Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Bodrijar PDF

    Uploaded by

    Katarina Jecmenica
    4 views81 pages

    Original Title

    Bodrijar.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    4 views81 pages

    Bodrijar PDF

    Uploaded by

    Katarina Jecmenica

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 81
    CIP Karanoncannjay nyeomaanyn [BuGamorexa Mataue cpnicee, Hoax Ca 130.2 BOJPHJAP, a Simla imuac/ 2a Boia wd rancuskog Frida Filipovic = Nov Bea Sveton, 1991 (Ruma Proetr) 165 sin 1Tem, = (Biblioteka Stow) Prevod dela: Simulactes et simulation /Jean Baudrillard, ISBN 86-7047-112-4 2 Saosin ZAN BODRUJAR SIMULAKRUMII SIMULACIJA Tips poe IP SVETOVUNOVI SAD naslov originale: Jean Bawdeillard SIMULACRES ET SIMULATION EGalilée, Paris, 1985. PRECESIJA SIMULAKRUMA Simulakrum nije nikad ono 80 prisiva ‘tino, nego atina preva enema. Simuiarum je stn alert Ako smo nekad moglinajlepsom alegorijom simulacije sma- trati Borhesovu bash Kojo} kartograficaestva izraduju njegovu artu tako detaljao da ona na kraju vweoma taéno pokriva eclu Aeritoriju (ali se opadanjem carswa ta karta malo po malo krza i propada, tako da se od nje mogu razatrati jo samo ncki partici w pustinji ~ pri éemu metafizika lepota te upropaséene apstrakeije svedoti o gordosti po meri carsva trune kao erkotina koja se vrata supstanci ta, pomalo kao Sto se kopija na kraju, stared, polstoveeuje sa sivarnim) ~ ta je basna 7a nas prevazideng i poseduje jot samo diskretni Sarm drugorazrednih simulakruma. Danas apstrakcija nije ve apstrakcija karte, duplikata, ogle- dala ili koncepta. Simulacia nije vie predstava’neke teritorje, rckog referencijainog bigs, ncke supstance. Ona je proizwodnja, pomocu modela, neseg sivarnog bez porekla j stvarnosti: neces adsWvarnog, Tettorija vge ne prethodi karti i ne nadzivjava je. Sada karla prothodi tevtoriji ~ kao precesja simulakruma ~ ona je ta koja zatinje teritoriju tako da ~ ako se treba vrattt pomenuto} bbasni - danas ostac teritorije polako trunu na povrsin karte, Ostact svarnog, a ne kaee, JO8 postoje 1u i tamo U pustinjama koje ne Dripadaju carsiva, 2¢go su naka pustinja. Pustinja santog stearnog. Ustvari.basnajeacupotrebljivaCak kad jeobenemo naopa- ke. Moda jo jedino ostae alegorijacarstva. Jer danaSnjisimulatort sa stim imperializmom pokuavaj da poistovete star, cok po starno, st svojim modelima simula. Aline raise vie mo Tenn on No jemah: oa ue aa mete esi | drugog koja fe prestaiala ar apstakeje. Jer, ria je ‘ono ao Ent peau karte fea tortor magi Koncepa far Starnog, Ono imaginarno prodstav sto Kulmiaira Sto sti mah propadd uludom projekt kartograa neke dclane prostorne podu- ‘Snostiimedu kare i teitorjenestaje usimulagt 8a operacta Sad ve nije lao spekularaa ni Uakuravn, nego nuklearna fencicka. To ness se metaiik. Nema ta vie ofedas bia | Privida, noma svarnog | ajegovog Koncpta. Nema vie amisjene ockstenavaostédimenzijsimulale je pencticka miniatura. Sarno se proiod! poze od minjacrizvanih caja, matics memoria, modela upravijanj = polazel od toga, moze dase reprodukife beabroj putz Ono vge he mora bl raionalno, bud dsc vigene met po nck idalno i negatono insane Ono je fos samo operacionlno-U svat vig nie neo svaro, posto avitencobavjanitaimaginarno-To jeneso nadstvarno,porivod SHnteaosvaree aaenjem tombinalorsih models nckomaat- prosiory bez atmost WU tom pela nek prostor dia zakrijemost ne pripada stvarnom ni tin, cra simula, dake, zapotinje ivesnom ik dcjom sih referential = so Je od gore: jhovim vsta¢kim ‘askavanjem usstemima znakova, matrjalasprovouiivje of Sista Kot se nud svim sistema’ ekvivaleni, vim binaraim ‘povicjama,svako} Komblnaioro) algbr. Ne radl se ve 0 ittacle alo duplirnj, pa tak alo parodj. Radiseoamenjvanju Slramnognjogovm zaci, 1 fs, © jodn} operacj odracana od Svakog stvarnog proctsanjegovim operatornim dvojnikom, meta Sabilnom, programatskom, ncpogiesiom omacvajutom mall fom, koja nul sve oanake svarnog | ostaryje rake spojeve sth njovihperipeja Stara note ima! nikad vite praiku da polnede ioe viaina funk models ujeinom stems sin Frolje reéen,aniipranog uskranuea Koj vite ne otal nav dansu samom dogadinju sri. To nadsivarno sada je vee nsticeno oo imaginarnog tod svakogradikovanja emedu sivarnog | imagi- narnog, ostavijajuci jos mesto simuliranom stvaranju razlika 10 orbitalnom vraganju modela i BOZANSKA IREFERENCIIA SLIKA Siva prevvarati se da nemamo ono Sto imamo. Simuirati i prewaratiseds mamoonostonemamo. Ono prvouputaje na neko Prisustvo, ono drugo na neko odsusivo. Al var je slotenia er mula ne zmaipretvarai se: ,Ona oj se pretara da od nedeg Boluje mode ednostaymo da legnew evel, ako da mu poveruja de Jebolesan, Ona oj simula ncku bolt iaziva uscb ackenjene Simpiome” (Litre) Prema tome, prewaranje i prksvanje cstv. jaja netaknutprincipstvarnost:rzlta je wek jana, ona samo ‘maskirana, Simulaij, medutim, pstavja pianje ravlike amea sistinitog” i nlanog, stvarnog"t -imaginarnog’. Je Hsimulant Boestan i nije, budue da proizvoaiyprave™simptome?S mim se ne mote objektivno postupat ni kao 3 bolesnime hi kao sa auravion ovekom. Tu psinologia i medicina rastajy pred sino edn saa ‘ee neutvdive bolster ako se bilo Kojtsimpiom mote” proimes. {onda se svakabolest mozesmatrati, telson Isilon, a medicna gubl so) susao, Jet ora mode da lei samo prave™ bolesti, ognasno njene objet wzroke,Psihosomatika santa ‘a sumajiv natin, na Samim granicamaprincpa Dues St se tke Phoanaliz, on, polazed ou simptoms ogranske pirode wpucuje a nesvesnu prirody: a ova opet tba da istina™ stn ca ‘one druge~ listo bi se simulacija zaustajalana prgu nesve- 108? Zasto rad" nesvesnog ne bl mogao da be .protaeden” na iti nan kao t bilo Koi simptom klasiene medicine? Tako se vee proizvode snovi Rezume se, psiijatar tw da za svaki obik mentainog poremecajaposioj poscbno mesto uredasledusimptomakojisimut Jatorne poutae,aCjeodsustvo ne mode da obmanepsiijatta” Ovo jello reteno (1865) da bi po svak cenu bio saCuvanprincipiatne ¥da bi se ihoglo pitanje Moe postavjasimulacia~ 10 jest, da su itina,referensij, objektivn’ uzrok,prstali da postoje Sa, edu. Ti Fl (1801-181) rane ebsikoga utr velig ~Reaisrancesog jena" "Prin por 7 tim, mode da uradi medicina sa neti Sto se kre unutar i ivan oles, unatar van 2dfvija, sa nckim udvajanjem bolesiu ive- snom diskursu koji aij i istnit i ladan? Sta moze psiboanaliza sa ‘dvajanjem dskursa nesvesnog u jednom diskursu gimulacje koji ze mode nikad vge bil razatkrven, ernie wi fazan. ‘Stamoze da uci’ wojska sa simulaatima? Tradicionalno,ona sn otra | kadnjva, po Jednom jasnom priacipu pronalazcnja Danas ona moze da oipust ekog lo dobrog simulantna, upravo a0 nekog homosehsualea, sang bolesnika ili pravog’ ludaka Cak i vojaa psihologia wzmise pred kartezjanskim jasnocama i cokleva da sit ralik izmedu ,pravog” i lag" izmedu ,proime- dlenog” i autentiznog simptoma. Ako ‘ako dob laigravaIudeks, to ana dajste ld." Lu pravu joa tom mist si Tadacisimulirajo, 2 fo neradliovanje je aajgora sobveralja, Upravo se protiv nfo iiasigen om naorutad svim svojim kategorijama. Ali Ona ih danas ponovo zapljuskuje i preplaijue principistne {ivan medicine \armije, prevashodaih podrucja simulacie,ta svar upucue na religij tna simulakrum bozaastva:,Zabranio Sim dau hramu bude ncki kip, jr se boZanstvo koje nadshn|ujeprirods ne moze predstavti” To je, medutim, moguce. All Sta Dofansivo posta Kada se propaga ‘vikonama, kada se uo Kipovima “dolima? Ostaje ly onda vrhoveainstanca koja se naprosto ovaplo- fajev slikama 8 nek vidljva teologju? Il se ivitoperava vKipo- ‘ima koji sami, ie svoju raskos i svoj moe fascinaclje~ pri Cem iljva masinerijaikona zamenjuje stu i razumijivu idcju bogs? Upravo suse 10g bojaliihonoklasti ja vekovna prepirka i danas redo nama waje.” Bas zato Si su predoneéli tw svemo€ Hoa, to Sposobrost da abrisu boga i udskesvest twist kojaseunjima orn, unitavajucy, da bog nkad mie postoja, da jeuvek postojo samo njegovsimutskrum, ednosno, da je sam bog divek bio smo sopsiven privid~ oni subi podstaknuli da best Unistavaju slike. Da'su moglt poverovati da one samo prikrivaju tmaskiajuplatonskuiejuo bogu, nebi bilo rarloga dase unStavaju Mote se tet od ie ane trmenjene stne- Al njiov Je metaf “HEki ofa) proiticao lz Weje da slike nisu mista prkrivale {da one, _zapravo,inisu bile slike, Onakve w kakve ih pretvara i menja izvornt ‘model, nego su upravosavtéent idol, ko zauvek zac svojom 8 sopstvenom fascinacijom. Treba, medusa, po svaku cenu spredit tu smrt bovanskog referencijla. 'Vidimo da su ikonoklati, koje optu2uju da preziru i poriéy slike, bili upravo oni koji su im priznavali njihovu pravu vrednost, nasuprot idolopoklonicima koji su u njima videli samo odraze | zadovoljavalise da oboavaju boga u malome. Alimoze se, nasuprot ‘tome, reti da su dolopoklonici bili najmodernij,najsmelij dukovi, Dbuduéi da su u vidu nekog nestajanja boga W ogledaly slike vee ‘odigravali njegovu smrt i njegow nestanak w epifaniji njegovih pred- stava (0 kojima su modde mati da ne predstavjaju vige nsta, da su ‘ita jgra ali da je upravo to bila veika igra~ znajuti takode, da je ‘opasno razotkrivatl slike, jer one kriju da nema nigeg iza nih). Tako 6e raditi jezuit, koji ée svoju politku zasnivati na -virtuelnom nestanku boga i na svetovno} i spektakularnoj manipu- Iacij savestima ~ nestanku boga u epifaniji most — kraju transcen- dencije koja sluzi jof samo kao alibi jedno} sasvim slobodngj strategjtutlaja i znakova, la baroka slika krije se siva eminenciia politike. Prema tome, ulog je u svemu tome bila ubitatna mo¢ stika, bica stvarnog, ubiea sopstvenog modela, kao Slo SU vizantjske ‘kone mogle biti ubice bozanskog identitela, To] se ubitatno} moti Suproistavlja moé predstava kao dijalekti¢ka mos, vidijvo i razum. Iyivo prenosenje swarnog. Sva rapadna vera i poverenje angazovali suse u tom podubvatu reprezentacije: da jedan znak mode ukazivasi na dubinu smisla, da se jedan znak mote zamenjivati za smisao i da neSto ~ razume se, bog sludi kaa podlogs 72 tu zamenu. Ali ako se sam bog moze simulirat, Sta znachsvesti ga na znake koji o njemu svedode? Onda cco sistem gubisvaku teZinu, i sam je jos samo jedan Pinovski simulakrum ~ ne nestvaran, nego oponasajuci, 10 jest, Privid koji se nikad vige ne razmenjuje za svar, nego se menja w sebi samom, ujednom neprekidnom kruzenju ¢ija referencija iobim Rigde ne postoje. ‘Takva je simulacija, w tome Sto se suprotsiaviis predstavi. Predstava, reprezentacia, polazi od principa ekvivalentnosti maka {stvarnog (¢ak jako je ta ckvivalentnost utopijska, to je fundamen- ‘a{no pravilo). Simulacja polazi, nasuprot tome, od wropie principa cekvivalentnosti, polazi od radikaine negacije 2naka kao vrednos, 9 polazi od znaka kao reverzije i ubisiva svake referencije, Dok repre- zenlacija pokusava da apsorbuje simulaciju tumacec je kao laznu Predstavu, simulacja obuhvata celo zdanje same predstave kao si ‘mulakrum. ‘Ovo bi bile wzastopne faze slike: © ona je odraz duboke realnosti © ona maskira‘ievtoperava duboku realnost ‘© ona prikriva adsusivo duboke reainosts ‘© ona nema veze sbilo kakvom realnosu: ona je istsopsive- nisimulakrum. an U prvom sluéaju slika je dobra prividnost ~ predstava ima prirodu sakramenta. U drugom, ona je loa prividnost ~» prirodom ‘magije. U treéem, ona izvodi da je neki privid ~ ona ima prirodu vraddbine. U éetvrtom uopste vise ne pripada vis! privida, nego simulacij, 'Prelazsa zakova koji nesto prikrivaju na znakove koji kriju da noma ni’ega oznatava odlucan zaokret. Oni prvi upucujy na jednv tcoriju istine i tain (u koju jot spada i ideofoglja). Oni drugi Inaugurigu eru simulakruma i simulacje, u kojoj vie nema boga, ‘kojibiraspoznavao ko mu pripada, nema vite sudajeg dana da odvoji laZno od istinitog, stvarno od njegovog vestackog uskrsnuca, jr je sve vot unapred mrt i o2ivljeno, ‘Kada stvarno vite nije ono Sto je bilo, nostalja dobija svoj ppuni smisao. Ona je veca ponuda izvornih mitova i znakova star fost, Povecana ponuda drugih vidova istine, objektivnosti i auten- tignost Eskalacija pravog, dodivljenog, otivljavanje figurativaog tamo gde su objekt i supstanca nestali. Izpecumljena proizvodnja sivarnog ireferencijalnog, paraleinaisuperiorna w odnosu na mate- ‘ijalnu proizvodaju:tako izgleda simulacija v fazi koja nas zanima— ‘kao jedna strategija stvarnog, ncostvarnog { nadstvarnog, koja je svugie prasena i stretegijom razuveravanja, odvracanja, RAMZES, ILI RUZICASTO OZIVLIAVANIE Enologja zamalo nije paradotsaino odumrla onog dana 1971. g.kada fe Mipinska va odtutla da vat njibovojprimitis- ost, van domassja Kolonst,tursta | einologa, ono nekoliko de- 10 setina Tasadaj Ko subi otkrvent w dau dangle, gue su tokom ‘ie isn avd sor doa st exahom fushe ate, Ovo se dopullo ne inicjativ samh antropologa koji su vide kako se a Gem 10) re aes en ab en on Bue nt + Tig tand ra. ora prvi seslprana ina ket seSojeeu pogo mupsiae “Pr. pro 5 situalizovane. Ty niko nigta ne mote. Utoliko gore po mase,utoliko ‘gore po Bobur, Sia je, dakle, trebalo smestitiv Bobur? [Nista: Prazninu koja bi oznatila nestanak svake kulture smi sla I estetskog oseéanja. Alii (0 je joS uvek suvige romanticno i potresno, ita bi praznina aS vaila Kao neko remek-delo antikulture. ‘Motda acko kovitlanj strobo I Ziraskopskih reflektora koji bigarali po prostory, w kome bi masa bila osnovni pokretni element? Ustvari, Bobur dobro ilustruje Cinjenicu da se poredak simu- Jakruma odréava jedino pomosu alibija prethodnog poretka. Ovde, jedan skelet, sav u povrSinskim cevovodima j spojevima, daje sebi kao sadriaj'ncku tradicionalny kulturu dubine. Poredak ranijiy simulakruma (poredak smisla) daje praznu supstancu nekakvog ‘docnijeg poretka, koji fak vie i ne poznaje razliku izmedu oznaca- vvajuéog | oznacenog, ni izmedu sadr?aoca i sadr3aja, Pitanje: "Sta Je rebalo smesttiu Bobur?” jest, dake, apsu ‘dno, Na njega se ne mode odgovorit, jer pitanje 0 ractil wopike ‘unutrasnjeg {spoljasnjeg ne bivise rcbalo dase postavja. To je naka ‘stina, Mebijusova istina — neostvariva utopija, bez sumnje, ali koju Bobur jpak opravdava, uioliko S10 je bilo kojtod njegovih sadrzaja rotvsmisao, unapred ponisten sadrzaocem. Pa ipak ~pa ipak...ako bi trebalo nesto dase nalsziu Boburu ~trebalo bi da to bude lavrint, irebala bi da to bude neka beskona~ na kombinatorijska bibliock, sluéajna preraspodcla sudbina pu- sm igee ili lutrije ~ ukratko, Borhesov svet ~ ili modda cirkularne rugevine: raslojen, ideljeni lanac pojedinaca koji sanjaju jedni 0 ‘drugima (ne neki Diznilend snova, eka laboratonyja praktiéne fun- a ‘lje). Trebalo bi da to bude eksperimentacija svih raznih procesa redstavljanja dfrakeije, imploaje, kogenja,slutajnih langanih po- vezivanja{odvezivanja~ porao kao v Ekspioratorijumu San Fran- ciska itu romanima Filipa Dika (Philip Dick) ~ ukratko, jedna kultura simulacje i fascinacije, a'ne uvek kultura proizvodnje i smisla: eto fa bi se moglo prediozit, a da to ne bude neka bedna antikutura. Jeli to moguée? Dabome, ovde nije. Ali ta se kultura swara drugde, svugde, nigde. Ve¢ je danas jedina prava kulturna ppraksa, masovna kulturna praksa, ona nasa (tu nema vise razlke), jJedna manipulatorska, slucajna, lavirintska praksa znakova ~ koja vie nema smisla Pa ipak, na izvestan drugi natin, nije tatno da u Bobura ppostoji nesklad izmedu sadréa0ca i sadr2aja. To je tatno ako se onekle poveruje zvaniénom kulturnom projektu. Ali u Boburu se

    You might also like