Industrijska revolucija

Tehniki i tehnoloki preobraaj

Pojedinanu proizvodnju zanatskih i manufakturnih radionica brzo potiskuje proizvodnja

velikih fabrikih serija. To je omoguila sve specijalizovanija podela rada na mehanikim ili
hemijskim proizvodnim procesima po fabrikama. Svaki proizvod sada prolazi kroz lanac
specijal. operacija na posebnim mainama koje se sinhronizovano nadovezuju jedna na
drugu. Umesto proste kooperacije u manufakturi, sada se ostvaruje sloena kooperacija, i to
ne ljudi ve maina. Kooperacija i kolektivni rad postaju nunost koju nameu sredstva za
proizvodnju, a to produbljuje osnovnu protivrenost kapit. drutva: protivrenost izmeu
drutvenog karaktera proizvodnje i individualnog karaktera prisvajanja i raspodele njenih
proizvoda. Uvoenja maina u proizvodnju, koje zamenjuju veliki br. radnih ruku,
ostavljajui bez posla masu ljudi, izaziva niz drutvenih pokreta: najpoznatiji te vrste je
ludizam, po Nedu Ludu, u Engleskoj, od 1780. do 1825. Stihijski pokret, pre svega tesktilnih
radnika, protiv maina, dolazilo je do njihovog razbijanja, pljake, ubijanja ininjera i
tehniara, britanski parlament je protiv ludista izglasao i smrtne kazne.

Tekstilna proizvodnja: letei unak Dona Keja iz 1733. pomou kojeg e se mehanizovati i
1764. ubrzati tkanje, dalji napredak: Deni maina, Dems Hargrifs, Vodena maina
(Arkrajt), Mehaniki tkaki razboj (Kartrajt), pokretan pomou konja ili mlinskih tokova
itd.Tekstilna proizvodnja podstie razvitak industrijskih procesa, hemijske industrije
(beljenje, pomou sumporne kiseline i hlora, i bojenje tkanine tehniko hemijskog bojenja
crvenom i berlinskom plavom, proizvodnja sode, prerada nafte parafinsko ulje, petrolej).

Vojne potrebe dovode do unapreivanja proizvodnje i prerade metala metalurgije i

rudarstva. U metalurgjii dolo je do metoda koksovanja uglja, pravljenja koksa uglja
najvieg kvaliteta, i pomou njega proizvodnje velike koliine livenog gvoa; pudlovanje
metod dobijanja mekog sirovog gvoa u viskom peima, preiavanjem u tenom stanju,
valjanjem i kovanjem; vrst i elastian elik; iri se upotreba i dr. metala: cinka, kobalta,
platine i mangana. Don Vilkinskon, kralj eleza je prvi uveo parnu mainu u proizvodnju
sirovog gvoa. Bolje rezultate je dala visoka pe na koks i ugalj; pronalazak parnog valjka i
malja; pretvranja livenog gvoa u elik.

Parna maina Demsa Vata, usavrena 1776. (na osnovu prvih maina iz prve polovine 18.
veka) omoguila je postizanje svih ovih rezultata u industriji. Najpre je primenjivana u
rudarstvu, metalurgiji, tekstilnoj proizvodnji, saobraaju pomou parne maini, Amerikanac
Fulton e 1807. izgraditi prvi parobrod, a Englez Stivenson prvu elezniku lokomotivu
1814. Prva fabrika u kojoj se proizvodila parna maina je podignuta poetkom 19. veka u
Sohou (ENG); motor sa unutranjim sagorevanjem se proizvodi od druge pol. 19. veka.

Oko 1800-te, NEM i SAD dostiu VB u kopanju rude. Bitniji pronalasci u rudarstvu: buenje
rudarskih okna, hidraulina builica, pojaavanje eksploziva, pronalazak nitroglicerina, 1867.
dinamit Alfreda Nobela, piroksilin, najjai dinamit 19. v.; mehanizovan je transport rude u
vagonima; konstruisanje lampa za korienje u rudniku.

1
Saobraaj. Od znaaja za brzu i kvalitetniju gradnju puteva bio jeizum parnog valjka. Tokom
18. veka u englesim rudnicima su se koristile gvozdene ine, do 1820. se ine fabriki
proizvode. Rudolf Trevitik je 1803. konstruisao u Engleskoj prvu parnu lokomotiv, koja nije
odgovorala gvozdenim inima. Dord Stivenson je 1814. konstruisao svoju parnu
lokomotivu, koju je nazvao Bliher po nemakom generalu. Usavrie je 1825. kada je na
pruzi Stokton Darlington, duine 50 km prevezao voz sa 450 putnika. Nastavio je dalje
usavravanje, do 1829. i lokomotive Raketa. Putena je i nova pruga Liverpul Manester
duga 279 km. Prvu prugu FRA je dobila 1832. Belgija i Nemaka 1835. Rusija 1837. a AU
1838. Bra izgradnja eleznica nastavlja se i tokom 40-ih, i u SAD-u. Naroito lake, snane i
rentabilne postale su tzv. kempaund i dupleks-kempaund lokomotive. Bezbednosr u
eleznikom saobraaju se obezbeivala pomou prvih runih konica, telegrafa, telefona i
elektrine signalizacije. Reguliu se reke za plovidnu, kopaju kanali, podiu nasipi, to je
rezultat teke trgovine, tj prometa ruda, teke industrije. Prvi u seriji velikih kanala je Brid
voter u Engleskoj sredinom 18. veka. Robert Fulton je 1803. sainio prvi model parobroda u
Parizu, a 1807. na reci Hadson u SAD-u demonstrirao parobrod Klermont (preplovio je
razdaljinu od 270 km, od Njujorka do Olbenija za 32 sata). Parobrod Savanah je 1819.
preplovio Atlantik, engl. parob. Enterprajz je 1826. plovio 113 dana od Londona do Kalkute.
Redovna parob. linija je uvedena 1837. od Njuroka do Liverpula, 1842. je prvi parob. oplovio
svet. Problem slatke vode za pokretanje parne maine je reen pronalaskom kondezatora
vodene pare u vodu, veliki tokovi nepogodni za uzburkano more su zamenjeni propelerima,
ime su parob. bri i sigurniji. Dolo je i do modernnizavije luka.

Graevinarstvo. Najvaniji gra. mater. je opeka cigla, u upotrebu ulaze i gvoe i cement,
staklo (zgrada od gvoa i stakla u Londonu Kristal palas, izgraena za svetsku izlobu
sredinom 19.v. Najznamenitiji primer graevine od gvoa je Ajfelova kula, podignuta 1889,
visoka preko 300 metara povodom svetske izlobe). Dolo je do probijanja tunela i izgradnje
mostova (primeri: tunel Sveti Gothard koji povezuje NEM i ITA, 1880.), prvi metalni most je
podignut u ENG, prvi visei most u Velsu, Stivenson je izgradio prvi elezniki visei most
od metala u obliku tunela, koji je i danas u upotrebi, prokopavanje kanala: Suecki, Korintski,
Panamski. Po francuskom projektu, od 1859. do 1869. probijen je suecki kanal, koji je skratio
plovidbu iz Evrope u Aziju, prvi put je upotrebljen bager.

Elektroindustrija. Motori sa unutranjim sagorevanjem, el. energija i hemijska ind. su tri

najznaajnijie tekovine poslednje treine 19.v. Okria: generator (Faradej, Vajls, Gram,
Edison, Maksim), elektromotor, sijalica, prekidai za struju, el. brojila (Edison).

Poljoprivreda. Najvanija grana proizvodnje, dolazi do progresa i poveavanja proizvodnje,

zahvaljujui ubrzanom prirataju stanovnitva, vee broja radnih ruku, osvajanja novih
obradivih povrina, a ne kao rezultat inovacije u proizvodnji i poveanja produktivnosti rada.
Porast proizvodnje nije mogao da prati sve vei broj stanovnika, pa je agrarno pitanje jedan
od najvanijih ekonomskih problema. Otkria: plug od gvoa, elika, na parnu vuu,
sejaica, mehanika kosaica, mehanika vrilica na parni pogon, parni strojevi u mlinskoj
industriji skroman doprinos undustrije, vie u zemljoradnji nego poljoprivredi.

2
Do revolucije 1848. dominiraju dva tipa proizvodnje: kapitalistiki tip na tradicionalnim
osnovama na zapadu, i feudalni na istoku. U VB razvio se moderan tip proizvodnje na
kapitalistikom veleposedu, koji je po svojoj postojbini dobio naziv engleski tip
poljoprivrede. Dve bitne karakteristike evropske poljoprivrede 19. veka:ind. rev. u njoj nije
jo uzela maha osim u Engleskoj, njen gl. zadatak je i da dalje obezbeuje osnovnu prehranu
(samo u Eng. poljoprivreda proizvode i sirovine za ind.) koja teko prati sve vei broj
stanovnitva. Slabe etve su se deavale periodino, cene itarica su skakale, trita su bila
zatvorena, esta je bila bolest krompira, dolo je kulminacije 1846. do 1847. koja je zahvatila
celu Evropu i izazivale drutvene posledice: osiromaenje, propadanje sitnog seljatva,
gladovanje gradske sirotinje, pogoravanje poloaja najamnih radnika (posebno u Irskoj,
najvie eksploatisanoj od strane eng. lendlordova po tzv. engleskom tipu proizvodnje, stotine
hiljada je umrlo od gladi, milioni su se odselili u Ameriku ili Australiju). Nakon 1848.
kapitalistiki preobraaj poljoprivrede pustie korene u veem delu Evrope (u Austriji oko
70% stanovnitva ivi od poljoprivrede, u ekoj oko 80%, u Ugarskoj 90%).

U Rusiji stihijski pokreti seljatva obuhvatili su period od 1826. do 1855. Ukupno ih je bilo
576, time je poljoprivreda dospela u krizu, car Aleksandar II je 1861. doneo reforme:
ukidanje feudalizma (kreposnog prava) i oslobaanje seljatva (90% stanovnitva). Seljak je
bio slobodan, i zadrao je 4/5 zemlje koju je morao da otplati u roku od 49 godina, s tim da je
drava odmah isplaivala spahiju, a seljak je dug plaao dravi kroz porez, 1/5 je odrezana i
ostavljena spahiji.

Drugi pronalasci: ibica, plinska lampa, mehanizacija tampanja uvedena je litografija za

tampanje ilustracija, jedna od njih je postala fotografija: fra. slikar Luj an Deger je 1839.
demonstrirao metodu hvatanja i beleenja slike (dagerotipija), eng. fiziar Talbot i Erer su
dalje usavrili fotografiju. Prvi telegraf Klod ep, 1792. na bazi elektromagnetizma, Gaus i
Veber 30-ih eksperimentiu sa slanjem poruka uz pomo bakarne ice, Semjuel Morze je
1844. konstruisao prvu telegrafsku liniju izmeu Vaingtona i Berlina, Petrin iz Praga je
konstruisao dupleks telegraf na velike daljine postavljen je podvodni tele. kabal izmeu
Evrope i Amerike, 1865. osnovana je Svetska telegrafska linija. Prvi prototip telefona
napravio je nemaki fiziar Filip Rajs 1861. Telefon kojim se razgovaralo na komercijalnoj
bazi konstruisao je Graham Bel.

Novine u ratovanju: ticale su se strategije i taktike (pokretljivost trupa, brz manevar, masovan
napad), opta vojna obaveza, artiljerija (rapnel metalna ljuska napunjena eksplozivom,
posle bitke kod Vimijera 1808. proirio se u Evropi; eksplozivna granata; upotreba
piroksilina i nitroglicerina umesto baruta; dinamit; puka ostragua; rune granate, bombe i
bacai; pretea mitraljeza prvi mitraljez je konstruisao Hajram Maksim), uvoenje
parobroda u ratnu mornaricu, prvi oklopni brodovi (bojni brodovi, krstarice, drednoti,
podmornice).

Direktni rezultati tehniko-tehnoloke revolucije: promena strukture stanovnitva (gradsko

stanovnitvo se naglo povealo, London i Pariz postaju milionske aglomeracije do 1900.),
prljave gradske etvrti su bile naseljene slabo plaenim ljudina, dolazilo je do epidemija,
kriminala, prostitucije; poveana je produktivnost rada, skoro prevazieno osiromaivanje

3
radnika (Engleska, 13% imunih je raspolagalo sa 93% nacionalnog dohotka), pokretljivost
stanovnitva, prekomorske migracije, razorna snaga naoruanja.

Temelji evropske industrijske civilizacije u 19. veku

Stanovnitvo

Ve su se teoretiari merkantilizma bavili pitanjem odnosa izmeu stanovnitva i bogatstva

drutva ekonomska, vojna i politika snaga drave zavise i do broja stanovnika, pa su
preporuivali mere za njegovo poveanje: koenje emigracije, naseljavanje pustih predela,
smanjivanje smrtnosti jaanjem zdravstvenih slubi i javne higijene, stimulisanje braka i
raanja. Adam Smit je smatrao da je poveanje stanovnitva vaan faktor ali da dovodi i do
prenaseljenosti, time i do pauperizacije velikog dela drutva. Smit je bio pod uticajem jednog
od najznamenitijih teoretiara demografskog razvoja, Tomasa Maltusa (maltuzijanstvo, Esej
o prinscipima stanovnitva, 1798.) formulusao je prirodni zakon populacije (jedan od
naina da se paueperzacijea izbegne jeste svesna aktivnost na ograniavanju prirodnog
prirataja, kasnijeg stupanja u brak, seksualnim uzdravanjem, posticanjem celibata i dr.
moralnih mera, ako to ne uspe slede slepi zakoni prirode i drutva: epidemija, glad, ratovi,
revolucije itd.). Maltuzijanstvu se suprotstavlja marksizam, klasnim prilazom problemu
demografskog razvoja.

U prvom tomu Kapitala, Marks je dokazao da ne postoje opti zakoni stanovnitva koji bi
vaili u svako vreme i u svim istorijskim okolnostima, nezavisnim od naina proizvodnje i od
ukupne drutvene situacije. Od naina proizvodnje, stupnja razvijenosti proizvodnih snaga i
naina raspodele drutvenog proizvoda zavisi da li e drutvo oseati deficit ili suficit radne
snage. Stanovnitvo stoga nije drutveni ili istorijski faktor samo po sebi, ve je jedan od
funkcija sistema drutvene proizvodnje i sveukupnih odnosa koji na njima poivaju.

U kretanju evropske, pa i svetske populacije, zapaaju se u 19. veku karakteristine pojave

koje se mogu svrstati u dve grupe. Prvu grupu ini brz porast stanovnitva, 1800. u Evropi
ivi 187 miliona, a 1910. blizu 400 miliona (najbri u VB, NEM, RUS, AU, ITA, najsporiji je
u FRA, a u Irskoj je zabeleen veliki pad, 1841. ima 8.2 miliona, a 1901. 4.5). Uzrok i
objanjenje demografskog rasta: visoh natalitet, kada se natalitet smiruje, smanjuje se i stopa
smrtnosti, ljudski vek je i dalje kratak, preovlauje mlado stanovnitvo. Dva su glavna
razloga velike smrtnosti: teki ekonomski uslovi, pothranjenost, glad (Dikens, Stara
prodavnica retkosti), loi sanitarni i higijenski uslovi, epidemije tifusa, kolere (iz Azije i
severne Afrike, 1831-1837, 1847. usmrtila je 600 000 Rusa), kuge. Demografski pritisak
istovremeno je stvarao mnogobrojnu i jeftinu radnu snagu, i viak radnih ruku,
prenaseljenost, agrarne krize.. Druga grupa pojava jesu dinamina pomeranja stanovnitva,
unutranje (selo - grad, ali i dalje najvei broj stanovnika ivi na selu) i spoljne migracije (od
60-ih do 80-ih, u prekomorske zemlje, SAD-e, Argentinu, Brazil, Urugvaj, Kubu, Austrliju,
iz FRA, VB, NEM, HOL..)

4
Revolucija u nauci

Nauka je najsigurnije sredstvo za ovekovo oslobaanje. Mi danas znamo da dometi tog

razvoja nisu samo blistavi rezultati sveukupne ljudske emancipacije ve su i ogromni masakri
svetskih i drugih ratova, revolucija i graanskih obrauna, totalitarizma i terorizma,
ekolokih, ekonomskih i demografskih kriza. Preobraaj naunog iskustva je bio tako
svestran i temeljit da se mora kvalifikovati kao revolucionaran. On je zahvatio sve tadanje
oblasti znanja, a otvorio je i mnoge nove: od matematike i biologije do lingvistike i
antropologije. Krajem 18. veka roena je nova nauna disiplina termodinamika. Dostignua u
prorodnim naukama: matematika (aritmetika, teorija brojeva, algebra, analiza, raun
veroavtnoe i statistike, geometrija), astronomija (otkrie Urana, Neptuna, planeotida i
asteroida, usavravanje teleskopa i Beselovog mikrometra (astrolaba), priroda svemira,
poreklo i struktura njegovih tela, zvezda, stvaranje kosmologije koja se bavi pitanjem
postanka nebeskih tela i sistema, najpopularnije teorija je Kant Laplasova o postanku
Sunevog sistema), fizika (eliktricitet i magnetizam = elektromagnetizam, Faradejeva teorija
magnetskih polja, Faradejev dinamo sprava za pretvaranje mehanike u elektrinu
energiju), hemija (otkrie alkalnih metala, stvaranje organske hemije i njena primena u
industriji boja, periodni sistem elemenata Mendeljejev, elektrohemija, atomska teorija i
teorija struktura, proizvodnja indiga, primenjivanje termodinamika u hemiji i stvaranje
katalize i proizvodnje sumporne i azotne kiseline), geologija (glavnu ulogu je odigrala
Rudarska akademija u Frajburgu, mineralogija, istorija Zemlje prouavanje stratifikacije
zemljine kore i slojeva, osnivanje paleontologije, prouavanje zemljotresa i pronalazak
seizmografa, geologija nafte), biologija (otkrie elije elijska teorija, fiziologija biljaka,
zoologija, mikrobiologija, teorija evolucije Darvin, O poreklu vrsta, Tomas Haksli sa
svojom knjigom ovekovo mesto u prirodi je doprineo popularizaciji Darvinovih ideja),
medicina (anatomija, dijagnostika, klinika ispitivanja, razvoj patologije, histologija,
usavravanje mikroskopa, hirurgija, konstruisan je rendgen-aparat)

Drutvene i humanistike nauke

U 19. veku veina drutvenih i humanistikih nauka konstituie se u samostalne discipline

definiui precizno svoj predmet istraivanja, metod i terminologiju: politika ekonomija,
istoriografija, arheologija, antropologija, etnologija, liongvistika, pedagogija, sociologija,
psihologija. Snaan uspon prirodnih nauka rodio je ideju i da se humanistike nauke
podvrgnu njihovim metodolokim postupcima i teorijskim podelama. U tom pogledu
najeksplicitniji su bili tvorci socioloke nauke Sen-Simon i Kont, kao i njihovi sledbenici npr.
Herbert Spenser. Kont je sociologiju nazvao drutvenom fizikom, a Ketle je u ovu nauku
uveo pojam prosenog oveka, do kojeg se dolazi primenom matematikih i fizikalnih
kriterijuma.

Usponu humanistikih nauka pre pozitivizma doprinee romantizam, koji se zalagao za

stvaralaku intuiciju, matu i oseajnost, autentian strastven doivljaj i individualno ivotno
iskustvo, okrenut oveku. Preteom romantizma se smatra Ruso. Emotivnoj komponenti

5
ljudskog bia davao je prednost i nad razumom svako ljudsko bie se prikazivalo kao neka
vrsta mikrokosmosa neogranienih mogunosti (nepoznat citat), svaki pojedinac javlja se
kao jedinstveni izraz Beskonanosti, koja se ispoljava posredstvom prirodne zajednice
kakva je narod. Narod se ispoljava kroz svoj jezik, knjievnosti i umetnost, obiaje, pravnu
tradiciju i specifine narodne ustanove. Pedagogiju su, oslonjeni na ideje Jana Amosa
Komenskog, u 19. veku konstituisati Herbert, Pestaloci, Frebel, Montesori i dr. a psihologiji
e drutveni znaaj dati tek Frojd i psihoanaliza.

Istorijska nauka

Spajanje erudicije sa istorijskom analizom, i odmah zatim snaan uspon naune istoriografije,
bili su rezultat saznanja o stalnom kretanju i menjanju sveta, i o potrebbi njegove genetike
analize koja bi prikazala svaku prouavanu istorijsku pojavu u razvoju, od njenog nastanka pa
do zavretka. Ovako saznanje stvorilo je ideju istoricizma u evropskoj kulturi i drutvenoj
misli 19. veka. Uslovi: razvitak filolokih studija i pojava pomonih istorijskih nauka u 17. i
18. veku, upliv nemake klasine (idealistike) filozofije s njenom idejom kretanja, razvoja i
menjanja sveta, kao rezultata samostvaraja Svetskog duha (????), uspon novih romatiarskih
shvatanja u kulturi i sklonosti ka prolosti. Istoriografija se prvih decenija 19. veka odvaja od
knjievnosti i filozofije. Prvi korak u tom pravcu uinio je jedan filolog Vilhelm Humbolt,
povezianjem injenica i ideja u tri faze: prikupljanje materijala, kritiko pretresanje i
razvrstavanje, pronalaenja u njemu istina uz pomo ideja.

Odbacujui racionalizam, romantizam je doneo iracionalizam, fantastiku i mit. Kult razuma

zamenjivan je kultovima narodne due i mita. U nemakoj istoriografiji razvio se
reakcionarni romantizam koji je gl. pokretaku snagu istorije video u duhu naroda.
Najvanija osobina tog duha je da izrasta iz tradicija narodnog ivota, koje ne trpe
diskonuitete i nagle promene (revolucije), ve su stabilne i podlone samo vrlo sporim,
dugotrajnim i postepenim (evolutivnim) kretanjima i preobraajima. Takva kocepcija je
odgovarala vladajuim snagama nemakih drava, pa se u njima otvaraju univerzitetske
katedre za negovanje i razvijanje istorijske nauke. Na njima je kritiki i straivaki duh esto
potiskivan u ime romantiarske globalne slike, ali je zato podizan smisao za istorijski razvoj,
tim pre to je od 40-ih u Nemakoj reakcionarni romantizam bio u povlaenju. Nemaka
istoriografija imala je slubeni, ideologizirani karakter. Leopold Ranke se smatra tvorcem
moderne istoriografije, Istorija romanskih i germanskih naroda 1495-1535. je temelj
genetike istoriografije, sa naelima kako i zato, Ranke nije mogao da se osloboi ideolokog
i politikog uticaja okolnosti u kojima je iveo.

Nasuprot nemakoj, francuska istoriografija nije nosila negativne ideoloke predznake. Nije
angaovana u odbrani interesa aristokratije, ve je radila na afirmaciji graanske progresivne
misli. Zato se u FRA tokom prve pol. 19. veka razvila liberalna istoriografska kola, koja je
zastupala poglede buroazije koja je 1830. dola na vlast. Toj istoriografiji je izgledalo da su
potpunim ostvarivanjem buroazije kao vodee i vladajue klase drutva, svi najhitniji ideali
istorijskog napretka ostvareni. Bavei se ist. buroazije za tu njenu poziciju i istorijsku ulogu,
francuski liberalni istoriari su u istoriografiju uneli tekovinu klasne borbe u feudalizmu
(borbu graanstva i plemstva) kao pokretaa ist. razvoja. Tu ulogu e preuzeti i marksisitika

6
metodologija. FRA istoriari su idealizovali engleski parlamentarizam i ogranieni
liberalizam, koji su najvie odgovarali interesima krupne buroazije. Najvaniji predstavnici:
Tjeri, Gizo, Minje, Tjer, Misle (zastupao interese srednje i sitne buroazije i demokratski
orijentisanog graanstva).

Romantiarska istor. u ENG je bila liberalno vigovski nastrojena, ali je i u njoj bilo
radikalnijih, demokratskih ideja. Najzaajniji predstavnik su bili Babington Mekoli, Tomas
Karlajl. Sredinom i u dr. pol. 19. veka, pomenuti filozofski (idelaistiki) i politiki
(aristokratsko - birokratski) uticaj u nemakoj istoriografiji se odravaju. Meu idejnim
strujama preovlauje hegelijanska a u dr. pol. 19. veka neokantovska filozofija. Gl.
metodoloka obeleja su: izuavanje istaknutih individua kao nosilaca ist. procesa,
uivljavanje u mitove i porive njihove voljne aktivnosti, precenjivanje ist. uloge drave kao
jedinog mogueg okvira ist. razvoja. Otuda podela naroda na istorijske, koji imaju svoju
dravu, i neistorijske, koje nemaju. Najistaknutiji predstavnici: Drojzen, Zibel, Trajke,
Momzen. U pravcu prouavanja kulturno istorijske problematike delovao je Burkhart.

Posle romatiarske ere. pod uticajem pozitivistike fil. i tzv. realnog pravca u nauci u
umetnosti, razvila se nova, pozitivistika istoriografija. Njeno gl. obelje je bilo okretanje
izuavanju drutvenih injenica tj. pojava socijalno ekonomske prirode. To je bilo u skaldu
sa ve stvorenom tradicijom fra. istor. koja je pokretake sna ist. traila u samim osnovama
ist. egzistencije: od geografije i demografije, do ekonomije, kulture, kolektivne psihologije i
religije. Gl. predstavnici: Aleksis de Tokvil, Fistel de Kulan i Ipolit Ten. Pozit. ist. u ENG
najpotpunije je pripadao Henri Tomas Bekl. Najizrazitije pojave brit. ist. dr. pol. 19. veka:
prouavanje njene ustavne istorije, bavljenje istorijom kolonizovanih zemalja. Orijentacija je
i dalje preteno vigovska (liberalna) ali se javlja i radikalno demokratska i socijalistika.
Sve vie je pozitivistike i faktografske ist. Najznaajniji eng. ist. ovog doba. Frimen, Stabs,
Grin, lord Ekton.

U ruskoj ist. u prvoj pol. veka dominira plemika ist. koju predstavlja Pagodin, branilac
samodravlja, pravoslavlja i ruskog narodnog duha. Sredinom veka pojavljuje se liberalna
dravno pravna kola, koju zastupaju Solovjev i Kljuevski.

Za dr. pol. 19. veka vana je pojava i marksistike istoriografije.

Politika ekonomija

Osnivaem modrene ekonomske nauke smatra se engleski ekonomista 18. veka, Adam Smit.
On je prvi ekonomista koji je dao celovit i izgraen sistem politike ekonomije, David
Rikardo se smatra njegovim nastavljaem.

Smit je bio originalan ekonomski teoretiar ali je i on poao od odreenog fonda ideja: eng.
ekonomista Vilijem Peti, fra. fiziokrati poput Tirgoa. Njegovo fundamentalno delo je
Istraivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda (ili Bogatstvo naroda), objavljeno 1776. u
5 knjiga. Sadrao je ideje o karakteristikama i procesima razvoja kapitalistike privrede pa je
stekao veliku popularnost, i ekonosmku i drutvenu primenu. Ptva njegova ideja je prednost
liberalistikih ekonomskih prinipa nad merkantilistikim dravnim intervencionizmom i

7
protekcionizmom: puna sloboda privredne delatnosti, slobodna konkurencija, uvaavanje
linog interesa pojedinca = naelo lib. kapitala ekonomsku slobodu, a lini interes je gl.
pokreta privrednog razvoja, rad je izvor bogatstva, tako da je jedno od najvanijih pitanja
ekonomije podela rada (poveava spretnost, tedi vreme, pogoduje tehnikim pronalascima,
podie produktivnost rada). Razmena roba je posledica podele rada, sledee pitanje kojim se
bavi je funkcija novca (ima ulogu najoptijeg sredstva razmene koji je nastao spontano i
prirodno, daje prednost metalnom novcu ali vidi korist i papirnog pa se smatra anticipatorom
ere papirnog novca, inovacije je da je gledao novac kao robu).

Jedno od centralnih pitanja je pitanje vrednosti. Smit pravi razliku izmeu upotrebne i
prometne vrednosti proizvoda. Upotrebna se meri korisnou proizvodna, a prometna
njegovom kupovnom moi u odnosu na druge stvari, koliini rada (prosenoj koliini)
uloenog u njegovu izradu razmena robe za robu je razmena rada za rad. Time je Smit
postao tvorac teorije radne vrednosti, koja vai samo u pretkapitalistikim zemljama i
oblicima proizvodnje. U kapitalzmu ona ne vai jer se vrednost robe odreuje na osnovu
trokova proizvodnje. Smit prilikom razmatranja najamnog rada uloenog u jedan proizvod
ne pravi razliku izmeu rada i radne snage. Izjednaavajui najamninu kojom kapitalista
plaa radnu snagu radnika sa vrednou rada uloenog u jedan proizvod, on osea da se
trina cena proizvoda ne podudara sa njenom vrednou, pa zato odustaje od same vrednosti,
proglaavajui je nevaeom u kapitalizmu. Zato je zamenjuje teorijom trokova proizvodnje,
koja se svodi na to da vrednost robe predstavlja zbir najamnine, profita i rente, kao delove
dohotka u kapit.

Time je doao do jo jednog kljunog pitanja: dohodak i njegova raspodela izmeu

drutvenih klasa: radnici, kapitalisti, zemljoposednici. Dohodak radnika je najamnina,
kapitalista profit, zemljoradnika renta. Sva tri zajedno su ukupan dohodak privrede.
Najamnina nije istorijska ve prirodna kategorija, a to znai vena je. Do kapitalizma nju ini
ceo radnikov proizvod, dok je u kap. deo proizvoda. Najamnina definie kao cenu radnikovog
rada, a ona je, u stvari, cena njegove radne snage. Visina najmanine je uslovljena ne
veliinom ve kretanjem narodnog bogatstva. Ako je ponuda radne snage vea, najamnine su
nie, ako je ponuda manja najamnine su vie.

Profit po Smitu, nastaje oduzimanjem dela proizvoda radnikovog rada od strane kapitaliste
preduzimaa, undustrijalca. On se javlja samo u kapitalizmu i zato je ist. kategorija. Profit je
nagrada kapit. za kapit. koji je uloio u proizvodnju, i takoe zavisi od kretanja bogatstva.
Najamnina i profit su u obrnutoj srazmeri, kada raste profit opada najamnina, a kada raste
najamnina opada profit. Antagonizam je stalan, izmeu radniika i kapitaliste. Smit je na
strani kapitala jer je: protiv monopola, protiv udruivanja i radnika i kapitalista,
ograniavanju sloboda u privreivanju, dravne intervencije. Renta je takoe oduzimanje dela
proizvodnje od radnika, na osnovu vlasnitva nad zemljom. Zato ima parazitsti i
ekploatatorski karakter.

Osnova Smitovog ekon. sistema je lini interes koji sme biti ogranien samo linim interesom
drugih ljudi.

8
Rikardov sistem je monolitniji i sistematiniji od Smitovog, postaje izvor Marksove
ekonomske teorije. Zapoeo je rad na problemima novanog opticaja i odnosa metalnog i
paprinog novca, kapitala, profitne stope, cena and so on and so on. Njegovo kapitalno delo su
Principi politike ekonomije i oporezivanja iz 1817. Njegov sud je da je kapit. izraz
apsolutnog razuma, prirodan i primeren potrebama ljudske prirode. Smitovu teoriju radne
vrednosti je proirio i na kap. privredu, ukazao da je korisnost uslova ali ne i determinanta
vrednosti, nije video razliku izmeu vika vrednosti i profita, raspodelu vidi kao gl. problem
politike ekonomije. Profit odreuje kao razliku izmeu vrednosti robe i najamnine isplaene
za njenu proizvodnju = primie se teorji vika vrednosti. Zalae se za meunarodnu podelu
rada kao najpogodniju za ukupan napredak.

Drugi znaajni ekonomisti: an Batist Sej (Traktat politike ekonomije, teorija realizacije =
zakon trita, koji odreuje vrednost kao trinu kategoriju ponude i potranje), Robert
Maltus (brani zemljinu aristokratiju, negira teroiju radne vrednosti i zamenjuje je teorijom
trokova proizvodnje). Najznaajniji sledbenik rikardijanske kole je Don Stjuart Mil, sa
delom Principi politike ekonomije iz 1843. Umesto teorije radne vrednosti on zastupa teoriju
trokova proizvodnje u koju ukljuuje i najamninu i profit. U kolu klasine polit. ekonom.
ukljuuje se i trvorac malograanskog soc. vajcarac Simon de Sismondi. Prihvata teoriju
radne vrednosti i podelu dohotka, ali profit i rentu vidi kao pljaku tj. neradni dohodak koji se
mora unititi ukidanjem privatne svojine i proizvodnje i njihovim svoenjem na sitnu. To
moe da uradi samo drava svojom intervencijom.

U Nemakoj se 40-ih godina javlja istorijska kola ekonomske misli, iji su teoretiari
insistirali na ist. karakteru ekonom. analiza. Tvorac je Fridrih List, ideolog nem. kapit.
Zamerao je klasinoj koli na univerzalnosti i apstraktnosti ka privrednim pitanjima. Bavio se
ind. proizvodnjom u nac. okvirima. = tvorac nac. sistema politike ekonomije (razvoj nac.
privreda, specifina unutranja podela rada, zatita nac. trita carinama kao VB pred ind.
rev. smatrao je da izgradnja eleznica moe doprineti ujedinjenju), List je postao jedan od
najubedljivijih ideologa pokreta za ujedinjenje Nemake. Dalje se Listova kola delila na
stariju i noviju, novijoj e pripadati i Maks Veber.

U VB se razvija i Manesterska kola, koja se zalae za principe free trade politike,koja bi

VB donela jeftino ito, a njenoj industriji otvori teko pristupana evropska trista, to
doprinosi sve vee elizniko povezivanje razliitih delova Evrope, sniavanje carina itd.
Svetska trgovina doivljava uspon tokom 50-ih i 60-ih godina, rast se kree izmeu 200 i
600%, a primat ima VB, ukupno 25-30% svetske trgovine, u Evropi je prate FRA i NEM.

Pomanjkanje novca je karakteristino za period od 1815-1848. koji istoriari nazivaju

periodom retkog novca, zelenaenje i finansijska buroazija koja svoj novac dri u bankama
imaju veliku ulogu (primer: meunarodna bankarska firma Rotild u NEM, AU, FRA, VB,
ITA, temelj je postavio frankfurtski Jevrejin Amel-Majer Rotild, njegovi sinovi petorica
gospodina iz Frankfurta pretvorili su oevu banku u meunarodnu korporaciju, finansirali su
koalicije protiv Napoleona, Franc I im je dao baronske titule, ulagali su u industriju i
eleznice, bili mecene Balzaka, Hajnea i dr.

9
Drutveni odnosi

Osnovna obeleja graanskog drutva 19. veka davala je buroazija. Politike i idejne temelje
tog drutva predstavljala su sledea naela: pravna jednakost, kapitalistiko privatno
vlasnitvo, slobodan rad, pravo na neogranieno sticanje bogatstva. Izmeu 1815. i 1870.
borba unutar graanske klase vodila se uglavnom izmeu dve koncepcije drutva i drave.
liberalne i demokratske. Libelarizam je zahtevao jaku dravu, ograniena politika prava
naroda, i to potpuniju prevagu krupne buroazije u upravljanju poslovim, demokratska se
zalagala za potpunu politiku jednakost graana, prisustvo naroda na politikoj sceni, uticaj
na vlast preko narodnog predstavnitva izabranog optim pravom glasa. Les hommes de
letres studenti, inovnici, pripadnici slobodnih profesija imaju sve veu politiku ulogu u
javnom milljenju.

Ind. rev. doprinela je porastu i konstituisanju proletarijata u posebnu i samostalnu drutvenu

klasu, radniku klasu. Radno vreme je trajalo od izlaska do zalaska sunca, leti od 12 do 14
asova, kod sezonskih poslova i do 16. Nisu postojali nikakvi zakoni koji su titili radniku
klasu, to je naroito teko pogaalao ensku i deiju radnu snagu. enska i deija radna
snaga se najee upotrebljavala u tekstilnoj industriji, u predionicama i tkanicama, gde su
bili najnie nadnice i najvie radnika. Najvie nadnice su dobijali radnici umetnikih zanata,
u izradi stakla, stilskog nametaja, bronzanih ukrasa, fine keramike, zatim tipografi. Nije
postojalo nikakvo zdravstveno i penziono osiguranje. Postojalo je radniko zakonodavtsvo
jo u prvoj pol. 19. veka.

Prvi radniki zakon doneen je u Engleskoj 1802. kojim se ograniavao rad dece na 12 sati, a
zabranjivao se njihov noni rad. Sledei je doneen 1819. godine takoe u Engleskoj, na
predlog Roberta Ovena i Roberta Pila: o zabrani upotrebe dece mlae od 10 godina u
proizvodjni, i smanjivanje radnog vremena na 10.5 sati dece mlae od 18 godina. Za oba
zakona su imenovani inspektori, i odnosili su se samo na tekstilnu ind. Fabriki zakon
doneen je 1833. kojim je radno vreme dece ogranieno na 10 sati, a noni rad zabranjen
licima mlaim od 21 godine. Zahvaljujui pritiscima tampe usvojen je novi Fabriki zakon
1844. Rad dece od 10-14 godina se ograniava na 6.5 sati, a rad omladine i ena na 12 sati
danju. Opte radno vreme od 10 sati usvojeno je 1847. U Francuskoj je prvi zakon koji je
ograniio deiji rad doneen 1841. Pokreti radnike klase krenue od sindikalnog
(tredjunionistikog) u Engleskoj, preko stihijskog u buntovnog (ludizam, ustanci lionskih
tkaa 1831. i 1834. i leskih 1844) do revoulucije 1848/9.

10
 Antiracionalistike teorije

Antirac. se javlja na prelazu iz 18. v. u 19. kao misao odgovor feudalne i klerikalne reakcije
na ideje racionalizma i programe i tekovine buroaskih rev. Najoptija karakteristika bila je
kritika apstraktnog rac. koji navodno preuveliava mogunosti istog uma, izvodei iz njega
svoje projekte budunosti a zanemarujui pri tom prebogata iskustva prolosti i ivu,
konkretnu ist. stvarnost (istoricizam?). Zagovaraju oslanjanje na tradiciju, istoriju i religiju
kao proverene, trajne vrednosti ljudske egzistencije.

Edmond Berk (1729-1797). Jedan od utemeljivaa i pokretaa antirac. U engleskoj javnosti

se oglasio 1790. raspravom Razmiljanja o francuskoj revoluciji, gde je njeno idejno rac.
poreklo podvrgao otroj kritici. Odbacuje razum kao izvor i merilo istine. Razum je podloan
dejstvu individualistikih, u drutvenom smislu negativnih, ljudskih strasti i sebinosti.
Kritrrijumi istine o oveku i drutvu se trae u tradiciji koja daje vrstinu karaktera. Zbog
toga je vrhovni zakon opstanka naroda ne revol. rac. nego historisjki konzerv. Narod nije
skup slobodnih, pravnih i politiki jednakih pojedinaca, kako to ui teorija prirodnog prava,
ve je to organska zajednica sastavljena od stalea, iji poloaj u drutvu ne moe biti jednak.
Narod nije sposoban za politiku vladavinu, vladanje pripada najbogatijim i politiki
najiskusnijim slojevima. Ako su promene neizbene onda moraju biti odmerene, a rev. moe
biti samo produkt ist. procesa. Razumska rev. vodi demokratiji koja je vladavina nereda i
razuzdanosti doba vitetva je zamenilo doba sofista, ekonomista i raunovoa. Berkov
ideal je eng. model parlamentarne monarhije.

ozef de Mestr (1754-1821). Filozof i pisac, najistaknutiji fra. ideolog antirac. Delo: O papi
(1801). De Mestr je umesto kritike rac. i rev. pomou tradic. istoriczma kako je to radio Berk,
tu kritiku vrio fanatino religioznim, ak apokaliptinim tumaenjem sveta. Krajnji cilj je
politiki: svim raspoloivim sredstvima vlasti, religije i ideologije suprotstaviti se rac. i rev. i
narodnom suverenitetu. Vlast je delo boga i zato je starija od razuma. Zakonski izraz
boanskog porekla i karaktera vlasti je apsolutna monarhija, koja je najbolji i najprirodniji
oblik drave. Od autoriteta apsolutne vlasti jai je samo autoritet katolike crkve sa papom.
Rac. i rev. su remeenje boanskog poretka, vladari imaju povlasticu da kanjavaju
revolucionare. Prirodno stanje oveka je ropstvo, a ne sloboda.

Luj de Bonal (1753-1840). Razlike izmeu Bonala i prethodne dvojice: Bonal je manje
apokaliptian, De Mestrovo shvatanje apsolutne monarhije je ultramontansko, jer propoveda
podvrgavanje monarhije papskom autoritetu, de Bonalovo shvatanje je galikansko i
nacionalnije. Delo: Teorija politike i graanske vlasti u graanskom drutvu (1796) vlast se
ispoljava u svim sferama drutva i svim elijama drutva, od porodice u kojoj poinje
autoritetom stareine, do drave gde se zavrava vladavinom suverena, obe su boanske i
njihova volja se potoju kao zakon, umetnost, jezik, kultura su boanskog porekla, ljudi su
nesposobni da sami neto stvore. Jedan bog, jedan vldar, jedan gospodar, jedan otac
porodice, patrimonijalno ureenje drutva.

Opat Felisite de Lamne (1782-1854). Njegovo stvaralatvo je prolo kroz tri faze:
ultramontansko (reakcionarni apsolutizam), katoliko-liberlanu (liberlani versko-politiki

11
poredak) i demokratsko-socijalistiku (u smislu hrianskog soc. hriansko soc.
egalitarizam). Zajednika je kritika laikih i postprosvetiteljskih idelogija, njima suprotstavlja
ideologiju idelanog hrianina iz izreke unum ovile, unus pastor jedno stado, jedan pastir.

Antirac misao u Nemakoj je dala dve bliske filozofsko-politike i pravno-istorijske kole.

Istorijska kola prava. Suprotstavila je rac. teoriji prirodnog prava i drutvenog ugovora ne
boansko pravo ve irac. pojam narodnog duha. Drutvo i dravu objanjavala je
delovanjem venih i nepromenljivih priirodniih zakona, ije postojanje dokazuje istorija. Za
tvorca ove kole Gustava Huga (1764-1844) ti prirodni zakoni su proizvod narodnog duha,
koji se obrazovao sam od sebe, dugim taloenjem istorijskih iskustva i tradicija,, bez ikakvog
svesnog ili razumskog nastojanja ljudi. Narodni duh nastaje spontano kao i jezik, formira
manifestaciju, vlastitu narodnu pravnu svest. Iz te svesti izviru sve pravne norme i zakoni
jednog naroda i drave. Zakoni koji bi nastali svesnom akcijom zakonodavca bili bi protivni
narodnom duhu, obiajima, tradicijama, iskustvima i prirodi jednog naroda, takvi neprirodni
zakoni su rev. zakoni. Hugov naslednik je Savinji (1779-1861). Razlikuje dve vrste prava:
prirodno i nauno. Prirodno proistie neposredno iz narodnog duha, nauno formiraju
pravnici iz svesti i razuma. Ukoliko nauno izraava principe prirodnog prava, ono je
saglasno narodnom duhu. Georg Puht (1798-1848) je trei predstavnik. Pravo, jezik i
mentalitet jednog naroda su trajne tvorevine. Narodni duh, prema tome drava i pravo imaju
boanski izvor, zbog ega je najbolji oblik dravne vlasti monarhija, a najprirodniji drutveni
odnos je feudalizam.

Druga kola je organicistika politika filozofija, nastala u Nemakoj u epohi romantizma,

polazi od izvornih vrednosti narodnog duha, nastalog u prolosti i tradicija. Predstavnici su:
Fridrih legel (od pristalica demokratske rep. podele vlasti, ravnopravnosti i prava na
pobunu, do branioca apsolutne monarhije koja poiva na principima teokracije i heroizma),
Fridrih Vilhelm Jozef eling (poeo kao zastupnik ideja Kanta i Fihtea, do pristalice
organicizma tvrdei da se drava kao ivi organizam sastoji iz niza delova (individua)
podreenih interesu celine, pristalica apsolutne monarhije), Novalis, Adam Miler (Drava
nije nastala vetakom, improvizovanom akcijom istog uma ve dugim, zajednikim
ivotom ljudi kroz istoriju, u njoj nita ne moe da bude samostalno, ni vladar, kome pripada
vodea pozicija, a oslanja se na plemstvo koje titi politiki kontinuitet, i buroaziju koja
obezbeuje materijalni napredak). Karl Ludvig Haler je tvrdio da ceo drutveni i dravni stroj
poiva na odnosu gospodar-ropstvo i na ureenju drutva po principu hijerarhijske
meuzavisnosti na svim nivoima, od porodninog do dravnog prirodni poredak.

12
 Liberalizam

Opte karakteristike: nastaje na tradicijama ranog liberalizma u doba reformacije. Prvi

zahtevi graanskog drutva: sloboda miljenja i versko-politika tolerancija. Drutvenu
osnovu lib. inila je graanska klasa kojoj su najvie smetale srednjovekovne predrasude, pa
tee oslobaanju linosti na socijalnom (od neravnopravnih poloaja u feudalnom drutvu),
ekonomskom (od esnafskih i drugih ogranienja karakteristinih za apsolutizam), politikom
(od vladarskog apsolutizma) i moralnom (od autoriteta crkve) planu. Prvenstveno je
ideologija buruja, nastala na graanskom drutvenom i politikom miljenju 17. i 18. veku,
svojim teorijama prirodnog prava i drutvenog ugovora, i fiziokratsikm ekonomskim
uenjem. Jedna od najbitnijih pretpostavki ljudskog osloboenja je neprikosnoveno pravo
privatne svojine. Po osvajanju vlasti, buroazija se jednako borila protiv feudalaca, koji su
odlazili, kao i protiv proletarijata, koji je dolazio.

Liberalizam je nosio su sebi sopstveni protivrenost koja je, kao i kod kapitalistikog drutva
u celini, poticala iz privatnog vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju, tj. iz neravnopravnog
poloaja ljudi pripadnika drutva u procesu drutvenog rada.

Ekonosmki liberalizam je zastupao i ostvario zatitu privatne svojine, slobodu sticanja

profita, uklanjanja dravne i druge administrativne regulative u privredi. Konkurencija je
tretirana kao prirodni zakon, materijalni interes i profit kao najvaniji podsticaj privredne
aktivnosti, a rad kao roba, poput svake druge robe, na koju se primenjuju zakoni trita.
Politiki se odlikuje borbom za uvoenje parlamentarnog sistema vlasti i predstavnike vlade,
slobode stranakog (politikog) organizovanja, pravne jednakosti, irkoih graanskih sloboda
(slobode svesti, tmape, zbora i dogovora), nepovredivosti linosti, zakonitost rada dravnih
organa. Drava ima zadatak da titi slobode i prava graana i da obezbeuje privatnu svojinu.
Nema zadatak da regulie privredni ivot, ograniava privrednu inicijativu i da se mea u
drutvene odnose. Socijalni lib. sastoji se u stavovima da je svaka drutvena klasa, svaki sloj
drutva, kao i svaki pojedinac kova sopstvene sree, da je sam odgovoran za svoju sudbinu i
da nikakva intervencija drave, u cilju popravljanja poloaja odreenih kategorija drutva nije
potrebna. Glavna naela intelekrualnog liberlaizma su antiklerikalizam, duh tolerancije,
sekularnost, sloboda int. stvaralatva, nezavisnost duha i sloboda savesti.

Naela lib. najdoslednije se primenjuje u VB, dok se u ostalim zemljam (FRA) ometa
klasniim i politikim borbama. U nekim zemljama se ispoljava kroz militantni liberalizam
kao nacionalna ideologija.

Engleski utilitaristiki liberlizam

Najvaniji predstavnici: Deremi Bentam (1748-1832) i Dejms Mil (1773-1836). Tipini

ideolozi buroazije na vlasti. Oslanjaju se na politiku misao prosvetiteljstva, ali iz njega
uzimaju ono to odgovara buroaziji, i za razliku od Berka, kritini su prema poukama
istorije i tradicije, koje hoe da racionalizuju i demitiziraju. Na sve ljude gledaju kao jednake,
ali meu njima se i u drutvenom i politikom ivotu javljaju razlike, koje su rezultat
delovanja zakona slobodne ekonomske konkurencije. Zato drava ne bi smela da se bavi
takvom vrstom delatnosti koja bi ograniavala konkurenciju, jer bi se time ometala i sloboda

13
inicijative i stvaralatva pojedinaca u drutvu. Etici u graanskom drutvu su davali
prvorazrednu ulogu, koju je Bentam povezivao sa naelima ekonomskog liberalizma.
Polazei od uenja A. Smita i francuskog filozofa Helvecijusa, on je stvorio itavu teoriju
tzv. radikalnog utilitarizma, ili teoriju o maksimilizaciji sree. Osnovna pretpostavka ove
teorije je da se ovek u svojoj delatnosti rukovodi iskljuivo interesom, i tenjom ka srei, ali
da pri tom ne izgubi osnovna naela graanskog morala, i kontrolisanja sopstvenog egoizma.
Time se ovek usmerava u pravcu unapreivanja opteg dobra, to je osnovni postulat
graanskog morala doprineti srei to veeg broja ljudi. Uloga zakonodavca i drave je da
ograniavaju egoizam kako bi doprineli graanskoj svesti i linoj i optoj koristi. Bentam do
otprilike 1815. zastupa umereni lib. zatim postaje teoretiar stranke demokratskog pokreta,
naglaavajui narodni suverenitet, zalaui se za predaju vlasti jednodomnoj, svenarodnoj
skuptini. Mil je radikalniji od njega u kritici aristokratizma brit. drutva, ali prihvata
monarhiju i dvodomni parlament, vee ogranienje birakog prava, iskljuivanjem iz njega
ena, mladih ljudi (do 40 godina), i onih bez vlasnitva. U sferi ekon. lib. Mil je opet
radikalniji. Dok je Bentam za parolu Be quiet!Miruj!, koji znai suzdravanje dravne vlasti
od svake intervencije u privredi, Mil je za pravilnu podelu proizvoda, tako da svako moe
moe uzeti najveu moguu koliinu ploda svog rada, koja bi podrazumevala dravnu
regulativu to je u suprotnosti sa ekon. lib.

Klasini evropski liberalizam

Predstavnici: Benamen Konstan (1767-1830), ermen Neker gospoa de Stal (1766-1817),

Aleksis de Tokvil (1805-1859), Karl Vilhelm fon Humbolt (1767-1835), Antonio Rozmini-
Zerbati (1797-1855), Vinenco oberti (1801-1853), uzepe Macini (1805-1872), Karlo
Kataneo (1801-1869). Zajedniki pogledi: nepoverenje prema drutvenoj i ekonomskoj ulozi
drave, jo upornije insistiranje na slobodnom razvoju i pravima pojedinaca kao pravih
protagonista civilizacije i napretka, zamenjivanje ekonomistiko-utilitaristikih etiko-
kulturolokim motivima ljudske aktivnosti, negiranje narodnog suvereniteta kao bitnog
elementa oslobaanja individue, drutveni konzervativizam.

Benamen Konstan. Sloboda linosti kao neto sveto i apsolutno, ali samo za politiku,
ekonomsku i intelektualnu elitu. Nije prihvatljiv ni prosvetiteljski narodni suveren. ni
rusoovski drutveni ugovor jer vlasti daju prevelika prava i time stavraju uslove za
despotizam. Potrebno je stvoriti minimalnu vladu koja nee ugroavati slobodu linosti,
jedini zadatak vlade je fiziokratsko naelo, spreiti spoljne i unutranje nemire. Dobra je ona
vlast koju graani to manje oseaju, znai da im ne ugroava slobodu, zato nije vano da
vlast preuzme narod ve da bude zatien od njene svemoi. Najbolji nain je podela i
ogranienje vlasti. Potpuna graanska sloboda je sloboda za imune, samo vlasnitvo
osigurava dokolicu neophodnu za sticanje svesti, ali ni on ni ostali liberali nisu uvideli da to
znai oduzimanje slobode i eksploataciju. Za najbolju dravnu formu je proglasio
parlamentarnu monarhiju, zakonodavnu ulogu e imati dvodomna skuptina izabrana na
osnovu visokog imovinskog cenzusa. Gornji dom bi bio sastavljen iskljuivo od aristokrata,
koji kontroliu skuptinu. Predlae decentralizaciju i podelu vlasti na 5 funkcija: kraljevsku,
izvrnu (vlada), stalnu predstavniku (gornji dom), vlast javnog mnjenja (donji dom), i

14
sudsku. Protiv je restauracije feudalizma i merama za zatitu siromanih. Pitanje privatne
svojine je steeno drutveno pravo, i nije neotuivo.

Madam de Stal. Saradnica i saputnica B. Konstana, Nekerova kerka, izgradila je religiju

slobode protiv nametljivosti vlasti i samovolje tirana, u koje je ubrajala i Napoleona i
Robespjera i kraljeve starog reima. Pristalica je umerene ustavne monarhije eng. tipa, ili
monarhije po ustavu iz 1791. u kojoj bi vladala prirodna aristokratija. Prava ljudi su jednakost
pred zakonom, individualne slobode, sloboda tampe, sloboda religijskih obreda i dostupnost
graanima svih slubi, uee u vlasti je drugorazredne vanosti za slobodu i sreu ljudi.

Fon Humbolt. Nemaik politiik mislilac, bavio se problemom drave. Nastanak dave
tumai na istorijsko-organicistiki nain, njeni zadaci pripadaju lib. ideologiji ouvanje
unutranjeg i spoljneg mira. Drava za koju se zalae je staleka monarhija sa tano
razgranienim kompetencijama izmeu kralja i skuptine stalea.

Aleksis de Tokvil. Bavio se pravom, istorijom, filozofijom, sociologijom i ekonomijom, sa

ciljem izgradnje nauno zasnovane politike teorije graanskog drutva, zbog ega se smatra
prvim modernim politikologom. Politikim problemi prilazi sa stanovita aristokratskog i
demokratskog drutva. Njihova borba dovodi do nestabilnosti, koja potresa FRA od 1789.
Doao je do zakljuka da je nastupilo vreme buroazije kao nosioca novih ist. odnosa ali je
bio potpuni aristokrata i bojao se gomile. Izlaz u sukobu nalazio je u sjedinjavanju
aristokratije i demokratije, tj. oplemenjivanjem buroazije najpozitivnijim elementima
aristokratskog duha i morala nezavisnot duha, moralnu vrstinu, originalnost i
astoljubivost. Dela: O demokratiji u Americi i Stari reim i Francuska revolucija. Amerika
rev. je proistekla iz istog aristokratskog drutva Engleske i to njegovom transmutacijom vie
nego rev. promenom. Njegova definicija demokratije je stanje politike i individualne
slobode graana, odnosno njihova sloboda da uestvuju u javnom ivotu i da raspolau
svojom linou, pravo na jednakost pred zakonom i jedakost politikih prava. Tokvil smatra
da demokratija moe, kako se desilo u Francuskoj, da odvede u demokratski despotizam i
tiraniju drutva koja izraava nivo prosenog oveka. To toga dolazi tiranijom veine nad
manjinom, veinu za njega ine neslobodni i politiki neuki ljudi koji se preputaju
manipulaciji. Ovakvu deformaciju pospeuju dravno-politiki centralizam, i privredni
intervencionizam. Tokvilova organizacija vlasti: deoba dravne vlasti, gde nije najbitnije da li
e po formi biti monarhijska ili republikanska. Vano je da se podelom vlasti sprei njena
preterana koncetracija u rukuma jedne linosti (efa drave) ili jednog dravnog organa. U
svakoj graanskoj dravi najbitniji su poloaj i uloga zakonodavne vlasti, koja bi trebalo da
se organizje kao dvodomni parlament. Zadatak donjeg doma bi bio da ogranieva egzekutivu,
a gornjeg da ograniava donji i da odrava ravnoteu izmeu legislative i egzekutive.
Predlae i decentralizaciju dravne uprave i irenje lokalnih i komunalnih sloboda. Ovaj
politiki mehanizam vlasti ne bi bio dovoljan bez staleke solidarnosti i saradnje. To je put ka
stvaranju novih moralnih, duhovnih i intelektualnih vrednosti, Tokvil je stvorio teorijski
model jedne vrste aristokratskog demokratizma sa graanima organizovanim u udruenja
aristokratskog duha.

15
Antonio Rozmini-Zerbati. Smatra da je idealna ona drava u kojoj dominira boanski
autoritet u teokratskoj dravi privatna svojina je jedno od sutinskih prava oveka, dobro
pojedinca se ne moe rtvovati javnom dobru = dobro veine. Ostarivo je u dravi eng. tipa,
zajednica socijalne harmonije. Na elu je kralj koji ima odreene zakonske prerogative,
zakonodavnu vlast vri i dvodomna skuptina, ograniena visokim cenzusom. Postoji vrhovni
sudsko-politiki organ izabran optim pravom glasa, politiki sud ili Vrhovni sud politike
pravde, koji kontrolie zakon. vlast i spreava je da u interesu javnog dobra ugrozi
individualno dobro, protiv je sekularizma, i za to da crkva kontrolie tampu, kulturu i
obrazovanje ali da nema pravo sankcije.

Vinenco oberti. Liberal konzervativne orijentacije, ubraja se u lib. epohe restauracije.

Njegov cilj je model koji bi mirio a ne podsticao suprotnosti u drutvu. U prvoj neogvelfskoj
fazi svog stvaralatva takav model vidi u aristokratoidnoj hrianskoj monarhiji. Druga faza
je faza Obnove, vezana i za njegovu borbu za ujedinjenje Italije, o potrebi vee ekonomske
ravnopravnosti, odbacivanju reakcionarnog katolianstva (jezuita, pape), i dalje je protiv
socijalizma, racionalizma itd, za demokratizovano i modernizovano katoliantsvo.

uzepe Macini. Jedan od najveih ideologa demokratskog nac. i nac.-oslobodilakih

pokreta. Politiku postavlja na religiozno-etike osnove. Politika je moralni in u koji se
veruje kao u religiozno naelo, taj in mora biti usmeren na drutvo u kojem e se smanjiti
ekonomske, socijalne i politike neravnopravnosti, to e se postii vaspitno-reformnom
akcijom a ne klasnom borbom. Protagonisti te akcije su pripadnici srednje klase a njihov
saveznik je prolet. Negativne posledice privatnog vlasnitva, slobodnemkonk. profita bi se
postepeno uklanjale klasnim sporazumom, na nacionalnom i evropskom nivou. Demokratija
ne vodi anarhiji ve vioj formi jedinstva i reda za celu zajednicu. Zasniva se na ustavnom
poretku, optem izbornom pravu.

Karlo Kataneo. Ideolog ita. nac. preporoda. Evoluirao je do levog buroaskog radikalizma i
demokratizma. Zalae se za ind. slobodu i prava graana ali je istovremeno i za organizovanu
akciju drave u cilju sprovoenja soc. zatite siromanih, opte pravo glasa, uklanjanje
drutvene i politike neravnopravnosti, ukidanje stajae vojske, poveravanje odbrane zemlje
naoruanom narodu.

Apstraktni liberalizam nemake klasine filozofije

Zato je lib. u Nemakoj apstraktan po Popovu? Graanska klasa Nemake je bila nedevoljno
drutveno, ekonomski i politiki razvijena i organizovana pod feudalno apsoltistikim
reimom, tada nemaka klasina fil. dostie vrhunac i razvija dijalektiki nain miljenja,
koja ima poreklo u antikoj filozofiji, i u idejama graanskih mislilaca poput Spinoze.
Njihova najvea zasluga bie u svestranoj razradi ovog metoda i u saznavanju da li se on
moe primeniti i u tumaenju ist. pojava graanske epohe u razvoju. Budui, meutim, da su
filozofi ove metode bili idealisti, ni samu dijalektiku misao nisu doveli do kraja i pomou
nje objasnili materijalne procese u prirodi i drutvu. Postoje razliiti tipovi dijalektikog
naina miljenja, koji se vezuju za imena pojedinih predstavnika nem. kl. fil. : Kanta, Fihtea,
elinga, Hegela. U strunoj fil. lit. ovi tipovi dijalektike nazivaju se: prividna ili negativna

16
dij. (dij. kao logika privida), dij. subjekta i objekta, dij. realiteta (dij. prirode) i spekulativna
dij. totaliteta.

Prividna ili negativna dij. Imanuela Kanta (1724-1804) je metod izgraen u oblasti teorije
saznanja (gnoseologije). Ona se razvijala u uslovima ideolokog obrauna sa feudalizmom
pod specifinim uticajima prosvetiteljske fil. U toj koncepciji dij. se javlja samo u sferi
saznanja, izvan mat. sveta, te se zato i moe smatrati da ona postoji samo prividno, u sferi
formalno logikog miljenja. Zahvaljujui tome dij. ima samo funkciju razumske kritike
realnosti, tj. funkciju otkrivanja zabluda dij. analizom pojmova zbog toga je negativna jer
se odnosi na kritiku. Najvanija tekovina Kantove dij. lei u tumaenju saznanja kao borbe
protivrenosti, koja postoji izmeu istog uma, praktinog uma i refleksivne moi saznanja.

Najvanija Kantova dela: Kritika istog uma i Kritika praktinog uma, sadre pored
filozofskih i njegove najbitnije misli o moralu, politici, pravu i istoriji. Sutinsko pitanje je:
ta je ovek, ta on moe da zna, ta treba da ini i emu treba da se nada? Za Kanta ovek
je u isto vreme prirodno, nagonsko i duhovno, razumsko bie. U njemu postoji velika
protivrenost kao prirodnog i duhovnog i slobodnog i neslobodnog bia. Dok je delovanje
oveka kao prirodnog bia uslovljeno njegovim nagonima, njegovo delovanje kao duhovnog
bia se obavlja na osnovu svesti o dunostima usklaenim obavezama iz ove dvojnosti
ovek ima moralnu vrednost i duhovnu zakonitost (taj zakon nije empirijskog porekla ve u
apriornoj vezi sa voljom umnog bia = kategoriki imperativ). Dvojnost se javlja i u pravu i
politici, iz ega proistie idejni i drutveni sukob njegovog vremena.

Na osnovu shvatanja oveka kao nosioca ideje slobode, Kant je izgradio svoju pravnu i
politiku misao pozitivnom pravu i konkretnoj politici se suprotstavlja jedno zamiljeno,
imperativno, razumsko pravo i jedno idealno dravno ureenje. Ureenje je zasnovano na
moralnim naelima kategorikog imperativa. Konani cilj moralnog preobraaja vidi u
stvaraju drave zasnovane na istim naelima prava. Vlast bi se delila na: vrhovnu
(zakonodavna vlast koja pripada kolektivnoj volji naroda, to ne znai da svi imaju politika
prava ali svi uivaju slobodu od spoljne prinude i jednakost pred zakonom), izvrnu
(pojedinana ili kolektivna ali podreena zakonod.) i sudsku (izborna i pazi na primenu
zakona).

Za idelano rac. dravu smatra republiku sa predstavnikom vladom, ija je najvanija

obaveza da potuje narodni suverenitet, da garantuje slobodu graana i da titi pravo, poto u
konkretnim ist. uslovima takva drava je nemogua, opredeljuje se za prosveeni
apsolutizam. Narodu ne pripada pravo na polit. inicijativu a jo manje na otpor vlastima.

Johan Gotlib Fihte (1762-1814). Tvorac je dij. subjekta o objekta, u kojoj se objanjava
odnos jedinke ili jedne ljudske zajednice (subjekta) prema stvarnosti (objektu). Ovaj odnos
moe biti pozitivan ili negativan: kritiki i stvaralaki. Kako je stvarnost jedna stalna
protivrenost, subjekt se odreuje i zauzima stav prema toj protivrenosti. To se odreivanje
vri prema etikim normama, pa je ova dij. etike prirode, a odnod prema protivrenosti je
subjektivan osnovni postulat dij. subjekta i objekta je ideja slobode i njena realizacija u
inu delovanja. Otuda ova dij. postavlja pitanje i odnosa fil. i revol.

17
Fihte je hteo da prevazie Kantov dualizam svet ljudske prirode i svet ljudskog duha
proizilaze iz istog naela slobode. Za Kanta sloboda je ravna umnosti ona je um u meni, za
Fihtea je subjektivna, lini momenat ljudskog stanja koje se izraava kroz njegovu delatnost.
Za Kanta sutina linosti se izvodi iz uma, za Fihtea sutina uma se izvodi iz linosti. U
drutvenom ivotu pitanje slobode se postavlja kao pitanje odnosa linosti i zajednice, to su
nerazdvojni pojmovi i njihov odnos Fihte reeva na dijalektiki nain, kroz borbu suprotnosti.
Bavi se i odnosima ja ne ja, subjekt i objekt itd. Suprotnosti tee ka spajanju i ujedinjavanju
ali se ono ne moe nikad izvriti konano i svreno. Politika je stavljena u funkciju morala
iji je zadatak da izgrauje moralni svet slobodnih pojedinaca, to se postie potinjavanjem
moralnim zakonima najvie forme drutvene zajednice dravi (Ruso). Istorijski put drave,
od azijskih despotovina i antikih drava, vidi kao kretanje ka sve veem osloboenju i
pribliavanju razumskoj i moralnoj organizaciji. Razumska osnova sveta se izraava u
zasnivanju dravne zajednice na temelju dravnog ugovora, koji treba da bude rezultat opte
volje i pristanka svih pojedinaca. Neotuivo je pravo oveka da priznaje samo one zakone
koje je sam sebi dao. Zato i predvia mogunost da se grupa graana koja nije zadovoljna
postojeim dravnim ureenjem izdvoji iz zajednice i osnuje novu dravu. Tako je postojanje
apsolutne monarhije neprirodno.

I u ustavo-pravnoj teoriji polazi od Rusoa. Fihte je za naelo narodnog suvereniteta i

nedeljivosti (jedinstva) dravne vlasti, koja bi trebalo da poiva na tri dravna ugovora: o
vlasnitvu, o zatiti (vlasnitva), o ujedinjenju. Zakonodavna, izvrna i sudska vlast mora biti
u rukama jednog autoritativnog organa izabranog neposredno od naroda. Zadovoljavao se
prosveenim despotom, da se drava ne pretvori u depotizam ili nekontrolisanu demokratiju
zalagao se za pravo naroda na pobunu. Drava ima i ekonosmke funkcije, ona organizuje
ekonomski ivot i raspodelu bogatstva u drutvu, moe da zadire i u privatnu svojinu.
Drutvo se deli na tri klase: zemljoradnike, zanatlije i trgovce, i u svakoj ima vlasnika i
radnika, a njihove meusobne odnose ureuje drava.

Dijalektika realiteta prirode pripada Fridrihu Vilhelmu Jozefu elingu (1775-1854). Polazi
od toga da je ljudska proizvodnja podreena proizvodnji same prirode. Priroda se shvata kao
dinamini proces s vlastitom imanentnom zakonitou, u stupnjevitom razvitku od niih
prema viim stupnjevima. Taj razvitak tee kroz poces evolucije koji pretstavlja
materijalnost sveta prirode. Dij. razvoj prirode postavlja na osnove tzv. apsolutnog identiteta,
koji nije mat. ve duhovne vrednosti.

Spekulativna dij. ili dij. totaliteta Georga Vilhelma Fridriha Hegela (1770-1831).
Najrazvijeniji i najpotpuniji oblik idealistike dij. Hegelova dij. ima izrazito drutveno
poreklo to znai da u njenoj osnovi stoji filoz. koncepcija ist. tj. posmatranje ukupnosti
ljudske ist. i stvarnosti s take gledita njihove sutine. Spekulativna dij. je univerzalna zato
to se zasniva na sveukupnoj delatnosti ljudi kao drutvenih i ist. bia, na dutveno ist.
praksi oveanstva u njenom totalitetu. Obuhvata sve prethodne dij. Fihtea, Kanta, elinga.
Osnovni principi Hegelove dij. su: identitet identinog i neidentinog, jedinstvo jedinstva i
raznovrsnosti, jedinstvo mirovanja i kretanja, neprestano menjanje stvarnosti kroz borbu
suprotnosti povezanih u sintetiko jedinstvo. Svet je sazdan od samih protivrenosti, iji je
nosilac apsolutni duh, u kojem se ujedinjuje bitak i nebitak, nastajanje, postajanje i nestajanje

18
itd. Engels: U Hegelovom sistemu itav prirodni, istorijski i duhovni svet je predstavljen kao
proces tj. u stalnom kretanju, menjanju, preobraavanju i razvitku.

Polaznu taku u Hegelovom idealistikom tumaenju ist. i stvarnosti predstavlja shvatanje o

jednakosti bia i miljenja. Bie pretpostavlja um, bez uma nema ni bia Sve to je stvarno
umno je, sve to je umno stvarno je. Zakoni dij. razvitka govore o ostvarivanju apsolutne
ideje kroz trolano kretanje: tezu, antitezu, sintezu. Polazi od stava da svaka pojava sama po
sebi predstavlja jedu tezu jednu dij. nunost. U samoj sebi ona nosi i protivrenost
antitezu. Ishod ove protivrenosti je via forma ostvarene ideje sinteza. Ali svojim
nastankom sinteza u sebi nosi novu tezu i antitezu, koje tee jo vioj sintezi. Za Hegela se
prava sloboda ne sastoji u samovolji ili slobodi pojedinaca bez ogranienja, ve u vladavini
zakona i podvrgavanju njegovim odredbama to je ist. razvoj koji postepeno vodi ka sve
veem oslobaanju oveka. Drava kreui se u svom razvoju ka postepenom oslobaanju
prola kroz tri faze: u prvoj (istone despotije) vlada apstraktno pravo u kojima je samo jedan
ovek slobodan; druga (grko-rimski svet), u njoj je slobodan jedan deo ljudi; u treoj
(germansko-hrianski svet) slobodni su svi ljudi. Vlasnitvo smatra neophodnim, jer kroz
vlasnitvo linost opredmeuje svoju slobodu. Narodi se kod Hegela dele na ist. i neist. tj.
one koji su uestvovali u nekoj od faza u razvoju drave i narode koji to nisu. Najznaajniji
su oni u ijim dravama se i realizovala apsolutna ideja, naravno germanski narodi. Njegova
idelana drava je pruska nasledna monarhija ustavnog ureenja, jer se u njoj najpotpunije
ostvaruje jedinstvo volje njenih graana, koje se manifestuje u monarhu. Iako je uzdizao Fra.
rev. bio je protiv lib. i demo. Da bi narod stekao rac. volju mora biti organizovan u stalee
(klase) koji su prelazni stupanj od individue i porodice do drave: bitna klasa
zemljoposednika, industrijska klasa zanatlija, trgovaca, manufakturista i dr., opta klasa
inovnika i birokrata. Staleima pripada zakonodavna uloga, izvrna birokratiji, arbitrana
monarhu, drava je jedini i najvii autoritet.

Hegelovi sledbenici hegelijanci: dve okle: levica mladohegelijanci, i desnicu

ortodoksne. Mladohegelijanci: David traus, Bruno Bauer, Fojerbah, neko vreme Marks i
Engels; ortodoksni: Gabler, Hinriks, Geel.

Nacionalizam

Nacionalni pokreti 19. v. nastaju kso rezultat procesa formiranja modernih evrospih nacija,
koji je tekao uporedo sa razvojem kapi. ekonomskih i drutvenih odnosa od kraja 15. do
polovine 19. veka. Nacije nastaju sticajem razliith istorijskih okolnosti kao soc. i prirodne
tvorevine. Privredne okolnosti: sloenija drutvena podela rada epohe manufakture i ind. rev.
koja ubrzava razvoj robne proizvodnje, irenje trita i razmenu dobara, razgranava saobraaj
i pojaava kretanje radne snage, vodei ka sve ivljoj komunikaciji meu udaljenim terit. i
ljudima. Komunikacija se najlake izvodila u okviru terit. povezanih zajednica istog jezika,
etnikih osobina, obiaja, ist. i duh. tradicija i vrednosti. Poinje da se javlja i svest o njihovoj
pripadnosti jednom narodnom (nacionalnom) kolektivu.

19