela.52
Tako je u okviru glave XXIXa koja sadri posebne odredbe o postupku za kri-
vina dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teka krivina dela,
u druga izuzetno teka krivina dela, i ako nisu rezultat delovanja organizovane kri-
48 Hteli mi to ili ne, priznali ili ne, danas su oi javnosti, kad je u pitanju stanje kriminaliteta u naoj
zemlji, esto uperene u krivino zakonodavstvo. Ono se ocenjuje kao suvie blago i stimulativno
za potencijalne delinkvente i zahteva se i otrija politika kanjavanja. Ono to, meutim, pred-
stavlja skoro nereiv problem, je odreivanje prave mere u odnosu na to kakve su realne mogu-
nosti krivinog zakonodavstva u ostvarenju njegove protektivne funkcije. Sa ovim u vezi valja
istai da je velika zabluda, a i veliki kriminalno-politiki promaaj, kada se problem kriminaliteta
nastoji reiti jaanjem represije i izmenama krivinog zakonodavstva u tom smislu. Lazarevi LJ.,
ibid. str. 221.
49 U mnogim sluajevima pojedinci oklevaju da prijave trgovce ljudima jer nemaju poverenja u po-
liciju i sudski sistem. Ovi problemi se komplikuju kada su slubenici organa za sprovoenje zako-
na involvirani ili sauesnici u trgovini ljudima. Preporuke principa i smernica o ljudskim pravima
i trgovini ljudima, Ujedinjene nacije, Visoki komesarijat za ljudska prava 2002, str. 14. Upravo iz
tih razloga, gde je to mogue, legislativa treba da predvidi dodatne kazne za lica proglaena kri-
vim za trgovinu ljudima u oteanim okolnostima, ukljuujui dela trgovine decom, ali i dela koja
su uinili dravni slubenici. Ibid. str. 13.
50 Slubeni list SRJ, br. 70/2001 i 68/2002 i Slubeni glasnik RS, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005,
85/2005 dr. zakon, 49/2007, 20/2009 dr. zakon i 72/2009.
51 Slubeni glasnik RS, br. 85/2005.
52 Slubeni glasnik RS, br. 97/2008.
220 Milan arkovi

minalne grupe, spadaju i krivina dela: trgovina ljudima (lan 388. st. 1. do 6, 8. i 9.
Krivinog zakonika), i trgovina maloletnim licima radi usvojenja (lan 389. st. 1. i
2. Krivinog zakonika) l 504a st. 6 ZKP. Kao mere organa gonjenja za otkrivanje
i dokazivanje svih krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika navedene su: nadzor
i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije (l. 504e, 504 i 504z);
pruanje simulovanih poslovnih usluga i pruanje simulovanih pravnih poslova (l.
504i, 504j i 504k); kontrolisana isporuka (l 504l); automatsko raunarsko pretrai-
vanje linih i drugih sa njima povezanih podataka (l. 504lj). Kao posebne mere or-
gana gonjenja za otkrivanje i dokazivanje krivinih dela iz lana 504a stav 3. (samo
za organizovani kriminal) predviene su prikriveni islednik (l. 504m, 504n i 504nj);
svedok saradnik (l. 504o, 504p, 504r, 504s, 504t i 504). Efikasnosti postupaka koji
se vode za krivina dela trgovine ljudima umnogome e doprineti odredbe koje re-
guliu postupak izvoenja dokaza ispitivanjem svedoka (zatienih svedoka).53
Zakonom o programu zatite uesnika u krivinom postupku ureeni su uslo-
vi i postupak za pruanje zatite i pomoi uesnicima u krivinom postupku i njima
bliskim licima, koji su, usled davanja iskaza ili obavetenja znaajnih za dokazivanje
u krivinom postupku, izloeni opasnosti po ivot, zdravlje, fiziki integritet, slobo-
du ili imovinu, a bez tog iskaza ili obavetenja bilo bi znatno oteano ili nemogue
dokazivanje u krivinim postupcima za krivina dela protiv ustavnog ureenja i bez-
bednosti Republike Srbije, protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarod-
nim pravom, kao i za krivina dela organizovanog kriminala (l. 1 i l. 5). Izmenama
iz 2005. godine krivino delo trgovine ljudima svrstano je meu krivina dela protiv
ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom (do tada je bilo u
grupi krivinih dela protiv dostojanstva linosti i morala). Uz to, ovo delo neretko
ima odlike organizovanog kriminala
Kako je ve istaknuto, uvaavanje preporuka i smernica koje treba da unaprede
efikasnost suprotstavljanja zloinu trgovine ljudima, podrazumeva i takvu zakono-
davnu aktivnost koja e omoguiti zamrzavanje i konfiskovanje imovine pojedinaca
i pravnih lica ukljuenih u trgovinu ljudima (konfiskovanu imovinu, koliko god je
to mogue, treba koristiti za podrku i kompenzaciju rtvama trgovine ljudima).54
U Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, u lanu 2 istaknuto
je da se odredbe ovog zakona primenjuju za krivina dela: organizovanog krimi-
nala, ali i za brojna druga krivina dela, pa i krivina dela protiv ovenosti i dru-
gih dobara zatienih meunarodnim pravom (ukljuujui i trgovinu ljudima iz l.
53 Kada postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedoku ili njemu bliskim licima javnim svedoenjem
bili ugroeni ivot, telo, zdravlje, sloboda ili imovina veeg obima, a naroito kada se radi o kri-
vinim delima organizovanog kriminala, korupcije i drugim izuzetno tekim krivinim delima,
sud moe reenjem odobriti da se svedoku obezbede mere posebne zatite (zatieni svedok).
Mere posebne zatite svedoka obuhvataju ispitivanje svedoka pod uslovima i na nain koji obez-
beuju da se ne otkrije njegova istovetnost i mere fizikog obezbeenja svedoka u toku postupka
(lan 109a ZKP). Pritom, ispitivanje zatienog svedoka moe se obaviti na jedan ili vie sledeih
naina: iskljuenjem javnosti sa glavnog pretresa, prikrivanjem izgleda svedoka i svedoenjem
iz posebne prostorije uz promenu glasa i lika svedoka posredstvom tehnikih ureaja za prenos
zvuka i slike (l. 109v ZKP).
54 Preporuke principa i smernica o ljudskim pravima i trgovini ljudima, Ujedinjene nacije, Visoki
komesarijat za ljudska prava 2002, str. 7.
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 221

388 i trgovinu decom maloletnicima radi usvojenja iz l. 389 Krivinog zakonika

ukoliko imovinska korist pribavljena krivinim delom, odnosno vrednost predmeta
krivinog dela prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara).

PODACI O OBIMU I STRUKTURI TRGOVINE LJUDIMA

NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE
Jedan od kljunih preduslova za kreiranje odgovarajue politike suprotstavlja-
nja trgovini ljudima i za iznalaenje optimalnih odgovora na nju je i dolaenje do
saznanja o obimu, strukturi i karakteristikama ovog oblika kriminala, na odree-
nom podruju i u odreenom vremenskom periodu.55 Uz to, sve ee se istie i
potreba da se u izgradnji strategije suprotstavljanja trgovini ljudima, panja posveti
unapreenju sadejstva subjekata nosilaca tih aktivnosti i fleksibilnosti koja mora da
prati one promene u trendovima vrenja ovog zloina ije je postojanje utvreno na
osnovu validnih pokazatelja,56 ali i analizi zakonodavstva i sudske prakse u vezi sa
svim oblicima trgovine ljudima.
Sagledavanje situacije i trendova zloina trgovine ljudima na teritoriji Republi-
ke Srbije oteano je i zbog razliitih polaznih osnova postupanja u pojedinanim
situacijama onih nacionalnih institucija koje su ukljuene u proces prevencije i suz-
bijanja zloina trgovine ljudima, identifikacije njegovih rtava i njihovo osnaivanje
kroz pruanje pomoi i zatite, a iji izvetaji o ovom zloinu su korieni. Uz to,
od strane ovih institucija koriene su i razliite metodologije prikupljanja, obrade i
klasifikovanja podataka o trgovini ljudima, njenim izvriocima i rtvama. U nekima
se polazi od podvodljivosti konkretnih ponaanja pojedinaca i grupa pod vaee
propise nacionalnog krivinog zakonodavstva, koji su se od uvoenja krivinog dela
trgovine ljudima menjali u dva navrata 2005. i 2009. god., druge su uvaavale
kriterijume koji su, kao kljuni za prepoznavanje zloina trgovine ljudima dati u
meunarodnim propisima, a potom ih i primenjivali samo na osobe koje su kon-
taktirale i kojima je bila neophodna pomo i zatita. Tree su, uz rtve koje su ve
ukljuene u lanac trgovine ljudima, razlikovale i potencijalne rtve.57
Rezultat razliitih metodolokih pristupa vidljiv je u pogledu brojnih okolnosti,
pa tako i u podacima o broju identifikovanih rtava trgovine ljudima. Upravo stoga,
kao i zbog injenice da uz otkrivene sluajeve zloina trgovine ljudima nesumnjivo
postoje i brojni drugi, mogue je govoriti samo o nekim optim odlikama situacije i
55 opi S., Nikoli-Ristanovi V, Mehanizam praenja trgovine ljudima u Srbiji, Zbornik Praenje
fenomena trgovine ljudima Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija, IOM, Beograd, 2006. str. 67.
56 Interview with Barbara Limanowska on Prevention Activities, September 2005. human traffik-
king.org
57 Tako su npr. podaci o broju lica ukljuenih u izvrenje krivinog dela trgovine ljudima predstav-
ljeni samo u izvetajima Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije. U znaajnom broju
otkrivenih sluajeva postojali su dokazi o umeanosti veeg lica u trgovanje ljudima, ali je zbog
injenice da su ti uinioci svoje kriminalne radnje (vrbovanje, tranzit ili eksploatacija) vrili na
teritoriji drugih drava, kao i zbog ograniene mogunosti utvrivanja identifikacionih podataka
tih lica, izostalo njihovo obuhvatanje krivinim prijavama podnetim nadlenim tuilatvima na
teritoriji Republike Srbije.
222 Milan arkovi

trendova manifestovanja zloina trgovine ljudima na teritoriji Republike Srbije, kao

zemlji porekla, tranzita i destinacijie rtava trgovine ljudima.
Kao konstanta koja se provlai kroz izvetaje svih institucija iji su izvori ko-
rieni, moe se izdvojiti stalno poveanje zastupljenosti domaih dravljanki/dr-
avljana meu rtvama trgovine ljudima identifikovanim na teritoriji Republike
Srbije u periodu 20022009. godina. Primera radi, iako se istie da je odnos broja
domaih i stranih dravljanki/a, posmatrano na godinjem nivou, znaajno varirao
u poslednjih sedam godina, on se od zastupljenosti od oko 30% iz perioda devede-
setih godina, poveao do proseka od 72% za period 20022009. god. Prema poda-
cima ASTRE za 2007. godinu zastupljenost dravljanki/a Srbije u ukupnom broju
identifikovanih rtava dostigla je 88%. U istoj godini sve maloletne rtve (njih 10)
potiu sa teritorije Republike Srbije. Prema podacima Slube za koordinaciju zatite
rtava trgovine ljudima u 2008. godini, od ukupno 55 identifikovanih rtava, njih
49 (89%) bile su dravljani Srbije. U 2009. godini, meu 127 rtava, njih 114 (90%)
imalo je dravljanstvo Srbije.58 Prema podacima MUP RS za 2008. godinu, od 55
identifikovanih rtava njih 48 (87%) imalo je dravljanstvo Srbije. U 2009. od 85
rtava, njih 79 (93%) imale su domae dravljanstvo.
Kao nepromenjena konstanta, prepoznatljiva u svim izvetajima, je i znaaj-
no vea zastupljenost osoba enskog pola meu rtvama trgovine ljudima identi-
fikovanim na teritoriji Republike Srbije. Prema podacima ASTRE u 2002. i 2003.
godini rtve su bile samo osobe enskog pola, dok je u periodu 20042005. god.
zastupljenost osoba enskog pola bila na nivou od 91.8%. U periodu 20062007.
god., prema podacima ASTRE zastupljenost osoba enskog pola bila je na nivou od
88.4%. Prema podacima Slube za koordinaciju zatite rtava trgovine ljudima ona
se kretala na nivou od 92.6%, a prema podacima Ministarstva unutranjih poslova
Republike Srbije 50% (odstupanje vidljivo u podacima MUP vezuje se za injeni-
cu da su tokom 2007. god. 62 mukarca prepoznata kao rtve trgovine ljudima sa
ciljem radne eksploatacije). Prema podacima Slube za koordinaciju zatite rtava
trgovine ljudima u 2008. godini, od ukupno 55 identifikovanih rtava, njih 48 (87%)
bile su osobe enskog pola. U 2009. godini, meu 127 rtava, njih 104 (82%) bile su
osobe enskog pola. Prema podacima MUP RS za 2008. godinu, od 55 identifikova-
nih rtava, njih 46 (84%) bile su osobe enskog pola. U 2009. od 85 rtava, njih 79
(77%) bile su osobe enskog pola.
Inae, najzastupljeniji oblik eksploatacije rtava je kroz seksualnu eksploataci-
ju, a sve ee se belee i sluajevi radne eksploatacije, kao i eksploatacije rtava u
cilju prinudnog prosjaenja. Prema podacima Slube za koordinaciju zatite rtava
trgovine ljudima u 2008. godini, od ukupno 55 identifikovanih rtava, njih 22 (40%)
bile su izloene seksualnoj eksploataciji, 5 (9%) radnoj, 5 (9%) kroz prosjaenje, 3
(5%) kroz prinudni brak, 1 kroz prinudu na vrenje krivinih dela. Zabeleen je i 1
pokuaj trgovine radi usvojenja. U 2009. godini, meu 127 rtava, njih 66 (51%) bile

58 U postupku identifikacije Sluba za koordinaciju zatite rtava trgovine prepoznaje i meu pola-
znim podacima u svojim izvetajima iskazuje podatke o potencijalnim rtvama trgovine ljudima
(od strane trgovaca bile su uvuene u proces trgovine ljudima, a nameravana eksploatacija nije
vrena). Tako je za 2008. godine meu 55 identifikovanih, bilo 18 osoba koje su identifikovane
kao potencijalne rtve. U 2009., meu 127 identifikovanih, bile je i 20 potencijalnih rtava.
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 223

su izloene seksualnoj eksploataciji, 16 (12.6%) radnoj, 14 (11%) kroz prosjaenje,

6 (4.1%) kroz prinudni brak, 2 kroz prinudu na vrenje krivinih dela. Zabeleen je
i 1 pokuaj usvojenja. Prema podacima MUP-a, u 2009. godini, od 85 rtava, njih
53 (62 %) je seksualno eksploatisano (27 maloletnih i 26 punoletnih osoba enskog
pola). Radno je eksploatisano njih 12 (14%), i to 4 maloletna i 3 punoletna lica
mukog pola i 1 maloletno i 4 punoletna lica enskog pola. Radi vrenja krivinog
dela eksploatisana su tri lica (2 maloletna i 1 punoletno lice mukog pola). Kroz
prosjaene eksploatisano je 14 rtava (16%), i to 9 maloletnih lica mukog pola, 4
maloletne i 1 punoletna osoba enskog pola. Prinudno je udato 6 osoba enskog
pola (2 maloletne i 4 punoletne). U jednom sluaju rtva je eksploatisana i seksual-
no i radno, a u drugom i seksualno i radno i radi prinudnog braka.
Istovremeno, kao konstanta koja odlikuje najvei broj godinjih izvetaja iz po-
smatranog perioda, moe se izdvojiti i poveanje zastupljenosti maloletnih rtava tr-
govine ljudima. Prema podacima ASTRE, od 314 ukupno identifikovanih rtava u
39.8% sluajeva (125) se radilo o maloletnim licima rtvama trgovine (u 20022003.
god. ta zastupljenost je oko 10%, za period 20042005. god. zastupljenost je znatno
vea 44%, naroito je visoka u 2004. god. 63,07%, u 2006. god. 47.7%, u 2007.
god. 40%, u 2008. god. 50%, u 2009. god. 34%). Sline podatke o poveanom
udelu maloletnih rtava trgovine ljudima sadre i izvetaji drugih institucija. Prema
podacima Slube za koordinaciju zatite rtava trgovine ljudima u 2008. godini, od
ukupno 55 identifikovanih rtava, njih 30 (54%) bilo je maloletno. U 2009. godi-
ni, meu 127 rtava, maloletno je bilo njih 59 (47%). Prema podacima iz izvetaja
MUP Republika Srbije zastupljenost maloletnih rtava trgovine ljudima u periodu
20042005. god. je 51.7%, a u 20062007. god. 36.4%. Prema podacima za 2008.
godinu, od 55 identifikovanih rtava njih 12 (22%) su bile deca, a 15 (27%) rtava
bilo je maloletno. Od ukupno 27 (49%) rtava koje su bile mlae od osamnaest go-
dina njih 18 je enskog pola, a 9 mukog. U 2009. od 85 rtava, njih 15 (18%) bilo je
mlae od etrnaest godina, a 33 (38%) je bilo maloletno, tj. ukupno 48 (56%) rtava
je bilo mlae od osamnaest godina (33 enskog pola i 15 mukog).
Kao najranjivije kategorije lica prepoznaju se maloletna lica i ene mlae i-
votne dobi, a meu njima deca ulice i deca iz domova za nezbrinutu decu ili iz
specijalizovanih institucija (zabeleeno je i prisilno odvoenje rtava iz doma za
decu ili iz institucije za osobe sa psihiki izmenjenim ponaanjem). Usled neposto-
janja adekvatnog sistema socijalne pomoi i podrke ovim vulnerabilnim grupama
nije retkost da ove osobe, poto jedanput izau iz lanca trgovine ljudima, ponovo
postanu rtve. Uz navedeno, evidentno je i poveanje broja rtava dece iz romske
populacije koja se eksploatiu kroz prisilna prosjaenja, a koja su dodatno izloena
seksualnoj eksploataciji i zlostavljanju.
Uprkos razliitostima oblika trgovine ljudima i specifinostima uloga izvrilaca,
moe se rei da meu trgovcima ljudima preovlauju osobe koje odlikuje racionalni
pristup zloinu i radnjama koje preduzimaju (procenjuju rizik, trokove i korist) i
koje ne prezaju da zarad line koristi svesno unite ivot drugog oveka. Odlikuju
ih lukavstvo, prepredenost, podmuklost, vetina lanog samoprikazivanja i mani-
pulisanja drugima (njihovim oseanjima i oekivanjima), samoivost, istrajnost i
neosetljivost na bol i patnje drugih, usmerenost na trenutno zadovoljenje vlastitih
224 Milan arkovi

potreba, fleksibilnost u uspostavljanju kontrole, dominaciji i eksploatisanju, odsus-

tvo empatikog razumevanja rtve (sa odlinim predvianjem njenog ponaanja),
agresivnost, bezobzirnost, svirepost, surovost, okrutnost i spremnost na primenu
pretnji, ucena, odmazdi, nasilja, podmiivanje i korupciju.59 Uz razliitosti situacija
i uloga trgovaca ljudima u zloinu, kod svakog pojedinca prisutne su razliite kom-
binacije navedenih i drugih odlika linosti.
Angaujui se na spreavanju i suzbijanju trgovine ljudima Ministarstvo unu-
tranjih poslova Republike Srbije je tokom 2008. godine podnelo 32 krivine prija-
ve. Tim prijava obuhvaen je 81 izvrilac, i to 78 domaih dravljanina i 3 dravlja-
na Bosne i Hercegovine. U 2009. godini policijski slubenici MUP RS podneli su 51
krivinu prijavu. Ovim prijavama obuhvaeno je 94 lica, od kojih je njih 91 imalo
domae dravljanstvo, (71 mukarac i 20 ena), dvoje su bili dravljani Makedonije
(jedan mukarac i jedna ena), a jedan izvrilac je imao dravljanstvo Turske.

ZAVRNA RAZMATRANJA
U najveem broju meunarodnih dokumenata o spreavanju i suzbijanju tr-
govine ljudima, pa i u Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog orga-
nizovanog kriminala i Dopunskom protokolu za prevenciju, suzbijanje i kanjava-
nje trgovine ljudima, naroito enama i decom se naglaava obaveza svake drave
potpisnice da za izvrenje tim dokumentima predvienih krivinih dela predvidi
sankcije koje e uzeti u obzir teinu dela. Nema sumnje, trgovina ljudima je izuzetno
teak zloin kojim se na najgrublji nain ponitavaju osnovne vrednosti, pa i ivot
oveka. Uz brojne, pa i ovu konstantu, zloin trgovine ljudima neprestano dobija
nove forme, a modifikovani i sasvim novi naini realizacije delinkventske taktike se
pojavljuju iz dana u dan. Saglasno reenom, ne udi to to i domae zakonodavstvo
pokazuje znaajniju dinamiku promena i dogradnje propisa koji borbu protiv
trgovine ljudima treba da uine sveobuhvatnom i efikasnom, a sankcije primerenije
teini izvrenog krivinog dela i posledicama koje ovaj zloin ima za rtvu, njenu
porodicu i drutvo u celini. Krivinopravna prinuda nije i ne moe da bude osnovni
vid i najefikasniji nain suprotstavljanja trgovini ljudima. Istovremeno, iako je na
nivou nacionalnog zakonodavstva, a na planu krivinopravne prevencije uinjeno
mnogo, unapreenja su i dalje potrebna i mogua, i to kako u kontekstu mera
generalne, tako i na planu specijalne prevencije. Gledano ire, ovo posebno dobija
na znaaju kad se radi o prevenciji kroz odvraanje od izvrenja krivinih dela oso-
ba sklonih nasilju i bezobzirnim postupcima prema drugim ljudima, a takva je si-
tuacija najveeg broja trgovaca ljudima. Polazei od toga da se sankcionisanjem kri-
vinopravno normiranog ponaanja moe delovati samo u ogranienoj meri i samo
na neke uinioce i samo u odnosu na odreene faktore kriminalnog ponaanja,60 ne
sme se izgubiti iz vida ni injenica da zloin trgovine ljudima odlikuje kriminalna
59 Njihovo nasilje je nezaustavljivo, svrhovito i bez emocija. Kao socijalni predatori oni su u nepre-
stanom i nemilosrdnom lovu na plen u kome je sve dozvoljeno. Radulovi D., Psihologija krimi-
nala psihopatija i prestupnitvo, Beograd, 2006, str. 310, 313 i 323.
60 Sokovi S., Krivine sankcije i redukcija kriminaliteta oekivanja i realni dokumenti, Revija za
kriminologiju i krivino pravo, 2007, vol. 45, br. 2, str. 4354.
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 225

namera usmerena ka sticanju materijalne koristi i da e u uslovima neefikasnosti

dravnih organa, a to znai i propisivanja i odmeravanja blagih kazni, za trgovce
ljudima zloin i dalje biti visoko profitabilna i nisko rizina kriminalna delatnost.
Naravno, nema dileme da su pozitivni efekti propisivanja sankcija za dela kojima se
ugroavaju vrednosti zatienih krivinim zakonodavstvom uslovljeni, ne samo nji-
hovom strogou, ve i efikasnou otkrivanja, gonjenja i kanjavanja delinkvenata.
Vreme e pokazati u kojoj meri e se nastojanja zakonodavca i njegova oekivanja
u pogledu odvraanja od izvrenja krivinog dela trgovine ljudima u svim njegovim
oblicima, a posebno onima koji uzrokuju posebno teke posledice, zaista i ostvariti.

LITERATURA
1. Dvogodinji izvetaj 2006/2007. ASTRA
2. Bejatovi S., Krivinoprocesno zakonodavstvo kao instrument suprotstavljanja kriminali-
tetu, Teki oblici kriminala, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja i Via kola
unutranjih poslova, Beograd, 2004.
3. Council Decision of 28 May 2001 setting up a European crime prevention network
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32001D0427: EN
4. opi S., Nikoli-Ristanovi V., Mehanizam praenja trgovine ljudima u Srbiji, Zbornik
Praenje fenomena trgovine ljudima Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija, IOM, Be-
ograd, 2006.
5. Ignjatovi ., Suzbijanje najteih oblika kriminala u uslovima tranzicije i nesigurnosti,
Teki oblici kriminalna, Beograd, 2004.
6. Ignjatovi ., Kriminologija, Beograd, 2007.
7. Ili D., Smrtna kazna i prevencija, www.sirius.rs/clanci/dragan_ilic/smrtna.html Postav-
ljeno na Sajt 16.12.2001.
8. Jaovi ., Prevencija osnovno podruje suprotstavljanja kriminalitetu, Jugoslovenska
revija za kriminologiju i krivino pravo, 1999, vol. 37, br. 1.
9. Jovaevi D., Odmeravanje kazne u krivinom pravu, Institut za uporedno pravo, Beo-
grad, 2004, vol. 31, br. 13.
10. Lazarevi Lj., Krivino zakonodavstvo kao osnova za konstituisanje politike suzbijanja
kriminaliteta, Strategija dravnog reagovanja protiv kriminala, Institut za kriminoloka i
socioloka istraivanja, Beograd, 2003.
11. Mijalkovi S., Suprotstavljanje trgovini ljudima i krijumarenju migranata, Beograd, 2009.
12. Polazni okvir Nacionalne strategije prevencije kriminala, Ministarstvo unutranjih poslo-
va Republike Srbije, Beograd, 2009.
13. Preporuke principa i smernica o ljudskim pravima i trgovini ljudima, Ujedinjene nacije
Visoki komesarijat za ljudska prava 2002.
14. Prevencija i zatita od nasilja u porodici, izvetaj, grupa autora, Praxis, Beograd, 2008.
15. Radulovi D., Psihologija kriminala psihopatija i prestupnitvo, Beograd, 2006.
16. Regionalna norma za obuku policije u suzbijanju trgovine ljudima u jugoistonoj Evropi,
International Centre for Migration Policy Development, Vienna, 2003.
17. Simeunovi Pati B., Stevanovi Z., Savremene kriminoloke koncepcije i njihov prakti-
ni znaaj za kontrolu kriminaliteta, Beograd, 2007, Institut za kriminoloka i socioloka
istraivanja, Beograd, 2007.
226 Milan arkovi

18. Sokovi S., Krivine sankcije i redukcija kriminaliteta oekivanja i realni dokumenti,
Revija za kriminologiju i krivino pravo, 2007, vol. 45, br. 2.
19. Stojanovi Z., Generalna prevencija i zatitna funkcija krivinog prava, Anali Pravnog
fakulteta u Beogradu, 1994, vol. 42, br. 12.
20. Stojanovi Z., Krivino zakonodavstvo i teki oblici kriminaliteta, Teki oblici kriminala,
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja i Via kola unutranjih poslova, Beo-
grad, 2004.
21. Trafficking in Persons Report, United States Department of State, 2005, 2007. i 2008.
22. arkovi M., Zloin trgovine ljudima u krivinom zakonodavstvu Republike Srbije, Stanje
kriminaliteta i pravna sredstva reagovanja, Beograd, 2007.

Milan arkovi
Criminal Justice and Police Academy, Belgrade

CRIMINAL JUSTICE PREVENTION OF HUMAN

TRAFFICKING IN THE LEGISLATION
OF THE REPUBLIC OF SERBIA
Summary: Numerosity and destructiveness of limitations, injuries and depri-
vations, which are important components of criminal activities of human traffick-
ers, as well as the fact that human faith, dignity, body and life are being trafficked
cruelly, brutally and in an organized manner, require adequate response of a society.
Among other things, societys response implies prosecution and punishment of a
criminal. In most international instruments on preventing and combating human
trafficking, the emphasize is put on the obligation of each State Party to envisage
penalties for the commission of criminal offences specified therein, which penal-
ties should take into account the gravity of the offence and which will be effective,
proportionate and, very importantly, discourage future offenders. At a normative
level, Serbias commitment to effectively combat human trafficking is manifested,
inter alia, in the 2009 amendments to the Criminal Code of Serbia (Official Gazette
RS, no. 72/2009). Viewed from the aspect of criminal justice prevention of traffick-
ing in persons, especially significant are changes in the national criminal legislation
pertaining to the accountability of anyone who knows or who could have known
that some person is a victim of trafficking, and use, or make it possible for another
to use, such persons position for exploitation stipulated in Article 388 Paragraph
1. The perpetrator of this type of crime of human trafficking shall be punished by
imprisonment from six months to five years. If the offence was committed against
a person for whom the perpetrator knew or could have known that he/she was a
minor, the perpetrator shall be punished by imprisonment for a term of one to eight
years. Although there is no doubt that the introduction of criminal responsibility
of those who use the services of trafficked persons will to a certain extent discour-
age the demand, which generates all forms of exploitation of people, the question
arises whether more could have been done this time. Maybe the legislator could
Krivinopravna prevencija trgovine ljudima u zakonodavstu Republike Srbije 227

have differentiate, in terms of penalty, between whether the perpetrator knew that
the person in question is a trafficked person or he/she could have known, but did
not actually know. The improvement of a normative response is inevitable in case
that the alleged client knew that the person in question is a victim of trafficking,
but nevertheless had sexual intercourse or an equal act with her. The victim is at
least a helpless person, hence the penalty for alleged clients should be not less than
the one prescribed for sexual intercourse with a helpless person (one to ten-year
imprisonment for the basic form, i.e. 2 to 12 years for qualified form which is en-
visaged, inter alia, for cases where the offence is committed against a juvenile). The
provision stating that persons consent to exploitation or to the establishment of a
slavery-like or similar relationship has no bearing on the existence of the offence
would certainly contribute to the effective prevention of human trafficking. Amend-
ments increasing both special minimum (from two to three year imprisonment)
and special maximum (from 10 to 12-year imprisonment) for the basic form of
the trafficking offence are also in the function of criminal justice prevention. Spe-
cial minimum was increased from three to five years in case that the main form of
trafficking offence is committed against a juvenile. The penalty of not less than five
years in prison, which in the previous law was envisaged for the situation where the
offence was committed against an organized group, is after the latest amendments
to the Criminal Code reserved for the trafficking offence committed by a group,
whereby, in case of offence committed by the organized group, minimum penalty
is set at ten-year imprisonment. As far as trafficking in children for adoption is
concerned, according to Article 389, protection is extended to cover the persons
up to the age of 16 (as compared to 14 years of age according to the Criminal Code
prior to the latest amendments). In the event that the offence is committed by an
organized group, minimum penalty is set at not less than five years in prison, while
if it is committed by the organized group, minimum penalty is increased from mini-
mum three to minimum ten years in prison. Although present penalties for persons
found guilty of human trafficking with the presence of numerous aggravating cir-
cumstances are proportionally stricter, Serbian criminal legislation does not envis-
age stricter penalties for the trafficking offence if committed by public servants. The
amendments to the Criminal Code which excluded the possibility to lessen the pen-
alty for many offences, including human trafficking, should also be observed in the
light of criminal justice prevention. Numerous provisions contained in the Crimi-
nal Procedure Code, the Law on the Protection Programme for Participants in
Criminal Proceedings and the Law on Seizure and Confiscation of the Proceeds
from Crime are also aimed at improving the efficiency of measures taken by the
authorities of the Republic of Serbia to combat human trafficking.
Key words: trafficking in human beings, prevention, criminal law.
Igor Vukovi*
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

KRIVINOPRAVNI PROBLEMI
PRENOENJA HIV-a
Apstrakt: Za razliku od drugih zakonodavstava, to na ponaanja koja prenose ili dovode u
opasnost od prenoenja virusa HIV-a primenjuju postojea opta krivina dela, Srbija je usvo-
jila posebnu krivinopravnu odredbu koja zabranjuje i kanjava prenoenje HIV-a. Prema
srpskom pravu ( 250 srpskog Krivinog zakonika) kanjivo je ve svesno dovoenje drugog
u opasnost od infekcije HIV-om. U radu se ispituju razliiti argumenti koji se tiu ove proble-
matike, a naroito korienje sredstava zatite, znaaj testiranja na HIV i pristanak pasivnog
subjekta na rizik. Naroita panja posveena je materiji razgranienja umiljaja i nehata.

Kljune rei: prenoenje HIV-a, testiranje na HIV, pristanak povreenog, dolus eventualis,
nehat.
Sida (akronim od francuskog naziva za sindrom steenog imunolokog deficita,
fr. Syndrome dimmunodficience acquise) je bolest to predstavlja krajnji stadijum
infekcije virusom HIV-a (virus steenog nedostatka imuniteta, skraeno od engles-
kog naziva human immunodeficiency virus). Imuni sistem delovanjem virusa po-
stepeno slabi i na koncu potpuno prestaje da funkcionie, ime ljudski organizam
gubi sposobnost da se odbrani od bilo koje bolesti ili infekcije. Vano je uoiti da
infekcija virusom HIV-a ne znai istovremeno i oboljevanje od side. HIV pozitivna
osoba je zaraena virusom, dok je kod osobe obolele od side ovaj virus dospeo do
faze posle koje nastupa smrt. Progresija bolesti od infekcije HIV-om do oboljevanja
od side i nastupanja smrti zavisi od toga da li se primenjuje odgovarajua terapija,
ali i od same individue. Sida se moe dobiti ve posle nekoliko nedelja od infekcije,
ali i nakon dvadeset godina. Ipak, proseno vreme oboljevanja iznosi izmeu 9 i 10
godina, nakon ega smrt proseno nastupa izmeu 6 i 19 meseci.1
Radnja osnovnog oblika krivinog dela iz 250 Krivinog zakonika2 jeste dovo-
enje drugog u opasnost od infekcije HIV virusom. Tri su osnovna naina prenoe-
nja HIV infekcije: seksualnim putem, preko krvi i njenih produkata, kao i sa majke
na dete. Najee se infekcija stie putem seksualnog odnosa, tanije kada zara-
ena telesna tenost jednog partnera (krv, sperma, presemena tenost ili vaginalni
sekret) doe u kontakt sa genitalnom, oralnom ili rektalnom sluzokoom drugog.
Verovatnoa prenoenja HIV-a zavisi od toga da li se radi o aktivnom ili pasivnom,
odnosno vaginalnom, analnom ili oralnom odnosu. Tako je relativni rizik zaraze
* docent, igorvu@ius.bg.ac.rs
1 M. Zwahlen, M. Egger, Progression and mortality of untreated HIV-positive individuals living
in resource-limited settings, UNAIDS-, Bern 2006, 5.
2 Ako u daljem tekstu nije naveden pravni propis, re je o odredbi Krivinog zakonika Srbije.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 229

HIV-om na 20.000 sluajeva izloenosti izvoru zaraze (tzv. prevalencija HIV-a) sle-
dei: insertivna felacija 1 (0,005%), receptivna felacija 2 (0,01%), insertivni va-
ginalni odnos 10 (0,05%), insertivni analni odnos 13 (0.065%), receptivni vagi-
nalni odnos 20 (0,1%) i receptivni analni odnos 100 (0,5%).3 Dosledna upotreba
kondoma od lateksa4 smanjuje rizik prenoenja HIV-a za jo dvadeset puta.5 Drugi
naini dovoenja u opasnost od infekcije imaju danas manji praktini znaaj. Nael-
no, svaki kontakt sa krvlju ili proizvodom krvi predstavlja rizik od prenoenja, bilo
preko otvorene rane, intravenskog uzimanja droge zajednikim pricem, tetovae,
pirsinga, skarifikacije ili neeg slinog, to treba imati u vidu prilikom tumaenja
radnje dovoenja u opasnost od infekcije u smislu 250 st. 1. Prenoenje infekcije
putem transfuzije krvi ili sa majke na dete, naroito u toku poroaja,6 potencijal-
no pre predstavlja rezultat nepanje medicinskog radnika i time radnju svesnog
nepridravanja propisa i mera koji se odnose na spreavanje irenja HIV infekcije
sa nehatnim prenoenjem infekcije na drugoga ( 250 st. 2), nego radnju osnovnog
oblika iz 250 st. 1. Ipak, i u slinim konstelacijama zamisliv je umiljaj.
Ako krivinopravne norme tite najvia dobra od povreda i ugroavanja, to ni-
kako ne znai da je svako ugroavanje ovih vrednosti krivinim pravom kanjivo.
Niz ljudskih delatnosti podrazumeva izvesnu opasnost. I pored ogromnih ulaganja
i izuzetnog tehnolokog napretka, saobraaj, aktivnost razliitih industrijskih po-
strojenja ili obavljanje hirurkih zahvata, primera radi, povezani su sa rizicima na
koje drutvo pristaje, jer se bez njihovog obavljanja ne bi mogao zamisliti savremeni
ivot. Ako je, dakle, obavljanje ovih opasnih delatnosti imperativ, krivino pravo to
mora da uvai i da granice dozvoljenog rizika u izvesnom stepenu koriguje. Utoli-
ko je jedno ponaanje koje se kree u okvirima standarda briljivog postupanja7
socijalno adekvatno i pravom doputeno, ak i kada se tumaenjem krivinopravne
odredbe moe podvesti pod zakonski opis odreenog krivinog dela.8 Ovakav slo-
bodan prostor postoji i u sferi ljudskog delovanja to nosi rizike za ovekovo zdrav-
lje. Lice obolelo od gripa nije pravno obavezno da izbegava kontakte sa drugim
ljudima,9 iako to za njih predstavlja izvestan rizik, samo zato to se bolest prenosi
disanjem i kijanjem. Ako se naruavanje zdravlja i desi, to moramo vrednovati kao
obian peh, a ne kao protivpravno delo prenosioca.10
Granice dozvoljenog rizika imaju naroito znaenje kod onih zakonskih opisa
koji predstavljaju delikte ugroavanja, kakvo je i krivino delo iz 250. Naime, kako
3 Vid. detaljnije B. Varghese et al., Reducing the Risk of Sexual HIV Transmission. Quantifying
the Per-Act Risk for HIV on the Basis of Choice of Partner, Sex Act, and Condom Use, Sexually
Transmitted Diseases 1/2002, 39 i dalje.
4 Samo kondomi od lateksa ili poliuretana predstavljaju zatitu od prenoenja HIV-a.
5 Varghese et al., 40.
6 Rizici prenoenja HIV-a tokom trudnoe ili putem dojenja neto su nii.
7 Detaljnije vid. I. Vukovi, Struktura nehatnog krivinog dela, Arhiv za pravne i drutvene nauke
34/2008, 249 i dalje.
8 Tada se krivinopravna zabrana ugroavanja objekta zatite moe tumaiti i kao naredba da se
rizici to ishode iz ponaanja dre u granicama minimuma.
9 Slino R. D. Herzberg, Die Strafdrohung als Waffe im Kampf gegen Aids?, Neue juristische Wo-
chenschrift 24/1987, 1462. Kriterijum je normativan. Nije odluno da li je bolesnik zarazu drugih
mogao izbei, ve da li morao da se potrudi da bi se izbegla infekcija (ibid.).
10 Ibid.
230 Igor Vukovi

smo ve pomenuli, radnja osnovnog oblika iz st. 1 predstavlja svesno dovoenje

drugog u opasnost od infekcije HIV virusom. Kako neophodan stepen opasnosti
nije opredeljen, s jedne strane, postavlja se pitanje domaaja korienja izvesnih
sredstava zatite to umanjuju opasnost prenoenja infekcije na drugoga. Kako na
drugoj strani mora biti re o svesnom dovoenju drugog u opasnost, od znaaja
je i pitanje da li je i pod kojim uslovima doputeno upustiti se u odnose bez zatite i
u situaciji kada prenosilac, iako pouzdano ne zna da je zaraen HIV-om, u odree-
nom stepenu u to sumnja.

KORIENJE SREDSTAVA ZATITE

I RIZIK PRENOENJA
Korienje kondoma tokom seksualnog odnosa ili drugih sredstava zatite
(upotreba hirurkih rukavica tokom poroaja, operativnog zahvata ili stomatolo-
kog pregleda, primena propisanih procedura postupanja sa zaraenom krvlju11,
higijensko postupanje prilikom pruanja usluga higijenske nege i ulepavanja lica
i tela, kao i nemedicinskih estetskih intervencija kojima se naruava integritet ko-
e12) ne prua apsolutnu zatitu od prenoenja virusa HIV-a, ali ovaj rizik viestru-
ko umanjuje, i to u stepenu koji pravni poredak smatra prihvatljivim. Zbog oeki-
vane stigmatizacije, drutvo ne trai od zaraenog da javno prizna od ega boluje.
Istovremeno, od njega se ne moe zahtevati ni da se ne uputa u odnose koji u
izvesnoj meri poviavaju rizik prenoenja na druge.13 To se ne odnosi samo na
one telesne kontakte koji ne nose nikakvu opasnost od prenosa, kakvi su npr. po-
ljupci, rukovanja, korienje istog toaleta, ili kaljanje i kijanje14 ve i na nau-
no verifikovane naine prenoenja, kakav je seksualni odnos. Drugojaije reenje
bilo bi kriminalno-politiki neodrivo, jer bi podrazumevalo doivotno uzdravanje
HIV-pozitivnog od seksualnog kontakta. Istovremeno, time se podupire prevencija
HIV-a, jer se podstie spremnost na upotrebu prezervativa. Ako ne bi bilo razlike u
pogledu kanjivosti seksualnog akta sa ili bez korienja kondoma, zatita od bolesti
svela bi se na lini oprez i staranje o sopstvenom zdravlju.
Razume se, pred nosioca virusa su ipak postavljeni odreeni uslovi. Lice obo-
lelo od zarazne bolesti, odnosno nosilac uzronika zarazne bolesti duno je da se
pridrava odreenih mera i uputstava zdravstvene ustanove, odnosno naloga dok-
tora medicine, naroito u pogledu spreavanja irenja zarazne bolesti ( 37 Zakona
o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti). Te mere i uputstva se pre svega odnose
na upotrebu sredstava zatite koja se zvanino preporuuju od strane dravnih or-
11 Vid. Pravilnik o uslovima za prikupljanje, obradu i preradu ljudske krvi, njenih sastojaka i deri-
vata (Slubeni list SRJ, br. 36/94).
12 Vid. 34 Zakona o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti.
13 Ovo je danas opte prihvaeno. Vid. npr. Herzberg (1987a), 1462; C. Knauer, AIDS und HIV
Immer noch eine Herausforderung fr die Strafrechtsdogmatik, Goltdammers Archiv fr Straf-
recht 9/1998, 439; K.-L. Kunz, Aids und Strafrecht. Die Strafbarkeit der HIV-Infektion nach
schweizerischem Recht, Schweizerische Zeitschrift fr Strafrecht 1/1990, 50.
14 Virus HIV-a se nalazi u malim koncentracijama i u pljuvaki, suzama ili urinu, ali nisu zabeleeni
sluajevi infekcije ovim putem, tako da je potencijalni rizik prenoenja zanemarljiv.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 231

gana.15 Najvei praktini znaaj u tom pogledu, kako smo ve konstatovali, ima coi-
tus condomatus. Ako se preporuena sredstva zatite koriste, ili se pak uvia da ta-
kvo sredstvo koristi partner, zaraeni sme da se upusti u seksualni odnos, koji tada
nee predstavljati svesno dovoenje drugog u opasnost od infekcije HIV virusom
u smislu 250 st. 1.16 tavie, ako se zaraeni pridrava utvrenih smernica u po-
gledu umanjenja rizika, on ne mora svog partnera ni da obavesti o svom zdravstve-
nom stanju, ak i kada pretpostavlja da bi slina informacija ovoga moda odvratila
od seksualnog kontakta, jer bi rizik smatrao nepodnoljivo visokim.
Osim kriminalno-politikih razloga, siguran seksualni odnos i objektivno uma-
njuje opasnost i svodi je na statistiku greku.17 To je uostalom i kljuni razlog nje-
govog nekanjavanja.18 Granice dozvoljenog rizika utvruje objektivno poredak,
a ne svaki ovek pojedinano. Bilo bi krajnje protivreno kada bi drava izvesno
ponaanje to umanjuje rizik (kakvo je korienje kondoma tokom odnosa) u svo-
jim kampanjama prevencije HIV-a preporuivala a isto ponaanje istovremeno
smatrala protivpravnim i kanjavala.19 To meutim vai samo ukoliko se zaraeni
u potpunosti pridrava utvrenog standarda ponaanja. Tu svakako ne spada ko-
rienje kondoma samo tokom dla odnosa, viestruka upotreba istog kondoma,
ili pak njegovo nekorienje uz coitus interruptus.20 Dakle, pred zaraenim stoji ili
uzdravanje od seksualnog kontakta ili uputanje u seksualni odnos uz pridravanje
utvrenih procedura zatite. Svaka od ovih opcija jednako iskljuuje njegovu
krivinu odgovornost prema 250.

RIZIK PRENOENJA BEZ

POZITIVNOG SEROLOKOG TESTA
Drugi problem koji dotie pitanje granica dozvoljenog rizika tie se slobode
uputanja u seksualni odnos bez zatite u situaciji kada postoji sumnja o zaraenosti
HIV-om. Kada ni jedan ni drugi partner nemaju nikakvo saznanje o bolesti,
mogunost infekcije predstavlja opti ivotni rizik to iskljuuje svaku krivinu
odgovornost. Nesporno je, na drugoj strani, da lice iji je rezultat, potvren
klinikim i laboratorijskim testovima za dokazivanje infekcije HIV-om, pozitivan21

15 Kod nas odgovarajue smernice, iako nedovoljne, sadri Nacionalna strategija za borbu protiv
HIV/AIDS-a Ministarstva zdravlja Republike Srbije iz 2005.
16 Slino je i u austrijskom pravu (C. Bertel, K. Schwaighofer, sterreichisches Strafrecht. Besonderer
Teil II, Wien 20067, 12).
17 Ve smo pokazali da se rizik prenoenja u tom sluaju pribliava nultoj vrednosti.
18 Tako Knauer, 441.
19 M. Bruns, Ein Rckschlag fr die AIDS-Prvention, Monatsschrift fr Deutsches Recht 3/1989, 199.
20 Knauer, 442; Kunz, 51.
21 Kako period od infekcije do trenutka kada se u organizmu razvije prisustvo antitela koja savreme-
ni seroloki testovi mogu da registruju proseno iznosi mesec i po dana, to je vrlo mogue da i
lica koja imaju negativan seroloki nalaz prenesu virus HIV-a (W. H. Holland, HIV/AIDS and
the Criminal Law, Criminal Law Quarterly 1994, 282283). To treba naroito imati u vidu kod
lica koja imaju este odnose sa velikim brojem partnera (milje porno-industrije ili prostitucije).
Negativan test samo pokazuje da nisu registrovana antitela na HIV, a ne da lice HIV-om nije
zaraeno.
232 Igor Vukovi

ne sme da se upusti u odnos bez zatite, jer u suprotnom svesno dovodi drugog u
opasnost od infekcije HIV virusom. Ipak, izmeu ove dve krajnosti nalaze se brojne
sporne situacije. Tako, ako odreeno lice vodi promiskuitetan ivot sa velikim
brojem partnera, ili ak zbog narkomanije, prostitucije ili homoseksualnosti pripada
odreenoj rizinoj grupi22 nuno se namee pitanje da li ovde granice dozvoljenog
rizika treba postaviti neto nie.
Prema jednom shvatanju,23 granice dozvoljenog rizika treba vezati iskljuivo za
seropozitivan test. U prilog ovoga govori vie argumenata. Najpre, stepen sumnje
u inficiranost zavisno od okolnosti moe biti razliit, ali ne daje dovoljan osnov za
krivinopravnu odgovornost. Samo ono lice koje zna da je zaraeno moe imati
svest o tome da druge dovodi u opasnost od prenoenja HIV-a. Sve manje od toga
jeste samo vii ili nii stepen sumnje, koji moe imati izvestan dokazni znaaj samo
u kontekstu drugih injenica koje govore o zaraenosti,24 ali to ne predstavlja
dovoljno prezican kriterijum. Van tih retkih situacija, krivinopravna reakcija bila
bi ne samo neopravdana, ve i nepoeljna. Svako ko je ikada imao seksualni odnos
bez zatite sa licem iji status u pogledu bolesti nije bio nesporan, bio bi potencijalni
okrivljeni. Da li je jedan vanbrani izlet dovoljan da pod pretnjom krivine
odgovornosti obavee supruga da ubudue u odnosima sa svojom enom koristi
kondom, ili zubara da tokom zahvata ubudue uvek koristi zatitne rukavice?25
Eventualno prenoenje infekcije na suprugu, bez njenog saznanja o muevljevoj
nevernosti, bilo bi bez sumnje etiki vrednovano krajnje negativno, ali to ipak nije
dovoljno i za krivinu osudu. injenica da se radi o homoseksualnoj preljubi ili
o odnosu sa hemofiliarem svakako poviava verovatnou da je preljubnik tom
prilikom zaraen, ali ovo kvantifikovanje opasnosti nije dovoljno za zakljuak da
ovo lice zna da boluje od HIV-a.
Prema drugom shvatanju,26 zabrana ugroavanja ivota i zdravlja drugih
podrazumeva takoe i zabranu uputanja u seksualni odnos bez zatite, ako lice
zbog pripadnosti rizinoj grupi ili promiskuitetnog seksualnog ivota, ima naroit
razlog da posumnja u sopstvenu zaraenost. Da li se zaista homoseksualni
heroinski zavisnik, koji uz to i esto menja partnere, jo uvek kree u granicama
dozvoljenog rizika, slobodan da seksualno opti bez zatite? Ukoliko granicu
dozvoljenog rizika oznaava iskljuivo seroloki test, onda krivinopravna zatita
ni ne moe efektivno da deluje. Ako smo ve konstatovali da interesi integracije
obolelog i njegove destigmatizacije iskljuuju njegovu obavezu da druge informie
o svojoj bolesti pre uputanja u zatieni seksualni odnos, pomeranje uz to i granice
22 Prema pomenutoj Nacionalnoj strategiji, grupacije posebno osetljive na HIV infekciju su: intra-
venski korisnici droga, lica koja se bave prostitucijom i njihovi klijenti, kao i mukarci koji imaju
seksualne odnose s mukarcima. U irem smislu, Strategija tu svrstava i druge drutvene grupe
(npr. osobe na izdravanju kazne lienja slobode, seksualne partnere HIV pozitivnih, sezonske
radnike, profesionalne vozae kamiona, primaoce produkata krvi).
23 Bruns (1989), 200; u vajcarskoj literaturi Kunz, 52.
24 Primera radi, osim to je pripadnik rizine grupe koja se svakodnevno intravenski drogira delei
pric, lice u pitanju pokazuje simptome ne samo HIV-a, ve i side.
25 Kunz, 52. Slino M. Weait, Criminal Law and the Sexual Transmission of HIV: R v Dica, The
Modern Law Review 2005, 131.
26 Npr. Herzberg (1987a), 1462.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 233

dozvoljenog rizika u situaciji kada postoji visok stepen svesti o izloenosti infekciji
krajnje bi relativizovalo granice krivinopravne zatite. Reklo bi se da u prilog
tome ide i jeziko tumaenje norme, s obzirom da srpski zakonodavac ne govori
o svesti o inficiranosti HIV-om, ve o svesti da se drugi dovodi u opasnost od
prenoenja HIV-a. Ni kriminalno-politiki ishod suprotnog reenja nije zanemarljiv.
Ono bi delovalo destimulativno na spremnost takvog lica da definitivno razrei
svoju sumnju testiranjem. Time bismo doli u paradoksalnu situaciju. Ne samo da
potencijalno zaraeni treba da pobedi psiholoku barijeru zbog ogromnog straha
od seropozitivnog ishoda testa, ve bi ga takvo saznanje u budunosti potencijalno
izloilo krivinoj odgovornosti.27
Prednost zasluuje prvo reenje. Osnovni oblik govori o svesnom dovoenju
drugog u opasnost. Svesno ugroavanje drugog je prema naem miljenju po pravi-
lu mogue ako lice u pitanju odista zna da je inficirano. Ovo saznanje najee pro-
ishodi iz odgovarajueg pozitivnog serolokog testa. Vezivanje granica dozvoljenog
rizika za procenu opasnosti od strane samog prenosioca, predstavlja neprihvatljivu
subjektivizaciju kriterijuma. Ovo tim pre to je na zakonodavac inkriminisao ve
ugroavanje drugog, a ne tek prenoenje bolesti. Ako se granice krivinopravne za-
tite postave tako iroko, zakljuivanje da krivinu odgovornost zasniva i obina
pretpostavka o inficiranosti, liila bi na svojevrsnu odgovornost za nehatno ugroa-
vanje, to u obliku iz st. 1 ne stoji. Ali, zakonodavac nije inkriminisao samo dovoe-
nje u opasnost, ve i prenoenje HIV-a, gde postoji i nehatni oblik (st. 5). Dakle, ako
se radi o pripadniku odgovarajue rizine grupe kod kojeg su se razvili simptomi
poodmaklog HIV-a odnosno side, i iji je partner npr. ve oboleo, njegovo neodgo-
vorno netestiranje nee predstavljati alibi za eventualno prenoenje zaraze treem
licu, jer e sud redovno zakljuiti postojanje nesvesnog nehata.

OBAVETAVANJE PASIVNOG SUBJEKTA

I NJEGOV PRISTANAK
Iako to ne proizlazi neposredno iz zakona,28 svako lice zaraeno HIV-om
trebalo bi da upozna potencijalnog partnera sa svojom infekcijom i rizicima kojima
ga izlae,29 ali samo ukoliko namerava da se sa partnerom upusti u seksualni odnos
bez upotrebe kondoma. Dakle, ova informacija moe da izostane, ali je zaraeni
onda u obavezi da koristi kondom ili da zahteva od partnera da ga koristi. Ako
tako ne postupi, zaraeni se izlae krivinopravnoj odgovornosti. Ovaj tipian
scenario u kojem inficirani ne obavetava drugog o HIV-u, naroito je prisutan

27 Slino Holland, 287.

28 Zakon o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti (Slubeni glasnik RS, br. 125/2004) govori
samo o obaveznom prijavljivanju prisustva antitela na HIV od strane zdravstvenih ustanova (
14), a ne samih zaraenih. Vid. takoe odgovarajue odredbe Pravilnika o prijavljivanju zaraznih
bolesti i drugih sluajeva utrenih Zakonom o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti (Slubeni
glasnik RS, br. 98/2005).
29 W. Bottke, Strafrechtliche Probleme von AIDS und der AIDS-Bekmpfung, u: Die Rechtsproble-
me von AIDS, Baden-Baden 1988, 206; M. Bruns, AIDS, Prostitution und das Strafrecht, Neue
juristische Wochenschrift 12/1987, 694.
234 Igor Vukovi

u miljeu prostitucije.30 Postavlja se, meutim, pitanje da li saglasnost rtve, npr.

suprunika zaraenog ili korisnika usluga prostitutke, da seksualno opti bez zatite,
uopte moe da iskljui krivinu odgovornost inficiranog. U delu literature, ova
problematika se razmatra u okviru dejstava pristanka povreenog kao osnova
iskljuenja protivpravnosti. Tako je i u naoj teoriji,31 gde bi od znaaja bila
uporediva razmatranja o pristanku povreenog na nanoenje telesne povrede. Drugo
pak shvatanje32 nalazi da se ovde radi o granicama odgovornog samougroavanja
kao poziciji objektivnog uraunavanja. Temeljnije upoznavanje sa dejstvima ovog
razlikovanja33 prevazilazi okvire ovog rada, tako da ga neemo blie izlagati, ve
emo se kretati unutar terminologije koju poznaju naa teorija i praksa. U svakom
sluaju, moemo razlikovati nekoliko konstelacija.34
U prvoj situaciji, dva zaraena partnera se svesno uputaju u polni odnos bez
upotrebe kondoma, znajui da je i drugi partner inficiran. Kako opis oblik iz
250 podrazumeva prenoenje bolesti ili bar dovoenje u opasnost, posledica ne
moe biti ostvarena ako su oboje ve inficirani virusom. Ipak, ostaje otvoreno da
li se moe raditi o tekoj telesnoj povredi, s obzirom da se u medicinskoj literaturi
pominje tzv. superinfekcija HIV-om, kao stanje u kojem se na lice koje je ve
inficirano prenosi novi soj virusa, to moe da uzrokuje rapidnu progresuju bolesti
ili otpornost na izvesne lekove.35 Ako se takav izuzetan sluaj i desi, u zavisnosti
od okolnosti, delo bi naelno moglo da se kvalifikuje kao obina ( 121 st. 1) ili
kao naroito teka telesna povreda ( 121 st. 2). Ipak, smatramo da bi u slinom
raspletu krivinu odgovornost trebalo iskljuiti, i to ne samo zbog injenice da su
se oba zaraena partnera svesno upustila u takav rizik. Kanjavanje niti odgovara
stepenu opasnosti (ona se meri promilima), niti je kriminalno-politiki opravdano
sankcionisati eventualno pogoranje zdravstvenog stanja, kada se time ne stvara
nova opasnost za zdravlje treih lica.
Od veeg praktinog znaaja je druga situacija, u kojoj je samo jedan partner
inficiran HIV-om, to meutim i drugi zna, ali se svejedno uputa u rizini seksualni
odnos ili zajedniko korienje nesterilizovanog prica. Ovde bi prema veinskom
shvatanju36 koje sreemo u stranoj teoriji odgovorno samougroavanje pasivnog
subjekta trebalo da potisne krivinu odgovornost prenosioca virusa. S obzirom
da kauzalni proces u celosti zavisi od dispozicije volje rtve, ak ni negativno
vrednovana subjektivna strana prenosioca (npr. njegova namera da partnera zarazi),
ne bi onda bila krivinopravno relevantna. Dakle, svako obavetavanje partnera o
infekciji iskljuilo bi krivinu odgovornost. Ovo shvatanje nije prihvatljivo prema
30 B.-D. Meier, Strafrechtliche Aspekte der Aids-bertragung, Goltdammers Archiv fr Strafrecht
5/1989, 208. U odnosu dva stalna partnera, priroda odnosa uslovljava ee obavetanje o bolesti.
31 Vid. npr. A. Staji, u: N. Srzenti et. al.: Komentar krivinih zakona SR Srbije, SAP Kosova i SAP
Vojvodine, Beograd 1986, 155.
32 Bruns (1987a), 694; Kunz, 53; Meier, 218 i dalje.
33 Vid npr. Bottke, 183 i dalje; C. Prittwitz, Strafbarkeit des HIV-Virustrgers trotz Aufklrung des
Sexualpartners?, Neue juristische Wochenschrift 46/1988, 2942 i dalje.
34 Ostaemo na primeru polnog odnosa, iako sline situacije moemo zamisliti i kod zajednikog
intravenskog uivanja droge ili krvnog bratimljenja.
35 Vid. detaljnije D. Smith, D. Richman, S. Little, HIV Superinfection, The Journal of Infectious
Diseases 3/2005, 438 i dalje.
36 Tako npr. Bottke, 186; Kunz, 55.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 235

srpskom krivinom pravu. U srpskom pravu sloboda raspolaganja pasivnog subjekta

ograniena je u pogledu najvrednijih dobara. To se ne odnosi samo na iskljuenje
raspolaganja sopstvenim ivotom (kao u situaciji inkriminisanog navoenja na
samoubistvo i pomaganja u samoubistvu 119), ve i na situacije pristanka na
povreivanje, u zavisnosti od toga da li je saglasnost na povreivanje u suprotnosti
sa drutvenim interesima i etikim principima naeg... drutva.37 Tako, ako je cilj
povreivanja ostvarivanje nezakonitih prava ili naknada iz zdravstvenog ili penzijskog
osiguranja (vid. 168) ili npr. izbegavanje sluenja vojnog roka (vid. 397)
nikakav pristanak na povreivanje ne bi mogao da iskljui protivpravnost. Ali, ako
je svrha drutveno korisna, ak i ako je motiv negativno vrednovan, protivpravnost
i drutvena opasnost bili bi iskljueni. U osnovnom obliku se meutim i ne radi
o povreivanju tela (naruavanju zdravlja), ve samo o njegovom ugroavanju,38
praenim uz to vrlo niskom verovatnoom da e do naruavanja zdravlja uopte
doi. Naelno, mogli bismo prihvatiti da konkretno ugroavanje, o kojem se u ovom
obliku radi, moe biti opravdano slobodom odluivanja pasivnog subjekta, da je u
pitanju delikt protiv ivota i tela. Meutim, ovde je grupni objekt zatite zdravlje
ljudi. Da li dakle pojedinac uopte moe raspolagati sopstvenim zdravljem tako to
e svojom voljom iskljuiti delikt upravljen protiv javnog zdravlja, ak i ako se radi
iskljuivo o konkretnoj opasnosti?
Pojedini autori, koristei metod teleoloke redukcije, nalaze da je tako neto
mogue. Ako je za ostvarenje bia dela dovoljno prenoenje virusa samo na jednu
osobu, opasnost po javno zdravlje iz takvog ina mogua je samo ukoliko lice ne
zna da je nosilac virusa. Samo tada ono predstavlja svojevrsnu tempiranu bombu,
jer ugroenost drugih zavisi od spleta neizvesnih okolnosti (njegovog promiskuiteta
ili protoka vremena kada znaci bolesti postanu dovoljno uoljivi). U suprotnom,
ako lice poznaje rizike prenoenja, onda ono u izvesnom smislu moe da kontrolie
infekciju treih od njega kao potencijalnog prenosioca. Radnja prvog prenosioca
tada ne bi ni predstavljala opasnost za neodreeni broj treih lica.39 Ovaj argument
ne stoji. Pristajanje jednog lica da bude zaraeno ne stoji ni u kakvoj korelaciji sa
rizikom da i trei budu zaraeni. Re je o obinoj pretpostavci, koja ne samo da se
tie neeg budueg, ve u celosti zavisi od savesnosti i dobre volje novozaraenog
da e se strogo drati mera zatite. Takvo nagaanje ne moe da zameni injenicu
da narodno zdravlje nije individualno pravno dobro.40
Ako je dolo do prenoenja HIV-a, re je o naruenju zdravlja koje se prema
ranije iznetim kriterijumima takoe ne moe opravdati pristankom povreenog.41
Cilj pristanka nije drutveno koristan (seksualno zadovoljstvo), tim pre to na

37 Staji, 156.
38 Da se ovde u osnovi ne radi o pristanku na povreivanje, ve o pristanku na opasnost od
povreivanja primeuje i Hercberg (Herzberg (1987a), 1462). Pojedine odluke anglosaksonskih
sudova prave razliku da li se radi o namernom prenoenju HIV-a, kada je pristanak povreenog
potpuno irelevantan, ili obinom svesnom ugroavanju drugog, kada je odbrana to poiva na
pristanku pasivnog subjekta dostupna okrivljenom (vid. Weait, 125).
39 Tako Kunz, 55.
40 Slino shvatanje dominira i u austrijskoj teoriji (vid. npr. K.-P. Bittmann, Strafrechtliche Proble-
me im Zusammenhang mit AIDS, sterreichische Juristen-Zeitung 16/1987, 489).
41 Aktuelan je i argument da e lica zaraena HIV-om u velikom procentu i umreti, kada bi se moglo
uzeti da je re o svojevrsnom pristanku na samoubistvo, a ne samo pristanku na povreivanje.
236 Igor Vukovi

raspolaganju stoji lako dostupno sredstvo zatite. Stoga, injenica da partner pristaje
na odnos bez zatite ne iskljuuje krivinu odgovornost, ali moe predstavljati
olakavajuu okolnost na planu odmeravanja kazne.
Krivinopravno je nesporna trea konstelacija u kojoj samo jedan partner zna
da je zaraen virusom HIV-a. To je upravo onaj sluaj koji pokriva 250 st. 1. Ovde
uinilac drugog svesno dovodi u opasnost od infekcije HIV virusom. Re je o kon-
kretnoj opasnosti prenoenja zaraze na koju pasivni subjekt ne pristaje, te ne moe
biti govora ni o kakvom odgovornom samougroavanju. Kako se radi o ugroavanju
drugog, uinilac odgovara za 250 st. 1. Ako pak doe i do prenoenja zaraze, ui-
nilac e odgovarati samo za dovreno ili pokuano delo iz st. 3, u zavisnosti od toga
kako je reen problem uzronosti.
Najzad, poslednja mogunost pokriva situaciju u kojoj pasivni subjekt samo
sumnja da je njegov partner zaraen HIV-om, najee zbog toga to ima saznanje
da ovaj pripada odgovarajuoj rizinoj grupi.42 Reenje je jednostavno kada se radi
o obliku iz st. 3. Manja ili vea verovatnoa da je partner zaraen ne moe da prebaci
sav rizik sa onoga ko zna za sopstvenu bolest, i o tome uti, na rtvu koja u to
samo sumnja, ak i ako rtva sama pripada rizinoj grupi.43 Saznanje o bolesti koje
ima prenosilac i saznanje o njegovoj pripadnosti rizinoj grupi koju ima partner
nikako se ne mogu izjednaiti. Utoliko krivinu odgovornost prenosioca za delo iz
st. 3 ne iskljuuje sumnja partnera u pogledu slike njegovog zdravlja. Kod osnovnog
oblika je sporno to to se radi o delu konkretne opasnosti. Kako konkretna opasnost
(opasnost od infekcije) predstavlja samo verovatnou nastupanja povrede (u ovom
sluaju samog prenoenja infekcije), deluje interesantna pomisao da saglaavanje
rtve sa verovatnoom da je seksualni partner zaraen HIV-om istovremeno znai
i njeno saglaavanje sa konkretnom opasnou u koju stupa. Ipak, kako smo ve
pokazali, i ovde moramo iskljuiti pristanak povreenog, s obzirom da je grupni
objekt zatite zdravlje ljudi.
Ako smo zakljuili da pristanak zaraenog ne iskljuuje krivinu odgovornost
prenosioca, to ipak ne znai da obavetavanju o bolesti odriemo svaki krivino-
pravni znaaj. Naprotiv, ako informacija o bolesti izostane, a okrivljeni je u vreme
seksualnog akta znao za svoju bolest, sud e bez sumnje zakljuiti da postoji protiv-
dunosno ponaanje dovoljno da zasnuje odgovornost za nehat. Kako je pak srpski
zakonodavac umiljajno ugroavanje iz st. 1 preveo na svesno ugroavanje pasivnog
subjekta, proirivi time ovaj oblik i na svesni nehat neobavetanje ima znaajan
dokazni potencijal ne samo za nehatni oblik iz st. 5, ve i za delikt ugroavanja iz st.
1 lana 250 Krivinog zakonika.

PROBLEMATIKA POKUAJA
Utvrivanje da je odreeno lice prenelo virus HIV-a nije jednostavno.
Pretpostavka uzrone veze jeste dokaz da je oteeni u periodu izmeu navodnog
prenoenja zaraze i krivinog postupka polno optio samo sa okrivljenim. Moda
42 Takoe je, kao i u prethodnim sluajevima, re o seksualnom kontaktu bez zatite.
43 Ovaj pasivni subjekt je moda nemaran i nepromiljen, ali ni njegovom nemaru ne moemo
odrei krivinopravnu zatitu, ako partner zna da je zaraen HIV-om.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 237

je, meutim, rtva inficirana HIV-om i ranije pre spornog koitusa.44 Problem
predstavlja i dugaak period inkubacije kod HIV-a. Mogu proi i godine a da oteeni
uopte ne zna da je zaraen. tavie, ako u datom periodu on slobodno seksualno
opti, dolazi u poziciju da i on sam druge zarazi. To dalje uslonjava utvrivanje
primarnog prenoenja, jer se stvara svojevrstan krug vie zaraenih lica, gde je
teko rekonstruisati smer kretanja zaraze.45 Ako se pak ele identifikovati seksualni
kontakti zaraenog, otvara se problem i na planu zadiranja u slobode i prava, jer se
dolazi u opasnost da privatnost u sferi seksualnih odnosa bude naruena.46
Pored proteka vremena, problem predstavlja i milje u kojem se kreu potencijalni
prenosioci. Ako oteeni pripada kakvoj rizinoj grupi,47 dokazivanje je jo zamrenije.
Tako, ako je oteeni polno optio sa licem koje se prostituie, sudija verovatno nee
poverovati njegovom iskazu kojim tvrdi da je, primera radi, u poslednje pola godine
imao seksualni kontakt iskljuivo sa okrivljenim.48 Poto se sa dovoljnom sigurnou
ne moe iskljuiti, da je oteeni tokom perioda inkubacije polno optio i sa drugim
licima,49 odnosno od koga je, kojom radnjom i u kojem trenutku do prenoenja virusa
uopte dolo uzrona veza po pravilu e se negirati.
Ako nije mogue utvrditi da je okrivljeni preneo na drugog infekciju HIV-om,
mora se prema pravilu in dubio pro reo iskljuiti kauzalnost,50 te na raspolaganju
ostaje odgovornost za pokuaj. Takav ishod, meutim, saodreuje kriminalnu zonu,
s obzirom da se za pokuano delo iz nehata51 ( 250 st. 5), nezavisno od propisane
kazne ne odgovara. Kako je direktan umiljaj, osim u sluajevima dokazivog
namernog inficiranja,52 vrlo redak, pitanje kriminalne zone neposredno je uslovljeno
obuhvatom eventualnog umiljaja.

PROBLEMATIKA UMILJAJA
Poslednjih godina, problematika prenoenja virusa HIV-a ivo je uticala na
oivljavanje diskusije o granicama umiljaja i nehata. tavie, moe se uoiti da sta-
vovi zauzeti po ovom konkretnom pitanju redefiniu teorijska shvatanja koja su u
44 Bottke, 180.
45 Ako se zna ko je prvi inficiran, danas je mogue uporeivanjem sojeva virusa iskljuiti da je
virus prenet od odreenog lica. Pozitivan dokaz, meutim, tee je izvesti, jer neposredno nakon
infekcije, zbog terapija i razliitih imunih sistema, dolazi do sve izraenijeg odstupanja koje se
sa protekom vremena dalje uveava (upor. F. Beglinger, u: M. A. Niggli, H. Wiprchtiger et al.,
Strafrecht II. Basler Kommentar, Basel 20072, 1413).
46 To primeuje Holland, 287, 301.
47 Prema Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda najvei procenat inficiranih HIV-om i dalje
pripada homoseksualnoj populaciji. Kada je re o novoregistrovanim infekcijama, u 2008. godini
od 64 novoinficiranih na teritoriji grada 39 su homoseksualna odnosno biseksualna lica (vid.
Statistiki prikaz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda za 2008. godinu).
48 Bruns (1987a), 694.
49 Ostaje takoe otvoreno da li je do prenoenja moda dolo i putem krvnog kontakta (npr. neke
ogrebotine ili povrede).
50 Meier, 209.
51 Vid. I. Vukovi, Pokuaj krivinoga dela, neobjavljena doktorska disertacija, Beograd 2008, 37 i dalje.
52 U uporednoj sudskoj praksi postoje sluajevi da zaraeni ne krije da je stupao u seksualne odno-
se sa veim brojem lica kako bi na njih preneo virus.
238 Igor Vukovi

ovoj materiji vaila decenijama. Osobenost prenoenja HIV-a tie se korelacije ne-
znatne verovatnoe da se jednim seksualnim odnosom prenese zaraza i zakljuka o
krivici. Ve smo pokazali da i najrizinije (analno) polno optenje pokazuje verovat-
nou prenoenja virusa od samo 0,5%. Polazei od te okolnosti, deluje krajnje ute-
meljena eventualna odbrana okrivljenog da jeste praktikovao seksualni odnos bez
odgovarajue zatite, ali da se nadao da e sve proi dobro i da nee doi do infek-
cije. Nije li neznatna verovatnoa po sebi dovoljan oslonac za zakljuak o olakom
dranju da do dela nee doi ili da e to moi da sprei dakle svesnom nehatu?
Pitanje dakle nije usko ogranieno na problematiku prenoenja HIV-a, pa ak ni
na iskljuivo razgranienje prema eventualnom umiljaju. Moemo tako zamisliti
uinioca koji iz velike udaljenosti i u uslovima loe vidljivosti puca na pokretan cilj
iju smrt eli, jer je za to dobio novac, dakle poziciju koja se bez izuzetka tumai
kao direktan umiljaj, iako je takoe re o neznatnoj verovatnoi da e uinilac u
svome naumu i uspeti.
Reenje na planu krivice oteava i visoka smrtnost lica obolelih od side. Ako je
rizik infekcije u situaciji jednokratnog seksualnog kontakta neznatan, verovatnoa
smrtnog ishoda ako do infekcije ipak doe izuzetno je visoka.53 Poto infekcija
dostie vrhunac u nastupanju side, iji je ishod redovno smrtonosan, onda bi
umiljaj da se prenosi infekcija, uz anticipiranje smrtonosnog ishoda, lako mogao
da se razume kao umiljaj da se drugi liava ivota.54 Zbog osobenosti problematike
umiljaja prenoenja HIV-a, analiziraemo pojedine aspekte ove diskusije.
Prema lanu 25, krivino delo je uinjeno sa umiljajem kada je uinilac bio
svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje (direktan umiljaj) ili kada je bio svestan da
moe uiniti delo pa je na to pristao (eventualni umiljaj). Vezu izmeu uinioevog
ponaanja i pristajanja na posledicu treba da vaspostavi formula koju je osmislio
nemaki kriviar Rajnhard Frank /Reinhard Frank/. Ova formula, koja je prodrla
u veinu evropskih prava i koju primenjuje i naa sudska praksa, poiva na zami-
ljanju kako bi se uinilac ponaao da je bilo izvesno da e posledica da nastupi.
Doe li se do zakljuka da bi uinilac i uz takvo saznanje opet postupao, umiljaj i
volja bili bi potvreni; doe li se do zakljuka da bi uinilac radnju tada propustio
umiljaj bi se imao negirati (tzv. prva Frankova formula). Drugaije reeno, kae
li kao rezultat promiljanja uinilac sebi: Bilo ovako ili drugaije, nastane li ovo ili
togod drugo ja u svakom sluaju postupam, njegova krivica je umiljajna... Kae
li uinilac meutim sebi: Da znam da to tako treba da bude ili da se desi, propustio
bih svoju radnju tada ne postoji dolus eventualis, i moe najvie biti govora o
nehatu55 (tzv. druga Frankova formula).
53 B. Schnemann, Riskanter Geschlechtsverkehr eines HIV-Infizierten als Ttung, Krperver-
letzung oder Vergiftung?, Juristische Rundschau 3/1989, 93. ineman ovaj argument navodi
kako bi pobio uobiajeno tvrenje u nemakoj sudskoj praksi kod prenoenja HIV-a: umiljaj
povreivanja da, umiljaj lienja ivota ne.
54 W. Frisch, Riskanter Geschlechtsverkehr eines HIV-Infizierten als Straftat?, Juristische Schulung
5/1990, 367; A. Wisuschil, Ungeschtzter Sexualverkehr eines HIV-Infizierten, Zeitschrift fr
Rechtspolitik 2/1998, 62.
55 R. Frank, Das Strafgesetzbuch fr das Deutsche Reich, Tbingen 190857, 132.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 239

Ako teoriju pristanka primenimo na nae krivino delo prenoenja na drugog

infekcije HIV-a, uoiemo da na planu svesti predvianja mogueg prenoenja
bolesti nema nepoznanica. este kampanje koje su upravljene na prevenciju side,
uslovile su da su danas tipini naini prenoenja opte poznati. Dakle, ako lice zna
za svoju bolest i ipak se svesno upusti u seksualni odnos bez odgovarajue zati-
te, svest o mogunosti prenoenja kao element zakonske definicije eventualnog
umiljaja po pravilu e postojati. Tekoe nastaju sa utvrivanjem elementa volje.
Naime, osnovni prigovor teoriji pristanka, kao kriterijumu razreenja razgranie-
nja umiljaja i nehata, tie se u neku ruku fiktivnog uspostavljanja odnosa uinioca
prema delu. Njena praktina primenjivost ograniena je samo na one situacije kada
okolnosti pruaju dovoljan oslonac za zakljuak, kako bi se to uinilac zaista pona-
ao da predvia nastupanje posledice kao sigurno. Katkada e, meutim, okolnosti
pokazivati da uinilac zasigurno ne bi preduzeo radnju da je znao da e posledica
nastupiti, a gde pravni oseaj pokazuje da ipak treba zakljuiti eventualni umiljaj.
Primer za to predstavljaju situacije u kojima je nastupanje posledice oevidno pro-
tivreno uinievom cilju,56 ali i sluajevi prenoenja HIV-a, gde mnoge okolnosti
od emocionalnog naboja, intimnosti seksualnog ina, este bliskosti partnera i
tsl. upuuju da je prenosiocu infekcija drugog zapravo nepoeljna. Uinilac hoe
seksualni odnos (bilo zbog seksualnog uzbuenja, bilo zbog finansijskih razloga
kod prostitucije), ali se slino neeljenoj trudnoi, i ovde nada pozitivnom ishodu
odnosa bez zatite, umirujui svoju savest kako e sve dobro proi i psiholoki
potiskujui57 spoznate rizike.

56 Tako se u esto navoenom Lacmanovom primeru (vid. W. Lacmann, ber die Abgrenzung
des Vorsatzbegriffes, Goltdammers Archiv fr Strafrecht 1911, 109) uinilac opkladio da e na
vaarskom strelitu pogoditi staklenu kuglu koja se nalazi u ruci zaposlene devojke. Ako pogodi
devojku, uinilac planira da puku baci i da se izgubi u masi. Ovde uinilac svakako ne bi pucao
da zna da e pogoditi, iako se slini sluajevi visokog hazarda redovno podvode pod eventualni
umiljaj (tipian primer predstavlja vajcarska legenda o Viljemu Telu, koji je gaao jabuku na
glavi svoga sina, koju npr. F. Bai, Krivino pravo. Opi dio, Zagreb 19863, 271 navodi kao
pokazni primer eventualnog umiljaja). Ako se Frankova formula strogo primeni, ovde se mora
zakljuiti da uinilac nee nastupanje posledice. Svako uinioevo unutranje saglaavanje kao
psiholoka injenica moralo bi se odbaciti.
57 A. Kreuzer, Aids und Strafrecht. Kriminologische Anmerkungen zur strafrechtlichen und kri-
minalpolitischen Diskussion, Zeitschrift fr die gesamte Strafrechtswissenschaft 4/1988, 798. U
nemakoj teoriji danas dominira shvatanje koje razlikovanje izmeu umiljaja i nehata reava
prema tome da li se opasnost ostvarenja dela shvata ozbiljno ili se u izvesnom smislu potiskuje
(Meier, 214). Ovde je, slino teoriji pristanka, takoe odluan unutranji uinioev stav. Kako je
predvianje opasnosti odlika i eventualnog umiljaja i svesnog nehata, neophodno je postaviti
graninik na unutranjem planu. Naroita panja posveuje se fenomenu samougroavanja, koje
se psiholoki objanjava time to uinilac kod svesnog nehata opasnost po sebe i druge istina
spoznaje, ali je u odlunom momentu iz svoje svesti potiskuje i ipak preduzima radnju. Meutim,
ovaj kriterijum pokazuje se kao nepodoban u situacijama kada uinilac postupa suprotno od
oekivanog: u uslovima neznatne opasnosti to se uzima za ozbiljno, ili izuzetne opasnosti ost-
varenja dela koja se potiskuje. Teko je objasniti da uinilac, kojem je velika opasnost ispred
oiju, ali koju nerazumno potiskuje, zasluuje manji prekor od onoga koji je procenjuje valjano
(s pravom I. Puppe, u: U. Kindhuser, U. Neumann, H.-U. Paeffgen et al., Strafgesetzbuch. Band
I, Baden-Baden 20052, 494). Osim toga, i ovde se radi o isto unutranjem uinioevom odnosu
prema nastupanju posledice, koji je u osnovi nedostupan pouzdanom utvrivanju.
240 Igor Vukovi

Ako zakljuimo da bi prema teoriji pristanka veina zamislivih situacija pre-

noenja HIV-a bila svrstana u sferu (svesnog) nehata, golo propisivanje nehatnog
oblika ne bi se pokazalo kao dovoljan kriminalno-politiki mehanizam za suzbijanje
infekcije. Ve konstatovane potekoe u utvrivanju uzrone veze prenoenja virusa
od strane konkretnog lica, koje za ishod imaju odgovornost samo za pokuaj, suzile
bi krivinopravnu reakciju samo na one sluajeve u kojima je rtva imala seksualne
odnose samo sa jednom zaraenom osobom (ako je to uopte i dokazivo). Dakle,
ili e u situacijama prenoenja virusa HIV-a, slino uoenoj nepodobnosti kriteri-
juma teorije pristanka u saobraaju,58 razgranienje pristajanja i olakog dranja
u praktinoj primeni biti ekstenzivno protumaeno, ili e sam zakon pokuati da
krivicu uredi prema drugojaijem modelu.
Prvi izlaz podrazumeva naputanje psiholoko-deskriptivnog razumevanja
volje, koje dominira u srpskoj teoriji i praksi. Takvo odreenje volje zahteva da se
onaj koji togod voli, prema ovom hoteem pozitivno odnosi njegovo ostva-
renje eli. Kako krivino delo jeste akt oveka u spoljnom svetu, onaj koji hoe
togod da ostvari, preduzima radnju koja je na ostvarenje eljenog upravljena. Uto-
liko je voljan najpre onaj ljudski in koji je usmeren na ostvarenje kakvog cilja,
koji ovom cilju tei, koji je finalan. Ako je dakle ovek naumio da ubije ljubavnika
svoje supruge, radi kojeg cilja on na ljubavnika puca naum uinioev koji je bio
i osnovni pokreta njegovog dela bio je, rekli bismo, voljan nameran. Nije, me-
utim, umiljaj to se razume kao htenje ega, kao gola psiholoka datost, svodiv
samo na namerno postupanje. Ono nameravano (krajnji cilj) moe biti samo konac
jednog sloenijeg procesa prouzrokovanja, gde je do konanog ostvarenja nauma
bilo nuno preduzeti itav niz raznovrsnih akata (meuciljeva), prema kojima se
uinilac takoe psihiki odnosi. Veitom studentu koji je svestan da svojim ra-
dom ne moe stii do fakultetske diplome, davanje mita moda predstavlja nuan
ishod promiljanja o eljenom. On se teko moe braniti time kako nije hteo da
uini poklon slubenom licu. Ipak, svoenje umiljaja na htenje nailazi ovde na
znaajne probleme, i pokazuje da umiljaj ne mora uvek biti htenje dela. Umiljaj-
ni uinilac ostvarenje meucilja moe i da ne eli. Ako u naem ranijem primeru
zamenimo uloge uinioca i rtve, i zamislimo oajnog ljubavnika, kojem svaka po-
misao na dragu u zagrljaju njenog mua predstavlja nepodnoljivi teret, moemo
pretpostaviti da e on pre potezanja oruja na supruga verovatno iscrpeti sve za-
mislive mogunosti. Njemu je osnovni cilj, moda ostvariv i razvodom ili nekim
slinim raspletom zajedniki ivot sa ljubavnicom. Svi mogui putevi do ovog
krajnjeg cilja nisu jednako poeljni. Ako se on ipak odvai da podigne ruku na su-
parnika, htenje suparnikove smrti kao psiholoka injenica obina je fikcija. Prora-
unat ovek uvaie i rizik da njegova zavera bude otkrivena i da umesto vremena
provedenog sa ljubljenom sleduje vremenska kazna zatvora. On takav ishod sva-
kako ne eli. Utoliko se teko moe tvrditi da on i smrt suparnika pozitivno vred-
nuje. Ovde se njegovo htenje zakljuuje u jednom normativnom smislu, u smislu
njegovog opredeljivanja za posledicu59. To je jo oiglednije u situacijama kada se

58 Tu dominira kriterijum bezobzirnosti.

59 Slino Puppe, 486.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 241

direktni umiljaj izvodi iz visokog stepena svesti o izvesnom nastupanju kakve uz-
gredne, sporedne60 posledice. Onaj koji postavlja eksplozivnu napravu u vazduho-
plov hotei da lii ivota odreenog politiara, zna da drugaiji ishod nije mogu ni
u pogledu posade i drugih putnika u vazduhoplovu. Da li on eli i pozitivno vred-
nuje i njihovu smrt potpuno je nevano. Preduzimanje radnje i pored predstave o
takvom izvesnom ishodu, govori nam da je uinilac hteo i njihovu smrt.
Upravo ove situacije direktnog umiljaja pokazuju osnovnu slabost psiholoki-
deskriptivno shvaene volje. U najveem broju konstelacija koje se danas razumeju
kao umiljajna dela, volja shvaena kao psiholoka injenica jednostavno ne postoji.
Samo u onim primerima u kojima se radi o finalno upravljenim aktima postoja-
lo bi istinsko htenje posledice. Ostale situacije direktnog umiljaja zahtevaju nor-
mativno shvaenu volju, inae se zakljuak o nepostojanju umiljaja ne bi mogao
izbei. Jo komplikovanije je fikcijom volje obuhvatiti ono to se danas razume kao
eventualni umiljaj. Stoga je ovde neophodno pronai kakav surogat volje61, koji
e zameniti istinsko htenje dela. Ako se ve ne moe neposredno rei da uinilac
hoe posledicu, potrebno je zakljuiti njegovo unutranje slaganje sa mogunou
njenog nastupanja. Ono se pronalazi u opisima kakvi su: saglaavanje sa posledi-
com, raunanje sa njenim nastupanjem, pristajanje na nju, njeno odobravanje
ili prihvatanje. O takvom jednom pristajanju na delo govori i srpska odredba o
umiljaju. Ovo unutranje saglaavanje uinioca sa sopstvenim delom i njegovim
posledicama moe se takoe razumeti dvoznano: kao neto eljeno, ali i kao prekor
zbog neuzdravanja od dela i pored spoznatih efekata. Drugim reima, pristajanje
na delo kao unutranji uinioev stav, kao svojevrsno zamiljeno mahanje glavom
na pomisao o moguim posledicama, ili bar kao sleganje ramenima, u smislu ne-
zainteresovanosti za takav mogui ishod, u svom znaajnom delu ne moe se shva-
titi drugojaije negoli normativno. Deskriptivno saglaavanje sa posledicom jeste
izvesna mogunost, ali se dovoenje u vezu sa umiljajem ravnodunosti62 ili ak
unutranjeg neslaganja sa posledicom moe objasniti iskljuivo putem prekora
zbog odluivanja na delo. Osim toga, unutranji uinioev odnos prema nastupanju
posledice, potpuno je nedostupan pouzdanom utvrivanju. Stoga ne iznenauje to
ovaj nedostatak svih shvatanja to osnov razlikovanja vide u unutranjem uinioe-
vom uverenju, problematiku razgranienja sve vie prebacuje u svet procesnog.
Volju, dakle, treba razumeti psiholoki-normativno.63 Tada subjektivna strana
i prosenog prenosioca HIV-a postaje neto jasnija. Lice koje ne praktikuje siguran
seks, koje dakle iako svesno da je zaraeno ne koristi odgovarajuu zatitu infici-

60 Specifina razlika ove kategorije direktnog umiljaja prepoznaje se upravo u tome to se ovde ne
radi o krajnjem cilju ili meucilju, ve iskljuivo o sporednim posledicama (K. Khl, Strafrecht.
Allgemeiner Teil, Mnchen 20024, 97).
61 Puppe, 487.
62 Prema teoriji koju je zastupao Engi /Engisch/ uinilac kod umiljaja povredu pravnog dobra ili
eli ili je prema povredi ravnoduan. Engi je ravnodunost razumeo kao konkretnu psihiku
injenicu, koja u deskriptivnom smislu oznaava da se uinilac uopte i ne trudi da vrednuje kak-
vo injenino stanje. Pozitivno utvrivanje ravnodunosti on predlae samo ukoliko verovatnoa
ostvarenja bia nije visoka (tada umiljaj) ili neznatna (tada nehat), ve pripada svojevrsnoj sred-
njoj zoni.
63 Tako i Z. Stojanovi, Krivino pravo. Opti deo, Beograd 200916, 150.
242 Igor Vukovi

ranje partnera preputa golom sluaju. Da bi uinilac olako drao da do posledice

nee doi ili da e je moi spreiti, mora postojati odgovarajui injenini sup-
strat koji e podupreti takvo pouzdanje u nenastupanje posledice. Ovo hazardira-
nje, svojevrstan ruski rulet, mora se dakle normativno izraziti kao pristajanje
na prenoenje zaraze, ak i kada bi na osnovu pojedinih okolnosti bili uvereni da
je uiniocu takva posledica nepoeljna.64 Normativno protumaeno pristajanje u
stvari podrazumeva zakljuak suda da se uinilac saglasio sa svojim delom i njego-
vim ishodima. Preputanje ishoda zakonima sluajnosti praeno visokim stepenom
rizika upravo upuuje na pristajanje u normativnom smislu. Kod prenoenja HIV-a,
meutim, injenini supstrat za zakljuak o nehatu dominira. Kako je rizik preno-
enja neznatan, prigovor okrivljenog da se nadao da e nepoeljan ishod izostati
deluje krajnje utemeljeno.65 O nekom visokom riziku i hazardu ipak nema govora.
Dakle, ni modifikovano psiholoko-normativno tumaenje pristajanja, za koje nala-
zimo da treba da zameni isto psiholoko razumevanje pristanka u naoj praksi, ne
predstavlja siguran putokaz za reavanje vinosti kod situacija prenoenja HIV-a. Da
li pouzdaniji oslonac moemo nai u drugim teorijskim shvatanjima?
Ve psiholoko-normativno razumevanje umiljaja predstavlja pribliavanje
klasinim pristupima to naglasak stavljaju na element svesti,66 u izvesnoj meri za-
nemarujui voluntativni aspekt. Prema teoriji verovatnoe izmeu umiljaja i ne-
hata i nema sutinske razlike; ona je samo gradualna. O granici odluuje stepen
ugroavanja zatienog pravnog dobra, prema predstavi uinioca.67 Ovo shvatanje u
celosti zanemaruje voljnu stranu eventualnog umiljaja. Kako prekor umiljaja tako
i prekor nehata zasniva injenica da se uinilac i pored predvianja opasnosti nije
uzdrao od ponaanja. Kako raste opasnost koju uinilac svesno pokree, tako bi
rastao i prekor koji njegovo ponaanje zasluuje. Samo se postavlja pitanje na kom
stepenu svest o ugroavanju koja zasniva nehat prerasta u svest o ugroavanju to
zasniva umiljaj. Problemi primene ovog shvatanja na situacije prenoenja HIV-a
vie su nego oigledni. I da moemo da postavimo kakvu primenjivu granicu pre-
ma izloenom kriterijumu,68 ve smo konstatovali da je rizik inficiranja HIV-om,
naroito kada se radi o samo jednom odnosu bez zatite, vrlo nizak. Ako bismo se
dosledno drali kriterijuma, predstava o niskom stepenu ugroavanja mogla bi u
potpunosti da potre voljni element ak i ako je na prenosilac hteo nastupanje po-
sledice. U suprotnom, ako bismo uzeli da namerno ostvarenje bia mora da zasnuje
umiljaj, iako je verovatnoa nastupanja posledice zanemarljiva, vie se i ne bismo
nalazili na terenu kriterijuma verovatnoe. Stoga teorija verovatnoe ne zadovolja-

64 Slino Bruns (1987a), 693.

65 Bottke, 189; Bruns (1989), 200; Frisch, 367.
66 To primeuje i ineman, uoavajui u tome primese teorija verovatnoe i ravnodunosti (Sch-
nemann, 93).
67 Tako je npr. u vajcarskoj praksi, vid. Kunz, 62.
68 Ova teorija barata samo neodreenim merilima kakvi su visoka verovatnoa, neznatna ansa
i tsl., bez istinskog potencijala da kriterijum bude upotrebljiv u praksi. Pokuaji da se umiljaj
smisleno vee za izvesne kvote verovatnoe, ili bar za zakljuak da je kod eventualnog umiljaja
nastupanje posledice verovatnije nego njeno izostajanje (tako u srpskoj teoriji npr. . Lazin,
Razgranienje svesnog nehata od eventualnog umiljaja, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
3/1977, 396 i dalje) ne mogu se oznaiti uspelim.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 243

va. Pokuaj da se neznatna ansa prenoenja jednokratnim seksualnim inom uvea

svojevrsnim sabiranjem rizika69 okolnou da se u ivotu eventualno radi o ve-
em broju seksualnih odnosa bez zatite izmeu dva partnera ne moe da ispravi
temeljnu nedoreenost kriterijuma.
Prema teoriji mogunosti eventualni umiljaj se potvruje im je uinilac
spoznao konkretnu mogunost povrede pravnog dobra i ipak preduzeo radnju kri-
vinoga dela. Ovde svest o mogunosti u potpunosti zamenjuje voljnu dimenziju
umiljaja, istina po cenu negiranja svesnog nehata. Jer, ako svest o mogunosti pre-
noenja virusa podrazumeva umiljaj, onda je nehat mogu samo vidu nepostojanja
svesti, dakle nesvesnog nehata. Reklo bi se da je ovim putem iao srpski zakonoda-
vac, kada je u pitanju prenoenje HIV-a. On ovde umiljaj i nehat razdvaja iskljuivo
preko intelektualnog elementa svesti odnosno znanja.70 Umiljajni oblik iz st. 3,
to govori o uiniocu koji znajui da je zaraen HIV virusom tu infekciju svesno
prenese na drugog, predstavlja upravo ozakonjenje osnovne potke teorije mogu-
nosti. Istovremeno, proirivanjem umiljajnog oblika na svesni nehat, zona nehat-
nog oblika iz st. 5 nuno se svodi samo na nesvesni nehat. Moemo konstatovati da
ovo reenje veto izbegava probleme razgranienja koje, kako smo videli, teorija ne
moe lako da rei. Ako postoji svest o zaraenosti, postojae umiljajni oblik. Ako
se uinilac jo nije testirao, ali sumnja u zaraenost zbog pripadnosti rizinoj grupi,
postojae nehatni oblik. Da bi se, meutim, stekla potpunija slika o naem zakon-
skom reenju, treba pokazati kojim putem su ila druga zakonodavstva.

UPOREDNOPRAVNA REENJA
U veini evropskih drava nije propisano posebno krivino delo prenoenja
virusa HIV-a,71 kako je to uinio srpski zakonodavac. To je specifina razlika srpskog
reenja. U Nemakoj se ovi sluajevi uglavnom razmatraju u kontekstu krivinih
dela protiv ivota i tela, upravo, izuzetno preko obinog ili tekog ubistva ( 211,
212) odnosno ee oblik telesnog povreivanja ( 223, 224). Kvalifikovanje
prenoenja virusa HIV-a preko navedenih opisa,72 kako se bez izuzetka primeuje
u nemakoj teoriji, pokazuje brojne nedostatke, na koje smo delom ve ukazali.
Najjednostavnije je infekciju HIV-om smatrati pogoranjem zdravstvenog stanja u
smislu telesne povrede. Ipak, i u ovoj najmanje spornoj konstelaciji, zbog problema
dokazivanja uzronosti, u praksi se najee odgovora samo za pokuaj, to pak
69 Tako Kunz, 64.
70 Vid. detaljnije I. Vukovi, O pojmu nehata i njegovim pojavnim oblicima, u: Stanje kriminalite-
ta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja. 3. deo, 2009, 249.
71 Slino je i u anglosaksonskom pravu (pojedinim saveznim dravama SAD, Kanadi i Velikoj Bri-
taniji, vid. Holland, 291, 310, 313).
72 Prema jednom miljenju (A. Wisuschil, Aids und Unkontrollierbarkeit des Tatmittels bei
330a StGB, Medizinrecht 6/2006, 342), seksualni odnos HIV pozitivnog mogue je podvesti pod
krivino delo tekog ugroavanja oslobaanjem otrova ( 330a nemakog KZ-a), koje se nalazi u
glavi iji je grupni objekt zatite ivotna sredina. Problem slinog tumaenja ne predstavlja samo
to to se prenoenjem virusa HIV-a ne napada ivotna sredina, ve i injenica da se zaraena te-
lesna tenost ni uz najekstenzivnije tumaenje ne moe podvesti pod otrov koji se oslobaanjem
vie ne moe kontrolisati.
244 Igor Vukovi

zahteva bar eventualni umiljaj. Kako je isti teko dokazati, zadravanje kriminalne
zone mogue je postii samo irenjem granica eventualnog umiljaja na utrb
svesnog nehata, dakle jednim temeljnim zahvatom u sloena pitanja razgranienja
samog umiljaja i nehata. Stoga ne iznenauju ukazivanja da se prenoenje HIV-a
moe adekvatno reiti prvenstveno putem odgovarajueg delikta ugroavanja.73
vajcarsko krivino pravo poznaje krivino delo ( 231) slino naem prenoenju
zarazne bolesti iz 249, koje ostvaruje onaj to umiljajno ili nehatno (laki oblik)
prenese opasnu zaraznu bolest. Re je o posledinom delu, to prema sudskoj praksi
obuhvata ne samo prenoenje side, ve i prenoenje HIV infekcije. Neto iri obuhvat
sline inkriminacije poznaje austrijsko pravo, koje prenoenje HIV-a smatra
deliktom opte opasnosti. Za razliku od vajcarskog posledinog zakonskog opisa,
to zahteva stvarno prenoenje HIV infekcije na zdravog, austrijsko zakonodavstvo
se zadovoljava umiljajnim ili nehatnim apstraktnim ugroavanjem drugoga (
178, 179). Dovoljno je da je radnja podobna da prouzrokuje opasnost prenoenja
zarazne bolesti meu ljudima; niti je neophodno da je do prenoenja zaista i dolo,
niti se trai konkretna opasnost da se zaraza prenese.74 Time se izbegavaju problemi
dokazivanja uzrone veze (da je konkretna HIV infekcija prouzrokovana od strane
odreene HIV pozitivne osobe), ali se i proiruje opseg inkriminacije, naroito zbog
nehatnog oblika. Nehatno inkriminisanje dela apstraktne opasnosti podrazumevalo
bi krivinu odgovornost HIV-pozitivnog koji nije znao da je zaraen, ali koji je imao
razloga da u to posumnja i da proveri da li je nosilac virusa.75 Takav povod bi mogao
biti rizian odnos sa prostitutkom ili pripadnikom druge rizine grupe ili primera
radi deljenje zajednike igle. tavie, u austrijskoj nauci dominira shvatanje da zbog
apstraktne opasnosti dela kanjivost zasniva i ljubljenje otvorenim ustima,76 pa ak
i upotreba prezervativa, jer se ne moe iskljuiti mogunost da doe do pucanja ili
greke u proizvodnji.77 Ovako iroku kriminalnu zonu ne smatramo opravdanom.

OBLICI KRIVINOG DELA IZ 250

Kako smo ve ukazali na osnovne krivinopravne probleme koji se tiu preno-
enja HIV-a, u narednim izlaganjima osvrnuemo sa samo na pojedine konkretne
aspekte reenj iz 250 Krivinog zakonika Srbije.

Svesno dovoenje drugog u opasnost od infekcije ( 250 st. 1)

Analiza krivinopravnih problema do kojih moe doi u situacijama prenoenja
HIV-a pokazala je da njihovo reavanje preko posledinih krivinih dela povrede u
ovoj materiji nije dovoljno, bilo zbog tekoe dokazivanja uzrone veze, bilo zbog
tekoa u utvrivanju umiljaja. Zato je dogmatski ispravan put kojim je iao na
zakonodavac, inkriminiui u osnovnom obliku svesno dovoenje drugog u opa-
73 Herzberg (1987a), 1463; Wisuschil (1998), 63. Za kanadsko pravo izriito Holland, 314315.
74 Bertel, Schwaighofer, 12; Bittmann, 488.
75 Tako Bertel, Schwaighofer, 12; Bittmann, 489.
76 Tako Bittmann, 488.
77 C. Mayerhofer, u: F. Hpfel, E. Ratz et al., Wiener Kommentar zum Strafgesetzbuch, Wien 2007, 39.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 245

snost od infekcije ( 250 st. 1). Inkriminisanje delikta ugroavanja opravdano je i

kriminalno-politiki. Onaj ko svesno izlae drugog riziku od prenoenja zasluuje
kanjavanje. Ako na izvestan broj zaraenih oajnika, koji smatraju da vie nemaju
ta da izgube, slina odredba i ne moe preventivno da utie, na najvei broj obinih
nosilaca virusa svest o zaraenosti delovae na promenu navika u sferi seksualnog
ponaanja kako bi se primenom sredstava zatite izbeglo dalje irenje zaraze.
Nauno potvreni naini prenoenja virusa HIV-a od znaaja su za precizira-
nje radnji kojima se drugi dovodi u opasnost od infekcije. Re je, dakle, pre svega
o vaginalnom, analnom ili oralnom78 koitusu bez korienja kondoma. Upotre-
ba kondoma predstavlja socijalno-adekvatno ponaanje to rizik prenoenja dri u
granicama dozvoljenog. Milovanje i dodirivanje polnog organa partnera ne pred-
stavljaju radnju dovoenja drugog u opasnost od infekcije. To nije ni uobiajeno
pozdravljanje poljupcima, ljubljenje zatvorenim ustima, ali ni ljubljenje otvorenim
ustima, to podrazumeva dodirivanje jezika i razmenu pljuvake.79 U pljuvaki i su-
zama virus se nalazi u suvie maloj koliini da bi se mogao preneti, dok ga u znoju
uopte i nema, tako da kontakt sa ovim telesnim tenostima nije krivinopravno
relevantan. Ipak, zbog povienog rizika krvne transmisije, ujedanje predstavlja po-
dobnu radnju dela, iako do sada nisu zabeleeni sluajevi prenoenja HIV-a ovim
putem, ak i kada je dolazilo do oteenja koe.80 Kako virus ne ivi dugo u spolj-
noj sredini, treba iskljuiti i one radnje to podrazumevaju kontakt sa zaraenim u
domainstvu ili radnom okruenju. To se meutim ne odnosi i na one kontakte koji
nose nepotreban rizik od krvne transmisije, kakvi su korienje zajednike etkice
za zube ili brijaa.
Nije od znaaja da li se u opasnost dovodi partner (brani ili vanbrani) ili
lice sa kojim se ne ivi u slinoj zajednici. Potencijalna opasnost daljeg prenoenja
virusa postoji i kada se radi o monogamnoj vezi, jer se ne moe iskljuiti da jo
neinficirani partner u budunosti nee stupiti u seksualne odnose sa treim licima.
ak i kada bi partner bio istrajan u vernosti, ostaje mogunost da se zaraza dalje
prenese npr. tokom eventualnog kasnijeg poroaja ili nekog drugog verifikovanog
naina prenoenja.
Na planu krivice, svesno dovoenje drugog u opasnost podrazumeva one ste-
pene krivice to sadre element svesti, dakle direktni i eventualni umiljaj kao i
svesni nehat. Ne radi se dakle o umiljajnom ili nehatnom obliku u uobiajenom
smislu rei, ve o subjektivnom obeleju sui generis. Istovremeno, dovoljno je da
svest obuhvati dovoenje drugog u opasnost, tako da na planu dokazivanja nee
postojati potekoe u pogledu utvrivanja subjektivnog sadraja,81 jer se nesmo-
trenost i nepanja (dovoljni za svesni nehat) mogu zakljuiti ve iz saznanja o bo-
lesti i nekorienja preporuenih sredstava zatite. Utoliko e utvrdivo umiljajno
78 Isto vai ne samo za felaciju (lat. fellatio), ve i za kunilingus (lat. cunnilingus), s obzirom da se
ne mogu iskljuiti rane u ustima ili tragovi krvi u vaginalnom sekretu. Razlikovanje kanjivosti
prema tome da li se radi o aktivnom ili pasivnom oralnom odnosu, prisutno u austrijskoj teoriji,
smatramo neopravdanim.
79 Zanemarljivi rizik od prenoenja postoji, ali samo ako je oteena sluzokoa usta.
80 Tako Holland, 285.
81 To primeuje i Holland, 304.
246 Igor Vukovi

dovoenje drugog u opasnost, koje sreom nije imalo za ishod i prenoenje bolesti,
imati karakter oteavajue okolnosti prilikom odmeravanja kazne (stepen krivice
54 st. 1). Ipak, umiljajno dovoenje drugog u opasnost otvara problem odnosa
ovog oblika i umiljajnog prenoenja HIV-a iz st. 3, s obzirom da je pokuaj dela
iz st. 3 kanjiv.82 Ako je mogue dokazati umiljaj ne samo u pogledu ugroavanja
drugog, ve i u pogledu prenoenja virusa, radnju uinioca treba kvalifikovati kao
pokuaj dela iz st. 3. To e redovno biti situacije kada zaraeni ide za tim da zarazi
to vei broj lica.

Prenoenje HIV-a nepridravanjem propisa i mera ( 250 st. 2)

Ratio propisivanja nehatnog oblika iz st. 2 jeste razlikovanje prenoenja infek-
cije nepanjom samog prenosioca (st. 5), od svesnog nepridravanja propisa i mera
koji se odnose na spreavanje irenja HIV-a, to je za posledicu imalo prenoenje
infekcije na drugoga. Dakle, ovde se ne radi o nehatu samog nosioca zaraze, ve
o neinjenju lica koje, iako nije zaraeno, u okviru svojih dunosti ne preduzima
mere upravljene na spreavanje irenja HIV-a.83 Imajui u vidu redovne naine pre-
noenja, ova odredba pokriva pre svega krivinu odgovornost zdravstvenih radnika
u postupku kontrole postupaka prikupljanja, obrade i prerade ljudske krvi, njenih
sastojaka i derivata.84 Takoe, delo se moe ostvariti i nehigijenskim postupanjem
prilikom pruanja usluga higijenske nege i ulepavanja lica i tela (kozmetiari, fri-
zeri, berberi), medicinskih intervencija (hirurzi, lekari, stomatolozi) odnosno ne-
medicinskih estetskih intervencija kojima se naruava integritet koe (akupunktura,
tetovaa, pirsing, buenje uiju).85
Iako nain podvajanja radnje (nepridravanja propisa i mera) i ishoda (pre-
noenja infekcije) formulacijom uzrone veze (i time dovede) nalikuje tipinom
oblikovanju objektivnog uslova inkriminacije, prenoenje infekcije ne predstavlja
objektivni uslov ve posledicu dela, koju mora da obuhvati nehat uinioca. Radnja
nepridravanja propisa i mera mora biti u uzronoj vezi sa nastupanjem posledice
prema uobiajenim pravilima, dakle biti condicio sine qua non prenoenja infekcije.
Kazna propisana za ovaj oblik (od jedne do pet godina) znaajno je via od
nehatnog oblika iz st. 5 (do tri godine). To ima svoje opravdanje, ne samo zato to
je re o protivdunosnom postupanju odgovornog lica, ve i s obzirom na razliito
reenje na planu sticaja ako posledica pogaa vie lica. Naime, ako jedan prenosilac
82 Vid. 30 st. 1.
83 Iako i kod osnovnog oblika i radnje svesnog dovoenja drugog u opasnost od infekcije
gramatikim tumaenjem moe da se zakljui da njegov uinilac moe da bude svako lice, a
ne samo nosilac zaraze (tako LJ. Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beo-
grad 2006, 660; Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, Beograd 2006, 582), smatramo da
tumaeno ciljno razlikovanje oblik iz st. 1 i 2 govori u prilog tome da je uinilac oblika iz st. 1
sam zaraeni, a oblika iz st. 2 drugo lice. U suprotnom, ne bi bilo mogue smisleno razlikovati st.
2 i st. 5.
84 Vid. ranije pomenuti pravilnik istog naziva.
85 Instrumenti koji naruavaju integritet koe (igle za tatu ili akupunkturu, pitolji za buenje uiju)
moraju da budu korieni jednokratno ili da budu oieni i na odgovarajui nain sterilizovani.
Isto vai i za instrumente to nuno ne naruavaju integritet koe, ali gde moe doi do kontakta
sa zaraenom krvlju (npr. brijai).
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 247

virusa (npr. prostitutka) svesno prenese na vie lica virus HIV-a (st. 5) odgovarae
za realni sticaj onoliko krivinih dela koliko ima posledica (prenoenj ili u sluaju
oblika kvalifikovanog smru smrti). Ako se, meutim, radi o obliku iz st. 2, te npr.
zaposleni u transfuziji svojom nepanjom ne primeni odgovarajue mere postupa-
nja sa zaraenom krvi, usled ega vei broj primaoca produkata krvi (npr. hemofili-
ara) bude zaraen postojae samo jedno krivino dela iz st. 2.86
Treba primetiti da delo iz st. 2 nema tei oblik kvalifikovan smru, kao to je
uinjeno kod umiljajnog (st. 4) i nehatnog (st. 5) prenoenja infekcije na drugog. U
pitanju je propust zakonodavca. S jedne strane, krivina odgovornost uinioca pre-
ma st. 2 nije limitirana boleu, kako je to sluaj kod ostalih oblika ovog dela. Dok
prenosilac HIV-a koji je i sam zaraen najee nee ni biti u prilici da odgovara za
smrt pasivnog subjekta, jer e zbog razvoja sopstvene bolesti njegova smrt nastu-
piti pre smrti rtve kao kvalifikovane posledice ovde takvog ogranienja nema. S
druge strane, iako je u savremenom svetu, gde se svaka jedinica krvi testira na HIV,
ovaj vid prenoenja sve rei njegove posledice su neuporedivo tee, jer je ishod
esto infekcija veeg broja lica.87

Umiljajno ( 250 st. 3) ili nehatno (st. 5) prenoenje HIV-a na drugog

Bie ovog oblika inkriminie svesno prenoenje na drugog infekcije HIV-a.
Re je o posebnom obliku telesnog povreivanja, u vidu tekog naruenja zdravlja.
Prodiranjem virusa u ljudski organizam, imuni sistem postaje neotporan, dok
istovremeno zaraeni i sam postaje infektivan.88 Uinilac nee istovremeno
odgovarati i za teku telesnu povredu iz 121, ve e postojati prividni idealni sticaj
po osnovu specijalnosti.
Dovoljno je da je infekcija preneta samo na jedno lice. Kako vidimo, opis ne
zahteva tek prenoenje side kao poslednjeg stadijuma HIV-a sa smrtnim ishodom.
To niti proishodi iz jezikog tumaenja, niti bi takav ishod bio kriminalno-politiki
poeljan, s obzirom da opasnost po zdravlje ljudi uzrokuje ve prenoenje HIV-a.
Dovoljno je dakle prenoenje ve tzv. primarne infekcije (prvi stadijum virusa).
Inae, ovaj stadijum najee nije praen odgovarajuim simptomima (ili su oni
slini gripu), tako da zaraeni, osim ukoliko nije svesno bio izloen kontaktu
visokog rizika, najee i nema predstavu da je zaraen.89 tavie, ako se u ovoj
poetnoj fazi koja traje nekoliko nedelja uradi test na antitela na HIV, on moe biti
i lano negativan. Zaraza se po pravilu otkriva tek u kasnijim stadijumima,90 tako
86 Razume se, broj zaraenih uticae na odmeravanje kazne.
87 Dovoljno je pomenuti poznati sluaj inficiranja vie od 400 dece u Libiji 1998. godine, za ta je na
smrt osueno pet bugarskih medicinskih sestara i jedan palestinski doktor. Iako je smrtna kazna
kasnije zamenjena doivotnim zatvorom, nakon sporazuma sa Evropskom unijom, Libija je doz-
volila da se ova kazna izvri u Bugarskoj. Nakon to je estoro osuenih sletelo u Sofiju, bugarski
predsednik ih je pomilovao.
88 Slino Holland, 302.
89 Kako mora biti govora o svesnom prenoenju infekcije, tek zaraeno lice nee esto moi dalje
da prenese infekciju u ovom ranom stadijumu, i da za to krivinopravno odgovara.
90 Drugi, asimptomatski stadijum bolesti traje proseno desetak godina. Iako ni ovaj period ne
karakteriu tipini simptomi (mogue je oticanje limfnih vorova), bolest se kao i u prvom sta-
248 Igor Vukovi

da je redovan izvestan protok vremena od infekcije do saznanja o bolesti, u kojem

su mogua dalja prenoenja zaraze na trea lica.
Direktan umiljaj (samo u obliku svesti o moguem, a ne i u obliku svesti o
izvesnosti) i namerno postupanje su zamislivi, naroito ako je re o uiniocu kod
kojeg dominira motiv da inficira druge (ako ja imam sidu, treba i drugi da je
imaju)91.
Ako se u vrenju razbojnitva preti pricom sa (stvarno ili navodno) zarae-
nom krvlju HIV-virusom, osnovni oblik iz st. 1 e biti konzumiran prinudom, pa e
uinilac odgovarati samo za razbojnitvo. Ako pric bude i upotrebljen, uinilac e
odgovarati samo za tei oblik razbojnitva iz 206 st. 2.
Osim samog prenoenja virusa, druga posledica ne mora da nastupi. Eventu-
alno pogoranje stanja psihikog zdravlja pasivnog subjekta zbog saznanja o zarazi
moe predstavljati oteavajuu okolnost. Isto vai i za druge posledice koje se tiu
razliitih negativnih efekata na ivot rtve (problemi u radnom okruenju, seksualni
ivot itd.).
Kako je re o posledinom opisu, za dovrenje dela je neophodno utvrditi da
je uzrok prenoenja HIV-a delo okrivljenog. Dokaz uzrone veze nije jednostavno
izvesti. Kako pozitivan test ne daje nikakve informacije o onome ko je infekciju
preneo, uzronost je mogue dokazati samo u sluajevima u kojima je postojao
kontakt sa jednim prenosiocem virusa. Zbog toga, vei praktini znaaj ima
odgovornost za pokuaj dela iz stava 3.92

Prenoenje infekcije HIV kvalifikovano smru ( 250 st. 4)

Do odgovornosti za najtei oblik ( 250 st. 4), kada je usled dela iz stava 3.
ovog lana nastupila smrt zaraenog lica, nee doi esto, bilo zato to zbog dugog
perioda latencije smrt zaraenog jo uvek nije nastupila, bilo zato to je prenosilac
ve preminuo od bolesti. Re je o tipinoj konstrukciji krivinog dela kvalifikovanog
teom posledicom, na koju se odnosi 27. Dakle, izmeu prenoenja virusa i smrti
mora da postoji uzrona veza, dok u odnosu na smrt mora biti utvren nehat
uinioca, ime se iskljuuje primena 118 za nehatno lienje ivota.93 Ako u datom

dijumu moe preneti na drugog. To to ozbiljni simptomi nastupaju tek u treem stadijumu bo-
lesti, nije od znaaja za ostvarenje bia dela. Naposletku, objektivno bie ovog oblika moe biti
ostvareno i u poodmaklom etvrtom stadijumu, kada nastupa sida. Razume se, lice obolelo od
side ne prenosi na drugog neposredno sidu, ve virus HIV-a, koji e se kod novoobolelog dalje
individualno kretati kroz iste stadijume.
91 Bittmann, 490.
92 Zbog propisane kazne (od dve do dvanaest godina), ovaj pokuaj bio bi kanjiv (vid. 30 st. 1).
93 Hercberg prihvata samo krivinu odgovornost za povreivanje, a iskljuuje odgovornost za smrt-
ni ishod, ukazujui ne nepostojanje veze objektivnog uraunavanja izmeu radnje uinioca i
nastupele smrti od side. Kao to se mora odrei pravno relevantan rizik nastupanja smrti ako
se neprijatelju u nadi njegove smrti od sranog udara saopti vest o lanoj nesrei, tako pre-
ma Hercbergu objektivno uraunavanje treba ograniiti na prenoenje virusa (Herzberg (1987a),
1465; uporedivi primeri vid. R. D. Herzberg, Die strafrechtliche Haftung fr die Infizierung
oder Gefhrdung durch HIV, u: AIDS und Strafrecht, Berlin 1996, 65). Ovaj argument ovde
nije dovoljan jer bi time iskljuili svaku objektivnu vezu izmeu radnje i smrti, pa i kada se radi
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 249

sluaju uinilac postupi sa umiljajem, onda bi u obzir dola odgovornost kako

za ubistvo94 tako i za prenoenje infekcije HIV-a.95 Ova mogunost je dogmatski
krajnje sporna, ali je moramo naelno prihvatiti, kada je zakonodavac ve propisao
ovaj kvalifikovani oblik. Ipak, ei e biti nehat uinioca u pogledu nastupanja
smrti. Zaraza HIV-om nema nuno za ishod smrt. Do etvrtog stadijuma razvoja
HIV-a moe, ali i ne mora doi. Ako pak infekcija u stadijum side i napreduje, ovaj
period kako smo ve ukazali moe trajati i vie decenija. Utoliko okrivljenom
stoji na raspolaganju argument oekivanja da e u datom periodu lek biti otkriven.96
Zakljuak o nehatu u pogledu nastupanja smrti, u smislu zakonske definicije
olakog dranja da do toga nee doi ili da e to moi spreiti ( 26), deluje iz ove
perspektive sasvim zasnovan.

LITERATURA
Bai F., Krivino pravo, Opi dio, Zagreb 1986.
Beglinger F., u: Niggli M. A., Wiprchtiger H. et al., Strafrecht II. Basler Kommentar, Basel 2007.
Bertel C., Schwaighofer K., sterreichisches Strafrecht. Besonderer Teil II, Wien 2006.
Bittmann K.-P., Strafrechtliche Probleme im Zusammenhang mit AIDS, sterreichische Ju-
risten-Zeitung 16/1987.
Bottke W., Strafrechtliche Probleme von AIDS und der AIDS-Bekmpfung, u: Die Recht-
sprobleme von AIDS, Baden-Baden 1988.
Bruns M., AIDS, Prostitution und das Strafrecht, Neue juristische Wochenschrift 12/1987.
Bruns M., Nochmals: Aids und Strafrecht, Neue juristische Wochenschrift 37/1987.
Bruns M., Ein Rckschlag fr die AIDS-Prvention, Monatsschrift fr Deutsches Recht
3/1989.
Frank R., Das Strafgesetzbuch fr das Deutsche Reich, Tbingen 1908.
Frisch W., Riskanter Geschlechtsverkehr eines HIV-Infizierten als Straftat?, Juristische
Schulung 5/1990.
Herzberg R. D., Die Strafdrohung als Waffe im Kampf gegen Aids?, Neue juristische Wo-
chenschrift 24/1987.
Herzberg R. D., Die strafrechtliche Haftung fr die Infizierung oder Gefhrdung durch
HIV, u: AIDS und Strafrecht, Berlin 1996.
Holland W. H., HIV/AIDS and the Criminal Law, Criminal Law Quarterly 1994.
Knauer C., AIDS und HIV Immer noch eine Herausforderung fr die Strafrechtsdogma-
tik, Goltdammers Archiv fr Strafrecht 9/1998.

o krivinom delu kvalifikovanom teom posledicom, to nismo u mogunosti zbog zakonskog

reenja. Interesantan je i pokuaj lehofera da objektivnu vezu odrekne uvoenjem novog krite-
rijuma objektivnog uraunavanja vremenskog uraunavanja (vid. H. Schlehofer, Risikovorsatz
und zeitliche Reichweite der Zurechnung beim ungeschtzten Geschlechtsverkehr des HIV-Infi-
zierten, Neue juristische Wochenschrift 33/1989, 2025). Kako smrt od side nastupa protekom vie
godina, prognoza njenog nastupanja u dalekoj budunosti lei prema ovom autoru izvan granica
vremenskog uraunavanja.
94 Od okolnosti bi zavisilo da li bi se radilo o obinom ili tekom ubistvu.
95 Sticaj ne bi bio prividan, s obzirom da delo iz st. 250 napada i zdravlje ljudi, a ne samo ivot pa-
sivnog subjekta.
96 Tako M. Bruns, Nochmals: Aids und Strafrecht, Neue juristische Wochenschrift 37/1987, 2282.
250 Igor Vukovi

Kreuzer A., Aids und Strafrecht. Kriminologische Anmerkungen zur strafrechtlichen

und kriminalpolitischen Diskussion, Zeitschrift fr die gesamte Strafrechtswissenschaft
4/1988.
Kunz K.-L., Aids und Strafrecht. Die Strafbarkeit der HIV-Infektion nach schweizerischem
Recht, Schweizerische Zeitschrift fr Strafrecht 1/1990.
Khl K., Strafrecht. Allgemeiner Teil, Mnchen 2002.
Lacmann W., ber die Abgrenzung des Vorsatzbegriffes, Goltdammers Archiv fr Strafre-
cht 1911.
Lazarevi LJ., Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd 2006.
Lazin ., Razgranienje svesnog nehata od eventualnog umiljaja, Anali Pravnog fakulteta
u Beogradu 3/1977.
Mayerhofer C., u: Hpfel F., Ratz E. et al., Wiener Kommentar zum Strafgesetzbuch, Wien
2007.
Meier B.-D., Strafrechtliche Aspekte der Aids-bertragung, Goltdammers Archiv fr Stra-
frecht 5/1989.
Prittwitz C., Strafbarkeit des HIV-Virustrgers trotz Aufklrung des Sexualpartners?, Neue
juristische Wochenschrift 46/1988.
Puppe I., u: Kindhuser U., Neumann U., Paeffgen H.-U. et al., Strafgesetzbuch. Band I, Ba-
den-Baden 2005.
Schlehofer H., Risikovorsatz und zeitliche Reichweite der Zurechnung beim ungeschtzten
Geschlechtsverkehr des HIV-Infizierten, Neue juristische Wochenschrift 33/1989.
Schnemann B., Riskanter Geschlechtsverkehr eines HIV-Infizierten als Ttung, Krper-
verletzung oder Vergiftung?, Juristische Rundschau 3/1989.
Smith D., Richman D., Little S., HIV Superinfection, The Journal of Infectious Diseases
3/2005.
Srzenti N. et. al.: Komentar krivinih zakona SR Srbije, SAP Kosova i SAP Vojvodine, Beo-
grad 1986.
Stojanovi Z., Komentar Krivinog zakonika, Beograd 2006.
Stojanovi Z., Krivino pravo. Opti deo, Beograd 2009.
Varghese B. et al., Reducing the Risk of Sexual HIV Transmission. Quantifying the Per-Act
Risk for HIV on the Basis of Choice of Partner, Sex Act, and Condom Use, Sexually
Transmitted Diseases 1/2002.
Vukovi I., Pokuaj krivinoga dela, neobjavljena doktorska disertacija, Beograd 2008.
Vukovi I., Struktura nehatnog krivinog dela, Arhiv za pravne i drutvene nauke
34/2008.
Vukovi I., O pojmu nehata i njegovim pojavnim oblicima, u: Stanje kriminaliteta u Srbiji i
pravna sredstva reagovanja. 3. deo, 2009.
Weait M., Criminal Law and the Sexual Transmission of HIV: R v Dica, The Modern Law
Review 2005.
Wisuschil A., Ungeschtzter Sexualverkehr eines HIV-Infizierten, Zeitschrift fr Rechtspo-
litik 2/1998.
Zwahlen M., Egger M., Progression and mortality of untreated HIV-positive individuals
living in resource-limited settings, UNAIDS-, Bern 2006.
Krivinopravni problemi prenoenja HIV-a 251

Igor Vukovi
Faculty of Law, University of Belgrade

ISSUES OF CRIMINAL TRANSMISSION OF HIV

SUMMARY
Unlike many other countries, which apply existing criminal law offences to
conduct that transmits HIV or risks transmission, Serbia enacted legislation that
specifically prohibits and penalizes transmission of HIV as an offence against public
health. Under Serbian law (according to Art. 250 of the Serbian Criminal Code),
a person who knowingly endangers another person with infection by HIV virus
may be guilty of a crime. The first issue this article addresses comes from the fact
that this crime involves sexual act as an activity to which the participants are usu-
ally consenting. The author holds the position that a person engaging in sex does
not need to know the seropositive status of the sexual partner, i. e. that the infected
person does not have the obligation to disclose its HIV infection. However, if the
infected person does not reveal its HIV-positive status, it should take some precau-
tions to reduce the risk of transmission, usually by practicing safer sex. Only by such
responsible act, infected person could avoid criminal liability. On the other hand, in
contrast to other European penal codes, Serbian Criminal Code criminalizes not
only the awareness of the risk of transmission (punished by imprisonment up to two
years), but also the very transmission of HIV infection to another person, knowingly
(punished by imprisonment of two to twelve years) or by (unconscious) negligence
(punished by imprisonment up to three years). Such distinction raises questions on
the matter of differentiation of the endangerment and attempted transmission, as
well as the requisite mental culpability. Resolving these problems demands taking
into account two important facts: low risk of HIV transmission through unprotected
(vaginal, oral or anal) sex on one side and high mortality followed by long progres-
sion of the disease after the infection on the other side. The author studies different
theories on distinguishing between dolus eventualis and conscious negligence (with
an emphasis on the theory of acceptance of the consequences as the theory adopted
by Serbian courts) and their applicability on transmission of HIV. The paper puts
current criminal code provisions under analysis, emphasizing issues of attempted
transmission and distinction between intended and negligent crime.
Key words: transmission of HIV, HIV testing, consensual conduct, dolus eventualis, negli-
gence.
Miodrag Maji*
Apelacioni sud, Beograd

ODUZIMANJE IMOVINE PROISTEKLE IZ

KRIVINOG DELA
Apstrakt: Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela izazvao je panju koja,
kada je re o zakonskim projektima, skoro nije zabeleena u domaoj javnosti. Interesovanje
pravnika ali i laika je razumljivo, imajui u vidu da Zakon u domai pravni poredak uno-
si znaajan broj novina, koje se prvenstveno ogledaju u olakanom postupku oduzimanja
imovine steene kriminalom. Meutim, stavovi povodom Zakona se u toj meri razlikuju da
se Zakon, predstavlja i kao jedno od najznaajnijih sredstava u borbi drave sa organizova-
nim kriminalom ali i kao instrument kojim se naruavaju temelji domaeg pravnog poretka.
Ipak, ini se da kontroverze i ekstremne stavove u znaajnoj meri podstie i nedovoljno
poznavanje i razumevanje onoga to se, u zavisnosti od ugla posmatranja, eli promovisati,
odnosno osporiti.
U radu su, nakon predstavljanja uporednih reenja, meunarodnih konvencija i odluka
Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti, posebno analizirana dva pitanja o kojima
je u prethodnom periodu, kada je re o zakonskim reenjima, bilo najvie nedoumica. Re
je o teretu dokazivanja u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela kao i o
pravnoj prirodi ovog instituta.

Kljune rei: zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, uporedna reenja,
teret dokazivanja.

1. UVODNE NAPOMENE
Odavno u domaoj strunoj pravnikoj ali i optoj javnosti jednom pitanju nije
pridavana tolika panja kao to je to sluaj sa oduzimanjem imovine proistekle iz
krivinog dela. Od 23. oktobra 2008. godine kada je u Narodnoj skuptini izglasan
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela (u daljem tekstu Zakon),1
a naroito od kada su na osnovu Zakona pokrenuti prvi postupci, ne prestaju po-
lemike o njegovoj opravdanosti, pa ak i njegovoj ustavnosti. Stavovi povodom Za-
kona se u toj meri razlikuju da se Zakon predstavlja i kao jedno od najznaajnijih
sredstava u borbi drave sa organizovanim kriminalom ali i kao instrument kojim se
omoguava prodor totalitarnih tendencija u krivino pravo,2 i kojim se kre osnov-
na ljudska prava.
* sudija, apelacionisud.bgd@bg.ap.sud.rs
1 Primena Zakona je odloena do 1. marta 2009. godine.
2 Z. Stojanovi, Krivino pravo opti deo, petnaesto izmenjeno izdanje, Pravna knjiga, Beograd
2009, 328.
Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela 253

Ovakve kontroverze ipak nisu nerazumljive. Zakon u domai pravni poredak

uvodi jedan broj do sada nepoznatih reenja. Pitanje oduzimanja imovinske koristi
steene krivinim delom tretira se na znaajno drugaiji nain nego to je to do
sada bio sluaj, a mnoga od prihvaenih reenja nalaze se u nunoj tenziji sa onima
na koje su generacije pravnika kriviara navikle. U ovakvim uslovima, oni koji
podravaju nova zakonska reenja skloni su da u ovima vide revolucionarno, goto-
vo svemogue oruje u borbi sa izvriocima najteih krivinih dela, dok protivnici
Zakona u novom i nedovoljno poznatom, vide opasnost po domai pravni poredak.
ini se pak da kao i obino, i u sluaju Zakona, ekstremni stavovi potiu od nedo-
voljnog poznavanja i razumevanja onoga to se u zavisnosti od ugla posmatranja
eli promovisati odnosno osporiti.
U narednim redovima, pokuaemo da u kraim crtama ukaemo na meuna-
rodni okvir u regulisanju ove materije ali i da osvetlimo pojedina sporna pitanja u
samom Zakonu. Nadamo se da e ova diskusija doprineti otklanjanju makar nekih
od nedoumica koje u ovom trenutku u pogledu Zakona i njegove primene postoje.

2. ODUZIMANJE IMOVINE I
MEUNARODNI PRAVNI OKVIR
2.1. Uporedna reenja
Shvatanje da u savremenim uslovima borbe sa organizovanim kriminalom, ak-
cenat treba staviti, ne samo na kanjavanje, ve pre svega na zadobijanje kontrole
nad profitom koji se ostvaruje putem kriminalne aktivnosti, nije novo.3 Kao jedan
od ideologa drugaijeg pristupa esto se pominje italijanski sudija ovani Falko-
ne koji je strukturu zloinake organizacije uporeivao sa strukturom kriminalnog
preduzea. Smatrao je da konvencionalni pristup u borbi protiv mafije, sam po sebi
nije dovoljan i da e, ukoliko struktura udruenja nastavi da stvara bogatstva, mafija
uvek moi da obnavlja lanove i vostvo. Kao jedini sveobuhvatano efikasan nain
u tom smislu, istie se ograniavanje osnovnog pokretaa svih kriminalnih organi-
zacija kapitala koji je proistekao iz nedozvoljenih aktivnosti.4
Sagledavajui znaaj koji imovina ima za generisanje daljih kriminalnih ak-
tivnosti, jedan broj drava uveo je u svoje pravne sisteme posebne mehanizme za
oduzimanje kriminalno steene imovine. Osnovne karakteristike ovih posebnih
mehanizama predstavljaju olakano dokazivanje injenice da je re o imovini kri-
minalnog porekla kao i mogunost da se u dokazni postupak u tu svrhu, uvedu
odreene pravne pretpostavke.
Specifinosti common law pravnog sistema i ovde su uticale na to da zemlje
anglosaksonske pravne tradicije, meu prvima razviju razliite i veoma efikasne
mehanizme oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela, te da u ovoj oblasti
postanu uzor mnogim pravnim sistemima na Kontinetnu.
3 Vid. C. Van Den Wyngaert, Les systemes pnaux face l` preuve du crime organize, Revue Interna-
tionale De Droit Pnal, 1er et 2e semesters, Ramonville 1999, 36132, in D. Fontanaud , Criminalit
organise, Problemes politiques et sociaux, No 874875, Paris 2002.
4 Vid. B. Nikoli, Oduzimanje imovine steene kriminalom, u: G. Ili et al., Komentar zakona o
oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, OEBS, Beograd 2009, 5.
254 Miodrag Maji

Tako primera radi u Sjedinjenim Amerikim Dravama, postoji nekoliko ra-

zliitih modela oduzimanja kriminalne imovine koji se po vie osnova razlikuju od
redovnog postupka. Kada je re o oduzimanju imovine u krivinom postupku, za
razliku od dokazivanja krivice gde se koristi standard dokazanosti van razumne
sumnje (beyond a reasonable doubt), za dokazivanje kriminalnog porekla imovine
dovoljna je takozvana pretenost dokaza (preponderance of evidence).5 Re je o
znaajno niem dokaznom standardu gde e se, saglasno pravilu koji se koristi u
civilnom postupku, smatrati da je tvrdnja o nezakonitom poreklu imovine za sud
prihvatljiva ukoliko je verovatnija od tvrdnje o njenom zakonitom poreklu. Meu-
tim, common law pravni poreci su, kada je re o oduzimanju imovine steene kri-
minalom, razvili i mehanizme koji nisu nuno povezani sa krivinim postupkom i
njegovim ishodom. Tako u SAD,6 Kanadi,7 Australiji,8 Engleskoj9 i Irskoj,10 znaaj-
na sredstva bivaju oduzeta u posebnoj vrsti civilnog postupka, na osnovu tube koja
je usmerena, ne prema odreenom licu, ve prema stvari ije se kriminalno poreklo
predpostavlja. Re je o posebnoj vrsti postupka in rem ija efikasnost se uoava na-
roito u sluajevima u kojima je sporno vlasnitvo nad odreenom imovinom ije
je poreklo sumnjivo, imajui u vidu da u postupku prema stvari vlasnika imovine
nije ni nuno utvrditi.
Ipak, moda najefikasniji model oduzimanja imovine ije kriminalno poreklo
se predpostavlja predstavlja takozvano upravno oduzimanje imovine steene krimi-
nalom. Re je o mogunosti koja je takoe najpre razvijena u pravnom sitemu SAD,
gde pojedine dravne agencije kao to su Federalni istrani biro, Uprava za borbu
protiv droga, Poreska uprava ili Uprava za imigraciju i carine imaju mogunost da
u okviru postupka koji je u njihovim nadlenostima oduzmu imovinu do odree-
ne vrednosti.11 Ovakav model najee se koristi u sluajevima u kojima odreeno
lice negira vlasnitvo nad imovinom pretpostavljenog kriminalnog porekla koja je
kod njega pronaena. U takvim sluajevima imovinu zadrava agencija ostavljajui
odreeni period vlasniku da se javi i zatrai njen povratak. Ukoliko u ostavljenom
periodu ne doe do zahteva za povraajem imovine, to se kod imovine spornog
porekla esto dogaa, imovina prelazi u vlasnitvo drave.
Meutim, posebni postupci za oduzimanje imovine pretpostavljenog kriminal-
nog porekla, nisu osobenost iskljuivo zemalja anglosaksonske pravne tradicije. Zna-
ajan broj kontinentalnih pravnih sistema, takoe je razvio mehanizme koji se u pore-
enju sa redovnim postupcima, odlikuju pojednostavljenom procedurom kada je re
o oduzimanju imovine koja se moe dovesti u vezu sa kriminalnim aktivnostima.
5 J. Spencer, La mise en scene, in M. Delmas-Marty (sous la directionde), Procdures pnales
d`Europe (Allemagne, Angleterre et paysde Galles, Begique, France, Italie), Thmis Droit Priv,
PUF, Paris 1995, 521.
6 Vid. Civil Asset Forfeiture Reform Act (2000).
7 U Kanadi tubu in rem poznaju pravni sistemi u Ontariju, Kvebeku, Britanskoj Kolumbiji i Ma-
nitobi.
8 Vid. Proceeds of Crime Act (2002).
9 Vid. Proceeds of Crime Act (2002).
10 Vid. Proceeds of Crime Act (1996).
11 Tako primera radi u postupku naplate poreza mogue je oduzeti imovinu vrednosti do 100.000
amerikih dolara, dok je u okviru borbe protiv pranja novca ovaj iznos limitiran na 500.000 ame-
rikih dolara dok iznos novanih sredstava nije ogranien.
Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela 255

Tako je u Italiji na primer, poseban postupak oduzimanja imovine predvien

kada je re o optuenju za pripadnost organizovanoj kriminalnoj organizaciji i orga-
nizaciji mafijakog tipa ali i krivina dela kao to su korupcija, utaja, pronevera, ro-
bovlasnitvo, iznuda, trgovina ljudima, otmica, zelenatvo, pranje novca, prikrivanje
i trgovina drogom.12 U ovim sluajevima predvien je postupak konfiskacije imovi-
ne osuenog ukoliko je ova u nesrazmeri sa njegovim prihodima koji su prijavljeni
i koji su steeni na zakonit nain.
Slian mehanizam postoji i u Belgijskom zakonodavstvu. I ovde nesrazmera iz-
meu privremenog ili stalnog uveanja imovine do kojeg je dolo u periodu od pet
godina pre podizanja optunice za neko od taksativno oznaenih krivinih dela i
zakonitih prihoda osuenog, dovodi do mogunosti njene konfiskacije.13
Petogodinji period pre podizanja optunice za dela kao to su terorizam, trgo-
vina drogom, korupcija, pranje novca i organizovani kriminal, od znaaja je i kod
oduzimanja imovine u Portugalu. Ukoliko doe do osude za neko od navedenih
dela, pretpostavlja se na osnovu zakona, da razlika izmeu stvarne i zakonito ste-
ene imovine osuenog ima kriminalno poreklo. Osuenom je omogueno da ovu
pretpostavku obara ali ako u tome ne uspe, ovakva imovina e biti oduzeta.14 U
Nemakom zakonodavstvu, osuda za krivina dela organizovanog kriminala takoe
aktivira pretpostavku da je odreena imovinska korist steena vrenjem protivprav-
nih dela, bez obzira to nije mogue dokazati postojanje pojedinih krivinih dela iz
kojih ta dobra potiu,15 dok je u austrijskom pravnom sistemu dovoljno da tuilac
dokae povezanost sticanja odreene imovine sa uinjenim krivinim delom.16
Na posletku, treba istai da odreeni oblik upravnog oduzimanja imovine po-
stoji i u Francuskoj. Meutim, za razliku od modela koji je u primeni u SAD, uprav-
ni organi utvrivanju imovine koju poseduje osueni pristupaju nakon to krivini
postupak bude okonan osuujuom presudom. Ukoliko zakonito steeni prihodi
osuenog ne opravdavaju njegovu imovinu, dolazi do njene konfiskacije.17

2.2. Relevantne meunarodne konvencije

Razumevanje mehanizama koji se u savremenom krivinom pravu koriste kada
je re o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, pretpostavlja poznavan-
je osnovnih meunarodnih instrumenata u ovoj oblasti. U tom smislu, na ovom
mestu, predstaviemo u najkraim crtama pravni okvir koji pruaju najznaajnije
meunarodne konvencije koje govore o dobiti steenoj kriminalom.
Zajedniko za veinu ovih instrumenata je to da u oblasti oduzimanja imovine
kriminalnog porekla uvode odreene novine i mogunosti koje u ranijem perio-
12 Vid. B. Nikoli, 19.
13 Vid. lan 43 quarter Belgijskog krivinog zakonika.
14 B. Nikoli, 21.
15 E. Ivievi Karas, Kaznenopravno oduzimanje nezakonito steene imovine, Hrvatski ljetopis za
kazneno pravo i praksu, vol. 14. br. 2, Zagreb 2007, 689. nav. prema G. P. Ili, Osnovne odredbe,
u: G. Ili et al., Komentar zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, OEBS, Beograd
2009, 43.
16 G. P. Ili, Osnovne odredbe, 43.
17 Vid. J. Pradel. Droit pnal compar, 2e dition , Dalloz, Paris 2002, 653654.
256 Miodrag Maji

du nisu bile karakteristine za krivino pravo. U ove, izmeu ostalih spadaju sla-
bljenje pretpostavke nevinosti, drugaija distribucija tereta dokazivanja, mogunost
uvoenja odreenih pravnih pretpostavki i omoguavanje korienja specijalnih
istranih tehnika.
Tako je primera radi, Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog
organizovanog kriminala usvojenom u Palermu od 12. do 15. decembra 2000. go-
dine (Palermo konvencija) i Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije usvo-
jenom u Njujorku 31. oktobra 2003. godine (Njujorka konvencija iz 2003. godine),
predviena mogunost prebacivanja tereta dokazivanja na uinioca krivinog dela u
pogledu imovine za koju se predpostavlja da je proistekla iz krivinog dela. U ova-
kvim sluajevima, saglasno konvencijama, od uinioca se moe zahtevati da dokae
zakonitost porekla pretpostavljene kriminalne dobiti ili druge imovine koja podlee
konfiskaciji u meri u kojoj je takav zahtev saglasan naelima domaeg prava i pri-
rodi postupka.18
Drugaija preraspodela tereta dokazivanja pominje se i u Strategiji Evropske
Unije za prevenciju i kontrolu organizovanog kriminala na poetku novog mileniju-
ma od. 3. maja 2000. godine.19 Ovde se izmeu ostalog navodi da se od lica osue-
nog za teko krivino delo moe zahtevati da dokae da je u posed sporne imovine
doao na zakonit nain.20
Pored tereta dokazivanja, od znaaja za definisanje meunarodnog pravnog
okvira kada je re o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela su i odred-
be meunarodnih konvencija koje se tiu pojma imovine koja podlee konfiskaciji.
Tako se meunarodnim instrumentima predvia da pored imovine koja je direktno
ostvarena izvrenjem krivinog dela, u nezakonito pribavljena sredstva koja podleu
konfiskaciji spadaju i ona koja indirektno proistiu iz kriminalne aktivnosti.21 Pri
tome, pod imovinom se podrazumevaju dobra svake vrste, kako materijalna tako
i nematerijalna, pokretna ili nepokretna, procenjiva ili neprocenjiva, kao i pravni
dokument ili instrument kojima se dokazuju pravo ili interes u odnosu na takvo
dobro.22 Konfiskaciji podlee i kriminalna dobit pretvorena delimino ili u celini u
neku drugu imovinu,23 ali i prihodi ili druge koristi proistekli iz kriminalne dobiti.24
Znaaj koji se u meunarodnim instrumentima pridaje postupku oduzimanja
nelegalno steene imovine mogue je uoiti i na osnovu istranih mehanizama koji
su stavljeni na raspolaganje dravnim organima kada je re o otkrivanju sumnjivih
18 lan 12. stav 7. Palermo konvencije i lan 31. stav 8. Njujorke konvencije.
19 The prevention and control of organized crime: a European Union strategy for the beginning of
the new millennium (OJ EC, C 124 Volume 43, 3 May 2000.).
20 Bid. B. Nikoli, 11.
21 Vid. lan 1a Konvencije o pranju, traenju, zapleni i konfiskaciji prihoda steenih kriminalom
sainjenu 8. novembra 1990. godine u Strazburu (Strazburka konvencija), lan 1. taka 3 Me-
unarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma usvojenu 9. decembra 1999. godine
u Njujorku (Njujorka konvencija iz 1999. godine), lan 2 taka d Njujorke konvencije iz 2003.
godine i lan 2 taka e Palermo konvencije.
22 lan 2 d Palermo konvencije, lan 1 taka b Strazburke konvencije i lan 2 taka g Njujorke
konvencije iz 2003. godine.
23 lan 12. stav 3 Palermo konvencije i lan 31 stav 4. Njujorke konvencije iz 2003. godine.
24 lan 12. stav 5 Palermo konvencije i lan 31 stav 6. Njujorke konvencije iz 2003. godine.
Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela 257

sredstava. Tako su, primera radi, Strazburkom konvencijom istranim organima

data posebna ovlaenja kada je re o sprovoenju bankarskih istraga, vrenju pre-
tresa ili zaplene, pri emu je omoguena i upotreba prikrivenih islednika. U otkri-
vanju kriminalnih sredstava i njihovom oduzimanju, drave su obavezane na meu-
sobnu saradnju i pruanje pravne pomoi.25

2.3. Odluke Evropskog suda u Strazburu

Kontroverzna priroda posebnih postupaka za oduzimanje imovine proistekle iz
krivinog dela, u prethodnom periodu nuno je dovela i do angaovanja Evropskog
suda za ljudska prava u Strazburu u oceni njihove opravdanosti. Meutim, konro-
verze nisu mimoile ni sam Evropski sud imajui u vidu da je u nekoliko njegovih
odluka koje se tiu pitanja oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela, ipak
mogue uoiti razliita stanovita u pogledu pojedinih pitanja u ovoj oblasti.
Tako je primera radi u sluaju Phillips 26 Sud raspravljao o opravdanosti prime-
ne zakonske pretpostavke od strane engleskog suda, saglasno kojoj je sva imovina
koju optueni za trgovinu drogom poseduje u trenutku osude ili je stekao u periodu
od est godina pre pokretanja krivinog postupka, u vezi sa trgovinom narkotici-
ma. Raspravljajui u sutini pitanje postojanja prava na pravino suenje u kon-
kretnom sluaju, Sud je opravdao postupak pred engleskim sudom, smatrajui da
se osnovna garancija nalazila u injenici da je okrivljeni imao mogunost da pobija
spornu zakonsku pretpostavku, dokazujui da je imovinu stekao na drugi nain, a
ne trgovinom narkoticima. Pri tome, Sud je istakao da primena sporne zakonske
pretpostavke nije bila u funkciji osude optuenog za krivino delo, ve je omoguila
nacionalnom sudu samo da utvrdi iznos koji e biti predmet konfiskacije.
Meutim, za razliku od sluaja Phillips, u sluaju Welch 27 Sud nije bio u toj
meri blagonaklon prema odluci engleskog suda. Razmatrajui pravnu prirodu odu-
zimanja imovine steene kriminalom, a samim tim i mogunost njene retroaktivne
primene, Sud je zakljuio da konfiskacija saglasno engleskom pravu u konkretnom
sluaju ima odreena obeleja koja ukazuju na njenu kaznenu prirodu. Donosei
ovakav zakljuak, Sud je prvenstveno imao u vidu zakonsku pretpostavku prema
kojoj je sva imovina koju je optueni stekao u periodu od est godina pre podiza-
nja optunice kriminalnog porekla, osim ukoliko ne dokae suprotno. Na ovakav
zakljuak po stanovitu Suda u sluaju Welch upuuje i injenica da konfiskacijom
nije obuhvaena samo nezakonito steena imovina, ve su konfiskovana i sredstva
koriena u trgovini drogom.
Ipak, neto drugaiji stav po ovom pitanju zauzet je u sluaju M. protiv Italije.
Ovde je zakljueno da je pre zauzimanja stava u pogledu problema retroaktivnosti,
neophodno utvrditi da li je u konkretnom sluaju re o meri preventivnog ili kazne-
nog karaktera.28 Sud je u ovom predmetu odluivao povodom odluke Upravnog suda,

25 lan 7. stav 1 Strazburke konvencije i lan 46. stav 3. taka (i) i (j) Njujorke konvencije iz 2003.
godine.
26 ESLJP, Phillips protiv Ujedinjenog kraljevstva, 5. jul 2001. godine.
27 ESLJP, Welch protiv Ujedinjenog kraljevstva, 9. februar 1995.
28 K. Rid, Evropska konvencija o ljudskim pravima vodi za praktiare, Knjiga 1, Beogradski centar
za ljudska prava, Beograd 2007, 203.
258 Miodrag Maji

koji je, nezavisno od krivinog postupka koji je voen, odredio konfiskaciju imovine u
odnosu na lice koje je osumnjieno za pripadnitvo organizovanoj kriminalnoj grupi.
Zakljuak Suda u sluaju M. protiv Italije je da je ipak ovde bilo rei o oduzimanju
imovine preventivnog karaktera, imajui u vidu da je re o oduzimanju izvora priho-
da sa ciljem spreavanja njihovog daljeg korienja u kriminalnoj organizaciji.

3. KONTROVERZE DOMAEG ZAKONA

Detaljnije predstavljanje reenja predvienih u Zakonu o oduzimanju imovine
proistekle iz krivinog dela, prevazilo bi ciljeve i predvieni obim ovoga rada. Sma-
tramo da takva analiza ne bi bila neophodna ni zbog toga to su osnovna zakonska
reenja u vie navrata, ve predstavljana u domaoj literaturi i na strunim skupovi-
ma. Umesto toga, miljenja smo da je potrebno ukratko se osvrnuti na dva pitanja,
koja su u prethodnom periodu izazvala moda najvie kontroverzi ali i nedoumica.
Na prvom mestu to je pitanje tereta dokazivanja, odnosno tvrdnje da Zakon onus
probandi prebacuje sa tuioca na vlasnika imovine. Sa druge strane, tu je i problem
pravne prirode instituta oduzimanja imovine kako je ovaj postavljen u Zakonu, i sa
tim povezano pitanje retroaktivne primene Zakona. U narednim redovima, pokua-
emo da u kratkim crtama izvrimo analizu relevantnih zakonskih odredbi.

3.1. Teret dokazivanja

Meu kritiarima zakonskih reenja, esto se moe uti tvrdnja da je Zakonom,
suprotno osnovnim postulatima domaeg krivinog postupka, teret dokazivanja i-
njenice da je odreena imovina proistekla iz krivinog dela, prebaen sa tuioca
na lice koje je vlasnik sporne imovine. Ostavljajui po strani moguu polemiku sa
zastupnicima stava da domai, meoviti tip krivine procedure zaista predstavlja
model kod kojeg je na tuiocu puni teret dokazivanja, na ovom mestu eleli bismo
da analiziramo opravdanost tvrdnje prema kojoj Zakon odgovornost za utvrivanje
zakonitosti imovine prenosi na vlasnika.
Poseban znaaj za razumevanje ovog problema imaju odredbe Zakona kojima
se regulie postupak trajnog oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela (l.
2436). Potrebno je najpre imati u vidu da je Zakonom predvieno da se zahtev za
trajno oduzimanje imovine moe podneti tek nakon stupanja optunice na pravnu
snagu. Na ovaj nain zakonodavac je momenat pokretanja postupka koji dovodi do
definitivnog regulisanja statusa imovine odloio do nastupanja procesnog trenutka
koji u veoj meri (stupanje optunice na pravnu snagu) garantuje da se ovakvi
postupci nee pokretati u ranijim procesnim fazama u kojima je osnovanost sumnje
u postojanje krivinog dela i izvrioca nia.
Sam model dokazivanja, najjasnije je mogue predstaviti pozivanjem na odredbe
o toku dokaznog postupka na glavnom roitu povodom zahteva za oduzimanje
imovine, imajui u vidu da se sa razlogom moe oekivati da e to biti najei
nain na koji e se o ovom pitanju odluivati.29
29 Izuzetak od ovog postupka zakonodavac je predvideo u lanu 29. Naime, ukoliko uredno pozvani
vlasnik ne doe na glavni pretres ili se ne izjasni o zahtevu ili se izjasni da ne osporava zahtev,
Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela 259

Zakonodavac je u ovoj fazi postupka nainio sutinski zaokret u odnosu na

dosadanja reenja. Naime, saglasno postojeem krivinom zakonodavstvu, od lica
koje je osueno za odreeno krivino delo mogla je biti oduzeta samo imovinska
korist pribavljena konkretnim krivinim delom za koje je ovo lice osueno. Pored
toga, Krivini zakonik omoguava i oduzimanje imovinske koristi prenesene na
drugo lice bez naknade i uz naknadu koja oigledno ne odgovara stvarnoj vredno-
sti, kao i imovinske koristi inicijalno pribavljene za drugog (videti lan 92 KZ). Me-
utim, bez obzira na to da li se imovinska korist oduzima od uinioca ili od lica na
koje je on korist preneo, prema ranijem srpskom krivinom zakonodavstvu, mogla
je biti oduzeta samo ona imovina koja je pribavljena konkretnim krivinim delom
za koje je uinilac osuen.
Problematinost ovakvog reenja veoma brzo je uoena u praksi. Pored toga
to je esto bilo veoma teko utvrditi iznos imovinske koristi koja je konkretnim de-
lom pribavljena, u znaajnom broju sluajeva bilo je evidentno da izvriocima naj-
teih krivinih dela ovakvo zakonsko reenje izrazito pogoduje. Ovo je bilo naroito
izraeno u sluajevima kada je re o izvriocima kod kojih je bilo oigledno da su
znaajan deo imovine stekli upravo izvrenjem istovrsnih ili slinih krivinih dela,
poput trgovine drogom, ili orujem, primanjem mita ili zloupotrebom slubenog
poloaja. U takvim situacijama, zakonsko reenje prema kojem bi jednom dileru
drogom ili orujem na primer, bilo mogue oduzeti iskljuivo imovinsku korist pri-
bavljenu jednom transakcijom koja je bila predmet konkretnog krivinog postupka,
iako su dravni organi prikupili podatke o tome da ovaj poseduje znatnu imovinu
koja se ne moe opravdati bilo kakvim drugim zakonitim prihodima, delovalo je u
potpunosti neprimereno.
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, po ugledu na slina
uporedna reenja, predvia sutinski drugaije reenje u tom pogledu. U potpunosti
se odustaje od ideje da je dozvoljeno oduzeti samo konkretnim delom pribavljenu
imovinsku korist, tako da kroz postupak provere prolazi praktino celokupna
imovina lica koje je osueno za neko od krivinih dela predvienih lanom 2
Zakona,30 kao i njegovog pravnog sledbenika, lica na koja je imovina preneta, te
svedoka saradnika.
odluka o zahtevu e biti doneta u presudi. Samo u ovim sluajevima, potreba za odravanjem
posebnog roita nee postojati. Ipak, ini se da e ovakavi sluajevi biti retki u praksi, tako da e
po pravilu odluka o zahtevu biti donoena na glavnom roitu.
30 U lanu 2 Zakona predvieno je da se zakonske odredbe primenjuju za krivina dela: organi-
zovanog kriminala; prikazivanje pornografskog materijala i iskoriavanje dece za pornografiju
(lan 185. st. 2. i 3. Krivinog zakonika); protiv privrede (lan 223. stav 3, lan 224. stav 2, lan
225. stav 3, lan 226. stav 2, lan 229. st. 2. i 3, lan 230. stav 2. i lan 231. stav 2. Krivinog za-
konika); neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga (lan 246. st. 1. i
2. Krivinog zakonika); protiv javnog reda i mira (lan 348. stav 3. i lan 350. st. 2. i 3. Krivinog
zakonika); protiv slubene dunosti (lan 359. stav 3, lan 363. stav 3, lan 364. stav 3, lan 366.
stav 5, lan 367. st. 1. do 3, 5. i 6. i lan 368. st. 1. do 3. i 5. Krivinog zakonika); protiv ovenosti
i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom (lan 372. stav 1, lan 377, lan 378. stav 3,
lan 379. stav 3, l. 388. do 390. i lan 393. Krivinog zakonika). Za krivina dela iz lana 185.
st. 2. i 3, lana 230. stav 2, lana 348. stav 3, lana 350. st. 2. i 3, lana 366. stav 5, lana 367. st.
1. do 3, 5. i 6, lana 368. st. 1. do 3. i 5, lana 372. stav 1, lana 377, lana 378. stav 3, l. 388. do
390. i lana 393. Krivinog zakonika odredbe ovog zakona primenjuju se ako imovinska korist
260 Miodrag Maji

Glavno roite zamiljeno je kao kontradiktorna faza postupka. U tom smislu,

predvieno je da roite poinje iznoenjem sadrine zahteva javnog tuioca, koji je
i inicirao postupak oduzimanja imovine.
Kada je re o zahtevu usmerenom prema imovini osuenog lica, odnosno sve-
doka saradnika, zadatak javnog tuioca iscrpljuje se predoavanjem dokaza u po-
gledu tri osnovne okolnosti. Javni tuilac je najpre duan da iznese dokaze o tome
da osueni ili svedok saradnik poseduju odreenu imovinu. Jedan od osnovnih
zadataka finansijske istrage upravo je obezbeivanje dokaza u tom smislu. Potreb-
no je predoiti sudu dokaze o celokupnoj imovini ovih lica. Meutim, imajui u
vidu odredbu lana 15 stav 1 Zakona, intencija zakonodavca je da se postupak ipak
usmeri na znatnu imovinu, odnosno da se, imajui u vidu sloenost i trokove po-
stupka, izbegne raspravljanje o imovini ija vrednost ne opravdava trokove i sloe-
nost ovog postupka.
Sledea okolnost koju javni tuilac dokazuje, tie se zakonitih prihoda osue-
nog ili svedoka saradnika. Pod pojmom zakonitih prihoda treba najpre podrazume-
vati dozvoljenu, na zakonu zasnovanu delatnost, koja slui kao izvor prihoda nekog
lica, u pogledu koje se izmiruju na zakonu zasnovane obaveze. Tako, na primer,
u obzir nee biti uzete delatnosti poput neovlaene i neregistrovane trgovine ili
proizvodnje, bez obzira na pretpostavljenu koliinu prihoda koja se na ovaj nain
ostvaruje (trgovina na crno, neovlaeno bavljenje ugostiteljstvom i slino). Me-
utim, sa druge strane, ovaj pojam ne bi trebalo iskljuivo povezivati sa redovnim
plaanjem dabina. injenica da osueni ili svedok saradnik za odreeni period
nisu platili poresku obavezu na primer, nee sama po sebi uticati na to da njihova
delatnost u tom periodu bude cenjena kao nezakonita, ukoliko je ova uredno regi-
strovana i ukoliko su ranije poreske obaveze izmirivane. Jednom reju, javni tuilac
duan je da sudu predoi zakonite prihode ovih lica, odnosno iskljuivo prihode
koji proistiu iz registrovanih, na zakonu zasnovanih delatnosti, u pogledu kojih
ova lica izmiruju ili su obavezana na izmirivanje na zakonu zasnovanih obaveza.
Pored prihoda od delatnosti, ovde svakako treba ukljuiti i prihodovanje koje je
ostvarano drugim zakonitim pravnim poslovima, kao to su pokloni, dobici od iga-
ra na sreu, naslea i slino.
Poslednji, trei element u pogledu kojeg postoji obaveza dokazivanja na strani
javnog tuioca, tie se postojanja oigledne nesrazmere izmeu prethodna dva ele-
menta imovine i zakonitih prihoda. Javni tuilac je duan da sudu predoi dokaze
o tome da navedenu imovinu osueni ili svedok saradnik nisu mogli stei bavei se
poslovima i stiui prihode koji spadaju u kategoriju zvanino prijavljenih i na za-
konu zasnovanih. Sutinski, ovde je re o matematiko-ekonomskoj analizi. Naime,
javni tuilac e biti u obavezi da suprotstavi okvirne zakonite prihode u odreenom
vremenskom periodu i vrednost imovine koju je u tom istom periodu stekao osue-
ni ili svedok saradnik. Ovakvo suprotstavljanje ima za cilj ukazivanje na oiglednu
nesrazmeru ovih vrednosti. U tom smislu, potrebno je posebno istai da nee svaka
nesrazmera biti dovoljna da ukae na to da je re o imovini proistekloj iz krivinog
pribavljena krivinim delom, odnosno vrednost predmeta krivinog dela prelazi iznos od milion
i petsto hiljada dinara.
Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela 261

dela, imajui u vidu da Zakon koristi termin oigledne nesrazmere. Re je o izrazi-

toj disproporciji koja je, ne samo za ekonomske strunjake ve za najvei broj gra-
ana lako uoljiva. Ovde svakako spadaju sluajevi koji se esto sreu kako u praksi
sudova, tako i u svakodnevnom ivotu, gde lica bez zaposlenja ili sa zaposlenjima sa
kojima se ostvaruju skromna primanja, poseduju izuzetno vrednu imovinu. Meu-
tim, definisanje oigledne nesrazmere je svakako faktiko i bie dodatno odreiva-
no kroz praksu sudova u ovim sluajevima.
Tek iznoenje dokaza o imovini, zakonitim prihodima i oiglednoj nesrazmeri
izmeu ovih vrednosti, uz postojanje pravnosnane osuujue presude, dovodi do
oborive pretpostavke da osueni ili svedok saradnik poseduju imovinu proisteklu iz
krivinog dela. Naime, nakon iznoenja dokaza od strane javnog tuioca u pogle-
du navedenih okolnosti, osueni, odnosno svedok saradnik i njegov punomonik
dobijaju priliku da ovu pretpostavku obaraju izjanjavajui se o ovim dokazima i
da, osporavajui navode javnog tuioca, iznose svoje dokaze. Tendencija redefini-
sanja tradicionalnih principa dokazivanja u ovoj oblasti uoljiva je u velikom broju
savremenih uporednih zakonodavstava. U tom smislu, neke evropske zemlje, kao
vajcarska, Italija i Irska, meu prvima su prihvatile i u svoje zakonodavstvo unele
mehanizme koji aktiviraju pretpostavku o kriminalnom poreklu imovine, prven-
stveno kada je re o lanstvu u kriminalnoj organizaciji (videti, npr. lan 59 No. 3
vajc. kriv. zak). Austrijsko zakonodavstvo poznaje slina reenja, s tim to se ume-
sto obrtanja tereta dokazivanja, ovde govori o obrnutom teretu prezentovanja inje-
nica (lan 44 Aus. kriv. zak), dok u Velikoj Britaniji, kada je re o trgovini narkoti-
cima, postoji zakonska pretpostavka o nelegalnosti imovine steene u prethodnom
estogodinjem periodu (Art. 2 (3) Drugt Traff. Off. Act). Francuski zakonodavac je
otiao i korak dalje. Kada je re o trgovini narkoticima, propust da se obelodani po-
reklo imovine ne samo da dovodi do njenog oduzimanja ve predstavlja i posebno
krivino delo (l. 222239 Franc. kriv. zak).
Domai zakonodavac, kao to je navedeno, opredelio se za reenje saglasno ko-
jem pretpostavka o postojanju imovine proistekle iz krivinog dela moe biti obore-
na od strane vlasnika. Osporavanje navoda javnog tuioca moe se odnositi na bilo
koji od pomenuta tri aspekta. U tom smislu, osueni i svedok saradnik mogu najpre
osporavati da su vlasnici odreene imovine kako to istie javni tuilac, navodei da
su ovu otuili, da se ova samo faktiki nalazi u njihovom priteanju te da nikada
nisu ni bili u posedu ili vlasnitvu.
Nakon toga, ova lica mogu isticati da pored prihoda navedenih od strane
javnog tuioca ostvaruju ili su ostvarivala i neke druge zakonite prihode ili da su
prihodi koji su navedeni, vii od onih koje je oznaio javni tuilac. U tom smislu,
mogu tvrditi da su imovinu o kojoj je re stekli nekim drugim legalnim poslom, ali
i da su ovu stekli nasleem, poklonom i slino, kao i da su njihova primanja koja su
registrovana i koja su od strane javnog tuioca pomenuta, via nego to je prikaza-
no. Pri tome, s obzirom na karakter postupka, treba imati u vidu da su osueni ili
svedok saradnik kod ovakvog dokazivanja duni ne samo da oznae lice od kojih su,
primera radi, dobili poklon te da njegovim iskazom pred sudom to potvrde ve i da
dokau sudu da je pre injenja poklona upravo poklonodavac bio vlasnik poklonje-
ne imovine.
262 Miodrag Maji

Na kraju, osporavanje navoda javnog tuioca moe biti usmereno i prema tvrd-
nji da postoji oigledna nesrazmera izmeu imovine i zakonitih prihoda, isticanjem
dokaza koji govore u prilog injenici da nesrazmera, i ako postoji, nije u toj meri
izraena.
Treba imati u vidu i to da Zakon pored oduzimanja imovine od okrivljenog
i treeg lica, predvia i mogunost da imovina koja potie iz krivinog dela bude
oduzeta i od drugih lica na koja je ona prela bilo pravnim poslovima inter vivos
bilo mortis causa. U tom smislu, predviena su posebna pravila dokazivanja kada je
re o postupku oduzimanja imovine koja se nalazi u vlasnitvu pravnog sledbenika
ili treeg lica.
Tako je, kada je re o pravnom sledbeniku,31 predvieno da javni tuilac izno-
si dokaze u pogledu injenice da je pravni sledbenik nasledio imovinu proisteklu
iz krivinog dela. U tom smislu, javni tuilac, kada je u pitanju pravni sledbenik,
najpre mora da prui dokaze koji ukazuju da je imovina lica koje je ovaj nasledio
(osueni, svedok saradnik, ostavilac), bila u oiglednoj nesrazmeri sa njegovim za-
konito steenim prihodima, a tek nakon toga da pree na dokazivanje injenice da
je pravni sledbenik ovakvu imovinu nasledio. Naime, iako zakonodavac ovo izriito
ne navodi, smatramo da ovakvo shvatanje nesumnjivo proizlazi kako iz ove, tako i
iz ostalih odredbi kojima se regulie smisao i postupak oduzimanja imovine proi-
stekle iz krivinog dela. Neophodno je utvrditi u svakom sluaju, bez obzira na to
od koga se na kraju konkretno imovina oduzima, da li je ona proistekla iz krivinog
dela ili nije. Ovako neto, imajui u vidu odredbu lana 3 taka 2 Zakona, moe
se utvrditi iskljuivo ispitivanjem imovine okrivljenog, svedoka saradnika ili osta-
vioca, kao originalnih vlasnika, i njenim uporeivanjem sa zakonitim prihodima
ovih lica. U tom smislu, imovina koja se oduzima nuno u prvom koraku mora
biti povezana sa ovim licima koja su neposredno povezana sa krivinim delom, to
se pojavljuje kao nuan preduslov daljeg pravnog praenja ove imovine i njenog
konanog oduzimanja.
Kada je re o zahtevu usmerenom prema imovini prenetoj na tree lice, pred-
vieno je da javni tuilac dodatno dokazuje dve okolnosti. Prva je da je ova imovina
preneta na fiziko ili pravno lice bez naknade ili uz naknadu koja oigledno ne odgo-
vara njenoj stvarnoj vrednosti. Re je najpre o imovini koja je poklonjena ali i o imo-
vini koja je samo fiktivno prodata ili razmenjena imajui u vidu da za nju nije prue-
na realna, trina naknada, to predstavlja faktiko pitanje koje se mora utvrivati u
svakom konkretnom sluaju. Pored toga, javni tuilac je duan da dokae i dodatnu
okolnost, da je imovina na ovakav nain preneta upravo u cilju osujeenja njenog
oduzimanja. Re je o najeim sluajevima u praksi, u kojima stvarni vlasnici imo-
vine pribavljene krivinim delom ovu, u cilju uklanjanja tragova o njenom poreklu,
prenose poklonom ili razliitim fiktivnim pravnim poslovima na svoje srodnike ili
prijatelje. U tom smislu, zadatak javnog tuioca je da sudu predoi dokaze iz kojih

31 Pod pojmom pravnog sledbenika zakonodavac podrazumeva naslednika osuenog, svedoka sa-
radnika, ostavioca ili njihove naslednike. Pod pojmom ostavioca podrazumeva se lice protiv koga
usled smrti krivini postupak nije pokrenut ili je obustavljen, a u krivinom postupku koji se
vodi protiv drugih lica je utvreno da je zajedno sa tim licima uinilo krivino delo iz lana 2
Zakona (Vid. l. 3 ta. 4 i 5 Zakona).
Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela 263

proizlazi da je imovina o kojoj je re preneta na ova lica ne samo bez naknade ili uz
naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti ve i da je to uinjeno u cilju skrivanja
njenog porekla, odnosno sa krajnjim ciljem osujeenja njenog oduzimanja.
Kada je re o krugu potencijalnih prenosilaca imovine na tree lice pod na-
vedenim uslovima, onda se tu svakako pojavljuje krug originalnih vlasnika imo-
vine kriminalnog porekla. Re je o okrivljenom, svedoku saradniku, ili ostaviocu.
Meutim, potpuno je prihvatljivo meu potencijalne prenosioce svrstati i pravne
sledbenike, imajui u vidu da je, sve do konanog oduzimanja imovine, mogue da
ova bude prenoena pod navedenim uslovima na trea lica u cilju osujeenja oduzi-
manja. Uostalom, ovakvo shvatanje potvruje i definicija treeg lica data u lanu 3
taka 6 Zakona, gde se pod ovim licem podrazumeva fiziko ili pravno lice na koje
je preneta imovina proistekla iz krivinog dela, bez obzira na to ko je konkretno ovu
imovinu u poslednjem koraku preneo. Kao i kada je re o oduzimanju imovine od
pravnog sledbenika, i ovde je prethodno od strane javnog tuioca potrebno dokazati
sve okolnosti koje se trae na strani prenosioca (oigledna nesrazmera imovine i
zakonitih prihoda), a ako je re o pravnom sledbeniku kao prenosiocu, potrebno je
dokazati i injenicu da je ovaj nasledio imovinu od osuenog, svedoka saradnika, ili
ostavioca. I ovde su ove okolnosti nuni preduslovi, pa se dokazivanje injenice da
je imovina preneta bez naknade ili uz neodgovarajuu naknadu, te da je to uinjeno
u cilju osujeenja oduzimanja, pojavljuje kao dodatni uslov.
Specifinost poloaja pravnih sledbenika i treih lica, ogleda se i u tome to je
njima kao i njihovim punomonicima omogueno osporavanje zahteva javnog tui-
oca, ne samo u pogledu okolnosti koje se tiu naina njihovog sticanja sporne imo-
vine ve i svih onih okolnosti koje se nalaze na strani njihovih pravnih prethodnika.
Tako, na primer, pravni sledbenik osuenog lica moe osporavati ne samo tvrdnju
da je nasledio spornu imovinu ve i to da je vlasnik ove imovine bio osueni, da su
njegovi zakoniti prihodi obuhvatali samo ono to je naveo javni tuilac, kao i da je
postojala oigledna nesrazmera izmeu ovih prihoda i imovine osuenog.
Tree lice takoe nije ogranieno samo na osporavanje tvrdnje da je postalo
vlasnik sporne imovine bez naknade, po oigledno neodgovarajuoj naknadi i u
cilju osujeenja oduzimanja. Pored toga, ono takoe moe pobijati tvrdnje javnog
tuioca vezane za nesrazmeru izmeu zakonitih prihoda i imovine njegovog pret-
hodnika. Krug injenica koje je mogue osporavati od strane pravnih sledbenika,
treih lica i njihovih punomonika dodatno se iri ukoliko je u lancu prenoenja
imovine uestvovalo vie lica. Tako, na primer, mogue je da je imovina proistekla
iz krivinog dela najpre nasleivanjem prela sa ostavioca na pravnog sledbenika,
a nakon toga nekoliko puta prenoena na razliita trea lica pod uslovima pred-
vienim zakonom. Poslednje lice u nizu prema kojem bi zahtev bio usmeren bilo
bi u mogunosti da ovaj pobija osporavanjem svih onih okolnosti koje bi mogli da
osporavaju svi njegovi pravni prethodnici kada bi zahtev za oduzimanje imovine bio
uperen direktno protiv njih.
Na osnovu prikazanog modela, ini se da se ipak sa sigurnou moe opovr-
gnuti tvrdnja kritiara Zakona, prema kojoj je re o postupku u kojem je teret do-
kazivanja prebaen sa tuioca na vlasnika imovine. Naime, bez obzira na to da li
264 Miodrag Maji

je zahtev tuioca usmeren prema imovini okrivljenog, svedoka saradnika, pravnog

sledbenika ili treeg lica, uvek se najpre od javnog tuioca zahteva da dokae odre-
ene okolnosti. Tek kada javni tuilac to uini aktivira se odreena pravna pretpo-
stavka koja je oboriva. Naime, vlasnik od tog trenutka ima mogunost prezentova-
nja svojih dokaza. Ukoliko, ubedljivou sopstvenih, uspe da ospori dokaze javnog
tuioca, vlasnik e bez obzira na injenicu postojanja pravnosnane presude za neko
od dela iz kataloga, zadrati imovinu.
Zbog svega navedenog smatramo da je u sluaju reenja koje prihvata domai
zakonodavac, opravdano govoriti, ne o prebaenom, ve o podeljenom teretu doka-
zivanja. Naime, kada je re o utvrivanju injenice nezakonitog porekla odreene
imovine, teret dokazivanja je podeljen izmeu javnog tuioca koji u tom pogledu
ima inicijalne dunosti i vlasnika imovine koji ima reaktivnu ulogu.

3.2. Pravna priroda

Drugo pitanje povodom kojeg su od donoenja Zakona prisutna razliita mi-
ljenja, tie se pravne prirode oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela. Kri-
tiari Zakona naime, tvrde da je re o specifinoj vrsti krivine sankcije, te da je
stoga nedozvoljena retroaktivna primena ovog instituta.
Pobornici teorije o punitivnoj prirodi ovog instituta, potvrdu svojih stavova
pronalaze u odreenim odredbama meunarodnih konvencija u ovoj oblasti kao i u
pojednim odlukama Evropskog suda za ljudska prava, koje o ovom pitanju govore.
Naime, odreeni meunarodni dokumenti, poput Strazburke i Varavske kon-
vencije, prilikom definisanja instituta, ostavljaju mogunost njegovog odreivanja
kao kazne ili mere koju izrie sud po sprovedenom postupku u vezi sa jednim ili
vie krivinih dela, kojom se pravnosnano oduzima imovina.32 Re je o razumlji-
vom pristupu, imajui u vidu da meunarodni dokumenti ovoga tipa, ostavljaju
najiri mogui okvir za pravno definisanje instituta koji su njime predvieni, kako
bi omoguili razliitim pravnim sistemima da ove odrede u zavisnosti od lokalnih
sistemskih specifinosti.
Ipak, oni koji u mehanizmu oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela
vide poseban vid krivine sankcije, najee se pozivaju na odluku Evropskog suda
za ljudska prava u sluaju Welch, o kojoj je ranije ve bilo rei. Naime, kao to je
istaknuto, Sud je u ovom sluaju poredio institute kazne i oduzimanja imovinske
koristi, uzimajui u obzir nekoliko kriterijuma. Tako je Sud izmeu ostalog cenio
da li je mera izreena nakon utvrivanja krivice za odreeno krivino delo, prirodu
i svrhu konkretne mere, kvalifikaciju mere saglasno domaem zakonodavstvu, po-
stupke u kojima je mera izreena kao i teinu mere.33 Nakon ovakve analize, Sud je
zakljuio da je u sluaju Welch konfiskacija imovine posedovala odreena obleja
koja ukazuju na njenu kaznenu prirodu.34
32 l. 1. d Strazburke i 1. g Varavske konvencije.
33 Vid. vie G. Ili, et al., Komentar zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, Beo-
grad 2009, 57.
34 Welch protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 9. februar 1995, par. 27, 28, 35.
Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela 265

Smatramo ipak, da za tvrdnje o kaznenoj prirodi oduzimanja imovinske koristi

proistekle iz krivinog dela, barem kada je re o reenju prihvaenom u domaem
Zakonu, nema dovoljno osnova. Osnovnu razliku izmeu ova dva instituta nije te-
ko ustanoviti ukoliko se poznaju procesni i materijalni uslovi koji dovode do njiho-
ve primene.
Kada je re o izricanju kazne, kao i odreivanju njene mere u svakom konkret-
nom sluaju, sud u obzir uzima nekoliko okolnosti. Prvi i osnovni uslov je utvriva-
nje postojanja krivice, imajui u vidu da je kaznu dozvoljeno izrei samo uiniocu
koji je kriv za odreeno krivino delo (nulla poena sine culpa).35 Nakon toga, izri-
ui kaznu, sud najpre mora uzeti u obzir optu svrhu propisivanja i izricanja krivi-
nih sankcija koja je u Krivinom zakoniku definisana kroz suzbijanje dela kojima se
povreuju ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom.36 Potrebno
je takoe imati u vidu i posebnu svrhu kazne kojom se eli postii spreavanje ui-
nioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ova ne ini, uticanje na
druge da ne ine krivina dela kao i izraavanje drutvene osude za krivino delo,
jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja zakona.37 Na posletku, izriui ka-
znu, sud je u obavezi da ovu odmeri u granicama koje su zakonom propisane za to
delo i uzimajui u obzir sve olakavajue i oteavajue okolnosti.38
Kada je re o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, situacija je zna-
ajno drugaija. Kod svakog od pomenutih elemenata, uoljive su znaajne razlike
dva instituta.
Najvea slinost, moe se uoiti kada je re o krivici kao nunom uslovu. Nai-
me, kao i kada je re o kazni, i kod mere oduzimanja imovinske koristi pribavljene
krivinim delom, krivica je najei uslov bez kojega ne moe doi do oduzimanja
imovine. Ovo je uvek sluaj kada je re o licu osuenom za neko od krivinih dela
predvienih lanom 2. Zakona.
Meutim, za razliku od postupka kanjavanja u domaem zakonodavstvu,
mera oduzimanja imovine moe se izrei i prema itavom nizu lica koja, ne samo
da nisu oglaena krivim, ve protiv njih ne mora ni biti voen krivini postupak.
Re je naime o licima koje Zakon oznaava kategorijama pravnog sledbenika, treeg
lica i u pojedinim sluajevima svedoka saradnika, o kojima je bilo vie rei u okviru
prethodnih izlaganja. Naime, za razliku od kazne, gde osnov primene instituta pro-
istie iz shvatanja o subjektivizaciji krivice i sankcionisanja, kod oduzimanja imo-
vine osnov primene mere nalazi se u uverenju da niko ne moe zadrati ono to je
inicijalno pribavljeno krivinim delom. Drugim reima, dok je kazna institut koji
prati izvrioca krivinog dela, mera oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela
je institut koji prati nezakonito steenu imovinu, bez obzira na to kod koga se ova
u trenutku oduzimanja nalazi.
Na osnovu prethodno reenog, mogue je uoiti i dalju razliku izmeu kazne i
mere oduzimanja imovine. Naime, jednu od osnovnih karakteristika kazne ini di-
35 lan 2. KZRS.
36 lan 4. stav 2. KZRS.
37 lan 42. KZRS.
38 lan 54. stav 1. i 2. KZRS.
266 Miodrag Maji

hotomija njenog karaktera. Kao to je poznato, kazna sadri kako preventivnu tako
i represivnu prirodu. Iako se ne moe osporiti preventivna uloga mere oduzimanja
imovine, imajui u vidu da ona doprinosi ostvarivanju zatitne funkcije krivinog
prava, ne moe se prihvatiti teza o represivnoj ulozi, imajui u vidu da bi se ovakvo
shvatanje suprotstavljalo onom prema kojem iz ne-prava ne moe proistei bilo koje
pravo.39 Drugim reima, ukoliko prihvatimo da oduzimanje imovine pribavljene
krivinim delom ima i represivnu komponentu, prihvatamo neprihvatljivo mo-
gunost da se krivinim delom stiu dobra zatiena zakonom.
Nadalje, razlike izmeu kazne i mere oduzimanja imovine, mogue je uoiti i
povodom okolnosti koje se uzimaju u obzir prilikom njihovog izricanja. Za razliku
od kazne, kod mere oduzimanja imovine sud ni u jednom trenutku ne uzima u
obzir okolnosti poput stepena krivine odgovornosti, pobuda iz kojih je delo ui-
njeno, imovinskih prilika uinioca, jaine ugroavanja ili povrede zatienog dobra
i slino. Olakavajue i oteavajue okolnosti, koje su kod kazne nuan elemenat
odluke, kod oduzimanja imovine pribavljene krivinim delom, predstavljaju potpu-
no irelevantnu komponentu. Na isti nain, visina koristi koja se oduzima ne zavisi
od prethodno zadatih okvira, kao to je to sluaj sa kaznom i njenim granicama
postavljenim u okvire opteg i posebnog minimuma i maksimuma.
Nasuprot ovim determinantama, oduzimanje imovinske koristi zavisie iskljui-
vo od obima imovine koji se nalazi u znatnoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima lica
u odnosu na koje se sprovodi ovakav postupak. Drugim reima, za razliku od kazne,
bez obzira na krivicu, stepen odgovornosti, pobude, imovinsko stanje uinioca i sli-
no, do oduzimanja imovine nikada nee doi ukoliko se tokom postupka pokae da je
prevashodni deo imovine vlasnika pokriven njegovim zakonitim prihodima.
Ovakve razlike opravdavaju stav pojedinih autora da oduzimanje imovine pro-
istekle iz krivinog dela, ima vie slinosti sa merom oduzimanja imovinske koristi
pribavljene krivinim delom, odnosno da je ovde re o meri sui generis.40 Pa ipak,
smatramo da je pravnu prirodu ovog instituta opravdano posmatrati i iz jo jednog,
drugaijeg ugla.
Naime, nakon analize svih razliitosti koje karakteriu, kako institute oduzima-
nja imovine i kazne, tako i ovaj institut u poreenju sa drugim institutima krivi-
nog materijalnog i procesnog prava, smatramo da najvie opravdanja ima ukoliko se
odredbe o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, posmatraju kao odred-
be kojima se uspostavljaju posebna procesna pravila o dokazivanju.
O emu je zapravo re? esto se u razmatranju pravne prirode ovog instituta,
prenebregava injenica da savremena procesna prava neretko predviaju posebna
pravila dokazivanja odreenih injenica. Ovo je naroito karakteristino za korups
graanskog prava, ali, nasuprot onome to se esto pretpostavlja, nije u potpunosti
nepoznato ni kada je o krivinom pravu re. Tako na primer, i krivino pravo po-
drazumeva da odreene injenice, poput krivinog dela izvrenog od strane sudije,
39 Vid. G. Ili, 5758.
40 Iznosei ovakvo shvatanje Ili navodi kako se i kod oduzimanja imovinske koristi i kod oduzima-
nja imovine proistekle iz krivinog dela sud rukovodi neto naelom, pod kojim se podrazumeva
oduzimanje iskljuivo iste dobiti koju je uinilac ostvario, ime se potvruje nepunitivni karak-
ter ovih mera. Kod oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela, neto naelo ogledalo bi se u
oduzimanju samo one imovine koja premauje zakonite prihode vlasnika. Vid. G. Ili, 5960.
Oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela 267

koje moe biti razlog za ponavljanje postupka, moraju u prvom redu biti dokazivane
pravnosnanom osuujuom presudom.41
Pored toga, prenebregava se injenica da savremena procesna prava poznaju i
itav niz takozvanih pravnih pretpostavki. I ovde su daleko ei primeri koje sre-
emo u okvirima graanskog postupka, poput pravila u ostavinskom postupku o
komorijentima i nasciturus u, ili u branom i porodinom pravu, pravila o licu
koje se smatra ocem deteta. U svim ovim sluajevima, zakon predvia da e se pri
postojanju odreenih injenica, neke druge injenice pretpostavljati, te da e ovakva
pretpostavka biti oboriva ili neoboriva. Meutim, esto se zaboravlja da odreeni
korpus pretpostavki postoji i u krivinom postupku. Dovoljno je pomenuti pretpo-
stavku nevinosti okrivljenog, pretpostavku neistinitosti difamantne tvrdnje ili pret-
postavku o istini sadranoj u pravnosnanoj sudskoj presudi.
Ukoliko se sve navedeno ima u vidu, moe se sa puno osnova izvesti zakljuak,
saglasno kojem pravila kojima se regulie oduzimanje imovine proistekle iz krivi-
nog dela, u sutini predstavljaju posebna pravila o dokazivanju injenice o kriminal-
nom poreklu odreene imovine. Jo preciznije, smatramo da je ovde u prvom redu
re o posebnim pravilima dokazivanja injenice saglasno kojoj je odreena imovina
pribavljena krivinim delom, kao to i sam naziv ovog instituta sugerie.
Drugim reima, itav postupak o kojem je re, usmeren je na dokazivanje injenice
kriminalnog porekla odreene imovine od strane tuioca. Kao to je u prethodnim izla-
ganjima detaljnije prikazano, tuilac najpre, uz postojanje krivice za odreeno krivino
delo iz kataloga, dokazuje odreene injenice (postojanje imovine, zakonitih prihoda
vlasnika i nesrazmere prihoda i imovine). U trenutku kada su ove injenice od strane
tuioca dokazane, dolazi do stvaranja oborive pretpostavke, prema kojoj imovina vla-
snika ili njen deo koji su u znatnoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima, pred-
stavljaju imovinu kriminalnog porekla. Meutim, od tog trenutka, vlasnik ovakve imo-
vine ima mogunost obaranja uspostavljene pretpostavke, na jedan od ranije izloenih
naina. Najei nain, bie upravo onaj kod kojeg e vlasnik sudu dostavljati dokaze o
svojim zakonitim prihodima koji opravdavaju imovinu odreene vrednosti. Ukoliko u
obaranju ove pretpostavke ne uspe, ba kao i kada je re o pravilu o neistinitosti tvrdnje
kod klevete, pretpostavka e postati, u sudskom postupku dokazana injenica.
Ovakvo posmatranje instituta oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela,
za koje na osnovu svega navedenog smatramo da ima najvie osnova, otklonilo bi
brojne dileme koje se trenutno javljaju u strunoj javnosti. Svakako i onu o nedo-
zvoljenoj retroaktivnosti Zakona, imajui u vidu da procesna pravila ne podleu
ovom principu, koji je karakteristian prvenstveno za materijalne propise, u prvom
redu one kojima se definiu krivina dela i krivine sankcije.

4. ZAKLJUNE NAPOMENE
Razumevanje odreenog instituta i sagledavanje njegovih realnih domaaja,
podrazumevaju, sa jedne strane, pravilno tumaenje zakonskih odredbi pomou
kojih je ovaj definisan, i sa druge strane, dovoljnu vremensku distancu sa koje se
mogu sagledati sve prednosti i mane njegove implementacije. Kada je re o sagleda-

41 Vid. l. 407. st. 2. ZKP-a

268 Miodrag Maji

vanju realnih dometa novih zakonskih reenja kojima se regulie oduzimanje imo-
vinske koristi proistekle iz krivinog dela, ini se da obe pretpostavke nedostaju.
Naime, neretko su, kako oni koji nova reenja podravaju, tako i oni koji ih kri-
tikuju, zakljuke donosili nedovoljno razumevajui odredbe Zakona kojima je in-
stitut oduzimanja imovinske koristi proistekle iz krivinog dela uveden u domae
zakonodavstvo. Tako je, kako je u radu istaknuto, i u jednom delu strune javnosti,
usled nedovoljno preciznog, pa i nedovoljno strunog izraavanja, stvorena nejasna
predstava o pojedinim zakonskim reenjima, poput onih kojima se regulie teret
dokazivanja ili pravna priroda oduzimanja imovine.
Jo je oigledniji nedostatak vremenske distance neophodne za realnu ocenu
svakog zakonskog projekta, a naroito onog kojim se uvode, u toj meri znaajne no-
vine u jedan pravni sistem. Ishitrene ocene, u kojima je sa jedne strane Zakon pred-
stavlja kao arobno sredstvo koje e zadati konaan udarac kriminalu, a sa druge
strane, kao instrument koji naruava temeljne vrednosti domaeg pravnog poretka,
samo unose dodatnu zabunu. Ovakvi, radikalni stavovi, bez obzira da li afirmativnog
ili kritikog karaktera, posledica su nedostatka stvarnog iskustva u primeni zakon-
skih reenja. Tek nakon odreenog vremena pravilne primene instituta koji unosi
puno toga novog u domai pravni poredak, bie mogue oceniti da li su opravdana
oekivanja sa kojim je ovaj zakon donet. Poetni rezultati u njegovoj primeni, bez
obzira na opravdane kritike pojedinih reenja, ipak pruaju razloge za optimizam.

Miodrag Maji
Court of Appeal, Belgrade

CONFISCATION OF CRIMINAL ASSETS

SUMMARY
The Law on Criminal Assets Confiscation has attracted unparalleled domestic
public attention when it comes to legal projects. Interest of lawyers as well as of non-
professionals is understandable, bearing in mind that the Law has introduced into the
domestic legal system a significant number of novelties, reflected above all in a facilitat-
ed procedure for confiscation of criminal assets. Nevertheless, the positions on the Law
differ to such extent that the Law has been described both as one of the most significant
tools in the states fight against organized crime and as an instrument damaging founda-
tions of the domestic legal system. However, it seems that the controversies and extreme
positions have been substantially influenced by insufficient knowledge about and under-
standing of what is promoted or challenged, depending on the respective standpoint.
This paper, after presentation of comparative solutions, the international con-
ventions and the decisions of the European Court of Human Rights in this area,
specially analyzes two issues which in the previous period caused most confusion in
respect of legal solutions. They are the burden of proof in the procedure of criminal
assets confiscation and the legal nature of such institute.
Key words: law on criminal assets confiscation, comparative solutions, burden of proof.
Vanja Bajovi*
Faculty of Law, University of Belgrade

THERAPEUTIC JURISPRUDENCE AND

PROBLEM-SOLVING COURTS
Abstract: There is temptation to talk of paradigms shifts in criminal justice. In recent years,
therapeutic jurisprudence and problem-solving courts have been identified as ideas that
have affected the conceptualization and operation of common-law system. Its basic premises
about treatment instead of punishment reminds on the assumptions of positivist school of
criminology, a social movement developed in the continental Europe during the 1800s and
early 1900s, meritorious for promotion of security measure as a special type of criminal
sanction in civil law system. The ideas are the same, but approaches of two opposing
systems are different. The purpose of this paper is to explore these different approaches,
analyzing therapeutic jurisprudence, problem solving courts and security measures. Basic
assumptions of therapeutic justice and development of this concept are analyzed in the first
part of the research. Second part deals with problem solving courts, its emergence, reasons
of establishment and procedure in front of them, while the last part is dedicated to medical
security measures, their regulation in civil law systems and different approaches of regular
and problem solving courts in dealing with the offenders that need medical treatment.

Key words: therapeutic jurisprudence, problem-solving courts, security measures.

1. THERAPEUTIC JURISPRUDENCE
In recent years, the word therapeutic become cultural ethos and moral un-
derstanding of western culture.1 There is more and more talk about psychotherapy,
beauty therapy, retail therapy, and all others therapies striving to improve the quality
of the life. Everything what is therapy and therapeutic become popular in western
political and cultural mindsets, lifestyles and everyday experience. In such circum-
stances, emergence of therapeutic jurisprudence (TJ) has not been surprising.
This concept has been developed in the United States in the late 1980s, as re-
sponse to general concern over the protection of the personal rights of mental health
patients.2 Starting in the area of mental health law, TJ shortly after expanded to the
criminal law, family law, juvenile law, medical law, disability law and legal profession.

* asistent, bajovic@ius.bg.ac.rs
1 J. Nolan J. & Furedi F. (2002), Drug control and the ascendancy of Britains therapeutic Culture,
in J. Nolan (Eds.), Drug Courts in Theory and Practice, New York: Aldine De Gruyter, 1998., pp.
215 233
2 The term therapeutic jurisprudence was first used by Professor David Wexler in 1987 who is
together with Bruce Winick, meritorious the most for development of this concept.
270 Vanja Bajovi

Therapeutic Jurisprudence focuses on the laws impact on emotional life and

psychological well-being of individuals, analyzing the consequences that law, legal
procedures and legal actors could have.
According to one definition, TJ is the study of the effects of law and the legal
system on the behavior, emotions, and mental health of people: a multidisciplinary
examination of how law and mental health interact.3 In another view, TJ is the use
of social science to study the extent to which a legal rule or practice promotes the
psychological and physical well-being of the people it affects.4
Its main purpose is to humanize the law and put the focuses on human, emo-
tional and psychological side of law and the legal process.
Traditional normative approach is criticized for being formalistic and me-
chanical, focused only on the correct application of the legal norms, while the con-
sequences of legal decision are not so relevant. Perceived like that, the law and legal
system can only regulate social relations threatening with punishment for this one
who do not respect the norms. In the lens of therapeutic jurisprudence, the law
is not only the regulator of social relations but the tool for their improvement.
Therefore, this concept is primary focused on the consequences that legal norms
and their enforcement have to the individuals, analyzing the role of law as a thera-
peutic agent. It suggests that society should utilize the theories, philosophies, and
findings of various disciplines and fields of study to help the development of the
law.5 Fundamentally, therapeutic jurisprudence focuses on the socio-psychologi-
cal ways6 in which laws and legal processes affect individuals and society.
According to proponents of this concept, the court process and legal actors will
invariably affect how individuals comply with courts decisions. There is belief, for
example, that the way a judge behaves at a sentencing hearing can influence how an
individual complies with conditions of probation. As stated by Wexler, if a judge is
not entirely clear in formulating a condition of probation, someone may not com-
ply with the probationary terms because he or she never quite understood what it
is that he or she was told to do or not to do. How a judge behaves at a hearing can
affect whether someone complies.7 Individuals are more likely to accept their sen-
tence, and there is a greater likelihood for treatment success, if they are given the
feeling that the judge has taken seriously and carefully what they have to say and
that they are treated fairly. Even though judge may strongly disapprove of individu-
als conduct, in the dialogue with offender he/she has to be supportive, empathetic,
and good listener. These are highly sensitive conversations and offenders will be less
3 Garner B. (Ed.) Blacks Law Dictionary, 7th edition, West Group, St. Paul, Minn., 2009.
4 Slobogin C., Therapeutic Jurisprudence: Five Dilemmas to Ponder, 1 Psychology, Public Policy &
Law, pp. 193196., 1995.
5 Bruce J. Winick, The Jurisprudence of Therapeutic Jurisprudence, 3 Psychology, Public Policy &
Law, pp. 184201, 1997.
6 David B. Wexler, Some Thoughts and Observations on the Teaching of Therapeutic Jurisprudence,
35 Revista De Derecho Puerto-riqueno, pp. 273277, 1996.
7 Wexler D., Therapeutic Jurisprudence: An Overview, International Network on Therapeutic Juris-
prudence, 2003. (Online) Available: http://www.law.arizona.edu/depts/upr-intj/
Therapeutic Jurisprudence and Problem-Solving Courts 271

likely to recognize their problems and resolve to deal with them effectively if they
perceive the judge to be cold, insensitive or judgmental...8
Psychological approach to the law has the priority over traditional, normative
approach. Underlying principles of psychology are used to determine ways in which
the law can enhance the well-being of individuals.9 The focus of TJ is mostly on ben-
efiting the life of the individual, rather than on moral obligations towards the others.
Therapeutic model start to be an alternative to the punitive process, intending to hu-
manize the law and focusing on its human, emotional and psychological side.
In common-law countries, theoretical concept of TJ found its practical applica-
tion thorough launching of problem-solving courts, specialized for certain crimes
or certain offenders.10 The first such court, specialized for drug-addicted offenders,
was established in Miami, Florida, in 1989. Since than, problem solving courts have
expanded rapidly across the United States, and today there are more than 2,500
drug-treatment courts (DTC), community courts, domestic violence courts and
mental health courts. Consequently, they started to be very popular alternative to
classical criminal courts and procedure not only in the US, but also in England and
Wales, Australia and Canada.

2. PROBLEMSOLVING COURTS
Problem solving courts have developed in response to the realization that a
one size fits all approach to criminal justice does not work as was expected. The
traditional criminal justice cannot effectively handle the complexity of certain hu-
man and social problems, what is proved by the high rate of recidivism. It become
clear that imprisonment is not a solution for prevention of further criminal behav-
ior of perpetuators who commit the crime because of drug-addiction, mental illness
and similar causes.
Social and historical factors that contributed to the development of PSC are:
a) Rising caseloads
b) Rise in incarceration populations

8 Winick, B. Therapeutic Jurisprudence and Problem Solving Courts, Fordham Urbam Law Journal
3: 10551090, 2003, pp. 56.
9 For instance, some researches showed that if individuals suffering from health and social pro-
blems are treated with dignity and respect at court hearings, they will experience greater satisfac-
tion and will be more willing to accept the outcomes of court proceedings. See: Birgden, A. and
T. Ward, Pragmatic Psychology Through A Therapeutic Jurisprudence Lens: Psycho-legal Soft Spots
in the Criminal Justice System, Psychology, Public Policy and Law 9 (3/4), 2003., pp. 342
10 There is a clear symbiotic relationship between problem-solving courts [specifically drug
courts] and therapeutic jurisprudence. Problem- solving courts are some kind of laboratories for
therapeutic jurisprudence, considering that therapeutic jurisprudence is especially interested in
which legal arrangements lead to successful therapeutic outcomes and why. See: B. Winick and
D. Wexler, Therapeutic jurisprudence as an underlying framework, in B. Winick and D. Wexler
(Eds), Judging in a Therapeutic Key: therapeutic jurisprudence and the courts, Durham: Carolina
Academic Press, 2003., pp. 1056.
272 Vanja Bajovi

c) Changes among the social and community institutions (including

families and churches) that have traditionally addressed social and health
problems
d) The struggles of government (legislative and executive) in dealing with
these problems
e) Trends emphasizing accountability of public institutions and technological
innovations
f) Advances of therapeutic interventions
g) Shifts in public policies and prioritiesfor example, the influence of the
feminist movement has increased awareness about domestic violence; 11
One particular reason for development drag-treatment court (DTC) movement
was increasingly severe war on drugs crime policies enacted in the 1980s in
the United States. Such policy resulted in high recidivism rate and explosion of
drug-related cases that flooded the courts.12 Zero tolerance policy of many U.S.
jurisdictions meant that possession of even a relatively small quantity of drugs
resulted in mandatory minimum sentences.13 In New York State, for example,
possession of half a gram of cocaine or 16 ounces of marijuana requires a minimum
sentence of 13 years. The Drug War, resulted in a 56% increase in drug arrests
between 1985 and 1991.14 However, the practice showed that increased penalties and
imprisonment as such, were not an effective solution, as they ignored the fact that
addiction cannot be eliminated without effective treatment. Putting more and more
offenders on probation just perpetuates the problem. The same people are picked
up again and again until they end up in the state penitentiary and take up space that
should be used for violent offenders.15 It became obvious that incarceration alone
cannot break the cycle of drugs and crime. Statistic showed that at least half of drug
offenders sentenced to probation are rearrested within three years, again for the
drug offence. Therefore, the needs of changing approach to drug addicted offenders
became obvious, and the first special drug-treatment court was established in 1989.
Since then drug courts have expanded rapidly across the United States. According
to the National Association of Drug Court Professionals, there are currently 1,200
drug courts in the United States. These courts have enrolled more than 300,000
people in their drug treatment programs.16 DTCs view drug offenders through a
different lens than the traditional courts. Traditional criminal justice views drug
abuse as a willful choice made by an offender capable of choosing between right and

11 Berman G and Feinblatt J., Problem-Solving Courts: A Brief Primer. In Wexler, D. B. and Wi-
nick B. J. (Eds.), Judging in a Therapeutic Key: Therapeutic Jurisprudence and the Courts., Caroli-
na Academic Press: Durham, NC, 2003
12 Bureau of Justice Assistance, U.S. Department of Justice, Pub. No. NJC-144531
13 Paul Bentley, Canadas First Drug Treatment Court, 31 C.R. (5th) 257, 2000., pp 271
14 Bureau of Justice Assistance, U.S. Dept of Justice, Pub. No. NJC-144531
15 Schwartz J. & Schwartz L., The Drug Court: A New Strategy for Drug Use Prevention, 25 Obste-
trics & Gynecology Clinics of North America 255., 1998.
16 National Association of Drug Court Professionals, online: < http//www.nadcp.org/whatis>, last
accessed February 04, 2004.
Therapeutic Jurisprudence and Problem-Solving Courts 273

wrong. Therefore, the crime committed because of drug addiction is still a crime,
and the offender is culpable for it. Contrary to that, DTCs treats drug abuse from a
therapeutic, medical perspective, as a bio-psychosocial disease.17 The Drug Courts
were a new approach to dealing with offenders in an attempt to reduce drug related
crime by addressing its underlying causes.
After good results of DTC, similar courts were founded for another crimes
or perpetuators community courts, domestic violence courts and mental health
courts18.
Procedure before PSC differs from traditional criminal procedure, having in
mind that it was designed not to adjudicate or punish offender, but to address un-
derlying causes of criminal behavior. It is not possible to talk about unique proce-
dure before PSC, bearing in mind that it is adjusted to particular type of crimes and
offenders. Therefore, procedure before mental health courts differs from procedure
before drug-treatment or domestic violence courts. But some of the main principles
of Therapeutic Jurisprudence used in the all PSC are:
integration of treatment services with judicial case processing
ongoing judicial intervention
close monitoring of and immediate response to behavior
multidisciplinary involvement
collaboration with community-based and governmental organizations19
For the purpose of this paper in the following chapter is analyzed the procedure
before the drug-treatment courts, as an illustrative example of the differences noted
above.

3. DRUGTREATMENT COURTS DTC PROCEDURE

DTC procedure is short and informal, primarily designed not to punish of-
fenders, but to cure their addictive behavior. After medical expertise, the prosecu-
tor decides about pre-adjudication diversion into treatment, determining defend-
ants appropriate for that. During the screening process the prosecutor, together
with defense council, checks the defendants criminal history and personal char-
acteristics. The defendants who have a criminal record of violent crimes, or pose a
safety risk for the community, cannot be included into the program. Shortly after
arrestment, the perpetuator is brought before the judge. Participation in DTC is
voluntary. Defendant must agree to receive treatment, plead guilty and give up his
17 The term bio-psychosocial indicates belief that biological, psychological, and social factors are
deeply woven into the development of addiction. See: Center for Substance Abuse Treatment,
U.S. Dept of Health and Human Services, Treatment Improvement Protocol Series No. 23, Treat-
ment Drug Courts: Integrating Substance Abuse Treatment with Legal Case Processing 1, 1996.
18 The first mental health court in the U.S. opened in June 1997 in Broward County, Florida. More
about PSC on: http://www.ncjrs.gov/html/bja/monitor/welcome.html
19 Winick, B., Therapeutic Jurisprudence and Problem Solving Courts, Fordham Urbam Law Journal
3: 10551090, 2003
274 Vanja Bajovi

constitutional right to trial. This initial hearing before the judge lasts only several
minutes. In contrast to the traditional criminal procedure, the issue of guilt, in the
context of therapeutic jurisprudence, is meaningless. Of greater importance is the
therapeutically correct view that one recognizes and confesses ones addiction.20
The focus is actually on the process of the treatment that starts after that.
The treatment could last five years, but in practice is usually finished after 18
months, and mostly depends on individual progress of the addicted person. Gener-
ally, the treatment involves three to four phases that include detoxification, stabili-
zation, aftercare, and/or educational counseling. Detoxification means drug-clean-
ing and elimination of psychological addiction. The offender is required to submit
frequent, sometimes even daily, urine or blood samples. The results go directly to
the DTC judge, either by reports from the treatment provider or on-the-spot test-
ing. Treatment provider follows the progress and suggests transition to the next
stage, but final decision is on the judge. Stabilization means individual and group
psychological and medical counseling that usually last for a few months, but some-
times even more than one year, depending on individual progress of participant.
The third and forth stages (aftercare and educational counseling) are interconnected
and based on training and preparing the client to the certain vocations or jobs and
life on the freedom. During the whole procedure, the offender makes weekly or bi-
weekly mandatory appearances before the judge and gives urine or blood samples to
the control. If the defendant breaks the deal by taking a drugs, committing a new
crime, or not showing before the judge, the prosecutor continues regular criminal
procedure, that was hold in abeyance. Otherwise, upon completion of the treatment,
the charges held in abeyance will be dismissed. The process is officially ended by
the special hearing, so-called graduation ceremony, where the judge brings special
decision, some kind of certificate about successful completion of the program.
Differences between classical and PSC criminal procedure are illustrated in the
next table:
TRADITIONAL PROCES PSC PROCESS
Dispute resolution Problem-solving dispute avoidance
Legal outcome Therapeutic outcome
Adversarial process Collaborative process
Case oriented People oriented
Right-based Interests or needs based
Emphasis placed on post-adjudication and
Emphasis placed on adjudication
alternate dispute resolution
Interpretation and application of law Interpretation and application of social science
Judge as arbiter Judge as coach
Backward looking Forward looking
Precedent-based Planning-based

20 The drug court demands a therapeutically revised form of confession: I am sick instead of I am
guilty. Guilt, in the context of therapeutic jurisprudence, is meaningless. See: J. Nolan Jr, Reinven-
ting Justice: the American drug court movement, Princeton: Princeton University Press, 2001. pp
123126.
Therapeutic Jurisprudence and Problem-Solving Courts 275

Few participants and stakeholders Wide range of participants and stakeholders

Individualistic Interdependent
Legalistic Common-sensual
Formal Informal
Efficient Effective

Source: Warren, Roger K., Reengineering the Court Process, Madison, WI

Therapeutic Jurisprudence and PSC transformed the roles of procedural
actors. The people that enter DTC are no longer the accused or the defendant, but
client or participant, who needs a help and therapy instead of punishment. A DTC
requires a special collaborative effort among judges, prosecutors, defense attorneys
and treatment providers. This team-based approach has resulted in the creation of
new roles of traditional judicial players. The judge is viewed as the leader of the
team. In traditional criminal procedure, the activities of judge are finished with
adjudication and verdict. Therapeutic jurisprudence implies the judge as an active
controller of the whole treatment procedure. He supervises the treatment thorough
weekly meetings with the addicted person and medical stuff. Instead of being
only an independent and objective arbiter, he/she became confessor, task master,
cheerleader, and mentor. DTC required from the judges to develop new expertise,
in order to understand the addiction and drug abuse behavior patterns. During the
all treatment process, he/she plays an active role, monitoring compliance, rewarding
progress and sanctioning misconducts. The prosecutor and defense attorney are
not opposing parties, but members of the team with the same goal healing of the
defendant. The DTC prosecutor main role is to initially check which candidate
is appropriate for the program. He/she has to ensure that the offender does not
have a history of violence and will not pose a safety risk during the treatment
program. During the screening process, defense counsel reviews the defendants
criminal history with the prosecutor and evaluates whether or not the defendant
meet treatment program requirements. Defense counsel ensures that the defendant
understands the nature of his/her legal rights, the requirements of the program,
and the possible legal consequences if fails to complete them. In DTC procedure
treatment providers have much bigger role than in classical criminal procedure.
They are mainly responsible for the treatment process itself and keep the court
informed about the progress of each participant.21

4. THERAPEUTIC JURISPRUDENCE
IN CIVILLAW COUNTRIES
In the last year concept of TJ got growing popularity in common law countries.
Despite the fact that this concept is not limited only to criminal law but on the other
legal areas as well, its basic presumptions in the area of criminal justice significantly
reminds on the ideas of Italian positivist school of criminology, a social movement

21 More about that: Drug Courts Program Office, U.S. Dept of Justice, Defining Drug Courts: The
Key Components 6, 1997, available at: http://www.ncjrs.gov/html/bja/monitor/welcome.html
276 Vanja Bajovi

developed in the continental Europe during the 1800s and early 1900s.22 Even at that
time, this school promoted a medical model (crime as sickness), advocated rehabili-
tation of offenders and idea that criminals should be treated, not punished. One of
the merits of this movement was promotion of special type of criminal sanctions, so-
called security measures, that exists in civil law countries for more than one century.
In contrast to the punishment that is focused on deterrence and general prevention,
the purpose of security measures is special prevention and rehabilitation23.
According to Serbian Criminal Code the purpose of security measures is to
eliminate the causes that determine criminal behavior (art. 78). Medical measures
are mandatory psychiatric treatment (in or out of a medical institution), manda-
tory drug-treatment and mandatory alcoholic-treatment. Mandatory psychiatric
treatment in medical institution could be pronounced to the perpetuator who
commits a crime in the state of mental incapacity or substantially impaired mental
capacity if, according to the severity of the crime and mental disturbance, there is
a serious danger of committing a more serious crime, and treatment in medical
institution is necessary for elimination such danger. (Art. 81 CC). The public
prosecutor submits to the court a motion for imposition of this measure. The
judge decides about the measures after the trial, and independently decides about
imposition of psychiatric treatment in or out of the medical institution, regardless
of prosecutors proposal. The measures is on indeterminate time, last as long as the
need for treatment, but the court reviews ex officio, every nine months, whether the
need for treatment in medical institution still exists. (Art. 505510 CPC) Mandatory
drug-treatment could be pronounced to an offender who committed a crime because
of drug-addiction, and there is a serious danger that s/he might continue with
criminal behavior due to this addiction. Drug-treatment is executed in a penitentiary
institution or appropriate medical or other specialized institution and lasts as long
as the need for treatment, but not longer than three years. (Art. 83 CC). Mandatory
medical treatment of an alcoholic addicted is separate measure, regulated by the
special article (Art. 84 of CC), on the same way like the treatment of drug addicted,
except the fact that the treatment can not last longer than imprisonment, or in the
case of another sentence, not longer than 2 years. (Art. 84 of CC).
Long-standing existence of the security measures in civil-law countries run to
conclusion that concept of Therapeutic Jurisprudence (even without such name) is
applied in continental Europe as well. However, while common-law world is very
enthusiastic about TJ and PSC, in the Europe is some kind of disappointment in
security measures and their results. Consequently, this raise the question of differ-
ences between American therapeutic justice and problem solving courts and Euro-
pean security measures.
First of law, concept of therapeutic justice is not limited to criminal law, it only
one of the areas of its application. Its focus is on the therapeutic consequences that
law, legal actors and legal decisions could have on the individuals and society in
general, not only to the condemned persons that need rehabilitation or correction.
22 More about this school: Ignjatovic , Kriminologija, Sedmo izdanje, Slubeni glasnik, Beograd,
2006., str. 158174.
23 More detailed in: Stojanovi Z., Krivino pravo-opti deo, XI izdanje, Pravna knjiga, Beograd,
2005., str. 308312
Therapeutic Jurisprudence and Problem-Solving Courts 277

In the area of criminal law, TJ found its practical application thorough problem
solving courts specialized for certain crimes or certain offenders. As it was explained
above, there are drug-treatment courts, mental-health courts, family violence courts
etc., established with the purpose to implement different approach toward defend-
ants who commits a crime because of drug addiction, mental illness etc. The pur-
pose of security measures is the same elimination of the causes that determine
criminal behavior, thorough the treatment of the offenders. Civil law countries do
not know special problem-solving courts for imposition of such measures, but
they are passed in a regular criminal procedure, by regular courts. The crucial dif-
ference is not the way of imposition of the measure (by the special court or in the
regular criminal procedure), but the way of their implementation. In Serbian law,
judicial job is finished by the pronunciation of the measure, and the treatment is in
the hands of medical professionals. Therapeutic justice, contrary to that, promotes
the idea of judicial activity during all treatment. He/she supervises the treatment,
has periodical (weekly or biweekly) meetings with addicted person, has good co-
operation with medical stuff and treatment providers that keep him/her informed
about the progress of the patient. During the treatment process, he/she plays an
active role, monitoring compliance, rewarding progress and sanctioning miscon-
ducts. In the focus of TJ and PSC procedure is not the judges role to adjudicate the
case, but his/her role to follow and control the treatment. For the judge, the case is
not finished with adjudication, but with the successful completion of the treatment.
In contrast to that, the court does not have such controlling role during the im-
plementation of medical security measures. Truly, it has the duty to punish non-
compliance with the conditions of the measure, but the word is only about routine,
formal control supervised not only by the same judge. In Serbian Law, for example,
in certain circumstances (if the person does not follow the treatment, if the treat-
ment does not show results, etc.) the court can transform security measures of the
psychiatric, drug or alcoholic treatment at the liberty in the compulsory treatment
in medical institution. The court also periodically, ex officio controls the measure of
psychiatric treatment in medical institution passed on indeterminate time, in order
to check if the need for treatment still exists. However, these decisions passed dur-
ing the treatment are not brought by the same judge who determine the security
measure, but by the judicial council from the art. 24 par. 6 of CPC.
In the both systems the treatment is, with exception of mental incapacity, con-
ditioned by the guilt. Security measure of the mandatory drug-treatment for ex-
ample, could be passed after the trial (main hearing), as additional sanction to the
punishment to the offender who was found guilty in regular criminal procedure.
Procedure before DTC excludes trial, but implies defendants guilty plea. Such plea
does not result in a punishment, but in a treatment adjusted to every individual
defendant. During the treatment, the charge is hold in abeyance. If the defendant
breaks the deal by taking a drugs, committing a new crime, or not showing before
the judge, the prosecutor proceed with regular criminal procedure that continues
with sentencing hearing before the judge. As defendant plead guilty earlier (it was
condition for the drug-treatment), there is no need for trial, and the task of the
judge is just to pass the sentence. In this procedural sense, drug-treatment proce-
278 Vanja Bajovi

dure in the US has more similarities with conditional disposal of criminal prosecu-
tion (art. 236 of Serbian CPC), than with security measure.
Security measures are type of criminal sanctions, determined by the verdict,
mostly in addition to the punishment, in regular criminal procedure. Thus, failure
in the treatment cannot result in more severe punishment, but only in treatments
modification (transformation of the treatment at the liberty to the treatment in
medical institution). Except of the psychiatric treatment in medical institution that
is not time-limited, the other measures can not last more than three (psychiatric
treatment at the liberty or drug treatment) or two years (alcoholic treatment), re-
gardless on the results of treatment. In any case, the other pronounced punishment
(imprisonment, fine, etc...) will also be executed in addition to the treatment. In
PSCs, practical results of the treatment have much higher importance, bearing in
mind that duration of the treatment and punishment depends on them. The treat-
ment can not last more than 5 years but its concrete duration and the movement
from one stage to another, depends on the individual progress of each participant,
what judge decide in every single case. If the treatment gave results, the case is fin-
ished; otherwise, its proceeding with the sentencing.
In the end, concept of Therapeutic Jurisprudence resulted in establishment of
special, problem solving courts, specialized for certain offenders. Security measures
are passed by the regular court, as result of regular criminal procedure.

CONCLUSION
The concept of therapeutic jurisprudence has been developed in the late 1980s,
promoting an idea of therapeutic consequences that law should have on individuals
and society. It found its practical application thorough establishment of Problem-
solving courts, specialized to certain crimes or offenders. They originated in the
United States, with the establishment of the Florida Drug Court in 1989. Since then,
many other problem-solving courts, including drug courts, mental health courts
and family violence courts, have been flourished throughout common-law coun-
tries. Basic conceptual premise of these courts is that traditional criminal procedure
cannot effectively handle the complexity of creation human and social problems,
if fail to deal with fundamental cases almost guarantees re-offending. Hence, the
aim of these courts is to address the underlying cause of the offending behav-
ior, by fashioning sentences that involve linking offenders to various services, such
as drug treatment or mental health services. Other problem-solving courts include
collaboration with social services, assessment of offenders needs by caseworkers, a
less adversarial courtroom and increased interaction between judges and offenders.
In addition to these altruistic reasons like improving the wellbeing of individu-
als, PSC had more pragmatic background they enabled more effective procedure,
faster and cheaper disposition of the case based on guilty-plea and good alternative
for the problem of rising caseload and overcrowded prisons. However, good practi-
cal results of such approach raised common-law enthusiasm about therapeutic ju-
risprudence and problem solving courts.
Therapeutic Jurisprudence and Problem-Solving Courts 279

Security measures, regulated in the Criminal Codes of the European countries

for a century, are based on the same foundation to eliminate the causes that de-
termine criminal behavior, but such long-standing implementation only provoked
skepticism in their results. It is not surprising that same concepts and ideas could
have different consequences depending on their practical application. Common-law
approach of therapeutic justice and problem-solving courts is based on constant co-
operation between judge, prosecutor, defense council and treatment providers and
constant and regular judicial control over the defendants treatment and progress.
Instead of focusing on the process of adjudication and punishment, the focus is on
the procedure of treatment. The question is if such active role of the judge during
the treatment is appropriate for judicial function. The opponents would say that
the role of judges is not to cure, but to arbitrate, adjudicate and punish. On the
other hand, the criminal law has protective function; its purpose is to protect so-
ciety and its values from the acts that threaten and harms public safety and wel-
fare, while criminal procedure is designed to enforce such protection. This logically
raises the question if passing the verdict and the sentence by the judge is enough
to provide such protection. In contrast to the regular procedure where judges deci-
sion only states the break of legal norm having the passive reflection to the future,
problem-solving courts decisions are orientated pro futuro, aiming not to punish
but to correct and prevent future breaking of the norms. While the regular crimi-
nal procedure looks backward, trying to conclude what was happened problem
solving procedure looks forward, trying to prevent future criminal behavior by the
common efforts of the all procedural actors-the judge, the prosecutor, the defense
counsel and treatment providers. Formal separation of the duty among procedural
actors is less importunate than common aspiration toward the same aim protec-
tion of the society and its basic values thorough reduction of criminal behavior.

Vanja Bajovi
Pravni Fakultet, Univerzitet u Beogradu

TERAPEUTSKA JURISPRUDENCIJA I
SPECIJALIZACIJA SUDOVA
REZIME
Koncept terapeutske jurisprudencije razvijen je u SAD-u krajem osamdesetih
godina prolog veka u cilju ispitivanja emotivnih i psiholokih posledica koje prime-
na pravnih normi ostavlja na pojedince i drutvo u celini. Pristalice ovog koncepta
kritikuju klasian normativni pristup zbog preteranog formalizma i insistiranja je-
dino na pravilnom tumaenju i primeni pravnih normi, insistirajui na sociolo-
ko-psiholokom tumaenju prema kome pravo ne treba da bude samo regulator
drutvenih odnosa ve i sredstvo za njihovo popravljanje. Prvi deo rada bavi se
analizom ovog koncepta. Ideje terapeutske jurisprudencije nale su svoju praktinu
primenu kroz osnivanje posebnih sudova, specijalizovanih za odreene uinioce ili
280 Vanja Bajovi

odreena krivina dela, tzv sudovi za reavanje problema (problem-solving courts).

Prvi takav sud, specijalizovan za uinioce krivinih dela usled zavisnosti od kori-
enja opojnih droga, osnovan je na Floridi 1989 godine, a kasnije su slini sudovi
osnovani i za nasilje u porodici, osobe sa mentalnim poremeajima i za laka krivi-
na dela. Imajui u vidu stopu recidivizma, ustanovljeno je da klasian krivini po-
stupak i izvrenje kazne ne daje zadovoljavajue rezultate kod pojedinih izvrilaca,
te im se pokualo pristupiti na drugaiji terapeutski nain, koji akcenat stavlja na
leenje i iskorenjivanje uzroka koji dovode do kriminalnog ponaanja. Pored ovih
altruistikih motiva, u pozadini osnivanja ovih sudova nalaze se i pragmatini ra-
zlozi sve vei broj krivinih predmeta kao i prebukiranost amerikih zatvora poeli
su da dovode u pitanje efikasnost pravosua, te se osnivanje posebnih sudova i le-
enje umesto kanjavanja pokazalo kao dobra alternativa. Postupak pred ovim su-
dovima kao i uloga krivinoprocesnih subjekata inspirisani su idejama terapeutske
jurisprudencije i u velikoj meri se razlikuju od klasinog krivinog postupka. Kao
ilustrativan primer u radu je analiziran postupak pred sudom za uinioce krivinih
dela izvrenih usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga. Nakon lienja slobode i
medicinskog vetaenja tuilac inicijalno procenjuje koji su uinioci pogodni za
ukljuivanje u program, na osnovu izvoda iz kaznene evidencije i linih karakteri-
stika okrivljenog. Ova faza traje svega nekoliko dana a zatim se zakazuje sasluanje
pred sudijom. Samo suenje traje svega nekoliko minuta, okrivljeni priznaje kri-
vicu te nema potrebe za sasluanjem svedoka i izvoenjem drugih dokaza. Sudija
ne izrie sankciju ve u saradnji sa lekarima odreuje odgovarajui tretman za ui-
nioca, koji se ne naziva okrivljeni, ve klijent, pacijent ili uesnik u progra-
mu. Akcenat je naime na postupku leenja koji sledi nakon toga a u koji je, pored
medicinskog osoblja aktvino ukljuen i sud. Okrivljeni je duan da se svakodnevno
testira na opojne droge, analize se alju sudiji koji prati tok leenja i periodino se
sastaje sa okrivljenim kako bi pratio njegov napredak. Ova mera se izrie na neo-
dreeno vreme, moe trajati najdue pet godina, a konkretno trajanje zavisi od po-
treba i progresa svakog pojedinanog pacijenta-okrivljenog. Ako se leenje pokae
uspenim postupak je zavren, dok u suprornom sledi izricanje kazne na osnovu
priznanja krivice koje je okrivljeni dao kao preduslov ukljuivanja u program.
Ideje terapeutske jurisprudencije popularne poslednjih par decenija u drava-
ma anglosaksonskog pravnog podruja, u velikoj meri podseaju na ideje italijan-
ske pozitivne kole, razvijane u kontinentalnom pravu krajem devetnaestog veka,
koja je isticala bioloke i psiholoke uzroke kriminalnog ponaanja, insistirajui na
njihovom leenju. Decenijsko postojanje mera bezbednosti u dravama kontinen-
talne Evrope navodi na zakljuak da su ovde neke ideje terapeutske jurisprudencije
zaivele mnogo ranije, ak i bez tog naziva. Ciljevi mera bezbednosti su sepecijal-
no preventivni i resocijalizacioni, okrenuti leenju i popravljanju. Meutim, dok je
anglosaksonski svet prilino entuzijastian idejama terapeutske jurisprudencije i
zadovoljan rezultatima specijalizovanih sudova, dugogodinja primena mera bez-
bednosti medicinskog karaktera u naem pravu dovela je do izvesnog skepticizma
u njihove mogunosti, te se po logici stvari namee pitanje u emu je problem. Po-
slednji deo rada bavi se ovim pitanjima.
Kljune rei: terapeutska jurisprudencija, specijalizovani sudovi, mere bezbednosti medi-
cinskog karaktera.
Ivan oki*1
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

MINIMA NON CURAT PRAETOR

Institut iz l. 18 Krivinog zakonika
Apstrakt: Ustanova iz l. 18 KZ predstavlja materijalnopravni instrument za reavanje pro-
blema bagatelnog (sitnog) kriminaliteta. S obzirom na to da je institut neznatne drutvene
opasnosti, koji je poznavalo nae ranije krivino zakonodavstvo, svojim nedovoljno preci-
znim oblijem stvarao interpretacijske potekoe teorijskom ali i praktinom pristupu, nova
odredba kojom je oblikovan institut dela malog znaaja moe se oceniti kao pozitivan na-
predak u smislu jasnijeg odreivanja uslova za primenu ove pravne ustanove. Najvaniju
novinu svakako predstavlja izriito ograniavanje primene pravne figure dela malog znaaja
samo na kategoriju relativno lakih krivinih dela. Meutim, i dalje je otvoreno pitanje prav-
ne prirode ovog instituta, tj. njegovog mesta u optem pojmu krivinog dela.

Kljune rei: bagatelni kriminalitet, neznatna drutvena opasnost, delo malog znaaja, pro-
tivpravnost.

UVOD
Poto je pravni poredak u isti mah poredak mira, nje-
mu se u ponekoj bagatelnoj stvari najbolje slui kad se,
radi dragog mira, odustane i od dobrog prava.
Gustav Radbruh (Gustav Radbruch)
Zamisao po kojoj krivinopravna intervencija treba da povue svoje mehaniz-
me u odnosu na bagatelna, zanemarljiva ostvarenja bia krivinog dela prvi put je u
modernom smislu (iako je jo u rimskom pravu bio poznat princip minima non cu-
rat praetor) normativno realizovana u sovjetskom krivinom zakonodavstvu. Smi-
sao ideje oslikava se u stavu da ponaanja koja se samo formalno mogu podvesti
pod zakonski opis, ali koja sutinski ne sadre neophodan kriminalni sadraj ne
zasluuju da se smatraju krivinim delima. Polazite ovakvog koncepta predstavljalo
je prihvatanje uenja o drutvenoj opasnosti kao centralnom elementu svakog kri-
vinog dela. Razlikovanjem opte drutvene opasnosti, kao manifestacije negativnog
supstrata dela kao takvog, koja je predmet ocene zakonodavca u procesu oblikova-
nja krivinopravne zatite i posebne drutvene opasnosti, koju ispoljava konkretno
delo u svom ostvarenju, bilo je omogueno da se otkloni primena krivinog prava
u situacijama kada je kvantitet neprava i krivice preduzete radnje bitno zaostajao
za tipinim sluajevima. Drugim reima, ukazivanje na sadrinsku stranu krivi-
* asistent, djokic@ius.bg.ac.rs
282 Ivan oki

nog dela kao drutvene i pravne pojave za nunu posledicu je imalo formulisanje
instituta neznatne drutvene opasnosti, koja je, spreavanjem da u kanjivu zonu
zakorae lica koja su sasvim neznatno povredila krivinopravnu zabranu odreenog
ponaanja, oznaavala materijalnu negaciju krivinog dela. Na taj nain je u okviru
materijalnog krivinog prava postavljen kriterijum za selekciju krivinopravno re-
levantnih ponaanja. Iako ova problematika ne spada u red najvanijih pitanja ma-
terijalnog krivinog prava, tj. delo malog znaaja nije institut bez koga se ne moe
zamisliti jedan krivinopravni sistem, to uostalom potvruje i okolnost da mnoge
zemlje uopte ne poznaju ovu pravnu figuru,1 ipak se radi o jednoj interesantnoj
ustanovi koja zasluuje panju strune javnosti. Znaaj ove pravne figure proizla-
zi iz injenice da se njome otvara pitanje granice kriminalnog kod pojedinih dela
ije se nepravo kvantitativno moe izraziti u irokom rasponu, iako je to jedno od
pitanja na koje je jako teko unapred dati konkretan odgovor, tj. nije lako postaviti
vrste kriterijume i odrediti liniju koja razdvaja drutveno prihvatljivo ponaanje od
onog koje svojim negativnim sadrajem i intenzitetom neprava zasluuje da se nae
u oblasti kriminalne zone.
Iz sovjetskog prava ustanova neznatne drutvene opasnosti je kasnije preuzeta
u krivino zakonodavstvo gotovo svih tadanjih socijalistikih zemalja. Sledei so-
vjetski uzor i biva Jugoslavija je nakon Drugog svetskog rata u svoje krivino pravo
integrisala ovaj institut. Reenje iz Krivinog zakonika Opti deo (1947) po kome
nije krivino delo ono delo koje, iako sadri obeleja krivinog dela, predstavlja ne-
znatnu drutvenu opasnost zbog malog znaaja i zbog odsustva ili neznatnosti tet-
nih posledica, vailo je gotovo nepromenjeno vie od pola veka. Iako bi se nepreci-
zno formulisanje uslova od strane zakonodavca moglo i pozitivno oceniti, jer na taj
nain do izraaja dolazi stvaralaka uloga organa primene prava, ipak je ta okolnost
predstavljala osnovnu slabost ove pravne figure. Neuvaavanje svih aspekata naela
zakonitosti (lex certa) omoguilo je i neprincipijelno pozivanje na institut neznat-
ne drutvene opasnosti, to je vodilo neujednaenom postupanju krivinih sudova.
Pravnu sigurnost je moda u jo veoj meri ugroavala uzdranost zakonodavca da
primenu ovog instituta ogranii na dela odreene teine. Formalna mogunost is-
kljuenja i relativno teih krivinih dela svakako nije u duhu prirode ove ustanove,
iji je opravdani cilj eliminisanje iz kruga krivinih dela samo onih ponaanja koja
su i apstraktno ocenjena lakim.

DELO MALOG ZNAAJA U KRIVINOM ZAKONIKU

Iako je deo sudske prakse pokuavao da odreenim kriterijumima postavi vr-
i oslonac za primenu instituta neznatne drutvene opasnosti, u tim nastojanjima
se nije daleko otilo, te se jedino ispravno reenje moglo videti u zakonskom preo-
blikovanju ovog instituta. Novi Krivini zakonik je naputanjem formalno mate-
rijalne definicije opteg pojma krivinog dela, po uzoru na neka strana zakonodav-

1 Veina stranih krivinih zakonodavstava, pre svega zapadnoevropskih, pitanje selekcije u oblasti
bagatelnog kriminaliteta reava kroz krivinu proceduru, predvianjem ustanove oportuniteta
krivinog gonjenja. Tipian primer u tom pogledu je nemako krivino zakonodavstvo. Vid.
153 StPO.
Minima non curat praetor 283

stva (pre svega ranije austrijsko), zamenio ustanovu neznatne drutvene opasnosti
novim institutom iz l. 18 pod nazivom delo malog znaaja. Osnovna osobenost
novog reenja ogleda se u preciznijem odreivanju uslova za primenu ovog institu-
ta, to je po intenciji zakonodavca trebalo da vodi daljem jaanju naela zakonito-
sti. Ipak, i pored razlike u koncepcijskom odreenju ovog instituta prema ustanovi
neznatne drutvene opasnosti, moe se uoiti da je i on zasnovan na istoj ideji. Cilj
instituta dela malog znaaja jeste da iskljui primenu krivinog prava u odnosu na
sluajeve u kojima su ispunjena sva obeleja nekog krivinog dela, ali se radi o tako
beznaajnom delu da primena krivinih sankcija oigledno nema svrhe.2 Naime,
mogue je da kakav injenini opis u potpunosti odgovara dispoziciji neke krivi-
nopravne norme kojom je inkriminisano odreeno ponaanje, tj. da ispunjava sva
obeleja bia krivinog dela, ali da realni znaaj preduzete radnje ukazuje na zane-
marljiv kriminalni sadraj dela koji zbog toga ne zasluuje osudu i primenu krivi-
ne sankcije. Nepostojanje adekvatnog, socijalnoetiki negativno obojenog krimi-
nalnog sadraja u takvim sluajevima opravdava iskljuenje krivinog dela. Uprkos
svoj briljivosti prilikom formulisanja bia krivinog dela ne moe se izbei da u
izuzetnim sluajevima ono bude formalno ispunjeno ali da smisao zapreenja kazne
ne bude ostvaren.3 U pozadini instituta dela malog znaaja, dakle, stoji ideja da
primenu krivinog prava treba ograniiti na relevantna ostvarenja zakonskog bia,
tj. na situacije u kojima je objekt zatite u toj meri ugroen ili povreen da je neop-
hodno primeniti krivinopravnu prinudu. U suprotnom, nedostatak minimalnog
kriminalnog naboja delu oduzima karakter krivinog dela. Takva je zamisao norma-
tivno izraena u l. 18 KZ shodno kome: Nije krivino delo ono delo koje, iako sa-
dri obeleja krivinog dela, predstavlja delo malog znaaja (st. 1). Delo je malog
znaaja ako je stepen krivice uinioca nizak, ako su tetne posledice odsutne ili ne-
znatne i ako opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije
(st. 2). U st. 3 istog lana predvieno je da se navedene odredbe mogu primeniti na
krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novana kazna.4

2 Z. Stojanovi, Krivino pravo. Opti deo, Beograd, 2009, str. 141.

3 M. Burgstaller, sterreichische Gesellschaft fr Strafrecht und Kriminologie Straflosigkeit in
besonders leichten Fllen, aus besonders bercksichtigungswrdigen Grnden und wegen Ge-
ringfgigkeit der Rechtsverletzung nach der Regierungsvorlage eines Strafgesetzbuches 1971,
sterreichische Juristen-Zeitung, 4/1973, str. 94. Potreba za jednim ovakvim institutom moe se
pravdati time to zakonodavac ne moe uvek da na nivou bia krivinog dela izvri selekciju u
odnosu na bagatelna ponaanja, ponaanja koja ne povreuju ili ugroavaju zatitni objekt u meri
koja opravdava krivinopravnu reakciju. Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, Beograd,
2006, str. 85. Nasuprot, postoje sistemi koji polaze od stava da bez obzira na to kakav zanemarljiv
znaaj ima odreeno delo i kakva je njegova posledica slovo zakona treba dosledno potovati.
Krivino nepravo ostaje nepravo, ostaje zabranjeno bez obzira na konkretan oblik ispoljavanja.
Zakonska zabrana ne treba da trpi nikakav izuzetak, jer to slabi naelo zakonitosti i omoguava
arbitrernost u primeni. Ovo stanovite prihvata anglosaksonska praksa koja obiluje primerima
osuda za bagatelna dela (kraa starih i bezvrednih stvari) na blage kazne (jedan peni), iji se
smisao sastoji u simbolikom zadovoljenju naela pravednosti. Vid. V. Kambovski, Kazneno pra-
vo, opt del, Skopje, 2006, str. 368.
4 Institut istog naziva, na neto drugaiji nain, bio je formulisan i u radnom tekstu Predloga KZ
SRJ u l. 11 koji je glasio: Nije krivino delo ono delo koje, iako sadri obeleja krivinog dela,
predstavlja delo malog znaaja (st. 1). Pri oceni da li je delo malog znaaja uzee se u obzir priroda
i teina dela, okolnosti pod kojima je uinjeno, pobude iz kojih je uinjeno, stepen krivine odgo-
vornosti uinioca, odsutnost ili neznatnost tetnih posledica i druge okolnosti koje ukazuju na mali
284 Ivan oki

Pritom se ne pravi nikakva razlika meu krivinim delima u pogledu toga da li se

krivino gonjenje preduzima po privatnoj tubi, predlogu oteenog ili je gonjenje u
iskljuivoj nadlenosti javnog tuioca.5
Kao to se moe videti iz dikcije l. 18 KZ materijalni uslovi za primenu insti-
tuta dela malog znaaja odnose se na dosta irok krug okolnosti koje su po svojoj
prirodi objektivnosubjektivnog karaktera: 1) nizak stepen krivice uinioca, 2) od-
sutnost ili neznatnost tetnih posledica i 3) nepostojanje potrebe krivinog sankcio-
nisanja. Ovi uslovi moraju kumulativno biti ispunjeni.6
Utvrivanje ispunjenosti navedenih uslova metodoloki sledi tek nakon to je
konstatovano da odreeno ponaanje ispunjava bie kakvog krivinog dela i da je
zadovoljen formalni uslov koji se tie propisane kazne. Drugim reima, neophodna
pretpostavka za primenu instituta iz l. 18 KZ je ostvarenost zakonskog opisa neke
inkriminacije. Samo ukoliko injenino stanje konkretnog dogaaja odgovara ne-
pravu tipiziranom u normi iz oblasti posebnog dela krivinog prava, moe se prei
na ocenu znaaja samog ponaanja.

a) nizak stepen krivice

Delo malog znaaja predstavlja kategoriju objektivnosubjektivnog karaktera.
Ocena da je neko ponaanje beznaajno i da iskljuenje primene krivinog prava u
takvom sluaju ne ugroava ostvarivanje zatitne funkcije krivinog prava temelji
se na slabije izraenom intenzitetu neprava i krivice. Nizak stepen krivice, kao su-
znaaj dela (st. 2). Vid. Z. Stojanovi, Pojam i osnovi iskljuenja krivinog dela, u: Mogui prav-
ci razvoja jugoslovenskog kaznenog zakonodavstva i njihove osnovne karakteristike, Beograd, 1999,
str. 37. Ovo reenje je uticalo na crnogorskog zakonodavca koji je odredbu l. 9 KZ oblikovao po
uzoru na l. 11 Predloga KZ SRJ. Ustanovu dela malog znaaja poznaju i krivina zakonodavstva:
Azerbejdana (l. 14 st. 2 KZ), Bugarske (l. 9 st. 2 KZ), Gruzije (l. 7 st. 2 KZ), Jermenije (l. 18
st. 2 KZ), Kazahstana (l. 9 st. 2 KZ), Makedonije (l. 8 KZ), Moldavije (l. 14 st. 2 KZ), Poljske
(l. 1 st. 2 KZ), Rumunije (l. 19 st. 1 KZ), Rusije (l. 14 st. 2 KZ), Ukrajine (l. 11 st. 2 KZ), Hr-
vatske (l. 28 KZ), eke (l. 3 st. 2 KZ). KZ Bosne i Hercegovine ne predvia institut dela malog
znaaja ali zakoni Republike Srpske (l. 7 st. 2 KZ), Federacije Bosne i Hercegovine (l. 25 KZ) i
Brko Distrikta (l. 25 KZ) poznaju ovu pravnu figuru.
5 U ranijem austrijskom krivinom zakonodavstvu primena instituta iz 42 StGB (Mangelnde
Strafwrdigkeit der Tat) bila je ograniena samo na krivina dela za koja se gonjenje preduzima
po slubenoj dunosti.
6 Da bi jedno delo moglo biti delo malog znaaja, neophodno je ispunjenje sva tri uslova, pa
ako presuda ne sadri da svrha kanjavanja ne zahteva izricanje krivine sankcije to predstavlja
bitnu povredu odredaba krivinog postupka. Prvostepeni sud u obrazloenju pobijane presude
zakljuuje da delo okrivljenog koje mu se optunim aktom nadlenog tuioca stavlja na teret
nije krivino delo neovlaenog dranja opojnih droga, jer u smislu lana 18 KZ predstavlja delo
malog znaaja, imajui pri tome u vidu vrstu i koliinu opojne droge koju je okrivljeni drao
0,38 grama marihuane, da su izostale tetne posledice i da je stepen krivice okrivljenog nizak, jer
je on priznao izvrenje dela izraavajui kajanje a celu situaciju objanjava prisustvom muzikoj
manifestaciji gde se nalazilo puno mladih ljudi. Po nalaenju Vrhovnog suda razlozi koje prvo-
stepeni sud daje za ovakav zakljuak nisu dovoljni, jer prvostepeni sud ne daje razloge za svoj
zakljuak da u konkretnom sluaju opta svrha kanjavanja ne zahteva izricanje krivine sankcije
okrivljenom, to je jedan od tri kumulativna uslova ije je prisustvo neophodno utvrditi da bi se
mogao primeniti institut dela malog znaaja. Reenje Vrhovnog suda Srbije K. 693/06 od 26.
aprila 2006. god. Navedeno prema: I. Simi, A. Trenjev, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne
materije. Osma knjiga, Beograd, 2008, str. 1920.
Minima non curat praetor 285

bjektivni uslov za primenu l. 18 KZ, ukazuje da je sa aspekta unutranjeg odnosa

uinioca prema delu i teini prekora koji mu se zbog toga to se odluio za nepravo
moe uputiti, zanemarljiv stepen njegovog protivpravnog raspoloenja, zbog ega
primena krivinopravne prinude nema realno opravdanje. Ovaj uslov treba tuma-
iti po analogiji sa ocenom stepena krivice prilikom odmeravanja kazne,7 dakle, u
jednom irem kontekstu, uzimajui u obzir sve relevantne subjektivne okolnosti, a
ne samo one koje se neposredno odnose na elemente u strukturi krivice. Metodo-
loki posmatrano, misaoni put utvrivanja stepena krivice treba da zapone anali-
zom kvaliteta i naina ispoljavanja njenih konstitutivnih elemenata da bi preao na
ocenu ostalih subjektivnih (pa ak i objektivnih) okolnosti koje nesumnjivo mogu
uticati na stepen kriminalne volje uinioca. Iako uraunljivost i svest o protivprav-
nosti mogu biti razliito kvantitativno ispoljeni, mogunost u pogledu ocene stepe-
na manifestovanja ovih elemenata je donekle ograniena. Ta je mogunost u veoj
meri izraena kod umiljaja i nehata. Osim toga to je najpre vano utvrditi oblik
krivice koji postoji u konkretnom sluaju, jer je to od znaaja i za samo postojanje
dela, dalje treba odrediti stepen umiljaja ili nehata. No, osim subjektivnih ak i
neke objektivne okolnosti mogu imati znaaja za stepenovanje krivice, pre svega
u vrednosnom smislu, kroz negativni sud o preduzetoj radnji.8 ini se da je i in-
tencija zakonodavca bila da ovaj uslov postavi fleksibilnije i ire,9 te da je osim

7 Vid. N. Deli, Nova reenja optih instituta u Krivinom zakoniku Srbije, Beograd, 2009, str. 38.
8 Npr. dranje uinioca nakon izvrenog dela, iako to nije nesporno, koje se sastoji u materijal-
nom/moralnom namirenju oteenog, moe uticati na jainu prekora koji zasluuje ostvareno
nepravo. Takoe, injenica da uinilac ponavlja vrenje dela ukazuje na pojaan stepen krivice, a
teko da bi u tom sluaju bili ispunjeni i drugi uslovi za delo malog znaaja (Okrivljeni je izvrio
krivino delo omoguavanje uivanja opojnih droga tako to je svedoku dao dve tablete rivotrila
koje je ovaj na licu mesta popio. Neosnovani su navodi u albi branioca okrivljenog da ima mesta
primeni l. 18 KZ s obzirom na to da se radi o maloj koliini opojne droge. Poto je okrivljeni
ostvario i obeleja krivinog dela neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih
droga jer je drugookrivljenom neovlaeno prodao 75 kapsula trodona, pa stepen krivice okriv-
ljenog nije nizak, a nisu ispunjeni ni ostali uslovi iz l. 18 KZ. Presuda Vrhovnog suda Srbije
K. 475/08 od 14. aprila 2008. god. Navedeno prema: Izbor sudske prakse, nauni, struni i infor-
mativni asopis, Beograd, 10/2008, str. 39). Ipak, ne treba a priori iskljuiti mogunost primene
instituta dela malog znaaja u sluaju sticaja krivinih dela kao i kod konstrukcije produenog
krivinog dela, jer je za svaki konkretan sluaj merodavna priroda i karakter okolnosti to pra-
te delo, mada e takva mogunost verovatno biti veoma mala. Po Kambovskom, kontinuirano
preduzimanje dela koje bi pojedinano u svakom konkretnom sluaju predstavljalo delo malog
znaaja ne moe se ukupno posmatrano smatrati beznaajnim. Vid. V. Kambovski, nav. delo, str.
367. I neke druge okolnosti (nain izvrenja, upotrebljena sredstva, doprinos oteenog sopstve-
noj viktimizaciji, pristanak povreenog i sl.) mogu biti indicija o slabijem intenzitetu unutranjeg
protivpravnog raspoloenja uinioca, i kao takve manje prekorljive.
9 U tom smislu i ejovi tvrdi da e ovaj uslov biti ispunjen u sluaju kada sve okolnosti pod ko-
jima je krivino delo izvreno, a koje se pre svega tiu samog uinioca, ukazuju da je kod njega
u vreme izvrenja krivinog dela postojao nizak stepen krivice, odnosno vinosti. Vid. B. ejovi,
Krivino pravo, Beograd, 2007, str. 113. Tako i Pihler kada konstatuje da ovaj uslov, i pored toga
to je naelno problematian, vie podsea na procesnopravni pojam celishodnosti, oportuniteta
krivinog gonjenja nego na materijalnopravni pojam. Vid. S. Pihler, Novele optih ustanova u
krivinom zakonodavstvu Srbije, u: Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad,
3/2005, str. 4849. Obrisi takvog shvatanja prisutni su i u sudskoj praksi. Presudom Okrunog
suda u Subotici K. 509/07 od 25. januara 2008. god. potvrena je presuda prvostepenog suda
kojom je okrivljeni osloboen od optube za krivino delo sitne krae uz sledee obrazloenje:
286 Ivan oki

psiholokih elemenata krivice potrebno voditi rauna, podjednako ili ak i u pre-

tenijoj meri, i o njenoj normativnoj dimenziji. U suprotnom, ako bi se ovaj uslov
vezao samo za strukturalne elemente krivice,10 bilo bi jako teko doi do zakljuka
da u konkretnom sluaju postoji nizak stepen krivice.11 Ako se pak prednost da
normativnom shvatanju ovaj uslov poprima jedno drugaije oblije. U tom sluaju
presudna je jaina prekora koja se moe uputiti uiniocu zbog uinjenog dela i nje-
govog odnosa prema njemu, odnosno tu je vano u kojoj meri se njegovo ponaanje
ocenjuje i vrednuje kao negativno. To vrednovanje i jaina prekora zavise i od dru-
gih subjektivnih okolnosti (posredno i od objektivnih), a ne samo od onih koji kao
konstitutivni ulaze u krivicu.12 Drugim reima, vano je na osnovu svih relevantnih
okolnosti, polazei od onih koje ine psiholoki sadraj krivice, doi do zakljuka
o stepenu nevrednosti uinioevog ponaanja. Tako shvaen, ovaj uslov dobija svoj
puni smisao i bio bi ispunjen ako teina prekora koja prati uinioevo odluivanje
za nepravo bitno zaostaje za uobiajenim stepenom osude u redovnim situacijama.
Pravilno je prvostepeni sud ocenio da se radi o delu malog znaaja, navodei razloge koji su val-
jani i potpuni. Posebno se ukazuje da se stepenovanje krivice moe vriti i u okviru pojedinog
oblika krivice (umiljaj i nehat). Imajui u vidu teke materijalne prilike okrivljenog, te injenicu
da je od metana saznao za mogunost da se sa parcele gde je skinut kukuruz ostaci sakupljaju,
povodei se za ostalim ljudima koji su na isti nain sakupljali kukuruz (kurziv I. .), dolazi se do
zakljuka da je stepen krivice okrivljenog nizak. Takoe, prvostepeni sud je pravilno zakljuio
da se u konkretnom sluaju radi o neznatnim posledicama s obzirom na ukupnu vrednost ku-
kuruza koji je oduzet, pritom imajui u vidu da je sakupljanje kukuruza izvreno u toku de-
cembra, tako da je kukuruz bio izloen vremenskim nepogodama to je od uticaja na njegov
kvalitet. Navedeno prema: Izbor sudske prakse, nauni, struni i informativni asopis, Beograd,
9/2008, str. 39.
10 Vid. l. 22 KZ.
11 Zanemarivanjem normativnog aspekta krivice pojedini autori dolaze do slinog stava. Mrvi-
Petrovi smatra da nizak stepen krivice moe postojati samo kod nehatnih krivinih dela, nikako
kod umiljajnih. Meutim, oigledna je neprihvatljivost ovakvog stava, posebno ako se posma-
traju neki kolski primeri dela malog znaaja koji su nespojivi sa nehatnom krivicom (kraa pri-
mera radi jedne bombone ili cigarete), kao i dosadanja praksa u odnosu na ovaj institut. Vid. N.
Mrvi-Petrovi, Krivino pravo. Opti i posebni deo, Beograd, 2007, str. 77. Po Lazareviu, sporno
je da li se kod krivinih dela izvrenih sa umiljajem uopte moe govoriti o niskom stepenu
krivice, kad su kod uinioca postojali i svest i volja u odnosu na izvreno delo, te bi proizlazilo
da se ovaj osnov (delo malog znaaja) moe primeniti samo kod dela uinjenih iz nehata. Na
kraju ipak izraava svoju uverenost da zakonodavac nije imao nameru da iskljui primenu dela
malog znaaja kod dela izvrenih sa umiljajem, ali je po njemu sam uslov loe postavljen. Vid.
Lj. Lazarevi, Komentar Krivinog zakonika Republike Srbije, Beograd, 2006, str. 47. I u delu sud-
ske prakse se jo uvek mogu sresti odluke u kojima je prisutno shvatanje da se krivica, tj. njeni
oblici, ispoljavaju iskljuivo kroz psiholoke kategorije. Verovatno da tome doprinosi (bar kada
je o umiljaju re) i odredba l. 25 KZ shodno kojoj je umiljaj odreen na osnovu psiholokih
elemenata svesti i volje. U presudi Vrhovnog suda Srbije K. 106/07 od 24. aprila 2007. god.
izmeu ostalog stoji: Vinost je psihiko saglaavanje uinioca sa radnjom dela i odreeni psi-
hiki odnos uinioca prema posledici dela, a sastoji se od svesnog i voljnog elementa koji mogu
biti razliitog stepena. Da bi utvrdio da li je optueni izvrio krivino delo i koje, sud u svakom
konkretnom sluaju mora da utvrdi kvalitet i kvantitet njegovog psihikog odnosa prema radnji i
posledici dela. Navedeno prema: Izbor sudske prakse, nauni, struni i informativni asopis, Beo-
grad, 1/2009, str. 35. Iako je psiholoki supstrat osnov za sud o krivici, ne moe se negirati znaaj
normativnog elementa bez koga se ne bi mogao shvatiti smisao prekora koji se upuuje uiniocu
krivinog dela.
12 Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, str. 204205.
Minima non curat praetor 287

Potrebno je da je jaina prekora koja se u konkretnom sluaju moe uiniocu uputi-

ti znatno ispod one koja se upuuje u jednom tipinom, prosenom sluaju.13

b) tetne posledice
Drugi uslov za primenu instituta dela malog znaaja postavljen je alternativ-
no i preuzet je u neizmenjenom obliku iz ustanove neznatne drutvene opasnosti:
tetne posledice moraju biti odsutne ili neznatne. Za njegovo utvrivanje u prvom
planu je kodljivi uinak ostvarenog neprava, tj. ne radi se o posledici koja predstav-
lja obeleje bia krivinog dela, iju ostvarenost treba prethodno konstatovati da bi
se uopte govorilo o dovrenom delu. U pitanju je ocena tetnog efekta uinjenog
dela u odnosu na zatieno dobro i pasivnog subjekta.14 To jasno proizlazi iz dikcije
zakonske norme koja spominje tetne posledice. U pogledu posledice koja je deo
zakonskog opisa krivinog dela ponekad se i ne moe govoriti o njenoj neznatnosti,
ona ili postoji ili ne postoji, to je relevantno za ostvarenost bia krivinog dela, tako
da se tetnom moe smatrati iskljuivo posledica u irem smislu, tj. negativni efekat
radnje na zatienom dobru.15 Ako bi se uzelo da se ovaj uslov odnosi na posledicu
u uem smislu onda bi to znailo da je u sluaju pokuaja krivinog dela on uvek
ispunjen, to naravno ne mora da znai, jer i nedovreno (nekompletno) delo moe
proizvesti neke tetne posledice po pasivnog subjekta i zatieno dobro. Zanimljivo
je da se ovakvom stavu priklanjaju i oni autori koji negiraju podelu na materijalna
i formalna krivina dela, i po kojima svako krivino delo ima posledicu u svom
biu koja se sastoji u povredi ili ugroavanju nekog dobra.16 Suprotno reenje bi

13 Isto, str. 86. Uinioeva krivica je neznatna ako sve okolnosti ukazuju da nevrednost radnje i
krivice u znatnoj meri odstupaju od nevrednosti radnje i krivice u tipinim primerima istovrsnih
krivinih dela. U obzir se uzimaju sve relevantne okolnosti pod kojima je delo uinjeno kao i
subjektivna svojstva samog uinioca. Vid. A. Karaka, Bagatelno (kaznivo) dejanje, de minimis lex
non curat?, Ljubljana, 1999, str. 8384.
14 tetnost posledice ne treba traiti u okviru bia krivinog dela, ve u nekim daljim posledicama
koje izvrenje dela u drutvu izaziva. Te dalje posledice jesu posledice koje nastupaju na zatit-
nom objektu krivinog dela. D. Atanackovi, Kriterijumi odmeravanja kazne, Beograd, 1975,
str. 27. Nevrednost posledice dela se ne odnosi samo na ocenu posledice dela ve na ukupnost
uinioevog tetnog prouzrokovanja po drutvo. Vid. H. V. Schroll, Zum Anwendungsbereich
des 42 StGB im Straenverkehr, sterreichische Juristen-Zeitung, 2/1987, str. 42.
15 Naime, da bi se uopte govorilo o izvrenom krivinom delu, mora da postoji njegova posledica;
ako ovde nema posledice koja je obeleje krivinog dela, onda je iluzorno govoriti o delu malog
znaaja kao osnovu koji iskljuuje postojanje krivinog dela, jer krivino delo prethodno ne po-
stoji. Ovde se znai ima u vidu neka druga posledica posledica u odnosu na zatitni objekt kri-
vinog dela. B. ejovi, nav. delo, str. 114. Ovom zakljuivanju se ipak moe dodati da odsustvo
posledice koja predstavlja obeleje bia krivinog dela ne znai uvek i nepostojanje krivinog
dela, ve samo ukoliko nisu ispunjeni uslovi za postojanje i kanjivost pokuaja.
16 Ovde je, meutim, re o tetnoj posledici, tj. ne o svakoj posledici nego o onoj koja predstavlja
neku tetu. N. Srzenti, A. Staji, Lj. Lazarevi, Krivino pravo. Opti deo, Beograd, 2000, str. 140.
Na slian zakljuak upuuje i stav ispoljen u reenju Okrunog suda u Beogradu K. 1633/05 od
30. juna 2005. god. prema kome se ne moe raditi o delu malog znaaja kada investitor zapone
izgradnju stambene zgrade gabarita 13,4 x 12 metara, jer se ne moe govoriti o odsutnosti tetnih
posledica s obzirom na uestalost i brojnost vrenja ovih krivinih dela. Navedeno prema: I. Si-
mi, A. Trenjev, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije. Sedma knjiga, Beograd, 2006,
str. 210211.
288 Ivan oki

impliciralo ogranienje primene instituta dela malog znaaja samo ili iskljuivo na
situacije pokuaja i delatnosnih krivinih dela,17 to svakako nije bila namera zako-
nodavca. Zato treba uzeti da se ovaj zakonski uslov koji predstavlja jedan questio
facti moe utvrivati kako kod delatnosnih, tako i kod posledinih krivinih dela.
U odnosu na materijalna krivina dela odsutnost ili neznatnost tetnih posledica
mogue je ceniti ne samo kod krivinih dela ugroavanja, gde po pravilu izostaje
tetna posledica,18 ve i kod krivinih dela povrede, kod kojih dolazi do unitenja ili
oteenja objekta radnje. Treba ipak istai da posledica na objektu radnje ili vredno-
vanje samog objekta radnje moe u velikoj meri uticati na proces utvrivanja tet-
nih posledica na objektu zatite.19 Dranje npr. samo jedne tablete koja predstavlja

17 Okolnost da delatnosna (formalna) krivina dela ne sadre posledicu kao obeleje svoga bia,
te je samim dovrenjem radnje izvrenja krivino delo ostvareno, ne negira postojanje tetnih
posledica u smislu uslova iz l. 18 KZ; npr. krivino delo davanja lanog iskaza moe dovesti do
ozbiljnih tetnih posledica, slino i krivino delo lanog prijavljivanja, ili silovanja (iako u odno-
su na ovo krivino delo ne postoji mogunost primene instituta dela malog znaaja).
18 To pre svega vai za krivina dela sa apstraktnom opasnou kao posledicom; npr. bavljenje bez
odgovarajue strune spreme leenjem bioenergijom po pravilu predstavlja nekodljivu radnju;
ili proizvodnjom i stavljanjem u promet kodljivih proizvoda dolazi do udaljene opasnosti po
zdravlje ljudi, ali sve do nastupanja neke tee posledice ne postoji tetna posledica u smislu uslo-
va iz l. 18 KZ. To, meutim, ne znai da kod ovih krivinih dela uvek izostaje kakva teta (na
njeno postojanje kod npr. krivinog dela iz l. 258 KZ moe ukazivati to to uinilac radnju
izvrenja preduzima upotrebom kakve kodljive materije), naroito ako se ovaj uslov shvati u jed-
nom irem smislu. Osim toga, eventualno ira primena instituta dela malog znaaja u odnosu na
ovu kategoriju krivinih dela mogla bi dovesti do njihove faktike dekriminalizacije, to se ne bi
moglo prihvatiti, jer je rizik od ugroavanja radnje koja je tipino opasna bio i osnovni motiv za
zakonodavca da takvo ponaanje inkriminie, pomeranjem krivinopravne zatite ispred nepo-
srednog ugroavanja zatienog dobra. Tim pre, kod krivinih dela sa konkretnom opasnou ne
znai da uvek izostaju tetne posledice, iako se u naoj literaturi moe sresti shvatanje da je kod
krivinih dela ugroavanja ovaj zakonski uslov ispunjen po kakvom automatizmu, prostim kon-
statovanjem da se posledica dela ne sastoji u povredi zatienog dobra. Npr. ako neko poarom
dovede u opasnost ivot ili telo ljudi, moglo bi se tvrditi da u odnosu na posledicu krivinog dela
izazivanja opte opasnosti ne postoje tetne posledice, ali time nije iskljueno da je usled poara
izostala kakva teta (izgoreo deo stana, unitena neka stvar i sl.) ili kod krivinog dela ugroavanje
javnog saobraaja gde se zbog nastupanja objektivnog uslova inkriminacije (laka telesna povreda
ili imovinska teta koja prelazi 200.000 dinara) po pravilu ne moe govoriti o odsutnosti tetnih
posledica. Meutim, nije nuno da dela sa konkretnom opasnou i pored ostvarenja posledice
koja ini deo zakonskog opisa povuku i nastupanje kakve tetne posledice; npr. lice odgovorno
za rukovoenje gradnjom, koje pri izvoenju radova ne postupi po propisima ili optepriznatim
tehnikim pravilima i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima ost-
varuje bie krivinog dela iz l. 281 KZ, ali to ne mora da znai da je nastupila i odreena tetna
posledica.
19 Vid. M. Kanevev, Institutot na neznaitelnata optestvena opasnost vo teorijata i praktikata, Sko-
pje, 1984, str. 102. U tom smislu i presuda Okrunog suda u Beogradu K. 2088/06 od 6. sep-
tembra 2006. god. Pravilno je prvostepeni sud okrivljenog oslobodio od optube, naavi da su
u konkretnom sluaju ispunjeni uslovi za primenu instituta dela malog znaaja, imajui u vidu
da je stepen krivice uinioca nizak, jer su okrivljeni oduzeli granje i ostale ogranke sa prethod-
no poseenih stabala, to svakako predstavljaju okolnosti koje ukazuju na nizak stepen krivice
okrivljenih, te da su tetne posledice neznatne, tim pre to se ni predstavnik oteenog Javnog
preduzea Srbija ume nije mogao izjasniti o visini tete, kao i da opta svrha kanjavanja ne
zahteva izricanje krivinih sankcija u konkretnom sluaju. Navedeno prema: I. Simi, A. Tre-
njev, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije. Osma knjiga, str. 2122. Reenjem Drugog
Minima non curat praetor 289

opojnu drogu moe ukazivati na odsustvo tetnih posledica po zdravlje uinioca

ili pak na neznatnost takvih posledica;20 sasvim mala ogrebotina na telu pasivnog
subjekta znai da nisu nastupile nikakve tetne posledice po njegov ivot ili tele-
sni integritet ili da su takve posledice neznatne; zanemarljivo oteenje tue stvari
moe imati za posledicu nepostojanje tete u odnosu na imovinu vlasnika ili njenu
neznatnu prirodu; neovlaena razmena malog iznosa strane valute ne ugroava de-
vizni sistem zemlje21 i sl.22 Naroit problem vezan za ovaj zakonski uslov instituta
dela malog znaaja je pitanje da li se okolnosti nastale nakon izvrenja dela kojima
se otklanja tetno dejstvo ostvarenog neprava mogu smatrati relevantim za procenu
njegove ispunjenosti. Da li npr. vraanje oduzete stvari ili naknada tete mogu da
se uzmu u obzir na ovom mestu i da se smatra da je ispunjen uslov koji se odnosi
na zanemarljiv karakter tetnih posledica? U dosadanjoj teoriji i praksi nije posto-
jala saglasnost u pogledu ovog pitanja. Po jednom shvatanju, na postojanje krivi-
nog dela mogu uticati samo one okolnosti koje su bile prisutne u vreme izvrenja
dela, dok se naknadno otpadanje posledice, kao rezultat uinioevog angaovanja,
moe vrednovati jedino prilikom odmeravanja kazne u okviru okolnosti dranje
uinioca posle uinjenog dela. Po drugom shvatanju, pravnodogmatsko istunstvo
koje sobom nosi prethodno reenje mora ustupiti mesto kriminalnopolitikoj po-
trebi pravinijeg pristupa celokupnoj kriminalnoj situaciji. U tom smislu i otklanja-
nje posledice od strane uinioca nakon formalnog dovrenja krivinog dela moe
predstavljati relevantnu okolnost u kontekstu ovog zakonskog uslova. Iako to nije
sasvim jasno iz perspektive reenja koje nudi l. 18 KZ,23 mogli bi se nai odreeni
argumenti u prilog ovom shvatanju. Naime, poto Zakonik govori o odsutnosti, tj.
neznatnosti tetnih posledica, nije iskljueno da i spreavanje nastupanja kakve te-
te nakon to je bie dela formalno ostvareno moe znaiti ispunjenje ovog uslova.
Ponaanje uinioca kojim ispoljava stvarno kajanje zbog uinjenog dela zasluuje da
optinskog suda u Beogradu K. 1168/08 od 23. septembra 2008. god. odbijen je optuni predlog
javnog tuioca podnesen za krivino delo unitenje i oteenje tue stvari, jer je okrivljeni razbio
izlog prodavnice i naneo tetu pravnom licu u iznosu od 1.962,34 dinara. Meutim, navedenu
odluku, koja je motivisana pre svega visinom prouzrokovane tete, ne prati adekvatno obrazloe-
nje, ve samo konstatacija da se radi o delu malog znaaja u skladu sa odredbama l. 18 KZ.
20 Koliina od 0,06 grama heroina koja je oduzeta od okrivljenog predstavlja neznatnu koliinu
opojne droge, daleko ispod uobiajene doze za jednokratnu upotrebu, to znai da je u pita-
nju radnja koja predstavlja neznatnu drutvenu opasnost. Reenje Vrhovnog suda Srbije K. II
622/04 od 11. maja 2004. god. Koliina od 0,98 grama opojne droge marihuane koju je okrivljeni
neovlaeno drao predstavlja neznatnu drutvenu opasnost. Reenje Vrhovnog suda Srbije K.
II 1722/04 od 27. januara 2005. god.
21 Uinilac je prodao 20 evra fizikom licu bez ovlaenja Narodne banke to predstavlja delo malog
znaaja, jer je posledica neznatna u odnosu na devizni sistem zemlje. Reenje Okrunog suda u
Beogradu K. 2415/03 od 27. avgusta 2003. god. Razmenom 10 evra za dinarsku protivvrednost
uinilac je ostvario obeleja krivinog dela iz l. 50 Zakona o deviznom poslovanju ali delo u kon-
kretnom sluaju predstavlja neznatnu drutvenu opasnost, zbog malog znaaja i zbog neznatnosti
tetnih posledica. Presuda Okrunog suda u Beogradu K. 3250/04 od 24. decembra 2004. god.
22 Naravno, u odnosu na neka dela, pre svega zbog njihove prirode i objekta zatite, ak i zanemar-
ljiva posledica na objektu radnje, uprkos ispunjenosti formalnog uslova koji se odnosi na propi-
sanu kaznu, teko moe voditi primeni instituta dela malog znaaja.
23 Na zakonodavac nije izriito proirio ovaj uslov i na sluaj stvarnog kajanja kao to je to bilo
predvieno u ranijem austrijskom zakonodavstvu od novele iz 1987. god.
290 Ivan oki

mu se kroz prizmu uslova za primenu dela malog znaaja prizna dejstvo relevantne
okolnosti.24 Iako se u izvesnom smislu na taj nain ini izuzetak od pravila da samo
u trenutku izvrenja dela postojee okolnosti grade osnov za sud o postojanju dela,
uvaavanje nastojanja uinioca da sanira negativni rezultat ostvarenog dela u kon-
tekstu primene instituta dela malog znaaja izgleda kriminalnopolitiki prihvatljivi-
je. Ova bi okolnost u svetlu odredaba l. 18 KZ dobila tako jedno povratno dejstvo
na ocenu postojanja kriminalnog ponaanja.

c) nepotrebnost krivinog sankcionisanja

Najzad, primena l. 18 KZ zahteva ispunjenost jo jednog uslova: da sa aspekta
opte svrhe krivinih sankcija nije neophodno izricanje krivine sankcije. S obzirom
na prilino uoptenu formulaciju, navedeni uslov e u velikoj meri zavisiti od pro-
cene suda i slike konkretnog sluaja. Opta svrha krivinih sankcija odreena je
kao suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugroavaju vrednosti zatiene krivinim
zakonodavstvom (l. 4 st. 2 KZ). Drugim reima, opta svrha krivinih sankcija je-
ste ostvarivanje zatitne funkcije krivinog prava, tj. ona se poklapa sa osnovnim
ciljem krivinog prava u celini, a to je da se putem generalne i specijalne prevencije
suzbijaju dela koja predstavljaju napad na dobra koja uivaju zatitu krivinog pra-
va.25 Prema tome, ovaj uslov e biti ispunjen kada iz perspektive politike suzbijanja
kriminaliteta nije nuno primeniti kaznu ili drugu krivinu sankciju, to znai da
se radi o delu koje samo formalno ispunjava obeleja bia nekog krivinog dela,
ali sutinski ne poseduje potrebnu dozu kriminalnog supstrata koja bi opravdavala
postojanje neprava. Prilikom procene ispravnosti primene instituta dela malog zna-
aja iz ovog ugla treba voditi rauna ne samo da u odnosu na konkretnog uinioca
nije potrebno primeniti krivinopravnu prinudu, ve da se na taj nain ne ugrozi i
eventualno oslabi generalno preventivno dejstvo krivinog zakona.26 Moglo bi se
rei da e zakljuak o nepotrebnosti krivinog sankcionisanja biti zasnovan na pret-
hodnom utvrenju da intenzitet kriminalne energije, ispoljen kroz neznatnost kri-
vice i tetnih posledica, bitno zaostaje za tipinim sluajevima ostvarenja zakonskog
bia. No, to ne znai da e konstatovanje niskog stepena krivice i neprava mehaniki
voditi sudu o odsustvu opravdanosti primene krivinopravne prinude. Postojanje
i ovog uslova se mora utvrditi, iako e se takva ocena znatno oslanjati na sadrinu
konkretne manifestacije prethodnih uslova. Krug relevantnih okolnosti koje dolaze
u obzir da budu predmet razmatranja na ovom nivou zavisi i od toga kojim e se
okolnostima priznati dejstvo na ranijim stepenima odluivanja. Ukoliko se npr. ot-
klanjanje posledice dela ne bi vrednovalo u okviru uslova koji se odnosi na kodljiv
efekat preduzete radnje, moglo bi se smatrati vanom injenicom koja ukazuje na
nepotrebnost izricanja krivine sankcije. Nema sumnje da je zakonodavac formula-
cijom ovog uslova omoguio sudu da u sferu relevantnih okolnosti uvrsti i one koje
24 Takvom reenju se ne bi protivilo oblije instituta stvarnog kajanja iz l. 58 st. 3 KZ.
25 Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, str. 34. Pored toga to odreuje optu svrhu krivi-
nih sankcija, KZ i kod svake pojedine vrste krivinih sankcija, osim kod vaspitnih mera (vid.
l. 10 Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica),
odreuje i njihovu posebnu svrhu (vid. l. 42, 64 i 78 KZ).
26 Isto, str. 86.
Minima non curat praetor 291

se neposredno ne mogu podvesti pod strukturu opteg pojma krivinog dela. U tom
smislu ovaj uslov pre podsea na krivinoprocesno naelo oportuniteta krivinog
gonjenja nego na materijalnu pretpostavku pravne figure dela malog znaaja.27 Ipak,
moda se delimino odstupanje od zahteva, to proizlazi iz naela zakonitosti, za to
je mogue veom preciznou i odreenou krivine norme, kao i odstupanje od
pravila da na postojanje krivinog dela uticaj mogu imati samo one okolnosti koje
se odnose na neki element u njegovoj strukturi, moe pravdati prirodom problema-
tike bagatelnog delikta koja nuno zahteva jedan iri prilaz i razmatranje celokupne
situacije. Nesumnjiva kriminalnopolitika prihvatljivost instituta dela malog znaaja
u senku stavlja njegovu pravnodogmatsku nesavrenost.

d) formalni uslov propisana kazna

Najvaniju novinu reenja iz l. 18 KZ ipak predstavlja uslov formalne priro-
de, prema kome delo malog znaaja moe biti samo ono delo koje pripada krugu
uslovno reeno lakih krivinih dela. Isprva je ovaj institut bilo mogue primeniti
samo u odnosu na dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novana
kazna. Takvo jedno ogranienje bilo je u duhu ideje na kojoj poiva pravna figura
dela malog znaaja, jer izriito ograniavanje primene instituta dela malog znaaja
samo na dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novana kazna, ne
znai samo jaanje naela zakonitosti, ve i svoenje primene ovog instituta samo
u onoj oblasti gde mu ima mesta. Samo ona krivina dela koja su in abstracto od
strane zakonodavca procenjena kao laka krivina dela, mogu u konkretnom slua-
ju dobiti vid bagatelnog, sa krivinopravnog aspekta, zanemarljivog ponaanja iako
ispunjavaju sva bitna obeleja krivinog dela.28 Meutim, izmenama materijalnog
krivinog zakonodavstva iz septembra 2009. god. mogunost primene instituta dela
malog znaaja proirena je na krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do
pet godina ili novana kazna.29 Iako u KZ postoji blizu 470 oblika pojedinih krivi-
nih dela koja ispunjavaju ovaj formalni uslov za primenu instituta dela malog zna-
aja, realan broj krivinih dela koja se sutinski mogu smatrati bagatelnim je znatno
manji. Osim onih krivinih dela kod kojih se i najblae ostvaren stepen neprava ne
moe spustiti do nivoa malog znaaja, postoje i krivina dela koja se apstraktno ne
smatraju teim deliktima, ali u odnosu na koja se, zbog njihove prirode i objekta
zatite, primena instituta dela malog znaaja moe zamisliti sasvim izuzetno.30 U

27 Pihler postavlja pitanje da li je u pojam krivinog dela mogue uvoditi svrhu krivine sankcije,
jer ako svrha krivinih sankcija moe biti uslov za nepostojanje krivinog dela, tada je ona na
neki nain i uslov za postojanje krivinog dela, tj. svrha sankcije je u pojmu krivinog dela. Vid.
S. Pihler, nav. delo, str. 49.
28 Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, str. 85.
29 Ovakvo reenje pomalo zbunjuje, s obzirom na injenicu da je zakonodavac novelom KZ jasno
izrazio nameru zaotravanja kaznene represije na normativnom planu, pre svega znaajnim poo-
travanjem kaznenih raspona kod pojedinih krivinih dela. U atmosferi pojaane zakonske represiv-
nosti, odredba koja formalno dozvoljava iskljuenje i onih dela koja se teko mogu smatrati bagatel-
nim izgleda kao svojevrsni apsurd koji oslikava nekonzistentnost pristupa samog zakonodavca.
30 Prema delu sudske prakse, pojedina krivina dela se ne mogu smatrati delom malog znaaja
pre svega zbog osobenosti zatitnog objekta. Tako prema odluci Okrunog suda u Beogradu K.
942/06 od 11. aprila 2006. god. ne moe se prihvatiti da je 10 snimljenih primeraka nosilaca
292 Ivan oki

tom svetlu i proirivanje mogunosti upotrebe instituta iz l. 18 KZ na dela za koja

je propisana kazna do pet godina zatvora, i pored naelne prihvatljivosti zakonskih
reenja kojima se tei ublaiti krivinopravna represija, teko da se moe pozitivno
oceniti. Ne samo to je mali broj krivinih dela koja su zapreena tako strogom ka-
znom a ije se nepravo u svom konkretnom manifestovanju moe sniziti do stepena
koji se smatra zanemarljivim,31 ve se na taj nain ugroava interes pravne sigurno-
sti i prua mogunost za neprimerenu upotrebu ustanove dela malog znaaja. Kao
to je ve istaknuto, smisao ovog instituta je da iskljui primenu krivinog prava u
odnosu na situacije koje po jednoj razumnoj oceni ne zasluuju prekor. Formalna
mogunost podvoenja kakvog ponaanja pod zakonski opis nekog krivinog dela
ne znai uvek da uinilac ozbiljno zakorauje na kriminalni put. Bez adekvatnog in-
tenziteta povrede ili ugroavanja zatienog dobra formalna ostvarenost zakonskog
bia ne predstavlja dovoljan uslov za aktiviranje mehanizma krivinopravne prinu-
de. Meutim, u odnosu na inkriminacije zapreene stroom kaznom samo izuzetno
moe postojati zanemarljiv kriminalni sadraj koji opravdava iskljuenje krivinog
dela. Naime, bez obzira to se primenom instituta dela malog znaaja ostvaruje ko-
risna funkcija rastereenje pravosudnih organa u sferi sitnog kriminaliteta (i to se
uinioci takvih dela ne smatraju delinkventima), postoji bojazan da se neadekvatnim
pozivanjem na ovaj institut ugrozi pre svega pozitivna strana generalne prevencije,
koja graane treba da motivie na legalno ponaanje. S druge strane, iako se moe
tvrditi da eventualno neujednaeno postupanje sudova, pa ak i mogunost arbi-
trerne primene ustanove iz l. 18 KZ, moe oslabiti poverenje graana u pravni si-
stem, stoji i tvrdnja da je to vie argument protiv zloupotrebe ove pravne figure, koji
ne bi mogao ozbiljnije da uzdrma njenu legitimnost. Istina je da se svaka ustanova
moe ispravno upotrebiti kao to se moe i zloupotrebiti njena primena, meutim, i
izraavanje sumnje u pravilnost rada pravosudnih organa koja nema oslonac u isku-
video zapisa sa snimljenim filmovima delo malog znaaja s obzirom na prirodu krivinog dela
neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i objekt krivinopravne
zatite. Navedeno prema: I. Simi, A. Trenjev, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije.
Osma knjiga, str. 128. Presudom Vrhovnog suda Srbije K. 772/06 od 30. maja 2006. god. odbi-
jena je primena dela malog znaaja u odnosu na krivino delo nedozvoljeno dranje oruja i ek-
splozivnih materija, jer u konkretnom sluaju treba imati u vidu drutvenu vrednost zatienog
objekta, javni red i bezbednost ljudi i imovine, pa delo kojim se isti napada, odnosno ugroava,
ne moe biti malog znaaja te je izricanje krivine sankcije za takvo delo nuno radi suzbijanja
takvih delatnosti. Navedeno prema: Izbor sudske prakse, nauni, struni i informativni asopis,
Beograd, 2/2007, str. 36. Prema odluci istog suda K. 587/06 od 29. marta 2006. god. ne dolazi u
obzir primena neznatne drutvene opasnosti ako se kao predmet radnje pojavljuje opojna droga.
U obrazloenju pored ostalog stoji: Zloupotreba opojnih droga ima viestruke tetne posledice
jer uzimanje ovih sredstava deluje razorno na zdravlje ljudi, to dovodi do zdravstvenih i socijal-
nih problema a s obzirom da se kod lica koja su zavisna od opojnih droga ispoljava neodoljiva
elja da se do nje doe, to je est uzrok vrenja drugih krivinih dela, nikako se ne moe govoriti
o neznatnoj drutvenoj opasnosti ako se radi o krivinom delu iji je objekt radnje opojna droga.
Navedeno prema: I. Simi, A. Trenjev, Zbirka sudskih odluka iz krivinopravne materije. Osma
knjiga, str. 178180.
31 Zaista su retka dela koja su zapreena kaznom zatvora do pet godina a kod kojih se nepravo
moe smatrati bagatelnim. Kao primer se moe navesti krivino delo pronevere (npr. slubenik
prisvoji pare hartije koje mu je povereno da napie privatno pismo), kao i krivino delo iz l. 57
Zakona o deviznom poslovanju (Slubeni glasnik, br. 62/2006) tj. neovlaena kupoprodaja strane
valute (npr. neko svom prijatelju razmeni 10 evra).
Minima non curat praetor 293

stvu ini se neprihvatljivim. S obzirom na to da je loa strana ove ustanove u tome

to se sudskom odlukom oslobaa svake odgovornosti lice koje se svesno i voljno
suprotstavilo vanim drutvenim i pravnim normama, njenu primenu treba afirmi-
sati sasvim izuzetno,32 tj. ograniiti je samo na najblae realizacije najlakih krivi-
nih dela, odnosno sluajeve gde je to cenei realni znaaj dela sasvim opravdano,
jer bi upuivanje drutvene osude i primena krivine sankcije znaila stigmatizaciju
uinioca koja bi donela vie tete njemu samom od pozitivnog efekta i koristi koju
bi drutvo ostvarilo vrstim pozivanjem na naelo zakonitosti. Odavno je poznato
da suvie stroga i dosledna primena prava moe voditi odmetanju od ideje pravde
kojoj, barem u idealistikom smislu, itavo pravo treba da slui. Summum ius sum-
ma iniuria. U odnosu na granine sluajeve koji ipak zahtevaju upuivanje socijal-
noetikog prekora moe se reagovati drugim krivinopravnim instrumentima, pre
svega sudskom opomenom, uslovnom osudom, pa ak i kaznama kao to su rad u
javnom interesu ili novana kazna.33 Dakle, i pored svoje legitimne usmerenosti na
ograniavanje krivinopravne intervencije samo na ponaanja u kojima je sadrana
znatna koliina kriminalne energije, institut dela malog znaaja treba koristiti kraj-
nje oprezno i u situacijama koje ni zakonodavac ne bi inkriminisao da je za to imao
nomotehnikih mogunosti.34

32 Vid. F. Bai, Krivino pravo, opi dio, Zagreb, 1986, str. 200. U tom smislu ovaj autor konstatuje
da iz primene ove ustanove kao da se raa pravilo moe npr. nekanjeno ukrasti, ali pazi da to
bude sasvim mala kraa.
33 Za krivina dela koja se gone ex officio, javni tuilac moe, ukoliko smatra da nisu ispunjeni svi
uslovi iz l. 18 KZ, a ne postoji dovoljno izraen javni interes (preciziran kroz odredbe procesnog
karaktera) za preduzimanje gonjenja, postupiti po naelu oportuniteta krivinog gonjenja i tako
spreiti raspravnost. Vid. l. 236 i 237 ZKP.
34 Z. Stojanovi, Krivino pravo, opti deo, str. 141. Primena instituta dela malog znaaja najee
moe doi u obzir kod imovinskih krivinih dela (npr. kraa ili utaja stvari male vrednosti, odu-
zimanje, unitenje i oteenje tue stvari, kao i prikrivanje ako se radi o objektu radnje male
vrednosti; u odnosu na laki sluaj razbojnitva (l. 206, st. 4 KZ) miljenja su podeljena; po
jednom stavu sud se moe pozvati na institut dela malog znaaja (Ne ini krivino delo uinilac
koji je u oteenog uperio deji pitolj i prinudio ga da mu da malo hleba i slanine. Presuda Vr-
hovnog suda Hrvatske I K. 938/85; Navedeno prema: D. Koroec, M. Ambro, Lj. Bavcon, K. Fi-
lipi, Majhen pomen dejanja kot institut materialnoga kazenskega prava, Ljubljana, 2004, str. 64),
dok pojedini autori smatraju da upotreba prinude kako bi se stvar oduzela, bez obzira na njenu
vrednost, iskljuuje mogunost nepostojanja dela (Vid. Z. Stojanovi, Krivino pravo. Opti deo,
str. 141; V. Kambovski, nav. delo, str. 367)). Osim toga, delom malog znaaja mogu se smatrati i
neki blai oblici prinude, sasvim kratko i neznatno oduzimanje ili ograniavanje slobode kretanja
kod krivinog dela protivpravno lienje slobode, zanemarljivi sluajevi krivinog dela povreda
tajnosti pisma i drugih poiljki, neki blai oblici samovlasnog pribavljanja svog ili tueg prava
(Okrivljena je samovlasno pribavila pravo raspolaganja za koje smatra da joj pripada na ranije
nacionalizovanom lokalu, koji je u vlasnitvu JP Poslovni Prostor Vodovac, na taj nain to je,
nakon saznanja da se pokuava trgovina oko tog lokala, i injenicu da je u lokal prethodno upala
grupa maloletnika, zbog ega je morala da trai intervenciju policije, zamenila bravu cilindar
na ulaznim vratima lokala, montirala reetke na prozore i unela stvari u isti. Sud je naao da rad-
nja okrivljene sadri obeleja krivinog dela samovlaa, ali da u konkretnom sluaju ova radnja
predstavlja neznatnu drutvenu opasnost zbog malog znaaja i zbog odsutnosti tetnih posledica,
jer je nesporno utvreno da je lokal vraen u posed oteenom, koji nije iskazao interesovanje
za ovaj krivini postupak, niti je precizirao koje je to tetne posledice pretrpeo. Mali znaaj dela
sud je cenio kako prema kazni zapreenoj za ovo krivino delo, tako i prema vremenu u kom je
okrivljena preduzela radnju izvrenja, tj. da je radnju preduzela u takvoj drutvenoj situaciji kada
294 Ivan oki

e) pravna priroda instituta iz l. 18 KZ

Svakako najznaajniju pravnodogmatsku karakteristiku instituta iz l. 18 KZ
predstavlja pitanje njegove osobene pravne prirode. To je jedno veoma sloeno pita-
nje na koje je jako teko dati zadovoljavajui odgovor.35 S obzirom na to da se zako-
nodavac direktno ne izjanjava koji element opteg pojma krivinog dela nedostaje
pod uslovima iz l. 18 KZ, to je ovo pitanje na normativnoj ravni ostalo otvoreno i
preneseno u nadlenost teorije, koja je zasigurno najpozvanija da na njega odgovori.
Iako stranu teoriju krivinog prava odlikuje postojanje velikog broja razliitih shvata-
nja u pogledu dejstva i pravne prirode ove pravne figure,36 u naoj nauci se to pitanje
nalazi na margini razmatranja ove problematike. Osim nepodeljenog stava da delo
malog znaaja predstavlja osnov iskljuenja krivinog dela, to je zakljuak koji svoje
ishodite nalazi u pozitivnopravnoj zakonskoj normi, srpsku krivinopravnu misao
karakterie odsustvo ozbiljnije teorijske analize mesta instituta dela malog znaaja u
strukturi opteg pojma krivinog dela. Tumaenje navedenog problema od strane nae
krivinopravne nauke kree se u granicama jednoduno prihvaenog okvira shodno
kome institut dela malog znaaja oznaava normativni izraz zahteva da krivino delo
za svoje postojanje, osim formalne ostvarenosti zakonske dispozicije, treba da posedu-
je i odgovarajui kriminalni naboj, tj. da predstavlja ozbiljan napad na kakvo pravom
zatieno dobro. Drugim reima, prema vladajuem shvatanju, prirodno mesto ove
pravne ustanove treba traiti na nivou elementa protivpravnosti, i to njegove materi-
jalne strane.37 Meutim, zastupanje ovakve koncepcije za posledicu ima naputanje
strogo formalnog shvatanja pojma krivinog dela. Ukoliko se poe od stava da delo
malog znaaja oznaava materijalnu negaciju protivpravnosti, teko se moe otkloniti
zakljuak da se na taj nain preutno i okolnim putem kategorija drutvene opasnosti
ponovo uvodi u pojam krivinog dela. Zaista, ako se postavi pitanje zato ponaanje
koje ispunjava uslove iz l. 18 KZ ne predstavlja krivino delo, sutinski jedini ispra-
van odgovor glasi: Zato to je neznatno drutveno opasno! Otuda izgleda da je delo

zakonodavna vlast stalno najavljuje donoenje zakona o denacionalizaciji. Presuda Petog optin-
skog suda u Beogradu K. 957/05 od 21. decembra 2006. god.) i sl. U svakom sluaju, veoma je
mali broj krivinih dela kod kojih je, zbog minimalnog kriminalnog intenziteta konkretnog rea-
lizovanja, i prosenom graaninu oigledna nepotrebnost krivinog sankcionisanja.
35 Pojedini autori su, imajui pred oima upravo probleme teorijske prirode koje institut dela malog
znaaja proizvodi, ustvrdili da je pitanje bagatelnog kriminaliteta sve samo ne bagatelno. Vid. V.
Kambovski, nav. delo, str. 367.
36 Npr. u ranijoj austrijskoj nauci paleta pokuaja sistematizacije ustanove iz 42 StGB ila je od
negativnog obeleja bia krivinog dela, korektiva bia, stvarnog osnova iskljuenja kanjivosti,
linog osnova iskljuenja kanjivosti, pa sve do pravne figure sui generis i obine norme odmera-
vanja kazne. Vid. H. V. Schroll, nav. delo, str. 41.
37 Vid. Z. Stojanovi, Krivino pravo. Opti deo, str. 140; N. Deli, nav. delo, str. 3738; I. Vukovi,
Vane novine u odreenju opteg pojma krivinog dela u Predlogu Krivinog zakonika Srbije
zakonska definicija kao osnov pokuaja formulisanja jednog didaktiki-praktino primenljivog
modela, u: Kazneno zakonodavstvo: progresivna ili regresivna reenja, Budva, 2005, str. 108; Lj.
Lazarevi, nav. delo, str. 47; B. ejovi, nav. delo, str. 112113; N. Pekovi, Opti pojam kri-
vinog dela u novom Krivinom zakoniku i sudska praksa, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda
Srbije, Beograd, 3/2007, str. 113; D. Draki, Drutvena opasnost uinioca i krivino pravo, u:
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 3/2007, str. 311.
Minima non curat praetor 295

malog znaaja samo pravni sinonim neznatne drutvene opasnosti, i pored toga to je
zakonodavac, polazei od injenice da formalno definisanje opteg pojma krivinog
dela obezbeuje vee garantije za potovanje naela zakonitosti, eliminisao element
drutvene opasnosti iz njegove strukture. Slika je samo zamenila okvir, iza maske dela
malog znaaja krije se lice neznatne drutvene opasnosti. Drugim reima, iako je in-
stitut iz l. 18 KZ drugaije postavljen u odnosu na pravnu figuru iz l. 8 st. 2 OKZ,
osnovano se moe tvrditi da se, osim preimenovanja ustanove i blieg odreenja ne-
ophodnih uslova, sutinski nije mnogo toga promenilo. Prevashodni razlog zato se
delo malog znaaja ne smatra krivinim delom lei u nedovoljno ispoljenom stepenu
drutvene opasnosti (tetnosti) takvog dela. Iako se izostavljanje drutvene opasnosti iz
pozitivne norme (l. 14 KZ) moe pravdati nastojanjem da se osnai pravna sigurnost,
traganje za reenjem problema pravne prirode dela malog znaaja na terenu materi-
jalne protivpravnosti, u kontekstu praktine primene krivinog prava, nuno zahvata
u sadrinsku stranu neprava. Pa ipak, iako se na taj nain ini ustupak materijalnom
shvatanju opteg pojma krivinog dela, to se naelno moe oceniti neprihvatljivim,
ini se da je, s obzirom na postojee zakonsko reenje u pogledu krivinopravnog dej-
stva instituta dela malog znaaja, ovakav pristup jedini u stanju da pomiri napetost u
relaciji ovog instituta sa konstitutivnim elementima pojma krivinog dela. Ipak, ako se
paljivije pristupi navedenoj problematici otkrie se i slabosti takvog reenja. Naime,
iz perspektive redosleda elemenata opteg pojma krivinog dela i logike njihovog me-
usobnog odnosa takvo reenje se ini nekonzistentnim. Tesna uslovljenost elemenata
pojma krivinog dela upuuje na metodoloki vaan postupak postupnog ispitivanja
navedenih pretpostavki. Ostvarenost kakvog prethodnog elementa u strukturi poj-
ma krivinog dela omoguava da se pree na utvrivanje kasnijeg elementa. Radnja
prethodi predvienosti dela u zakonu; ovaj drugi element je uslov za ocenu protiv-
pravnosti; a itavo nepravo logiki predstavlja temelj za sud o krivici. Obrnuti smer
utvrivanja se teorijski ni praktino ne moe verifikovati. Drugim reima, objektivni
elementi neprava formiraju osnov za ocenu krivice, tj. nedostatak neprava onemogu-
ava ispitivanje subjektivnog elementa. Objektivni elementi mogu postojati bez krivi-
ce, ali nikako obrnuto: nema krivice ukoliko nisu ostvareni objektivni elementi.38 U
tom kontekstu, osnovna prepreka da se delo malog znaaja smatra osnovom iskljue-
nja protivpravnosti odnosi se na subjektivni uslov stepen krivice. Postojanje krivice,
ma i neznatnog stepena, pravnodogmatski znai potvrdu postojanja krivinog dela
u svom totalitetu, tako da subjektivne okolnosti (pre svega stepen krivice) ne mogu
uticati na iskljuenje protivpravnosti.39 Otuda se, s obzirom na zakonske uslove, teko
moe objasniti opredeljenje za shvatanje po kome delo malog znaaja ne predstavlja
protivpravno delo. Logiki je neodriva misao po kojoj postojanje krivice odreenog
stepena moe voditi iskljuenju protivpravnosti. Uostalom, ostvarenost jednog ele-
menta ne moe biti uslov za iskljuenje nekog drugog elementa, naroito ne onog koji
predstavlja pretpostavku za njegovo ispitivanje. Pravno teorijski, takav stav se ne moe
argumentovano braniti.

38 Z. Stojanovi, Krivino pravo. Opti deo, str. 103. Vid. F. Bai, nav. delo, str. 231; I. Vukovi, nav.
delo, str. 97.
39 Vid. D. Koroec, M. Ambro, Lj. Bavcon, K. Filipi, nav. delo, str. 104105.
296 Ivan oki

Reenje bi se moda moglo videti u preoblikovanju ovog instituta, tj. promeni

njegovog dejstva umesto da iskljuuje postojanje krivinog dela, delo malog zna-
aja bi moglo predstavljati osnov za osloboenje od kazne.40 Na taj bi nain bila
otklonjena napetost koja postoji u pogledu odnosa uslova za primenu ovog insti-
tuta i njegovog pravnog dejstva. Sve navedene zakonske pretpostavke bi se prav-
nodogmatski savreno uklopile u reenje koje bi dozvoljavalo odustanak od kazne.
Zakonici pojedinih zemalja su u reavanju pitanja nekanjavanja za bagatelno delo
krenuli upravo navedenim putem. Tako KZ Finske sadri reenje prema kome sud
moe osloboditi od kazne uinioca kada se delo, posmatrano u celini, s obzirom
na svoju tetnost i stepen krivice uinioca smatra delom malog znaaja (3. glava,
5, stav 3). KZ Portugala omoguava sudu da uiniocu delo upie u krivicu bez
izricanja kazne ako se radi o lakem krivinom delu (za koje je propisan zatvor do 6
meseci ili samo novana kazna koja ne prelazi 120 dnevnih iznosa) i ukoliko je ste-
pen neprava i krivice neznatan, uinilac je nadoknadio tetu i ako takva odluka nije
u suprotnosti sa razlozima specijalne i generalne prevencije (l. 74).41 Meutim, i
pored toga to se na ovaj nain postie teorijski prihvatljivije reenje, kriminalnopo-
litiki posmatrano stvari stoje drugaije. Osloboenje od kazne podrazumeva osu-
ujuu presudu, tj. uinilac se smatra krivim za ostvareno nepravo, a sve to zahteva
raspravnost i formalno voenje postupka, pa u takvom sluaju javni tuilac ne bi
mogao odbacivanjem krivine prijave zbog malog znaaja dela ve u fazi pretkrivi-
nog postupka da realizuje zahtev za obezbeenjem procesne ekonomije. Osim toga,
u kaznenoj evidenciji bi se nala i imena onih lica koja su svojim ponaanjem samo
formalno povredila interese pravnog poretka.42 Izlaz iz kruga pokuaja dogmatskog
40 U austrijskoj literaturi ovakav stav je zastupao Mos (Moos). Po njemu se problematika instituta
iz 42 ne odnosi na strukturu krivinog dela, ve spada u oblast odmeravanja kazne, gde je uo-
stalom i zakonodavac uvrstio. Vid. R. Moos, Die mangelnde Strafwrdigkeit bei Bagatelldelikten
nach 42 sterr. StGB, Zeitschrift fr die gesamte Strafrechtswissenschaft, 1/1985, str. 164165.
Suprotno shvatanje je zastupao Novakovski (Nowakowski). Jedno isto reenje moglo bi da
bude osloboenje od kazne iz ideje 42 mogao bi se izvesti i takav jedan zakljuak. Izraz delo
nedostojno kanjavanja (Mangelnde Strafwrdigkeit der Tat) mogao bi se razumeti upravo kao
suvinost pravnih posledica kazne i moglo bi se rei da delo ostaje netaknuto, tj. ne bi se diralo u
postojanje krivinog dela. Ipak, takva jedna osuujua presuda kojom bi se uinilac oslobodio od
kazne nije neophodna. F. Nowakowski, Die Behandlung der Bagatellkriminalitt in srerreich,
Zeitschrift fr die gesamte Strafrechtswissenschaft, 1/1980, str. 286287.
41 KZ Maarske u 28 predvia nekanjivost neznatno drutveno opasnog dela (vid. i 36 KZ).
Meutim, za razliku od ranijeg zakonodavstva (Vid. M. Fabjani, Teoretini temelji neznatne
drubene nevarnosti in prikaz tujih zakonodaj, Pravnik, revija za pravno teorijo in prakso, Lju-
bljana, 810/1985, str. 360361.), jasno je da ova odredba nema dejstvo osloboenja od kazne,
poto zakonodavac isti izraz (nije kanjivo) koristi i kod neuraunljivosti, nune odbrane, kraj-
nje nude i drugih instituta koji tradicionalno predstavljaju osnove iskljuenja krivinog dela
(uostalom zakonodavac je kanjivost izriito uneo u zakonsku definiciju krivinog dela smatraju-
i je zasebnim elementom tog pojma; Vid. 10 KZ).
42 Naravno, u kontekstu postojeeg reenja, nije iskljueno da sud odbije primenu dela malog zna-
aja i da uinioca oslobodi od kazne, pod uslovom da postoji neki od osnova predvien u optem
ili posebnom delu, ukoliko smatra da konkretno delo ipak zasluuje osudu. Nema sumnje da se
neki kolski primeri instituta iz l. 18 KZ (npr. kraa jedne cigarete, lomljenje tue grafitne olov-
ke i sl.) nee ni pojaviti u pravosudnoj praksi, ali mogue je postojanje sluajeva kod kojih odsu-
stvo kriminalnog sadraja nije i na prvi pogled vidljivo, i da je stoga opravdano umesto negiranja
samog krivinog dela primeniti neki drugi adekvatniji instrument koji krivinom sudiji stoji na
raspolaganju.
Minima non curat praetor 297

svrstavanja instituta dela malog znaaja mogao bi se traiti i u zagovaranju stava

koji je najee zastupan u stranoj literaturi i shodno kome ova ustanova predstavlja
osnov iskljuenja kanjivosti, kao dopunskog, dodatnog elementa pojma krivinog
dela.43 Time se ne bi diralo u postojanje redovnih elemenata u strukturi krivinog
dela kao skrivljenog neprava, ve bi otpadanjem kanjivosti u normativnom smislu
bilo iskljueno kriminalno ponaanje.
Najzad, nemogunost da se na pitanje mesta instituta dela malog znaaja u
konstrukciji pojma krivinog dela prui zadovoljavajui odgovor uticala je u nekim
zakonodavstvima na naputanje materijalnopravne obrade ovog instituta i njego-
vog prebacivanja u krivini postupak.44 Odstupanje od bitnih postulata vezanih za
strukturu pojma krivinog dela koje razumevanje instituta dela malog znaaja kao
materijalne negacije krivinopravne protivpravnosti sa sobom nosi, moe uticati da
i takvo jedno premetanje ovog instituta na drugo podruje unutar kaznenog prava,

43 To je bilo veinsko shvatanje u austrijskoj nauci krivinog prava. Vid. A. Karaka, nav. delo, str.
90. Osim toga to je pitanje pravne prirode instituta iz 42 austrijskog StGB bilo sporno, jedan
sluaj iz sudske prakse otvorio je i pitanje da li procesna ekonomija kao nesporna svrha ovog in-
stituta ima prednost u odnosu na fundamentalni imperativ krivinog postupka za utvrivanjem
istine. Naime, odlukom prvostepenog suda primenom 42 u skladu sa 451 stav 2 StPO obustav-
ljen je postupak pokrenut protiv austrijskog dravljanina Gustava Adolfa koji je bio optuen za
nanoenje lake telesne povrede. Nezadovoljan odlukom jer je tvrdio da delo uopte nije uinio,
optueni je uloio albu drugostepenom sudu. Nakon to je alba odbijena, on se predstav-
kom obratio Evropskom sudu za ljudska prava, tvrdei da je Okruni sud povredio l. 6 st. 1,
2 i 3 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer mu nije bila pruena
mogunost da dokae da delo nije uinio. Nasuprot tome Republika Austrija je istakla argumente
koje je upotrebio austrijski Vrhovni sud i prema kojima primena 42 ne ide na tetu okrivljenog,
te ne zahteva potvrdu objektivnih i subjektivnih elemenata krivinog dela, jer bi to bilo u nesa-
glasju sa osnovnom svrhom ovog paragrafa koji obezbeuje procesnu ekonomiju. Ocena ispun-
jenosti uslova iz 42 prema ovom stavu nije metodoloki i sutinski identina utvrivanju da je
uinilac delo zaista uinio i da je za njega kriv. Drugim reima, primena 42 ne podrazumeva
utvrivanje ve samo opis sumnje. Vid. O. Triffterer, Sind 42 StGB und seine Ausformung im
Prozerecht mit Art 6 EMRK vereinbar? (1. Teil), sterreichische Juristen-Zeitung, 23/1982, str.
629. Evropska komisija za ljudska prava je smatrala da je povreen l. 6 st. 2 Konvencije ali da
nisu povreeni stavovi 1 i 3. Konano, Sud je odluio da u pomenutom sluaju nije bilo povrede
odredaba l. 6 Konvencije. injenica da je odluka donesena tesnom veinom glasova (4:3) ipak
je na neki nain ostavila spornim teorijsko pitanje da li je oblije 42 u skladu sa pretpostavkom
nevinosti i pravom na poteno suenje. Vid. Case of Adolf v. Austria, Application no. 8269/78,
Judgment, 26. march 1982. Dostupno na: www.echr.coe.int.
44 To je sluaj sa austrijskim krivinim zakonodavstvom koje je od 1974. god. poznavalo institut
dela malog znaaja ali je reformom iz 2007. god. brisan 42 StGB, te je ovo pitanje preseljeno u
oblast krivinog procesnog prava ( 191 StPO pod gotovo identinim uslovima koji su bili pred-
vieni u ranijem 42 StGB dozvoljava mogunost dravnom tuiocu da odustane od krivinog
gonjenja u odnosu na bagatelna dela; takva je mogunost, pod istim pretpostavkama, ostavljena
i sudu koji do zavretka glavnog pretresa moe obustaviti postupak). Nedugo zatim, slovenaki
zakonodavac je postupio na slian nain. Reformom materije krivinog prava iz 2008. god. slo-
venako krivino zakonodavstvo je napustilo regulisanje instituta dela malog znaaja (dejanje
majhnega pomena) u materijalnom krivinom pravu. Zakonodavac je u novoj kodifikaciji izosta-
vio odredbu l. 14 ranijeg zakona kojom je bila regulisana ova ustanova ali je istu problematiku
preselio u polje krivinog procesnog prava. Izmenama Zakona o krivinom postupku predvieno
je delo malog znaaja kao razlog za donoenje oslobaajue presude. Pritom je pojam ovog insti-
tuta odreen na isti nain kao u ranijem zakonodavstvu (praktino je prepisana odredba ranijeg
l. 14 KZ o uslovima za postojanje ovog instituta).
298 Ivan oki

de lege ferenda, bude sasvim prihvatljivo i za nae krivino pravo, iako je normativ-
no prisustvo ove figure u oblasti materijalnog krivinog prava, odnosno postojee
oblije ove ustanove zbog svoje kriminalnopolitiki posmatrano nesporne dimenzi-
je u stanju da nadvlada pravnodogmatsku nesavrenost.

Ivan oki
Faculty of Law, University of Belgrade

MINIMA NON CURAT PRAETOR

SUMMARY
In accordance to adopted formal notion of criminal offence, the Criminal
Code of Serbia, instead of institute of insignificant social danger, prescribes an act
of minor significance as a legal ground for justification. Article 18 paragraph 1 of
the Criminal Code states that an act which, although containing the elements of a
criminal offence defined by law, is an act of minor significance, shall not be consid-
ered as the ciminal offence. Paragraph 2 of this article states that an act is an act of
minor significance if the degree of culpability of the perpetrator is minor, if there
is absence or insignificance of detrimental consequences and if the general purpose
of criminal sanctions does not require imposing of criminal sanction. Certainly, the
most important characteristic of article 18, in comparison to former Serbian leg-
islation, is paragraph 3, which states that the provisions of paragraph 1 and 2 of
this article can be applied to criminal offences punishable by imprisonment up to 5
years or by fine. The author first explains the purpose of the institute from article
18. Consideration of each condition relevant for its appliance follows. At the end of
this work different opinions on legal nature of this institute are been given.
Key words: insignificant social danger, act of minor significance, unlawfulness.
Natalija Luki*1
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

DEFINISANJE KORPORACIJSKOG
KRIMINALITETA
Apstrakt: Cilj ovog rada je kriminoloko odreivanje pojma korporacijskog kriminaliteta.
Nesagledive posledice po zdravlje i ivot ljudi, imovinu kao i ivotnu sredinu koje prou-
zrokuje ovaj tip kriminaliteta ukazuju na potrebu njegovog preciznog definisanja. Znaaj
takvih ponaanja uticao je i na naeg zakonodavca koji je nedavno usvojio reenje po kome
i pravna lica odgovaraju za krivina dela. U radu su analizirana kljuna obeleja neophodna
za definisanje korporacijskog kriminaliteta uz uzimanje u obzir krivinopravnog i krimino-
lokog aspekta.

Kljune rei: korporacije, kriminalitet, krivina odgovornost pravnih lica, kriminalitet be-
log okovratnika.

UVOD
Korporacijski kriminalitet predstavlja podvrstu kriminaliteta belog okovratnika a
kriminolozi poinju da ga prouavaju pre vie od jednog veka. Ukazivanje na posledi-
ce krenja propisa od strane kompanija, koje po razmerama i teini daleko prevazilaze
tetnost drugih oblika kriminaliteta, dovelo je i do usvajanja krivine odgovornosti
pravnih lica u zakonima mnogih drava. Postoji vie razloga koji nameu potrebu
odreivanja pojma korporacijskog kriminaliteta i njegovog razumevanja. Prvo, u
uslovima globalizacije koja podrazumeva i stvaranje multinacionalnih kompanija, ra-
stu mogunosti krenja pravnih propisa i poveanja stope ovog oblika kriminaliteta.
Drugo, kriminolozi su u poreenju sa klasinim kriminalitetom (nasilniki i imo-
vinski pri emu su izvrioci pre svega fizika lica), mnogo manje panje posveivali
kriminalnom delovanju kompanija. To je i uticalo na usvajanje gledita po kojima ta-
kvo ponaanje ne moe biti okarakterisano kao kriminalno ve pre kao nepotovanje
poslovne prakse i propisa. Uz nezainteresovanost medija, sluajeve u kojima krenje
propisa nije dovodilo do smrti ili povreda ljudi ili se radilo o nehatnom postupanju
kompanijskog vrha, miljenja po kojima su najopasniji kriminalci ubice i razbojnici
ostala su dominantna. Definisanje i razumevanje korporacijskog kriminaliteta je va-
no i zbog odreivanja najadekvatnijih mera u cilju njegovog suzbijanja.

KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA

Sve do kraja XIX veka interesovanje kriminologa bilo je orijentisano ka obja-
njenju i razumevanju klasinog kriminaliteta. Na opasnost od krivinih dela koja
* saradnik u nastavi, natalija.lukic@ius.bg.ac.rs
300 Natalija Luki

vre lica na visokim drutvenim poloajima prvi su ukazali Bonger a potom i Ross1.
Ipak, sveobuhvatnu studiju o kriminalitetu lica iz visokih drutvenih slojeva dao
je sredinom XX veka Edwin Sutherland. Ovaj autor je definisanjem kriminaliteta
belog okovratnika sruio jednu od velikih zabluda koja je do tada vladala u krimi-
nolokim koncepcijama, a to je da su izvrioci imovinskih krivinih dela pre svega
pripadnici niih i siromanih drutvenih slojeva. Sutherland definie kriminalitet
belog okovratnika kao krenje krivinih ali i drugih pravnih normi od strane lica
na visokim drutvenim poloajima koja ta dela vre u okviru svojih profesija2. Po-
red uzimanja u obzir socijalnih obeleja uinioca, to je kasnije od mnogih autora
bilo kritikovano, Sutherland pod kriminalitet belog okovratnika podvodi i ponaa-
nja koja nisu sankcionisana krivinim ve upravnim i graanskim pravom. Ovde
bi trebalo napomenuti da je Sutherland smatrao da se u kriminalnim statistikama
u najveem broju sluajeva kao izvrioci krivinih dela pojavljuju siromani i ljudi
iz niih slojeva zbog moi i uticaja koji bogati imaju, ne samo u pogledu nevoenja
krivinih postupaka protiv njih, ve i u pogledu kreiranja krivinog zakonodavstva.
Krivino pravo u tom periodu nije obuhvatalo neka ponaanja koja su danas u vei-
ni krivinih zakonodavstava predviena kao dela protiv privrednog poslovanja, to
je po Sutherland-u posledica uticaja viih drutvenih slojeva. Time se moe obja-
sniti njegovo ire gledite ove vrste kriminaliteta koje prevazilazi okvire krivinog
zakona. Ovakvo shvatanje je, izmeu ostalih, kritikovao Paul Tappan koji smatra da
je neadekvatno oznaavati kao kriminalitet one postupke koji nisu krivinopravno
sankcionisani a kriminalcima ljude koji nisu izvrili krivino delo3. Druga vrsta kri-
tike Sutherland-ovog gledita odnosila se na socijalno obeleje prekrioca zakona
kao bitan element u definisanju kriminaliteta belog okovratnika. Neki autori sma-
traju da je uzimanje u obzir socijalnih obeleja naroito sporno sa aspekta pravne
sigurnosti. Primer za to moe biti uvoenje pojma kriminaliteta belog okovratnika
u zakone, to je u SAD-u ve uinjeno4, a to u primeni zakonskih odredbi dovodi
do problema jer ne postoji saglasnost oko definicije ove vrste kriminaliteta kao ni
usvojeni precizni kriterijumi za odreivanje da li jedno lice pripada viem drutve-
nom sloju. Izbegavajui ukljuivanje socijalnog obeleja, kriminalitet belog okovrat-
nika se definie kao krenje pravnih normi u okviru legitimnih profesija5. Ovakvom
definicijom se ipak gubi sutinska odlika kriminaliteta belog okovratnika koja po-
drazumeva zloupotrebu poverenja od strane lica na visokim drutvenim poloajima

1 Na poetku XX veka Ros upozorava na kriminalnu delatnost vlasnika velikih kompanija kao i di-
rektora, koji eksploatiu i manipuliu ljudima u cilju ostvarivanja profita, pri emu uivaju ugled
i potovanje u zajednici.-navedeno prema: Ross E., Sin and society: An Analysis of Latter-Day
Iniquity, Boston, 1907., str. 4849.
2 Simpson S., Benson M., White collar crime, An opportunity perspective, New York, 2009., str. 56.
3 The Sage dictionary of Criminology, McLaughlin E., Muncie J. (ur.), London, 2001., str. 320.
4 Pored zakona nekoliko amerikih drava u koje je uveden pojam kriminaliteta belog okovratni-
ka, 2002. godine, posle ilegalnog poslovanja kompanija kao to su WorldCome i Enron , donet je
Sarbanes-Oxley zakon sa ciljem suzbijanja slinih ponaanja kompanija i pojedinaca. U glavi IX
ovog zakona, koja nosi naziv Kriminalitet belog okovratnika-pojaane sankcije, zakonodavac za
odreena krivina dela ovih lica predvia stroe kazne u odnosu na one zapreene u krivinom
zakonu SAD-a. Navedeno prema: Green S., The Concept of White Collar Crime in Law and
Legal Theory, Buffalo Criminal Law rewiew, Volume 8, Number 1 April 2004, University of Cali-
fornia, USA., str. 22.
5 Simpson S., Benson M., White collar crime... op. cit., str. 15.
Definisanje korporacijskog kriminaliteta 301

u okviru kojih kre pravne norme. Po navedenoj definiciji, nema razlike izmeu
pronevere koju na radnom mestu i okviru legitimne profesije uini automehaniar
i pronevere direktora u kompaniji. Isto tako, ova definicija bi obuhvatala krivina
dela, ili krenje drugih pravnih normi, od strane npr. policijskih slubenika, taksista
i sl. to svakako nije prihvatljivo kada se definie kriminalitet belog okovratnika.

KORPORACIJSKI KRIMINALITET
Kada je definisao kriminalitet belog okovratnika, Sutherland je razlikovao kre-
nje pravnih propisa od strane fizikih lica i kompanija sa druge strane. Da bi izbegli
definiciju koja ukljuuje socijalna obeleja uinioca, Clinard i Quinny su predloili
da se termin kriminalitet belog okovratnika zameni sa dva nova. Prvi je korporacij-
ski kriminalitet pod kojim se podrazumeva krenje pravnih normi od strane prav-
nih lica odnosno fizikih lica u korist kompanije. Drugi je kriminalitet profesija koji
se odnosi na krenje pravnih propisa od strane fizikih lica u okviru njihovih legiti-
mnih profesija i zarad line koristi. Iako su ovi autori pod kriminalitetom profesija
podrazumevali odreena dela kao to je pronevera, prevara potroaa, povreda pro-
pisa o radu, neplaanje poreza6 ostaje napred navedeni prigovor zbog neuzimanja
u obzir socijalnih obeleja prestupnika.
Dileme koje se javljaju u definisanju kriminaliteta belog okovratnika postoje
i kod preciziranja pojma korporacijskog kriminaliteta. Autori poput Reis-a i Be-
derman-a smatraju da pod kriminalitet korporacija treba podvesti krenje pravnih
normi uz zloupotrebu pozicije moi, uticaja ili poverenja u ekonomskoj organizaciji
zarad ostvarivanja linog ili cilja kompanije7. Ova definicija uzima kao bitan ele-
ment poloaj i odgovornost fizikih lica koja kre norme u svom ili interesu kompa-
nije dok zanemaruje vrstu propisa koje se kre. Sa druge strane, autori poput John
Braithwait-a smatraju da poloaj zaposlenog koji prekri neku pravnu normu u inte-
resu kompanije nije relevantan za pripisivanje odgovornosti pravnom licu8.
Na osnovu navedenog, moe se zakljuiti da u kriminolokom definisanju kor-
poracijskog kriminaliteta postoje dva kljuna pitanja. Prvo se odnosi na krug pona-
anja koji treba da bude obuhvaen ovim kriminalitetom a drugo na karakteristike
lica koja za raun korporacije kre zakon. U analiziranju ova dva pitanja bie uzeta
u obzir i zakonska reenja krivine odgovornosti pravnih lica, kako u uporednom
zakonodavstvu tako i prema naem Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivina
dela (u daljem tekstu ZOPL).

KRIVINOPRAVNI ASPEKT
Veina pravnih sistema evropsko-kontinentalnog i anglosaksonskog podruja
prihvata krivinu odgovornost pravnih lica. Modeli te odgovornosti su razliiti ali je
meu njima mogue izdvojiti tri podele. Prvo, odgovornost pravnih lica moe biti
6 Green S., The Concept of White Collar...op. cit., str. 9.
7 Simpson S., Benson M., White collar crime... op.cit. str. 25.
8 Simpson S., Corporate crime, law and social control, Cambridge, 2002., str 7.
302 Natalija Luki

izvedena ili autonomna. Izvedena krivina odgovornost podrazumeva postojanje

krivinog dela koje vri zaposleni u pravnom licu i koje je osnov krivine odgovor-
nosti pravnog lica. Veza izmeu pravnog i fizikog lica se ogleda u injenici da fi-
ziko lice postupa u okviru svojih ovlaenja i za raun pravnog lica9. Autonomna
ili originarna odgovornost se zasniva na ponaanju samog pravnog lica. To moe
biti odgovornost zbog slabe organizacije pravnog lica ili odgovornost zbog propusta
pravnog lica u vrenju nadzora10. Usvajanje ovakvog modela krivine odgovornosti
pravnog lica je motivisano pre svega kriminalno-politikim razlozima. U zemljama
EU je retko prihvaeno jer odstupa od naela individualne subjektivne odgovornosti
koje je svojstveno krivinom pravu evropskih drava. Drugo, odgovornost pravnog
lica moe biti subjektivna ili objektivna u zavisnosti od toga da li se zahteva krivi-
ca izvrioca ili ne. Izvedena odgovornost je po pravilu subjektivna ali je mogue i
drugo reenje kada pravno lice odgovara bez obzira na postojanje krivice fizikog
lica. Autonomna odgovornost takoe moe biti objektivna i subjektivna. U ovom
drugom sluaju krivicu predstavlja kriminalni duh, odnosno kriminalna subkultura
kompanije11. I na kraju, odgovornost pravnih lica moe biti supsidijarna i kumula-
tivna. Osnov razlikovanja je u tome da li za krivino delo odgovara samo fiziko ili
pravno lice ili za jedno krivino delo odgovaraju i fiziko i pravno lice.
ZOPL predvia izvedenu, subjektivnu i kumulativnu odgovornost. U lanu 6
predvieno je da e pravno lice biti krivino odgovorno za delo koje u okviru svo-
jih poslova odnosno ovlaenja uini odgovorno lice u nameri da za pravno lice
ostvari korist. Odgovornost postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole
od strane odgovornog lica omogueno izvrenje krivinog dela u korist pravnog lica
od strane fizikog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica12 .
U zakonu je odreen i pojam odgovornog lica. To je fiziko lice kome je pravno ili
faktiki poveren odreeni krug poslova u pravnom licu, kao i lice koje je ovlaeno,
odnosno za koje se moe smatrati da je ovlaeno da postupa u ime pravnog lica13.
Nije potrebno da krivino delo bude dovreno ve e odgovornost pravnog lica po-
stojati i u sluaju kanjivog pokuaja. Namera pribavljanja koristi za pravno lice se
vezuje za ovlaenja odnosno poslove odgovornog lica a ne iskljuivo za krivino
delo. U suprotnom bi odgovornost pravnog lica bila suena. Treba ipak napomenuti
da mora postojati bliska veza izmeu ovlaenja odgovornog lica i krivinog dela
koje iz njih proistie14. ZOPL u lanu 35 predvia mogunost voenja krivinog po-

9 Postoje dve doktrine kojima se opravdava pripisivanje odgovornosti fizikog lica pravnom licu.
Prva je teorija identifikacije koja je nastala u Engleskoj i po kojoj se rukovodioci u kompanijama
identifikuju sa pravnim licem i njihova krivica pripisuje pravnom licu. Druga je vikarijska ili
doktrina respondeat superior koja je razvijena u SAD-u i koja proiruje odgovornost pravnih lica
za krivina dela svih zaposlenih u korist pravnog lica. Navedeno prema: urevi Z., Kaznena
odgovornost i kazneni postupak prema pravnim osobama u Republici Hrvatskoj, Hrvatski ljeto-
pis za kazneno pravo i praksu (Zagreb), vol. 10, broj 2/2003, str. 719770.
10 Ibidem.
11 Takvo reenje postoji u Australiji.
12 Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela, l. 6, Slubeni glasnik RS, 97/2008.
13 l. 5 ta.2 ZOPL.
14 Vie o tome: Stojanovi Z., Shine R., Komentar zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina
djela, Podgorica, 2007, str. 60.
Definisanje korporacijskog kriminaliteta 303

stupka prema pravnom licu u sluaju da ne postoji mogunost pokretanja ili daljeg
voenja krivinog postupka protiv odreenog fizikog lica. Na taj nain je zakono-
davac omoguio postojanje krivine odgovornosti pravnih lica i kada, iz procesnih
razloga, za izvreno krivino delo ne odgovara fiziko lice.

KRUG PONAANJA KOJA TREBA OBUHVATITI

KORPORACIJSKIM KRIMINALITETOM
U naem pravu je do nedavno nedozvoljeno ponaanje pravnih lica bilo sank-
cionisano kaznenim pravom, tj. pravom privrednih prestupa i prekraja pri emu su
te odredbe i dalje na snazi. Sa donoenjem ZOPL-a, pravno lice moe, pod odree-
nim uslovima, biti odgovorno za bilo koje krivino delo koje poznaje nae osnovno
i sporedno krivino zakonodavstvo. Kako se, sa druge strane, pod kriminalitetom
kao pojmom podrazumeva ukupnost krivinih dela uinjenih na jednoj teritoriji i
odreenom vremenskom periodu trebalo bi i korporacijski kriminalitet ograniiti
na onaj krug ponaanja za koje je zakonodavac smatrao da treba da budu krivino
sankcionisana. Ovo je naroito vano kada su u pitanju krivina dela protiv privrede
koja po svojoj prirodi predstavljaju dela mala prohibita i kod kojih najpre moe doi
do izraaja ogranienost krivinog prava kao sredstva u suzbijanju kriminaliteta.
Norme koje nisu mala in se, po svojoj prirodi nemaju karakter moralnih normi ve
pre tehnikih a takva krivina dela su esto, zbog njihove promenljivosti, nepoznata
graanima. Tako je npr. ranije postojalo krivino delo zloupotrebe privilegovanih
informacija u lanu 244. Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata koje je ukinuto novim Krivinim zakonikom. Imajui u vidu da se
kod dela mala prohibita javlja problem u pogledu opravdanosti tih inkriminacija,
kriminalitet korporacija ne treba proirivati i na ponaanja koja su sankcionisana
kao prekraj, privredni prestup ili delikt u graanskom pravu a naroito imajui u
vidu da KZ sadri veliki broj krivinih dela u glavi Dela protiv privrede. ak je no-
vim izmenama pomenutog zakona uvedena jo jedna inkriminacija u ovu oblast15
ime je nastavljen trend poveanja krivine represije uz paradoksalno shvatanje o
ogranienosti krivinog prava kao sredstva u suzbijanju kriminaliteta16. Stoga je,
ini se, nestao razlog koji je isticao Sutherland u prilog irem definisanju, jer ona
ponaanja kompanija koja su u to vreme bila van krivinog prava, sada ine njegov
sastavni deo. Jo jedan argument u prilog neobuhvatanja i drugih pravnih propisa
navodi Tappan, koji kritikujui Sutherland-a, sa pravom ukazuje da je neopravdano
ljude koji nisu izvrioci krivinih dela etiketirati kao kriminalce a krenje propisa o
poslovanju kriminalitetom. Na isti nain Tomai istie da treba praviti razliku iz-
meu krenja krivinih i ostalih pravnih propisa od strane korporacija i da se samo
prvo postupanje moe podvesti pod korporacijski kriminalitet17.

15 l. 229a KZ, Slubeni glasnik RS 72/09.

16 Stojanovi Z., Krivino pravo i drugi oblici reakcije na drutveno opasna ponaanja, Naa zako-
nitost, br. 8, Zagreb 1985., str. 936.
17 Tomasic R., Corporate crime.. op. cit., str. 256.
304 Natalija Luki

LICA KOJA VRE KRIVINA DELA

U KORIST KOMPANIJE
U kriminolokim definicijama korporacijskog kriminaliteta najee nije precizi-
rano ko su lica koja za raun kompanije vre krivina dela. Kako je napred navedeno
autori imaju dva pristupa. Jedan ukljuuje socijalna obeleja fizikih lica, drugi ne.
Sanders u tom smislu zauzima stav kako korporacije treba smatrati odgovornim u slu-
ajevima krenja propisa od strane njihovih elita jer su one te koje donose odluke a ne
ostali zaposleni koji ih samo sprovode18. Po drugaijim miljenjima odgovorno lice je
npr. direktor, rukovodilac, menader kao i svaki drugi zaposleni u pravnom licu19. U
skladu sa napred navedenom teorijom o autonomnoj subjektivnoj odgovornosti prav-
nih lica za krivina dela, neki kriminolozi smatraju da kriminalitet korporacija postoji
nezavisno od fizikih lica koja postupaju za njen raun ve se odgovornost kompanija
bazira na sopstvenoj krivici. Tako npr. Yeager, na osnovu sprovedenog istraivanja,
ukazuje da se korporacijski kriminalitet ne moe objasniti iskljuivo teorijom pritiska,
po kojoj do krenja propisa od strane kompanija dolazi pre svega iz ekonomskih ra-
zloga i zarad sticanja profita. U obzir treba uzeti korporacijsku subkulturu koja esto
dozvoljava ili tretira kao poeljno nekonformistiko ponaanje. Istraivanje je pokaza-
lo da veliki broj krenja propisa predstavlja rutinu ili se barem uklapa u atmosferu u
kompaniji a takvo ponaanje se smatra prihvatljivim i uobiajenim. Prilikom socijali-
zacije zaposlenih u ovu subkulturu, usvajaju se ciljevi kompanije kao legitimni a kre-
nje propisa, koje se koristi kao sredstvo u ostvarivanju istih, se relativizuje i usvaja kao
neophodno. Ako za ostvarenje cilja postoje dva sredstva, npr. otputanje radnika ili
falsifikovanje profita u bilansnim knjigama, menaderi se odluuju za drugo reenje
jer takvo postupanje nee biti okarakterisano kao nemoralno a prouzrokovae manju
tetu20. Na slian nain koriste se i druge tehnike neutralizacije o kojima je govorio
Matza21. Objanjenje korporacijskog kriminaliteta uzimanjem u obzir korporacijske
subkulture daje i S. Simpson. Po ovoj autorki obrasci ponaanja u korporacijskim su-
bkulturama utiu na donoenje odluka i socijalizaciju menadera i zaposlenih koji
ue i prihvataju kao dozvoljena i poeljna odreena legalna i ilegalna ponaanja zarad
ostvarivanja definisanih ciljeva kompanije22.
to se tie pravnog aspekta, ZOPL definie pojam odgovornog lica na irok na-
in to ostavlja mogunost interpretacije po kojoj odgovorno lice moe biti svaki
zaposleni a dovoljno je da za korist pravnog lica uini krivino delo u okviru po-
slova koji su mu pravno ili faktiki povereni. Ovakvo reenje je prihvaeno u pravu
18 Sanders J, Hamilton L. i drugi, Distributing responsability for wrongdoing inside corporate hier-
archies: Public judgments in three societies,-u: Simpson S, Gibbs C (ur.), Corporate crime, Hamp-
shire, 2007., str. 247287.
19 Ibidem.
20 Yeager P., Understanding Corporate Lawbreaking: From profit seeking to Law finding-u: H. N.
Pontell, G. Geis, International Handbook of white-collar and corporate crime, New York, 2007., str.
2549.
21 U pitanju su takve tehnike kojima izvrilac krivinog dela nalazi opravdanje za svoje delo, npr.
poricanje postojanje rtve, poricanje tete, osuda onih koji osuuju i sl.
22 Simpson S., Corporate crime, law and social control...op. cit., str. 7.
Definisanje korporacijskog kriminaliteta 305

amerikih drava ali se u poslednje vreme javljaju miljenja po kojima bi trebalo

suziti pojam odgovornog lica. On bi u tom smislu trebao da se odnosi samo na ona
fizika lica koja na osnovu svojih ovlaenja predstavljaju volju pravnog lica (direk-
tori, rukovodioci) dok bi za krivina dela ostalih zaposlenih pravno lice odgovaralo
ako je postojalo nareenje ili izriito odnosno preutno odobrenje nadreenih u
pravnom licu23. Razlog za preispitivanje postojeeg reenja ogleda se u rezultatima
nekih istraivanja koja pokazuju da iroko krivino pravno reagovanje ne utie na
redukovanje korporacijskog kriminaliteta. Krivini zakonik definie pojam odgo-
vornog lica na precizniji nain24. S obzirom na tu odredbu KZ-a, ini se da drugai-
je odreenje pojma odgovornog lica u ZOPL-u pokazuje intenciju zakonodavca da
omogui krivinu odgovornost pravnih lica u irem obimu25. Stoga bi pojam odgo-
vornog lica u ZOPL-u u praksi trebalo ograniiti na ona fizika lica koja zaista pred-
stavljaju volju pravnog lica a to su najee direktor, lanovi upravnog i nadzornog
odbora. Pored ovog formalnog kriterijuma, sud bi u svakom konkretnom sluaju
trebao faktiki da proceni da li je u pitanju odgovorno lice uzimajui u obzir krite-
rijume poput stvarnog doprinosa u izvrenju krivinog dela, konkretna ovlaenja
u kompaniji, uticaj na donoenje odluka i sl. U sluaju da je krivino delo rezultat
delovanja drugih zaposlenih, ZOPL predvia zasnivanje odgovornosti pravnog lica
ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogueno
izvrenje krivinog dela u korist pravnog lica od strane fizikog lica koje deluje pod
nadzorom i kontrolom odgovornog lica. Pored ove odredbe, koja omoguava krivi-
no gonjenje pravnih lica u irokom obimu, u lanu 7 ZOPL-a predvieno je voenje
krivinog postupka prema pravnom licu i kada je postupak prema odgovornom licu
obustavljen. Ima miljenja da bi krivini postupak mogao da se vodi samo protiv

23 Tako npr. Hefendehl zastupa stav o uem definisanju odgovornog lica a na osnovu reenja koje
predvia Model Penal Code, zakon saveznog karaktera. Drave nisu u obavezi ve mogu optirati
da li e usvojiti ovakvo reenje ili predvideti da pravno lice odgovara za krivino delo bilo kog
zaposlenog. Za sada je vei broj onih drava koje usvajaju drugo navedeno reenje. Vie o tome:
Hefendhel R., Corporate Criminal Liability: Model Penal Code Section 2.07 and the Develop-
ment in Western Legal Systems, Buffalo Criminal Law Review, Vol. 4:283. U svrhu preciziranja
odgovornosti pravnih lica u SAD-u su doneta pravila Organizational Guidelines u kojima posto-
je kriterijumi odmeravanja krivice pravnog lica. Stepenovanje je odreeno parametrima poput:
uestvovanje kompanijskog vrha u kriminalnoj delatnosti, ranije ponaanje i osuivanost, postu-
panje po izvrenom delu i slino. Vie o tome u: Laufer W., Corporate bodies and guilty minds :
the failure of corporate criminal liability, Chicago, 2006., str. 57.
24 Pojam odgovornog lica obuhvata vlasnika preduzea ili drugog subjekta privrednog poslovanja
ili lice koje u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju,
uloena sredstva ili na osnovu ovlaenja, poveren odreeni krug poslova u upravljanju imovi-
nom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vrenju nadzora nad njima ili mu je faktiki povereno
obavljanje pojedinih poslova-l. 112, st. 5.
25 Takvo reenje ne odstupa mnogo od definasanja pojma odgovornog lica u Zakonu o privrednim
prestupima po kome je odgovorno ono lice kome je poveren odreen krug poslova u oblasti
finansijskog ili privrednog poslovanja (l. 8, st. 1). Po ovom zakonu pravno lice je odgovorno za
privredni prestup ne samo ako je on uinjen od strane odgovornog lica ve i od organa upravl-
janja ili drugog lica koje je imalo ovlaenje da postupa u ime pravnog lica (l. 9). Iako privredni
prestupi predstavljaju vrstu kaznenih delikata, oni su po kvalitetu drugaiji od krivinih dela i
u tom smislu laki oblik povrede dobara koja se tite i krivinim pravom to bi trebalo da ima
uticaja prilikom regulisanja odgovornosti pravnih lica za krivina dela.
306 Natalija Luki

pravnog lica u sluaju da je odgovorno lice nepoznato ali samo kada se radi o teim
krivinim delima kada bi takvo postupanje bilo kriminalno-politiki opravdano26.

ZAKLJUAK
Na osnovu svega to je napred navedeno korporacijski kriminalitet bi se mo-
gao kriminoloki definisati na sledei nain: Oblik imovinskog kriminaliteta koga
ine krivina dela predviena u krivinom zakonodavstvu, izvrena od strane lica
na visokim poloajima u okviru korporacija i za njen raun. Pod korporacijski kri-
minalitet bi trebalo podvesti iskljuivo krivina dela a ne druga kanjiva ponaanja.
U suprotnom bi bio veoma proiren pojam korporacijskog kriminaliteta a takoe bi
bilo neopravdano lica koja izvre prekraj ili privredni prestup osloviti kao krimi-
nalce. Uzimanje u obzir karakteristika lica koja vre krivina dela predstavlja bitno
obeleje ove vrste kriminaliteta. Razlozi za uvoenje krivine odgovornosti pravnih
lica su posledice pre svega tekih krivinih dela protiv zdravlja ljudi, ivotne sredine
i dela protiv privrednog poslovanja. Ta krivina dela nisu bila izvrena od strane
bilo kojih zaposlenih lica ve pre svega od strane korporacijskog vrha to ide u
prilog definisanju ove vrste kriminaliteta uz uzimanje u obzir poloaja izvrilaca.

LITERATURA
Bajovi V., Pravno lice kao okrivljeni u krivinom postupku, Pravo i privreda, broj 46, 2010.
urevi Z., Kaznena odgovornost i kazneni postupak prema pravnim osobama u Republici
Hrvatskoj, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu (Zagreb), vol. 10, broj 2/2003.
Green S., The Concept of White Collar Crime in Law and Legal Theory, Buffalo Criminal
Law rewiew, Volume 8, Number 1 April 2004, University of California, USA.
Hefendhel R., Corporate Criminal Liability: Model Penal Code Section 2.07 and the Develo-
pment in Western Legal Systems, Buffalo Criminal Law Review, Vol. 4:283.
Ignjatovi ., Odreenje kriminaliteta belog okovratnika, Arhiv za pravne i drutvene nauke
13, Beograd, 1996.
Ignjatovi ., Kriminologija, Beograd 2009.
Kramer R., Michalowski R., Kauzlarich D., The origins and development of the concept and
theory of state-corporate crime, Crime & Delinquency, Vol. 48, No. 2, 2002.
Laufer W., Corporate bodies and guilty minds: the failure of corporate
criminal liability, Chicago, 2006.
McLaughlin E., Muncie J. (ur.), The Sage dictionary of Criminology, London, 2001.
Ross E., Sin and society: An Analysis of Latter-Day Iniquity, Boston, 1907
Sanders J, Hamilton L. i drugi, Distributing responsability for wrongdoing inside corporate
hierarchies: Public judgments in three societies,-u: Simpson S, Gibbs C (ur.), Corporate
crime, Hampshire, 2007.
Simpson S., Corporate crime, law and social control, Cambridge, 2002.
Simpson S., Benson M., White collar crime, An opportunity perspective, New York, 2009.

26 Vie o tome: Bajovi V., Pravno lice kao okrivljeni u krivinom postupku, Pravo i privreda, broj
46, 2010., str. 488503.
Definisanje korporacijskog kriminaliteta 307

Stojanovi Z., Krivino pravo i drugi oblici reakcije na drutveno opasna ponaanja, Naa
zakonitost, br. 8, Zagreb 1985.
Stojanovi Z., Shine R., Komentar zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina djela,
Podgorica, 2007.
Tomasic R., Corporate crim u: Chappell D., Wilson P. (ur.), The Australian Criminal Justice
System-The Mid 1990s, Sydney 1994.
Yeager P., Understanding Corporate Lawbreaking: From profit seeking to Law finding-u:
H. N. Pontell, G. Geis, International Handbook of white-collar and corporate crime, New
York, 2007.

Natalija Luki
Faculty of Law, University of Belgrade

DEFINING CORPORATE CRIME

SUMMARY
Corporate crime is a part of white collar crime, defined by E. Satherlend in the
middle of XX century. There are many reasons for defining corporate crime. Beside
great damages caused by this type of crime, it is important to point out that corpo-
rate crime doesnt represent the infringement of business policy or civil law rules. On
the contrary, it is a serious crime. Realizing that fact, many countries have decided to
adopt the solution by which the legal persons are responsible for criminal acts.
Criminologists have different attitudes about crucial questions in defining white
collar crime. One of them refers to circle of unlawful behaviours which should be a part
of this crime, and another to question of social caracteristics of offenders. To avoide
this, R. Quinney suggests to devide white collar crime into corporate and crime of
professions. From that moment, criminologists define corporate crime together with
white collar crime or as a separate type. Considering the wide range of criminological
theoretical approaches, it is notible that two controversial questions in defining white
collar crime are of the same importance for definition of corporate crime. In this pa-
per author indicates that it is inappropriate to subsume under the corporate crime acts
punishable by law of torts or civil law. In Serbian criminal law exists a large number of
criminal acts against human health, enviroment and business operations. Also, hyper
criminalization and retributive approach have not been proved as appropriate ways in
reducing this type of crime. Social caracteristics are important in defining this crime.
Opposite approach does not provide difference between criminal acts commited by
employees, who just carry out orders of their superiors, and on the other hand crimi-
nal acts commited by managers and directors who represent will of the legal entity.
Corporate crime should be defined in the following way: Type of property
crime consisted of criminal acts which are commited by persons on high positions
within and on behalf of the corporation.
Key words: corporations, crime, criminal liability of legal persons, white collar crime.
Milica Kolakovi Bojovi*
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

KRIVINI POSTUPAK U SVETLU PRAVA NA

SUENJE U RAZUMNOM ROKU
Apstrakt: Bavei se problemom trajanja krivinog postupka u Republici Srbiji, pokuali smo
da fokus njegovog sagledavanja pomerimo na pitanje prava na suenje u razumnom roku.
Poev od traganja za to preciznijim odreenjem samog pojma, nastojali smo da uoimo
kljune probleme koji prouzrokuju predugo trajanje krivinih postupaka kod nas, ali i da
skrenemo panju na mehanizme koji pomau da se ovaj problem, ako ne rei, a ono bar
ublai. Najzad, zavrni deo rada, posveen je zatiti koja stoji na raspolaganju licu koje sma-
tra da mu je pravo na suenje u razumnom roku povreeno, kako pred domaim sudovima,
tako i pred meunarodnim institucijama.

Kljune rei: krivini postupak, suenje u razumnom roku.

1. UVOD
Kazna je utoliko pravednija i korisnija to je hitnija, to je bre nastupila po
uinjenom delu. Kaem pravednija jer je tada krivac poteen okrutnih i nepotreb-
nih muka koje se poveavaju u meri u kojoj su njegova mata i oseanje nemoi
izraeniji. (....) Postupak se ima zavriti u to kraem vremenu. Ima li okrutnijeg
suprotstavljanja od sudara sudijine ravnodunosti i okrivljenikovih strepnji?1
Svedoci smo injenice da ve godinama ne jenjava aktuelnost pitanja vezanih za
predugo trajanje krivinih postupaka kod nas. Traganje za uzrocima ovog problema
esto se zavrava kao stihijska i viednevna medijska hajka, usmerena ka nosiocima
sudijske i tuilake funkcije. O predugom trajanju krivinog postupka obino se go-
vori samo u svetlu neaurnosti i neefikasnosti pravosua koje prouzrokuje dodatne
trokove za dravu i pogoduje kriminalcima, dok se potpuno zanemaruje pretpo-
stavka nevinosti i jedno od osnovnih prava okrivljenog pravo da mu bude sue-
no u razumnom roku. Upravo zbog toga, smatramo opravdanim da polazna taka
svake rasprave na temu trajanja krivinog postupka, i ujedno ideal kome se tei,
mora biti pravo na suenje u razumnom roku. Ako krenemo od ovako definisa-
nog polazita nuno se namee potreba za pronalaenjem onih mehanizama kojima
raspolae krivino procesno pravo Srbije, a koji kao osnovnu ili jednu od funkcija,
imaju upravo pojednostavljenje i ubrzanje krivine procedure. Istovremeno, anali-
zom pojedinih faza postupka, mogue je identifikovati kritine take koje oteavaju
* saradnik u nastavi, milica.kolakovic@ius.bg.ac.rs
1 Ovako, Cesare Beccaria u O zloinama i kaznama /Ignjatovi, 2006:61/.
Krivini postupak u svetlu prava na suenje u razumnom roku 309

ili onemoguavaju potovanje prava na suenje u razumnom roku i prouzrokuju

neprimereno dugo trajanje postupaka.

2. POJAM, IZVORI I SADRINA PRAVA NA SUENJE

U RAZUMNOM ROKU
Pravo na suenje u razumnom roku evoluiralo je zajedno sa pravom na pra-
vino suenje, iji je element. Ova evolucija, transformisala je princip pravinog
suenja iz skupine heterogenih definicija koje su se najee zasnivale na jednakosti
oruja (equality of arms) i razumnom trajanju postupka, u jedan od elementarnih
pravnih standarda na kojima su zasnovani temelji savremenih krivinih procedura.2
Njegova sadrina, danas je definisana u itavom nizu najznaajnijih meunarodnih
dokumenata, od kojih treba izdvojiti: Meunarodni pakt o graanskim i politi-
kim pravima iz 1966. (lan 14 stav 3c), Evropsku konvenciju o ljudskim pravima
i osnovnim slobodama iz 1950, Dodatni protokol uz konvenciju zakljuen 1952. i
Statut Hakog tribunala za bivu Jugoslaviju iz 1993. godine (lan 21 stav 4).3 Dalja
konkretizacija prava na suenje u razumnom roku postignuta je i kroz Smernice
Evropske komisije za efikasnost pravosua (The European Commission for the Effici-
ency of Justice CEPEJ), sadrane u Okvirnom programu formulisanom u Strazbu-
ru 2004, a koje treba da doprinesu ostvarivanju ideje o procesuiranju svakog pred-
meta u optimalnom i doglednom roku. /arkovi, M. & Oparica, M, 2006:161/.
Od izuzetnog znaaja je i Praksa Suda za ljudska prava u Strazburu i Komiteta za
ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Evropska konvencija pojam prava na suenje u razumnom roku daje kroz
odreenje prava na pravino suenje, pa tako lan 6, stav 1 glasi: Svako tokom od-
luivanja o njegovim graanskim pravima i obavezama ili o krivinoj optubi protiv
njega, ima pravo na pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i
nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Bejatovi /2002:24/ pravo na suenje u razumnom roku naziva kvantitativnom
komponentom efikasnosti krivinog postupka, dok kao kvalitativnu komponentu
postupka istie zakonitost voenja postupka i donoenje zakonite odluke. Isti autor
istie neophodnost usklaivanja kvalitativne i kvantitativne komponente, navodei
da se efikasnim krivinim postupkom moe smatrati samo onaj postupak u kojem
je u realno kratkom vremenskom intervalu od njegovog pokretanja pa do njegovog
okonanja, uz potovanje zakonitosti njegovog voenja, donesena pravilna i zakoni-

2 Smatramo ispravnim shvatanje pojma meunarodno pravnog standarda koje daje Beljanski /2001:
10/, kao ono to pripada pravu ex aeque et bono, to se u svom elementarnom pravnom obliku
ustalilo, bilo kao ideja, bilo kao pravna injenica; to jeste ili to bi moglo predstavljati univerzalni
minimum nekog pravnog pravila, nezavisno od toga da li je sastavni deo pozitivnog unutranjeg
ili meunarodnog prava. On meunarodno pravni standard kvalifikuje kao rezultat napredo-
vanja relacijske norme do naela. Slino se o ovom pitanju izjanjava i Dimitrijevi /1985:42/,
objanjavajui da meunarodno pravni standardi izrastaju iz pravila utvrenih meunarodnim
dokumentom ponavljanjem u mnogim drugim slinim aktima univerzalne, regionalne i nacio-
nalne prirode.
3 Istiui da su slobode i prava zajemeni pomenutim meunarodnim dokumentima postali
opteprihvaeni, Gruba /1998: 20/ napominje da je njihov karakter jo uvek daleko od apsolutnog.
310 Milica Kolakovi Bojovi

ta pravnosnana sudska odluka. /2002:26/ Slino se izjanjava i Cari /2007:12/, na-

vodei da pravo na suenje u razumnom roku ima subjektivnu komponentu, koja se
ogleda u interesima lica prema kome se postupak vodi, i objektivnu, koja se odnosi
na interes pravne sigurnosti i vladavine prava uopte. Beljanski /2001:116/ pravo na
suenje u razumnom roku smatra zatitom okrivljenog od mogunosti da se dugo
trajanje sudskog postupka i njegovo nepotrebno odugovlaenje, sa svim negativnim
posledicama u koje svakako treba uvrstiti psihiki pritisak izazvan neizvesnou,
ugroavanje porodinih i materijalnih prilika, degradaciju socijalnog statusa i mo-
ralnog integriteta, samo po sebi pretvori u svojevrsnu kaznu.
Koji bismo rok, u kome bi trebalo da se okona sudski postupak, mogli smatra-
ti razumnim? Milutinovi /2007/ navodi da vreme koje se smatra razumnim, pred-
stavlja vreme u kome treba putem sudske odluke da bude okonana nesigurnost u
kojoj se graanin nalazi u pogledu svog graanskopravnog poloaja ili zbog krivi-
ne optube protiv njega. Iako izraava sutinu ovog prava, pomenuta odrednica nije
od velikog praktinog znaaja.
Kroz praksu Evropskog suda se iskristalisalo nekoliko bitnih inilaca za odre-
enje pojma razumnog roka, meu kojima su sloenost predmeta, ponaanje pod-
nosioca predstavke, kao i ponaanje sudskih organa drave. /Mol & Harbi, 2007:44/
Za preciznije odreenje ovog pojma, ipak je neophodno odgovoriti na nekoliko
kljunih pitanja:
Najpre, kako tumaiti pojam krivine optube (krivine stvari)? Cari /2007:78/
objanjava da se u praksi suda pojam krivine stvari tumai u skladu sa klasifikaci-
jom norme kojom je regulisano inkriminisano delo u nacionalnom zakonodavstvu,
kao i prirodom inkriminisanog dela, te vrstom i teinom sankcije.
Drugo pitanje na koje treba odgovoriti je koje momente treba smatrati tre-
nucima poetka (dies a quo) i zavretka (dies ad quem) krivinog postupka? Dok
je druga vremenska odrednica nesporna, i vezuje se za trenutak pravnosnanosti
sudske odluke kojom se postupak okonava, pitanje poetka krivinog postupka
nije sasvim nesporno. kuli /2009: 317/ istie da je sva shvatanja o ovom pitanju
mogue podeliti u dve osnovne grupe; prvu ine autori koji poetkom postupka
smatraju momenat izraavanja odreenog stava suda u odnosu na optubu (to je
dominantno stanovite), i drugu, koja ovaj momenat vezuje za naelo akuzatornosti,
te poetak krivinog postupka vidi ve u samom podnoenju odgovarajueg optu-
nog akta.
Sledee, ne manje vano pitanje, tie se vaenja prava na suenje u razumnom
roku u pretkrivinom postupku. Uprkos injenici da se u strogo formalnom smislu
ovde ne govori o krivinom postupku, shvatanje da princip suenja u razumnom
roku vai i u ovoj fazi,4 zastupljeno je u Optem komentaru lana 14 Meunarodnog
pakta o graanskim i politikim pravima, usvojenog od strane Komiteta za ljudska
prava UN 1984. i praksi Evropskog suda.
4 Ovo je u osnovi posledica materijalnog shvatanja pojma optube koji usvaja Evropski sud za
ljudska prava (re je o slubenom saoptenju da je uinjeno odreeno krivino delo (ESLjP, 27. II
1980, Deweer protiv Belgije, serija A, n 35, 42; 10. XII 1982, Foti protiv Italije, serija A, n 56 i
69, 52).
Krivini postupak u svetlu prava na suenje u razumnom roku 311

Najzad, pozivajui se na praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ili /2004:

383/ istie da u smislu lana 6 Evropske konvencije, i postupak izvrenja sudskih
odluka treba smatrati sastavnim delom procesa, mada jo uvek nema odluka koje bi
ovo stanovite potkrepile.

3. PRAVO NA SUENJE U RAZUMNOM ROKU

U NAEM KRIVINOM ZAKONODAVSTVU
KRITINE TAKE I MEHANIZMI KOJI
POTPOMAU NJEGOVU REALIZACIJU
Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama predvia za
drave potpisnice i odreene obaveze, koje bi se naelno mogle podeliti u tri osnov-
ne grupe, od kojih se prva tie donoenja adekvatne pravne regulative koja treba
da omogui realizaciju i zatitu prava zajemenih konvencijom, druga se odnosi na
segment organizacije pravosua, a trea na mogunost realizacije prava u praksi. /
Ili, G & Hadiomerovi, O: 2004: 399/

3.1. Procesno zakonodavstvo i trajanje krivinog postupka

U uporednom pravu se mogu uoiti dva pristupa unoenju odredbe o pravu
na suenje u razumnom roku u krivino procesno zakonodavstvo. Prvi pristup se
sastoji u propisivanju ovog prava putem generalne klauzule, dok drugi metod pred-
stavlja ograniavanje trajanja pojedinih faza postupka. Neretko se ova dva principa
kombinuju, tako to se najpre jednom optom odredbom ustanovi pravo na suenje
u razumnom roku, kao jedan od osnovnih postulata na kome se zasniva itav postu-
pak, da bi, potom, trajanje samo pojedinih procesnih radnji ili faza postupka, bilo
ogranieno posebnim rokovima.5 Slian pristup postoji i u vaeem Zakoniku o kri-
vinom postupku koji u lanu 4 stav 3 predvia pravo okrivljenog da u najkraem
moguem roku bude izveden pred sud i da mu bude sueno nepristrasno, pravino i
u razumnom roku, a potom ovo pravo konkretizuje u nizu procesnih situacija.
S obzirom na to da Ustav Republike Srbije (lan 16, stav 2) propisuje da su
i opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori
sastavni deo domaeg pravnog poretka, kao i da se kao takvi neposredno primenju-
ju (lan 18), pravo na suenje u razumnom roku bi graanima bilo priznato i bez
posebne zakonske regulative.
5 Zahtev za brzim suenjem (Speedy trial) se u amerikom pravu izvodi iz VI Ustavnog amand-
mana koji garantuje pravo optuenog na brzo i javno suenje, i prakse Vrhovnog suda SAD koji
je postavio nekoliko kumulativnih kriterijuma za ocenu da li je suenje brzo. Re je o duini
trajanja postupka, razlozima njegovog trajanja, da li je odbrana pretrpela tetu usled toga i da li
se odbrana i kada pozvala na pravo na brzo suenje. Pored toga, na federalnom nivou je 1974.
godine donet Zakon o brzom suenju (Federal Speedy trial Act) koji je predvideo da podizanje
optube (indictment ili information) pred sudom mora da usledi u roku od trideset dana nakon
to je osumnjieni lien slobode, dok postupak u kojem se utvruje krivica optuenog mora da
bude odran u roku od sedamdeset dana od podizanja optube ili prvog pojavljivanja (first appe-
arence) / http://www.law.cornell.edu /.
312 Milica Kolakovi Bojovi

Pre nego se osvrnemo na pojedine kritine take i pojedinane mehanizme

koji mogu uticati na trajanje krivinog postupka, neophodno je pomenuti i uticaj,
na ovo pitanje, potovanja osnovnih naela na kojma se temelji krivina procedura.
Ovde prvenstveno mislimo na naelo istine. lan 17 ZKP predvia sledee: Sud i
dravni organi koji uestvuju u krivinom postupku duni su da istinito i potpuno
utvrde injenice koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke.6
U vezi sa tim je i naelo in dubio pro reo koje podrazumeva da presudu ili
reenje koje odgovara presudi sud moe zasnovati samo na injenicama u iju je
izvesnost potpuno uveren. /lan 18, stav 1 ZKP/ Zahtevi temeljitog ispitivanja i-
njeninog stanja koji proistiu iz ova dva naela, od velikog su uticaja na trajanje
krivinog postupka.
Na produeno trajanje krivinog postupka utie i potovanje naela neposred-
nosti, koje zahteva ponovno izvoenje dokaza u sluaju promene u sastavu vea
usled odlaganja glavnog pretresa. Izvesnu korekciju predstavlja mogunost itanja
zapisnika o ve sprovedenim dokaznim radnjama, kao zamena njihovom ponov-
nom sprovoenju, predviena u lanu 309 ZKP.
U publikaciji Vrhovnog suda Srbije, koja je na temu trajanja krivinog postup-
ka, tampana 1976. godine, skree se panja na malo razmatrani aspekt principa
viestepenosti. Nesporno je da viestepenost u odluivanju utie na produeno tra-
janje krivinog postupka, bez obzira to predstavlja drugo lice prava na pravni lek i
kao takva je u interesu lica protiv koga se postupak vodi. Ipak, ono na ta se u ovoj
publikaciji stavlja akcenat je produeno trajanje prvostepenog postupka, usled na-
stojanja sudija da, bespotrebnim nagomilavanjem dokaza, ojaaju poziciju svoje
odluke pred drugostepenim sudom. /str. 17/
Suprotno dejstvo od gore pojanjenih naela ima princip procesne ekonomije,
koji treba shvatiti kao permanentni apel na procesne subjekte da tokom itavog po-
stupka vode rauna o utroku vremena i sredstava.
Kada su u pitanju pojedinane kritine take koje utiu na trajanje krivinog
postupka, ali i situacije u kojima ZKP predvia mehanizme koji slue ubrzanju kri-
vine procedure, pre svega treba istai uticaj instruktivnih rokova za preduzimanje
pojednih procesnih radnji. Posebno problematino je pitanje trajanja istrage. lan
258 ZKP predvia da istraga treba da se okona u roku od est meseci. Kako je ovaj
rok instruktivnog karaktera, te njegovim nepotovanjem samo nastupa obaveza za
postupajueg istranog sudiju da obavesti predsednika suda o razlozima nepotova-
nja roka. Ovakvo reenje teko da moe uticati na ubrzanje istrage i njeno okona-
nje u zakonom predvienom roku.
Nasuprot problemima koje stvaraju instruktivni rokovi, ZKP u itavom nizu
procesnih situacija predvia mehanizme koji imaju za cilj da odre dinamiku po-
stupka. Ovo se posebno odnosi na hitnost postupanja ukoliko se okrivljeni nalazi u
pritvoru (lan 141 stav 2)7, na odreivanje roka u naredbi u kome vetak treba da
6 Meutim, Damaka /2007:314/ upozorava na opasnosti koje sa sobom nosi, sve prisutnija ten-
dencija preuzimanja reenja iz anglo-amerikog prava u evropsko-kontinentalni pravni sistem u
oblasti stranakih funkcija. On negativno ocenjuje oduzimanje uloge utvrivanja injenica sudiji,
uz istovremeno oekivanje od njega da zadri odgovornost za presudu.
7 Opravdano se postavlja pitanje domaaja ove odredbe u situaciji kada u naem krivinom po-
stupku vie ne postoji ogranienje trajanja pritvora nakon podizanja optunice.
Krivini postupak u svetlu prava na suenje u razumnom roku 313

d svoj nalaz i miljenje, zatim odredbi po kojoj e sud odluiti o imovinskoprav-

nom zahtevu samo ukoliko se time ne bi znatno odugovlaio krivini postupak,
potom kroz sankcionisanje neodazivanja pojedinih procesnih subjekata na uredno
dostavljene sudske pozive, propisivanje relativno kratkih rokova za preduzimanje
procesnih radnji u postupku po pravnim lekovima, itd.

3.2. Posebni mehanizmi koji potpomau realizaciju prava

na suenje u razumnom roku
Kapaciteti primene pojednostavljenih formi krivinog postupka prepoznati su
u naem krivinom procesnom zakonodavstvu tek kada je njihova masovna prime-
na poela da daje izvanredne rezultate u uporednom pravu. Njihovi brojni moda-
liteti imaju jedinstven cilj da se povea efikasnost krivinog postupka, rastereti
krivino pravosue i istovremeno, zatite sva ona prava koja okrivljenom pripadaju
u redovnom postupku. Osim predvianja posebnih pojednostavljenih formi krivi-
nog postupka (skraeni postupak, postupak za kanjavanje pre glavnog pretresa,
postupak za kanjavanje i izricanje uslovne osude od strane istranog sudije), isti
efekti se mogu postii i irom primenom naela oportuniteta krivinog gonjenja,
kao i putem novine u naem krivinom procesnom pravu sporazuma o priznanju
krivice (plea bargain). Istovremeno, ne treba zanemariti faktor sloenosti krivine
stvari koja je predmet postupka, tako da ni oekivanja po pitanju trajanja postupka i
dometa primene gore pomenutih instrumenata koji doprinose njegovoj efikasnosti,
ne mogu uvek biti ista.
Primena naela oportuniteta Preporuka br. P (87) 18 Komiteta minista-
ra iz 1987. godine (Recommendation N R (87) 18 of the Committee of Ministers
to Member States concerning the Simplification of Criminal Justice) za pojednostav-
ljenje krivine pravde i Preporuka (2000) 19 u vezi sa ulogom javnog gonjenja u
krivinom pravosudnom sistemu sadre parametre koji mogu spreiti arbitrernost
u primeni naela oportuniteta krivinog gonjenja, a Preporuka R (87) 18 izmeu
ostalog, razloge primene oportuniteta krivinog gonjenja vidi i u mogunosti dra-
va da smanje pritisak na sudski aparat, izbegnu zapoinjanje krivinih postupaka
u sluajevima koji nisu od javnog interesa, obezbede odgovarajui i brzi nain rea-
vanja manjih prestupa, u svetlu konkretnih okolnosti svakog pojedinanog sluaja i
to kako u interesu optuenog, tako i u interesu rtve, kao i da omogue optimalno
korienje sudskih resursa. /Kiurski, 2006:73/
Mogunosti za postupanje po naelu oportuniteta krivinog gonjenja u naem
krivinom postupku ponovo su proirene poslednjim izmenama ZKP-a, pa tako jav-
ni tuilac ima mogunost postupanja po ovom principu8 kada se radi o krivinim
delima za koja je propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina9 u formi
uslovljenog oportniteta, kao i bezuslovnog, u sluaju stvarnog kajanja uinioca koji
je otklonio tetne posledice dela.10 Znaajnu novinu predstavlja zakonska obaveza
8 Kako u formi odbacivanja krivine prijave, tako i u formi odustanka od krivinog gonjenja.
9 Kada su u pitanju dela za koja je predviena novana ili kazna zatvora do tri godine, javni tuilac
moe postupiti po naelu oportuniteta i bez odobrenja suda, doka mu je takvo odobrenja potreb-
no kada su u pitanju dela za koja je propisana kazna zatvora preko tri, a do pet godina.
10 Ova mogunost postoji ako se radi o krivinim delima za koja je predviena novana kazna ili
kazna zatvora do tri godine.
314 Milica Kolakovi Bojovi

javnog tuioca da preispita mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja, ukoliko se

krivina prijava odnosi na delo za koje propisana novana kazna ili kazna zatvora
do tri godine.
Sporazum o priznanju krivice (plea bargain) Institut sporazuma o priznanju
krivice potpuna je novina u naem krivinom postupku. ZKP predvia mogunost
ubrzanog okonanja postupka putem sklapanja sporazuma, ija se sadrina unosi u
optuni akt, po kome se potom odmah donosi presuda. Bitno je napomenuti da se u
sporazumu okrivljeni odrie prava na albu, to dodatno garantuje brzo okonanje
postupka. Sudei po iskustvima u onim pravnim sistemima u kojima se primenjuje
ve due vreme11, opravdano bi se moglo oekivati da zajedno da postupanjem po
oportunitetu krivinog gonjenja, u budunosti predstavlja okosnicu borbe za okon-
anje krivinih postupaka u razumnom roku.
Skraeni postupak Iako skraeni postupak u naem krivinom procesnom
pravu postoji ve decenijama, poslednjim izmenama ZKP iz 2009. godine, znaaj-
no je proireno podruje njegove primene. Naime, umesto ranijeg reenja koje je
predvialo voenje skraenog postupka kada su u pitanju krivina dela za koja je
zapreena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a samo uz ispunjenje po-
sebnih uslova, i za krivina dela za koja je predviena kazna zatvora do pet godina.
Odredbom lana 433 ZKP, primena skraenog postupka omoguena je bezuslovno
kada su u pitanju krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana novana kazna
ili zatvor do pet godina. Mogli bismo oekivati da e proirenje domena primene
skraenog postupka uticati na prosek trajanja krivinih postupaka kod nas. Koje su
to specifinosti skraenog postupka koje utiu na njegovu efikasnost?
Najpre, za sluaj da je krivinu prijavu podneo oteeni, a javni tuilac u roku
od mesec dana ne ispolji odreenu procesnu inicijativu (utanje javnog tuioca),
oteeni moe preuzeti krivino gonjenje. Potom, u skraenom postupku, i pored
mogunosti da budu sprovedene pojedine istrane radnje, nema istrage kao faze
krivinog postupka. Sledea specifinost se odnosi na krai rok za zakazivanje glav-
nog pretresa koji iznosi mesec dana od prijema optunog predloga kao i mogunost
javnog tuioca da u optunom predlogu inicira donoenje sudske odluke u postup-
ku za izricanje sankcija bez glavnog pretresa. Na efikasnost skraenog postupka uti-
u i mogunost za odravanje glavnog pretresa bez prisustva stranaka i krai rok za
albu koji iznosi osam dana.
Postupak za kanjavanje pre glavnog pretresa Ovaj modalitet pojednostav-
ljenog krivinog postupka unet je u nae krivino procesno pravo Zakonikom o
krivinom postupku iz 2001. godine. Ova forma postupka omoguava da za laka
krivina dela,12 postupak bude okonan i bez odravanja glavnog pretresa, ne di-

11 U Engleskoj i Velsu u 2005. godini optueni koji se izjasni krivim u proseku je ekao na sue-
nje 12 nedelja, dok je optuenom koji se izjasni da nije kriv suenje poinjalo u proseku za 21
nedelju. Izjanjavanjem o krivici (guilty pleas) u 2005. godini pred krunskim sudom (Crown Co-
urt) okonano je preko 60% predmeta. Pored toga, u istoj godini je u Engleskoj i Velsu suenje
optuenom koji se izjasnio kao kriv trajalo u proseku 1,3 sata, dok je u sluaju izjanjavanja da
nije kriv prosena duina glavnog pretresa bila 9,8 sati. / http://www.official-documents.gov.uk/
document/cm67/6799/6799.pdf /.
12 Krivina dela za koja se moe izrei novana kazna, l. 449 ZKP.
Krivini postupak u svetlu prava na suenje u razumnom roku 315

rajui u pravo okrivljenog da ulaganjem prigovora obavee sud da zakae i odri

glavni pretres. Bejatovi /2003:35/ ipak skree panju na injenicu, da primeni ovog
postupka, iako to nije striktno zakonski formulisan uslov, ima mesta samo ukoliko
na sasluanju okrivljeni ne negira izvrenje krivinog dela.
Postupak za kanjavanje i izricanje uslovne osude od strane istranog sudi-
je Proirenje primene skraenog krivinog postupka na dela za koja je propisana
novana kazna ili kazna zatvora do 5 godina, obesmislilo je primenu i smo posto-
janje postupka za kanjavanje i izricanje uslovne osude od strane istranog sudije.
S obzirom na to da je primena ovog postupka bila predviena za krivina dela za
koja su predviene iste sankcije kao to je to, nakon zakonskih promena, sluaj sa
skraenim postupkom, postavlja se pitanje ima li mesta ovom postupku u na-
em krivinom procesnom pravu sada? Odgovor bi trebalo da bude negativan, jer
se postupci za dela kod kojih bi po ZKP kanjavanje od strane istranog sudije bilo
mogue, sada vode po pravilima skraenog postupka, te nije najjasnije kako je zami-
ljena dalja egzistencija i primena postupka za kanjavanje i izricanje uslovne osude
od strane istranog sudije.
Pravo na suenje u razumnom roku u postupku prema maloletnicima Prin-
cip suenja u razumnom roku predvien je nizom najznaajnijih meunarodnih
dokumenata koji se bave zatitom prava maloletnika, pa ga tako sadre: Standardna
minimalna pravila za maloletniko pravosue iz 1985. (Pekinka pravila), Pravila o
zatiti maloletnika lienih slobode iz 1990, Smernice UN za prevenciju maloletnike
delikvencije iz 1990. (Rijadske smernice), Deklaracija i Konvencija o pravima deteta
iz 1989. godine.
Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti ma-
loletnih lica sadri odredbe o hitnosti postupka prema maloletnicima (lan 56), a
itav postupak je koncipiran tako da se, svuda gde je to mogue, dobije na efikasno-
sti, a da se to ne odrazi negativno na interese maloletnika prema kome se postupak
vodi, jer se brzina ne sme pretvoriti u brzopletost /kuli, 2009:464/. Zahtevi za
hitnou postupka prema maloletnicima dodatno su ojaani injenicom da je polo-
aj maloletnika u krivinom postupku povoljniji nego kada se radi o punoletnom
licu koje je okrivljeno. Osim toga motiv su i ire mogunosti da se, za sluaj da
bude izreena sankcija, pozitivno utie na maloletnika u znaajnijoj meri, ukoliko
do smog izricanja sankcije i poetka njenog izvrenja doe u to kraem roku po
izvrenju dela.

3.3. Uticaj koncepcije sudskog sistema na efikasnost krivinog postupka

Ili /2004:410/ faktore koji utiu na trajanje krivinog postupka deli na one koji
se nalaze van suda i one koji su neposredno vezani za sud. Dok prve vezuje za rad
drugih dravnih organa, druge deli u dve grupe, koje oznaava kao grupu subjektiv-
nih (sudijski kadar) i grupu objektivnih faktora (kvalitet zakona, uslovi rada, itd).13
13 Kao to Damaka sjajno primeuje, u korak sa uvoenjem novih procesnih ustanova bi morala
da ide i odgovarajua organizacija pravosua, jer bi se u protivnom pravni sistem naao u poziciji
orkestra koji bi na starim instrumentima trebalo da izvodi muziku sa nove partiture. / Damaka,
2006:5/
316 Milica Kolakovi Bojovi

Ovaj autor posebno skree panju na nesavesnost sudija kao faktor odugovlaenja
krivinog postupka.
Princip koji je temelj svakog dobro organizovanog pravosudnog sistema, jeste
sudska nezavisnost, koja se najee definie kao potinjenost sudstva samo Ustavu
i zakonu. Ili /2004: 403/ uslove za realizaciju nezavisnosti vidi kako u zakonskim
okvirima, tako i u drutvenim okolnostima i samoj linosti sudije. Iako Zakon o
sudijama ve u lanu 1 definie ovaj princip, svedoci smo burne reakcije javnosti na
postupak reizbora sudija koji je upravo u toku. Osnovna argumentacija protivnika
ovog procesa zasniva se na tvrdnji da reizbor predstavlja atak upravo na princip
nezavisnosti sudstva.
Nasuprot tome, jedno od primarnih oekivanja, istaknutih u toku aktuelne
reorganizacije pravosua, odnosi se na poveanje efikasnosti ovog sistema i pored
smanjenog broja sudija. Jedna od promena koja bi mogla uticati na to je uvoenje
apelacionih sudova koji treba da preuzmu teret drugostepenog odluivanja koji su
u velikoj meri snosili okruni sudovi i samim tim bili preoptereeni postupanjem
na dva koloseka (prvostepenom u teim, i drugostepenim u lakim stvarima). Na-
drljanski /2006:144/ ocenjuje da bi se samim tim moglo opravdano oekivati da e
okruni (nakon reforme vii) sudovi sada imati aurniji i kvalitetniji pristup radu na
prvostepenim krivinim predmetima to je opravdano s obzirom na njihovu zah-
tevnost i drutvenu opasnost.
Isti autor /2006:145/ kao bitan faktor za poveanje efikasnosti krivinog pra-
vosua navodi i specijalizaciju za pojedine oblike kriminala. Ovaj vid organizacije
krivinog sudstva obezbeuje da u karakteristinim oblastima postupaju sudije i tu-
ioci koji poseduju specifina znanja, pa tako specijalizacija krivinog pravosua
kod nas postoji u oblasti postupanja u predmetima koji se odnose na krivina dela
organizovanog kriminala, ratne zloine i kriminal maloletnika.
Najzad, i efekti dobro organizovanog pravosua mogu biti osujeeni ponaa-
njem nosilaca sudijske i tuilake funkcije. Mnogobrojni autori upravo u zloupo-
trebi prava od strane ovih subjekata vide jednu od najveih opasnosti koja vodi
nepotrebnom odugovlaenju krivinih postupaka i povredi prava na suenje u ra-
zumnom roku

3.4. Doprinos lica koje se poziva na povredu prava

Cesare Beccaria (cit. prema /Ignjatovi, 2007: 63/) opominje na neophodnost
usklaenosti izmeu potovanja naela kontradiktornosti i prava na suenje u razu-
mnom roku, sledeim reima: Kada su prikupljeni dokazi i kada se moe osnovano
zakljuiti da je zloin izvren, treba okrivljenom ostaviti potrebno vreme i odgovara-
jua sredstva da bi se mogao braniti. Ali to vreme mora biti dosta kratko da se ne bi
dovela u pitanje hitnost kazne (...). Izgleda da se oseaj prividne ovenosti kosi sa
ovakvom kratkoom vremena. Te uzdranosti nee biti ako se ima na umu da bi boja-
zan da zbog mogunosti da se osudi nevin ovek trebalo da zavisi, u prvom redu, od
toga kako je to pitanje regulisano u zakonu. Zakoni moraju tano odrediti kako vreme
koje je potrebno za odbranu okrivljenog, tako i ono koje je potrebno za dokazivanje
(njegove) krivice. Kada bi o tome odluivao sudija, on bi postao zakonodavac.
Krivini postupak u svetlu prava na suenje u razumnom roku 317

Ovo nas navodi na razmiljanje o pitanju doprinosa lica koje se tvrdi da mu

je povreeno pravo na suenje u razumnom roku, trajanju krivinog postupka.
Nesporno je da, u odnosu na okrivljenog, u krivinom postupku vai privilegija
nesamooptuivanja (nemo debet prodere se ipsum).14 Ono to je sporno jesu nje-
ne granice, odnosno koje su to radnje koje korienje ove privilegije pretvaraju u
zloupotrebu prava i opstrukciju krivinog postupka.15 Analizirajui pitanje uloge
okrivljenog u potovanju prava na suenje u razumnom roku, a osvrui se na stav
koji iznosi Heine, Beljanski /2001:117/ istie da, ukoliko se trajanje krivinog po-
stupka moe pripisati ponaanju okrivljenog i procesnim zloupotrebama kojima je
pribegavala odbrana, tada se okrivljeni, po pravilu, ne moe sa uspehom pozivati na
povredu lana 6, stav 1 Evropske konvencije. U neizvinjavajue opstrukcije ubrajaju
se bespotrebni podnesci, odbijanje okrivljenog da odabere advokata, ili neopravdani
izostanci sa suenja. Budui da okrivljeni nije duan da sarauje sa sudom, nain
odbrane ili druga vrsta opstrukcija, koje sud moe u skladu sa zakonom blagovre-
meno i efikasno da osujeti, nisu razlozi dueg trajanja postupka koji se mogu pripi-
sati krivici okrivljenog.

4. ZATITA PRAVA NA SUENJE

U RAZUMNOM ROKU
Cari /2007:31/ sisteme ubrzanja krivinog postupka, a samim tim i zatite pra-
va na suenje u razumnom roku deli na preventivni, kompenzatorni i kombinova-
ni. Prvi sistem16 podrazumeva postojanje pravnog sredstva na nivou nacionalnog
zakonodavstva koje za ima za cilj ubrzanje postupka. Kompenzatorni sistem17 se,
kako i sam naziv kae, zasniva na uklanjanju posledica povrede prava, odnosno na
novanoj naknadi koja pripada licu ije je pravo povreeno. Najzad, kombinovani
sistem18 podrazumeva i postojanje pravnog sredstva za ubrzanje postupka i mogu-
nosti novane kompenzacije zbog povrede prava. U uvodnom delu ve smo po-
menuli da je od velikog znaaja za preciznije definisanje pojma prava na suenje
u razumnom roku bila praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kao i
Komiteta za ljudska prava UN. Obraanje lica ije je pravo povreeno ovim insti-
tucijama nije retka pojava. Oko 60% svih predmeta pred Evropskim sudom odnosi
se upravo na utvrivanje povrede ovog prava (Cari /2007:14/). Meutim, da bi lice
moglo da se obrati ovoj instituciji, potrebno je da su prethodno iscrpljena sva prav-
na sredstva u unutranjem pravnom poretku.
14 Interesantno je da se ESLJP ne protivi mogunosti da sud izvede nepovoljan zakljuak po optu-
enog koji je koristio pravo na utanje (ESLjP, 8. II 1996, Murray protiv Ujedinjenog Kraljevstva).
15 Pokuavajui da odgovori na ovo pitanje, Asworth /2002:1621/ analizira praksu Evropskog suda
i dolazi do zakljuka da se pravo na nesamooptuivanje protee na pravo na odbranu utanjem,
kao i pravo na uskraivanje predaje pisanih dokumenta. Meutim, ovo pravo se ne protee na
body samples odnosno uzorke biolokog materijala za analizu, kao i primerak potpisa okrivlje-
nog za potrebe poreenja.
16 Ovaj sistem je zastupljen u Austriji i Portugalu.
17 Ovaj sistem su prihvatile Italija i Francuska.
18 Zastupljen u Sloveniji, Hrvatskoj, ekoj, Slovakoj, Poljskoj i paniji.
318 Milica Kolakovi Bojovi

U vezi sa ovim uslovom, posebno je znaajan institut ustavne albe, predvien

lanom 170 Ustava i lanom 82. stav 2 Zakona o ustavnom sudu. lanom 90 ovog
zakona, predvieno je da lice o ijoj je ustavnoj albi pozitivno odlueno, ima pravo
da se obrati Komisiji za naknadu tete radi postizanja sporazuma o visini naknade.
Ukoliko Komisija ne donese odluku o zakonu u roku od 30 dana ili donese nega-
tivnu odluku, lice ije je pravo povreeno, ima pravo da pred nadlenim sudom
pokrene postupak za naknadu tete.
Ukoliko su ipak ispunjeni svi uslovi da se lice ije je pravo povreeno obrati
Evropskom sudu, ovaj organ moe, pored konstatovanja da postoji povreda prava
na suenje u razumnom roku, dosuditi i novanu naknadu. Objanjavajui meha-
nizam odluivanja Strazburkog suda, Cari /2007:100/ navodi da se ova naknada
moe zahtevati bilo u podnesku u kome se podnosilac obratio sudu iznosei inje-
nino stanje, bilo u zasebnom podnesku koji se dostavlja sudu, najkasnije dva me-
seca nakon donoenja odluke kojom je utvrena povreda Konvencije. Treba imati
na umu da se ovde moe raditi i o zahtevu koji se podnosi jer lice smatra da mu
pred domaim sudom nije dodeljena pravina naknada.19 Isti autor skree panju
na injenicu da sud uglavnom naknadu dosuuje kao satisfakciju za nematerijalnu
tetu prouzrokovanu predugim trajanjem krivinog postupka, dok se ree odluuje
da dodeli naknadu materijalne tete.
Postavlja se, najzad, i pitanje garancija da e lice ije je pravo povreeno zaista
i dobiti naknadu koja mu po sudskoj odluci i pripada. Ovo pitanje je regulisano
lanom 46 stav 1 Evropske konvencije koji kae da visoke strane ugovornice preu-
zimaju obavezu da se povinuju pravnosnanoj presudi Suda u svakom predmetu u
kome su stranke.

5. ZAVRNE NAPOMENE
Poslednjih nekoliko godina, neosporno postoji napredak na polju svesti o va-
nosti prava okrivljenog da odluka o krivinoj optubi protiv njega bude doneta u
razumnom roku. Svakako jedan od najvanijih koraka na tom polju postignut je
ratifikacijom Evropske konvencije, kao i podizanjem ratifikovanih meunarodnih
dokumenata na rang izvora koji se mogu neposredno primeniti. Podjednako zna-
ajno je i uvoenje instituta ustavne albe. Meutim, ono to i pored navedenog
zabrinjava, jeste da su podaci o trajanju krivinih postupaka i dalje alarmantni, to
ukazuje na to da je pravo na suenje u razumnom roku, u naem pravnom sistemu,
jo uvek, u velikoj meri, samo deklarativnog karaktera. Uzimajui u obzir aktuelnu
reformu pravosua, irenje primene razliitih modaliteta pojednostavljenih krivi-
nih postupaka koji imaju za cilj poveanje njegove efikasnosti, kao i konstantan pri-
tisak kako strune tako i opte javnosti, opravdano se moe oekivati da e na ovom
polju tek biti ostvaren znaajniji napredak.

19 lan 41 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Krivini postupak u svetlu prava na suenje u razumnom roku 319

LITERATURA
Asworth, A. (2002). Human rights, serious crime and criminal procedure. London: Sweet &
Maxwell.
Bejatovi, S. (19992000). Mere za poveanje efikasnosti i pojednostavljenje krivinog po-
stupka. (D. Stojanovi, Ur.) Srbija i evropsko pravo, IV, 103115.
Bejatovi, S. (1998). Ogranienja osnovnih sloboda i prava oveka usled potreba krivinog
postupka. (D. Stojanovi, Ur.) Srbija i evropsko pravo, II, 1938.
Bejatovi, S. (2003). Pojednostavljeni krivini postupci i tendencije dravnog reagovanja na
kriminal. (S. Bejatovi, Ur.) Slobode i prava oveka i graanina u konceptu novog zakono-
davstva Republike Srbije, II, 2943.
Bejatovi, S. (2002). Trajanje krivinog postupka i njegov uticaj na prevenciju kriminaliteta.
(S. Bejatovi, Ur.) Slobode i prava oveka i graanina u konceptu novog zakonodavstva
Republike Srbije, I, 2441.
Beljanski, S. (1992). Jugoslovenski krivini postupak i meunarodni pravni standardi. Novi
Sad.
Beljanski, S. (2001). Meunarodni pravni standardi o krivinom postupku. Beograd: Beograd-
ski centar za ljudska prava.
Cari, S. (2008). Pravo na suenje u razumnom roku. Beograd: Slubeni glasnik.
Damaka, M. (2007). O nekim uincima stranaki oblikovanog pripremnog postupka. Hrvat-
ski ljetopis za kazneno pravo i praksu (Zagreb), vol. 14, broj 1/2007, str. 314.
Damaka, M. (2006). Sudbina anglo-amerikih procesnih ideja u Italiji. Hrvatski ljetopis za
kazneno pravo i praksu (Zagreb), vol. 13, broj 1/2006, str. 315.
Dimitrijevi, V. (1985). Strahovlada. Beograd: Rad.
uri, V. (2005). Krivino procesno pravo Srbije i evropski standardi o ljudskim pravima.
Pravni sistem Republike Srbije usaglaavanje sa pravom Evropske unije i Saveta Evrope,
687688.
uri, V. (2006). Osnovna naela krivinog procesnog prava i standardi EU i Saveta Evrope
i njihova implementacija u krivinoprocesna zakonodavstva zemalja jugoistone Evro-
pe. Krivino-procesno zakonodavstvo u jugoistonoj Evropi i standardi Evropske unije i
Saveta Evrope, (str. 2038). Beograd.
Ili, G. (2004). Model pravinog procesa u svetlu Evropske konvencije o ljudskim pravima.
U S. Bejatovi (Ur.), XLI Savetovanje Udruenja za krivino pravo i kriminologiju SCG
(str. 379395). Zlatibor: Udruenje za krivino pravo i kriminologiju Srbije i Crne Gore
& Intermex.
Ili, G., & Hadiomerovi, O. (2004). Organizacija pravosua kao uslov za obezbeenje pra-
va na pravino suenje. Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
i krivino zakonodavstvo Srbije i Crne Gore (str. 397414). Zlatibor/ Beograd: Udruenje
za krivino pravo i kriminologiju Srbije i Crne Gore & Intermex.
Kiurski, J. (2006). Naelo oportuniteta. Krivino-procesno zakonodavstvo u jugoistonoj Evro-
pi i standardi Evropske unije i Saveta Evrope, (str. 7081). Beograd.
Mol, N., & Harbi, K. (2007). Pravo na pravino suenje Vodi za primenu lana 6 Evropske
konvencije o ljudskim pravima. Beograd: Savet Evrope.
Nadrljanski, S. (2006). Funkcionalna nadlenost suda i njen uticaj na efikasnost krivinog
postupka. Krivino-procesno zakonodavstvo u jugoistonoj Evropi i standardi Evropske
unije i Saveta Evrope, (str. 141147). Beograd.
320 Milica Kolakovi Bojovi

Nikoli, D. (2006). Pravni lekovi i njihov uticaj na efikasnost krivinog postupka i standardi
EU i Saveta Evrope. Krivino-procesno zakonodavstvo u jugoistonoj Evropi i standardi
Evropske unije i Saveta Evrope, (str. 5869). Beograd.
kuli, M. (2009). Krivino procesno pravo. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Tomi, M. (2006). Organizacija pravosua kao pretpostavka obezbeenja prava na pravino
suenje. Krivino-procesno zakonodavstvo u jugoistonoj Evropi i standardi Evropske uni-
je i Saveta Evrope, (str. 8288). Beograd.
arkovi, M., & Oparica, M. (2006). Meunarodna policijska saradnja i njen uticaj na efika-
snost krivinog postupka. Krivino-procesno zakonodavstvo u jugoistonoj Evropi i stan-
dardi Evropske unije i Saveta Evrope, (str. 160171).
http://www.law.cornell.edu, pristupljeno 10.1.2010.
http://www.official-documents.gov.uk/document/cm67/6799/6799.pdf /, pristupljeno
15.1.2010.
Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama
Ustav Republike Srbije, (Slubeni glasnik RS, br. 98/06)
Zakonik o krivinom postupku, (Sl. list SRJ, br. 70/01, 68/02, Sl. glasnik RS, br. 58/04,
85/05, 115/05, 49/07, 20/09 i 72/09.)
Zakon o ustavnom sudu, (Slubeni glasnik RS, 109/2007)
Zakon o sudijama, (Sl. glasnik RS, br. 116/2008 i 59/2009)

Milica Kolakovi Bojovi

Faculty of Law, University of Belgrade

THE LENGTH OF CRIMINAL PROCEEDINGS AND THE

RIGHT TO A TRIAL WITHIN REASONABLE TIME
SUMMARY
The theme of this article is the length of criminal proceedings, speaking from
the perspective of respect for the right to a trial within a reasonable time. In the
opinion of the author, this right is often ignored when talking about the duration of
criminal proceedings, but the problem is viewed in the light of the poor organiza-
tion of the judiciary and the costs that too long duration of the procedure causes.
The introductory part of the article is dedicated to defining the concept of trial
within a reasonable time. The author tries to determine the concept of reasonable time,
as well as moments of beginning and end of the period in which this law applies.
Next part of the article is devoted to the impact of solutions in a positive crim-
inal procedural legislation of the Republic of Serbia on the duration of criminal
proceedings. The author analyzes three aspects of this issue: first, the impact of the
basic principles of operation on its duration; second, which are the critical point
solutions in the Code of Criminal Procedure that affect that criminal proceedings in
Serbia last too long; and finally, which are mechanism provided by this law, which
Krivini postupak u svetlu prava na suenje u razumnom roku 321

are in function of increasing the efficiency of the procedure. In this regard, more
detailed explanation of the application of principle of opportunity in the criminal
procedure, plea bargain and some of the special, simplified forms of criminal pro-
ceedings follow.
The next section is devoted to the question of the influence of the organization
of the judicial system on the duration of criminal proceedings.
In the final section, the author deals with the issue of protection of the rights to
a trial within a reasonable time before the domestic courts and before the European
Court in Strasbourg.
Key words: criminal proceedings, rights to a trial within a reasonable time.
Svetislav Taboroi*1
Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu

DILEME OKO PRAVA POTROAA

TRAJNIH POTRONIH DOBARA
Apstrakt: Poznato je da ugovor obavezuje dve strane, ali da se esto njegovi efekti proteu
na trea lica. Ako imaju po njih onerozni karakter, nazivamo ih negativnim eksternim efek-
tima ugovora, jer se prelivaju na neugovorne strane. Takve negativne efekte pokuavamo
da uoimo i kod tehnolokog razvoja koji se odvija u kompanijama koje proizvode trajna
potrona dobra. Prilikom svakog zakljuivanja novog ugovora, iji je predmet novo dobro
ili model, nivo korisnosti kojeg je prethodni kupac potroa iz nekog prethodnog ugovora
imao, opada. Dakle, efekat konkurencije putem unapreivanja proizvoda, koja je nesporno
nuna i opravdana, ne vodi bez ostatka i u celini poveanju korisnosti proizvoda, odnosno
ne ide u korist potroaima u celini, ve samo novim kupcima, dok se kod vlasnika ranijih
modela korisnost smanjuje bre od fizikog rabaenja.
Svojina potronih dobara je tradicionalna pretpostavka potronje, jer se pretpostavlja
da se dobra u potronji unitavaju sa gubitkom korisnosti. No, u ovom sluaju korisnost
nestaje, uprkos relativnoj fizikoj ouvanosti dobra. Predmeti potronje koji danas predstav-
ljaju daleko vei deo ukupnog potroakog asortimana ne gube svoju upotrebnu vrednost
korienjem, ve usled tehnolokog razvoja koji je, opet, funkcija interesa kapitala. Za te
predmete se periodi korienja i periodi fizikog trajanja bitno razlikuju, te se interes potro-
aa svodi na vremenski ogranieno raspolaganje dobrom, uz zamenjivanje takvog moralno
izrabaenog dobra novim. Stoga verujemo da pravo zatite potroaa u doglednoj budu-
nosti mora da bude upotpunjeno novim pravom: pravom zatite potroaa od (socijalnim
razlozima, reklamom i sistemom raspodele uslovljenog) moralnog obezvredjivanja trajnih
potronih dobara. Privatno pravo moe tome da doprinese razvojem derivata kupoprodaj-
nih pravnih poslova, poput lizinga, specifinih kreditnih poslova i slinog. U sutini, ume-
sto da predmet kupoprodaje bude oporedeljeno materijalno dobro ili usluga, smatramo da
bi bilo mogue pomiriti interese svih stakeholdera kupovinom generiki odreenog dobra
opredeljenog prema nameni i brendu, a ne fiziki izdvojenog, uz obavezu prodavca da uvek
potroau stavlja na raspolaganje konkretno dobro iz tekue proizvodnje zamenjivanjem za-
starelog.

Kljune rei: prava potroaa, trajna potrona dobra, kupoprodaja, potroaki ugovor.
Prava potroaa se, uprkos svojoj naglaenoj javnopravnoj prirodi, ne mogu od-
vojiti od svoje privatnopravne kolevke, odnosno shvatiti nezavisno i van koncepta
svojine. Prenoenje svojine ugovorom izmeu prodavca i kupca je samo adekvatan
pravni oblik onoga to predmet ugovora predstavlja i zahteva, a to je povezivavanje
proizvodnje i potronje na nivou pojedinanog. Drugim reima, ugovor odraava

* redovni profesor, taborosi@ius.bg.ac.rs

Dileme oko prava potroaa trajnih potronih dobara 323

interese strana koji postoje u odnosu na predmet ugovora, to nam daje pravo na
niz zakljuaka koji nas vode pojmu kauze u graanskom pravu: a to je ekonomski
cilj koji stranke hoe da postignu.1
Kupoprodajnim ugovorom koji zakljuuje potroa kao kupac se prenosi svo-
jina nad predmetom line potronje, pri kojem kupac ima oiglednu nameru da
predmet iskoristi, da njegova korisna svojstva utroi. Naime, ako nema takvu name-
ru, onda on kao kupac nije potroa, ve, verovatno preprodavac, odnosno trgovac.
Jedna srednja situacija, u kojoj potroa kupuje robu da bi je delimino iskoristio,
a zatim prodao s obzirom na manju vrednost koju kao takva (polovna) roba ima,
uprkos tome to moe da bude uobiajena, pa kao vrsta ugovora ak i dominantna u
nekim periodima (na primer, u Konstantinopolju ili Veneciji na trnicama je domi-
nirala takva roba, a ne ona novoproizvedena), logiki nam ne stvara nikakve dodaj-
ne probleme: mada je prvi ugovor potroaki, a drugi klasini graanskopravni, do
nastanka koncepta potroakog ugovora oba su imala potpuno identinu prirodu.
Dakle, u potroakom ugovoru kupac kupuje robu iju upotrebnu vrednost eli
da u potpunosti iskoristi, tako da dati predmet, nakon izlaska iz kruga njegove li-
ne potronje, potpuno gubi svoju prvobitnu namenu i postaje otpad ili eventualno,
sekundarna sirovina. Potroaa definitivno interesuje iskljuivo upotrebna vrednost
dobra, njegova fizika korisnost, uz izvesna druga svojstva koja on, kao dodajna,
moe da ima.

I
Predmet potroakog ugovora je tradicionalno bilo dobro kod kojeg se nije ja-
vljala nikakva razlika izmeu perioda njegovog korienja i perioda njegovog fizi-
kog trajanja. Predmeti ishrane su fiziki prestajali da postoje poto to su pojedeni,
odea i obua je noena dok ne postane nepodobna za svoju osnovnu svrhu. Stoga
je u periodu koji prethodi savremenom drutvu, tzv. drutvu masovne potronje u
kojem proizvoai i prodavci utiu na i stvaraju potrebe potroaa,2 klasini ugovor
o kupoprodaji, koji je podrazumevao potpunu trajnost pravnog stanja nastalog nje-
govom realizacijom, u potpunosti odgovarao interesu kupca koji je eleo da stvar
trajno koristi, odnosno potpuno iskoristi njenu upotrebnu vrednost. Odgovornost
prodavca za postojanje odgovarajuih svojstava dobra koja su osnov njegove kori-
snosti se logiki pretpostavlja za itav period korienja odnosno postojanja dobra,
ali se iz praktinih razloga, a to je injenica da se dobro nakon predaje vie ne nalazi
pod kontrolom proizvoaa, vremenski ograniava. Problem vremenskog horizonta
kojeg imaju i prodavac i kupac u vidu prilikom ugovaranja nije naroito izraen
kod dobara koja su u kratkoronoj upotrebi, poput obinih sredstava za ivot pre-
hranbenih proizvoda i razliitih usluga, na primer ali se sa irenjem asortimana
roba koje ulaze u linu potronju pretpostavka o nebitnom karakteru vremenske
garancije da e dobro imati onu korisnost koju kupac oekuje prilikom zakljuenja
ugovora, pretpostavka o irelevantnosti ivotnog veka dobra mora napustiti.
1 A. Gams, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1960, s. 169.
2 J. K. Galbraith, The Affluent Society, Boston, 1984, vid. naroito glavu XI.
324 Svetislav Taboroi

U savremenom drutvu se dohoci potroaa, koji su objektivni okvir za zaklju-

ivanje potroakih ugovora, samo manjim delom troe na pomenute, ranije do-
minante komponente tekue line potronje. Sve vee uee tzv. trajnih potronih
dobara opreme domainstva, aparata i vozila samo na prvi pogled, kada to po-
smatramo sa strane pravnog saobraaja, moe da se upodobi sa ranijom situacijom.
Potroa kupuje i ova dobra imajui u vidu njihovu upotrebnu vrednost, rukovodei
se nivoom korisnosti koju ona za njega imaju. Mada bi ekonomisti bili zadovoljni
konstatacijom da dobro mora da ima onu korisnost koju proseni potroa nor-
malno oekuje u momentu kada zakljuuje ugovor, jedna potena pravna analiza bi
mogla da skrene panju na injenicu da kupac oekuje da e dobro imati istu takvu
korisnost i dalje, naravno, uz postepeno smanjenje koje proistie iz fizikog raba-
enja. Takvo oekivanje kupca potroaa, na alost, pravo previa upravo zbog
dominacije ekonomske logike koja vlada na savremenom tritu.
Potroa pretpostavlja se da e kupljeni automobil voziti do momenta kada
bude procenio da mu trokovi popravke donose manju korist od one koju donosi
cena potrebna za kupovinu novog auta, da e svoj nametaj kada prestane da mu
odgovara baciti ili ga pretvoriti u dobro koje ima potpuno drugaiju ekonomsku
prirodu, da e njegovi dotrajali aparati koje vie ne popravlja zavriti na deponiji i
biti reciklirani. Jednom reju, predstava o vrsti i korisnosti proizvoda koju je kupac
potroa imao u momentu kupovine ne bi trebalo da se promeni tokom perioda
njegovog iskoriavanja.

II
Ta pretpostavka je u modernoj privredi apsurdna. Za razliku od ranijih peri-
oda, kada je konkurencija poivala na takmienju kroz cene (to je i danas sluaj
u tradicionalnim granama), danas je sutina konkurencije pomerena ka podstica-
nju razvojnog potencijala kompanija. Kada proizvoai u granama u kojima nastaju
trajna potrona dobra ne bi radili na neprestanom unapreivanju tehnologije pu-
tem novih patenata, odnosno proizvoda i negovanju svojih brendova, jednostavno
bi nestali. Sama sutina trita je opredeljena konkurencijom, a tenja da se istisnu
konkurenti putem tehnolokog unapreivanja procesa proizvodnje i proizvoda je
upravo osnovna motorna snaga konkurentske strukture.3
Dok se kod tradicionalnih grana, kod kojih tehnoloki napredak ili pojava no-
vih proizvoda nije svakodnevna, ne moe postaviti pitanje da li ugovor o kupopro-
daji obezbeuje kupca, odnosno potroaa od toga da predmet transakcije izgubi
korisnost za potroaa naknadnom jednostranom aktivnou prodavca na tehno-
lokom razvoju tog proizvoda, kod grana koje proizvode trajna potrona dobra, i
kod kojih je konkurencija putem tehnolokog razvoja dominantna, gotovo redovno
se javlja situacija da oekivana korisnost ili rok korienja koju kupac ima u vidu u
3 Meutim, i monopolista u proizvodnji trajnih dobara susree se sa tehnolokim ogranienjima
koja se u ekonomskoj teoriji svode na intertemporalni problem u proizvodnji ak i kada je re
o segmentiranom tritu iste grupe proizvoda boljeg i slabijeg kvaliteta. W. Chih-yi, S. Wu, In-
tertemporal quality discrimination of a durable good monopolist, Economics Letters, Vol 92/2
(2006), 184.
Dileme oko prava potroaa trajnih potronih dobara 325

momentu zakljuenja ugovora bude ponitena naknadnom aktivnou druge stra-

ne. Praktino to znai da kupac koji kupuje, na primer, automobil, oekuje da e on
zadovoljavati njegove potrebe sve do momenta kada bude fiziki izrabaen toliko
da ne preostaje nita drugo do da bude recikliran. Naravno, to ne znai da treba da
traje do momenta kada se raspadne, nego do momenta kada korisnost od jedinice
novca za kupovinu novog bude vea od jedinice novca za popravku starog.
Problem je, meutim, u tome to tehnoloki razvoj u proizvodnji sloenih teh-
nikih proizvoda ini da se svako dobro koje se u datom momentu iznese na trite
ima krai ivotni vek nego to to kupac oekuje, a proivoa je, pri tome, svestan
te injenice, koja je esto i motiv ulaganja u istraivanja i razvoj.4 Svesna politika
zastarevanja sopstvenih proizvoda koju vodi proizvoa, a koja se u ekonomskoj
teoriji naziva planirano zastarevanje (planned obsolescence)5 je potpuno novi ele-
ment u sferi subjektivnih pretpostavki ugovora. Proizvoaeva tenja da dobro koje
je predmet transakcije to pre zameni drugim modelom ili drugaijim proizvodom
neposredno ugroava interes potroaa da dobro koristi u odreenom periodu. Pri
tome ovde vidimo nekoliko razliitih, pravno relevantih pitanja:
1) da li postoji ravnotea informacija kod ugovornih strana:6 da li prodavac
svesno obmanjuje kupca potroaa u pogledu ivotnog roka dobra, od-
nosno perioda u kojem e ono zadrati korisnost
2) da li proizvoa prodavac svojim kasnijim aktivnostima menja efekat
ugovora, oteavanjem potroau da koristi svoje dobro, i
3) da li isticanjem posebnih svojstava dobra u ponudi ili momentu zakljue-
nja ugovora svesno stvara kod potroaa iluziju da kupuje dobro koje se
razlikuje od ponude konkurenata, te mu tako obezbeuje i dodajnu kori-
snost (na primer, presti).

III
Proizvodi koji izlaze sa trake su sve ee ve u tom momentu zastareli, jer,
takorei na drugom kraju fabrike, poinje proizvodnja novog modela koji treba da
istisne onaj koji upravo izlazi iz fabrikog kruga. Proizvoa, odnosno prodavac to
zna, i svesno preutkuje, stvarajui kod kupca potroaa iluziju da ovaj kupuje
dobro koje e ga sluiti u skladu sa njegovim vremenskim oekivanjima. A budui
da su razvoj i istraivanja poslovna tajna kompanije, nesporno je da ak ni dobro
informisani potroa ne moe da raspolae saznanjima kojima raspolae proizvo-
4 M. Waldman, Planned Obsolescence and R&D Decision, The RAND Journal of Economics 27/3
(1996), 583.
5 Izdvajamo sledee autore: J. Bulow, An Economic Theory of Planned Obsolescence, The Quarter-
ly Journal of Industrial Economics 42/2 (1986), 167.; M. Waldman, A New Perspective of Plan-
ned Obsolescence, The Quarterly Journal of Economics, 1993, 273; I. Park, P. Grout, Competiti-
ve Planned Obsolescence, RAND Journal of Economics 36/2 (2005), 1.
6 O problemu efikasnog otklanjanja informacione asimetrije u transakcijama sa potroaima vid.
npr. W. Whitford, The Functions of Disclosure Regulation in Consumer Transactions, Wisconsin
Law Review 1973, 400.; H. Beales, R. Craswell, S. Salop, The Efficient Regulation of Consumer
Information, Journal of Law and Economics 24/1981, 491.
326 Svetislav Taboroi

a. Jednom reju, potroa u najboljem sluaju optimizuje svoj izbor s obzirom

na kratkoronu ravan, dok proizvoa raspolae informacijama koje pokrivaju iri
vremenski horizont.
Kada bi se novi proizvod ili model zaista bitno razlikovao od tekueg, svaka
sumnja u bona fides proizvoaa bi nestala, jer kupac odreenog dobra kupovinom
dolazi do proizvoda koji zaista moe da traje onoliko koliko on to od njega oekuje,
odnosno koliko to dozvoljavaju tehniki standardi. Ranije proizvedeno dobro ima
svoj ivotni vek potpuno u skladu sa oekivanjima ugovornih partnera koja su imali
u momentu kupovine, a novo, kasnije proizvedeno, samo je supstitut za prethodno.
Supstitut koji je po nekom svom materijalnom obeleju superiorniji, ali ije uvoe-
nje na trite nimalo ne umanjuje fiziku korisnost onog ranijeg. No, to nije tako.
Uprkos unilateralnim aktima prodavaca ili kogentnim normama koje zahtevaju da
proizvoai garantuju da e u odreenom roku (obino je kod tehnikih aparata
sem elektronike rok obezbeenog servisiranja do deset godina) nakon isteka
zakonske garancije proizvoditi ili lagerovati rezervne delove potrebne za redovno
odravanje njihovih proizvoda,7 razliitim indirektnim sredstvima, na primer pro-
menom asortimana roba koje su komplementarne, ine da kupljeno dobro moe
da ostane u upotrebi samo uz poveane napore potroaa. Jednom reju, politika
ubrzanog zastarevanja, koja ima osnov u konkurenciji na savremenom tritu, samo
na prvi pogled daje potroaima dobra sve vee korisnosti8. Naime, potroai su,
uprkos tome to imaju svoje navike, svakodnevno izloeni masovnom uticaju no-
vih informacija o dodajnim, superiornim svojstvima novoproizvedenih dobara iste
upotrebne vrednosti kao to su ona koja ve imaju. Naravno, u skadu sa svojim do-
hocima i drugim mogunostima, oni stoga zamenjuju kupljena dobra u roku koji je
krai od inicijalno zamiljenog. Sa stanovita ekonomske logike, ta situacija je savr-
eno legitimna i u skladu sa principima konkurencije u granama koje imaju dinami-
an tehnoloki razvoj. No, mi ovde postavljamo pitanje da li je ugovor o kupopro-
daji koji zakljuuju dve strane sa nejednakim informacijama u pogledu budunosti
predmeta transakcije zaista potpuno u skladu sa pravilima potenja i savesnosti. Na
prvi pogled jeste, jer proizvoa prodavac zaista isporuuje ugovorenu robu, bez
ikakve obaveze da proizvod dalje ne razvija. No, sa druge strane, u momentu kada
ga ugovara, on ve zna da e uskoro, im lansira isti proizvod sa nekim dodajnim
karakteristikama ili oblikom, tvrditi kako taj novi ima veu korisnost i pri tome
sve initi da u to ubedi potencijalne kupce. U to e poverovati ne samo budui kup-
ci, nego i oni koji su stari model upravo kupili. Budui da je korisnost ne samo
individualnopsiholoka pojava, nego da ima i socijalni, tj, interpersonalni aspekt, u
njihovim oima korisnost dobra opada. Dakle preutkujui injenicu da e uskoro
dobro u ponudi biti zamenjeno drugim, za koje se tvrdi da ima veu korisnost od
prethodnog, prodavac zloupotrebljava informaciju kojom on raspolae. A pretpo-

7 S. Grossman, The Informational Role of Warranties and Private Disclosure about Product Qual-
ity, 24 Journal of Law and Economics br. 24/1981, 461.; H. Beales, R. Craswell, S. Salop, Inter-
vening in Markets on the Basis of Imperfect Information: A Legal and Economic Analysis, Univer-
sity of Pennsylvania Law Review 127/1979, 630.
8 Kaemo naizgled zato to novo dobro ima veu korisnost samo u relativnom smislu. To stoga
to se starom u sutini proizvoakom politikom planskog zastarevanja smanjuje korisnost bre
nego to to kupac eli
Dileme oko prava potroaa trajnih potronih dobara 327

stavljena vea korisnost novog dobra, iako fiziki ne utie na korisnost starog, psi-
holoki utie: u ostalom, korisnost je stvar psihologije, a ne fiziologije. Uticaj pojave
novog dobra sa navodno veom korisnou u svesti potroaa smanjuje korisnost
dobra koje on poseduje, budui da je to dobro sada socijalno manje poeljno. A so-
cijalna poeljnost nekog dobra je takoe element koji je uticao na odluku kupca.
Jo je klasino graansko pravo, a zatim i propisi o zatiti potroaa, gotovo u
potpunosti obezbedilo kupca i potroaa od fizikih nedostataka. Za graansko pra-
vo je to i prirodno, jer je ono nastalo u vreme kada je tehnoloki razvoj kao osnova
konkurencije bio vrlo spor. No, privatnopravna regulacija, ipak, kao svoj iskljuivi
cilj ima zatitu ugovornih strana, a kod ugovora o kupoprodaji je re o kupcu, a ne
potroau.9
U modernom drutvu konkurencija zahteva, i to prividno ide u korist potro-
au, da se plodovi istraivanja i poslovanja, patenti i brendovi, tite i predstavljaju
svojinu odreene kompanije. To je i logino, jer su nastali ulaganjima u istraivanja
i razvoj, finansiranim kao troak poslovanja.10 Uostalom, konkurencija na strani po-
nude je svakako od interesa za zatitu potroaa i predstavlja nezamenljivi deo ireg
korpusa instrumenata zatite potroaa.11 Principi trine konkurencije podrazume-
vaju da svaka kompanija slobodno stie ove oblike industrijske svojine, samostalno
i na pravom dozvoljene naine, i tako se bori da zadri ranije kupce i stekne nove.
Dakle, u svesti potroaa je podatak o tome ko je proizvoa datog dobra bitna
komponenta procesa donoenja njegove odluke. Druga vana komponenta je infor-
macija u tome da je dati proizvod tehnoloki superioran, odnosno da ima svojstva
po kojima se bitno razlikuje bilo od ranijih, bilo od konkurentskih. ak i onda kada
se radi samo o izmenama u modelu, koje uopte ne utiu na ivotni vek ili korisnost
dobra, konkurentska borba meu kompanijama dovodi do toga da se potroaima
stvara privid da je novi model bezuslovno savreniji. Moglo bi se bez sumnje zaklju-
iti da se u granama u kojima se konkurencija odvija putem tehnolokog razvoja, a
ne cenama, potroaima upuuje poruka koja je samo delimino tana: svaki novi
proizvod ili model je bolji od prethodnog, i zato poeljniji.
Istiui ovu injenicu uopte ne ulazimo u pitanje da li je novolansirano dobro
zaista korisnije za potroae: u skladu sa optim pretpostavkama liberalizma, ostaje
na njima da se o tome dobro obaveste i da snose rizik. Ovde ukazujemo samo na to
da ugovor o kupoprodaji trajnih potronih dobara kod kojih postoji izraena tehno-
loka dinamika nije savren, jer se zakljuuje pod uslovima koje bismo, po analogiji,
mogli da uporedimo sa korienjem unutranjih informacija. Verujemo, stoga, da bi
jedna druga vrsta ugovora, koja bi uvaavala ronost korisnosti dobra i injenicu da
ona zavisi od delovanja samo jedne od ugovornih strana, bila adekvatnija od klasi-
nog kupoprodajnog. Time ne dovodimo ni u kakvu sumnju to da je kod dobara kod
9 A. Ogus, Regulation: Legal Form and Economic Theory, Oxford University Press, Oxford 1994,
26.
10 A. Fishman, R. Rob, Product Innovation by a Durable-Good Monopoly, The RAND Journal of
Economics 31/2(2000), 237.
11 N. Averi, R. Lande, Consumer Sovereignty: A Unified Theory of Antitrust and Consumer Protec-
tion Law, Antitrust Law Journal 65/1997, 713.; T. Leary: Competition Law and Consumer Law:
Two Wings of the Same House Antitrust Law Journal 72/2005, 1147.
328 Svetislav Taboroi

kojih je vremenski horizont upotrebe kratak, dakle onih koja potpuno gube svoja
fizika svojstva jednokratnom ili kratkoronom upotrebom, takav ugovor pravno
perfektan. Moglo bi se ak rei da, po naem miljenju, u veini sluajeva na triti-
ma na kojima postoji slobodna (neograniena) konkurencija klasini kupoprodajni
ugovor odgovara (jer postoji direktna veza izmeu oekivane korisnosti i cene), ali
da ga na tritima ograniene konkurencije moda valja modifikovati kako bi se
njegova kauza na strani kupca potroaa ouvala tokom itavog roka upotrebe, tj.
do fizikog obezvreivanja.

IV
Da bi dokazali superiornost novolansiranih proizvoda, proizvoai su esto
primorani da ih prate akcesornim dobrima ili uslugama.12 Na primer, pojava no-
vog aparata za reprodukciju zvuka zahteva i nove nosioce zapisa, novog aparata za
domainstvo novih komplementarnih dobara poput hemikalija, goriva i baterija ili
potronih delova. No, ta ista dobra, ali drugaijih karakteristika, zahtevala su i ra-
nije proizvoena dobra. Kompanije koje su ih ranije iznosile na trite sada, prili-
kom pojave anse da na komponentama za novo dobro ostvare vei profit, u sutini
prate one kompanije koje su vodee, koje lansiraju odgovarajue trajno potrono
dobro. Hteli to ili ne, ponuda komplementarnih dobara za staro dobro se smanjuje
nakon pojave novog. Ne zbog toga to je to svesna politika oteivanja kupaca, ve
prosto zbog konkurencije: onaj ko prati novi asortiman ima vee anse za poslovni
uspeh od onog koji tvrdoglavo ostaje na segmentu trita koji se smanjuje. Posledi-
ca je da potroai koji poseduju ranije proizvedena dobra, uprkos njihovoj fizikoj
ispravnosti, sve tee mogu da ih koriste, jer su komplementarna dobra ili retka, ili
ih nude samo marginalne kompanije. Stoga nesumnjivo opada i njihova korisnost,
ali ovog puta ne zbog toga to je zamenjen osnovni proizvod savremenijim, nego to
je promenjen trini ambijent kojeg je upotreba starog proizvoda pretpostavljala i
od kojeg je zavisila, u krajnjoj liniji, i njegova korisnost za kupca potroaa. Takvo
dobro zastareva ne samo moralno (ve postoje konkurentna dobra koja imaju veu
korisnost) nego i fiziki, jer komplementarna dobra supstituti obino vode i njego-
vom brem fizikom rabaenju.13
Posebno je karakteristian sluaj odnosa softvera i hardvera kod raunara. Po-
java novog programa (a poznato je da mnogi od njih uopte nisu superiorni u od-
nosu na ranije postojee), po pravilu zahteva hardver veeg kapaciteta i brzine. To
znai da ranije proizvedeni aparati nisu pogodni za korienje novih programa, te se
stoga zamenjuju adekvatnim. Ne retko se deava da na njima stari programi ne rade,
ili rade samo uz poveane trokove. Potroa stoga, esto samo zbog potrebe da
12 M. Chun-Hui, Tying, Compatibility and Planned Obsolescence, The Journal of Industrial Eco-
nomics 58/3 (2010), 579.
13 No, istiemo injenicu da nisu samo tehniki proizvodi oni koji su podloni planiranoj zastare-
losti. Revidiranje literature je takoe primer: empirijske studije ukazuju da onda kada izdava
utvrdi da se poveao promet polovnih knjiga pristupa se izmenama i dopunama izdanja, koja se
obino neznatno razlikuju. Vid. T. Iizuka, An Empirical Analysis of Planned Obsolescence, SSRN
Paper, 2006.
Dileme oko prava potroaa trajnih potronih dobara 329

minimalno povea korisnost svoje opreme, naknadno shvata da mu novi aparat, da

bi mogao da obavlja iste poslove, sada zahteva nove izdatke. To praktino znai da
uvoenjem nove generacije raunara aparati iz stare, fiziki potpuno ispravni, vie
nemaju nikakvu korisnost za kupca, jer je on primoran da koristi nove programe
koje ovi ne podravaju. Sa druge strane, on je esto obmanut i u pogledu korisnosti
novog aparata, jer se njegova oekivanja (da e imati manje trokove tehnolokog
prelaza) izneveravaju.14

V
Retko se koji potroa rukovodi prilikom kupovine dobara svakodnevne li-
ne potronje drugim razlozima sem oekivanom fizikom korisnou (i naravno,
cenom). Nikakvi statusni efekti, nikakve socijalne implikacije nema injenica da li
pijete mleko jedne ili druge mlekare ili jedete hleb iz jedne ili druge pekare. Socijal-
na diferencijacija kroz status steen po tom osnovu nije, dodue, nepoznata, ali su
njene ekonomske posledice minorne. One se najpre javljaju kod predmeta odevanja,
kao promene u modi. Od modnih hirova potroa nema nikakvih mogunosti da se
odbrani: ta je lepo u odreenom momentu, a ta nije, to je rezultat interpersonal-
nog saobraaja, dakle pojava kod koje se ne moe uoiti bilo ija individualna akcija
koja bi imala presudan znaaj. U smislu ekonomske nauke, kod mode se teko moe
govoriti o zloupotrebi bilo informacija, bilo dominantnog poloaja.
No, kod trajnih potronih dobara to nije tako. Konkurencija, koja neprestano
stvara nove proizvode, zahteva da novi proizvod bude poeljniji od starog, ak i
onda kada je njegova korisnost u smislu potrebe koju zadovoljava ista. itava mar-
ketinka industrija je posveena upravo tom cilju: da stvori predstavu o socijalnoj
superiornosti posednika novih dobara,15 a implicitno ak, to je moralno vrlo pro-
blematino, o inferiornosti onih koji navodno ne prate tehnoloki razvoj. Odreene
socijalne grupe, poput onih sa niskim dohocima i mladih, posebno su osetljive na
takav uticaj, i podsvesno tee da imitacijom strukture potronje grupe koja ima, po
njihovom miljenju, poeljniji drutveni status, isti takav dostignu.
Trajna potrona dobra esto imaju ovu specifinu korisnost: osim to treba da
zadovolje odgovarajuu stvarnu ivotnu potrebu, ona esto predstavljaju i statusni
simbol: ljudi se diferenciraju prema onome ta kupuju i troe.16 To, takoe nije spor-
no i takvu pojavu sreemo u svim drutvima, odnosno u gotovo svim situacijama
koje nastaju na osnovu privrednog odnosa. Posedovanje nekih reih dobara, unutar
iste vrste, stvara kod onih koji ih nemaju dodajni efekat (inferiornosti), a vlasnicima
obezbeuju presti. Stoga e proizvoai dobara iste vrste koja nemaju prestinu
komponentu unapreivati svoje proizvode kako bi eliminisali taj psiholoki jaz koji
deli njihove proizvode ili brendove od onih prvih. To je, bez sumnje, pozitivna stra-
na konkurencije.
14 Ovo vai i za upotrebu softvera u pogledu digitalnih proizvoda, poput muzike na CD. T. Rayna,
The Economics of Digital Goods: Selling vs. Renting Music Online, DIME Working Papers on Intel-
lectual Property Rights, Working Paper, May 2006, s. 19.
15 I. Ramsay, Advertising, Culture and Law, Sweet and Maxwell, London 1996, glave 24.
16 J. K. Galbraith, navedeno delo, s. 129.
330 Svetislav Taboroi

Problem nastaje, meutim, u tome to se danas, umesto klasine dihotomije

prestinog i standardnog dobra, i implikacija po konkurentsku borbu koju ta podela
donosi, diferencijacija sve ee vri na takav nain da proizvoai proizvodima koji
su ranije stvoreni (ak i od strane istih kompanija) onemoguuju da zavre onaj
ivotni vek. Kada bi se na tritu nalazili samo kupci kojima su se stara dobra istro-
ila, ili oni koji ih stiu prvi put, tranja bi bila relativno mala. Zato valja tranju po-
veati i u nju ukljuiti i one potroae koji imaju staro, ali jo funkcionalno dobro.
To se postie agresivnim marketingom koji potroaima logikom argumentuma a
contrario usauje svest da njihovo dobro vie nije adekvatno novopostavljenom so-
cijalnom standardu. Tako potroa sam donosi odluku da svoje dobro koristi krae,
odnosno skrati period koji je imao u vidu u momentu kupovine, ili koji prirodno
moe da oekuje na osnovu fizikih svojstava proizvoda i ranijeg iskustva.
Mnoga od ovih dobara, naime, imaju mnogo krai vek nego to bi fizika svoj-
stva proizvoda to dozvoljavala: televizijski signali namenjeni novim genaracijama
aparata se ne mogu pratiti starim televizorima, gorivo za automobile proizvedene
pre desetak godina se vie ne nalazi na pumpama... U svim ovakvim sluajevima
se zaista moe uoiti da je efekat koji nastaje upotrebom novog dobra takav da on
potroau obezbeuje veu korisnost: vei kapacitet, kvalitetniju sliku, manju po-
tronju energenta i smanjene eksternih trokova.
Ali ta se deava ako novi proizvod ne daje realno nikakvo poveanje korisno-
sti potroau, ili je ono beznaajno? Stvarni tehnoloki skokovi nisu svakodnevna
pojava, a inkrementalna poboljanja proizvoda su nedovoljna da kod kupaca stvore
predstavu ni o viem nivou kvaliteta zadovoljavanja potrebe, ni o statusnom efektu.
U tom sluaju imamo u sutini pravom zatiene prevarne aktivnosti proizvoa-
a koji svesno prikrivaju injenicu da njihovi proizvodi moralno zastarevaju daleko
bre nego to bi to odgovaralo fizikim svojstvima na osnovu prosene upotrebe.
Ne mogu se, ipak, svi potroai optuiti da tee prestinoj potronji. Na kraju
krajeva, ako im je to cilj, neka sami i snose rizik sopstvenih odluka. No i sasvim
racionalni potroai ne mogu da iz svojih ekonomskih odluka apstrahuju socijalne
vrednosti ili ak ideoloke sadraje. Prirodno je to se obrazac potronje bogatijih
slojeva (dakle onaj u kojem postoji prestini element) reprodukuje kod onih slojeva
koji su u raspodeli dohotka manje privilegovani. Kao rezultat stoga imamo situaciju
u kojoj se posebna, prosenom potroau gotovo nepotrebna svojstva proizvoda,
logikom irenja asortimana koji je ranije imao prestini karakter, ire na sve potro-
ake skupine.
Sutinu problema vidimo u tome to se svesnim aktivnostima kompanija, koje
su potpuno legitimne sa stanovita konkurentske borbe, prelazi granica onog nivoa
sadraja koji se odnosi na sam proizvod, i u poruku ukljuuju vrednosni stavovi koji
nemaju nikakve veze sa fizikim svojstvima dobra. Eksplicitno se u porukama koji-
ma se prate novi proizvodi nalaze elementi koji se uklapaju u neki vrednosni sistem,
ili doprinose stvaranju novog. Ta socijalna estetika novog dobra, koja stvara privid
eksternog efekta u smislu dodajne korisnosti koje novo dobro ima i zbog ega je su-
periorno nad starim, u smislu ugovornog prava, predstavlja jo jedno manipulisanje
sveu ugovornih partnera. Bez obzira na injenicu to je to ekonomski legitimno,
Dileme oko prava potroaa trajnih potronih dobara 331

pa ak i pravno (u smislu propisa o javnom oglaavanju) legalno, ne moemo se

oteti utisku da se, ipak, u temeljima ugovornog prava koji su olieni u slobodama
transaktora, kod ovakvih ponuda nalazi nekakva pukotina.

VI
Pravo se u razliitim pravcima trudi da obezbedi zatitu ekonomskih interesa
kupca: poev od obinih ugovornih garancija, preko zakonskih, propisa o ivotnom
veku proizvoda, o optoj bezbednosti proizvoda, uvanju i pakovanju i mnogobroj-
nim drugim normama tei se da potroa u momentu kada kupuje proizvod dobi-
je onakav kakav on oekuje. I pravni sistem u celini danas svugde u drutvima sa
modernom trinom privredom to i omoguuje, kombinacijom privatnopravnih i
javnopravnih normi. Problem je, meutim, u tome to itav model pretpostavlja da
kupac potroa pouzdano poznaje svoj interes, te da odluuje da kupi ono to je
zaista u skladu sa njegovim interesom. Njegovo odluivanje je pri tome zasnovano
na poznavanju trenutnog stanja na tritu, sopstvenih potreba i, eventualno, isku-
stava. U meri u kojoj je prilikom kupovine novog dobra prisutniji element prestia
koji se stie njegovim posedovanjem, u odnosu na onaj cilj koji opredeljujemo kao
klasina upotreba dobra, rizik od prebrzog moralnog zastarevanja je vei.
I sada dolazimo do centralnog pitanja: da li unapreivanja proizvoda, novi pa-
tenti i modeli, zaista doprinose viem nivou zadovoljavanja potreba potroaa, ili su
rezultat vetakog stvaranja svesti o potrebama? A izazivanje neautentinih potreba
proizvodi kod onoga ko ih ima i pogrene procene o korisnosti dobara kojima se
one zadovoljavaju.
Moderna trina privreda je nezamisliva bez tehnolokih osnova konkurencije.
Nikome ne pada na pamet da zaista ospori strategiju ubrzanog zastarevanja, od-
nosno natproseno opadajue korisnosti kod mnogih trajnih potronih dobara, jer
je takva poslovna politika kompanija komplementarna sa socijalnim ekonomskim
ciljevima stabilnou, zapoljavanjem, ivotnim standardom stanovnitva. Eksce-
sne manifestacije mogu da budu predmet posebnog javnopravnog mehanizma za-
tite interesa kupaca potroaa, i itav korpus savremenog prava zatite potroaa
tome slui. No, pitanja na koja ovde ukazujemo ne mogu da budu efikasno reena
propisom, jer se odnose na stanja individualne svesti potroaa koja prethode inu
kupoprodaje ili ona sa kojima je on suoen nakon zakljuenja ugovora. U sutini,
nae centralno pitanje jeste da li je kupoprodajni ugovor, u kojem strane nemaju ni-
kakve uzajamne obaveze nakon ispunjavanja ugovornih uslova, optimalan za neto
to se danas pretvara u proces: da li je statika koju kupoprodajni ugovor proizvodi
u skladu sa kontinuitetom stalnog menjanja svesti o korisnosti dobara, koju jedno-
strano proizvode prodavci? Ako ovo drugo moemo da shvatimo kao kontinuirani
tok, onda bi valjalo istraiti da li neki drugi ugovorni odnos moe adekvatnije da
pomiri takve zahteve.
Bez pretenzija da ponudimo reenje, ukazaemo samo na varijantu klasinog
ugovora kojom bi se prodavac obavezao kupcu tako to bi mu, uz garancije za fi-
ziku ispravnost, bezbednost i druge, danas uobiajene obaveze, garantovao i neza-
332 Svetislav Taboroi

starivost. Prirodno, nezastarivost nije mogua kada je u pitanju fiziki opredeljeno,

individualno dobro, ali kada bi dobro bilo generiki opredeljeno, ne bi se mogla
iskljuiti mogunost zamenjivanja konkretnog dobra drugom jedinicom odnosno
drugim jedinicama sukcesivno. Dakle, kada bi se ugovor o kupoprodaji nekih vrsta
trajnih potronih dobara pretvorio u kontinuirani odnos, poput ugovora o trajnom
pruanju usluga, kompanija bi mogla da posluje mnogo stabilnije, jer bi sopstvenu
tehnoloku dinamiku prilagoavala svim trinim uesnicima i stakeholderima, a
ne samo konkurentskim firmama, kao danas. Pri tome, nemamo u vidu radikalnu
izmenu ugovora o kupoprodaji nekakvim ugovorom o lizingu. Prvenstveno kada
je re o stanovanju, trajnim potronim dobrima i automobilima, za koja potroai
obino i vezuju ovu prestinu dimenziju, samo se prividno radi o apsolutnoj trajno-
sti svojinskih ovlaenja na datoj stvari. ivotni vek proizvoda je realni okvir posto-
janja svojine. Ovde se radi o dobrima kod kojih jedna od dve komponente korisnosti
nestaje neumitno i nezavisno od reima potronje, u drutvenom procesu u kojem
se ne moe istai osporavanje bilo kojim svojinskim ovlaenjem. Vlasnik dobra
nema nikakvo svojinsko ovlaenje kojim bi uticao na budue proizvode kompanije
sa kojom je zakljuio ugovor o kupovini potronog dobra.
U prilog mogunosti da se klasini ugovor o kupoprodaji koji se smatra izvre-
nim predajom opredeljenog dobra kupcu potroau (uz ugovorne i zakonske oba-
veze koje mogu da postoje i nakon predaje) bude zamenjen specifinim ugovorom
koji podrazumeva neto poput prava vremenski neogranienog korienja dobara
date kompanije koja imaju odreenu svrhu, govori i sistem zatite brendova. Bren-
dovi, naime, nisu samo formalno obeleje koje treba da ukae na kvalitet, nego i
sredstvo specifinog vezivanja potroaa za kompaniju, razvijanjem uzajamnog po-
verenja. Koncept drutvene odgovornosti kompanija i ideja brendova nisu protivu-
reni. Naprotiv. Vernost potroaa brendu omoguuje i jednoj i drugoj strani vie
slobode uz manje rizika. To nije ideja koja nema i istorijsku verifikaciju, jer su pro-
grami nagradjivanja potroaa za vernost kompanijama, programi zamene strarih
proizvoda neke kompanije za nove i slini poslovni poduhvati, ve poznati. Slinu
praksu su razvijale i tzv. rental houses, koje bi se obavezivale da e svojim komiten-
tima uvek stavljati na raspolaganje najnovije proizvode, odnosno ranije dostavljene
zamenjivati novima, kako se budu pojavljivali.
Ideja koja nam se ini loginom bi mogla da se opredeli kroz novo shvatanje
predmeta kupoprodajog ugovora. Danas, svi smatramo da je to opredeljena stvar.
Predmet definisan fizikim obelejima, ali, isto tako, i istorijski definisan nivoom
tehnologije. Kada bi, umesto stvari, sama funkcija stvari bila predmet ugovora (shva-
ena u napred izloenom dualnom shvatanju), politika tehnolokog obezvredjivanja
potroakih dobara koju vode kompanije bi bila manje haotina. Moe se primetiti
da bi to bitno snizilo konkurentske napore za pridobijanje novih potroaa, odno-
sno poveanje pokrivenosti trita, te da bi stoga moda usporilo tehnoloki razvoj,
ali se sa mnogo osnova moe postaviti pitanje da li je svaki tehnoloki razvoj kod
predmeta potronje zaista i napredak. U svakom sluaju, na tritu bi bili elimini-
sani oni ugovori koji su zakljueni uz mane volje kakve pravo u ovom momentu ne
sankcionie. A istraivako razvojna funkcija u kompanijama bi bila osloboena
one dnevne presije koja esto dovodi do optimizacije kratkoronog interesa na ra-
un dugoronih.
Dileme oko prava potroaa trajnih potronih dobara 333

Ono to imamo u vidu je mogunost nastanka novih potroakih ugovora koji

bi pravno mogli da se odrede kao kombinacija vie klasinih pravnih poslova. Zato
bi, u ostalom, za potroaa bila neprihvatljiva ponuda za zakljuenje ugovora koja bi
mu obezbedjivala nesmetano i potpuno slobodno korienje odredjenog dobra kroz
ugovoreni vremenski period, pri emu bi prodavac imao obavezu da dobro servisira
i eventualno zamenjuje modernijim? Prodavac samo iri svoju obavezu i na zatitu
od moralnog rabaenja, kao to ve ima obavezu da servisira njegovo funkcionisa-
nje. Svojina danas, i onako, ima daleko ui sadraj nego u Rimu. I pitanje je da li je
ba trajnost svojine na odredjenom predmetu zaista ono to potroa iskreno eli, ili
je na to prinudjen samo zbog nepostojanja alternative. Od prilike, imali bismo situ-
aciju kakva postoji ve danas kod davalaca pojedinih usluga od opteg ekonomskog
interesa ili u oblasti telekomunikacija: pretplatniki odnos podrazumeva obavezu
davaoca da sva unapreenja primeni na sve korisnike. Drutvo XXI veka je postin-
dustrijsko. A u postindustrijskom drutvu je temeljni privredni odnos onaj vezan za
uslugu, ne proizvod.
Takva vrsta ugovora bi stvarala kompanijama stabilno i pouzdano trite, omo-
guavala bi im bolju kontrolu nad inovativnim procesom, stabilne izvore prihoda,
a istovremeno kod potroaa poveala ukupnu korisnost uz smanjenje znaaja pre-
stine komponente. Postojanje konkurencije medju firmama ne bi nikako bilo do-
vedeno u pitanje. To bi istovremeno dovelo i do promene svesti potroaa, iji bi
ekonomski interesi bili takvim aranmanom zatieni, a informisanost poveana,
budui da bi svoju odluku zasnivao samo na poznavanju elemenata fizike kori-
snosti. Time bi se iz seta determinanti ove odluke eliminisali mnogobrojni elementi
iracionalnog. Ovim prilogom smo daleko od toga da predlaemo radikalnu izmenu
ugovora o kupoprodaji svih potroakih dobara. Ali je izvesno da se zalaemo da se
na trajna potrona dobra, koja se i inae kupuju na kredit (to znai da kupac ve
danas i nije ekonomski vlasnik dobra ve ima uslovnu svojinu do momenta ispla-
te kredita!) gleda drugaije i u najrazliitijim varijetetima kupoprodaje koje danas
sreemo ne gleda kao na proirenje ili modernizaciju klasinog pravnog posla, nego
kao na proces stvaranja novog (potroakog ugovora), primerenog socijalnim, tehn-
lokim i organizacionim uslovima postindustrijskog sveta.

Svetislav Taboroi
Faculty of Law, University of Belgrade

DILEMMAS ABOUT CONSUMER RIGHTS

TO DURABLE GOODS
SUMMARY
A commercial contract is concluded by two parties, but some of its outcomes
infringe the interests of third ones, those who are not contractual subjects in any
way. If those effects are onerous to their interests, they are called negative external
effects. In this paper, we tried to investigate wheather technological development
334 Svetislav Taboroi

in companies producing consumer durables could be considered as a circumstance

with negative external effects for consumers who have bought previously produced
goods of the same kind. Whenever the producer sells a new commodity, which dif-
fers from the old one, the level of utility which the consumer had in mind when
contract was made is reduced at the rate exceeding the rate of its phisical deplation.
The effect of competition between companies through the development of durables,
which was supposed to be in favour of consumers, produces consumer surplus to
new buyers only, but those who already own the product (older model or version)
are faced with the loss in its consumer value (utility) which may be greater than the
surpluse. At least, this may be true due to the difference in number between current
contracts and all old ones, refering to goods which still are not phisicaly destroyed
and therfore appropriate for the purpuse.
Property aquired by buyers who intend to use the commodity (not to resell) is,
inevitabely, the presumption for consumption. The Roman concept of property in-
cludes and covers the total power which lasts up to the moment when the goods
looses its utility for the owner. Sale contarct (emptio-venditio) is a contract which
has to ensure permanent usage, up to the moment of economic death of the specified
commodity. Then, it can be derelicted, or recycled. The expected lifespan is the same
as the period of their utility for the consumer, who calculate it on the basis of the rate
of phisical deplation and previous personal experiance. Acts committed later by the
producers (upgrading the goods) create the situation in which previous buyers have to
reconsider their situation, regarding the lifespan of old goods. They are useful (posess
utility for their owners) in a period shorter then the buyers originaly planned, due to
moral obsolescense unilaterally produced by other contractual partner.
Competition through R & D is inevitable and has a lot of positive micro (profit)
and macroeconomic (employment, standard of living..) effects.
There are three points that deserve our attention: first, the fact that the pro-
ducer sells something which is obsolete even in the moment of the sale (there is
already a new product of the kind prepared in the other corner of its facilities, alike
a misuse of insider information), second, that complementary articles, such as fuel,
recording media etc. become more and more scarce after the introduction of the
new main product, and third, durables have explicite prestigeous effects (conspicu-
ous consumption) which are unilaterally anihiliated by on contractual party.
Our point is that the principles of the classical law embodied in sale contract,
including the symetry of power and information between partners, do not hold any
more in modern market. Therefore, we pledge for modification of the sale contract
in which the seller should extend its warranty so that it covers technological obso-
lescense. This is possible if the object of contract were defined not as certain phisi-
cal matter, but according to its consumer purpose, according to the need that has
to be saturated. The emergance of such contracts may improve the market practice
and competition, introduce more stable and socially regulated companies R & D
policy, eliminate a lot of the conspicuos consumption, and, as the result, increase
the level of macroeconomic stability.
Key words: consumer rights, consumer durables, sale contract, consumer contract.
STANJE KRIMINALITETA U SRBIJI I PRAVNA SREDSTVA REAGOVANJA
IV DEO

Biblioteka
CRIMEN
16

Priredio
prof. dr ore Ignjatovi

Izdava
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
u saradnji sa Kriminolokom sekcijom
Srpskog udruenja za krivinopravnu teoriju i praksu

Za izdavaa
prof. dr Mirko Vasiljevi, dekan

Dizajn korica
ore Ignjatovi

Tehnika priprema
Natalija Luki
Ivana Markovi

Grafiko ureenje
Dosije studio

Tira
100

ISBN 978-86-7630-265-9

tampa
Dosije studio, Beograd
CIP
,
343.97(497.11)(082)
343.2/.7(497.11)(082)
STANJE kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja. Deo 4 = Crime
in Serbia and Legal Means of Reaction. Part 4 / priredio, editor ore Ignjatovi.
Beograd : Pravni fakultet Univerziteta, 2010 (Beograd : Dosije studio). 334 str. :
tabele ; 24 cm. (Biblioteka Crimen / Pravni fakultet, Beograd ; 16)
Tira 100. Str. 78: Predgovor / urednik. Napomene i bibliografske reference uz
tekst. Bibliografija uz veinu radova. Summaries.
ISBN 978-86-7630-265-9
1. . . .
2. , [] [ ]
a)
b)
COBISS.SR-ID 179089420