( ) (.

), (.
), 1922,
, 1991. .
,
.
,
, .

[]
1922.
, , ,
.
,
, 1928.
,

1920- .

1924.
, ,
1920-.
1928. .

;
( ).
;
. ,
,
( 14,5 ), .
1930-, (
); (
1 ), ( 9,5 )
( ). , ,
.
Briselski sporazum, potpisan 17. marta 1948. godine od strane Belgije, Luksemburga, Ujedinjenog
Kraljevstva, Francuske i Holandije, smatra se preteom Sjevernoatlantskog sporazuma. Sporazum
i sovjetska blokada Berlina dovele su do stvaranja odbrambene organizacije Zapadnoevropske
unije u septembru 1948. godine.[11] Meutim, uee Sjedinjenih Drava je bilo neophodno kako bi se
suprostvale vojnoj moi Sovjetskog Saveza i sprijeili oivljenje nacionalistikog militarizma, tako da
su pregovori o novom vojnom savezu gotovo odmah rezultirali Sjevernoatlantskim sporazumom, koji
je potpisan u Vaingtonu 4. aprila 1949. godine. Sporazum je ukljuivao pet drava Briselskog
sporazuma, Sjedinjene Drave, Kanadu, Portugaliju, Italiju, Norveku, Dansku i Island.[12] Prvi
Generalni sekretar NATO-a, Hastings Ismej, izjavio je iste godine da je cilj organizacije bio da
zadri Ruse napolju, Amerikance unutra, a Nijemce sputane.[13] Organizacije nije imala punu
podrku stanovnitva drava lanica, a neki Islanani su uestvovali u nemirima protiv organizacije
1949. Stvaranje NATO-a moe se posmatrati kao primarna institucionalna posljedica
ideje atlantizma, koja naglaava znaaj prekoatlantske saradnje.[14]
lanovi su se sloili da bi oruani napad na bilo koga od njih u Evropi ili Sjevernoj Americi bio
smatran napadom na sve njih. Shodno tome, oni su se sloili da, ukoliko bi dolo do oruanog
napada, svaki od njih, u ostvarivanju prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu, treba pomoi
napadnutog lana, preduzimajui mjere koje smatra potrebnim, ukljuujui upotrebu oruane sile, da
se obnovi i odri bezbjednost sjevernoatlantskog podruja. Taj sporazum ne zahtjeva od lanova da
odgovore vojnom akcijom protiv agresora. Iako su duni da odgovore, oni imaju slobodu da izabere
nain na koji e to da urade. U etvrtom lanu Briselskog sporazuma, za razliku od
Sjevernoatlantskog sporazuma, jasno se kae da e odgovor biti vojne prirode. Ipak se pretpostavlja
e lanice organizacije pruiti vojnu pomo napadnutom lanu. U sporazumu je kasnije pojanjeno
da ukljuuje i teritorije lana sva plovila, snage i avione iznad Sjevernoj povratnika, ukljuujui i
neke prekomorske departmane Francuske.[15]
Stvaranje NATO-a dovelo je do odreene standardizacije saveznike vojne terminologije, procedura
i tehnologija, to je u veini sluajeva znailo da evropske zemlje usvajaju praksu Sjedinjenih
Drava. Otprilike 1300 sporazuma o standardizaciji kodifikuje mnogo zajednikih praksi koje je
NATO postigao. Stoga, 7,62 51 mm NATO je puana municija koja je pedesetih godina 20. vijeka
uvedena kao standardna municija u mnogim zemljama NATO-a. FN FAL fabrike Herstal, koji koristi
7,62 51 mm municiju, u upotrebi je u 75 zemalja, ukljuujui i one koje nisu lanice organizacije.
Signali za navoenje aviona su takoe standarizovani, tako da NATO avioni mogu da se prizemlje u
bilo kojoj NATO bazi.
Organizacija Sjevernoatlantskog sporazuma (engl. North Atlantic Treaty
Organization, franc. Organisation du trait de l'Atlantique nord) ili verz.
skr. NATO (engl. NATO, franc. OTAN), poznata i kao Sjevernoatlantski savez (engl. North Atlantic
Alliance), meunarodni je vojni savez zasnovan na Sjevernoatlantskom sporazumu koji je potpisan
4. aprila 1949. godine. Organizacija predstavlja sistem kolektivne odbrane pri emu lanovi
organizacije pristaju na meusobnu odbranu od napada spoljnog elementa. Sjedite NATO-a se
nalazi u Briselu, gdje se takoe nalazi i Vrhovni komandant Saveznikih snaga. Organizacija ima 28
lanova, a najnoviji lanovi Albanija i Hrvatska organizaciji su se prudruili u aprilu 2009. Pored
lanova organizacije u radu uestvuju 22 zemlje lanovi Partnerstva za mir, sa jo 15 zemalja
ukljuenih u institucionalni sistem dijaloga. Zajedniki vojni trokovi svi drava lanova NATO-a ine
oko 70 % svjetskih trokova.[


, ,
,
.
14. 1955. , - ( 1949).

. ,
,
, 1991.
1991. .

( 1962. ,
1968.)


( 1956; 1990.)



.

.

.
( 1956..) ( , 1968). , ,

.
1961. -
,
1968. .
, 24. ,
3. 1990. (,

16.pitanje
Maarska revolucija ili Maarski ustanak 1956. godine (maarski: 1956-os forradalom ili felkels)
je bio ustanakmaarskog stanovnitva protiv komunistikog reima tadanje NR Maarske i
njenih sovjetskih pokrovitelja, koji je trajala u periodu od 23 oktobra do 10 novembra. Zapoeo je kao
studentska demonstracija pred zgradom parlamenta u Budimpeti na kojemu su se traile
ekonomske i politike reforme; pokuaj komunistikih vlasti da ih silom ugue je izazvao burnu i
jednako nasilno kontra-reakciju kada su na stranu demonstranata masovno poele prelaziti
pripadnici, pa i cele jedinice maarske vojske, a to je do 28. oktobra dovelo do praktinog kolapsa
komunistike vlade, koju je zamenila privremena vlada na elu sa Imreom Naem koji je
proglasio neutralnost Maarske i izlazak iz Varavskog pakta. Ona, meutim, nije u bila u stanju
organizirati i efikasnu odbranu kada je 4. novembra dolo do sovjetske vojne intervencije, te je otpor
ustanika do 10. novembra slomljen. Sovjeti su instalirali novu prosovjetsku vladu na elu
sa Janoem Kadarom. U ustanku je poginulo nekoliko hiljada Maara (civila i ustanika), te nekoliko
stotina sovjetskih vojnika; nekoliko desetaka hiljada Maara je zatvoreno, a preko 200.000 je izbeglo
preko granice.
Maarska revolucija je predstavljala najozbiljniji udarac tadanjoj sovjetskoj hegemoniji u Evropi,
najspektakularniji pokuaj da se promeni politiki poredak hlanoratovske Evrope kao i najvei
oruani sukob na teritoriji Evrope u drugoj polovini 20. veka sve do raspada Jugoslavije 1990-ih.
Iako su Sovjeti uspeli sauvati kontrolu nad Maarskom, dogaaji iz 1956. su imali znaajne
posledice za krajnji ishod hladnog rata, pre svega zato to je sovjetski reim u oima svetske
javnosti predstavljen kao agresor te je izgubio potporu, ak i meu zapadnim marksistima.
31. oktobra 1956. godine, za vreme Maarske revolucije, Izrael, Velika Britanija i Francuska napali
Egipat zbog nacionalizacije Sueckog kanala. NATO je bio paralizovan zbog rata u Egiptu: SAD su
otvoreno osudile intervenciju i nisu zbog Maarske bile spremne da rizikuju izbijanje treeg svetskog
rata[5].
Tito i sovjetski lider Hruov su se tajno sreli na Brionima, 2. novembra 1956. Nakon diskusije koja
je potrajala celu no, jugoslovenski dravni vrh se sloio sa sovjetskom intervencijom u Maarskoj.
Prema jednoj od teorija, kljuni faktor u ovoj Titovoj odluci bio je strah da se dogaaji u Maarskoj u
nekoj formi ne prenesu u Jugoslaviju[5].
U spomen na revoluciju 23. oktobra se danas u Maarskoj slavi dravni praznik.

, 1956. (
; - ,
), 1956.
, ,

. ,

.
, , 29.
1956.
, - .
, .
, 30.

.
.
5.
,
.
- ,
,
.
,
,
. ,
.
22. 1956. ,
1957.

KRIZA U CEHOSLOVACKOJ 1968

(. Prask jaro, . Prask jar)

5. 1968, 21.
( )

( ). 1948.
.
, 1948.
( ).
.
:
1)
,

. ( )
.
2)
.
1948.
.

.

. ,

, 1956.
, . ,

.

.
, ,
,
.
.

[]

, , ,
, ,
.
.

. .

[]
:
20. 21. 1968,
. 5 7
. 200.000 600.000 .
,
-.
1989. . 100
. .
, .

[]


. , ,
, ,
, .
,
(
).
,
; ,
, ,
.
( 70.000,
300.000 [1]), .
.


.
,
.
JI
.