Judzin-Onil-Long Journy Into Night PDF

Judzin O'Nil - Dugo putovanje u noc
Judin O'Nil
Dugo putovanje u no
Prevod : Voja olanovi
Naziv originala:
Eugene O'Neill
Long Day's Journey Into Night
Karloti, na dvanaestu godinjicu naeg venanja

Najdraa. Tebi darujem rukopis ovog komada o staroj tuzi, komada pisanog
suzama i krvlju. Neko bi rekao da je to emerno neprikladan dar za dan kad se
proslavlja srea. Ali ti e razumeti. Ja ga shvatam kao znak panje prema
tvojoj ljubavi i nenosti koje su mi dale veru u ljubav i tako pomogle da
konano pogledam u oi svojim pokojnicima i napiem ovaj komad da ga
napiem sa dubokim saoseanjem, pratanjem i razumevanjem za sve etvoro
zlosrenih Tajrona.
Ovih dvanaest godina, Voljena, predstavljale su putovanje u svetlost. U ljubav.
Ti zna koliko ti dugujem. I koliko te volim.
DIN
Tao Haus
22. jula 1941.
LICA:
DEJMS TAJRON
MERI KAVAN TAJRON, njegova ena
DEJMS TAJRON MLAI, njihov stariji sin
EDMUND TAJRON, njihov mlai sin
KETLIN, sluavka
SCENE:
PRVI IN:
Dnevna soba u letnjikovcu Tajronovih oko osam ipo izjutra, jednog
avgustovskog dana 1912. godine.
DRUGI IN:
Prva scena. Isto, oko dvanaest i tri etvrti. Druga scena. Isto, nekih pola asa
docnije.
TREI IN:
Isto, oko est i po te veeri.
ETVRTI IN:
Isto, oko ponoi.
Page 1
PRVIIN
SCENA: Dnevna soba u letnjikovcu Dejmsa Tajrona. Jednog avgustovskog
jutra 1912. godine.
U pozadini su dvoja dvokrilna vrata sa zastorima. Desna vode u prednji salon,
koji, hladno i utogljeno nameten, odaje sobu gde se retko boravi. Kroz druga
vrata ulazi se u zadnji mrani salon, bez prozora; on slui samo kao prolazna
prostorija izmedu dnevne sobe i trpezarije. Do zida, izmeu tih vrata, nalazi se
ormari sa knjigama, a iznad njega ekspirov portret. U ormariu su Balzakovi,
Zolini, Stendalovi romani, filozofska i socioloka dela openhauera, Niea,
Marksa, Engelsa, Kropotkina, Maksa ternera, zatim Ibzenovi, oovi i
Strindbergovi pozorini komadi, knjige stihova Svinberna, Rosetija, Vajlda,
Ernesta Dousona, Kiplinga i tako dalje.
U desnom zidu, u dubini scene, ugradena su vrata nainjena od mree za
zatitu od komaraca. Ona vode na verandu, koja obgrljuje polovinu itave
zgrade. Blie gledalitu, tri jednaka prozora otvaraju vidik, preko zatravljenog
prostora ispred kue, na pristanite i obalsku aveniju. Do samog zida, uz
prozore, nalaze se stoi od pletenog prua i obian hrastov pisai sto.
U levom zidu, ispod slinog niza prozora kroz koji se prua pogled na dvorite,
postavljen je divan od pletenog prua pokriven jastuiima; njegovo uzglavlje
je okrenuto pozadini scene. Jo dublje, vidi se glomazan zastakljeni ormar sa
razliitim izdanjima dela Dime, Viktora Igoa, arlsa Livera, sa tri edicije
ekspira. Sa "Najboljim delima svetske knjievnosti" u pedeset velikih svezaka,
sa Hjumovom "Istorijom Engleske". Tjerovom "Istorijom konzulata i carstva",
Smoletovom "Istorijom Engleske", Gibonovim "Rimskim carstvom", svakojakim
sveskama starih pozorinih komada, poezije, i nekoliko istorija Irske. Ono to
naroito iznenauje kod svih tih izdanja jeste injenica da se po svim tim
sveskama vidi da su itane i proitavane.
ilim nenametljivih boja i ara pokriva gotovo itavu povrinu parketnog poda.
Na okruglom stolu, u sredini prostorije, nalazi se lampa sa zelenim eirom iji
je gajtan utikaem ukljuen u jednu od etiri aice na tavaninom lusteru.
Oko stola, pod krugom svetlosti, razmetene su etiri stolice; to su zapravo tri
fotelje od pletenog prua, i (s desne prednje strane stola), jedna stolica za
ljuljanje od uglaane hrastovine sa konim seditem.
Otprilike osam i po ujutru. Sunce dopire kroz prozore s desne strane.
U trenutku kad se zavesa die, porodica je upravo zavrila doruak. MERI
TAJRON i njen mu, dolazei iz trpezarije, pojavljuju se na vratima zadnjeg
salona.
Meri ima pedeset etiri godine. Srednjeg je rasta. Iako punaka, njena figura
jo uvek deluje mladalaki i ljupko, i po njenom struku i kukovima, ne naroito
utegnutim, teko bi se reklo da je ve u godinama. Lice joj je izrazito irskog
tipa. Nekada je moralo biti izvanredno lepo, a i sada je naoito. Neno, bledo i
koato, ono donekle odudara od njene krepke pojave. Nos joj je dug i prav, a
usta iroka, sa oblim, ulnim usnama. Ne upotrebljava ni ru, ni bilo koju
drugu vrstu minke. Visoko elo joj je uokvireno gustom, potpuno belom
kosom. Naglaene bledoom i srebrnim vlasima, njene tamnosmede oi
izgledaju crne. Neobino su krupne i lepe, sa crnim obrvama i dugim izvijenim
Page 2
trepavicama.
Njena preterana nervoznost odmah pada u oi. Ruke joj nikako ne miruju; bile
su nekada lepe, s dugim zailjenim prstima, ali reumatizam je zadebljao
zglavke i iskrivio prste, tako da sad deluju runo i kljasto. oveku je neugodno
i da ih pogleda, utoliko pre to se zna daje na njihov izgled strano polagala, i
da je to to nije kadra da stia nervozu, koja na njih samo svraa panju,
duboko poniava.
Odevena je jednostavno, ali sa pouzdanim ukusom. Kosa joj je nametena
neobino briljivo. Glas joj je mek i prijatan; kad je vesela, kroza nj e probiti
neto od irske raspevanosti.
Njena najprivlanija osobina jeste jednostavna, neizvetaena i skoro stalno
prisutna dra stidljivog devojeta, vaspitanog u samostanu u stvari, neka
prirodena aneoska bezazlenost.
DEJMS TAJRON ima ezdeset pet godina, ali izgleda itavu deceniju mladi.
Visok otprilike metar i sedamdeset, irokih ramena i razvijenog grudnog koa,
on deluje i da je vii i vitkiji zbog svog dranja, u kojem ima od onog vojnikog
"Glavu gore, prsa napolje, trbuh unutra, ramena nazad!" Uprkos tome to mu
se lice poelo oputati, jo uvekje dosta zgodan sa krupnom, lepo izvajanom
glavom, pravilnim profilom, i duboko usaenim svetlosmeim oima. Kosa mu
je seda i proreena, a na temenu sasvim opala u obliku redovnike tonzure.
Nekadanji poziv ostavio je na njemu nedvosmislene tragove. Ne zato to bi
bio slab prema smiljenim patetinim pozama pozorinog stara. On je po
prirodi i sklonostima jednostavan, nepretenciozan ovek, jo uvek prisno vezan
za svoje skromne poetke i irsko seljako poreklo. Ali glumac progovara iz svih
njegovih ve nesvesnih navika u govoru, kretnjama i gestovima. Sve to
ostavlja utisak dobro prostudirane tehnike. Glas muje upadljivo lep, zvonak i
gibak, i on se njime grdno ponosi.
Njegov kostim, oigledno, nije ni za kakvu romantinu ulogu. To su pohabano
konfekcijsko odelo od grube sive tkanine, crne, davno neiene cipele, i
koulja bez okovratnika, sa belom maramicom punijeg tkanja ovla vezanom
oko vrata. Nema nieg slikovito nehajnog na toj odei i obui, one su, prosto,
otrcane. On smatra da odelo treba nositi sve dotle dok slui; sada je obuen za
rad u bati, i ne daje ni pet para na to ta drugi misle o njegovom izgledu.
U itavom svom ivotu, on ni jednog jedinog dana nije bio ozbiljno bolestan.
ivci su mu kao konopci. U njemu prevlauje grubo isklesani teak, sklon
pokatkad razneenoj seti, a sasvim retko izlivima podsvesne oseajnosti.
U trenutku kad se pojavljuje na vratima zadnjeg salona, Tajron dri svoju enu
oko pasa. Ulazei u dnevnu sobu, on je, kao u ali, vrsto pritee.
TAJRON: Bogme, Meri, sad ovek ima ta i da uhvati. Otkako si dobila tih
desetak kila...
MERI (osmehuje se neno): Hoe, dragi, da kae da sam se pregojila.
Trebalo bi doista da smram.
TAJRON: Nipoto, gospo! Sad si na pravoj meri. O mravljenju, dakle, nema
ni govora. Da nisi moda zbog toga tako malo jela za doruak?
MERI: Malo? A meni se inilo da je bilo i previe.
TAJRON: Boe sauvaj. Bar nisi pojela onoliko koliko ja zamiljam da treba.
Page 3
MERI (zadirkujui ga): Ah, ti! Hteo bi valjda da se svi ugledamo na tebe i da
za dorukom potamanimo onoliko hrane koliko si ti kadar. Niko u svetu ne bi
bio u stanju da to uini, a da ne plati glavom zbog poremeaja u probavi.
(Dolazi napred i zaustavlja se uz desni bok stola.)
TAJRON (sledi je): Nee biti da sam ba toliko prodrljiv. (Sa krepkim
zadovoljstvom.) Ali, bogu hvala, apetit me jo uvek slui, a eludac mi je, iako
imam ezdeset pet godina, kao u dvadesetogodinjeg momka.
MERI: To je tano. Niko ne bi mogao da ospori. (Ona se, smejui, sputa u
fotelju od pletenog prua s desne zadnje strane stola. On je obilazi s lea, i iz
kutije na stolu odabira cigaru, iji vrak odseca kletastim makazicama. Iz
trpezarije dopiru Dejmijev i Edmundov glas. Meri se okree u tom pravcu.)
to li su se deaci zadrali u trpezariji? Ketlin sad sigurno eka da raspremi
sto.
TAJRON (kao u ali, mada u dubini due uvreen): Izgleda da se
domunavaju o neemu to ne treba da mi doe do uiju. Kladim se da opet
neto smiljaju protiv Matorog. (Ona na to nita ne kae; glava joj
je jo uvek okrenuta u pravcu odakle se uju njihovi glasovi. Njene nervozne
ruke pojavljuju se na stolu. On pali cigaru i seda u stolicu za ljuljanje s desne
strane stola, na svoje uobiajeno mesto, i zadovoljno odbija dimove.) Nita se
ne moe uporediti sa prvom cigarom posle doruka. Naravno, pod uslovom da
je dobra. A ova nova vrsta ima doista prekrasnu aromu. Uz to je i neverovatno
jeftina. Dobio sam je za badava. Megvajer me je nagovorio da na nju preem.
MERI (malo kiselo): Nadam se da te istom prilikom nije nagovorio da kupi
jo koji komad zemlje. Njegova nekretnina nije ba tako jeftina.
TAJRON (odbrambeno): S tim se ne bih sloio. Naposletku, zar mi nije
glavom on savetovao da u Ulici kestenova kupim onaj plac to sam, uz lepu
zaradu, zaas preprodao?
MERI (sad se osmehuje podrugljivo, ali blagonaklono): Znam. To upali
jedanput u hiljadu godina. Megvajer sigurno ni u snu nije pomiljao da bi...
(Tape ga po ruci.) Ali, ostavimo to, Dejmse, tebe ubeivati da nisi dovoljno
vet posrednik isto je to i govoriti u vetar.
TAJRON (uvredljivo): Do nekog uspeha nije mi ni stalo. Ali, zemlja je zemlja,
sigurnija je od akcija i obveznica volstritskih prevaranata. (Umirujuim tonom)
Najzad, to da se u ranu zoru prepiremo oko poslovnih stvari? (Poivka.
Glasovi mladia se ponovo uju. Jedan od njih dobija napad kalja. Meri
zabrinuto oslukuje. Njeni prsti nervozno dobuju po stolu.)
MERI: Edmund je taj koga bi trebalo da izgrdi to slabo jede. Sem kafe
skoro nita nije ni okusio. On mora da jede ako misli da se odri. Stalno mu to
ponavljam, ali on kae da prosto nema apetita. Naravno, nita gore ne utie na
apetit od tih letnjih nazeba.
TAJRON: Tako je to je i sasvim prirodno. Prema tome, nemoj da se
brine...
MERI (istog asa): O, i ne brinem se. Sigurna sam da e se kroz nekoliko
dana sasvim dobro oseati samo ako se malo bolje pripazi. (Kao da bi htela da
o tome vie ne razgovara, ali ne moe.) Ali ne svia mi se to se ba sad
morao razboleti.
Page 4
TAJRON: A, eto. Dogodilo se (Upuuje joj kratak, zabrinut pogled.) Ali ne
sme dozvoliti da te to onespokoji. Imaj na umu da i o sebi treba da povede
vie rauna.
MERI (istog asa): Nisam nespokojna. Nemam razloga. Zbog ega misli da
sam nespokojna?
TAJRON: Pa... ni zbog ega. Sem to si poslednjih nekoliko dana izgledala
pomalo razdraljiva.
MERI (osmehujui se usiljeno): Zar? Kojeta, dragi. Uobraava. (Iznenada
namrtena.) Dejmse, ne sme me stalno posmatrati. Shvati zbilja, da mi to
smeta.
TAJRON (poklapajui akom jednu od njenih nervoznih ruku): De, de, Meri.
To sad ti uobraava. Ako sam te gledao, inio sam to divei se tvojim
oblinama i tvom odlinom izgledu. (Duboko oseanje najednom mu proima
glas.) Ne umem da ti objasnim, draga, kakvom me silnom sreom ispunjava to
to si opet onakva kakva si bila kad si nam se vratila, ono isto staro, milo
stvorenje. (On se naginje i ljubi je plahovito u obraz, a onda, okreui se od
nje, dodaje sa zbunjenim izrazom na licu.) Samo tako nastavi, Meri.
MERI (glave okrenute u stranu): Hou, dragi. (Nesposobna da se skrasi, ona
ustaje i prilazi prozorima s desne strane.) Hvala bogu, magla se razila.
(Okree se od prozora.) Od jutros se slabo oseam. Zbog one grozne sirene za
maglu to se ula itave noi nisam mogla da se ispavam.
TAJRON: Tano. Kao da se kit poraao u dvoritu. Ni ja nisam oka sklopio.
MERI (blagonaklono zabavljena): Doista? To tvoje bdenje ispoljio si na
udan nain. Hrkao si tako strano da nisam bila naisto koje si ti, a koje
sirena! (Prilazi mu smejui se, i pljeska ga, kao u sali, po obrazu.) Deset sirena
za maglu ne bi tebe prenulo iz sna. Ima ivce kao konopce. Takav si otkako te
znam.
TAJRON (povreene sujete, razdraljivo): Kojeta. Uvek preteruje s mojim
hrkanjem.
MERI: Izvini. Da si samo jednom mogao da se uje (Prasak smeha stie
iz trpezarije. Ona okree glavu u tom pravcu, osmehnuta.) emu li se smeju,
da mi je znati?
TAJRON (neraspoloeno): Meni. Kladim se da je na moj raun. Matori je,
izgleda, uvek na nianu.
MERI (peckajui ga): Da, da. Bruka jedna kako te svi mi maltretiramo, zar
ne? S tobom se tako grubo postupa! (Ona se smeje, a zatim dohija izraz
smirenosti i olakanja.) Nego, kakva god da je ala posredi, pravo je olakanje
uti Edmunda da se smeje. U poslednje vreme bio je potiten.
TAJRON (prelazei preko toga, netrpeljivo): Ovo je sad neka Dejmijeva
burgija, kladim se. Taj se veito egai na tu raun.
MERI: Pobogu, dragi, to si se sad okomio na jadnog Dejmija?
(Neubedljivo.) Od njega e, naposletku, ipak neto ispasti. Strpi se, pa e
videti.
TAJRON: Onda bi bolje bilo da to pre pone. Uskoro e napuniti trideset
etiri.
MERI (toboe ne uje): Ama, misle li ovi da ceo dan presede u trpezariji?
Page 5
(Odlazi vratima zadnjeg salona i doziva.) Dejmi! Edmunde! Ovamo dolazite,
da Ketlin raspremi sto. (Edmund se odaziva, "Sad emo, mama." Ona se vraa
stolu.)
TAJRON (gundajui): Ti bi ga opravdala ma ta da uradi.
MERI (sedajui do njega, tape ga po ruci): Pssssst.
(Njihovi sinovi DEJMS MLAI i EDMUND ulaze zajedno iz zadnjeg salona.
Obojica su nasmejana; cerekaju se jo uvek prigueno zbog onoga sto je
malopre izazvalo njihov smeh. Dolazei na scenu, primeuju oca, te im se usne
jo vie razvlae.
Dejmi, koji je stariji, ima trideset etiri godine. Poput oca, i on je irokih
ramena i razvijenih grudi. Od oca je vii za jedan palac, i neto laki, ali izgleda
nii i deblji jer mu nedostaju Tajronovo ponaanje i otmeno dranje. Sem toga,
nije ni vitalan kao roditelj. Na njemu se primeuju znaci preranog starenja sa
tragovima raspojasanog ivota. Lice mu je i sada zgodno, ali nikad nije bilo
tako lepo kao Tajronovo, mada Dejmi vie lii na njega nego na majku. Oi su
mu lepe i smede, po boji negde na sredini izmedu oevih, svetlijih i majinih
zagasitijih. Kosa mu je istanjena, i na temenu se ve ukazuje mala ela kao u
Tajrona. Nos je izrazito orlovski, to nije sluaj ni sa jednim drugim lanom
porodice. Uz uobiajeni cinian izraz, taj nos pozajmljuje njegovom licu pravu
luciferovsku masku. Ali u retkim prilikama kad se osmehuje bez podrugivanja,
njegovu linost ozaruju ostaci duhovitog, romantinog, neodgovornog irskog
arma dokone i dobro raspoloene propalice, sa izrazitom sklonou ka setnom
i poetskom arma privlanog za ene, i omiljenog u mukaraca.
Na njemu je staro odelo od grube tkanine, ne tako pohabano kao u Tajrona; on
nosi okovratnik i manu. Njegovu, inae svetlu kou sunce je opalilo do
crvenkastog tona, i osulo pegama.
Edmund je deset godina mlai od svog brata, a nekoliko palaca vii; suvonjav
je i ilav. Dok Dejmi uglavnom lii na oca, a sasvim malo na majku, Edmund
podsea na oba roditelja, no, ipak, vie na majku. Njene krupne, tamne oi
predstavljaju, u stvari, najupadljiviju crtu njegovog izduenog irskog lica. A i
usne mu se isto onako lako trzaju i gre kao njene. Njoj pripada i njegovo
visoko elo, samo to je neto naglaenije. Edmundova navie zaeljana
tamnokestenjasta kosa izbledela je od sunca, te je po krajevima rida. Medutim,
njegov nos i profil su Tajronovi. Edmundove ruke su, tako rei, odlivak ruku
njegove majke, sa isto onako izuzetno dugim prstima. U neto manjoj meri, i
one su ak onako nervozne. Edmundova slinost s majkom najsnanije dolazi
do izraaja upravo u krajnje nervoznoj osetljivosti.
Na prvi pogled vidi se da je loeg zdravlja. Mnogo je mraviji nego to bi
trebalo da je, oi mu grozniavo svetlucaju, a obrazi su mu upali. Njegova
koa, iako suncem opaljena do tamnomrkog tena, izgleda speena i nezdravo
ukasta. Nosi koulju, okovratnik i manu, bez sakoa, a na nogama ima
flanelske pantalone i smee platnene cipele s gumenim onovima.)
MERI (okree se, uz osmeh, ka njima; razdraganim, pomalo usiljenim tonom):
Peckala sam vaeg oca zbog hrkanja. (Tajronu.) Neka presude deaci,
Dejmse. Oni su te morali uti. Ne, ne ti, Dejmi. Mogla sam te uti iz
predvorja kako hre gotovo isto tako strano kao i tvoj otac. Na njega si se
Page 6
umetnuo. im spusti glavu na jastuk, odmah si u kraljevstvu snova, i ni deset
sirena za maglu ne bi te moglo razbuditi. (Naglo prekida, uhvativi na sebi
Dejmijev neprijatan, ispitivaki pogled. Njen osmeh iezava, i ona poinje da
se zbunjeno ponaa.) ta si se upiljio, Dejmi? (Drhtavim rukama dotie se
kose.) Da nije spala kosa? Sad je ve s mukom nametam. Vid mi sve vie
poputa, a nikako ne mogu da se setim kud sam zaturila naoari.
DEJMI (gleda u stranu, kao krivac): Kosa ti je u najboljem redu, mama.
Mislio sam samo kako lepo izgleda.
TAJRON (srdano): I ja sam joj to maloas rekao. Vidi kako se zaokruglila i
osilila. Jo malo pa joj niko nee moi da stane na put.
EDMUND: Tako je. Zbilja, mama, sjajno izgleda. (Onaje ohrabrena, i
smeska se na nj s puno Ijubavi. On se eretski cereka i namiguje.) Podrau te
u pogledu tatinog hrkanja. Dakle, asti mi, nisam uo da neko tako estoko
strue!
DEJMI: I ja sam ga uo. (Citira, na nain kako to ine treerazredni
provincijski glumci.) "Mavar! Poznajem mu trubu." (Njegova majka i brat se
smeju.)
TAJRON (zajedljivo): Ako je hrkanje jedini nain da te podsetim na ekspira,
a odvratim od klaenja na trkama, onda mislim da u i dalje hrkati.
MERI: Pobogu, Dejmse. Nemoj da si na kraj srca. (Dejmi slee ramenima i
seda u fotelju s njene desne strane.)
EDMUND (razdraljivo): A, zbilja, tata, to sad praska? Na pun stomak!
Bolje otpoini. (On se svaljuje u fotelju s leve strane stola, odmah do brata.
Otacga namerno ne primeuje.)
MERI (prekorno): Otac tebi ne prigovara. Ne bi morao da ba uvek dri
Dejmiju stranu. Pomisli da si samo deset godina stariji.
DEJMI (s dosadom): emu sad tolika halabuka? Hajde da mi to skinemo s
dnevnog reda.
TAJRON (prezrivo): Kako da ne! Da sve poskidamo s dnevnog reda, i da
niemu ne pogledamo u oi! To je ugodna filozonja ako ti je jedina tenja u
ivotu da...
MERI: Smiri se, Dejmse. (Obgrljuje mu ramena. Ulagujui se.) Mora da si
jutros ustao na levu nogu. (Obraa se mladiima, menjajuipredmet
razgovora.) Zbog ega ste se vas dvojica maloas onako zvrkasto cerekali?
Kakav li je to vic bio?
TAJRON (S munim naporom da stoiki podnese i najgori podsmeh): A,
zbilja, momci! Da ujemo o emu je re. Rekao sam vaoj majci da ste se, vie
nego sigurno, smejali na moj raun. Nego, ne mari. Oguglao sam ve.
DEJMI (suvo): to mene gleda? To je Deran ispriao.
EDMUND (smeka se): Hteo sam, tata, da ti to jo sino ispriam, ali sam
valjda smetnuo s uma. Jue za vreme etnje svratio sam u krmu...
MERI (zabrinuto): Ba sada, Edmunde, ne bi trebalo da pije.
EDMUND (ignoriui njene rei): I na koga da naiem? Na naljemanog
onesija, zakupnika one tvoje farme.
MERI (smesei se): Na ono strailo od oveka? Ali, priznajte da je zabavan.
TAJRON (mrstei se): Nije ba tako zabavan kad si mu gazda. Opasna je to
Page 7
vidra. Provukao bi se, to kau, kroz iglene ui. Na ta sad guna, Edmunde...
jer sam vie nego siguran da mu opet neto nije pravo. Hteo bi, valjda, da mu
se snizi renta. A tu zemlju, vidi, izdao sam mu pod zakup skoro zabadava,
koliko da je neko na njoj, a on mi i tu crkavicu plaa tek kad mu pripretim da
u ga najuriti.
EDMUND: Ne, uopte nije kukao. Bio je, naprotiv, odlino raspoloen. ak je
platio i pie, to se dosad, mislim, nijednom nije dogodilo. Zraio je od
zadovoljstva zbog slavne pobede koju je izvojevao u sukobu sa tvojim
prijateljem, "Standard ojlovim" milionerom Harkerom.
MERI (zabavljena, u neverici): Neverovatno! Zbilja, Dejmse, morae neto
da preduzme...
TAJRON: Uh, taj onesi! Gospod ga ubio ludog!
DEJMI (zlobno): Kad idui put u klubu naie na Harkera, i kad mu se po
obiaju duboko pokloni, napravie se da te ne vidi. Pazi ta ti kaem.
EDMUND: I ja bih rekao. Harker sad sigurno misli da nisi nikakav dentlmen
kad si mogao da prui uhlebije zakupniku koji ne zna kako treba da se ponaa
pred jednim amerikim velianstvom.
TAJRON: Dosta tih socijalistikih fraza. Znaj da me nimalo ne zanima...
MERI (taktino): Nastavi, Edmunde. I, ta je dalje bilo?
EDMUND (smeka se izazivaki na oca): Vai. Sea se, tata, da bara-ledara
na Harkerovom imanju lei uz samu farmu, a zna i to da onesi dri svinje.
Nego, ograda je, izgleda, na jednom mestu provaljena, pa su svinje dolazile da
se bakare u milionerovoj ledari. Nadzornik je rekao Harkeru da je tu ogradu
sigurno razvalio onesi ne bi li svojim svinjama obezbedio besplatan brlog.
MERI (zaprepaena, ali i zabavljena): Neverovatno!
TAJRON (kiselo, mada ne i bez izvesnog divljenja): Ubeen sam da je prljavi
lupe to doista i uradio. To lii na njega.
EDMUND: Te je tako Harker doao da lino ispreskae onesija. (Prigueno
se smeje.) A to je bilo najgluplje to je mogao uraditi! Kad bi mi nedostajao jo
jedan dokaz da nai vladajui plutokrati pre svega, oni to su nasledili
opljakani novac nisu nikakvi duhovni gorostasi, taj bi bio vie nego
dovoljan.
TAJRON (S priznanjem, pre nego to je o tome i promislio): Pa, dabome.
Mali je on da se nosi sa onesijem. (Zatim, reei.) Sluaj, dobro bi uradio da
se uzdri od tih poganih anarhistikih primedaba. U mojoj kui ne elim da ih
ujem. (Ali je odve radoznao da uje ta je dalje bilo.) Pa, ta se onda desilo?
EDMUND: Harker je imao isto toliko izgleda na pobedu koliko bih imao ja u
meu protiv Deka Donsona. Sa nekoliko aa pod pupkom, onesi ga je
ekao pred kapijom da ga pozdravi. Veli da Harkeru nije dao prilike ni da zine.
Odmah je stao da vie kako on nije rob koga "Standard ojl" moe tek tako da
gazi. I da je on kralj Irske, koga su, dodue, liili prava, a da za njega fukara
ostaje fukara, ma koliko novca pokrala od sirotinje,
MERI: Gospode! (Ali ne moe da se uzdri od smeha.)
EDMUND: A onda je optuio Harkera da je podgovorio nadzornika da sam
razvali ogradu i namami svinje u baru-ledaru, ne bi li ih tamo unitio. Jadne
svinje, urlikao je onesi, bukvalno su se posmrzavale. Mnoge su zaradile
Page 8
zapaljenje plua i pocrkale, a nekoliko drugih oborila je kolera, jer su se napile
zatrovane vode. Obavestio je Harkera da ba sad trai advokata preko koga e
ga tuiti za priinjenu tetu. A na kraju mu je rekao da on, istina, mora da trpi
otrovni brljan, i krpelje, i parazite to mu upropauju krompir, i zmije, i
tvorove, ali da je on estit ovek koji zna ta se moe, a ta ne moe, i da bi
pre sam sebi pljunuo u lice nego to bi pristao da utke pree preko "Standard
ojlovih" lopovluka. Te neka Harker ljubazno pokupi svoje prljave noge sa ove
farme pre nego to na njega ne nahuka psa. Harker je posluao! (On i Dejmi
se smeju)
MERI (okirana, no ipak se kikoe): Gospode, kakav pogan jezik u tog
oveka!
TAJRON (zadivljeno, pre nego to je o tome stigao da razmisli): Vidi ti
hulje! Svega mi na svetu, njemu ne moe lako doskoiti! (On se smeje. Zatim
se naglo mrgodi.) Prljavi lupe! Taj e me jo uvaliti u ozbiljnu nepriliku. Rekao
si mu, valjda, da u napraviti lom kad...
EDMUND: Rekao sam mu da e se razvaliti od smeha kad uje kako su Irci
dobili jo jednu znaajnu bitku. I nisam se prevario. Ne pretvaraj se, tata.
TAJRON: Pa, nisam se ba razvalio.
MERI (zadirkujui ga): Bogme, jesi, Dejmse. Vidim da si oaran!
TAJRON: Nije tano, Meri. ala je ala, ali...
EDMUND: Rekao sam onesiju da je Harkera valjalo podsetiti da "Standard
ojlov" milioner treba da doeka miris svinja u ledenoj vodi kao neto to mu
prirodno i odgovara.
TAJRON: Lae da si mu to rekao! Bolje da se sa tim tvojim prokletim
socijalistiko-anarhistikim oseanjima ne mea u moje poslove!
EDMUND: onesi se zamalo nije zaplakao to se onog asa toga nije setio,
ali je rekao da e u pismu koje namerava da poalje Harkeru, pored jo
nekoliko drugih uvreda koje su mu izmakle, i to pomenuti. (On i Dejmi se
smeju)
TAJRON: emu se smejete? Nema tu nieg smenog... Krasan si mi ti sin.
Ide na ruku toj hulji da me upetlja u parnicu!
MERI: Dobro, de, Dejmse. Ne uzbuuj se bez potrebe...
TAJRON (obraa se Dejmiju): A ti si jo gori od njega, jer ga podbada. Po
svoj prilici, nee prealiti to i sam nisi bio na licu mesta da onesiju doapne
jo koji bezobrazluk. Ako ni za ta drugo, za to zbilja ima dara.
MERI: Ali, ovee! Nema nikakvog razloga da napada Dejmija. (Dejmi se
sprema da ocu uputi zajedljivu primedbu, ali odustaje, i, mesto toga, slee
ramenima.)
EDMUND (koga ivci odjednom izdaju): Pobogu, tata! Ako misli da o tome
ponovo pria, ja kidam. (Skae iz fotelje.) Uostalom, na spratu sam zaboravio
knjigu. (Odlazi ka prednjem salonu,
govorei s gaenjem.) Siguran sam, tata, da bi ti se smuilo kad bi samo bio
kadar da samog sebe uje... (On nestaje. Tajron srdito gleda za njim.)
MERI: Ne sme mu zameriti, Dejmse. Imaj na umu da nije najboljeg
zdravlja. (uje se kako Edmund, penjui se stepenicama, kalje. Ona dodaje
nervozno.) Od letnjih nazeba ovek lako postane praskav.
Page 9
DEJMI (istinski zabrinut): Nije to samo nazeb. Deran je ozbiljno bolestan.
(Otac ga pogledom otro opominje, ali on taj pogled ne primeuje.)
MERI (okree mu se, srdito): Ne priaj, molim te! To je samo nazeb! Sasvim
oigledno! Ti uvek neto izmilja!
TAJRON (sa jo jednim opominjuim pogledom upravljenim Dejmiju; kao
obinim glasom): Dejmi je hteo da kae da Edmund moda ima, u lakem
obliku, jo neto to taj nazeb pogorava.
DEJMI: Tako je, mama. Jedino to sam imao na umu.
TAJRON: Doktor Hardi smatra da je moda posredi neka vrsta malarine
groznice koju je eventualno zaradio u tropskim krajevima. U tom sluaju kinin
bi ga brzo izleio.
MERI (preko lica joj preleu prezir i mrnja): Doktor Hardi! Ne bih mu verovala
da se zakune na dvadeset Biblija! Znam ja dobro lekare. Svi su oni jednaki.
Stavie se na glavu samo da te pretvore u svog stalnog pacijenta. (Odjednom
prestaje da govori jer je sasvim sluajno na sebi ulovila njihove poglede.
Drhtavim rukama maa se za kosu. Istiskuje osmeh). ta je? ta gledate? Da
nije kosa...?
TAJRON (grli joj ramena, i s vetakom veselou izazvanom oseanjem
krivice, privija je uza se): Kosa ti je sasvim u redu. to si zdravija i oblija,
sve si sujetnija. Jo malo, pa e pola dana troiti pred ogledalom.
MERI (upola ohrabrena): Trebalo bi, zbilja, da nabavim nove naoare. Oi
me sve vie izdaju.
TAJRON (sa ulagivanjem svojstvenim Ircima): Oi su ti lepe, i ti to dobro
zna. (Ljubi je. Njeno lice sepali Ijupkom, stidljivom zbunjenosu.
Neoekivano, kroz njene crte izranja lik devojke kakvaje nekad bila, ali ne kao
sablast, nego kao njen ivi, sastavni deo.)
MERI: Ne budi lud, Dejmse. Tu, pred Dejmijem?
TAJRON: O, i on te prozire. I njemu je jasno da tom priom o oima i kosi
peca komplimente. Sta kae, Dejmi?
DEJMI (i njegovo lice se razvedrilo, a u veoma nenom osmehu koji
namenjuje majci ita se nekadanja mladika dra): Slaem se. Nas, mama,
ne moe da farba.
MERI (smeje se, u njenom glasu javlja se ivahni ritam irskog govora):
Samo se vi rugajte! (Zatim devojaki uozbiljena.) Ali nekad sam stvarno imala
lepu kosu. Zar ne, Dejmse?
TAJRON: Najlepu na svetu!
MERI: Bila je to kosa u jednoj retkoj nijansi crvenkastokestenjastog, a
dosezala mi je do ispod kolena. I ti bi, Dejmi, trebalo da je se sea. Dok se
Edmund nije rodio, nisam imala nijedne bele vlasi. Tek onda poela sam da
sedim. (Devojaki izraz gasi se na njenom licu.)
TAJRON (ne asei): I ba zbog toga lepa ti je no ikad.
MERI (Jo jednom zbunjena i zadovoljna): uje ti tvog oca, Dejmi! Posle
trideset i pet godina braka. Nije on tek tako veliki glumac. Zbilja, ta si se
pomamio, Dejmse? Sveti li mi se, moda, to sam te dirala zbog hrkanja? Pa,
lepo, povlaim sve to sam rekla. Mora da je ipak bila samo sirena. (Ona se
smeje, a i oni joj se pridruuju. Onda se na njenom licujavlja bodar, poslovan
Page 10
izraz.) Ali nemam kad da se s vama zadravam. Cak ni po cenu novih
komplimenata. Moram da se dogovorim s kuvaricom ta emo danas za
veeru, i ta da se kupi u varoi. (Ustaje iz fotelje i uzdie s humoristinim
preterivanjem) Bridit je strana lenuga. A uz to je i prepredena. im me vidi
na vratima, odmah poinje s obavetenjima o svojoj rodbini, i ne da mi da
progovorim, a kamoli da je izbrusim. Nego, mogla bih ve da krenem.
(Zapuuje se vratima zadnjeg salona, a onda zastaje i okree se. Izgleda
ponovo zabrinuta.) Nemoj, Dejmse, da sluajno tera Edmunda da ti pomae
u bati. (Na njenom licu raa se ponovo izraz udne tvrdoglavosti.) Ne zato to
mislim da je slabaan, ve e se znojiti, pa moe jo gore da nazebe. (Nestaje
kroz zadnji salon. Tajron se obraa Dejmiju, s prekorom.)
TAJRON: Zvekane! Ima li, uopte, neto u toj svojoj upi?! Zar ne zna da
pred njom ne treba pominjati nita to bi moglo da je jo vie uznemiri zbog
Edmunda.
DEJMI (slezui ramenima): Dobro, kad kae. Po mom miljenju, nema
nikakve svrhe da se mama i dalje zavarava. Samo e tee podneti udarac kad
jednom bude prisiljena da pogleda istini u oi. U svakom sluaju, ona se
svesno obmanjuje izmiljotinom o letnjem nazebu. Ona zna da je posredi
sasvim deseta stvar.
TAJRON: Zna? Ne zna to jo niko.
DEJMI: Ja, bogme, znam. U ponedeljak sam zajedno s Edmundom bio kod
doktora Hardija. uo sam onu pretpostavku o malariji. Doktor je, u stvari,
izvrdavao pravi odgovor. Ali sad to vie ne misli. Zna i sam. Razgovarao si s
njim jue u gradu, zar ne?
TAJRON: Nije mogao rei nita definitivno. Javie mi se telefonom danas,
pred Edmundovu posetu.
DEJMI (beivotno): On mislida je tuberkuloza. Priznaj, tata.
TAJRON (S ustezanjem): Rekao je da ni to nije iskljueno.
DEJMI (potresen; njegova ljubav prema bratu izbija napovrinu): Jadni
Deran! (Okree pogled ka ocu. Optuujui.) Moda do svega toga ne bi dolo
da si ga poslao pravom lekaru kad se prvi put razboleo.
TAJRON: A ta fali Hardiju? On nas je ovde oduvek leio.
DEJMI: ta mu fali? ta mu ne fali, pitaj! ak i u ovakvoj palanci vai za
treerazrednog! On je samo jeftini stari arlatan!
TAJRON: Tako, tako! Satri ga! Pod noge sa svima! Ima li nekog ko za tebe nije
podvaladija?
DEJMI (prezrivo): Hardi naplauje samo dolar od vizite. Zbog toga misli
da je valjan lekar!
TAJRON (opeen): E, pa dosta! Sad nisi pijan! Nema opravdanja...
(Svaljuje se. Pomalo odbrambeno.) Ako misli da nisam u stanju da platim
nekog od onih izvikanih pomodnih lekara to prazne depove bogataima na
letovanju...
DEJMI: Da nisi u stanju da plati? Pa ti si jedan od najkrupnijih
zemljoposednika u okolini.
TAJRON: to ne znai da sam bogat. Sve je to pod hipotekom...
DEJMI: Da, zato to veito kupuje, a na otplate zaboravlja. Da je
Page 11
Edmund valjivo jutro zemlje za kojim si posegao, pre bi prevrnuo svet nego
to bi odustao od kupovine.
TAJRON: To nije istina! Kao to nije istina ni ono to si sa toliko podsmeha
rekao o doktoru Hardiju! On nije uparaen i nema ordinaciju u otmenoj etvrti,
to je tano. Niti se vozi hiper-luksuznim kolima. A upravo te stvari, a ne za
lekarsku vetinu, plaa onima to ti trae pet dolara im isplazi jezik.
DEJMI (s podrugljivim sleganjem ramena): Recimo da je tako. Budala sam
to se s tobom prepirem. Vuk dlaku menja...
TAJRON (sa sve veom ljutnjom): Ali ud nikada. Toj si me lekciji odlino
nauio. Ve sam odavno prestao da se nadam da e izmeniti ud. I ti se
usuuje da govori o tome ta sam u stanju da platim? Pa, ti nikad nisi znao
ta znai dolar niti e to ikada znati! Ti u ivotu nisi utedeo jedan jedini
dolar! Na zavretku sezone ostaje bez centa u depu! Svake subote daje
itavu platu na kurve i viski!
DEJMI: Ti to naziva platom? Isuse!
TAJRON: Kolika je da je, veu ne zasluuje, a ni nju ne bi imao da nije
bilo mene. Da nisi moj sin, nijedan pozorini menader ne bi ti poverio ulogu,
takav te glas bije. U stvari, prinuen sam da se poniavam i da moljakam za
tebe, da tvrdim kako si jednom zauvek prevrnuo list, mada znam da su sve to
samo prazne rei!
DEJMI: Ja nisam ni eleo da budem glumac. Ti si me naterao na pozornicu.
TAJRON: Lae! Nisi ni prstom mrdnuo da stvori neku drugu egzistenciju.

Prepustio si meni da ti nadem posao, a ja sam uticajan jedino u pozorinim
krugovima. Ja te naterao! Pa, dobro, koji te je to drugi posao privlaio sem
dangubljenja po barovima? Ti bi mirne due pristao da celog ivota lei na
meni i da me isisava kao parazit. Najzad, kolike sam pare straio na tvoje
kolovanje, a ti ta si uradio? Leteo si sramno iz svakog koleda u koji bi se
upisao!
DEJMI: Ne prekopavaj, molim te, po toj buavoj istoriji!
TAJRON: Ali to to svakog leta pada meni na vrat, to nije buava istorija.
DEJMI: Stan i hranu zasluujem onim to radim u bati i oko kue. Ne
plaa posebnog oveka.
TAJRON: Tjjja! Pa i na to te treba naterivati! (Njegova ljutnja jenjava,
pretvarajui se postepeno u sumorno prebacivanje.) Nita ne bih rekao da si
bar jednom pokazao trunku zahvalnosti. Ali meni je jedino hvala to to me
ismeva kao bezonu tvrdicu, i to se ruga mom pozivu, a i svemu ostalom na
svetu izuzev sebi.
DEJMI (s gaenjem): To nije tano, tata. Samo to se ne uje kad psujem
samoga sebe.
TAJRON (pilji u njega zbunjeno; onda mehaniki recituje): "Nezahvalnosti,
korove najgori!"
DEJMI: Oekivao sam taj stih! Gospode, koliko hiljada puta...! (Prekida, jer
mu je dodijala svada, i slee ramenima.) Dobro, tata. Ja sam propalica.
Pristajem da budem to god hoe, samo neka prestane svaa.
TAJRON (sad ozlojedeno apeluje): Kad bi, mesto ludorija, u glavi imao
Page 12
kakvu ambiciju! Ti si jo mlad. Jo uvek bi mogao da se proslavi. Imao si
izvrsnog dara! A i sad ima. Ti si moj sin...
DEJMI (s dosadom): Ostavimo mene. Ta me tema ne zanima. A ni tebe,
sigurno. (Tajron odustaje. Dejmi nastavlja nemarno) Kako smo doli na to?
Ah, da. Doktor Hardi. Kad e ti javiti za Edmunda?
TAJRON: Negde oko ruka. (Poivka. Zatim odbrambeno.) Boljem lekaru
Edmunda nisam mogao poslati. Hardi ga je ovde oduvek leio, od malih nogu,
tako rei. On bolje poznaje njegov telesni sklop nego bilo koji drugi lekar.
Uopte nije u pitanju neki moj tvrdiluk, kao to zamilja. (Gorko.) A ta bi i
najsposobniji ameriki specijalista mogao da uini za Edmunda, kad je svesno
naruio svoje zdravlje nerazumnim ivotom u koji se upustio otkako su ga
izbacili iz koleda? ak i pre toga, dok je jo bio u pripremnoj koli, poeo je da
te podraava obilazei kafane i izigravajui lafa sa Brodveja, mada mu je za to
nedostajala tvoja graa. Ti si pravi grmalj, kao i ja ili si to bar bio u
njegovim godinama ali on je, kao i majka sav od ivaca. Ve ga tolike
godine upozoravam da mu organizam nee izdrati, ali on na jedno uvo prima,
a na drugo puta, a sad je ve prekasno.
DEJMI (otro): ta misli pod tim prekasno? Govori kao da si ga...
TAJRON (praskavo jer se osea krivim): Ne budi lud! Mislio sam samo na
ono to je ve svima jasno! Njegovo zdravlje je opasno podriveno, te se moe
desiti da boluje ko zna koliko.
DEJMI (bulji u oca, ignoriui njegovo objanjenje): Irski seljak doista
veruje da od tuberkuloze
nema spasa. To je moda i tano ako se ivi u atrlji na tresetitu, ali na ovoj
strani Okeana, gde se lei na savremen nain...
TAJRON: Pazi, boga ti, nisam znao! Je l' bi mogao da malo manje lupeta? I
da ne kalja Irsku svojim poganim jezikom, rugajui se seljaku, tresetitu i
atrljama! (Optuujui.) Sto manje pominje Edmundovu bolest, imae
mirniju savest! Do tebe je jo i najvea krivica!
DEJMI (izazvan): La! Ne dozvoljavam, tata!
TAJRON: Suta istina! Izvrio si na njega ne moe biti gori uticaj. On je
rastao divei ti se kao heroju! Lep si mu primer pruio! Nijednom nisam uo da
ga savetuje o iemu to nije najgora prljavtina! Kriv si i to je prerano
sazreo, jer si ga pumpao tvojim svetskim mudrostima jo onda kad je bio i
suvie zelen da shvati da si do te mere zatrovan sopstvenim promaajem da u
svakom mukarcu gleda nitkova prodane due, a u svakoj eni koja nije
prostitutka obinu glupau!
DEJMI (opet s odbrambenim izrazom umorne ravnodunosti): U redu.
Otvorio sam Edmundu oi za mnogo tota, to je istina. Ali tek kad sam video
da e sasvim zaglibiti, a da e me ismejati ako ponem s popovanjem, kao to
to obino ine starija braa. Trudio sam se jedino da postanemo pravi drugovi,
i da pred njim nita ne skrivam. Mislio sam da e ga moje greke navesti na
zakljuak da... (Slee ramenima, cinino.)... da ovek, ako ve ne moe biti
dobar, moe biti bar uviavan. (Njegov otac frke prezrivo. Iznenada, Dejmi
poputa navali istinskog saoseanja.) Odvratno je, tata, to me zbog tako
neeg optuuje. Tebi je jasno ta Deran za mene znai, i koliko smo nas
Page 13
dvojica oduvek bili bliski, mnogo blii od obine brae! Za njega bih ne znam
ta uradio.
TAJRON (impresioniran, smekano): Verujem, Dejmi, da si imao najbolju
nameru. Najzad, nisam ni rekao da si hteo da mu naudi.
DEJMI: Svejedno, odvratno! Voleo bih da vidim tog lafa koji bi bio u stanju
da na Edmunda utie vie nego to bi se to njemu samom dopalo. Ljude dovodi
u zabludu njegova tiha pojava, pa misle da s njim mogu da rade to im je
volja. Ali on je avolski tvrde glave i, da zna, radi samo ono to on naumi, a
na sve drugo pljuje! Kakvog sam ja udela imao, recimo, u svim onim
ludorijama koje je poinio poslednjih godina plovei kao matroz preko sedam
mora i okeana? itava ta stvar bila je, prema mom miljenju, prevashodna
glupost, i to sam mu i rekao. Da li bi mene mogao zamisliti kako leim na
nekom junoamerikom alu, ili kako po smrdljivim kockarnicama pijem
sumnjive bukurie? Sigurno ne. Hvala vam na tome! Ja ostajem veran
Brodveju, garsonjeri i barovima u kojima se slui originalni burbon-viski.
TAJRON: Ti i tvoj Brodvej! On te je takvim i napravio! (Sa neto ponosa.)
Bez obzira na sve, Edmund je umeo da stegne petlju i da se otisne od kue, a
odande nije mogao da kukumavi im ostane praznih depova.
DEJMI (podstaknut na podsmeh i ljubomoru): A ipak se redovno vraao
praznih depova, zar ne? I ta je imao od toga to se otiskivao u svet?
Pogledaj samo na ta lii! (Iznenada ga obuzima stid.) Isuse! Prava sam svinja.
Ovo mi se, tata, doista omaklo.
TAJRON (odluuje da preko tih rei pree kao da ih nije ni uo): U redakciji
se dosta lepo snaao. Ve sam pomiljao da e se na tom poslu skrasiti.
DEJMI (opet s ljubomornim podsmehom): Palanako piskaralo! Tebe
oigledno farbaju, tata, ali preda mnom su otvoreni. Kau da je dosta
nepouzdan reporter. Da nije tvoj sin... (Ponovo postien.) Ne, ne! Bulaznim.
Oni su njime uglavnom zadovoljni, mada mu ne lei svako pisanje. Ali pet-est
parodija i pesama koje je objavio zvue sasvim pristojno. (Opet preko volje.)
Ne verujem da bi tu postigao neku naroitu karijeru. (urno.) Ali, nema
sumnje da je odlino poeo.
TAJRON: Da, poeo. Pa i ti si ranije govorio da te privlai novinarstvo, samo
to nikad nisi bio raspoloen da pone od najnieg zvanja. Oekivao si
valjda...
DEJMI: Pobogu, tata! Mora li svaki put da se o mene oee?
TAJRON (bulji u njega, zatim odvraa pogled u stranu, pa posle poivke): I
kako da bolest ba sad stigne Edmunda! U najgori as po njega. (Dodaje,
nesposoban da prikrije nelagodnost, koje gotovo nije ni svestan.) Ili po tvoju
majku. Samo joj je jo ta beda nedostajala, i to u trenutku kad je preko
potrebno da miruje, i da ni o emu ne brine. Ova dva meseca, kako se vratila,
osea se vrlo dobro. (Glas mu postaje promukao, ipoinje dapodrhtava.) ini
mi se da sam se rastapao od sree. Ova kua je ponovo postala moj dom. Ali,
ne znam, Dejmi, zato ti sve ovo govorim. (Sin ga gleda, prvi put s
razumevanjem i oseanjem. Kao da su ih iznenada povezala duboka zajednika
oseanja, ijom bi pomoi njihova uzajamna netrpeljivost mogla pasti u
zaborav.)
Page 14
DEJMI (skoro neno): I ja sam, tata, to isto oseao.
TAJRON: Da. Ovog puta se vidi koliko je vrsta i sigurna u sebe. Potpuno
druga ena. Vlada ivcima, ili je bar vladala dok se Edmund nije razboleo. Sad
je, po svim znacima, razjeda neka podmukla strava. Kad bismo od nje zatajili
istinu, ali od toga nema nita ako bude morao u sanatorijum. Najgore je to to
joj je otac umro od iste bolesti tuberkuloze. On je za nju bio polubog, i ona
e se te nesree vazda seati! Da, bie to za nju teak udarac. Ali ona e ga
podneti! Sad je gospodar svoje volje! Moramo joj se nai, Dejmi, kako god
znamo i umemo!
DEJMI (dirnut): Bezuslovno tata. (S oklevanjem.) Ako zamuri na to s
nervima, ona od jutros sasvim dobro izgleda.
TAJRON (sad sa iskrenim poverenjem): Nikad bolje. Odlino je raspoloena,
pa ak i spremna na avolije. (Iznenada se mrti na Dejmija s podozrenjem.)
Zato sasvim dobro izgleda? Zbog ega da stvarno nije sasvim dobro? ta si
tim, do davola, hteo da kae?
DEJMI: Ne skai mi odmah za oi! Bar o ovome treba da razgovaramo
otvoreno i bez svade.
TAJRON: Oprosti, Dejmi. (Napregnuto.) Nego, kai mi ta si...
DEJMI: Nema tu ta da se kae. Oigledno je da sam se prevario. Noas...

Gluposti, progoni me prolost. Nita vie. Podozrevam i protiv svoje volje, kao
god i ti. (Gorko.) A tek mami, kako li je? Ona primeuje da je motrimo...
TAJRON (tuno): Znam. (Napregnuto.) Pa, dobro, ta je u stvari? Zar ba ne
moe da mi kae?
DEJMI: Nita, kad ti kaem. Sem moje blesave uobrazilje! Oko tri izjutra
probudio sam se i uo mamu kako hoda po gostinskoj sobi. Posle je otila u
kupatilo. Pretvarao sam se da spavam. Ona se zaustavila u predvorju da
oslune, kao da je htela da proveri da nisam sluajno budan.
TAJRON (s usiljenim prezirom): I to ti je itava pria? Pa, ona mi je sama
kazala da je zbog sirene za maglu probdela celu prolu no. Otkako se Edmund
razboleo, ona svake noi ustaje i odlazi do njegove sobe da vidi kako mu je.
DEJMI (jedva doekavi): Tano, zastala je pred njegovim vratima i
prislukivala. (Opet s oklevanjem.) Preplailo me je to to je bila u gostinskoj
sobi. Odmah mi je sinulo kroz glavu da se u tu sobu obino izdvajala na
spavanje kad...
TAJRON: Ovog puta ne! Pa zar ne shvata? Kud je inae mogla da se skloni
od mog hrkanja? (Daje oduke navali prezira i ljutnje) Tako mi boga, ne
razumem kako moe da iza svega vidi samo najcrnje pobude!
DEJMI (pogoden): Opet stara pesma! Maloas sam ti priznao da sam se
prevario. Zar misli da se ne radujem isto toliko koliko i ti?
TAJRON (popustljivo): Znam, Dejmi, da se raduje. (Poivka. Preko lica mu
se navlai senka. Govori lagano, s praznovernim uasom.) Skoro bih pomislio
da je posredi prokletstvo kojem ona ne moe umai ako bi briga o Edmundu...
Kad se posle poroaja s njim razbolela i ostala dugo prikovana za postelju, ona
je, u stvari, prvi put...
DEJMI: U tome ona nije imala ni najmanjeg udela!
Page 15
TAJRON: Ja je ne krivim.
DEJMI: Pa, koga onda krivi? Moda Edmunda, to se rodio?
TAJRON: Glup si kao no! Nema tu ni do koga krivice.
DEJMI: A do onog lekarskog kopileta. Mama kae da je on bio jeftini
arlatan poput Hardija! Nisi hteo da plati prvoklasnog...
TAJRON: Lae! (Besno.) Znai, ja sam kriv! Na to cilja, zlobna protuvo, je
li?
DEJMI (opominje ga, jer uje majku koja je u trpezariji): Psssst! (Tajron
ustro ustaje, i odlazi prozorima s desne strane. Dejmi govori potpuno
izmenjenim tonom.) Ako misli da danas podsecamo ivicu pred kuom, dobro
bi bilo da ne gubimo vreme. (Meri dolazi iz zadnjeg salona. Brzim podozrivim
pogledom obuhvati obojicu; po njenim manirima vidi se da joj je nelagodno jer
osea da je posmatraju.)
TAJ RON (okree se od prozora, glumaki srdano): Da, u ovakvo prekrasno
jutro prava je grehota
prepirati se meu zidovima. Pogledaj s prozora, Meri. U pristanitu vie nema
magle. Ubeen sam da se zadugo nee spustiti.
MERI (prilazei mu): Verovatno, dragi. (Dejmiju, s usiljenim smekom.)
Jesi li to stvarno ti, Dejmi, maloas predloio da radite na ivici? Ili mi se
samo priinilo? ta li e se to krupno dogoditi? Mora da ti je deparac preko
potreban?
DEJMI (izmotava se): A kad nije? (Namiguje i podrugljivim pogledom
ukazuje na oca.) Raunam da u u subotu biti isplaen. Bar jedan ovei
srebrnjak... da se poteno naljemam!
MERI (ne reaguje na njegovu alu; ruke joj podrhtavaju): Oko ega ste se
to prepirali?
DEJMI (slee ramenima): Oko jedne te iste stvari.
MERI: ula sam kako pominje nekog lekara. I kako te otac optuuje za
zlobu.
DEJMI (ne asei): Ah, da. Rekao sam mu da moj ideal najboljeg lekara na
svetu nimalo ne lii na doktora Hardija.
MERI (zna da je slagao; nesigurno): Slaem se. Ni ja ga tako ne zamiljam.
(Menjajui temu. S usiljenim osmehom.) Oh, ta Bridit! inilo mi se da se nikad
neu iskobeljati. Priala mi je nadugako i nairoko
o nekom daljnjem roaku koji slui kao policajac u Sent Luisu. (Onda,
razdraeno.) Ako stvarno mislite da radite na ivici, to ve ne kreete? (urno
dodaje.) Hou da kaem, koristite sunce dok se opet ne spusti magla. (udno,
kao da naglas razgovara sama sa sobom.) Jer znam da e se spustiti.
(Odjednom, ona shvata da je obojica netremice gledaju. Sva smetena, die
preda se ruke.) Ili, bolje reeno, to zna reumatizam u mojim rukama. On,
Dejmse, tanije od tebe predskazuje vreme. (Posmatra svoje ake, sa
gadenjem kome se ne moe odupreti.) Brrrr, kakve su! Bi li iko poverovao da
su nekad bile lepe? (Oni je, sve uasnutije, gledaju.)
TAJRON (uzima je za ruke, i lagano ih sputa): Ne govori kojeta. To su,
Meri, najdivnije ruke na svetu. (Ona se osmehuje, lice joj se razvedrava.
Ljubiga, zahvalno. On se sad obraa sinu.) Hajdemo, Dejmi. Tvoja je majka u
Page 16
pravu to nas grdi. Posao se moe zapoeti jedino ako se pone. Na pripeci e
izgubiti neto od tog alkoholiarskog trbuha. (On otvara vrata s mreom, izlazi
na verandu i nestaje niz iroko stepenite. Dejmi ustaje iz fotelje i, skinuvi
sako odlazi ka vratima. Pred njima se zaustavlja i okree, ali izbegava majin
pogled. Uostalom, ni ona negleda u njega.)
DEJMI (s nespretnom i nedovoljno spontanom nenosu): Mi smo, mama,
na tebe strano gordi. I istinski smo sreni. (Izraz na njenom licu se
stvrdnjava. Ona ga gleda zastraseno i prkosno. On nastavlja, i dalje
nespretno.) Ali jo uvek treba da se pazi. Ne sme toliko brinuti zbog
Edmunda. S njim e sve biti u redu.
MERI (s tvrdoglavim, gorko prezrivim pogledom): Pa, to se samo po sebi
razume. Nije mi samo jasno
zato me opominje da se pazim.
DEJMI (poraen i ozlojeden, slee ramenima): Nita, mama. Oprosti to
sam to rekao. (Izlazi na verandu. Ona eka kao u gru sve dok se njegovu
prilika vidi na stepenicama. Onda se sputa u fotelju
u kojoj je on sedeo. Lice joj odaje prestraen, potajni oaj, rukama nesvesno
kree po stolu, besciljno
dohvatajui ili premetajui razliite predmete. uje Edmunda kako sa sprata
silazi u predvorje. Na
donjim stepenicama ovoga spopada teak kaalj. Ona skae na noge, i, kao da
bi htela da od toga kalja
umakne, upuuje se brzim koracima ka prozorima s desne strane. Gleda
napolje, prividno spokojna, dok
on, s knjigom u ruci, dolazi iz prednjeg salona. Ona mu se okree, s osmehom
materinske dobrodolice na
usnama.)
MERI: Tu si. Upravo sam htela gore, da te potraim.
EDMUND: ekao sam da odu. Ne elim da se meam ni u kakve svae.
Grozno se oseam.
MERI (bezmalo prekorno): O, sigurna sam da si bar dvaput preuveliao. Pa,
ti si pravo dete. Voli da nas zabrinjava da bismo oko tebe obletali. (urno)
Samo te peckam, dragi. Znam da ti nije prijatno. Ali danas se bolje osea, zar
ne? (Zabrinuto hvatajui ga za miicu.) Svejedno, mnogo si omraveo. Trebalo
bi da se to vie odmara. Sedi samo, odmah u udesiti da ti bude ugodno. (On
se sputa u stolicu za ljuljanje, a ona mu podmee jastuk pod lea). Eto, tako.
Je li dobro?
EDMUND: Kraljevski! Hvala, mama.
MERI (ljubi ga, neno): Ti bi da te neguje tvoja majka. Priznaj. Ne mari to
si toliki, za mene si, znaj, jo uvek najmilije detece.
EDMUND (hvata je za ruku, sasvim ozbiljno): Ne brini za mene. Sebe treba
da priuva. To je jedino vano.
MERI (izbegavajui njegov pogled): A zar se ne uvam? (Na silu se smeje.)
Gospode, pogledaj koliko sam se nagojila! Morau da poputam sve haljine.
(Okree se u stranu, i odlazi prozorima zdesna. Uzima lak, zabavni ton.) Eno,
ve podrezuju ivicu. Siromah Dejmi! Nita mu nije mre nego da radi pred
Page 17
kuom, gde ga mogu videti prolaznici. Aha, etfildovi u svom novom
"mercedesu" Kakva kola, ta kae! Na polovni "pakard" prava je krntija
prema njima. Siromah Dejmi! Sagao se skoro nie od ivice da ga odonud ne
opaze. Javili su se glavom tvom ocu, a on im je otpozdravio dubokim
naklonom, kao da je, izazvan aplauzima, izaao pred zavesu. U onom
prljavom, starom odelu koje, mada ga nagovaram, nikako da odbaci. (Glas joj
se natapa gorinom.) Trebalo bi, zaista, da se postidi svog izgleda.
EDMUND: Ima pravo to ne zarezuje tua miljenja. A Dejmi je lud to dri
do etfildovih. Ko li je to uo za njih izvan ove palanke?
MERI (sa zadovoljstvom): Niko, Edmunde. U pravu si. To su, to kau,
krupne abe u maloj lokvi. Zbilja, glupo od Dejmija. (Zastaje, gleda
krozprozor, a onda s nekom potmulom enjom usamljenih) Pa, ipak, etfildovi
i ljudi njihova kova znaju za ta ive. Hou da kaem, imaju pristojne i lepo
nametene kue kojih ne moraju da se stide. Imaju i prijatelje koji im dolaze, i
koje oni poseuju. Nisu odseeni od sveta. (Okree se od prozora.) Nemoj da
misli da mi je do njih stalo. Oduvek sam mrzela ovo mesto i sve to je u
njemu. Ti to i sam zna. Nije mi ni padalo na pamet da se ba tu nastanimo, ali
tvom ocu se varo dopala, te je navalio da podigne ovu kuu. I od tada sam tu,
i protiv svoje volje, svakog leta.
EDMUND: Pa to je, ipak, bolje, nego letovati po njujorkim hotelima, zar ne?
A ni ova varo nije ba tako strana. Prilino mi se svia. Moda zato to nam
je tu jedino nae ognjite.
MERI: Moje ognjite ova kua nikad nije bila. S njom je naopako od samog
poetka. Sve je tu graeno po najnioj tarifi. Tvoj otac nije hteo da plati koliko
treba pa da ispadne pristojna kua. Srea naa to ovde nemamo prijatelja!
Morala bih da crvenim kad bi mi banuli na vrata. Ali on nikad nije ni eleo
kune prijatelje. On ne voli ni da ide u posete ni da ih prima. Godi mu jedino
da pije i aska s mukim svetom u klubu ili u kakvom baru. Takvi ste i Dejmi i
ti, ali vas ovek ne moe osuditi. Pa, ovde niste ni imali prilike da se upoznate
s pristojnim svetom. Izgledali biste sigurno drugaije da ste se mogli druiti s
estitim devojkama, ne s tim... I ne biste se obrukali do te mere da sad
roditelji koji neto dre do sebe brane svojim kerima da se s vama vidaju.
EDMUND (razdraeno): A to to, mama, pominje? Dejmiju i meni nije ni
stalo do njih. U njihovom drutvu mi bismo se raspadali od dosade. A to se
tie Matorog, ne vredi troiti rei. Njega nee izmeniti.
MERI (korei ga mehaniki): Ne nazivaj oca Matorim! Trebalo bi da ga malo
vie uvaava. (Zatim, sumorno.) Znam da od rei nema vajde. Ali neki put se
oseam tako usamljena. (Usne joj podrhtavaju i glava joj je okrenuta u
stranu.)
EDMUND: U svakom sluaju, mama, ne sme biti nepravedna. Moda je
svemu tome u poetku on i bio kriv, ali sama zna da kasnije, ak i da je eleo,
nismo mogli primati goste... (S oseanjem krivice, u traganju za podesnijim
izrazom.) Mislim, njihovo prisustvo ti je tada samo moglo smetati.
MERI (ona je ustuknula, usne joj jadno podrhtavaju): Molim te, uti. Ne
mogu da podnesem da me na to podsea.
EDMUND: Nemoj da me, mama, pogreno razume. Ja se samo trudim da ti
Page 18
pomognem. Jer gore po tebe ako zaboravi. Treba, zapravo, da se svega
sea. Onda e stalno biti na oprezu. Sama zna ta se tada dogodilo. (S
bolom.) Na asnu re, mama, odvratno mi je da te na sve to podseam. Cinim
to samo zato to si nas ispunila nebeskim blaenstvom kad si nam se vratila
onakva kakva si nekad bila. A i zato to bi bilo grozno...
MERI (prestraeno): Prestani, dragi. Znam da govori u najboljoj nameri,
ali... (Glas joj se naliva odbrambenom hladnoom.) Ne razumem otkud ti
najedanput takva misao? Sta ti je to jutros dalo povoda?
EDMUND (izvrdavajui): Nita. Moda mi je dolo u glavu samo zato to sam
slomljen i potiten.
MERI: Reci istinu. Otkud sad odjednom podozreva?
EDMUND: To nije tano!
MERI: Podozreva. Oseam to sasvim jasno. I ne samo ti. Tvoj otac i Dejmi
takoe. Naroito Dejmi.
EDMUND: Prestani da fantazira.
MERI (ruke joj drhte): Misli li da je prijatno iveti ovako, okruena stalnim
podozrenjem, i znati da te svi uhode, i da ti niko ne veruje?
EDMUND: Govori kojeta, mama. Mi ti verujemo.
MERI: Kad bih samo mogla nekud da uteknem na jedan dan, ili ak i jedno
popodne. Kad bi postojala neka prijateljica s kojom bih mogla da se do mile
volje ispriam, ni o emu ozbiljno, prosto da se smejem, da ogovaram i da za
trenutak zaboravim na sve drugo. Kad bi bilo nekog pored posluge, pored te
glupe Ketlin!
EDMUND (ustajezabrinuto i obgrljujejoj ramena): Prestani, mama. Sad se
stvarno uzbuuje ni zbog ega.
MERI: Tvoj otac izlazi u grad. Sastaje se s prijateljima po barovima ili u
klubu. Ti i Dejmi takoe imate svoje drutvo. I vi izlazite. A ja sam sama. Ja
sam oduvek bila sama.
EDMUND (nastoji da je oraspoloi): Nee biti! Dobro zna da nije ba tako.
Neko od nas je uvek tu i pravi ti drutvo, bilo kod kue, bilo u automobilu, kad
se izvozi u etnju.
MERI (gorko): To zato to nemate poverenja u mene kad me ostavite samu.
(Okree se ka njemu. Otro.) Zahtevam da mi kae zbog ega se od jutros
tako udno ponaa, i ta te je pobudilo da me podsea...
EDMUND (okleva, a onda naglo, s oseanjem da je zgreio): ta me je
pobudilo? Gluposti. Kad si prole noi ula u moju sobu, jo sam bio budan,
Nisi se vratila u tvoju i tatinu sobu, ve si otila u gostinsku sobu i tamo
provela ostatak noi.
MERI: Jer je tvo) otac tako hrkao da sam se lepo izbezumila. Pobogu, zar
sam sad prvi put noila u gostinskoj sobi? (Gorko.) Ah, da. Shvatam na ta
cilja. To se desilo kad...
EDMUND (razjareno): Ne ciljam ni na ta!
MERI: Znai, pretvarao si se da spava da bi mogao da me uhodi.
EDMUND: Nije tano! Pretvarao sam se samo zato to sam znao da e se
zabrinuti ako primeti da imam vatru, i da ne mogu da spavam.
MERI: Ubeena sam da se i Dejmi pravio da spava, a verujem da ni tvoj
Page 19
otac...
EDMUND: Prestani, mama!
MERI: Oh, Edmunde, srce mi se para kad ak i ti... (Popravlja kosu
besciljnim i smetenim pokretom drhtavih ruku. Njen glas iznenada odaje
udnu, potmulu osvetoljubivost.) A zasluili ste da vam se tako neto desi!
EDMUND: Mama! ta to pria? To obino govori kad...
MERI: Ne sumnjii me! Preklinjem te, dragi! Ti me vrea! Nisam spavala jer
sam mislila na tebe. Eto, to je pravi razlog! Otkako si se razboleo, strano
brinem. (Grli ga, i preplaeno i zatitniki neno privija uza se.)
EDMUND (teei je): Ali bez ikakve potrebe. Pa, to je, kao to zna, samo
malo jai nazeb.
MERI: I jeste nazeb, nita drugo!
EDMUND: A ti, uj, mama. Hou da mi neto obea. Da e, ak i onda ako
se sluajno utvrdi da je posredi togod ozbiljnije, verovati da u opet ubrzo biti
zdrav, i da zbog toga nee patiti. I da e i dalje misliti na sebe...
MERI (preplaeno): Te gluposti ne elim da sluam! Takvim crnim slutnjama
apsolutno nema mesta! Naravno, obeavam to to trai. Dajem ti svoju
najasniju re! (A onda tuno i s gorinom.) Nego, moda e se setiti da sam
jo jednom za neto dala re.
EDMUND: Kojeta!
MERI (njena gorina se rastvara u krotku bespomonost): Ne prebacujem ti,
dragi. ta ti tu moe? Pa, to niko od nas ne bi bio u stanju da zaboravi.
(Tuim glasom.) Utoliko gore po sve nas. Ne moemo da zaboravimo.
EDMUND (hvata je za rame): Mama! Prestani!
MERI (usiljeno se osmehuje): Dobro, dragi. Nisam ni sanjala da e to tako
sumorno zazvuati. Ne zameri mi. De, da ti pipnem elo. Gle: suvo i hladno.
Sigurno vie nema vatre.
EDMUND: Opet ti! Na sebe bi trebalo...
MERI: Ali ja se, dragi, sasvim dobro oseam. (Upuuje mu brz, udnovat,
ispitivaki, skoro prepredenpogled.) Semtosam odjutros maloumorna i
nervozna. Ali to je i prirodno posle neprospavane noi. Treba zbilja da odem
gore i prilegnem. Do ruka bih mogla odremati. (On joj, nesvesno, alje pogled
pun podozrenja, a odmah zatim, postiden odsamoga sebe, okree oi u stranu.
Ona nervozno nastavlja.) A ta e ti da radi? Ostae da ita? Savetovala
bih ti da izide na sve vazduh i sunce. Ali ponesi eir, da ne nastrada. (Ona
zastaje i sad mu gleda pravo u oi. On izbegava njen pogled. Nastaje poivka
puna varnica. Onda prezrivo.) Ili se, moda, plai da me ostavi samu?
EDMUND (paeniki): Nipoto! Molim te da tako ta vie nisi kazala! I ja
mislim da treba da odspava. (Odlazi vratima sa mreom. Na silu aljivo.)
Idem da pruim Dejmiju moralnu podrku. Prijae mi da se izvalim u
hladovinu i da otud gledam kako radi. (On se izvetaeno smeje, a ona mu se,
takode s naporom, pridruuje. Onda on odlazi na verandu i nestaje niz
stepenice. Olakanje je njena prva reakcija. Izgleda da se sa zadovoljstvom
oputa. Zavaljuje se u jednu fotelju od pletenog prua iza stola, i, zatvorenih
oiju, zabacuje glavu. Ali se opet iznenada zatee. Otvara oi, i uspravlja se
ufotelji, zahvaena naletom grozniave panike. Zapoinje oajniku borbu sa
Page 20
samom sobom. Njeni dugi prsti, koje je reumatizam iskrivio i unakazio, dobuju
po bonim naslonima fotelje, protiv njene volje, pod kamdijom svog
sopstvenog ivota.)
(ZAVESA)
DRUGI IN
SCENA PRVA
SCENA: Ista. Otprilike: etvrt do jedan. Kroz prozore na desnoj strani vise ne
dopiru sunevi zraci. Napolju je jo uvek lepo, samo to je ega sve
nepodnoljivija, a vazduh zasien lakim isparenjima koja priguuju sunevu
bletavost.
Edmund sedi ufotelji s leve strane stola; ita knjigu ili, tanije, pokuava da se
usredsredi na itanje, ali bez uspeha. Reklo bi se da oslukuje umove s
gornjeg sprata. Njegovo ponaanje odaje nervozu i zabrinutost. Sve u svemu,
izgleda bolesniji nego u prethodnom inu.
Sluavka KETLIN dolazi iz zadnjeg salona. Na posluzavniku nosi bocu
originalnog burbon-viskija, nekoliko aa za tu vrstupia, i bokal s vodom i
ledom. To je kao tuak nabijena mlada Irkinja, dvadesetih godina, rumenog
dopadljivog lica, crne kose i plavih oiju. Dobroudna je, posve neobrazovana i
trapava, a, uzto, simpatinopriglupa. Ona sputaposluavnik na sto. Edmund se
pretvara da je toliko zaokupljen itanjem da je i ne primeuje. Ali ona se na to
i ne osvre.
KETLIN (brbljivo familijarna): Evo viskija. Jo malo pa e vreme za ruak.
Da zovem ja vaeg oca i gospodina Dejmija, ili ete vi sami?
EDMUND (ne diui pogled s knjige): Zovi ih ti.
KETLIN: udo jedno kako taj va otac nijedanput ne bi pogledao na sat.
Zbog njega stalno zakanjavamo i s rukom i s veerom, a onda se Bridit
istresa na mene, kao da sam ja kriva. Ali kakav je to lep ovek, ako je i star!
Ni vi, ni gospo'n Dejmi nikad neete biti takvi (Prigueno se cereka.) Kladim
se da bi gospo'n Dejmi, da ima sat, na vreme digao ruke od posla i doao na
viski!
EDMUND (vidi da nema vajde od toga da je i dalje ignorie; uz cerekanje):
To si pogodila.
KETLIN: A pogodiu i to zato ste zapeli da ih ba ja zovem. Hteli biste da
trgnete jednu dok oni ne dou.
EDMUND: Nije mi bilo ni na kraj pameti...
KETLIN: Pa da, gde bi vi to? Ne znate da brojite ni do pet.
EDMUND: Vidi da me sama navodi...
KETLIN (najednom svetaki vrla): Ne bih ja ni luda, gospo'n-Edmunde, na
tako neto navodila mukarca ili ensku. Jedan moj ujak je zbog pia i otegao
papke u starom kraju. (Popustljivo.) Ono, neete se otrovati ako koji put i
srknete kapljicu-dve. Kad vam je svega preko glave, ili kad vas uhvati nazeb.
EDMUND: Sad bar znam kako da se izgovorim. (Onda sa usiljeno obinim
glasom.) Dobro bi bilo da zovne i moju majku.
Page 21
KETLIN: A to? Ona je uvek tu na vreme i bez dozivanja. Bog neka je
blagoslovi, ba ume sa poslugom.
EDMUND: Otila je da pridrema.
KETLIN: Kad sam malopre dovravala posao na spratu, bila je jo budna.
Leala je u gostinsko) sobi, razrogaenih oiju. Kazala je da je uasno boli
glava.
EDMUND (jo usiljenije ravnoduno): U redu. Onda zovi samo oca.
KETLIN (odlazi vratima sa mreom, gunda dobroudno): Pa je li udo to
nou propadam od nogu. Ne izlazim ja, bogami, na pripeku. Da me ubije
sunanica. Zvau ih s verande. (Izlazi na boni deo verande i vrata sa mreom
za njom se s treskom zatvaraju. Nestalaje negde naprednjem delu verande.
Trenutak kasnije uje se kako vie.) Gospo'n-Tajrone! Gospo'n-Dejmi!
Dolazite na ruak. (Edmund, koji je dotle prestraeno gledao nekud ispred
sebe, zaboravlja knjigu i nervozno ustaje.)
EDMUND: Kakva prostakua! (Grabi bocu i naliva pie, dodaje vodu sa
ledom i pije. Ali mu istovremeno do uiju stie bat koraka s onu stranu ulaznih
vrata. Hitro ostavlja au na posluzavnik i ponovo seda. Otvara knjigu. Dejmi
dolazi izprednjeg salona, sa sakoom prebaenim preko ruke. Bio je jo ranije
skinuo okovratnik i manu, te ih sada nosi u ruci. Maramicom otire znoj sa
ela. Edmund die oi sa knjige kao neko koga su prekinuli u itanju. Dejmi
kratkim pogledom premerava bocu i ase, i razvlai usta u cinian osmeh.)
DEJMI: Jednu si na brzinu ispraznio, a? Ne foliraj, Derane. Od mene nisi
bolji glumac.
EDMUND (smeka se): Priznajem. Iskoristio sam priliku i istresao jednu.
DEJMI (sputa mu s naklonosu ruku na rame): Tako te volim. Zato bi me
lagao. Mi smo, na kraju, neki drugovi, zar ne?
EDMUND: Nisam bio siguran da to ti dolazi.
DEJMI: Naterao sam Matorog da pogleda koliko je sati. Bio sam ve na
pola puta kad je Ketlin stala da zapomae. Naa divlja irska eva! Trebalo je da
bude spikerka na eleznikoj stanici.
EDMUND: To me je nateralo da pijem. to i ti ne trgne jednu dok smo
sami?
DEJMI: Razmiljao sam o onom problemiu. (Brzo prilazi prozoru s desne
strane.) Matorog sam ostavio u razgovoru sa starim kapetanom Tarnerom. Da,
eno ga jo uvek sa njim. (Vraa se, naliva au i iskapljuje je.) A sad da mu
zamaemo oko sokolovo. (On pamti koliki je nivo pia u boci posle svake ae.
Sipa dve mere vode u bocu s viskijem, i sve to muka.) Tako. Sad je isto kao i
pre. (Onda naliva au vode i stavlja je na sto pred Edmunda.) A ovu vodu si ti
pio.
EDMUND: Kolosalno! Ne misli da e prokljuviti?
DEJMI: Moda i hoe, ali gde su mu dokazi? (Nameta okovratnik i manu.)
Nadam se da, zanesen svojim milozvunim glasom, nee zaboraviti ruak.
Gladan sam. (Seda za sto preko puta Edmunda. Jarosno.) Eto zato mrzim da s
njim radim na prednjoj ivici. im naie prva budala, on poinje da davi svojim
priama.
EDMUND (sumorno): Zavidim ti na apetitu. to se mene tie, mogao bih
Page 22
komotno da vie ne okusim ni zalogaja.
DEJMI (zabrinuto ga meri): Sluaj, Derane. Ti me dobro zna. Nikad ti
nisam drao pridike, ali doktor Hardi ti je stvarno sa razlogom zabranio da
cuga.
EDMUND: Pa i prestau, ne brini. im mi popodne saopti alosnu vest. A
neki gutljaj dotle nee izmeniti stvar.
DEJMI (koleba se, a onda lagano): Dobro je je to si spreman na takve
vesti. Lake e podneti udarac. (Primeuje da ga Edmund nepomino gleda.)
Hou da kaem da je sa tvojom boleu van svake sumnje. Kao to su dva i
dva etiri. I da nema nikakve koristi da pred tim zatvaramo oi.
EDMUND (uznemireno): Ja ih ne zatvaram. Jasno mi je kako se oseam, a ni
te none groznice ne slute na dobro. Izgleda da je tano ono to je doktor
Hardi poslednji put pretpostavio. Prokleta malarija, sigurno se opet vraa.
DEJMI: Moda. Ali i ne mora da bude.
EDMUND: Zato? ta misli, inae, da je?
DEJMI: Neka me avo nosi ako ita mislim! Ja nisam lekar. (Odjedared)
Gde je mama?
EDMUND: Gore.
DEJMI (gledaga otro): Kad je otila?
EDMUND: ekaj. Otprilike onda kad sam doao na ivicu. Kazala je da e
malo prilei i odremati.
DEJMI: Nita mi nisi rekao...
EDMUND (odbrambeno): A ta da ti govorim? Zar je vano? Bila je sva kao
isprebijana. Prole noi je loe spavala.
DEJMI: Znam. (Poivka. Braa izbegavaju da se pogledaju u oi.)
EDMUND: Ni ja nisam mogao da zaspim od one odvratne sirene (Ponovo
poivka.)
DEJMI: Na spratu je, znai, provela celo prepodne? Nisi je video?
EDMUND: Nisam. itao sam tu u sobi. Pustio sam je da se ispava.
DEJMI: Hoe li silaziti na ruak?
EDMUND: Svakako.
DEJMI (suvo): Nije to ba tako svakako. Moda joj se nee jesti. Ili e
zaeleti da joj se od sad ruak i veera nose na sprat. To se deavalo sea se,
valjda?
EDMUND (prestraen, ukoreva ga): Zapui, Dejmi! Zar ba uvek mora da
se bavi...? (Ubedljivo) Tvoja sumnja je skroz neosnovana. Ketlin ju je malopre
obila. Mama joj nije ni re pomenula o tome da nee silaziti na ruak.
DEJMI: Znai nije spavala?
EDMUND: Tog trenutka nije, ali je, kako kae Ketlin, leala.
DEJMI: U gostinskoj sobi?
EDMUND: Da! Pobogu, zar je to tako udno?
DEJMI (nesposoban da se uzdri): Idiote! to si je ostavio tako dugo
samu? Mogao si negde tuda da se muva.
EDMUND: Nisam mogao. Optuila me je, i ne samo mene ve i tebe i tatu da
je stalno uhodimo, i da u nju sumnjamo. Postidela me je. Jer mora da se
grozno osea. A dala mi je svoju najasniju re...
Page 23
DEJMI (gorko i bespomono): Treba da zna da to nema nikakvog znaaja.
EDMUND: Ovog puta ima!

DEJMI: To smo i ranije mislili. (Naginje se preko stola, i prijateljski hvata
Edmunda za miicu.) Sluaj, Derane. Znam da me smatra za tekog cinika, ali
zapamti da sam u itavu tu igru malo upueniji nego ti. iveo si u blaenom
neznanju sve dok nisi poao u pripremnu kolu. Tata i ja smo krili od tebe. Ali
meni je bilo sve savreno jasno itavih deset ili i vie godina pre nego to smo
morali da ti to otkrijemo. Seam se svih pojedinosti, i celo jutro sam lomio
glavu oko toga ta li je radila sino, dok je raunala da svi spavamo. Nisam bio
sposoban da ita drugo mislim. A sad jo kae da te je nagovorila da je celo
prepodne ostavi samu na spratu.
EDMUND: Otkud nagovorila?! Ti si poblesavio!
DEJMI (stiavajuim tonom): U redu, Derane. Nemoj da se kolje. I meni
se ini da sam poblesavio. Bio sam van sebe od sree jer sam stvarno poeo
da verujem da ovog puta... (Zastaje. Gleda kroz prednji salon ka predvorju.
Sputenim glasom, brzo.) Evo je, silazi. Pogodio si. Uh, kakvo sam odvratno
sumnjalo! (Iekivanje puno nade, ali istraha, uzbuduje obojicu. Dejmi
mrmlja.) Do avola! to ne popih bar jo jednu au!
EDMUND: Sad se i ja kajem. (On nervozno proiava grlo, a to izaziva pravi
napad kalja. Dejmi ga posmatra zabrinuto i saoseajno. Meri dolazi iz
prednjeg salona. Na prvi pogled, na njoj se ne primeuju nikakve promene,
sem toje, reklo bi se, manje nervozna. Izgleda otprilike onako kakvu smo je
videli prvi putposle doruka, ali ubrzo se pokazuje da sujoj oi uagrene, i da
njenim glasom i manirima vlada neko izuzetno oseanje ogradenosti od celog
sveta. Kao da nije sasvim u onome to govori i ini.)
MERI (prilazi zabrinuto Edmundu i grliga): Ne kalji tako. Odrae grlo.
Samo bi ti trebalo da, pored tog nazeba, jo i promukne. (Ljubi ga. On
prestaje da kalje, i prelee preko nje brzim zabrinutim pogledom, ali ako ga i
spopadaju sumnje, njih smesta razvejava njena nenost te on veruje u ono sto
tog trenutka voli da veruje. S druge strane, Dejmi posle jednog ispitivakog
pogleda shvata da su njegove sumnje na mestu. Obara oi i prikiva ih za pod,
a lice mu osvaja gorak, odbrambeno cinian izraz. Meri nastavlja da govori,
sedei ovla na bonom naslonu Edmundove fotelje, s jednom rukom oko
njegovih ramena; lice joj je stoga iznad i iza sinovog, te joj on ne moe videti
oi.) Ali, ne znam ta mi je, stalno ti branim as ovo, as ono. Oprosti, dragi.
To je jedino zato to bih htela da sam ti uvek od pomoi.
EDMUND: Znam, mama. Kako se ti osea? Jesi li se odmorila?
MERI: Jesam, sad mi je mnogo bolje. Otkako si iziao, nisam se dizala.
Otpoinak mi je doista bio potreban posle tako besane noi. Sad sam sasvim
smirena.
EDMUND: Sjajno. (On tape aku koju je ona poloila na njegovo rame.
Dejmi ga udno, gotovo prezrivo, iba pogledom, pitajui se da li njegov brat
stvarno misli ono to govori. Edmundu i taj pogled promie, ali ga majka
hvata.)
MERI (usiljeno aljivim tonom): Zaboga, Dejmi. to si obesio nos? ta se
Page 24
dogodilo?
DEJMI (ne gledajui je): Nita.
MERI: O, smela sam s uma da si radio na prednjoj ivici. Bie da ti je to
pokvarilo raspoloenje, hm?
DEJMI: Recimo da jeste, mama.
MERI (preanjim tonom): Ako se ne varam, to je stalni izvor tvog
neraspoloenja. Pravo si veliko dete! ta kae ti, Edmunde?
EDMUND: Lud je to zarezuje tue primedbe.
MERI (nekako dvosmisleno): Tano. Treba se praviti da te se niko i nita ne
tie. (Susree Dejmijev gorak pogled, i odmah menja temu.) Gde vam je
otac? ula sam Ketlin kako ga doziva.
EDMUND: Zapriao se sa kapetanom Tarnerom, kae Dejmi. Zakasnie kao
i obino. (Dejmi ustaje i prilazi prozoru s desne strane, zadovoljan to je
pronaao izgovor da im okrene leda)
MERI: Rekla sam Ketlin ve sto puta da ima da ode direktno do njega, ma
gde da je, i da mu urui poruku. A ne da se dernja kao da smo u nekom
sirotinjskom pansionu.
DEJMI (gledajui krozprozor): Eno je, prilazi mu. (Podsmeljivo.) Ba sad
upada u re proslavljenom Vlasniku Milozvunog Glasa. Trebalo bi da ima malo
vie uvaenja.
MERI (otro, ne libei se da na njega izlije svu svoju uvreenost): Ti bi
trebalo da ima vie uvaenja! Dosta ve jednom sa tim podsmesima na oev
raun! Pa nisam to vie ula! Treba da si ponosan to si njegov sin! Ne kaem
da je on bez ikakvih slabosti. Naposletku, ko ih nema? Ali on je dirinio celog
ivota. Iz siromatva i neznanja digao se do samih vrhunaca glumakog
poziva. Svi ostali mu se dive. A ti ima najmanje prava da mu se podsmeva
ti, koji, zahvaljujui njemu, nikada u ivotu nisi morao da ozbiljnije potegne!
(Oeen, Dejmi se u nju zariva optuzujuim neprijateljskim pogledom. Njene
oi zveraju kao u krivca, i ona dodaje pomirljivim tonom.) Ne zaboravi, Dejmi,
da je tvoj otac ovek u godinama. Doista bi trebalo da si malo obzirniji.
DEJMI: Da ja budem obzirniji?
EDMUND (kome je sve to neprijatno): Zavei, Dejmi! (Dejmi ponovo zuri
kroz prozor.) Pobogu, mama, ta si se najednom okomila na Dejmija?
MERI (gorko): Jer se uvek nekom podsmeva, i kod svih pronalazi najgore
slabosti. (Onda, kao bezrazlono i naglo menja ton u neto hladno i bezlino.)
Ali izgleda da ga je ivot takvim nainio, i on je pred tim nemoan. Svi smo mi
nemoni pred onim to je ivot od nas nainio. A to te snalazi pre nego to si i
stigao da shvati. Posle ega ve i sam postupa protiv svoje volje, i izmedu
tebe i onoga to bi voleo da jesi ispreuje se, naposletku, neto to zanavek
potire tvoju pravu linost. (Neobinost njenih misli ispunjava Edmunda
zebnjom. On pokuava da joj uhvati pogled, ali ona stalnogleda nekud u
stranu. Dejmijoj se na asak okree, a odmah zatim ponovo bezi pogledom
krozprozor.)
DEJMI (sumorno): Gladan sam. Matori bi ve mogao da se otkai. Vazda
nas tako zamlauje. Pusti da se jelo na stolu ohladi, a onda guna kako je
neukusno.
Page 25
MERI (automatski i spolja uvredena, a u sutini ravnoduna): Da, Dejmi.
Sve mi se to popelo na glavu. Navrh glave. Naravno, ti to ne shvata. Ti nisi
prinuden da vodi domainstvo sa sezonskom poslugom. Njoj je sve savreno
svejedno, jer zna da joj to nije stalno mesto. Ono to neto vredi ve odavno
slui kod ljudi koji ive u svom domu, a ne po letnjikovcima. A tvoj otac smatra
da je mnogo ak i ono to trai najbolja sezonska posluga. Te, tako, svake
godine moram da ratujem s glupim i lenjim neznalicama. Ali to sam ve hiljadu
puta kazala. Ne samo pred tobom. I pred njim, samo to on na jedno uvo
primi, a na drugo pusti. On misli da je uludo baena svaka para koja se da u
kuu. Previe je iveo po hotelima. Nikad u najboljim, naravno. Po
drugorazrednim. On ne zna ta znai kua. On se u kui ne osea kod kue. A
ipak ezne za svojim domom. Sta vie, ponosi se i ovom dotrajalom kolibom.
Voli je. (Ona se smeje, beznadezno, ali ipak zabavljena.) Kad ovek o tome
malo bolje razmisli, ne moe da se ne nasmeje. On je ovek mimo drugih.
EDMUND (ponovo zabrinut, pokuava da joj nade oi): Zbog ega, mama,
sad sve to govori?
MERI (odjednom, sasvim normalnim tonom, tapsui ga po obrazu): Bez
ikakvog naroitog povoda, dragi. Naravno, sve je to besmisleno. (Dok ona
govori, Ketlin ulazi iz zadnjeg salona.)
KETLIN (jeziavo): Sto je postavljen, gospoo, ila sam po gospo'n-Tajrona,
kao to ste naredili, a on je rekao samo to nije krenuo, ali je svejedno ostao s
onim ovekom, i ba mu je priao kako je nekad...
MERI (nezainteresovano): U redu, Ketlin. Reci Bridit da se strpi jo nekoliko
minuta dok ne doe gospodin Tajron. (Ketlin istiskuje kroz zube "Dobro,
gospoo" i odlazi kroz zadnji salon, gundajui neto za svoj raun.)
DEJMI: Pa, dobro, bogamu, zar ba ne moemo bez njega? Toliko puta
nam je rekao da ga ne moramo ekati.
MERI (osmehuje se odsutno i zabavljeno): On to samo tako kae. Znai da
jo ne poznaje oca, smrtno bi se uvredio.
EDMUND (skae hitro, kao da mu je milo sto se naao neki razlog da se
izgubi): Idem da ga pokrenem. (Izlazi na boni deo verande. Trenutak
docnije uje se kako odande nestrpljivo doziva.) Hej, tata. Dolazi! Treba li da
ekamo do uvee? (Meri se pridigla s naslona fotelje. Njeni prsti na stolu
ponovo se uzbunjuju. Iako ne gleda Dejmija, njegov cinino ispitivaki pogled
pri joj lice i ruke.)
MERI (napregnuto): ta si se tako upiljio?
DEJMI: Ti zna. (Ponovo gleda kroz prozor.)
MERI: Ne znam.
DEJMI: Ne budi naivna, mama. Nisam slep.
MERI (gleda ga sad pravo u oi, s izrazom upljeg i tvrdoglavog otpora): Ne
znam o emu govori.
DEJMI: Ne zna? Uzmi ogledalo i pogledaj oi!
EDMUND (dolazi s verande): Stavio sam ga u pokret Bie tu za minut.
(Premerava as jedno, as drugo. Njegova majka izbegava pogled. Pretrnuo.)
Sta se dogodilo? Mama, u emu je stvar?
MERI (uznemirena njegovom pojavom, daje oduka nervozi i uzbudenju kojim
Page 26
ju je ispunilo oseanje krivice): Tvoj brat bi trebalo da se stidi. Poeo je da
pravi neke aluzije, ni sama ne znam na ta.
EDMUND (obraa se Dejmiju): Boga ti aavog! to bih te... (Pretei
zakorauje ka bratu. Dejmi mu okree leda, slee ramenima i ponovo gleda
kroz prozor.)
MERI (jo vema uznemirena, hvata Edmunda za miicu, uzrujano): Prekini,
uje li? Kako se usuuje da preda mnom tako ta govori? (Iznenada, njen
ton i maniri postaju udno tudi i hladni, kao i ranije.) Nema nikakve svrhe to
sike na brata. Sta on moe protiv onoga to je od njega nainila prolost?
Kao god to je i tvoj otac nesposoban da ustane protiv sebe. A isti je sluaj i s
tobom. I sa mnom.
EDMUND (prestraeno, hvatajuisekao utopljenik za slamku): On je laov!
To je la, mama, zar ne?
MERI (oiju okrenutih u stranu): ta je la? Sad se i ti zagonetno izraava,
kao Dejmi. (Onda njene oi susreu njegov ubijen, optuujui pogled. Ona
muca.) Edmunde, nemoj! (Ona odvraa pogled, i njeno ponaanje istog asa
prima onaj bezlini izraz. Smireno.) Evo vam oca. Penje se. Odoh da javim
Bridit. (Odlazi kroz zadnji salon. Edmund skreno prilazi svojoj fotelji. Izgleda
kao bolesnik. Obeznaden.)
DEJMI (s prozora, ne okreui se): Dakle?
EDMUND (jo uvek odbijajui da bratu ita prizna, sa slabakim prkosom) :
ta dakle? Laov si! (Dejmi ponovo slee ramenima. S prednje verande uje
se kako neko zatvara vrata s mreom. Edmund govori tupo.) Evo tate. Nadam
se da e ga pie razneiti. (Tajron dolazi kroz prednji salon. Oblai sako.)
TAJRON: Izvinite, zadocnio sam. Kapetan Tarner zastade da popriamo, a
kad on pone da veze, ne moe mu se lako iskobeljati.
DEJMI (ne okreui se, suvo): Hteo si da kae: kad pone da slua. (Otac
ga gleda s antipatijom, a onda prilazi stolu i kratkim pogledom premerava bocu
s viskijem. Dejmi to osea, mada se nije okrenuo.) Stanje redovno. Pie u
boci na istom nivou.
TAJRON: Nisam to gledao. (Dodaje jetko.) To jo nita ne mora da znai dok
si ti u kui. Preesto me iznenaduje svojim trikovima.
EDMUND (sumorno): ta ree? Da se priestimo?
TAJRON (mrti se na nj): Dejmi moe posle napornog prepodneva, ali tebe
ne mislim da nudim. Doktor Hardi je...
EDMUND: Do avola i s tim doktorom Hardijem! Od jedne ae neu umreti.
Najzad, tata, sasvim se dobro oseam.
TAJRON (zabrinutog pogleda, navlai grimasu lane srdanosti): Onda naspi.
Pred ruak ide. Oduvek sam smatrao da je dobar viski, kad se u umerenim
koliinama uzima pred jelo, bolji od svih tonikuma. (Edmund ustaje poto mu
otac prua bocu. Naliva sebi skoro punu au. Tajron se mrsti. Opominjujui.)
Rekao sam u umerenim koliinama. (Sipa viski u svoju au, i dodaje bocu
Dejmiju. Gunda.) Da tebe pozivam na umerenost, nema svrhe. (Prelazei
preko te aluzije, Dejmi naliva sebi bezmalo do ruba ae. Otac ga isprva gleda
popreko, ali ubrzo potom polae oruje; opet prima raniji srdaan izraz, i die
au.) Za zdravlje i sreu! (Edmundu se otima gorak smeh.)
Page 27
EDMUND: Dobarvic!
TAJRON: Neto si rekao?
EDMUND: Nita. iveli. (Sva trojica piju.)
TAJRON (postaje svestan atmosfere): ta se tu zapravo deava? Tu je tako
turobno da se jedva die. (Obraa se prekorno, Dejmiju.) Dobio si viski, zar
ne? ta e ti taj grobarski izraz na licu?
DEJMI (sleui ramenima): I tebe e veselost napustiti. Uskoro.
EDMUND: Kuuj, Dejmi.
TAJRON (osea se nelagodno, menja temu): Mislio sam da je ruak ve na
stolu. Izgladneo sam kao pseto. Gde vam je majka?
MERI (vraa se kroz zadnji salon; javlja se): Evo me. (Ulazi. Uzbudena je, i
kao i obino, osea se nelagodno, jer joj se ini da je posmatraju. Dok govori,
gleda svuda, samo ne nijednom od njih u oi.) Stiavala sam Bridit. Da vidi
samo kako besni to si i ovog puta zakasnio. A nemam obraza da je krivim.
Ako ti se ruak skorio u rerni, poruuje ti ona, to si i zasluio, a, sem toga,
kae da joj je savreno svejedno da li e ti se jela svideti ili ne. (Njeno
uzbudenje sve vie raste.) Ah, lepo sam se razbolela uobraavajui, protiv
pameti, da je ovo domai kutak! Ti mi ne pomae! Prstom ne bi makao na
utrb svog komoditeta! Ti i ne zna kako se ponaa u svojoj kui! Ti zapravo
svoju kuu, i ne eli! Niti si je ikad eleo, otkako smo se uzeli! Trebalo je da
ostane neenja, da ivi po drugorazrednim hotelima, i zabavlja prijatelje po
barovima! (Dodaje nekako udno, kao da se upustila u glasan razgovor sa
samom sobom, a ne kao da se obraa Tajronu.) Onda se nita pod bogom ne
bi ni desilo. (Oni je netremice posmatraju. Tajron kome je sad puklo pred
oima, naglo se preobraava u umornog, gorko sneveseljenog starca. Ispitavi
pogledom oca, Edmund shvata da je ovaj sve razumeo. Ipak, ne moe, a da
majku ne upozori na opasnost.)
EDMUND: Mama! Dosta razgovora. to ve jednom ne krenemo na ruak?
MERI (ona polazi, i u tom trenutku na njenom licu ponovo se stvrdnjava ve
poznati izraz neprirodnog povlaenja u sopstvenu ljuturu; ona se ak
osmehuje, ironino zabavljena sobom): Pravo kae. Neuvidavno je to
kopam po prolosti kad znam da tvoj otac i Dejmi gladuju. (Obuhvatajui
rukom Edmundova ramena veoma neno, ali istovremeno i odsutno.) Nadam
se, dragi, da si pri apetitu. Morao bi zbilja da malo vie jede. (Pogled joj se
prikiva za asu od viskija na stolu pored njega. Otro.) Sta e tu ta aa? Nisi
valjda pio? Oh, i zato si tako lud? Zar ne zna da je to najgore to moe da
bude? (Obraa se Tajronu.) Ti si, Dejmse, kriv. Kako si samo smeo da mu
dopusti? Hoe da ga otera u grob? Ve si zaboravio ta se dogodilo s mojim
ocem? I pio je dokle god ga nije oborilo. Govorio je da su lekari budale, i delio
tvoje miljenje da od viskija nema boljeg tonikuma! (Uas joj nastanjuje oi i
ona poinje da muca.) Ali, naravno, to su dve sasvim razliite stvari. Ni sama
ne znam ta mi bi da... Oprosti, Dejmse. I to sam ti svata izgovorila.
Gutljaj-dva nee koditi Edmundu. Stavie, moda e mu i pomoi, ako mu
probudi apetit. (Tape Edmunda, kao u igri, po obrazu, a njeno ponasanje
ponovo postaje udno i odsutno. On okreeglavu u stranu. Reklo bi se da ona
to nije primetila, aliga ipak, instinktivno, ostavila.)
Page 28
DEJMI (grubo, prikrivajui, na taj nain razdraenost): Za ime boga, hajde
da jedemo. Celo prepodne radio sam u onom blatu pod ivicom. Raunam da
sam poteno zasluio svoj tanjir supe? (S lea obilazi oca, ne gledajui majku,
i hvata Edmunda za rame.) Idemo, Derane, da klopnemo to je nae. (Edmund
ustaje, pazei da mu se pogled ne sretne s majinim. On i Dejmi prolaze
pored nje, produujui ka zadnjem salonu.)
TAJRON (tupo): Dobro, momci. Samo vi idite s majkom. Odmah u za vama.
(Ali oni odlaze ne saekavi je. Bespomono uvredena, ona gleda za njima dok
ulaze u zadnji salon, a onda se i sama tamo upuuje. Tunim pogledom punim
osude prati je Tajron. Ona je toga svesna, i naglo se osvre, ali nema hrabrosti
da se suoi s njegovim nepominim pogledom.)
MERI: ta me tako gleda? (Drhtavim rukama popravlja frizuru.) Da mi nije
pala kosa? Prola no me je svu ivakala. Zato sam i reila da do podne
prilegnem. Odremala sam, i to me je divno okrepilo. Ali se dobro seam da
sam posle toga opet uredila frizuru. (Usiljeno se smeje) Mada, kao i obino,
nisam mogla da naem naoari. (Otro.) Molim te, prestani da zuri! ovek bi
pomislio da me optuuje... (Onda, preklinjui.) Dejmse! Ti ne shvata!
TAJRON (s tupom srdbom): Shvatam da sam bio najvei idiot to sam ti
verovao! (Odlazi od nje, i naliva sebi skoro punu au viskija.)
MERI (na licu joj se ponovo javlja tvrdoglavi prkos): Ne znam ta time hoe
da kae. Jer sam stalno oseala ba suprotno. Da mi ne veruje, da me
uhodi i sumnjii. (Onda, sa optuzbom uglasu.) Sto sad opet pije? Pred ruak
uzima samo po jednu au. (Gorko.) Znam ta me eka. Veeras e biti
pijan. Najzad, to nee biti prvi put, zar ne? Moda hiljaditi? (Ponovo, i naglo,
preklinjui.) Ah, Dejmse, ti ne shvata! Toliko brinem zbog Edmunda! Plaim
se da je...
TAJRON: Tvoji izgovori me ne zanimaju.
MERI (zaprepaeno): Izgovori? Hoe da kae... ? Oh, valjda ne misli da
sam takva! Molim te, izbij to sebi iz glave! (Odmah zatim tone u udnu
otudenost. Sasvim obinim glasom.) Zar neemo na ruak, dragi? Meni se,
dodue, ne jede ali ti si oevidno izgladneo. (On polako ide ka dovratku u kome
ona stoji. Koracima pravog starca. Dok joj prilazi, njoj se otima izgrudi
oajniki krik.) Dejmse! Uinila sam sve to sam mogla! Apsolutno sve! Veruj
mi, molim te!
TAJRON (ganut protiv svoje volje i bespomono): Sigurno, Meri, da si
uinila. (Poseen iznenadnim bolom.) Za miloga boga, to nisi smogla snage da
se odupre?
MERI (preko lica joj se ponovo navlai ve poznati tvrdoglavi izraz poricanja):
Ne znam o emu govori. Nisam smogla snage da se oduprem emu?
TAJRON (beznadeno): Niemu. Sad je ve kasno. (On nastavlja ka zadnjem
salonu, a ona mu se pridruuje. Nestaju zajedno)
(ZAVESA)
SCENA DRUGA
Page 29
SCENA: Isto. Otprilike pola sata kasnije. Posluavnika sa bocom viskija vie
nema na stolu. Dok se zavesa die, porodica se vraa sa ruka. Meri se prva
pojavljuje iz zadnjeg salona. Za njom ulazi njen mu. Ne idu pod ruku, kao
onda kad su se vraali sa doruka na poetku prvog ina. On izbegava da je se
dotakne ili da je pogleda. Na njegovom licu ita se optuzba, sad sa
nagovetajem jedne stare, umorne i bespomone rezignacije. Dejmi i Edmund
dolaze za ocem. Demijevo lice odaje odbrambeni cinizam. Edmund
bezuspesno pokusava da ostvari isti takav izraz. Po njemu se jasno vidi da je
ne samo fiziki bolestan nego i slomljena srca. Merije opet strahovito nervozna,
kao da je to to je morala da za vreme ruka sedi s njima za istim stolom
prevazilazilo njene moi. No, naporedo s tim, na njenom licu odslikava se jo
vie ona udna ravnodunost, koja, reklo bi se, ne potie od njenih ivaca i
strepnji koje ih kidaju.
Ulazei u dnevnu sobu, ona govori. To je bujica sa njenih usana koja jednolino
romori kao u uobiajenom porodinom razgovoru. Izgleda da joj nimalo ne
smeta to oni ne poklanjaju njenim reima nita vie panje no ona sama. Ne
prestajui da govori, ona prilazi levoj strani stola, i ostaje tu, licem prema
gledalitu. Jednom rukom dotie se haljine na grudima, drugom dobuje po
stolu. Tajron pripaljuje cigaru, i prilazi vratima s mreom. Kroz njih gleda
napolje. Dejmi puni lulu iz tegle koja se nalazi na ormaru za knjige u dubini
scene. Onda je pali, odlazei jednom od prozora s desne strane. Tu se
zaustavlja i posmatra. Edmund seda u fotelju kraj stola. Upola je okrenut od
majke, te ne mora da je gleda.
MERI: Ne sme Bridit nita da kae. Pravi se da ne uje. A kad bih se i
usudila da joj pripretim, znam da bi mi sama pripretila otkazom. Mada neki put
daje sve od sebe. Ne valja samo to je to "neki put" redovno onda kad
zakasni na obed. Ostaje ipak uteha: po njenim jelima teko je oceniti da li od
sebe daje sve ili nita. (Ona se kratko smeje, kao zabavljena neim dalekim.
Ravnoduno.) Ali, nije vano. Leto je, hvala bogu, ve na izmaku. Sezona e
vam uskoro poeti, pa emo opet u drugorazredne hotele i vozove. Mrzim i
njih, naravno, ali od njih bar ne oekujem da lie na domae ognjite. Uz to,
otpadaju svi kuni poslovi i brige. Glupo je oekivati od Bridit ili Ketlin da se
ovde ponaaju kao u pravoj kui. One dobro znaju da to nije nikakva kua. Kao
god to i mi to znamo. Da to nikad nije bila niti da e biti.
TAJRON (gorko, ne okreui glavu): Ima pravo. Sad je ve prekasno. Ali
nekad je bila, pre nego to si...
MERI (lice joj najednom dobija izraz besmislenog poricanja): Pre nego to
sam ta? (Nastaje potpuni tajac. Onda ona produuje, opet oigledno
odsutna.) Ne, ne. Ma ta nameravao da kae, dragi, istina ne moe biti. Ovo
mesto nikad nije predstavljalo domai kutak. Ti si oduvek davao prednost
klubu ili baru. A ja sam se tu od samog poetka oseala taman toliko
usamljenom koliko i u prljavoj sobi kakvog konaita. U pravoj kui oveka
nikad ne spopadaju takva oseanja. Zaboravio si da iz sopstvenog iskustva
znam ta je dom. Jedan takav dom, oinski, napustila sam da bih se udala za
tebe. (Najednom, asocijacijom misli, ona se okree Edmundu. U njenom
ponaanju prevladava nena zabrinutost, ali se i dalje osea da je Meri udno
Page 30
odsutna.) Baca me u brigu, Edmunde. Za rukom skoro nita nisi okusio. Tako
se, da zna, ne uva. to ja nemam apetita, nita ne mari. I inae sam se
nagojila. Ali ti mora da jede. (S materinskim ulagivanjem.) Obeaj, dragi,
meni za ljubav.
EDMUND (tupo): Dobro, mama.
MERI (tape ga po obrazu; on se trudi da ne pokae koliko mu je to malo
prijatno): Dobar si ti deko. (Opet nailazi poivka ispunjena mrtvom tiinom.
Onda se iz predvorja uje telefon, i svi se prestravljeno trzaju.)
TAJRON (urno): Pustite, ja u, Megvajer je rekao da e me zvati. (Izlazi
kroz prednji salon.)
MERI (ravnoduno): Megvajer. Mora da mu je na spisku ostao jo jedan
komad zemlje koji nikom, sem vaem ocu, ne bi palo na pamet da kupi. Sad to
ve nema znaaja, no uvek mi se ini da je va otac mnogo radije davao novac
na proirivanje imanja nego na kuu. (Prestaje da govori. Oslukuje. Iz
predvorja dopire Tajronov glas.)
TAJRON: Halo. (S usiljenom srdanou.) O, kako ste, doktore? (Dejmi se
okree od prozora. Merini prsti ubrzanije dobujupo stolu. Tajronov glas, uprkos
njegovom nastojanju da to prikrije, odaje da su s one strane ice stigle rave
vesti.) Tako, dakle? (Sa hitnjom.) Dobro, objasniete sve to kad doe popodne
na pregled. Tako je, neizostavno e doi. U etiri. Ja u prethodno navratiti da
porazgovaramo. Ionako imam posla u gradu. Do videnja, doktore.
EDMUND (tupo): Nije zvualo ba kao dobra vest. (Dejmi ga saaljivo meri,
a onda opet alje pogled kroz prozor. Meri je uasnuta, i njene ruke poinju da
podrhtavaju. Tajron ulazi. Obraa se Edmundu, oigledno lano spokojan.)
TAJRON: Doktor Hardi. eli da ga danas u etiri neizostavno poseti.
EDMUND (tupo): ta je kazao? Sad mi je ve sasvim svejedno.
MERI (uzbudena, ne moe da se savlada): Ne bih mu verovala da se zakune
na dvadeset Biblija. Nijednu njegovu re, Edmunde, ne treba ozbiljno shvatiti.
TAJRON (otro): Meri!
MERI (sa jo veim uzbuenjem): Znamo mi, Dejmse, zbog ega ti se on
toliko dopada! Jer malo naplauje! O njemu mi, molim te, nita ne govori.
Poznajem ja doktora Hardija kao zlu paru. A i kako ne bih, posle svih ovih
godina. upljoglava neznalica! Takvima bi zakonom trebalo zabraniti praksu.
On pojma nema ta... Ti umire i ludi, a on seda pored tebe uzima te za ruku,
i ita pridike o snazi volje! (Priseanja joj preko lica navlae izraz duboke
patnje. Za trenutak, ona zaboravlja na opreznost. S gorkom mrnjom) On te
namerno poniava! Nateruje te da moli i preklinje! Ponaa se prema tebi kao
prema zlikovcu! On nita ne shvata! A u dlaku je isti kao onaj jeftini arlatan
to ti je prvi put dao lek... kakav lek, to si saznala tek onda kad je ve bilo
suvie kasno! (uno.) Mrzim lekare. Spremni su na sve, samo da te pretvore
u stalnog pacijenta. Prodae i roenu duu! Gore od toga, prodae i tvoju, a to
e shvatiti tek kad se obre u paklu!
EDMUND: Mama! Za ime boga, prestani.
TAJRON (potreeno): Doista, Meri, nije vreme...
MERI (naglo savladana pometnjom koju je izazvalo oseanje krivice; muca):
O-oprosti, dragi. U pravu si. Nema smisla da se ovek sad esti. (Jo jednom
Page 31
nastaje tajac. Kad ponovo pone da govori, lice joj je sreeno i mirno, a iz
njenog glasa i pokreta izranja ona zagonetna otuenost.) Idem malo na sprat,
ako nemate nita protiv. Moram da doteram frizuru. (Dodaje uz osmeh.) To
jest, ako pronaem naoari. Odmah u sii.
TAJRON (dok ona prolazi kroz vrata, moleivo i prekorno): Meri!
MERI (okree se, i posmatra ga spokojno): ujem, dragi. ta hoe?
TAJRON (bespomono): Nita.
MERI (s udnim podrugljivim osmehom): Ako ve toliko podozreva, izvoli
sa mnom na sprat.
TAJRON: Kad bi imalo svrhe! Ti bi to samo odloila. A ja ti nisam tamniar.
Kao to ni ovo nije tamnica.
MERI: Naravno. Za tebe je ovo pravo ognjite. (Dodaje brzo, sa bezlinim
kajanjem) Oprosti, dragi. Nisam htela da zajedam. Ti nisi kriv. (Ona nestaje u
zadnjem salonu. Njih trojica ostaju u sobi utke. Ima se utisak da ekaju da
zamru njeni koraci na stepenicama, pa da tek onda progovore.)
DEJMI (ciniki surov): Opet e sebi krknuti u venu!
EDMUND (besno): Ne baljezgaj!
TAJRON: Mogao bi da uvue svoj pogani jezik! I da se manje slui tim
gadnim argonom brodvejskih danguba! udim se da nema trun saoseanja.
Ili da nisi bar toliko uljudan. (Gubi strplejnje.) Nogu u zadnjicu valjalo bi ti dati!
Ali kad bih to i uinio, vrlo dobro zna ko bi plakao i preklinjao za tebe, ko bi te
opravdavao i alio sve dok ne bih dozvolio da se vrati.
DEJMI (bol mu gri lice): Isuse, zar ne znam? Kae da se sa njom ne
saoseam. Saoseam kao malo ko na svetu. Meni je jasno s kakvim se
stranim protivnikom ona uhvatila u kotac. Takvu neravnu borbu ti nikad nisi
vodio! To to sam upotrebio re sa ulice jo ne dokazuje da sam bezoseajan.
Rekao sam bez uvijanja i naglas samo ono to svi mi znamo, i sa im emo
opet morati da se mirimo. (Gorko.) Lekovi na kratko pomognu, ali injenica je
da se to ne lei. Budale smo to smo se nadali... (Ciniki.) Za takve nema
povratka!
EDMUND (prezrivo parodirajui bratov cinizam): Za takve nema povratka!
Unapred osueni na pakao! Sve je to podvala!... Svi smo mi maloumnici i
naivine i, hvatajui se ukotac, zaboravljamo da nas oekuje jedino poraz.
(Prezrivo.) Isuse, kad bih mislio kao ti... !
DEJMI (najpre podboden, ali odmah zatim slee ramenima; suvo): Imao
sam utisak da i sam tako misli. Poezija ti nije bogzna koliko vedra. Pa ni
lektira kojoj se navodno divi. {On pokazuje ormari s knjigama u pozadini.)
Onaj tvoj miljenik sa udnim imenom, na primer.
EDMUND: Nie. Ne zna o emu govori. Nisi ga itao.
DEJMI: Jesam. Ali ne vie no to je bilo potrebno da uvidim kakva je to
gomila kojetarija.
TAJRON: Dosta prepirke, ujete li! ovek bi se teko odluio izmeu
filozofije kojoj su te nauile brodvejske dangube i one koju je Edmund pocrpeo
iz knjiga. Zaudaraju i jedna i druga. Obojica ste ismejali veru u kojoj ste roeni
i podignuti jedinu pravu veru katolike crkve i time to ste se nje odrekli,
unitili ste sami sebe! (Sinovi ga s prezirom gledaju. Oni zaboravljaju da su u
Page 32
svai, te u ovoj stvari protiv njega savezniki istupaju.)
EDMUND: Kojetarija, tata.
DEJMI: Mi se, bar, ne pretvaramo. (Zajedljivo.) A ni tebi se kolena, koliko
vidim, nisu izlizala od kleanja na misama.
TAJRON: Priznajem da sam lo katolik, ako se sudi po tome da li se
pridravam crkvenih propisa, i Bog neka mi oprosti. Ali ja verujem! (Srdito.) A
ti si laov! Ako i ne idem u crkvu, svake veeri i svakog jutra otkako znam za
sebe sputam se na kolena i molim Bogu!
EDMUND (zagriljivo): Pominje li mamu?
TAJRON: Pominjem. inim to ve godinama.
EDMUND: Onda Nie doista, ima prava. (Citat iz "Tako je govorio
Zaratustra") "Umro je Bog: saalivi se na oveka, umro je Bog."
TAJRON (ignoriui tu primedbu): - Da se i vaa majka molila, moda... Ona
se nije odrekla vere, ve ju je zaboravila. Stoga joj je iskopnela duhovna snaga
s kojom bi inae odolela prokletstvu. (Onda, tupo rezigniran.) Ali emu rei? Sa
tim smo iveli ranije, pa emo morati i odsad. Iz ove koe nema se kud.
(Gorko.) Voleo bih samo da mi ovog puta nije pothranila nadu. Ali, tako mi
boga, vie neu da se nadam!
EDMUND: Kako je to gnusno, tata! (Prkosno.) A ja hou da se nadam! Pa
ona samo to je poela. Jo uvek moe da se otrgne. Govoriu s njom.
DEJMI (slee ramenima): Sa njom sad nema razgovora. Sluae te, ali te
nee uti. Bie tu, ali nee biti prisutna. Valjda je toliko poznaje.
TAJRON: Da, tako otrov na nju uvek deluje. Svakog dana od sada izmicae
nam na slian nain da pre osvit...
EDMUND (kukavno): Umukni, tata. (Skae iz fotelje.) Odoh da se obuem.
(Gorko, usput.) Penjau se to bunije. Da ne misli da je uhodim. (Nestaje kroz
prednji salon. Zatim se uje kako trupe uz stepenice.)
DEJMI (posle poivke): ta je doktor Hardi rekao za Derana?
TAJRON (tupo): Ono to si mislio. Tuberkuloza.
DEJMI: Ma, nije valjda!
TAJRON: Kazao je da je to van svake sumnje.
DEJMI: Morae u sanatorijum.
TAJRON: Tako je. ta vie, Hardi smatra da je i za njega i za njegovu
okolinu bolje da to pre ode. On tvrdi da e Edmund, ako se bude pridravao
lekarskih nareenja, ozdraviti za est meseci ili, najdalje, za godinu dana.
(Uzdie melanholino i povredeno.) Ni sanjao nisam da e moje dete... To od
mojih ne dolazi. Nai su svi do jednog imali elina plua.
DEJMI: Zar je to sad vano? Kud Hardi namerava da ga poalje?
TAJRON: Videemo. Zato i idem do njega.
DEJMI: Samo gledaj, pobogu, da to bude neto pristojno, a ne kakva
jeftina upa!
TAJRON (pogoen): Poslau ga tamo gde Hardi smatra da je najbolje!
DEJMI: Dobro, ali nemoj da pred Hardijem, po starom obiaju, zakuka
kako e zbog poreza i hipoteke zavriti u sirotitu.
TAJRON: Nisam milioner da rasipam! Zato da Hardiju ne kaem istinu?
DEJMI: Jer e pomisliti da i sam eli da ti predloi upravo kakvu jeftinu
Page 33
upu. I jer e znati da to nije istina naroito ako douje da si bio kod
Megvajera, i da si dopustio da ti taj zlatousti prevarant naturi jo jedan komad
loe zemlje!
TAJRON (besno): Ne zabadaj nos u moje stvari!
DEJMI: To su Edmundove stvari. Bojim se samo da te tvoja primitivna irska
shvatanja o neizleivosti tuberkuloze ne navedu na zakljuak da je suva teta
potroiti vie no to je potrebno.
TAJRON: Laovino!
DEJMI: U redu, dokai da sam laovina. To i elim. Zbog toga sam sve to i
rekao.
TAJRON (njegov bes se jo nije stiao): Duboko verujem da e se Edmund
izleiti. Nego, da nisi blatio Irsku svojim prljavim jezikom! I ba ti nade da se
podsmeva, ti, kome se s nosa ita odakle si!?
DEJMI: Samo dotle dok se ne umijem. (A onda dok otac jo nije stigao da
reaguje na tu uvredu na raun Stare Ledine, dodaje suvo, sleui ramenima.)
Uostalom, to je sve to sam imao da kaem. Na tebi je da odlui. (Iznenada.)
ta da radim popodne, dok si u varoi? Na ivici sam posvravao sve to se
moe dok jo ne podree. Znam da nisi voljan da ti preuzmem makaze.
TAJRON: Sigurno da nisam. Ti bi samo pokvario, kao to sve drugo kvari.
DEJMI: Onda je pametnije da poem s Edmundom u grad. Loa vest, povrh
onoga to se desilo sa mamom, mogla bi ga dotui.
TAJRON (zaboravljajui na srdbu): Naravno, Dejmi. Poi s njim. Ne daj
mu da klone ako ikako moe. (Dodaje zajedljivo.) Ako moe, a da ti to ne
poslui kao povod da se natreska!
DEJMI: Ne znam samo kojim parama! Koliko mi je poznato, pie se jo
uvek plaa. (Polazi ka vratima prednjeg salona.) Idem da se presvuem.
(Zastaje u dovratku jer vidi majku gde dolazi iz predvorja, pa se sklanja da je
propusti u dnevnu sobu. Pogled joj je uagreniji, a maniri jo hladniji i
bezliniji. U toku scene, ova promena sve vie pada u oi.)
MERI (neodredeno): Da nisi, Dejmi, negde video moje naoare? (Ona ga ne
gleda. On sklanja oi u stranu, ignoriui njeno pitanje, ali po njoj se ne bi ni
reklo da oekuje odgovor. Ona stie u prvi plan, i obraa se muu ne gledajui
ga.) Ni ti ih, Dejmse, nisi video? (Iza nje Dejmi nestaje kroz prednji salon.)
TAJRON (okree se i gleda kroz vrata s mreom): Nisam, Meri.
MERI: ta je to sa Dejmijem? Mora da si mu opet neto prebacivao. Nema
smisla da ga stalno bagatelie. On nije kriv. Da je odrastao u pravoj kui,
uverena sam da bi bio drugaiji. (Prilazi prozorima s desne strane. Vedro.)
Slabo si se pokazao, dragi, kao vremenski prognozer. Pogledaj tu maglu kako
se Sputa. Jedva nazirem drugu obalu.
TAJRON (trudi se da zvuiprirodno): Da, malo sam preuranio. Po svemu
izgleda da e magle biti jo i ove noi.
MERI: Neka bude. Veeras mi nee smetati.
TAJRON: I ja, Meri, mislim da nee.
MERI (upuuje mu kratak pogled; posle poivke): Ne vidim Dejmija da ide
ka ivici. Kud je otiao?
TAJRON: Poi e sa Edmundom do lekara. Otiao je na sprat da se presvue.
Page 34
(Onda, zadovoljan toje i sam naao izgovor daje ostavi.) Bolje da i ja to
uradim, inae u zakasniti u klub na sastanak. (On polazi ka vratima prednjeg
salona, ali munjevitom, implusivnom kretnjom ona ga stie i hvata za miicu.)
MERI (s preklinjuim tonom u glasu): Ostani jo, dragi. Ne volim da sam
sama. (urno.) Hou da kaem, ima dovoljno vremena. Uvek se hvali kako si
kadar da se obue deset puta bre od naih deaka. (Neodreeno.) Neto mi
je bilo na vrh jezika. Sta sam to htela...? Ne znam. Zaboravila sam. Drago mi
je to Dejmi ide u varo. Nadam se da mu nisi dao novaca.
TAJRON: Nisam.
MERI: On bi sve to straio na viski, a sam zna kakav je uan i zloban kad
se napije. Ne zameram mu na onome to je rekao veeras, ali tebe on uvek
izbezumljuje, naroito kad si i sam pijan, kao to e biti.
TAJRON (uvredeno): Ja? Kojeta. Ne seam se da me je pie ikad oborilo.
MERI (peckajui ga, u sutini nezainteresovana): O, znam ja da se ti nee
dati. Kao i obino. Neko sa strane moda ne bi nita ni primetio, ali, dozvoli,
posle trideset i pet godina braka...
TAJRON: Nisam izostao ni sa jedne predstave u ivotu. ta e ti bolji dokaz?
(Onda, gorko.) Ako sam se koji put i napio, ti nema nikakva prava da mi
prebacuje. Za to sam imao jaih razloga od bilo koga u svetu.
MERI: Razloga? Kakvih razloga? Kad ode u klub, uvek pije vie no to
treba, zar ne? A naroito kad sretne Megvajera. On se ve za to postara. Ne
misli, dragi, da ti zameram. Radi i dalje onako kako smatra da je najbolje.
Nemam nita protiv.
TAJRON: Znam da nema. (On kree prema prednjem salonu, u elji da
umakne.) Moram da se presvuem.
MERI (ponovo ga sustie, i grabi za miicu; preklinjui): Ne idi, dragi, molim
te. Saekaj bar dok ne sie jedan od deaka. Jo malo pa ete me i tako
ostaviti.
TAJRON (S gorkom tugom): Ti si, Meri, ta koja e od nas otii.
MERI: Ja? Gluposti, Dejmse. Ne vidim da je to izvodljivo. Pre svega,
nemam kud. Koga da posetim? Gde su mi prijatelji?
TAJRON: Sama si kriva... (Prekida reenicu, i uzdie bespomono.
Ubedljivo.) Jednu stvar bi, Meri, svakako popodne mogla da uini. Neto to
e ti dobro doi. Izvezi se autom. Izii malo iz kue. Uivaj na suncu i istom
vazduhu. (Povreeno.) Auto sam radi tebe kupio. Sama zna da ta prokleta
kola ne marim. Milije mi je da peaim ili da idem tramvajem. (Sve
uvreenije.) ekala su te kad si se vratila iz sanatorijuma. Nadao sam se da e
te obradovati i razgaliti. Ranije si se svakog dana i vozila, ali u poslednje vreme
jedva da si u njih i kroila. Platio sam ih vie nego to sam smeo, a i ofera
drim na stanu i hrani. Tog oveka skupo plaam, vozila se ti ili ne. (Gorko.)
Eto, kako se rasipa! Vidim ja da ete me pod starost oterati u sirotinjski dom!
Zbog ega sam onda izdao toliki novac? Mogao sam ga isto tako baciti kroz
prozor.
MERI (sa studenim spokojstvom): Slaem se, Dejmse. Uludo baen novac.
Nije trebalo da kupuje polovan automobil. Namagarili su te i ovaj put, kao
to te stalno magare jer ti je pred oima samo jeftina polovna roba.
Page 35
TAJRON: Izvini. Na auto je odlian! Svi kau da je bolji od bilo kog novog.
MERI (ignoriui tu primedbu): Uludo je baen i novac koji daje Smajtu. Taj
ovek je ispomagao u nekoj garai, i nikad nije bio ofer. Tano je, naravno, da
ga plaa manje no pravog ofera, ali on to sigurno vie nego nadoknauje
mitom kojim ga podmazuju u garai gde nam opravljaju kola. Svaki as se
kvare. Bojim se da je to Smajtovo maslo.
TAJRON: Ne verujem. Moda nije nalickan i livrejisan kao milionerski
majmuni, ali je poten! Opaka si koliko i Dejmi, i ti u svakog podozreva!
MERI: Ne vredaj se, dragi. Ni ja se nisam uvredila kad si mi poklonio taj
automobil. Znala sam da time nisi mislio da me unizi. Znala sam da je to stvar
tvoga stila. Bila sam blagodarna i ganuta. Mogla sam zamisliti ta te je muke
stalo da se odlui na tu kupovinu, a to je dokazivalo koliko me, na svoj nain,
voli, pogotovu kad si unapred sumnjao da e mi to biti od bilo kakve koristi.
TAJRON: Meri! (On je iznenada privija uza se. Slomljeno.) Draga Meri!
Mene, i sebe, i dece nae radi, hoe li ve jednom da prestane?
MERI (pometena oseanjem krivice, na asak zamuckuje): De-Dejmse!
Preklinjem te! (Istog trenutka, na njenom licu ponovo se javlja onaj udni izraz
tvrdoglavog otpora.) Da prestanem sa ovim? ta li to govori? (On doputa da
mu ruka bespomono klone niz bok. Ona ga impulsivno grli.) Dejmse! Mi smo
se voleli! I uvek emo se voleti! Negujmo samo tu uspomenu, i ne trudimo se
da proniknemo u ono to se ne da razumeti, ili da ispravljamo ono to se ne da
ispraviti. Ono to je ivot od nas nainio, ne moemo ni opravdati ni objasniti.
TAJRON (kao da je preuo; gorko): Nee, zar, ni da pokua?
MERI (njene ruke se beznadeno sputaju i ona se okree od njega; bezlino):
ta to? Da po podne iziem autom u etnju? Pa mogu ako ba hoe, mada
u se oseati usamljenijom nego ovde. Nema nikoga koga bih mogla pozvati da
mi pravi drutvo, a, sem toga, nikad ne znam ta da kaem Smajtu kad me
pita kuda da vozi. Kad bi postojala neka prijateljica, pa da do nje svratim, da
se malo ismejemo i zajedniki izogovaramo, Ali, naravno, nje nema. Niti je
ikad bilo. (Njeno ponaanje odaje sve veu odsutnost.) U samostanu sam imala
mnogo prijateljica. Bile su to devojke ije su porodice ivele u divnim kuama.
Ila sam im u posetu, a i one su navraale k meni, u oev dom. Ali, prirodno,
im sam se udala za glumca ti zna kako se na glumce u to vreme gledalo
mnoge od njih su ohladnele. A odmah po venanju izbio je i onaj skandal sa
tvojom ljubavnicom, kad te je tuila sudu. Onda su me sve moje stare
prijateljice ili saaljevale, ili su pokraj mene prolazile kao pored starog groblja.
One prve bile su mi naroito mrske.
TAJRON (sa oseanjem krivice, ali i uvredeno): Ne rij, zaboga, po onome to
je davno zaboravljeno.
Ako si se ve sad, u rano popodne, vratila u tako duboku prolost, ta onda
ostaje za veeras?
MERI (sad pilji u njega prkosno): Kasnije u o tome razmiljati, sad moram
u varo. Treba da uzmem neke stvari u apoteci.
TAJRON (S gorkim prezirom): Neu ti smetati da neto od toga sakrije, i da
nabavi recepata za nove koliine! Nadam se da e ta zaliha biti malo
pozamanija, te da neemo doiveti jo jednu no poput one kad si jeala za
Page 36
tim lekom i kad si, upola luda istrala iz kue u spavaici da se baci sa doka!
MERI (pretvara se da to nije ula): Morau da uzmem praak za zube i
toaletni sapun, krem za no... (Kukavno malaksava.) Dejmse! Ne pominji to!
Zato me poniava?
TAJRON (postiden): Oprosti, Meri! Zbilja nisam hteo.
MERI (opet odbrambeno, bezlino): Veru-jem. Ali, nije ni vano. Nita slino
nije se nikad ni desilo. To ti se moralo privideti u snu. (On bulji u nju
beznadezno. Njen glas se postepeno gubi, kao da nekud tone.) Do
Edmundovog roenja bila sam potpuno zdrava, sea se, Dejmse. Imala sam
eline nerve. Odlino sam podnosila ak i putovanja, na koja sam ila s tobom
iz sezone u sezonu, provodei itave nedelje po bednim svratitima, po
vozovima bez spavaih kola, i prljavim sobama zaputenih hotela, ivei na
looj hrani i raajui decu u hotelskim sobama. Ali porodaj s Edmundom, to je
bila kap u prepunoj ai. O, kako me je slomio taj porodaj, a onaj praznoglavi
arlatan, jeftini hotelski lekar... Znao je jedino da imam bolove. I nije mu bilo
teko da ih prekrati.
TAJRON: Meri! Zaboga! Ne misli na ono to je prolo!
MERI (sa udnim bezlinim spokojstvom): Zato? Kad ne mogu da ne
mislim. Prolost je u sadanjosti, zar ne? Ona je i u budunosti. Svi mi
pokuavamo da se iz toga laima izvuemo, ali nam ivot ne da... (Nastavlja)
Krivim jedino sebe. Posle Judinove smrti bila sam se zarekla da vie nikad
neu raati. Ja sam kriva to je on umro. Da ga nisam ostavila kod moje
majke, i da ti se nisam pridruila na turneji, kad si mi pisao da ti nedostajem i
da si usamljen, ne bi se sigurno dogodilo da Dejmi, sa neizleemm boginjama,
zalazi u sobu gde je leala beba. (Lice joj postaje oporo.) Uvek sam verovala
da je Dejmi to namerno inio. Bio je ljubomoran na malog brata. Mrzeo ga je.
(Poto Tajron poinje da negoduje.) O, naravno, znam da je Dejmiju tada bilo
samo sedam godina, ali on nije bio glup. Upozoravali su ga da bi beba lako
mogla nastradati. On je to dobro znao. To mu nikad ne mogu oprostiti.
TAJRON (s gorkom tugom): Opet o Judinu? to ne pusti nae mrtvo
detece da na miru poiva?
MERI (kao da ga nije ula): Ja sam kriva. Nisam se smela odvajati od
Judina. A ni dozvoliti da me ubedi kako treba da krenem s tobom samo zato
to te volim. Iznad svega, nisam smela da namesto Judina raam drugo dete,
kao to si me nagovarao i nagovarao, mislei da u tako lake preboleti
njegovu smrt. Jo tada sam iz iskustva znala da e deca biti dobra samo ako
imaju gde da se rode i da ene mogu biti dobre majke samo ako imaju svoj
dom. Strepela sam sve vreme dok sam nosila Edmunda. Predoseala sam
nekakav uas. Jer sam, ostavljajui na onaj nain Judina, dokazala da ne
zasluujem drugo dete, jer sam znala da e me Bog kazniti ako ga donesem na
svet. Nikako nisam smela da raam Edmunda.
TAJRON (baca uznemirene poglede kroz prednji salon): Meri! Pazi ta
govori. Ako te uje, pomislie da ga nisi ni elela. Njemu je ve dovoljno loe i
bez...
MERI (estoko); To je la! Ja sam ga elela! Vie od bilo ega na svetu!
Samo me ti nisi razumeo! On nikad nije bio srean. Niti e ikad biti. Ni zdrav.
Page 37
Doao je na svet razdraljiv i preosetljiv, to je opet moja greka. I kad god bi
se razboleo, setila bih se Judina i mog oca, i spopadalo bi me stotinu strahova
i oseanja krivice. (Onda, shvativi ta je rekla, naglo prelazi u tvrdoglavo
poricanje.) O, glupo je doista pomiljati na najcrnje, kad za to nema razloga.
Naposletku, ko jo nije nazebao i od nazeba ozdravio? (Tajron je netremice
posmatra i bespomono uzdie. Okree glavu ka prednjem salonu, i vidi
Edmunda kako silazi niz stepenice predvorja.)
TAJRON (otro, sputenim glasom): Evo Edmunda... Za ime boga, uzdri se
bar dok je tu! Valjda moe toliko da uini za njega! (On eka, silei se na
prijatan oinski izgled. Ona eka prestraena i, ponovo zahvaena dubokim
nemirom, drhtavim rukama smeteno i besciljno putuje preko grudi do grla, a
zatim i do kose. Dok Edmund prilazi vratima dnevne sobe, ona, liena snage da
se s njim suoi, brzo odlazi prozorima s leve strane, i, ledima okrenuta
prednjem salonu, gleda nekud napolje. Edmund ulazi. Sad je preobucen; na
njemu su konfekcijsko odelo od plavog sera, visoki kruti okovratnik, i mana,
a na nogama crne cipele; glumaki srdano.) Gle, gle! Bogami, izgleda
tip-top. Idem i ja da se presvuem. (On prolazi pored sina.)
EDMUND (suvo): Samo trenutak, tata. Mrzim da pokreem neprijatne teme,
ali re je o novcu za tramvaj. Ja sam vorc.
TAJRON (automatski otpoinje uobiajeno naravouenije): I bie vorc sve
dok ne bude shvatio vrednost... (Zaustavlja se s oseanjem krivice, i saaljivo
i zabrinuto osmatra sinovo lice.) Ali ti si uio, mome. Radio si muki dok te
ovo nije stiglo. Ponosim se tobom. (Izvlai iz depa od pantalona smotuljak
novanica i paljivo meu njima odabire jednu. Edmund je uzima. Gleda je, i
njegovo lice odslikava zapanjenost. Njegov otac i sad reaguje kao obino
sarkastino.) Pa, hvala. (Citira.) "Kako je otrije nego zmijin zub..."
EDMUND: "Nezahvalno dete." Znam, tata. Ali ti mi nisi dao ni da se snaem.
Lepo sam zanemeo od uda. Pa to nije dolar. To je desetica.
TAJRON (zbunjen sopstvenom velikodunou): Stavi je u dep. Verovatno
e u varoi naii na nekog prijatelja, a kavaljer se ne moe biti bez iega u
novaniku.
EDMUND: Zato mi daje, tata? Onda ti od srca hvala. (On je istinski
zadovoljan i blagodaran na trenutak, no odmah potom ispituje oca pogledom
punim nelagodne sumnje.) Ali, otkud sad odjednom...? (Cinino.) Mora da ti je
doktor Hardi rekao da u umreti? (Istog asa, shvativi da je to oca gorko
povredilo.) Oprosti, tata. Neukusno sam se naalio. To je sve. (On plahovito
obavija ruku oko oevih ramena, i srdano ga pritee.) Veoma sam ti zahvalan,
tata. Na asnu re.
TAJRON (ganut, uzvraa mu zagrljaj): A, nije to bogzna ta, mome.
MERI (iznenada im se obraa u zbrkanoj panici straha i ljutnje): To neu da
ujem! (Lupa nogom o pod.) Razume, Edmunde?! Takve bolesne besmislice!
ta kae: da e umreti! Eto ti tvoje lektire! Sve sama tuga i smrt! Otac ti ne
bi smeo dozvoliti da te knjige ila. A neke pesme koje si sam napisao jo su i
gore!
ovek bi pomislio da ti je dodijao ivot! A ovamo mladi pred kojim su otvoreni
svi putevi! Ne, to je samo poza kojo) si se nauio iz knjiga! U stvari, ti i nisi
Page 38
bolestan!
TAJRON: Meri! Umukni!
MERI (istog asa prelazi na hladan i miran ton): Ali, Dejmse, glupo je da se
Edmund tako sneveseljuje, i da pravi uzbunu ni zbog ega. (Obraajui se
Edmundu, ali izbegavajui njegov pogled. Peckajui blagonaklono.) Ne mari,
dragi. Ja te providim. (Prilazi mu.) Voli da te mazimo i teimo, i da oko tebe
stalno obleemo. Priznaj. Jo uvek si obino detece. (Obgrljuje mu ramena i
privija uza se. On ostaje krut i hladan. Glas joj poinje da podrhtava.) Ali,
preklinjem te, dragi, ne preteruj u tome. Ne govori ni o emu jezovitom. Znam
da to to kae ne treba uzimati odvie ozbiljno, ali ja ne umem drugaije. Ti si
me tako... prestraio. (Nesposobna da se i dalje uzdrava, ona sakriva lice na
njegovo rame, i jeca. Edmund je, i protiv volje, dirnut. Nespretno nean,
tapejepo ramenu.)
EDMUND: Nemoj, majko. (Njegove oi susreu oev pogled.)
TAJRON (promuklo, hvatajui se za davljeniku slamku): Moda bi sad
mogao da zamoli majku ono to si hteo... (Nespretno vadi sat.) Pazi, bogati,
koliko je ve! Vidim da u polomiti noge. (urno odlazi kroz prednji salon. Meri
die glavu. Kroz njene manire ponovo izbija neka bezlina materinska briga.
Reklo bi se da je zaboravila na suze, koje su joj jo u oima.)
MERI: Kako ti je, duo? (Opipava mu glavu.) elo ti je neto toplije, ali to je
zato to si izlazio na sunce. Inae izgleda mnogo bolje nego jutros. {Uzimaga
za ruku.) Dodi ovamo i sedi. Ne sme da si stalno na nogama. Naui se da
tedi snagu. (Dovodi ga dofotelje i nateruje da sedne, a sama se sputa na
boni naslon. Jednom rukom obgrljuje mu ramena. Sa svog mesta, on joj ne
vidi oi.)
EDMUND (sad e zaustiti da je zamoli za neto to mu se unapred ini potpuno
beznadenim): Sluaj, mama...
MERI (istog asa ga prekida): De, de, bez prie. Zavali se lepo, i miruj.
(Ubedljivo.) ini mi se da bi najpametnije uradio da popodne ostane kod kue
pod mojom negom. Previe bi te zamorilo da po ovakvoj pripeci ide u varo
onim prljavim starim tramvajem. Uverena sam da bi ti ovde, kraj mene, daleko
vie prijalo.
EDMUND (tupo): - Zaboravlja da moram do Hardija. (Pokuava opet da joj se
obrati.) Sluaj, mama...
MERI (ne asei): Kako bi bilo da mu telefonira. Da mu javi da se ne
osea najbolje. (Uzbudeno.) Ii njemu, znai straiti i vreme i novac. Samo e
te neto slagati. Pretvarae se da je otkrio neto ozbiljno, jer on od toga ivi.
(Smeje se kratko, i sa neto preterane ironije.) Matori idiot! Samo se
uprepodobi i ita lekcije o snazi volje. To mu je sve to zna iz medicine!
EDMUND (pokuava da joj ulovi pogled): Mama! uj me, molim te! Hteo bih
da te neto zamolim. Vidi, ti si tek... poela. Jo uvek moe da prekine. Ti
ima sasvim jaku volju! Svi emo ti se nai pri ruci. Radiu to god ti hoe!
Pristaje li, mama?
MERI (zamuckuje, preklinjui): Molim te... ne govori o... stvarima koje ne
razume!
EDMUND (tupo): Dobro, odustajem. Oseao sam da ne vredi.
Page 39
MERI (sad besmisleno porie): Uostalom, ne znam na ta aludira. Znam
samo da si poslednji koji bi smeo... Onog asa kad sam se vratila iz
sanatorijuma poeo si da poboljeva. Tamonji lekar me je upozorio da kod
kue moram bezuslovno mirovati i da se ne smem niim uznemiravati, a ja
sam inila upravo suprotno: sve to vreme drhtala sam nad tobom. (Onda,
smeteno.) Ali, to nije izgovor! Ja samo pokuavam da objasnim. Nije izgovor!
(Ona ga grli, preklinjui.) Obeaj, dragi, da nee verovati da sam te upotrebila
kao izgovor.
EDMUND: A u ta drugo da verujem?
MERI (paljivo skida ruku s njegovog ramena; njeno ponaanje postaje ponovo
odsutno i bezlino): Da. Rekla bih da se toj sumnji ne moe oteti.
EDMUND (postiden, ali jo uvek gorko): A ta drugo oekuje?
MERI: Nita. Ja ti ne zameram. Otkud bi mi i mogao verovati kad sama sebi
ne verujem? Postala sam grdno laljiva. Nikada nisam nikoga slagala. Sad
moram, ponajvie sebe. Ali kako da shvati kad ni ja to nisam u stanju. Nikad
nita nisam razumela, sem to sam jednog davnog dana uvidela da svoju
rodenu duu vie ne mogu nazvati svojom. (Neko vreme uti, a onda sniava
glas od udnog tona kojim se doaptavaju tajne.) Ali jednog dana, dragi, ja u
je ponovo nai. Bie to onda kad sasvim ozdravi, i kad te vidim srenog i na
svojim nogama, kad vie ne budem morala da se oseam krivom. Onda kad mi
blaena devica Marija oprosti, i povrati veru koju sam u njenu ljubav i milost
imala za samostanskih dana i kad opet budem kadra da joj se molim kad
shvati da mi vie niko na ovom svetu ne veruje ni na trenutak, tad e mi ona
poverovati, i s njenom pomoi bie sasvim lako. uu sebe kako jauem u
ropcu, ali u se u isti mah i smejati, jer u biti tako sigurna u sebe. (A onda,
poto Edmund beznadeno uti, tuno dodaje.) Naravno, ni ti to ne moe
verovati. (Onda ustaje sa naslona na kome je sedela, i odlazi da se zagleda
kroz prozore s desne strane. Lea okrenutih njemu, leernim glasom.) Pa,
vidi, moda bi i mogao da poe u grad. Zaboravila sam da u krenuti autom.
Moram do apoteke, Sumnjam da bi eleo da mi do tamo pravi drutvo. Bilo bi
te stid.
EDMUND (slomljeno): Mama! Kako moe!
MERI: Raunam da e tih deset dolara to ti je dao otac podeliti sa
Dejmijem. Vas dvojica uvek delite, zar ne? Kao dobri drugovi. Dodue, znam
ta e on uraditi sa svojom polovinom. Napie se tamo gde moe biti u drutvu
sa jednom vrstom ena koju razume ili voli. {Okree mu se i preklinje ga, sva
prestraena.) Edmunde! Obeaj da nee piti! Mogao bi nastradati! Zna da ti
je doktor Hardi rekao...
EDMUND (gorko): - A zar on nije obian matori idiot?
MERI (sa izrazom koji izaziva saaljenje): Edmunde! (Iz predvorja se uje
Dejmijev glas "Derane, dolazi! Kupimo prnje!" Meri ponovo i naglo poinje da
se ponaa bezlino.) Hajde, Edmunde. Dejmi te eka. (Ona odlazi vratima
prednjeg salona) Eno, silazi ti i otac. (uje se kako Tajron doziva "Edmunde,
hajdemo!")
MERI (Ljubi ga neno, ali odsutno): Zbogom, mili. Ako dolazi na veeru,
potrudi se da stigne na vreme. To isto reci i ocu. Zna kakva je Bridit. (On se
Page 40
okree i urno odlazi. Tajron dovikuje izpredvorja "Do vienja, Meri!" a onda i
Dejmi "Do vienja, mama!" Ona im otpozdravlja.) Do vienja. (uje se
kako se prednja vrata s mreom za njima s treskom zatvaraju. Ona prilazi
stolu i tu stoji; jednom rukom dobuje po njemu, drugom popravlja kosu. Zvera
po sobi prestraenim, bespomonim pogledom, i apue sama sebi.) Ovde je
tako pusto. (Onda joj se na licu stvrdnjava izraz gorkog samoprezira.) Opet se
lae. Htela si da ih se otarasi. Nije nimalo prijatno u drutvu onih koji te
preziru i koji te se gade. U stvari, voli to su otili (Smeje se pomalo
oajniki.) Pa, onda, Majko boja, to mi je tako pusto?
(Z A V E S A)
TREI IN
SCENA: (Ista. Oko est i po uvee. U dnevnoj sobi se zgunjava suton, znatno
ranije no inae, zbog magle koja se spustila iz moreuza, koja lii na belu
zavesu navuenu s onu stranu prozora. Sa kule svetilje iza ulaza u pristanite
javlja se, u pravilnim razmacima, sirena za maglu jeanjem koje podsea na
poroajne muke kitove enke, a iz samog pristanita s vremena na vreme
dopire signalna zvonjava sa usidrenih jahta.
Kao i u sceni pred ruak iz prethodnog ina, i sada se na stolu nalazi
posluavnik sa viskijem, aama i bokalom rashlaene vode.
Ukazuju se Meri i sluavka Ketlin. Ova potonja stoji s leve strane stola. U ruci
dri praznu au za viski, i to tako nekako da izgleda kao da ju je potpuno
zaboravila. Na njoj se primeuje dejstvo alkohola. Na njenom glupom i
dobroudnom licu titra zadovoljan i samodopadljiv osmeh.
Meri je bleda nego pre, i oi joj zrae neprirodnim sjajem. Onaj utisak udne
ograenosti od sveta jo je upadljiviji u njenom ponaanju. Ona se povukla
duboko u se, naavi pribezite i razreenje u snu, gde je sadanja stvarnost
samo obian privid koji se primi i odbacuje bez oseanja. ak i krajnje cinino,
ili se potpuno ignorie. S asa na as, kroz njeno dranje probija zagonetno
vesela i drska mladost, kao da je duhom ponovo postala jednostavna i
spontana, naivna, srena i brbljiva srednjokolka iz samostanskih dana. Na njoj
je haljina koju je obukla pre nego to e se automobilom izvesti u grad. To je
jednostavna, mada prilino skupocena toaleta, koja bi joj izvanredno pristajala
da je ne nosi nemarno, bezmalo aljkavo. Frizura joj nije vie briljivo
nametena. Izgleda pomalo razbarueno, i s jedne strane nagnjeena. U
razgovoru s Ketlin, ona se slui tonom poverljive familijarnosti, kao da joj
jesluavka stara, prisna prijateljica. U trenutku kada se die zavesa, ona stoji
kraj vrata s mreom i gleda napolje. uje se kako jei sirena.)
MERI (zabavljeno, kao kakva devojica): uj tu sirenu! Odvratna je, je l da,
Ketlin?
KETLIN (govori prisnije no inae, ali ne u nameri da ispadne nepristojna,jer
svoju gospodaricu u sutini iskreno voli): Jeste, gospoo. Prava zloslutnica.
MERI (nastavlja kao da je nije ni ula; kroz skoro itav sledei dijalog stie se i
pojaava utisak da joj je Ketlin tu samo izgovor za jedan glasan monolog):
Page 41
Veeras mi ne smeta. Ali prole noi zbog nje umalo to nisam pomerila
umom. Leala sam budna i drala se, a onda je ve bilo prevrilo svaku meru.
KETLIN: Prokleta da je. A ja sam opet pobrljavila od straha kad smo se
vraali iz grada. Mislila sam da e nas onaj nakazni majmun Smajt prevrnuti u
jarak kraj puta, ili nas smljeskati uz kakvo drvo. Prst pred nosom nisam mogla
videti. Ba vam hvala, gospoo, to ste me primili do vas, na zadnje sedite.
Da sam ostala spreda, do onog majmuna... Taj ne ume da dri svoje
bezobrazne ruke uza se. im mu se ukae prilika, odmah me tipa za nogu ili,
s oprotenjem, vi ve znate za ta, gospoo.
MERI (kao da govori u snu): - Magla meni ne smeta, Ketlin. Ja je zapravo
volim.
KETLIN: Kau da je dobra za ten.
MERI: Skriva te od sveta, a svet od tebe. Osea da je sve drugaije, i da
nita nije onakvo kakvim se inilo da je. Ne moe te vie niko ni pronai ni
dodirnuti.
KETLIN: Ne bih ja nita kazala da je Smajt otmen i zgodan ovek kao to
ima ofera. Pa da je bilo onako u ali, jer ja sam estita cura. Ali za sparuenog
kepeca kao to je taj Smajt... ! Rekla sam mu lepo, nemoj ni da sanja da kod
mene prolaze majmuni kao to si ti. Otvoreno sam mu skrenula panju da e
jednoga dana dobiti takvu zaunicu da e se itavu nedelju eati. To mu ne
gine!
MERI: Sirenu, nju mrzim. Nikad te ne ostavlja na miru. Stalno te podsea,
opominje, doziva. (udno se osmehuje.) Ali, veeras to nee moi. Ona je sad
samo ruan zvuk. Ne podsea me ba ni na ta. (Smeje se kao devojica koja
misli da je nekog nasamarila) Izuzev, moda, na hrkanje gospodina Tajrona.
Uvek mi je priinjavalo zadovoljstvo da ga zbog toga peckam. On hre otkako
ga pamtim, a naroito kad malo vie povue, ali pravo je dete, nikad ne
priznaje. (Smeje se. Prilazi stolu.) Najzad, moda i ja neki put hrem, a ne
volim da priznam. Znai, nemam prava da mu se podsmevam, zar ne? (Seda u
stolicu za ljuljanje s desne strane stola.)
KETLIN: Pa, dabome. Ko je zdrav, taj hre. Kau da se po tome poznaju
zdravi ljudi. (Onda zabrinuto.) Koliko je sati, gospoo? Moram u kujnu. Kad je
vlaga, Briditi kripe zglobovi, i onda je gora od neastivog. Odgrie mi glavu.
(Ona ostavlja au na sto, i sprema se da poe prema zadnjem salonu.)
MERI (alje joj kratak, zabrinutpogled): ekaj, kud si krenula, Ketlin. Ne
volim da sam sama. Zasad jo ne.
KETLIN: Ne biste bili dugo sami. Stari gospodin i deaci jo malo, pa e biti
tu.
MERI: Ne verujem da e stii na veeru. Imaju odlian izgovor da ostanu u
baru, a tamo se oseaju kao kod kue. (Ketlin bulji u nju, nedotupavno
zbunjena. Meri nastavlja sa osmehom na usnama.) Ne sekiraj se zbog Bridit.
Kazau joj ja ve da sam te zadrala, a ti joj, kad krene, ponesi au viskija.
Onda nee vikati.
KETLIN (cereka se; opet je spokojna): I nee, gospoo. To je jedina stvar
koja je u stanju da je razgali. Voli ona da gucne.
MERI: Nalij jo, Ketlin. Ako voli.
Page 42
KETLIN: Ba se neto mislim, gospoo. I od ovog mi se ve vrti u glavi.
(Posee za bocom) A valjda mi jo jedna nee koditi. (Naliva pie.) Pa, 'ajd, u
vae zdravlje, gospoo. (Pije, zaboravljajui potpuno da viski razblai
rashlaenom vodom.)
MERI (kao kroz san): Ja sam, Ketlin, zbilja nekad i bila zdrava. Nekad,
davno.
KETLIN (opet zabrinuta): Gospodin e sigurno primetiti koliko se popilo. Za
te stvari, oko mu je kao u sokola.
MERI (zabavljeno): Znam ta emo. Prevariemo ga Dejmijevim trikom.
Odmeri dve-tri ae vode, i uspi ih u bocu.
KETLIN (to i radi uz luckast kikot): Svega mi na svetu, tu je sad tano pola
vode. Poznae kad proba.
MERI (ravnoduno): Nee. Kad se vrati, bie ve toliko pijan da nee nita
primetiti. On smatra da ima vrlo jak razlog da svoju tugu utopi u piu.
KETLIN (filozofski): ta ete, to je slabost dobrog oveka. Ja, na primer,
trezvenjake ne mogu da smislim. Vazda su nekako tunjavi. (Onda, glupo
zbunjena.) Jak razlog, rekli ste? Sigurno mislite na gospo'n-Edmunda? Videla
sam ja, gospoo, da se stari gospodin zbog neega pokunjio.
MERI (miii na njenom licu zatezu se u odbrambenom gru; ali, na jedan
neobian nain, ta reakcija deluje mehaniki, kao da i ne potie iz pravih
oseanja): Ne budi luda, Ketlina. Zbog ega bi se pokunjio? Zbog jednog
bezopasnog gripa? Kojeta. Uostalom, gospodin Tajron se uzbuuje samo kad
je u pitanju novac, ili imanje, ili kad ga zahvati strah da e skonati u bedi.
Hou da kaem, ozbiljnije se uzbuduje. Jer to su, zapravo, jedine stvari koje je
u stanju da razume. (Blagonaklono, ali nekako odsutno zabavljena, ona se tiho
smeje.) Moj mu je, Ketlin, veoma udan ovek.
KETLIN (neodredeno uvredena): Svejedno je on, gospoo, krasan, plemenit
i ljubazan dentlmen. Ako je i slab prema ovom ili onom, pa to nije strano.
MERI: Doista, nije. Neno ga volim ve trideset est godina. Zar to nije
dovoljan dokaz da znam da je po dui mio, i da nije kriv za svoje mane?
KETLIN (kao malo ohrabrena): To je tano, gospoo. Dr'te se vi samo
njega, jer i budala vidi da on oboava i zemlju po kojoj hodate. (Bori se protiv
dejstva alkohola, i nastoji da razgovara kao trezna.) Kad je ve re o glumi,
gospoo, kako to da i vi niste otili na pozornicu?
MERI (kivno): -- Ja? Otkud ti tako glupa misao? Ja sam odrasla u pristojnoj
kui, a vaspitanje sam dobila u najboljem enskom samostanu na Srednjem
zapadu. Pre nego to sam upoznala gospodina Tajrona, jedva da sam i pojma
imala o tome ta je pozorite. Bila sam veoma pobona devojka. Stavie, san
mi je bio da postanem redovnica. A da odem u glumice, ni na pamet mi nije
padalo.
KETLIN (odseno): Ja vas, bogme, gospoo, ne mogu da zamislim kao
asnu sestru. Gospod nek vam se smiluje, vi jo nijedanput niste zalutali u
crkvu.
MERI (prelazi preko toga): U pozoritu se nikad nisam prijatno oseala.
Mada sam gospodina Tajrona morala da pratim na svim njegovim turnejama,
nisam imala gotovo nikakve veze sa lanovima njegove trupe, pa ni s drugim
Page 43
pozorinim ljudima. Ne mogu cei da su mi uinili ita naao. Uvek su bili
ljubazni, kao i ja prema njima. Ali, meu njima se nikad nisam oseala u svom
elementu. Njihov ivot, korenito razliit od moga, uvek se ispreavao izmedu
mene i... (Ona ustaje. Iznenada i otro.) Ali ne govorimo o onome to je
proteklo, i emu nema leka. (Prilazi vratima od verande, i gleda napolje.) Kako
je gusta magla. Ni drum se ne vidi. itavo oveanstvo onud da proe, ja
pojma ne bih imala. Volela bih da tako uvek bude. Ve se smrkava. Hvala
bogu, jo malo pa e i no. (Okree se neodredeno.) Hvala ti, Ketlin, to si mi
popodne pravila drutvo. Bilo bi mi pusto da sam sama morala u grad.
KETLIN: Pa, prirodno! Nisam valjda luda da sluam Bridit kako lae o svojoj
rodbini, ako mogu da se provozam u onako finom autu. Provela sam se,
gospodo, kao na letovanju. (Malo zastaje, a, zatim, nedotupavno.) Samo mi se
jedno nije dopalo.
MERI (neodredeno): ta to, Ketlin?
KETLIN: Onaj ovek u apoteci kad sam mu predala recept za va lek.
(Razjareno.) Bezobraznik.
MERI (tvrdoglavo odbijajui da razume ono tojoj ne godi): Ma, ta ti to
pria? Kakva sad apoteka? Kakav recept? (Onda, urno, dok glupo zbunjena
Ketlin u nju bulji.) Ah, da, zaboravila sam. Lek za moje reumatine ruke. ta ti
je taj ovek rekao? (Onda, ravnoduno) Uostalom, nije vano. Glavno da je
izdao lek.
KETLIN: Da vidite, za mene je bilo vano! Nisam ja navikla da se sa mnom
postupa kao sa lopovom. Dobro me je zagledao i uvredljivo zapitao: "Odakle ti
to?" a ja sam mu kazala: "To se vas savreno ne tie, ali ako vas ba zanima,
to je za gospou Tajron, kod koje ja radim, i koja, eno, sedi u kolima pred
vaom radnjom." To ga je lepo preseklo. Iskrivio se malo da vas vidi i kazao:
"A, tako?" i odmah otiao da zamea lek.
MERI (neodreeno): Da, poznaje me on. (Ona seda u fotelju s desne strane
stola. Dodaje spokojnim, nezainteresovanim glasom.) Moram da uzimam taj
lek jer nijedan drugi nije u stanju da mi ublai bolove... sve bolove... mislim u
rukama. (Ona die ruke i razgleda ih s melanholinim saoseanjem. Sad ne
podrhtavaju.) Sirote ruke! Ko bi rekao da sam se njima nekada ponosila. Kao i
kosom i oima. A imala sam i lep stas. (Promena u tonu njenog glasa pokazuje
da se ona povlai u neto nalik na san.) Bile su to prave muziarske ruke.
Nekad sam volela klavir. U samostanu sam neumorno radila za tim
instrumentom... ako se radom moe nazvati neto to inimo iz ljubavi. I
majka Elizabeta, i nastavnica muzike, obe su tvrdile da imam vie dara od bilo
koje njihove uenice. Moj otac je plaao specijalne asove. On me je razmazio.
Bio je spreman da uini sve to mi se prohte. Hteo je da me, po zavretku
samostanskog kolovanja, poalje u Evropu na studije. Verovatno bih i otila...
da se nisam zaljubila u gospodina Tajrona. Ili bih moda postala redovnica.
Zanosila sam se dvema ambicijama. Lepa od njih bila je da postanem
redovnica. Koncertna pijanistkinja, to je predstavljalo moj drugi san. (Zastaje, i
u poivci netremice razgleda ruke. Ketlina trepe ne bi li se lako rasanila i
savladala oseanje pijanstva.) Ve godinama nisam sela za klavir. ak i kad bih
htela, sa ovakvim obogaljenim prstima ne bih mogla da sviram. Neko vreme
Page 44
posle udaje pokuavala sam da nastavim sa sviranjem. Naalost, bez ikakvih
izgleda. Prenoita, jeftini hoteli, prljavi vozovi, odvojena od dece, veito bez
kue i kuita... (Sa gaenjem kojeg se ne moe osloboditi, ponovo gleda u
svoje ruke.) Gledaj, Ketlin, kako su rune! Tako krute i kljaste. Skoro bi ovek
rekao da sam nastradala u kakvoj nesrei! (Smeje se udno i krto.) Pa, i
jesam, ako se malo bolje promisli. (Odjednom sklanja ruke iza leda.) Neu da
ih gledam. Podseaju me jo vie no sirena na... (Onda, sa prkosnom
samouverenou.) Pa ak ni one me vie ne mogu da ganu. (Vraa ruke
ponovo preda se, i hotimino ih razgleda. Mirno.) Daleko su. Vidim ih, ali me
vie ne bole.
KETLIN (glupo zbunjena): Uzeli ste od onog leka? Zato ste vi sad tako i
smeni, gospodo. Da ne znam ta je u stvari, mislila bih da ste malo skrenuli.
MERI (kao kroz san): Od njega uminu bolovi. Povlai se sve dok im ne
umakne. I ostaje samo prolost, u kojoj si bila srena. (Ona zastaje. Onda,
kao da su te rei evocirale sreu, menja se itavo njeno ponaanje, kao i izraz
njenog lica. Iz nje sad zrai bezazleno devoje vaspitano u samostanu, i ona se
snebivljivo osmehuje) Kae, Ketlin, da je gospodin Tajron zgodan ovek.
Trebalo je da ga vidi u vreme kad sam ga ja upoznala. Bio je jedan od
najlepih ljudi u zemlji. Devojke iz samostanske kole koje su imale sreu da
ga vide na pozornici ili na fotografijama zaljubljivale su se u njega do uiju.
Publika ga je prosto oboavala. Posle predstave, ene bi ga saekivale pred
pozoritem samo da ga vide kad otud izlazi.. Moe zamisliti moje uzbuenje
kad mi je otac pisao da su se on i Dejms Tajron sprijateljili, i da u moi da ga
upoznam kad doem kui za uskrnji raspust. Pokazivala sam to pismo svim
devojkama, i kako su mi zavidele! Otac me je, najpre, vodio da ga vidim kako
glumi. Bio je to komad o francuskoj revoluciji, a naslovna uloga pripadala je
nekom plemiu. Nisam mogla da skinem oiju s njega. Plakala sam kad su ga
bacili u tamnicu... a onda sam se strahovito razbesnela na samu sebe jer sam
se poplaila da e mi oi i nos pocrveneti. Otac mi je onda predloio da ga, im
se komad zavri, potraimo u garderobi. To smo i uradili. (Ona se na asak
uzbueno i stidljivo smeje) Bila sam vezana kao vrea. Samo sam mucala i
crvenela. Ali njemu to, izgleda, nita nije smetalo. Znam da sam mu se svidela
istog trenutka kad smo se upoznali. (Koketno) Moda mi, naposletku, oi i nos
nisu ni bili crveni. Kakva sam ja onda bila devojka, Ketlina! A on tek? Bio je
lepi od ieg to mi se moglo privideti u najvrtoglavijem snu, pod onom
minkom, i u divno pristalom plemikom kostimu. Bio je drugaiji od svih
ostalih mukaraca, kao doljak sa kakve druge planete. A pri tom jednostavan,
ljubazan i skroman, nimalo umiljen ili tat. Zaljubila sam se istog asa.
A i on, priznao mi je kasnije. Vie nisam ni pomiljala da odem u redovnice, ili
da postanem koncertna pijanistkinja. elela sam jedino da mu budem ena.
(Zastaje, u poivci gleda preda se neprirodno sjajnim, sanjalakim oima, i na
njenom licu javlja se ushien, nean, devojaki osmeh.) Trideset est godina
prolo je od tada, a vidim svaku pojedinost, ba kao da se zbilo veeras! Uvek
smo se voleli. I za tih trideset est godina nije napravio ni najmanji skandal.
Mislim, sa kakvom drugom enom. Nijednom otkako je mene sreo. To me je,
Ketlina, zbilja usreavalo. Zbog toga sam i bila spremna da mu progledam kroz
Page 45
prste mnoge druge stvari.
KETLIN (borei se protiv dremea, sentimentalno): On je fini gospodin, a vi
ste srena ena. (Onda, vrpoljei se.) Da odnesem malo viskija Bridit,
gospoo? Sad e sigurno i vreme veeri, pa treba da joj pomognem u kuhinji.
Ako je neim ne umirim, potegnue me satarom.
MERI (s neodredenim besom to je vraena u stvarnost): Da, da. Idi. Vie
mi nisi potrebna.
KETLIN (sa olakanjem): Hvala vam, gospoo. (Naliva au skoro do vrha, i
sa njom u ruci polazi ka vratima zadnjeg salona.) Neete dugo biti sami. Stari
gospodin i deaci...
MERI (nestrpljivo): Ne, ne. Oni nee doi. Reci Briditi da nikoga ne ekam.
Sto za veeru moe da postavi tano u pola sedam, Nisam gladna, ali u
odsedeti svoje za stolom. Da se i to skine s dnevnog reda.
KETLIN: Treba da jedete, gospoo. I to mi je neki lek ako vam ubija apetit.
MERI (ponovo klizi u svoje snove; reaguje mehaniki): Kakav lek? Ne znam
ta time hoe da kae. (Otputa je.) Bolje nosi to pie Bridit.
KETLIN: Nosim, gospoo. (Ona iezava kroz zadnji salon. Meri eka da se
za njom zalupe vrata od ostave. Onda se ponovo i ugodno preputa
sanjarenju, piljei uporno u neku taku. Njene ruke mlitavo poivaju na bonim
naslonima fotelje, a ake sa dugim, iskrivljenim i vornovatim prstima
nepomino vise. U sobi je sve tamnije. Nastaje poivka ispunjena savrenom
tiinom. Onda iz spoljnog sveta stie melanholina jeka sirene za maglu, a za
njom, priguen maglom, i itav hor zvona sa broda ukotvljenog u luci. Po
Merinom licu ne vidi se da je ita ula, ali njene ruke se trzaju, a prsti,
pokrenuti tim zvucima, za trenutak automatski dobuju. Ona se mrti i
nesvesno trese glavom kao da joj je muva presla preko misli. Iznenada gubi
sve ono devojako u izrazu i manirima, i postaje ostarela, cinino sneveseljena
i unesreena ena.)
MERI (gorko): Sentimentalna budalo. ta je to tako udesno u prvom
susretu izmedu luckaste romantine srednjokolke i idola pozorine publike?
Bila si mnogo sreniia dok nisi ni znala da on postoji, dok si se u samostanu
molila blaenoj Devici. (Sa enjom.) Kad bih samo mogla nai izgubljenu veru,
pa da opet budem kadra da se molim! (Zastaje za trenutak. Onda poinje da
ita molitvu "Zdravo, Marija" ravnim, praznim glasom.) "Zdravo, Marija, milosti
puna! Gospod s Tobom; blaena Ti si medu enama." (S podsmehom.) Misli
da e blaena Devica nasesti praznim reima jedne laljive morfinistkinje? Nju
ne moe prevariti! (Skae na noge. Ruke joj idu same navie, da tobo
poprave kosu.) Moram na sprat. Nisam uzela dovoljno. Kad se ponovo pone,
uvek se grei u doziranju. (Odlazi prema prednjem salonu. Onda zastaje u
dovratku jer spolja uje glasove. Trza se kao krivac.) Mora da su oni... (urno
se vraa na staro mesto i seda. Na licu joj se obrazuje maska tvrdoglavog
otpora. Prekorno.) Ve se vraaju? Nita mi nisu potrebni. Bolje bi bilo da su
me ostavili na miru. (Napreac, njeno ponaanje se iz osnove menja. Ona se
patetino razneava kao neko koje dugo patio zbog osame.) Oh, divno je to
su doli! Bilo mi je tako nepodnoljivo pusto! (uje se kako se spoljanja vrata
zatvaraju, i kako Tajron uznemireno doziva iz predvorja.)
Page 46
TAJRON: Jesi li tu, Meri? (Svetlost u predvorju se pali, i kroz prednji salon
obasjava Meri.)
MERI (die se iz fotelje, lice joj se ozaruje; uzbudeno, eljno): Tu sam,
dragi. U dnevnoj sobi. ekala sam vas. (Tajron ulazi kroz prednji salon.
Edmund ga sledi. Tajronje dosta popio, ali to se da zakljuiti jedino po tome sto
mu oi staklasto sjajne, i to mu sejezik neto malo mrsi. I Edmund je popio
vie od uobiajenih nekoliko aa, bez vidnijeg dejstva, sem to mu se upali
obrazi osuli rumenilom, a oi neto uzagrile. Oni se zaustavljaju kraj vrata, i
pogledom je mere. Ono to vide ispunjuje njihova najgora oekivanja. Ali u
tom trenutku Meri nije svesna prekora u njihovim oima. Ona ljubi mua, a
zatim i Edmunda. Poinje da se ponaa neuzdrano na jedan neprirodan nain.
Oni na te nenosti pristaju s izvesnim uzmicanjem. Ona govori uzbudeno.)
Tako sam srena to ste doli. Ve se nisam ni nadala. Strepela sam da moda
neete doi. Ovo vee je tako sumorno i maglovito. U gradskim barovima, gde
uvek ima sveta s kojim se moe avrljati, mora da je mnogo vedrije. Ne, ne
recite da nije. Znam dobro kako vam je. Pa vam i ne prebacujem. tavie,
zahvalna sam vam to ste se vratili. amila sam ovde, potitena, celo
popodne: uite i sedite. (Ona seda s leve zadnje strane stola, Edmund s leve, a
Tajron u stolicu za ljuljanje s desne strane.) Veeru emo jo malo priekati. U
stvari, doli ste neto pre vremena. Mora da e se desiti neko udo. Evo
viskija, dragi. Da ti naspem? (Ona to i ini, ne ekajui njegov pristanak.) A
tebi, Edmunde? Ne mislim da te nagovaram, ali neki gutljaj pred veeru, kao
aperitiv, nee ti nauditi. (Naliva i njemu. Oni ni sa im ne pokazuju da e piti.
Ona nastavlja da govori kao da ne primeuje da oni ute.) Gde je Dejmi? Ali,
naravno, on se nee vratiti dok u depu ima i jedan cent za pie. (Ona se
naginje i hvata mua za ruku. Tuno.) ini mi se, dragi, da smo mi i Dejmija
jo davno izgubili. (Njeno lice postaje oporo.) Ali ne smemo mu dozvoliti da za
sobom povue i
Edmunda. Kao to verovatno smera. Ljubomoran je na Edmunda jer smo ga od
uvek mazili. Ba kao to je nekad bio ljubomoran na Judina. Taj se nee
smiriti dok od Edmunda ne napravi beznadeno promaenog oveka kakav je
sam.
EDMUND (kukavno): Prestani, mama.
TAJRON (tupo): Dosta, Meri. Ukoliko sad manje govori... (Obraa se
Edmundu, pomalo nakresano.) Mada ima istine u onome na ta te je majka
upozorila. Pripazi se ti malo tog tvog brata, jer e ti zatrovati ivot svojom
cininom aokom!
EDMUND (kao i ranije): Dosta ve o tome, tata!
MERI (nastavlja kao da nita nije reeno): Teko je verovati, kad sada
pogleda Dejmija, da sam ga ikad ljukala u naruju. Sea se. Dejmse,
kakva je on bio zdrava i dobroudna beba! Uprkos provincijskim prenoitima,
prljavim vozovima, jeftinim hotelima i looj hrani, on nikad nije poboljevao. Niti
je ikad bio zlovoljan. Ako se nije smekao, on se smejao. Gotovo se i ne seam
da je ikad zaplakao. I Judin je bio takav, dobroudan i napredan, te dve
godine, koliko je iveo pre nego to sam svojim nehajem dopustila da umre.
TAJRON: Tako mi boga, lud sam to sam dolazio kui!
Page 47
EDMUND: - uti, tata!
MERI (S nekom dalekom nenou, osmehuje se na Edmunda): Edmund je
bio kenjkav. Stalno se trzao i plaio svake sitnice. (Tape ga po ruci.
Peckajui.) Svi su govorili, dragi, da bi se rasplakao im neto une.
EDMUND (nije kadar da savlada gorinu): Moda sam nasluivao da nema
razloga za smeh.
TAJRON {sa prekorom i saoseanjem): De, de, mome. Nisi lud da pridaje
znaaja...
MERI {kao da to nije ula; opet tuzno): Ko bi pomislio da e nas Dejmi
osramotiti. Sea se, Dejmse, da smo prvih godina po njegovom odlasku u
internat otuda dobijali najlepe izvetaje. Svi su ga voleli. Nastavnici su nam
govorili da je veoma inteligentan, i da sa lakoom savlauje gradivo. ak i kad
se propio, i kad su morali da ga izbace, pisali su nam da ih itava ta stvar
duboko alosti jer je posredi i omiljen, i odlian uenik. Predskazivali su mu
blistavu budunost pod uslovom da se trgne i ozbiljnije shvati ivot. (Ona
zastaje. Onda dodaje sa nekom udnom i alosnom bezlinou.) Kakva teta.
Jadni Dejmi! Teko je shvatiti... (Ona se naglo menja. Lice joj postaje oporo, i
muu upuuje dug pogled pun optube i neprijateljstva) Ne, uopte nije teko.
Ti si ga i oterao u pijance. im je progledao, mogao te je videti kako pije.
Veito boca na komodi u svakoj jeftinoj hotelskoj sobi! A kad bi se kao dete
zaplakao i probudio, ili kad bi ga zaboleo stomak, imao si uvek spreman lek
kaiicu viskija.
TAJRON (acnut): Dakle, ja sam kriv to se ta preispoljna lentina pretvorila
u pijanu protuvu? Jesam li dolazio kui da to sluam? Trebalo je da se setim!
Kad ti je otrov u venama, kivna si na svakog sem na sebe!
EDMUND: Tata! Savetovao si mi da ne pridajem znaaja. (Onda, prekorno.)
U svakom sluaju, istina je to to ona kae. I sa mnom si to isto radio. Seam
se kaiice ljutog pia koja bi me doekivala svaki put kad bih se probudio zbog
stranih snova.
MERI (tonom hladnog podseanja): Da, ti si kao dete imao teke snove.
Rodio si se prestraen, jer sam ja sama strahovala da te donesem na svet.
(Ona zastaje. Onda nastavlja istim tonom.) Nemoj misliti, Edmunde, da svu
krivicu svaljujem na tvog oca. On bolje nije umeo. U svojoj desetoj godini
prestao je da se koluje. Njegovi su bili najnepismenija irska sirotinja. Oni su,
sigurno, duboko verovali da viski efikasnije od bilo ega drugog lei bolesnu i
prestraenu decu. (Tajron se upravo sprema da uno ustane u odbranu svoje
porodice, ali Edmund intervenie.)
EDMUND (otro): Tata! (Menjajui temu razgovora.) Hoemo li da popijemo
ovo ili ne?
TAJRON (savladujui se, tupo): Ima prava. Lud sam to se na to osvrem.
(Die uvis au, ali bez uea.) Nek ti je na zdravlje, mome. (Edmund pije,
ali Tajron i dalje dri au, u ruci, i gleda u pie. Edmund odjednom primeuje
koliko je viski razvodnjen. Mrti se, i gleda as bocu, as majku, i taman bi da
neto zausti, ali se zaustavlja)
MERI (izmenjenim tonom, sa kajanjem): Oprosti, Dejmse, ako sam te
uvredila. Nisam imala nameru. Sve je to tako daleko za nama. Ali me zabolelo
Page 48
kad si zaalio to si se vratio kui, jer me je tvoj dolazak toliko smirio i
obradovao. Bila sam ti zapravo zahvalna. Veoma je sumorno i tuno kad ovek
sam u magli saekuje no.
TAJRON (dirnut): Milo mi je to sam doao, Meri, kad se ponaa kao ena
koja jesi.
MERI: Bilo mi je tako pusto da sam zadrala Ketlin da mi pravi drutvo. (U
njenom ponaanju zapaa se opet promena koja otkriva snebivljivu devojku iz
samostanske kole.) Zna li, dragi, ta sam joj priala? O onoj noi kad me je
otac doveo u tvoju garderobu, i kad sam se u tebe zaljubila. Sea li se?
TAJRON (duboko ganut, promuklim glasom): A zar si mogla i da pomisli da
u to ikad zaboraviti? (Tuan i zbunjen, Edmund okree glavu u stranu.)
MERI (neno): Naravno da nisam. Znam ja, Dejmse, da me ti jo uvek
voli. Uprkos svemu.
TAJRON (miii na njegovom licu se pokreu, i on mirkanjem potiskuje suze;
spokojno, ali vrsto): - Tako je! Bog mi je svedok! Uvek i do kraja, Meri!
MERI: I ja tebe volim, dragi, uprkos svemu. (Nastaje poivka u kojoj se
Edmund zbunjeno vrpolji. udna hladnoa opet ovladava njenim manirima, kao
da govori bezlino o ljudima vienim sa velikog rastojanja.) Ali, mada ne bih
mogla da te ne volim, moram priznati, Dejmse, da se za tebe ne bih udala da
sam znala koliko pije. Seam se prve noi kad su te tvoji barski prijatelji
dovukli do vrata nae hotelske sobe, zakucali, a onda umakli pre nego to sam
stigla da otvorim. Bilo je to jo za medenog meseca, sea se?
TAJRON (sa estinom na koju ga je nateralo oseanje krivice): Ne seam se!
To nije bilo u medenom mesecu! A nikad u ivotu niko nije morao da me vodi
na spavanje, niti sam ijednom izostao sa predstave!
MERI (kao da on nije nita ni kazao): Satima sam ekala u onoj runoj
hotelskoj sobi. Stalno sam iznalazila neka opravdanja. Govorila sam sebi da si
moda zauzet nekim pozorinim poslom. Nisam znala gotovo nita o pozoritu.
A onda me je spopao samrtni strah. Kroz glavu su mi prolazile najjezivije slike
nesrenih sluajeva. Sruila sam se na kolena i molila da ti se nita ne
dogodi... a onda su te oni doveli, i ostavili pred vratima. (Kratak tuan uzdah
otima joj se iz grudi.) Nisam tad ni slutila koliko e se to jo puta ponoviti, i
koliko u jo puta biti prinuena da ekam po runim hotelskim sobama. Ali
sad sam ve oguglala.
EDMUND (ne moe da se uzdri; sa pogledom optuzbe i mrnje upuenim
ocu): Isuse! Nije ni udo to... ! (Savladuje se. Osorno.) Kad e veera,
mama? Mora da je ve vreme.
TAJRON (obuzet stidom, koji pokuava da prikrije, nespretno vadi depni sat):
Po svoj prilici. Da pogledamo. (Bulji u sat, mada ga, u stvari, ne vidi.
Preklinjui.) Meri, zar ne moe da zaboravi... ?
MERI (sa hladnim saaljenjem): Ne mogu, dragi. Ali pratam. Ja ti uvek
pratam. Ne ponaaj se kao krivac. Izvini to sam se naglas seala. Neu da
sam tuna, a ni tebe ne elim da rastuujem. Hou da se seam samo srenih
trenutaka. (U njeno ponaanje ponovo se useljava snebivljivo, ali veselo
devoje iz samostanske kole.) Sea li se, dragi, naeg venanja? Sigurna
sam da si sasvim zaboravio kako je izgledala moja venanica. Mukarci to ne
Page 49
primeuju. Oni smatraju da su to nevane stvari. Ali da zna da je za mene to
bilo i te kako vano! Kako sam samo trala i brinula! Bila sam koliko uzbuena,
toliko i srena! Otac mi je rekao da kupim to god hou i da se ne obazirem na
cenu. Najbolje to postoji, rekao je. Sve mi se ini da me je strano razmazio.
Moja majka ne. Ona je bila veoma pobona i stroga. Mislim da je bila pomalo
ljubomorna. Nije se slagala s mojom udajom, naroito ne s udajom za glumca.
Nadala se, i/.gleda, da u otii u redovnice. esto je grdila mog oc:a. Gunala
je: "Kad ja kupujem, ne kae nek kota ta kota! Strano si razmazio tu
devojku, i unapred saaljevam njenog mua ako ga ikad i bude imala. Ona e
sigurno oekivati da joj skine mesec sa svoda nebeskog. Nikad to nee biti
valjana ena." (Smeje se dobroudno) Sirota mati! (Osmehuje se na Tajrona
sa udnom nekom koketerijom, kojoj tu nema mesta.) Ali se prevarila, zar ne,
Dejmse? Nisam bila ba tako loa ena, ta misli?
TAJRON (promuklo, sa usiljenim osmehom): Ja se ne alim, Meri.
MERI (senka neodredene krivice jedri preko njenog lica): Ako nita drugo,
bar sam te iskreno volela, i uinila sve to sam mogla... u granicama okolnosti.
(Ona senka nestaje, i ustupa mesto njenom stidljivom, devojakom izrazu)
Oko te venanice lepo smo iznule i ja i krojaica! (Smeje se) Bila sam
okasta. Stalno sam neto prigovarala. Ona je najzad kazala da vie nee ni
tai tu haljinu, sem ako ne elim da mi je upropasti, te sam je oterala iz sobe
da u ogledala proverim kako izgledam. Bila sam veoma zadovoljna i sujetna.
Pomislila sam "ako su ti nos, usta i ui malo povei, tvoje oi, kosa, telo i ruke
sve to nadoknauju. Lepa si koliko i bilo koja glumica koju je on mogao sresti,
a, uz to, nije ti potrebna minka". (Ona zastaje, nabirajui elo u naporu
priseanja) Ba me zanima gde li je sad ta venanica. Drala sam je uvijenu u
svilenu hartiju u mom kovegu. Nadala sam se da u imati erku, pa kad bude
stasala za udaju... Lepu haljinu ne bi mogla kupiti, a, uz to, znala sam,
Dejmse, da joj ti nikad ne bi rekao nek kota ta kota. Ti bi navalio da kupi
neto jeftino. Bila je to haljina od mekog svetlucavog satena, obrubljena
prekrasnom starinskom ipkom, sa majunim naborima na vratu i rukavima, i
sa faltama drapiranim u obliku podmetaa na ledima. Steznik, s kotanim
umecima, bio je toliko tesan da sam izgubila dah kad su mi ga unirali, te mi je
struk doao kao u zolje. Otac je ak pristao da starinskom ipkom opijem i
bele satenske papue, a nevestinski veo ipkom s narandinim cvetom. Ah,
kako sam volela tu haljinu! Bila je prelepa! Zanima me samo gde li je sad. Kad
bi me spopala osama, obino bih je iznela i stala da razgledam, ali bih se nad
njom svaki put rasplakala, te sam tako, najzad, jo davno... (Ponovo nabira
elo.) Kud li sam je mogla skloniti? Verovatno u neki od starih kovega na
tavanu. Jednog dana morau da je potraim. (Ona zastaje, gledajui preda se,
Tajron uzdie, tresui beznadeno glavom, i pokuava da upotrazi za
saoseanjem, uhvati pogled svoga sina, ali Edmund gleda upod.)
TAJRON (sili se na nemaran ton): Zar nije vreme za veeru, draga? (Sa
slabim pokuajem da bude duhovit.) Uvek me grdi to zakanjavam, ali ovog
puta ja sam tu na vreme, a veera kasni. (Po njoj se ne bi reklo daga uje. On
dodaje, jo uvek ljubazno.) Pa lepo, ako mi se ve ne da prilika da jedem,
mogu da pijem. Zaboravio sam da imam pred sobom au. (On ispija viski.
Page 50
Edmund ga posmatra. Tajron upuuje iskosa pogled pun otre sumnje. Grubo.)
Ko je, do avola, dirao ovaj viski? Pa ovo je sama voda? Dejmija nema, te
nije mogao da se poslui svojim starim trikom. Pa, svakoj budali je jasno...
Meri, govori! (Sa srdbom i gaenjem) Nisi valjda, i pila povrh...
EDMUND: Umukni, tata! (Majci, ne gledajui je.) astila si Ketlin i Bridit,
zar ne, mama?
MERI (ravnoduno i nemarno): Naravno. Dirine, a za ta. Na kraju, ja sam
domaica, i moje je da ih pridobijem za kuu. A, sem toga, htela sam da
poastim Ketlin, jer mi je pravila drutvo u automobilu, i ila po lek.
EDMUND: Pobogu, mama! Kako sme da se na nju osloni? Zar hoe da svi
saznaju?
MERI (izraz na njenom licu tvrdoglavo se stvrdnjava): Da saznaju ta? Da
patim od reumatizma u rukama, i da uzimam lekove radi ublaenja bolova?
Treba li toga da se stidim? (Okree se Edmundu sa okrutnim, optuujuim
opiranjem, i sa gotovo osvetoljubivim neprijateljstvom.) Pre poroaja s tobom
nisam ni znala ta je reumatizam! Pitaj oca! (Edmund odvraa pogled, beei u
sebe.)
TAJRON: Ne zameraj joj, mome. Prazne rei. Kad ve dotle dotera da
posee za starim sumanutim izgovorom kao to je taj za ruke, budi uveren da
je daleko od nas.
MERI (okree mu se sa udno likujuim, podrugljivim osmehom): Milo mi je,
Dejmse, da to shvata! Sad ete moda prestati da me podseate. Ti i
Edmund! (Naglo, hladnim i poslovnim tonom.) to ne upali svetlost, Dejmse?
Ve se smrklo. Znam da ti nije nita mre, ali Edmund ti je raunski dokazao
da jedna sijalica ne troi mnogo struje. Nema smisla da iz straha od
sirotinjskog doma postane tako krt.
TAJRON (reaguje mehaniki) Nikad nisam ni tvrdio da jedna sijalica mnogo
troi! Ali, Kompanija za elektrino osvetljenje mlati pare zahvaljujui tome to
sijalice gore na vie mesta, jedna tu, druga tamo. (On ustaje i pali stonu
lampu. Grubo.) Ali, lud sam to s vama ozbiljno govorim. (Edmundu.) Doneu
jo jednu bocu, mome, pa da pijemo pravi viski. (Odlazi kroz zadnji salon)
MERI (zabavljena, ali bezlino): Prikrae se spoljnim podrumskim vratima,
da ga ne bi videla posluga. Njega je, u stvari, sramota to dri viski pod
katancem. Tvoj otac je udan ovek, Edmunde. Trebalo je da protekne dosta
godina da ga shvatim. Mora i sam nastojati da ga shvati, i da mu oprosti, i
da ga ne prezire zbog takvog cicijaenja. Njegov otac je napustio enu i
estoro dece jedva godinu dana po dolasku u Ameriku. Rekao im je da
predosea bliski svretak, i da ga mui nostalgija za Irskom, te da eli da se
vrati i da tamo umre. Mora da je i on bio neki udan ovok. Tvoj otac je od
svoje desete godine morao da radi u bravarskoj radionici.
EDMUND (tuno negoduje): Pobogu, mama. Tu priu o bravarskoj radionici
uo sam iz tatinih usta ve deset hiljada puta.
MERI: Da, dragi, morao si da slua, ali ne verujem da si ikad pokuao da
shvati.
EDMUND (ignoriui njene rei, kukavno): Sluaj, mama! Jo nisi tako
duboko zabrazdila da se vie niega ne sea. Nisi me pitala ta su mi nali na
Page 51
popodnevnom pregledu. To te se, zar, nimalo ne tie?
MERI (potreseno): Ne govori tako, dragi! Zna da me vrea!
EDMUND: Mama, stvar je ozbiljna. Doktor Hardi vie nimalo ne sumnja.
MERI (s grimasom prezrive i odbrambene tvrdoglavosti): Laljivi arlatan!
Upozorila sam te da e taj neto izmisliti...!
EDMUND (s kukavnom upornou): Da ne bi bilo zabune, pozvao je i
specijalistu.
MERI (prelazei preko toga): Molim te, ne pominji mi Hardija. Trebalo je
samo da uje ta je sanatorijumski lekar, koji se stvarno u neto razume,
rekao o nainu na koji me je taj tip dotle leio! Rekao je da je trebalo da ga
poalju s onu stranu brave! I da je pravo udo to nisam sila s uma! Na to
sam mu kazala da mi se to jednom i dogodilo, onda kad sam istrala u
spavaici da se bacim sa doka. Toga se, valjda, sea, zar ne? A, ovamo, hteo
bi da pridam neki znaaj onome to doktor Hardi kae. Ne, to nee uti!
EDMUND (gorko): Seam se svega vrlo dobro. Upravo posle toga su tata i
Dejmi odluili da mi itavu stvar otkriju. Demiju je palo u deo da me
obavesti. Rekao sam mu da lae kao pseto! Pokuao sam da mu razbijem nos.
Mada mi je bilo jasno da nije lagao. (Glas mu podrhtava, a oi poinju da se
pune suzama) Gospode, to mi je pomrailo veru u sam ivot!
MERI (saaljivo): O nemoj, dete! Grozno me vrea!
EDMUND (tupo): Oprosti mama. Sama si poela. (Onda, sa gorkom i
tvroglavom upornou) Sluaj, mama, rei u ti, elela ti to ili ne. Moram u
sanatorijum.
MERI (smeteno, kao da joj takva misao nikad nije dosla u glavu): Odlazi?
(estoko) Ali ne! Ne dozvoljavam! Kako doktor Hardi sme tako ta da predloi
pre nego to se sa mnom posavetovao? I kako se tvoj otac usuduje da mu to
dopusti? Kakva on ima prava? Ti si moje detece! Neka se on stara o Dejmiju!
(Sve uzbudenije i ogorenije) Znam ja zato mu je stalo da te poalje u
sanatorijum. Da te odvoji od mene! Oduvek je on to pokuavao. Bio je
ljubomoran na svu moju deicu! Stalno je iznalazio naine da me od njih
nasilno odvoji! Zato je Judin i umro. Ali na tebe je bio najvie ljubomoran.
Znao je da te volim iznad svih jer...
EDMUND (besno): O, ne priaj kojeta, mama! Molim te! Ne panjkaj ga vie.
I ta sad ima protiv mog odlaska? Odlazio sam bog te pita koliko puta od
kue, i nijednom se ne seam da si ostajala slomljena srca!
MERI (gorko): Izgleda da ipak nisi odvie dovitljiv. (Tuno.) Mogao si
pretpostaviti, dragi, da mi je posle toga kad sam shvatila da i ti zna sve... o
meni... moralo biti milo kad god bi otiao nekud gde me nisi imao pred oima.
EDMUND (skrhano): Mama. Nemoj! (On je nasumce hvata za ruku, ali je
istog asa isputa. Ponovo savladan gorinom.) Toliko tirada o tome kako me
voli... a ne eli ak ni da uje koliko sam bolestan...
MERI (naglo preobraena u majku koja, vlada pomalo hladno, razuverava):
De, de. Dosta o tome! Nimalo me ne zanima jer znam da je sve to izmislila ona
neznalica Hardi. (On se povlai. Ona nastavlja usiljenim, peckajuim tonom,
mada se sve vie osea da pod njim kipi prekor.) Umetnuo si se na oca, dragi.
Voli da pravi od komarca magarca, jer to je prilika da ispadne dramatian i
Page 52
tragian. (Sa omalovaavajuim smehom.) Da sam te i najmanje podrala, ti bi
odmah posle toga rekao da se sprema da umre...
EDMUND: Pa, od toga se i umire. Tvoj otac, na primer...
MERI (otro): Kakve to veze ima? Poreenje je skroz neumesno. On je imao
tuberkulozu. (Ljutito.) Ne volim te kad si tako zloslutan i mraan! Zabranjujem
ti da preda mnom pominje smrt moga oca, jesi li razumeo?
EDMUND (S okrutnim izrazom na licu, namrgoeno): Jesam, mama. Doista
mi je krivo to sam to rekao! (Ustaje iz fotelje, i upuuje joj dug, optuujui
pogled. Gorko.) Nije lako znati ta sme, a ta ne sme da kae kad ti je
majka morfinistkinja! (Ona se preneraena trza. Reklo bi se da je sav ivot
istekao iz njenog lica; ono sad lii na posmrtnu masku. Istovremeno, Edmunda
spopada elja da povue ono to je rekao. On kukavno muca.) Oprosti, mama.
Bio sam van sebe jer si mi nanela bol. (Nastaje poivka u kojoj se uju sirena
za maglu i zvona sa brodova.)
MERI (odlazi lagano, kao kakav automat, ka prozorima s desne strane; gleda
napolje; nesto uplje i daleko daje boju njenom glasu): uj samo tu
odvratnu sirenu. I zvona. Da mi je znati zbog ega u magli sve zvui tuno i
izgubljeno.
EDMUND (skrhano): Tu... vie ne mogu da ostanem. A i ne jede mi se. (On
urno odlazi kroz prednji salon. Ona i dalje zuri kroz prozor sve dok se ne uje
tresak spoljanjih vrata koja su se za njim zatvorila. Onda se ona vraa, i seda
ufotelju, jo uvek praznog pogleda.)
MERI (neodredeno): Moram na sprat. Nisam dovoljno uzela. {Zaostaje,
onda enjivo.) Neki put se i nehotice nadam da u uzeti vie no to treba. Da
to namerno uinim, nikad ne bih mogla. Jer mi blaena Devica sigurno ne bi
oprostila. (Ona uje Tajrona kako se vraa, i okree se u njegovom pravcu dok
on ulazi, kroz zadnji salon, sa bocom viskija koju tek to jeotvorio. On pui.)
TAJRON (gnevno): Katanac je sav izgreban. Ona pijana protuva je pokuala
da ga otvori komadom ice, kao i pre. (Sa zadovoljstvom, kao da je posredi
mala pobeda u neprekidnoj bici nadmudrivanja sa starijim sinom.) Ali ovoga
puta poteno sam ga namagario. Natakao sam specijalan katanac, sa kojim
ne bi mogao izii na kraj ni profesionalni obija. (Stavlja bocu na posluavnik, i
istog asa shvata da nema Edmunda.) Gde je Edmund?
MERI (s neodredenim, odsutnim izrazom): Iziao je. Moda e opet u grad,
da potrai Dejmija. Izgleda da mu je ostalo jo neto para, pa ga sad svrbi
dep. Rekao je da nee veerati. Ovih dana kao da je sasvim bez apetita.
(Onda, tvrdoglavo.) Ali, to je samo letnji nazeb. (Tajron je netremice gleda,
bespomono trese glavom, naliva sebi skoro punu au viskija, i ispija je.
Odjednom, njoj je svega previse, te poinje neuzdrano da jeca.) Oh, Dejmse,
strano se bojim! (Ona ustaje, baca mu se oko vrata, zagnjuruje lice u njegovo
rame. Jecajui.) Znam da e umreti!
TAJRON: Ne govori gluposti! Nije tano! Obeali su mi da e ga za est
meseci izleiti.
MERI: Ni sam u to ne veruje! Poznajem te kad glumi! A biu opet ja kriva.
Nije trebalo da ga raam. Bolje bi za njega bilo. Tad ne bih mogla da mu
nanesem bol. Nikad ne bi saznao da mu je majka morfinistkinja... Niti bi je
Page 53
mrzeo!
TAJRON (njegov glas podrhtava): Psssst, Meri, za ime boga! On te voli.
Njemu je jasno da te je to prokletstvo snalo bez tvog znanja, i bez tvoje volje.
On se ponosi time to si mu majka! (Naglo, na kripu vrata od ostave.) Sad
uti! Dolazi Ketlin. Ne eli valjda da te vidi uplakanu. (Ona se lagano odvaja
od njega, i prilazi prozorima s desne strane, brisui na brzinu oi. Trenutak
kasnije, Ketlin se pojavljuje na vratima zadnjeg salona. Nesigurna je na
nogama, i osmehuje se pijano.)
KETLIN (trza se kao krivac im je videla da je tu Tajron; dostojanstveno):
Veera je na stolu, gospodine. (Nepotrebno poviava glas.) Veera je na stolu
gospoo. (Zaboravlja na dranje, i obraa se Tajronu sa dobroudnom
familijarnou) A, vi ste, znai, doli? E, ba fino. Bridit e prestati da rei!
Rekla sam joj da je gospoa kazala da neete stii na veeru. (Onda, itajui u
njegovim oima optubu.) to me gledate? Ako sam i gucnula, nisam ukrala.
Bila sam ponuena. (Okree se s uvreenim dostojanstvom, i nestaje kroz
zadnji salon.)
TAJRON (uzdie; onda sakuplja svu svoju glumaku srdanost): Hajdemo,
draga, na veeru. Izgladneo sam kao pseto.
MERI (prilazi mu; njeno lice ponovo dobija tvrd izraz, a njen glas je oslabeo,
kao da dolazi iz daljine): Bojim se Dejmse, da e morati da me izvini.
Verovatno ne bih mogla da okusim ni zalogaja. Ruke me strahovito bole. Mislim
da je najpametnije da legnem i da otpoinem. Laku no, dragi. (Ona ga
mehaniki ljubi i odlazi ka prednjem salonu.)
TAJRON (surovo): Na sprat, da uzme jo onog prokletog otrova, je li? Pa ti
e se izbezumiti pre nego to svane!
MERI (zastaje na asak, ali odmah kree dalje; bez razumevanja): Ne znam,
Dejmse, o emu govori. Tako prostaki zajeda jedino kad si treten pijan.
Nisi nita bolji od Dejmija i Edmunda. (Ona odlazi kroz prednji salon. On
ostaje asak u mestu, kao da ne zna ta da pone. Sad je samo tuan,
zbunjen, slomljeni starac. Umorno se odvlai kroz zadnji salon ka trpezariji.)
(ZAVESA)
ETVRTI IN
SCENA: Ista. Otprilike je pono. Lampa u predvorju je ugaena, tako da kroz

prednji salon ne dopire nikakva svetlost. U dnevnoj sobi gori samo stona
lampa. Magla s onu stranu prozora ini se guom no ikad. U trenutku kad se
die zavesa uje se zvuk sirene za maglu, a odmah zatim i zvonjava iz
pristanita.
Tajron sedi za stolom. Sa cvikerima na nosu, on otvara pasijans. Skinuo je
kaput, i sad je na njemu stari smei sobni mantil. U boci viskija na
posluavniku ostala je samo etvrtina sadrine. Na stolu se nalazi nova,
nenaeta boca, kojuje doneo iz podruma; na domaku ruke sad ima dovoljno
zalihe. On je pijan, to se primeuje po nainu na koji, poput kakve iskolaene
sovuljage, bulji u svaku pojedinanu kartu da bi se uverio da li je to ba ona, a
Page 54
ne neka druga, i na koji ih zatim, kao da ne zna ta hoe, rea po stolu. Oi su
mu zamagljene i zejtinjave, a donja usna otromboljeno visi. Ali uprkos velikim
koliinama viskija koje je popio, nije uspeo da umakne stvarnosti i, kao i pred
kraj prethodnog ina, ostavlja utisak tunog, poraenog starca, ophrvanog
beznadenom rezignacijom.
Dok se zavesa die, on zavrava jednu partiju, i skuplja karte. Neprestano ih
mea, i nekoliko njih ispada mu iz ruku napod. Stajega dosta muke da ih
pronae i digne, a onda ponovo poinje da ih mea. Uto uje kako neko dolazi
na spoljanja vrata. Preko cvikera gleda kroz prednji salon.
TAJRON (promuklim glasom): Ko je? Jesi to ti, Edmunde? (uje se kako
Edmundov glas krto odgovara "Da". Onda Edmund, po svoj prilici, nabasava
na neto u pomrini, i iz predvorja stize njegova psovka. Trenutak kasnije, u
toj prostoriji se pali lampa. Tajron se mrti i vie.) Ugasi svetlost pre nego to
krene ovamo. (Ali Edmund to ne ini. On ulazi u dnevnu sobu kroz prednji
salon. I on je sad pijan, ali, kao i otac mu, dobro se dri, i jedina fizika
malenkost koja odaje njegovo stanje jesu njegove svetlucave oi i izvesna
agresivnost u ponaanju. Tajron najpre govori tonom koji izraava zadovoljstvo
to mu se sin vratio kui.) Ba dobro, mome, to si doao. Ve mi je dodijalo
samom. (Onda s prekorom.) A ti, tako? Klisnuo od kue i ostavio me da tu
sedim celu no, mada zna... (Veoma razdraeno.) Rekao sam ti da ugasi onu
svetlost! Ne prireujemo bal. Nema nikakvog razloga da u ovo doba noi
rasvetljavamo itavu kuu, i bacamo pare u vatru!
EDMUND (srdito): itavu kuu!? Sa jednom sijalicom! Pa, majka mu stara,
po svim kuama svetlost u predvorju gori dok se ne poe na spavanje. (Trlja
koleno.) Jo sam mogao da smrskam koleno o onaj prokleti iviluk.
TAJRON: Od ove lampe vidi se i u predvorju. Da si trezan, ne bi se
spotakao.
EDMUND: Da sam ja trezan? Ovo mi se svida!
TAJRON: Naposletku, ta se mene tie ta drugi ine. Ako im je volja da
rasipaju bez mere i pameti samo zato da bi se pred drugim pokazali, pa neka
ih, nek izvole!
EDMUND: Jedna sijalica! Za ime boje, ta si se toliko stisnuo! Brojkama
sam ti dokazao da jedna sijalica za itavu no ne potroi onoliko koliko staje
aa viskija!
TAJRON: Vei ti te brojke maku o rep! Za mene su najbolji dokaz rauni
za struju!
EDMUND (seda preko puta oca; prezrivo): Pa, da. injenice nisu vane.
Jedina istina je ono u ta ti veruje! (Podrugljivo.) ekspir je, na primer, bio
irski katolik.
TAJRON (tvrdoglavo): Svakako. Dokaz su sami njegovi komadi.
EDMUND: E, da vidi, nije bio. Te dokaze u njegovim komadima jedino si ti u
stanju da otkrije! (Podsmeljivo.) Vojvoda od Velingtona, i taj je bio dobar
irski katolik!
TAJRON: Izvini. Da je dobar, to nikad nisam tvrdio. Bio je renegat, ali, u
svakom sluaju, katolik.
EDMUND: Ni to nije tano. Ti bi po svaku cenu hteo da veruje da je, od svih
Page 55
generala, Napoleona mogao da tue jedino irski katolik.
TAJRON: S tobom ne elim da se raspravljam. Rekao sam da ugasi svetlost
u predvorju.
EDMUND: uo sam, nisam gluv. Ali, to se mene tie, ostae i dalje
upaljeno.
TAJRON: Nemoj da si bezobrazan! Hoe li da poslua ili ne?
EDMUND: Neu! Ako si ve tako nisko pao, ugasi ga sam!
TAJRON (ljutito i pretei): Sluaj, ti! Dosad sam ti mnogo to ta progledao
kroz prste jer sam zbog tvojih povremenih ludorija pomiljao da ti u glavi nije
sve u redu. Opravdavao sam te, i nijednom na tebe nisam digao ruku. Ali i
meni neki put prekipi. Posluae, i ugasie onu svetlost, ili u te, iako si toliki
klipan, tako izdevetati da ti vie nee pasti na pamet... ! (Iznenada shvata da
je Edmund bolestan, te ga istog asa obuzimaju oseanje krivice i stid.)
Oprosti, mome. Zaboravio sam... A, to me izvodi iz strpljenja?
EDMUND (I sam postien): Nije vano, tata. Oprosti i ti meni. Nisam smeo
da se tako drsko ponaam. Izgleda da sam malo vie povukao. Ugasiu tu
prokletu svetlost. (Die se iz fotelje.)
TAJRON: Ne, nee. Sedi tu gde si. Neka gori. (On naglo ustaje, pomalo na
nain kako to ine pijanci, i jednu za drugom pali sijalice u lusteru. S
detinjastim, gorko dramatinim samosaaljenjem.) Sve emo ih upaliti! Neka
gore! Neka idu do avola! Sirotinjski dom mi ne gine, pre ili posle, svejedno!
(On pali i poslednju od tri sijalice.)
EDMUND (posmatrao je sve to sa probuenim smislom za humor; sad se
cereka; blagonaklono peckajuim tonom): To je velika zavesa. (Smeje se)
Divan si, tata.
TAJRON (seda zbunjeno; patetino gunda): - Pravo ima, smej se matoroj
budali! Starom, isluenom provincijskom glumcu! Ali zavesa e se na kraju
predstave spustiti u sirotinjskom domu, a to ve nije komedija! (Onda, dok se
Edmund jo cereka, menja predmet razgovora.) Dobro, de, neemo se svadati.
Ima neeg u tvojoj glavici. Mada se iz petnih ila upinje da dokae suprotno.
Vidim ja da e ti jo i nauiti da ceni dolar. Drugaiji si od onog tvog
brata-skitnice. Taj se, zasigurno, nikad nee opametiti. A, zbilja, gde je on?
EDMUND: Otkud ja da znam?
TAJRON: Pa zar se nisi vratio u varo da ga potrai?
EDMUND: Ne, nisam. Napravio sam etnju do ala. Od popodne ga nisam
video.
TAJRON: Ako si bio lud pa s njim podelio one pare...
EDMUND: A ta bih drugo. On me finansira kad god ima u depu.
TAJRON: Onda je sad, verovatno, u javnoj kui.
EDMUND: Pa, ta ako i jeste? to da ne?
TAJRON (prezrivo): Doista, to da ne. Tamo mu je i pravo mesto. Dosad jo
nije pokazao da je ikad matao o neemu uzvienijem od bludnica i viskija.
EDMUND: Ali, zaboga, tata! Ako opet pones o tome, ja kidam (On ustaje)
TAJRON (umiruje ga): Dobro, de, prestau. Nemoj misliti da meni ti
razgovori naroito gode. Hoe da popijemo po jednu?
EDMUND: E, to je ve umesna re!
Page 56
TAJRON {dodaje mu bocu; mehaniki): Greim to te nudim. Dosta si pio.
EDMUND (nalivajui sebi skoro punu au; po malo pijano): Dosta nije isto
to i gozba. (Vraa bocu.)
TAJRON: Bogme je i previe, za tvoje stanje!
EDMUND: Ko te pita za moje stanje! (On die au.) iveo.
TAJRON: Nek ti je na zdravlje. (Piju.) Ako si peaio ak do ala, morao si se
nakvasiti i ozepsti.
EDMUND: Da vidi, nisam. I pri odlasku, i pri povratku svraao sam u
krmu.
TAJRON: U ovakvoj noi, ja se ne bih uputao u duge etnje.
EDMUND: Svidela mi se magla. Bila mi je zbilja potrebna. (Po nainu kako
govori i kako izgleda, reklo bi se da ga pijanstvo sve vie obuzima.)
TAJRON: Trebalo bi da si razumniji, a ne da se izlae opasnosti...
EDMUND: Do avola s razumom! Svi smo mi sumanuti. ta imamo od
razuma? (Recituje, podrugljivo, stihove iz "Dousona".)
"Ne traju dugo treptaji smeha i plaa,
ljubavi, mrnje i htenja:
jer im, kao i nama, masna ilovaa
konano oblik menja.
Ne traju dugo vinske svetkovine:
napustiv jedan mutan san,
na put na trenut izranja,
da opet mine u dugi takav san."
(Gledajui preda se.) U maglu sam i hteo da odem. Nekoliko koraaja stazom
odavde, i ve ove kue nema. Kao da nikad nije ni postojala. A tako je i sa
svim ostalim na aveniji. Moj vidokrug se sveo na nekoliko stopa. A uz put ni
ive due. itav vidljivi ili zvuni svet delovao je nekako nestvarno. Prerueno.
Za tim sam zapravo i udeo: da ostanem nasamo sa sobom u jednom svetu
gde je istina sasvim trona, i kud bi se, u bekstvu pred sobom, mogao da
skloni i sam ivot. A iza luke, tamo gde drum ide pored obale, pomislio sam da
vie i ne gazim po zemlji. Magla i more kao da su bili jedno. inilo mi se da
koraam morskim dnom. Kao neko ko se bog te pita kad udavio. Kao utvara
koju je izluila sama magla, koja je, sa svoje strane, utvara mora. O, kako me
je uspokojavalo to oseanje da nisam nita do utvara jedne utvare. (Primeuje
kako ga otac posmatra zabrinuto, ali ujedno i s razdrazenim neslaganjem.
Cereka se podsmeljivo.) Gleda me kao da sam poremetio umom. Ja,
meutim, govorim razumno. Ko je taj ko bi iz ista mira hteo da vidi ivot
onakav kakav jeste? Jer ivot je trolina Gorgona. Pogleda li joj u oi,
skamenio si se. Ili je Pan. Vidi ga, i umire... mislim, kao iva dua... a
postoji i dalje kao utvara.
TAJRON (pod utiskom, mada i revoltiran): Ima pesnikog u tebi,
nesumnjivo, ali sve je to i suvie bolesno! (Usiljeno se osmehuje) Do avola s
tim tvojim pesimizmom! Zar mi je malo moga neraspoloenja? (On uzdie.)
Bolje bi bilo da ti je ekspir na pameti, a ne ti treerazredni. Kod njega e
nai sve to nosi u sebi, kao i sve to zasluuje da se kae. (On recituje
svojim lepim glasom.)
Page 57
"Mi smo grada od koje se prave snovi,
i na mali ivot snom je zaokruen."
EDMUND (ironino): Dobro! To je lepo! Ali tu misao nisam nosio u sebi. Mi
smo graa od koje se pravi gnojivo, i zato pijmo i zaboravimo. To sam od
prilike hteo da kaem.
TAJRON (zgadeno): Pfuj! Takva miljenja bi mogao da zadri za sebe. Lud
sam to sam ti dao da pije.
EDMUND: Da vidi, nije bez dejstva. Ali i tebe je uhvatilo. (On se smeka, sa
blagonaklonom sprdnjom.) Iako nijednom nisi izostao sa predstave!
(Agresivno.) A zar je tako strano napiti se? Pa to smo zapravo i eleli, zar ne?
Ne vredi, tata, da se laemo. Bar ne noas. Nama je jasno ta bismo hteli da
zaboravimo. (urno.) Ali ostavimo to. Sad ve nema svrhe.
TAJRON (tupo): Tako je. Preostaje nam jedino da se pomirimo. I ovaj put.
EDMUND: Ili da pijemo dok ne zaboravimo. (On recituje, i to sasvim lepo,
gorko i ironino strastveno Sajmonsov prevod Bodlerove pesme u prozi.)
"Budite uvek pijani. U tome je sve, to je jedino vano. Ako hoete da vam laki
bude nepodnoljivi teret Vremena, koji vam pritiskuje plea i gura vas zemlji,
opijajte se, neprestano.
Ali ime? Vinom, poezijom ili vrlinom, ime god hoete. Tek, opijajte se!
Ako se koji put, mamurni ili sasvim rastrenjeni, probudite na stepenicama
palate, na zelenoj travi jarka, ili u turobnoj osami svoje sobe, zapitajte vetar,
ili val, zvezde, pticu ili asovnik, ili sve to bei, uzdie ili izmie, sve to peva
ili govori zapitajte koji je as. I vetar, val, zvezde, ptica, asovnik,
odgovorie vam: as je opijanja! Da ne ostanete bedni robovi Vremena, pijte,
opijajte se neprestano! Vinom, poezijom, ili vrlinom ime god hoete!" (On
se izazivaki osmehuje na oca.)
TAJRON (sa mranim humorom): Da sam na tvom mestu, vrlinu ne bih ni
pominjao. (Onda zgadeno.) Fuj! Bolesne bljuvotine! Ono zrnce istine to se tu
moe nai, kod ekspira je mnogo otmenije reeno. (Onda, sa priznanjem.)
Mada si lepo odrecitovao, mome. Ko je to pisao?
EDMUND: Bodler.
TAJRON: Za toga nisam uo.
EDMUND (smeka se izazivaki): Napisao je on i jednu pesmu o Dejmiju i
Brodveju.
TAJRON: Ah, ta protuva! ef bi mi bio da ne uhvati poslednji tramvaj, i da
ostane u gradu!
EDMUND (nastavlja, ignoriui oevuprimedbu): Mada je bio Francuz, i
mada nikad nije voleo Brodvej, umrevi pre nego to se Dejmi rodio, ipak je
dobro poznavao i njega, i stari Njujork. (On recituje Sajmonsov prevod
Bodlerovog "Epiloga")
"Laka srca stigoh na planinu znanu,
odakle mi pogled itav grad obuze,
bolnicu, podzemlje, burdelj i apsanu,
svet u kom rugobe cvatu k'o meduze.
Satano, kljuaru patnje neutene,
zna da nisam tu da zalud lijem suze,
Page 58
ve, ko bludnik stari metrese vremene,
da se izopijam grdnim, maznim telom,
jer me mlaim ine ini mu pregrene.
Svejedno da li spava u osvitu belom
najeen i mrk jo, il' mi puni zene
gord u poznom asu pod zlaanim velom.
Volim te, o grade Srama! Javne ene
i pljakai esto zadovoljstva nude
u koja gomile nisu posveene."
TAJRON (rastrenjeno i s gaenjem): Zadah bolesnog! Gde li to samo brusi
svoj knjievni ukus? Smrad, oaj i pesimizam! Jo jedan bezbonik, izgleda.
Ako porie Boga, porie i nadu. U tome je tvoja nesrea. Kad bi skrueno
klekao...
EDMUND (kao da nije ni uo, sardonino): Podsea na Dejmija, zar ne? Kad
se, oinut samim sobom i viskijem, zavue s kakvom debelom droljom jer
on voli debele u sobu brodvejskog hotela da joj tamo recituje Dousonovu
"Sinaru". (On recituje podrugljivo ali sa dubokim oseanjem)
"Svu no je to toplo srce kraj mog bilo,
strasno il' sneno, svu no, u naruju mom;
u poljupcu kupljenih usta bezbroj se tajni krilo;
Al' me razape strast jedna stara,
kad san mi ode sa ranim sivilom:
na svoj nain, veran sam ti ostao, Sinara!"
(Podsmeljivo.) A sirota debela kraljica burleske pojma nema ta sve ti stihovi
znae, ve podozreva dl je posredi smiljena uvreda na njen raun! A Dejmi
nikad nije voleo nikakvu Sinaru, niti je ikad u ivotu bio veran ma kojoj eni,
ak ni "na svoj nain"! Pa, ipak, on tamo i dalje lei, zavaravajui se milju da
je iznad svega toga, i podaje se zadovoljstvima u koja "gomile nisu
posveene"! (On se smeje.) Poaavio je... potpuno poaavio!
TAJRON (neodredeno, promuklim glasom): Stvarno je lud. Dobro bi bilo da
se spusti na kolena i pomoli. Poriui Boga, porie zdravu pamet.
EDMUND (ignoriui oeve rei): Ali ko sam ja da se u svemu tome oseam
superiornim? I ja sam pravio iste gluposti A to nije nita lue od onoga to je
uinio sam Douson, kad je te stihove, pod dejstvom pelinkovae, napisao
priglupoj kelnerici, a ova pomislila da ima posla sa zviznutim pijancem, pa mu
dala korpu, i udala se za nekog kelnera! (Smeje se. Onda trezno, sa istinskim
saoseanjem.) Siromah Douson. Pie i tuberkuloza su ga udesili. (Trza se, i na
trenutak izgleda jadno i prestraeno. Onda, sa odbrambenom ironijom.) Moda
bi bilo taktinije da promenim temu.
TAJRON (promuklo): Na finim piscima vaspitava ukus... Ta tvoja prokleta
knjinica! (Pokazuje ormari u pozadini.) Volter, Ruso, openhauer, Nie,
Ibzen! Bezbonici, lakrdijai i ludaci! A tvoji pesnici!? Svakojaki Dousoni i
Bodleri, pa taj Svinbern, Vajld, Vitman i Po! Sve sam degenerik i podvoda!
Fuj! I to pored tri lepe edicije ekspirovih dela (pokazuje glavom veliki ormar)
koje ti stoje na raspolaganju.
EDMUND (izazivaki): Kau da je i on bio pijanica.
Page 59
TAJRON: Lau! Ne sumnjam da je voleo dobru kapljicu to je, uostalom,
slabost dobrog oveka ali je znao za meru, te mu bolesne prljavtine nikad
nisu trovale mozak i, ne uporeuj ga, molim te, s onom bandom na tvojim
policama. (On ponovo pokazuje na ormari s knjigama.) S onom prostainom
Zolom! I s tvojim Danteom, Gabrijelom, Rosetijem, tim ozloglaenim
morfinistom! (On se trza, kao krivac.)
EDMUND (odbrambeno suvo): Ne ini li ti se da je mudrije da promenimo
temu? (Poivka.) Ne moe me optuiti da ne poznajem ekspira. Zar nisam
dobio pet dolara kad si se ono sa mnom kladio da neu biti u stanju da nauim
neku njegovu naslovnu ulogu za nedelju dana, kao to si to ti umeo nekad, u
putujuoj trupi? Nauio sam Magbeta, i recitovao sam ga, uz tvoj lagvort, bez
jedne jedine greke.
TAJRON (s odobravanjem): To je istina. Ne mogu nita da kaem. (On se
osmehuje, zadirkujui ga, i uzdie.) Seam se, ipak, da je bilo pravo muenje
sluati kako unitava one stihove. Bolje bi bilo da sam ti opkladu unapred
isplatio, a da si me oslobodio sluanja. (Prigueno se smeje, a Edmund se
smeka. Onda se trza, jer odozgo stiu nejasni umovi. Sa uasom.) uje?
Ona jo nije legla. Ja sam mislio da je ve u postelji.
EDMUND: Nije vano! Da trgnemo jo po jednu, ta kae? (On se naginje
ka stolu i dohvata bocu, naliva sebi au, i vraa bocu na staro mesto. Onda,
sa isforsiranom nemarnou, dok njegov otac sipa sebipie.) Kad je mama
otila da spava?
TAJRON: im si iziao. Nije htela da veera. A zbog ega si ti, zapravo,
klisnuo?
EDMUND: Ni zbog ega. (Naglo die au.) Hajde, iveo!
TAJRON (mehaniki): Pa, nek ti je na zdravlje, mome! (Piju. Tajron opet
oslukuje umove sa sprata. Uasnut.) Neto se odvie ushodala. Ne misli,
valjda, da sie.
EDMUND (tupo): Nadajmo se, bar. Uostalom, tad e ve biti samo sablast
koja luta po prolosti. (On zastaje. Onda kukavno.) Po vremenu kad me nije ni
bilo na svetu...
TAJRON: A zar je prema meni pravednija? To je prolost koja je prethodila
ak i naem upoznavanju. Moglo bi se pomisliti da su jedini sreni dani koje je
doivela samo oni u oinskom domu ili samostanu, dani provedeni u molitvama
ili za klavirom. (Kroz njegovu gorinu probija ljubomorna uvreenost.) kao to
sam ti ve govorio, ono ega se ona toboe sea treba uvek primati s izvesnom
rezervom. Njen basnoslovni dom bio je ba kao i svi drugi. A ni otac joj nije bio
tako gospodstven i velikoduan Irac kao to ona voli da ga slika. Bio je
simpatian, drutven i zabavan ovek, i nas dvojica smo se lepo slagali. Uz to
je i u poslu, kao bakalski grosista, pokazivao nesumnjive sposobnosti. Ali ni on
nije bio bez poroka. Ona mi, na primer, prebacuje to pijem, a zaboravlja da je
to bila i njegova mana. Istina, do etrdesete godine ivota on nije ni liznuo
alkohol, ali se zato kasnije za sve to naplatio. Stao je da se svakodnevno opija
ampanjcem, a od toga nema gore stvari. Naravno, on je afektirao pije
ovek samo ampanjac ali ta vrsta pia ubrzo ga je oterala u grob. To i
tuberkuloza... (On se naglo zaustavlja, i kao krivac gleda sina.)
Page 60
EDMUND (sardonino): Izgleda da nismo najvetiji u obilaenju oko
neprijatnih tema, zar ne?
TAJRON (tuno uzdie): Da vidi, nismo. (Onda, sa patetinim pokuajem da
ispadne dobro raspoloen) ta kae, mome, da odigramo koju partiju
kasina?
EDMUND: Pristajem.
TAJRON (neprestano meajui karte): Ne moemo da zatarabimo i odemo u
krevet dok Dejmi ne stigne poslednjim tramvajem... to se verovatno nee
desiti... a na sprat, inae, ne mislim dok ona ne zaspi.
EDMUND: Ni ja ne idem pre.
TAJRON (mea karte neprestano, zaboravljajui da ih deli): Kao to sam ti
govorio, njena seanja ne treba uzimati zdravo za gotovo. To s klavirom,
recimo, i njen san o karijeri koncertne pijanistkinje. Tu bubu su joj usadile u
glavu redovnice, laskajui joj kao ljubimici. Volele su je jer je bila veoma
pobona. Meutim, te ene su skroz naivne u pogledu svetskih stvari. One ne
znaju da kao koncertni umetnik zavrava jedva jedan od milion onih koji u
poetku neto obeavaju. Tvoja majka je, verovatno, sasvim dobro svirala za
jednu srednjokolku, ali to nije bilo nikakvo jemstvo da bi mogla...
EDMUND (otro): to ne deli, ako misli da igramo?
TAJRON: - Kako? A, da. Odmah. (Deli karte, ali ume da odredi rastojanje.) Pa,
onda, ona ideja o odlasku redovnice. Vie nego nerazumno. Tvoja majka je bila
takva lepotica kakvu ti nee nikad videti. A to je i sama znala. No i pored toga
to se svaki as snebivala i crvenela, bila je ona, bog je blagoslovio, donekle i
pica i koketa. Nikako stvorena za odricanje od ovozemaljskog. Pucala je od
zdravlja, unutranje vatre, i udnje da voli i bude voljena.
EDMUND: ta je tebi, tata! Uzmi te karte!
TAJRON (uzima svoje karte, tupo): Dobro. Da vidimo ta nam je dopalo.
(Obojica gledaju u karte bez razumevanja. Onda se trzaju. Tajron apue.)
uje.
EDMUND: Silazi.
TAJRON (uurbano): Igraj dalje. Praviemo se da ne primeujemo, onda e
valjda otii.
EDMUND (piljei kroz prednji salon, sa olakanjem): Ne vidim je. Mora da je
poela da silazi, pa se predomislila i vratila.
TAJRON: Hvala bogu.
EDMUND: I ja kaem. Bilo bi grozno videti je onakvu kakva sad mora da
izgleda. (Gorko i kukavno) Od svega mi najtee pada nerazumevanje kojim se
oziuje od sveta. Ili, tanije, taj oblak magle u koji se skriva i u kome se
razlae. to je najstranije, ona to smiljeno ini. Neto je sigurno nagoni da to
smiljeno radi da nam izmie, da nas se oslobaa, da zaboravlja na nas kao
na iva stvorenja! Reklo bi se da nas mrzi uprkos tome to nas voli!
TAJRON (blago seprotivi): Ne preteruj, mome. Nije po sredi nikakva
pobuda. Nego otrov. On tako deluje.
EDMUND (gorko): Ali ona ga radi tog dejstv;i i uzima. Bar, ovog puta,
siguran sam da ga je zato uzela. (Iznenada.) Je li na mene red? Dri. (Baci
kartu.)
Page 61
TAJRON (igra mehaniki, s blagim prekorom): - Ma koliko da se pretvara,
znam da ju je tvoja bolest
duboko pogodila. Nemoj, mome, da si prema njoj bezduan. Seti se da nije
kriva. Kad taj prokleti otrov ovlada, niko mu se...
EDMUND (lice mu postaje oporo; gleda oca s izrazom gorke optube): Njom
nikad nije smeo da ovlada! Znam i sam vrlo dobro da ona nije kriva! A znam i
ko je! Ti! I tvoj prokleti tvrdiluk! Da si angaovao kakvog pristojnog lekara
kad je obolela posle poroaja sa mnom, ona ni do danas ne bi znala ta je
morfijum! Mesto toga, ti si je prepustio na milost i nemilost hotelskom
arlatanu, koga je bilo strah da prizna svoju nestrunost, i koji se, savreno
ravnoduan prema posledicama, odluio za najlake reenje! A uzeo si ga
samo zato to je pristao na nizak honorar! I tu si, kao u mnogo emu drugom,
jeftino proao!
TAJRON (acnut, ljutito): uti! Kako se usuuje da govori o stvarima o
kojima pojma nema! (Nastoji da se savlada.) Trebalo bi, mome, da uje i
mene kao stranu. Otkud sam ja, na primer, mogao znati kakav je on lekar? Bio
je na glasu...
EDMUND: Moda kod pijanica u hotelskom baru!
TAJRON: Nije istina! Lino sam molio hotelijera da mi preporui najboljeg...
EDMUND: Da! Ali, istovremeno si kukao kako e pasti na prosjaki tap, i
time mu stavio do znanja
da eli jeftinog lekara! Znam ja tvoj sistem! Ako ne ranije, danas popodne
imao sam dovoljno prilike da ga prouim!
TAJRON (S oseanjem krivice, odbrambeno): A ta se to danas popodne
desilo?
EDMUND: Nije vano. Sad je re o mami! Moe se pravdati koliko god
hoe, ali sam dobro zna da je zbog tvoga tvrdiluka...
TAJRON: Opet lae! Sluaj, da si smesta zapuio, ili u...
EDMUND (ne obraajui na to panju): Kad si otkrio da uiva morfijum, to
je nisi poslao na leenje? Za vremena, dok je jo uvek bilo izgleda? Ne, za tebe
bi to znailo nov izdatak! Kladim se da si je tada ubeivao kako se sve to da
savladati sa malo jake volje! To ti i sad intimno misli, uprkos onome to su ti
rekli lekari koji o tome zbilja neto znaju!
TAJRON: I to je la! Sad mi je, naravno, mnogo tota jasnije! Ali otkud sam
onda mogao da znam? Kakve sam predstave imao o morfijumu? Trebalo je da
prou godine pa da shvatim u emu je stvar. iveoI sam u uverenju da je to
njena stara bolest. Zato je nisam poslao na leenje, pita? (Gorko) A zar
nisam? Bezbrojnim hiljadama platio sam njeno leenje. Uludo baen novac. ta
je, doista, od toga imala? Uvek bi poinjala iznova.
EDMUND: Jer joj nisi pruio nita to bi joj pomoglo da istraje! Nikakav dom,
sem ove letnje upe, i to u mestu koje ona mrzi, pa se nisi prevario ak ni tu
supu da upristoji, mada stalno dokupljuje zemlju, i naseda svakojakim
sumnjivim posrednicima i hohtaplerima. Vukao si je sa sobom svake sezone.
Noivala je po ubogim svratitima, ostajala bez ive due s kojom bi mogla da
razmeni dve rei, ekala te iz noi u no, u prljavoj hotelskoj sobi, i doekivala
pijanog kad bi ve i u barovima objavili fajront! Isuse nebeski, nije nikakvo
Page 62
udo to je odbijala da se lei, kad se toga setim, mri si mi od samog avola!
TAJRON (uvredeno): Edmunde! (Onda razjareno.) Zar se tako razgovara sa
ocem, bezobrazni balave?! I to posle svega to sam za tebe uinio.
EDMUND: Doi e na red da i to razmotrimo!
TAJRON (sa izrazom krivice na licu, ne obraa panju na to upozorenje):
Hoe li ve jednom prestati? To i nisu tvoje rei. To su bezumne optube
kojima me tvoja majka zasipa jedino onda kad je u vlasti otrova! Nikad je
nisam vukao sa sobom na turneje protiv njene volje. Razume se, eleo sam da
je uza me. Voleo sam je. A i ona je pristajala da mi bude saputnica jer me je
volela, i jer je htela da je sa mnom. Eto, to je istina, bez obzira na to ta e
ona rei kad joj se pomuti svest. A nije morala da bude sama. Uvek je bilo
nekog iz trupe s kim je mogla da razgovara, da je stvarno htela. Imala je i
decu, a ja sam, pored svih trokova, insistirao da na putovanja vodi i dadilju.
EDMUND (gorko): Da, to ti je bio jedini plemeniti gest, ali i njega si uinio iz
ljubomore, jer ti nije godilo da nam tvoja ena poklanja suvie panje, a i zato
to smo ti mi, deca, smetali! Pa i to je bio poguban potez! Jer da je morala da
se sama stara oko mene i da se uglavnom time bavi i zabavi, moda bi i bila u
stanju...
TAJRON (podboden na osvetoljubiva oseanja): E, moj sinko. Ako si ve
toliko sklon da o svemu
sudi samo na osnovu onoga to ona kae kad nije sasvim pri sebi, onda ti
mogu rei da ona, da se nisi
rodio, nikad i ne bi... (Zaustavlja se, postien)
EDMUND (iznenada ga izdaje snaga; kukavno): Tano. Znam, tata, da ona
na to ba tako gleda.
TAJRON (negoduje, pokajniki): Nije istina! Ona te voli pravom materinskom
ljubavlju! Izvalio sam, to samo zato to si me davolski razjario svojim
prekopavanjem po prolosti. I to si rekao da sam ti mrzak...
EDMUND (sneveseljeno): Rekao sam ne mislei. (Iznenada mu se usta
razvlae u osmeh. Lakrdijakim tonom, i pomalo pijano) Ja sam kao i mama.
ta mogu kad si mi, uprkos svemu, drag.
TAJRON (odvraa mu takode polupijanim osmehom): Isto bih mogao da
kaem i ja za tebe. Nisi se bogzna kako proslavio kao sin. Ali, to vele, "Naa si
ra". (Obojica se kikou u istinskoj, mada pijanakoj, uzajamnoj naklonosti.
Tajron menja temu) ta je s igrom? Na koga je red?
EDMUND: Mislim, na tebe. (Tajron baca kartu, Edmundje die i igra ponovo
pada u zaborav.)
TAJRON: Ne treba, mome, da si maloduan zbog one dananje neprijatne
vesti. Oba lekara su mi rekla da e, ako se samo bude pridravao odreenih
propisa, ozdraviti za est meseci, a najdalje za godinu dana.
EDMUND (ponovo uozbiljena lica): Hajde, ne egai se. Pa ti ni sam u to ne
veruje.
TAJRON (previe silovito): Bogami, verujem! Zbog ega ne bih verovao kad i
Hardi i onaj specijalista...
EDMUND: Ti rauna da u umreti.
TAJRON: Nije istina. Ti si poludeo!
Page 63
EDMUND (S jo vie gorine): Te, kao veli to da se bez potrebe rasipa.
Stoga me i alje na dravnu farmu...
TAJRON (smeteno, jer se osea krivim): Kakva dravna farma? Znam samo
da je to hiltaunski sanatorijum, a oba lekara kau da e tamo biti najbolje za
tebe.
EDMUND (pozleeno): Ili za tvoju kesu? Jer gotovo nee morati ni da je
drei. Ne lai, tata! Ti savreno dobro zna da je hiltaunski sanatorijum
dravna ustanova! Dejmi je slutio da e pred Hardijem zakukati o novanoj
propasti, pa je od njega iskamio celu istinu.
TAJRON (besno): Pijana protuva! Glavake u ga izbaciti na ulicu! Taj je
poeo da te huka protiv mene im ti se mozak toliko razvio da si mogao da
shvatio ta ti govori!
EDMUND: To o dravnoj farmi ipak je istina... Zar ne?
TAJRON: Ali je malo istine u nainu na koji itavu tu stvar posmatra! ta
ako njime upravlja drava? To jo nije nikakav protivdokaz. Drava raspolae
sredstvima kojima je u mogunosti da izgradi leilita daleko bolja od svakog
privatnog sanatorijuma. I to da se time ne koristim? Najzad, to je moje
pravo... a i tvoje. Mi tu ivimo. Ja sam tu posednik. Uestvujem i sam u
odravanju tog leilita. Udarili su mi takav razbojniki porez da prosto...
EDMUND (s gorkom ironijom): Tano. Na imanje koje vredi etvrt miliona.
TAJRON: Gluposti! Sve je to pod hipotekom!
EDMUND: Hardi i specijalista znaju na emu lei. Zanima me samo ta li su
pomislili kad su te uli kako cmizdri o neminovnom sirotitu, i kad si im
nagovestio da bi me valjalo poslati nekud gde se ne plaa!
TAJRON: Nije istina! Rekao sam im jedino da nisam u stanju da plaam
sanatorijume u kojima se lee milioneri, jer mi zemlja ne daje skoro nikakve
prihode. Eto, to sam im rekao!
EDMUND: A onda si svratio u klub, i pustio da ti Megvajer naturi jo jedan
komad rave zemlje! (Poto Tajron poinje da porie) Samo ne lai! Sreli smo
Megvajera u hotelskom baru upravo kad ste se rastali. Dejmi mu je dobacio
neto u vezi s tvojim ponovnim nasedanjem, a on je namignuo i prsnuo u
smeh!
TAJRON (laui neuverljivo): Ne, masno je slagao ako je zbilja rekao...
EDMUND: Samo uti! (Sa svakom reenicom sve naglaenije.) Otkako sam
se otisnuo na more i postao svoj ovek, otkako sam shvatio ta znai konjosati
za male pare, biti bez centa u depu, gladovati, i noivati na klupama u parku
jer se nema kud drugde, pokuao sam da prema tebi budem pravedniji, jer
sam znao ta si sve imao da nosi na pleima kao deak. Pokuao sam da te
opravdam. Isuse, u ovoj prokletoj porodici ovek mora ili da iznalazi
opravdanja ili da poludi! Pokuao sam da opravdam i samoga sebe, zbog svih
onih svinjarija koje sam dosad poinio. Pokuao sam, kao i mama, da se
pomirim s tim da si nepopravljiv u stvarima koje se tiu novca. Ali, tako mi
boga, ova tvoja poslednja egzibicija doista prevruje meru! Od nje mi se lepo
die eludac! Ne zato to si se prema meni svinjski poneo. Do davola s tim! I ja
sam prema tebi, na svoj nain, ko zna koliko puta slino postupio. Ali da moe
da se pred itavim gradom pokae kao smrdljiva okorela tvrdica i to kad je u
Page 64
pitanju sin oboleo od tuberkuloze, to nikako ne mogu da svarim! Zar ne
shvata da e Hardi priati o tome, i da e uskoro brujati itav taj odvratni
grad? Zar ti nije ostalo, tata, bar malo ponosa ili stida? (U nastupu jarosti) Ali
ne misli da e to tek tako proi! Ne idem ja ni na kakvu dravnu farmu ako
time treba da u tvoju kesu uteram nekoliko valjivih dolara predodreenih za
kupovinu rave zemlje! Ti, smrdljiva okorela tvrdice... (Gui se, promuklo,
glasom koji mu podrhtava od besa, a onda ga itavog potresa napad kalja.)
TAJRON (pod navalom optubi, ponovo se svalio u naslonjau, satrven vie
oseanjem krivice nego ljutnjom; muca): Smiri se! Ne govori mi tako ta!
Pijan si! Ja ti ne zameram. De, dosta si kaljao, mome. Uzbuuje se bez
potrebe. Ko je rekao da ba mora u tu... hiltaunsku ustanovu? Na volju ti da
ide kud sam hoe. Svejedno koliko e da staje. elim jedino da ozdravi. Ne
nazivaj me smrdljivom tvrdicom samo zato to neu da me lekari smatraju za
milionera koga mogu tek tako da ispumpavaju. (Edmund je prestao da kalje.
Izgleda bolestan i iznemogao. Otac ga posmatra prestraeno.) Slabo mi
izgleda, mome. De, popij malo.
EDMUND (uzima bocu i naliva au do same ivice; iznemoglo): Hvala. (U
velikim gutljajima ispija viski.)
TAJRON (sipa sebi skoro punu au, ispraznio je bocu, pa pije; glava mu pada,
i on satrveno gleda u karte na stolu; neodredeno): Na koga je red?
(Nastavlja tupo, bez ljutnje) Smrdljiva matora tvrdica. Ko zna, moda si i u
pravu. Moda sam osuen na to da budem, mada sam celog veka istresao
depove na ank, plaajui svim gostima, ili pak pozajmljivao mufljuzima za
koje sam unapred znao da mi nee vratiti... (Obesivi krajeve usana u
samoprezriv podsmeh.) Ali, naravno, to je bilo po barovima, dok bih bio pod
gasom. Kod kue, trezan, na to ve drugaije gledam. Kod kue sam zapravo i
shvatio ta znai dolar, i nauio da strahujem od sirotinjskog doma. I izgubio
veru u srenu zvezdu. Veito sam drhtao da kola ne pou nizbrdo, i da mi
jednog dana ne oduzmu sve to imam. Ipak, to vie zemlje poseduje, ini ti
se da si vri. Banke propadaju, a i tvoj novac s njima, ali zemlju, ini ti se,
moe zadrati pod nogama. (Iznenada, neka podsmeljiva nadmo dolazi do
izraaja u njegovom tonu.) Kae da shvata ta sam imao da nosim na
pleima kao deak. avolsku mater, shvata! A otkuda bi i mogao? Tebi nita
nije nedostajalo. Imao si dadilje, iao u kole, u koled, u kojem se, dodue,
nisi zadrao. Tano je da si jednom pokuao da zarauje hleb sa svojih deset
prstiju, i da si neko vreme stranstvovao bez krova nad glavom i bez pare u
depu, i zbog toga te potujem. Ali za tebe je to bila samo romantina
pustolovina. Igra, tako rei.
EDMUND (neraspoloen, sarkastino): Da, misli i onda kad sam kod "Popa
Dimija" pokuao samoubistvo, i kad je malo falilo da u tome uspem.
TAJRON: Nisi bio pri istoj svesti. Eto, ta je. Moj sin nikad ne bi... Bio si
pijan.
EDMUND: Nevolja je u tome to sam bio trezniji no ikad u ivotu. Dugo sam
razmiljao.
TAJRON (sa osornou pijanih): Opet to tvoje bezboniko mranjatvo!
Zapamti ve da me to ne zanima. Hteo sam da ti razjasnim... (Prezrivo.) Sta ti
Page 65
zna ta vredi dolar? Kad mi je bilo deset godina, moj otac je ostavio majku i
vratio se u Irsku da umre. To mu se uskoro i desilo, a i zasluio je, i nadam se
da se sad pee u paklu. Najeo se miomora, mislei da je brano, eer ili tako
neto. Govorilo se da je to namerno uradio, ali u tim priama nema ni truni
istine. Jo niko od mojih...
EDMUND: Kladim se da posredi nije sluajnost.

TAJRON: Opet bolesno mranjatvo! To ti je brat uvrteo u glavu. Za njega je
istinito samo ono to je predmet njegovih najcrnjih podozrenja. Ali, uj dalje.
Moja majka je ostala, tuinka u tuini, sa etvoro sitne dece s jednom
mojom starijom i s dve mlae sestre, i sa mnom. Dva moja brata bila su otila
u druge krajeve, i od njih nije bilo nikakve vajde, jer su i sami morali da se
bore za go ivot. U naoj sirotinji nije bilo romantike. Dvaput su nas isterivali iz
bedne atrlje koju smo nazivali kuom; oba puta ono malo majinog nametaja
izbacivali su na ulicu, i moja majka i sestre su plakale. Plakao sam i ja, mada
sam se uzdravao koliko god sam mogao, jer sam bio jedina muka glava u
kui. A imao sam deset godina! Tada se zavrilo i moje kolovanje. Radio sam
po dvanaest sati dnevno u jednoj bravarskoj radionici, pravei turpije. Bila je
to prava tala, sa krovom koji je prokinjavao. Leti si skapavao od vruine, a
zimi nije bilo furune da se ogreje, te su se prsti bukvalno koili od studi.
Svetlost je stizala kroz dva prljava prozoreta, i u oblane ili maglovite dane
morao sam da savijam grbau i kapam oi nad turpijama! I ti mi neto pria o
radu! A ta misli, ta sam za to dobijao? Pedeset centi nedeljno! Ne izmiljam!
Pedeset centi nedeljno! Sirota moja majka, preko dana je odlazila u
jenkijevske kue da pere i riba, a moja starija sestra da ije, dok su dve
mlade ostajale da uvaju kuu. Nikad nismo bili ni pristojno odeveni, ni siti.
ivo se scam jednog Blagodarenja, ili je to moda bio Boi, kad je neki Jenki
dao majci, po svrenom poslu, dolar vie, na dar: vraajui se kui, ona je taj
dolar potroila do poslednjeg centa na hranu. Nikad neu zaboraviti kako nas
je grlila i ljubila i, umornog lica, oblivenog suzama radosti, govorila: "Slava
Bogu, deco, prvi put u ivotu moi emo svi da se najedemo!" (On otire suze iz
oiju.) Divna, odvana, mila ena. Tako odvane i divne ene retko se raaju.
EDMUND (dirnut): Siguran sam da je bila takva kao to kae.
TAJRON: Plaila se jedino da e ostariti, pasti u postelju i skonati u kakvom
sirotitu. (Neko vreme uti. Onda dodaje s neveselim humorom.) Tad sam se i
nauio da tvrdiim. Dolar je bio ogroman. A kad jednom neto naui, posle se
teko odvikava. Uvek nastoji da to jeftinije prode. Ako sam mislio da je s
tog stanovita i sanatorijum na dravnoj farmi zgodna prilika, mora mi
oprostiti. Lekari su mi ga preporuili. To mi, Edmunde, mora verovati. A
kunem ti se da te tamo nisam nameravao slati bez tvog pristanka. (Plahovito.)
Slobodno sam izaberi leilite! Svejedno koliko kota! Ma koje leilite za koje
sam u stanju da platim. Ma koje, kaem samo u granicama onoga to je
razumno. (Pri toj ogradi, osmeh gri Edmundove usne, ali u njemu sad,
medutim, nema prezira. Njegov otac nastavlja, toboe spontanim, nemarnim
tonom.) Specijalista je preporuio i neki sanatorijum, koji, kae, uiva glas
jednog od najboljih leilita u zemlji. Izdrava ga grupa
Page 66
milionera-industrijalaca, i namenjen u uglavnom njihovim radnicima, ali i tebe
bi primili jer si ovdanji. Taj sanatorijum poiva na tekim parama, te nisu
primorani da pljakaju bolesnike. Svega sedam dolara nedeljno, ali
prtivvrednost koju za njih dobija iznosi deset puta vie. (urno.) Nemoj da
misli da te nagovaram. Prosto ti kazujem ono to sam uo.
EDMUND (prikrivajui osmeh, nemarno): Da, da. Znam. Stvar mi izgleda
prihvatljiva. Nije skupo. E, pa, voleo bih da idem u taj sanatorijum. Znai, to
smo skinuli s dnevnog reda. (Napreac ga hvata oaj. Tupo.) Uostalom, sad mi
je ve sasvim svejedno. Dosta o tome. (Menjajui temu.) Kako stojimo s
kartama? Na koga je red?
TAJRON (mehaniki): Ne znam. Ne mene, valjda. A, ne, na tebe! (Edmund
baca kartu. Njegov otac je uzima. Onda, kad ve izgleda da je odabrao jednu
od karata koje dri u ruci, i da e je baciti, ponovo zaboravlja na igru.) Da,
moda sam ivotnu lekciju primio i suvie ozbiljno, te je dolar u mojim oima
narastao do smenih razmera. A dolo je vreme kad mi je ta zabluda unitila
veliku umetniku karijeru. (Tuno.) To to ti sad govorim, mome, nikom
ivom nisam priznao. Ali veeras sam tako maloduan i skren da nema mesta
ianom ponosu i pretvaranju. Ona prokleta drama, koju sam kupio za badava,
koja mi je donela nezapamen uspeh mislim, novani uspeh upropastila
me je izgledima na lako obogaenje. Odbijao sam da glumim ma ta drugo, a
kad sam se rastreznio i video da robujem tom prokletom komadu, i kad sam
pokuao da se oprobam i u drugim ulogama, bilo je ve prekasno. Vaio sam
ve kao odreeni pozorini heroj, i za druge stvari niko nije hteo da me
angauje. Uostalom, imali su pravo. Moj nekadanji, veliki talenat rasplinuo se
nepovratno, jer sam godinama, bez ikakvog napora ponavljao jedno te isto, jer
se nisam laao novih uloga, jer nisam zapinjao. Trideset i pet do etrdeset
hiljada dolara istog prihoda u sezoni, i to bez po muke! Bilo je to preveliko
iskuenje. Pa ipak, pre nego to sam taj prokleti komad kupio, u Americi su me
smatraii za jednog od tri ili etiri mlada glumca s najlepim umetnikim
perspektivama. Radio sam kao crnac. Napustio sam estiti bravarski zanat da
bih postao obian statista, toliko me je pozorite bilo zanelo. Razdirale su me
najbezumnije ambicije. Proitao sam sve to je za pozorite ikad bilo napisano.
Prouavao sam Sekspira kao to bi ti prouavao Bibliju. Skolovao sam samog
sebe. Sastrugao sam sa svog govora nemogui irski dijalekt. Voleo sam
ekspira. Bio sam spreman da u bilo kom njegovom komadu igram bez ikakve
nagrade, iz istog zadovoljstva to mi se omoguuje da ivim u njegovoj
velikoj poeziji. A igrao sam ga dobro. Uvek me je nadahnjivao. Da sam
nastavio, mogao sam postati veliki tuma ekspirovih uloga. To je vie nego
sigurno! Hiljadu osamsto sedamdeset etvrte, kad je Edvin But, doao u
ikako pozorite, gde sam tada bio prvak drame, jedne veeri igrao sam
Kasija, a on Bruta, druge veeri ja Bruta a on Kasija, zatim ja Otela, a on
Jaga, i tako redom. Prve veeri, kad sam se pojavio u ulozi Otela, on je rekao
naem menaderu: "Ovaj mladi ovek je bolji Otelo nego to sam ja ikada bio!"
(Ponosno.) I to je rekao But, najvei glumac svih vremena! Rekao je istinu! A
imao sam tada samo dvadeset i sedam godina! Seajui se svega toga, sad
vidim da je ta no bila najvia taka mog glumakog uspona. ivot je leao
Page 67
preda mnom! Jo neko vreme potom, radio sam veoma ambiciozno. Oenio
sam se tvojom majkom. Pitaj je kako sam onda izgledao. Na plamen mojih
tenji njena ljubav je dosula novo ulje. Ali nekoliko godina kasnije nesrea je
htela da nabasam na komad koji donosi pare. Ta okolnost me isprva nije
privlaila. U pitanju je bila velika romantina uloga, za koju sam znao da u je
ostvariti bolje od ikoga drugog. Ali taj komad je od samog poetka bio i
ogroman nnansijski uspeh a tad sam ja leao pred ivotom sa trideset pet
do etrdeset hiljada dolara. istog prihoda na kraju svake sezone!
Predstavljalo je to onda itavo bogatstvo! Pa i danas, bogami. (Gorko.) ta li
sam to, do avola, hteo da kupim to je vredelo... Nego, nije vano. Kasno je
za kajanje. (Neusredsreenim pogledom prelee preko karata koje dri u ruci.)
Ja bacam, je li tako?
EDMUND (dirnut, gleda oca s mnogo razumevanja; lagano): Drago mi je,
tata, to si mi to ispriao. Sad te mnogo bolje poznajem.
TAJRON (S razmekanim, iskrivljenim smekom): Moda nije trebalo da ti to
priam. Moda e me jo vie prezreti. A to nije najbolji nain da naui ta
znai dolar. (Onda, kao da je ta fraza automatski izazvala odreenu i
uobiajenu asocijaciju, on s mrtenjem osmatra luster.) Smeta mi svetlost ovih
suvinih sijalica. ta veli, da ih pogasim? Nita nam nisu potrebne, a nema
razloga da uterujemo novac u depove Elektrine kompanije.
EDMUND (uzdravajui se s najveom mukom da ne prsne u smeh; s prijatnim
izrazom lica i glasom): Slaem se, tata. Samo ih gasi.
TAJRON (ustaje, ne bez napora, i ne sasvim siguran na nogama, pa
nepreciznim pokretima ruku posee za lusterom; misli mu teku svojim tokom):
Ne, ne znam koga sam to avola hteo da kupim. (Iskljuuje jednu sijalicu.)
Dajem ti sveanu re, Edmunde, da bih se rado odrekao i poslednjeg akra
zemlje, i poslednjeg penija u banci... (Iskljuuje drugu sijalicu.)... Pristao bih
da starost provedem u sirotitu, a ne u svom domu, da sam u ivotu postao
veliki umetnik kakav sam mogao biti. (Gasi i treu sijalicu, tako da sad gori jo
samo stona lampa. Ponovo se tromo svaljuje u stolicu za ljuljanje. Edmund
ovoga puta nije kadar da odoli navali ironinog smeha. Tajron se trza
uvreden.) Kog se avola smeje?
EDMUND: Ne smejem se tebi, tata. ivotu se smejem. Odvie je lud.
TAJRON (rei): Opet tvoje morbidne budalatine! Sa ivotom je sve u redu.
Pre e biti da mi... (Citira.) "Krivica, mili Brute moj, nije u naim zvezdama,
ve u nama to smo potinjeni." (Zastaje, onda tuno.) A onu pohvalu to je
Edvin But izrekao na raun mog Otela, menader je morao istog asa da
zapie. Naterao sam ga da to uini. Godinama sam nosio tu beleku u
novaniku. Obiavao sam da je svaki as vadim i proitavam, dok mi se najzad
nije smuilo, te vie nisam hteo ni da je pogledam. Ba me zanima gde li bi
mogla da bude. Tu negde, u kui. Seam se da sam je nekud paljivo odloio...
EDMUND (izoblien nekom podsmeljivom tugom): Moda je u nekom

starom kovegu, na tavanu. Zajedno s maminom venanicom. (I, poto ga
otac netremice posmatra dodaje brzo.) Zaboga, hajde da igramo. ta eka?
(Uzima kartu koju je igrao njegov otac, a sam baca svoju. Za trenutak, njih
Page 68
dvojica igraju kao brzopotezni ahisti. Onda se Tajron zaustavlja, i oslukuje
umove koji se uju odozgo.)
TAJRON: Jo uvek je na nogama. Bog zna kad e lei.
EDMUND (preklinje ga nestrpljivo): Za ime boje, tata, ne misli na to!
(Naginje se ka stolu i naliva sebi pie. Tajron poinje da negoduje, ali se
odmah miri. Edmund pije, a onda ostavlja au. Izraz na njegovom licu se
menja. Kad govori, izgleda kao da hotimino doputa da kroz njegovo
ponaanje izviri pijan ovek, i kao da u malo aknutomponaanju trai neku
vrstu utoita.) Da, ona se kree iznad i izvan nas, kao utvara koja se vraa u
prolost, a mi ovde sedimo, pretvarajui se da smo sve pozaboravljali, a ipak
uljimo ui na najmanji um, i ujemo kako magla kaplje sa streha poput
neujednaenog damara odvijenog, suludog asovnika... ili poput gorkih suza
neke devojure to rida nalakena za podrumskim stolom ispolivanim ustajalim
pivom! (Smeje se aknuto.) Ovo na kraju nije tako rdavo, a? Izvorno. Nije
Bodler. (Tad, s govorljivou pijanih.) Maloas si mi ispriao neke svoje vane
uspomene. Hoe da uje moje? Sve su vezane za more. Evo jedne. Iz dana
kad sam na jedrenjaku plovio za Buenos Aires. Bio je pun mesec u pasatnim
vetrovima. Staro korito je guralo sa etrnaest vorova. Leao sam na
prikosniku, licem okrenut krmi. Poda mnom se uspenuana voda rasipala u
najfiniji prah, a visoke nada mnom, na svim katarkama, napinjala su se jedra
posrebrena meseinom. Opijen lepotom i njenim raspevanim ritmom, u
magnovenju sam se potpuno izgubio. Zaboravio sam zapravo i da postojim.
Doiveo sam razreenje: rastvorio se u moru, izjednaio s belim jedrima i
okrilaenom penom, sa lepotom i ritmom, sa meseinom i brodom, i
nedokuivim nebom sa koga su podrhtavale nejasno modre zvezde! Pripao
sam, bez prolosti ili budunosti, spokojstvu, nedeljivoj celini, divljem
ushienju, neemu to je vee od mog roenog ivota, od ivota ovekovog, od
samog ivota! Pripao Bogu, ako se tako moe rei. A onda, drugi put, na brodu
amerike plovidbe, za vreme rane jutarnje smene u osmatrakom kou. Tog
puta bilo je mrtvo more, i brod se lagano i sanjivo ijukao. Putnici su spavali, a
niko od posade nije bio na palubi. Nigde ivog oveka. Crn dim kuljao je iz
dimnjaka iza i ispod mene. Sanjario sam, zaboravljajui na dunost, oseao
sam se usamljenim, uzvienim i izdvojenim, posmatrao sam kako se osvit, u
bojama sna prikrada preko zajedno usnulih neba i mora. Onda je nastupio as
pomamnog osloboenja. Spokojstvo, svretak svih traganja, poslednja luka,
radost to se stiglo s onu stranu ubogih, jadnih i nezajaljivih ljudskih strepnji,
nadanja i snova! I jo nekoliko puta u ivotu, kad bih se plivanjem sasvim
udaljio od obale, ili dok bih leao na alu, osetio bih to isto. Postao bih sunce,
vreli pesak, zelena morska trava to se, usidrena o stenu, leluja na valu. Liilo
je to na svetaku viziju blaenstva. Na veo stvari onakvih kakve nam se ine,
sklonjen u stranu nevidljivom rukom. U deliu trenutka vidi tajnu i, videi je, i
sam postaje tajna. U deliu trenutka otkriva ti se smisao! Onda ruka isputa
veo, i on ponovo pada, a ti si opet sam i izgubljen u magli, i dalje posre
nekud bez cilja i svrhe! (Usne mu krivi osmeh.) Grdna je greka to sam se
rodio kao ovek. Mnogo vie bih postigao kao galeb ili riba. U stvari, uvek u
ostati stranac i beskunik, kome u sutini niko ne treba, niti je ikome potreban,
Page 69
koji ni u emu nije bez ostatka, i koji je stalno pomalo zaljubljen u smrt.
TAJRON (bulji u njega, pod utiskom): Da, sasvim je sigurno da u tebi ima
pesnike ice. (Onda, neraspoloeno negoduje.) Ali skroz je bolesna ideja da
nisi nikome potreban i da si zaljubljen u smrt.
EDMUND (sarkastino): Pesnike ice. Plaim se da sam vie nalik na one
koji veito od drugih trae cigaretu. A takvi nemaju nikakve ice. Imaju samo
naviku. Nisam bio kadar da ti doaram ak ni najmaglovitiju predstavu o
onome to sam hteo da ti kaem. Samo sam mucao. A to je najvie to u i
ubudue moi. Mislim, ako ostanem u ivotu. U svakom sluaju, bie to bar
verodostojan realizam. Mucanje je uroeno nama, ljudima magle. (Poivka.
Onda obojica skau uznemireno, jer se spolja uje neko krenje, kao da se
neko spotakao i pao na stepenicama pred kuom. Edmund se osmehuje.) Aha,
to zvui kao odsutni brat. Mora da se opasno nakitio.
TAJRON (mrti se): Ona protuva! Uskoio je u poslednja kola, prokleta da
su. (Staje na noge.) Vodi ga na spavanje. Ja odoh na verandu. Kad je pijan
jezik mu je kao u zmije. Znam da bi samo iziao iz takta. (On izlazi kroz vrata
na bonu verandu. U tom trenutku uje se lak tresak prednjih vrata, koja je
Dejmi u predvorju zatvorio za sobom. Edmund s interesovanjem gleda kako
Dejmi krivudavim korakom stie kroz prednji salon. Dejmi ulazi. Veoma je
pijan i sasvim nesiguran na nogama. Pogled mu je staklast, lice podnadulo,
govor nejasan, usta otromboljena kao i u njegovog oca, a na usnama mu titra
glup, pijani osmeh.)
DEJMI (posrui i mirkajui u dovratku; glasno): Hola-la! Hola-la!
EDMUND (otro): Hajde, ne galami!
DEJMI (mirkajui prema bratu): O, zdravo, Derane. (Savreno ozbiljno.)
Pijan sam kao zemlja.
EDMUND (suvo): Ba ti hvala to si mi otkrio tu veliku tajnu.
DEJMI (ceri se blesavo): Nepotrebno Obavetenje Broj Jedan, zar ne?
(Saginje se i dlanom isti kolena na pantalonama.) Imao sam krupnu
saobraajnu nezgodu. One stepenice pred kuom naletele na mene. Onako
muki, iz magle. Trebalo bi tamo postaviti neki svetionik. A i ovde je pomrina.
(Mrtei se.) ta je ovo, do avola? Mrtvanica? Daj malo svetlosti, da vidimo s
kim imamo posla. (Povodei se, ide ka stolu, i usput recituje Kiplinga.)
"Gaz, gaz, gaz na, reci Kabul,
gaz na reci Kabul skriva mrak.
Ueta dr' se samo, stii e sigurno tamo,
na drugu stranu gaza kog skriva mrak."
(Nekako napipa prekida, i uspeva da upali sve tri sijalice.) Ovo ve na neto
lii. Do davola sa starim Gasparom. Gde je matori ifta?
EDMUND: Na verandi.
DEJMI: Pa, ta on misli? Da ivi u kalkutskoj Crnoj Jami? (Pogled mu se
prikiva za nenaetu bocu viskija.) Gle gle! Da nisam dobio delirijum tremens?
(Nespretno posee za bocom i naglo je dohvata) Gospode, prava boca! ta je
to noas s matorim? Mora da mu se zakreio mozak kad ovako ta ostavlja na
stolu. Ne za perin, za prednji uperak dri priliku. U tome je klju mog
uspeha. (Puni sebi au i nesposoban da kontrolie pokrete ruke, proliva i po
Page 70
stolu.)
EDMUND: Ve zaudara. A ova aa e te sigurno dokusuriti.
DEJMI: Mudrost iz usta odojeta. Ne filozofiraj, Derane. Jo si mokar iza
uiju (Sputa se u fotelju, drei au s viskijem, paljivo od sebe, i u visini
glave.)
EDMUND: Pa, dobro. Crkni, kad hoe.
DEJMI: Nevolja je u tome to ne mogu. Popio sam toliko da bi brod mogao
da se potopi, ali sam jo na nogama. E pa, budi mi zdrav. (Pije.)
EDMUND: Dodaj ovamo tu bocu. I ja u.
DEJMI (iznenada zabrinut kao stariji brat, hvata bocu): Ne, nee. Ne, dok
sam ja tu. Seti se ta je lekar naredio. Moda je drugima savreno svejedno
ako umre, ali meni nije. Volim te to si drzak, Derane. Sve drugo se raspalo.
Ostao si mi jo samo ti. (Privlai bocu jo blie sebi.) Prema tome, nema ti pia
dok sam kadar da te spreim. (Ispod razneenosti izazvane viskijem osea se
duboka iskrenost.)
EDMUND (razdraeno): Priam ti priu.
DEJMI (to ga vrea, lice mu dobija opor izraz): Znai, ne veruje da mi je
do toga stalo? Prosto pijan, pa lupeta. (Gura bocu preko stola) U redu. Evo ti,
pa se truj.
EDMUND (videi da ga je uvredio, neno): Verujem da ti je stalo, Dejmi, i
stvarno u se uzdravati. Ali jo danas ne moram. Danas se dogodilo toliko
gadnih stvari. (Naliva pie.) iveo. (Ispija.)
DEJMI (naglo se rastrenjuje; sa saaljivim pogledom): Znam, Derane.
Imao si teak dan. (Zatim, podsmeljivo i cinino.) Kladim se da stari Gaspar
nije ni pokuao da te odvrati od pia. Moda e ti dati i sanduk viskija da
ponese sa sobom u to dravno oporavilite za bolesnu sirotinju. to pre
odapne, to e manje biti izdataka. (S prezrenjem i mrnjom.) I takvo
udovite duan si da naziva ocem! Isuse, kad bi ga neko opisao u knjizi, niko
ne bi verovao!
EDMUND (odbrambeno): O, tata je ovek na svom mestu, ako uloi malo
truda da ga razume. I ako sauva smisao za humor.
DEJMI (cinino): Pravio je pred tobom staru srceparajuu melodramu, je li
tako? Tebe e uvek moi da okrene. Mene, bogami, ne. Bar ne ubudue.
(Onda, lagano.) Mada ga, na izvestan nain, zbog jedne stvari saaljevam. Ali
ak i to je zasluio. Kriv je. (Dodaje urno.) Naposletku, neka sve ide do
avola. (Doepava se boce, sipa sebi drugu au. Opet izgleda veoma pijan.)
Ona aa od malopre ve mi je stigla u glavu. A ova e mi, valjda, i ugasiti
svetiljku. Jesi rekao Gasparu da sam od doktora Hardija saznao da je taj
sanatorijum obina dobrotvorna upa?
EDMUND (preko volje): Jesam. Rekao sam mu da tamo ne pristajem da
idem. Sad je itava stvar sreena. Kazao je da mogu da idem kuda god elim.
(Dodaje, smekajui se, i bez ljutnje.) U granicama razumnog, naravno.
DEJMI (pijano podraavajui oca): Naravno, mome. ta god hoe samo u
granicama razumnog. (S podsmehom.) To znai u neku drugu jeftinu upu.
Stari Gaspar, tvrdica iz komada "Zvonar", to je uloga koju bi mogao da igra
bez minke i kostima.
Page 71
EDMUND (razdraeno): Molim te, prestani. To o Gasparu uo sam ve milion
puta.
DEJMI (slee ramenima, promuklo): U redu, kad ti je svejedno, pusti ga
nek i dalje tera po starom. To e te stajati glave... to jest, nadam se da nee.
EDMUND (menja predmet razgovora): ta si veeras radio u gradu? Da nisi
bio kod tetkice Berns?
DEJMI (sve pijaniji, klatei glavom): Prirodno. Gde bih inae naao
pristojno ensko drutvo? A i ljubav? Ne zaboravi ljubav. Sta je mukarac bez
pravc enske ljubavi? Jalova prazna koljka.
EDMUND (cereka se nakresano, preputajui se hotimino dejstvu pia): Lud
si.
DEJMI (sa nasladom citira Vajldovu "Javnu kuu"):
"Tad rekoh glasom presahlim:
To mrtvi pleu s umrlim,
prah zemni vitla sa prahom.
Al' moja draga strune u,
i othrli u kuu tu:
ljubav u bludni pree dom.
Najednom kripnu laan zvuk,
plesae svlada valsa huk..."
(Prekida promuklo.) Nije bilo ba u dlaku kao kod Vajlda. Kraj sebe nisam
primetio svoju dragu. Mora da je bila utvara. (Pravi poivku.) Pogodi koju sam
tetkiinu lepoticu izabrao da me blagoslovi svojom enskom ljubavlju.
Nasmejae se, Derane. Izabrao sam debelu Violetu.
EDMUND (smeje se pijanim smehom): Ma, asti ti? Alal ti izbor! ta je tebi,
ovee? Pa, to je tona mesa! Hteo si, valjda, da napravi smejuriju?
DEJMI: Nikakvu smejuriju. Skroz ozbiljno. U vreme kad sam rupio u
tetkiinu jazbinu, bio sam nekako sneveseljen i nad sobom i nad svim ostalim
protuvama u svetu. Mogao sam zaplakati na bilo kojim raskonijim enskim
grudima. Zna i sam ta se deava kad prevreli jeam pone da ti dodiruje
najtanje strune. A im sam banuo na vrata, tetkica je stala da mi poverava
svoje nevolje. Kukala je na slab promet, i kazala da e debelu Violetu morati
da najuri. Muterije ne trzaju na Violu. Drala ju je jedino zato to je umela da
svira na klaviru. U poslednje vreme Viola je poela da loe, i njena svirka ne
lii ni na ta, te tetkicu lagano, svodi na prosjaki tap. I mada je Viola
dobroudna glupaa, a tetkica je iskreno ali jer ne vidi od ega e ona
ubudue moi da ivi, posao je posao, te ni tetkica ne misli da dri kuu radi
uirenih drolja. Eto, zbog toga sam se saalio na debelu Violetu, pa sam na nju
spiskao ona tvoja dva dolara. Otpratio sam je na sprat bez ikakvih zadnjih
misli. Volim debele, to je tano, ali ona je ba previe debela. Hteo sam,
prosto, da prijateljski proaskamo o beskrajnom emeru naeg ivota.
EDMUND (pijano se kikoe): Jadna Viola! Kladim se da si je zasuo
Kiplingovim, Svinbernovim i Dousonovim stihovima. I da si joj odrecitovao: "Na
svoj nain, veran sam ti ostao, Sinara."
DEJMI (njegove olabavljene usne razvlae se u irok osmeh): Svakako. A
stari maestro Prevreli Jeam neno me je pratio na najtanjim strunama. Neko
Page 72
vreme paljivo je sluala. A onda se najednom smrtno uvredila. Uvrtela je sebi
u glavu da sam je gore poveo iz vica. Da zna samo kako me je ispreskakala.
Rekla je da je, u svakom sluaju, bolja od pijana probisveta koji recituje
stihove. Posle j| udarila u pla, te sam morao da joj kaem kako je volim jer je
debela. Ona je htela da u to poveruje, pa sam ostao da joj ponudim dokaze. To
ju je razveselilo, te me je na polasku poljubila i rekla da se opasno u mene
zacopala, a onda smo oboje malo otplakali u hodniku, i sve je bilo lepo, samo
to je tetkica Berns mislila da sam enuo.
EDMUND (citira podsmeljivo):
"Javne ene
i pljakai esto zadovoljstva nude
u koja gomile nisu posveene."
DEJMI (pijano klati glavom): Tano! Uz to sam se odlino proveo. Pogreio
si, Derane, to nisi poao sa mnom. Tetkica Berns se raspitivala za tebe, i bilo
joj je istinski ao kad sam joj rekao da si oboleo. (Zastaje na asak. S planim
humorom, a sa tonom palanakog glumca.) Ova no, mladiu, otvorila mi je oi
za veliku karijeru koja me oekuje! Vratiu umetnost glume dresiranim
fokama, koje su njen najsavreniji izraz! Primenjujui svoju bogomdanu
obdarenost na pravom mestu, dostii u vrhunac uspeha! Postau ljubavnik
debele ene u cirkusu "Barnam i Bejli"! (Edmund se smeje. Dejmijevo
raspoloenje se preliva u arogantnu ozlojedenost.) Pih! Moe li da me zamisli
kako ljubaviem s debelom devojkom u provincijaskom kupleraju? Mene, koji
sam umeo da zaplenim panju najlepeg sveta na Brodveju?! (Citira iz
Kiplingove "Sestina of the Tramp-Royal")
"Govore' uopte, sve sam ih oprob'o,
dobre pute to te preko sveta vode."
(Pijano melanholian.) Nije ba najprikladnije. Dobri putevi su kojetarija. Loi
su ve neto. Njima zaas stigne u Nedoin. Ja se ve tamo nalazim. Tamo
se, uostalom, na kraju svi iskrcavaju, makar da to veina naivina vrlo nerado
priznaje.
EDMUND (podrugljivo): Bolje uti! Samo to nisi zaplakao.
DEJMI (trza se i na trenutak meri brata krajnje neprijateljski; promuklo):
Nemoj da si bezobrazan. (Onda iznebuha.) Ima pravo. Do davola s
mrzovoljom! Debela Violeta je estito dete. Volim to sam s njom ostao.
Hrianski postupak. Zaleio sam joj tugu. Odlino samo se proveo. Pogreio si
to nisi poao sa mnom, Derane. Da zaboravi na svoju nevolju. Ima li ikakvog
smisla ii kui i rastuivati se nad stvarima kojima nema pomoi! Sad je ve
sve svreno... nema nade! (On prestaje dagovori, klatei pijano glavom,
imurei. Onda iznenada die pogled i, sa oporim izrazom lica, podsmeljivo
citira.)
"Kad bi me neko obesio
na vrh brega, o majko moja!
Znam ko bi za mnom suze lio..."
EDMUND (estoko): Jezik za zube!
DEJMI (surovim, ironinim tonom, punim mrznje): Gde je luda? Na legalu?
(Edmund se grevito zatee, kao da je dobio udarac. Nastaje tajac ispunjen
Page 73
varnicama. Edmundovo lice izgleda satrveno i razoarano. Zatim u izlivu
gneva, on kao pod oprugom skae izfotelje)
EDMUND: Prljavo kopile! (On pesnicom udara brata u lice, ali mu se ona
odbija od bratove jagodine kosti. U sekundi, Dejmi reaguje borbeno, i upola
se pridie iz fotelje da se tue, ali mu, izgleda, do pijane svesti iznenada dopire
u pravom znaenju ono to je maloas rekao, te se mlitavo rui ufotelju.)
DEJMI (kukavno): Hvala, Derane. To sam oigledno zasluio. Ni sam ne
znam ta me je nagnalo da tako... pijano baljezgam... Ti me zna, Derane.
EDMUND (njegova ljutnja kopni): Znam da to nikad ne bi rekao da nije... Ali,
bogami, Dejmi, ma kako da si pijan, ne moe se opravdati! (Zastaje. Onda
jadno.) ao mi je to sam te udario. Nas dvojica se jo nikad nismo tako
ozbiljno dohvatili. (Svaljuje se u fotelju)
DEJMI (promuklim glasom): Ne mari. Milo mi je to si to uradio. Moj pogani
jezik. Valjalo bi ga iupati. (Krije lice u ake. Tupo) To je verovatno zato to
sam duboko potiten. Jer mama me je ovoga puta obmanula. Verovao sam,
doista, da je uspela da se istrgne. Ona misli da ja uvek prieljkujem najgore ali
ovoga puta nadao sam se najboljem. (Glas mu treperi) ini mi se, da joj ipak
ne mogu oprostiti. Koliko je to samo za mene znailo. Ve sam bio poeo da
verujem da u i sam, ako ona istraje, smoi snage da se oduprem svom
poroku. (Poinje da jeca, i jezovito je to to njegov pla zvui sasvim trezno, ni
izdaleka nalik na sentimentalne suze pijanica)
EDMUND (I sam pokuava da treptanjem zadri suze): Misli li da ne znam
kako ti je? Prestani, Dejmi!
DEJMI (pokuavajui da se uzdrzi od jecanja): O mami sam znao davno
pre tebe. Nikad neu zaboraviti dan kad sam se s tim prvi put suoio. Zatekao
sam je kako sebi zariva pric u venu. Isuse, dotle sam mislio da samo kurve
uivaju u drogama. (Poivka) A onda je dola i ta tvoja tuberkuloza. avolski
me je dotukla. Bili smo vie no braa. Ti si mi jedini drug koga sam ikad imao.
Volim te to si drzak. Za tebe bih sve uinio.
EDMUND (naginje se k njemu, i tape ga po miici): Znam, Dejmi.
DEJMI (vie ne plae, ake su mu spale s lica; sa udnom gorinom): Pa
ipak, kladio bih se da si uo mamu i starog Gaspara kako truaju o tome da se
ja toboe nadam najgorem. Te, verovatno, i sam sad misli kako pravim
kombinacije oko tatine i tvoje smrti, jer bismo, u tom sluaju, mama i ja bili
jedini naslednici, a, uz to, uvek bih se mogao nadati...
EDMUND (ozlojeeno): Kuuj, budalo! Ko li ti je samo tu glupost usadio u
tikvu? (Posmatra brata
optuujuim pogledom.) Da, to bih voleo da znam. Odakle ti ta misao?
DEJMI (smeteno, opet pijanog izgleda): Uh, to si glup! Pa, ta sam rekao!
Uvek podozreva da gajim najcrnje nade. Toliko si me sad izneverio da ne
mogu... (Onda, pijano uvreden) ekaj, ta ti to hoe? Da me optui? Ne
izigravaj filozofa, molim te! ivot me je nauio poneemu to e za tebe ostati
veita tajna! Ne uobraavaj da me moe nadmudriti samo zbog toga to si
proitao gomilu visokoparnog dubreta! Ti si, u stvari, samo poodraslo derle!
Mamino detece, tatin mezimac! Uz to, porodina uzdanica! U poslednje
vreme, mnogo si se neto promenio. A zbog ega? Zbog nekoliko pesmica
Page 74
tampanih u palanakim novinama! Pa ja sam, ovee, pisao mnogo uspelije
stvari za koleki knjievni asopis! Dobro bi bilo, zbilja, da malo potkree
krila! I da se ne zanosi odvie svojom veliinom! Tebi, naravno, godi kad te
malovaroki zevzeci lau o blistavoj budunosti koja je navodno pred tobom...
(Njegov ton naglo prelazi u zgadenu skruenost. Edmund okree glavu u
stranu, trudei se da prede preko te tirade.) Izvini, Derane. Povlaim sve. Ti
zna da sam ja to tek onako izvalio. U stvari, niko nije ponosniji od mene to si
napravio dobar start. (Pijano kategorian.) A to da se i ne ponosim? Do
avola, to je ist egoizam. Jer ti mi duguje. Oko tvog vaspitanja imao sam
vie posla nego bilo ko drugi. Uputio sam te u sve to treba znati o enama, da
ne bi ispao utokljun, ili da ne napravi kakvu nepoeljnu glupost. A ko te je
zagrejao za poeziju? Za Svinberna, na primer? Ja! A poto sam nekad i sam
sanjario o spisateljskom pozivu, presadio sam u tebe elju da jednog dana
pone da pie! avo da ga nosi, ti si mi vie no brat. Ja sam te nainio! Ti si
moj Frankentajn! (Njegov glas se vepopeo do tona pijane arogancije.
Edmund se sad, zabavljen, smeska.)
EDMUND: U redu, tvoj sam Frankentajn. Daj da neto popijemo. (Smeje
se.) Tikvo luda!
DEJMI (promuklo): Ja u piti, ali ti ne. Moram da te uvam. (Naginje se sa
aknutim osmehom punim iskrene naklonosti i hvata brata za ruku.) Ne boj se
sanatorijuma. Izdrae ti to kao od ale. est meseci, i bie opet zdrav.
Moda uopte i nema tuberkulozu. Lekari su opasne varalice. Pre dosta godina
kazali su mi da prekinem s piem ili u uskoro umreti, a ja sam, evo, jo uvek
tu. Svi su oni pohlepni na novac, i gledaju da ti na bilo koji nain isprazne
depove. Kladim se da je to leilite na farmi vraki korumpirana ustanova, i da
lekari dobijaju odreden postotak za svakog bolesnika koga tamo uteraju.
EDMUND (zgaden, ali sa interesovanjem): Nemogu si! Ti e sigurno i na
Sudnji dan tvrditi da se mnogo ne sekira jer se sve da udesiti.
DEJMI: I biu u pravu. Tutni Nebeskom Sudiji kriom u aku neto sitnine i
bie spasen, ali ako si vorc, moe odmah u pakao. (On se cereka na tu
bogohulnu primedbu, a i Edmund poputa smehu, Dejmi nastavlja) Prema
tome pripremi kesu. To je klju za sva reenja. (Podsmeljivo.) Tajna mog
uspeha! Pogledaj ta je od mene uinila! (On isputa Edmundovu ruku da bi
sebi nasuo skoro punu au viskija, i to pie iskapljuje u velikim gutljajima;
bulji u brata s neodredenom naklonou, ponovo ga uzima za ruku i poinje da
govori promuklo, ali sa udnom i ubedljivom iskrenou.) Sluaj, Derane. Ti
e otii. Moda vie neemo imati prilike za razgovor. Ili moda neu biti
dovoljno pijan da ti kaem istinu. Zato u ti je rei sada. Ve odavno sam se
nakanjivao da ti kaem tebe radi. (Zastaje borei se sam sa sobom. Edmund
netremice gleda, pod utiskom. Nelagodno se osea. Dejmi najzad poinje.) Ne
pijano lupetanje, ovo e biti to kau: "In vino veritas". Dobro bi bilo da
ozbiljno shvati. Hteo bih da te upozorim na sebe. Mama i tata su u pravu.
Davao sam ti odvratan primer. A, to je najgore, to sam namerno inio.
EDMUND (nelagodno): uti! Ne elim da ujem...
DEJMI: Ne vrdaj, Derane! Ima sve da uje! inio sam to namerno, ne bih
li od tebe napravio propalicu ili je to inio jedan deo mene. Preteni deo. Onaj
Page 75
to je ve odavno umro. I to mrzi ivot. Pokatkad sam verovao da te o svojim
grekama obavetavam da bi iz njih mogao da izvue pouku. Ali to je ista
obmana. Jer sam istovremeno nastojao da te moje greke opine. Trudio sam
se da ti opijanja predstavim kao stvar veoma romantinu, a kurve kao
neodoljiva nadzemaljska stvorenja, a ne kao uboge, ograniene i boleljive
nule, to u stvari jesu. Pravio sam sprdainu od rada, navodei te na misao da
se njime bave jedino naivne budale. Nikad nisam eleo da uspe, jer bih tada u
poreenju s tobom izgledao jo gori. eleo sam da promai. Bio sam oduvek
na tebe ljubomoran. Na mamino detece, tatinog mezimca! (Sa sve veim
neprijateljstvom gleda Edmunda.) A mama je poela da uzima drogu tek poto
si se ti rodio. Znam da to nije tvoja krivica, ali uprkos tome, proklet da si: ne
mogu da te ne mrzim iz dna due!...
EDMUND (gotovo prestraeno): Dejmi! Umukni! Jesi li poludeo?
DEJMI: Ali, ne brzaj sa zakljucima, Derane. Volim te vie no to te mrzim.
Dokaz je i ovo to ti govorim. Rizikujem da me omrzne, a ti si sve to mi je
ostalo. Ipak, ovo poslednje nisam nameravao da ti kaem. Nisam mislio da
tako daleko oteram. Ni sam ne znam ta me je nagnalo. Hteo sam, u stvari, da
kaem da bih voleo da uspe kao niko u svetu. Mada je pametnije da bude na
oprezu, jer u uiniti sve da ne uspe. Protiv toga nita ne mogu. Mrzim
samoga sebe. Moram da se svetim. Svakome. A pogotovo tebi. Vajldova
"Tamnica u Redingu" potpuno izvre injenice. ovek je umro te je morao
usmrtiti i predmet svoje ljubavi. Bie da je to posredi. Moj mrtvi deo se nada
da nee ozdraviti. On se, moda, ak i raduje to je mama ponovo podlegla
poroku! Potrebno mu je drutvo, nee mu se da je jedini le u kui! (Smeje se
oporo i paeniki.)
EDMUND: Isuse! Ti si, Dejmi, zbilja poremetio umom!
DEJMI: Razmisli, i videe da sam u pravu. Razmisli o tome kad bude sam
u sanatorijumu. Pa stavi krst preko mene, smatraj da sam nestao iz tvog
ivota, reci ljudima "imao sam brata, ali je umro". A kad se vrati, dobro me se
uvaj... Doekau te uobiajenim "O, gde si, stari drue", i srdano ti stegnuti
ruku, a u prvoj zgodnoj prilici zariu ti no u lea.
EDMUND: Zavei! Pljuni me ako te budem i dalje sluao...
DEJMI (kao da nije uo): Ali ne zaboravi me. Seaj se da sam te, tebe radi,
opomenuo. Znaj da nema vee ljubavi od one kad ovek spasava brata od
samoga sebe. (Veoma pijano, klimajui glavom.) To je sve. Sad se ve bolje
oseam. Ispovedio sam se. Znam da e me razreiti. Je li tako, Derane! Ti
razume. Ti si davolski fin momak. Drukiji ne bi ni mogao biti. Ja sam te
nainio. Pa, onda idi i ozdravi. Ne sme da mi umre. Ti si jedino to mi je
ostalo. Bog te blagoslovio. Okej! (Pada u pijani dreme, ali ne i u potpun san.
Edmund, sav ubijen, zariva lice u ake. Tajron tiho ulazi kroz vrata s mreom
sa verande, kuna haljina mu je vlana od magle, a okovratnik podignut da mu
zatiti vrat. Ima neeg neumoljivog i zgadenog na njegovom licu, ali ono
istovremeno odslikava i saoseanje. Edmund ne primeuje njegov dolazak.)
TAJRON (tihim glasom): Hvala bogu da je zaspao. (Edmund se trza i die
pogled.) Mislio sam da nikad nee presuiti. Toliko je govorio. (Sputa
okovratnik kune haljine.) Dobro bi bilo da ga pustimo tu gde je, da odspava.
Page 76
(Edmund i dalje uti. Tajron ga neko vreme posmatra, a onda nastavlja.) uo
sam zavrni deo njegove prie. Upravo na to sam te i upozoravao. Nadam se
da e to upozorenje vredeti vie sada kad si ga uo i iz njegovih usta. (Edmund
niim ne pokazuje da je uo. Tajron dodaje saaljivo.) Ali, ne uzimaj to,
mome, suvie k srcu. Kad je pijan, on voli da se slika u najcrnjim bojama. U
stvari, on ti je duboko odan. To je jo jedinoj to kod njega vredi. (S gorkom
tugom gleda na Dejmija.) Divan prizor! Moj prvenac, za koga sam mislio da e
mi osvetliti ime, i koji je toliko obeavao.
EDMUND (kukavno): uti, tata! Molim te!
TAJRON (naliva sebi pie): ljam! Ruina! Pijana klada! Upropaen za veita
vremena! (On pije Dejmi se vrpolji, oseajui oevo prisustvo, i pokuava da
nadvlada tupu obamrlost. Najzad otvara oi, i trepui meri Tajrona. Ovaj
odbrambeno uzmie jedan korak, sa licem koje se najednom stvrdnulo.)
DEJMI (iznenada upire prstom u njega, i recituje dramski emfatino):
"Evo Klarensa nevernog, nestalnog,
krivokletnika Klarensa to me je
probo maem na Tjuksberskom polju;
zgrab'te ga Furije, pa na muke s njim."
{Onda uvredeno) ta si zinuo? (Zajedljivo citira iz Rosetija.)
"Vidi mi lice. Ime mi je Moglo Je Biti;
Zovu me i Svreno, Prekasno il' Zbogom."
TAJRON: Znam to i suvie dobro, a Bog mi je svedok da ne elim da ga
vidim.
EDMUND: Tata! Prestani!
DEJMI (podrugljivo): Ustupiu ti, tata, jednu sjajnu ideju. Kako bi bilo da
ove sezone obnovi "Zvona". Mogao bi da u tom komadu nepreruen igra
veliku ulogu starog tvrdicu Gaspara! (Tajron odlazi u stranu, nastojei da se
obuzda.)
EDMUND: Kuuj, Dejmi.
DEJMI (s podsmehom): Tvrdim da Edvin But jo nije dao nijednom takvu
kreaciju kakvu je u stanju da da dobro dresirana foka. Foke su razborite i
potene. One ne blefiraju s glumakom umetnou. One otvoreno priznaju da
iza onoga to izvode stoji jedino dnevni obrok ribe.
TAJRON (povreden, obraa mu se besno): Protuvo!
EDMUND: Tata! Ne galami toliko, da mama ne sie. Dejmi, spavaj! Dosta si
se nalajao! (Tajron odlazi u stranu.)
DEJMI (naprslim glasom): Dobro, Derane. Nisam sposoban za svau. iv
sam zaspao. (On zatvara oi, i glava mu svaki as pada. Tajron prilazi stolu i
seda, ali fotelju postavlja tako da ne mora da gleda Dejmija. Odjednom, i
njega poinje da hvata dreme.)
TAJRON (smrknuto): Dosad je ve mogla da ode na spavanje. Pa da i ja ve
jednom legnem. (Kunjajui.) Umoran sam kao pseto. Vie nisam kadar da na
nogama doekujem zoru, kao nekada. Ostarilo se. Odivelo (Razvaljuje vilice
zevajui.) Sklapaju mi se oi. Morau malo da pridremam. Mogao bi i ti,
Edmunde. Bar dok ona... (Glas mu se otee, donja vilica pada, i on poinje da
itavo die na usta. Edmund sedi sav ukruen. Do njegovih uiju neto dopire,
Page 77
i on se nervozno krivi ufotelji zagledajui u predvorje kroz prednji salon. Onda
skae, unezveren i rastrojen. U jednom trenutku izgleda kao da e utei u
zadnji salon. Ali opet seda i isekuje, oiju okrenutih u stranu. Rukama grevito
stee bone naslone fotelje. Iznenada, neko je okretom prekidaa u prednjem
salonu odjednom upalio svih pet sijalica na lusteru, a trenutak kasnije neko
poinje da svira na klaviru uvodni deo jednog manje komplikovanog
openovog valcera. Ta muzika je, medutim, odvie jadna, mnogi tonovi,
izmamljeni ukruenim prstima, pogresno su odsvirani, a mnogi nedostaju;
reklo bi se da to kakva snebivljiva uenica prvi put veba na klaviru. Tajron se
naglo budi i potpuno rastrenjuje, a Dejmi zabacuje glavu i otvara oi. Na
trenutak, oni najeeno oslukuju. Svirka prestaje isto tako napreac kao to je
i poela, i Meri se pojavljuje u vratima. Preko spavaice ima svetloplavu sobnu
haljinu, a na bosim nogama lepe papue s kiankom. Lice joj je blee no
ikad. Oi joj izgledaju ogromne. Svetlucaju kao uglaano crno drago kamenje.
Ono to je neprijatno, to je udna mladolikost tog lica. Sa njega kao da su
iezli svi tragovi ivotnog iskustva. Ono je mramorna maska devojake
bezazlenosti, sa stidljivim osmehom skamenjenim u uglu usana. Kosa joj je
upletena u dve kike, koje joj padaju preko grudi. Preko jedne njene ruke
nemarno je prebaena i vue se po podu, kao da je na nju potpuno zaboravila,
starinska satenska venanica obrubljena ipkom. Ona okleva u dovratku, gleda
po sobi, i zbunjeno nabira elo, kao neko ko je doao u sobu da neto potrai,
ali je uz put zaboravio ta. Oni je netremice gledaju. Ona ih je svesna koliko i
svega drugog u sobi, nametaja i prozora. Poznate stvari ona automatski prima
kao neto to tu, prirodno, i spada, ali i kao neto to ona, zbog svoje
preobuzetosti drugim slikama i mislima, nije u stanju da primeti.)
DEJMI (naruava mrtvu tiinu, branei se gorko i zajedljivo): Scena ludila.
Ulazi Ofelija! (I brat i otac polaze ka njemu razjareni. Edmund je bri. On
nadlanicom udara Dejmija preko usta.)
TAJRON (glas mu podrhtava od priguenog gneva): To njemu treba,
Edmunde. Prljavi podlac! Kako se ponaa prema roenoj majci!
DEJMI (mrmlja kao krivac; nije uvreden): Dobro je, Derane. Zasluio sam.
Ali kazao sam ti koliko sam se nadao... (Zariva glavu u ake i poinje da jeca.)
TAJRON: Sutra e dobiti nogu u stranjicu, tako mi bog pomogao. (Ali,
Dejmijev pla ga razmekava, i on prilazi sinu, i, preklinjui, drmusa ga za
ramena) Dejmi, za ime boje, prestani! (Sad Meri poinje da govori, i oni
ostaju nemi, piljei u nju. Malopreanjem incidentu ona nije poklonila ni
najmanje panje, odnosei se prema njemu kao prema sastavnom delu
poznate sobne atmosfere, ili pozadini koja ne zadire u njene preokupacije. Ona
govori naglas sa sobom, ne sa njima.)
MERI: Strano ravo sviram. Sasvim sam se odvikla. Sestra Tereza e me
estoko izgrditi. Kazae da nisam potena prema ocu koji daje toliki novac za
specijalne asove. I u pravu je, jer zbilja nije poteno, kad je on tako dobar i
plemenit, i kad se sa mnom ponosi. Od sad u vebati svakog dana. Ali s
mojim rukama desilo se neto grozno. Prsti su mi se ukrutili... (Die ake i
razgleda ih prestraeno i zbunjeno.) Zglobovi otekli. O, kako su rune. Morau
do ambulante, da ih pokaem sestri Marti. (S prijatnim osmehom, punim
Page 78
blagonaklonog poverenja) Jeste da je stara i pomalo oronula, ali ja je,
svejedno, volim, a u njenom apotekarskom ormariu mogu se nai lekovi za
sve bolesti. Dae mi neto da rastrljam po rukama, i rei e mi da se pomolim
blaenoj Devici, i ruke e mi biti prekono isceljene. (Ona zaboravlja na ruke, i
dolazi u sobu. Za njom se po podu vue venanica. Opet nabrana ela, ona
gleda po sobi.) ekaj, po ta sam ja to ovamo dola? Postala sam uasno
rasejana. Samo sanjam i zaboravljam.
TAJRON (priguenim glasom): ta joj je to preko ruke, Edmunde?
EDMUND (tupo): Izgleda, venanica.
TAJRON: Gospode! (Die se od stola, i idejoj u susret. S bolom i strepnjom.)
Meri! Zar nam je malo... (Savladujui se, u blagom pokuaju da je urazumi.)
Daj mi je ovamo, draga. Samo e je izgaziti i pocepati, a i zaprljae se kad je
tako vue. Posle e ti biti ao. (Ona dozvoljava da joj uzme venanicu, i gleda
ga iz daljine u koju se povukla. Ona ga ne prepoznaje, i prema njemu se
odnosi bez ljubavi, ali i bez mrnje.)
MERI (sa stidljivom utivou dobro vaspitane devojice prema starijem
gospodinu koji ju je ljubazno oslobodio tereta): Hvala vam. Vrlo ste ljubazni.
(Gleda venanicu sa smetenim interesovanjem.) To je venanica. Je l' te da je
divna? (Senka prelazi preko njenog lica, i nju zahvata neodreeni nemir.) Sad
se seam. Nala sam je na tavanu, skrivenu u jednom kovegu. Samo ne znam
ta sam s njom htela. Postau redovnica, to jest ukoliko pronadem... (Obazire
se oko sebe po sobi, elo joj opet nabrano.) ta ja to traim? Znam samo da je
to neto to sam izgubila. (Uzmie pred Tajronom, svesna njega jedino kao
prepreke na putu kojim je ila.)
TAJRON (beznadeno je doziva): Meri! (Ali taj doziv nije u stanju da prokri
put kroz njene preokupacije. Ni po emu se ne vidi da ga je ula. On
bespomono odustaje, beei u sebe. Sad vie nema ni ranijeg odbrambenog
pijanstva, koje ga je ostavilo satrvenog i treznog. Rui se u fotelji, sa
venanicom koju dri u rukama sa podsvesnom nespretnom i zatitnikom
nenou.)
DEJMI (ake mu se rue s lica, pogled mu je na stolu, i on se iznenada
rastreznio; tupo): Ne vredi, tata. (On recituje iz Svinbernovog "Oprotaja",
sasvim dobro, jednostavno, ali s gorkom tugom.)
"Hajdemo odavde; ona nee znati.
Hajdemo put mora, k'o vetar krilati
s penom i peskom. Tu ta da se ini?
Nita. Jer to e isto snova da se vrati,
i jer svet e ceo suza u gorini.
A isto ta je, mada si hteo da shvati,
ona nee znati."
MERI (gledajui oko sebe): Neto mi strano nedostaje. Valjda nije zauvek
izgubljeno. (Sad hoda iza Dejmijeve fotelje)
DEJMI (okree se da joj pogleda lice, i njemu se otima iz grudi): Mama!
(Po njoj se ne vidi da gaje ula. On beznadeno odvraa pogled u stranu.)
Davo da ga nosi, ne vredi. Uzalud. (Recituje iz "Oprotaja", sad sa jo vie
gorine.)
Page 79
"Hajd'mo, moje pesme; ona nee uti.
Odvano hajd'mo, ma kud da vode puti;
al' utke jer za grlo proao je as,
k'o i sve drevno, i svi dragi minuti.
Volimo vie nju, no ona to voli nas.
Mada je rajskom pesmom htesmo zaglunuti,
ona nee uti."
MERI (osvrui se oko sebe): Neto mi je strano potrebno. Dok sam to
imala uza se, seam se, nikad mi nije bilo pusto, i nisam se bojala. Nadam se
da ga nisam zauvek izgubila, presvisla bih kad bi u to ozbiljno poverovala. Jer
tad vie ne bi bilo nade. (Somnambulski se kree iza Dejmijeve fotelje, a onda
stie u levi prednji deo pozornice, prolazei iza Edmunda.)
EDMUND (plahovito se okree i hvataje za ruku; u njegovom preklinjanju ima
neeg od ponaanja zbunjeno povredenog dekia): Mama! Nije letnji
nazeb. Tuberkulozu sam dobio!
MERI (u magnovenju izgleda kao da je uspeo da se do nje probije; ona
podrhtava, i na lice joj stie uasnut izraz, te rastrojeno vie, kao da sama sebi
izdaje zapovest): Neeee! (Ali je istog trenutka opet daleko. Mrmlja neno,
ali bezlino.) Da me niste takli. Ili pokuali da uhvatite. Ne prilii, jer se
spremam u redovnice. (On dozvoljava da njegova aka bespomono spadne s
njene ruke. Ona odlazi levo, ka prednjem kraju sofe pod prozorima, i seda,
licem napred, s rukama prekrtenim u krilu, u ednoj pozi kakve uenice.)
DEJMI (upuuje Edmundu neobian pogled u kome se meaju saoseanja i
potmula ljubomora): E, jesi glup, vidi da ne vredi. (On opet recituje iz
Svinbernove poeme.)
"Hajdemo odavde; ona videt nee.
Zadnji put zapevaj; i tad od pesme e
setiti se svega to se davno zbilo,
traie nas licem, a i uzdahnue;
no nas nee biti, kao da nas nikad tu nije ni bilo,
Drugi me aljahu k'o zgaeno cvee,
al' ona videt nee."
TAJRON (pokuavajui da se oslobodi svoje beznadene zgranutosti): Ludi
smo to tome pridajemo znaaja. Kad je posredi samo prokleti otrov. Ali sad je
prvi put vidim toliko ogrezlu. (Zlovoljno.) Dodaj bocu, Dejmi. I prestani s tim
morbidnim stihovima. U mojoj kui neu da ih ujem! (Dejmi mu dodaje bocu,
gurajui je preko stola. On naliva sebi viski, i pri toj operaciji ne remeti
venanicu, koju paljivo dri preko druge ruke i krila, pa opet vraa bocu na
staro mesto. Dejmi sipa sebi, i dodaje Edmundu, koji takode naliva u svoju
au. Tajron die au, i njegovi sinovi mehaniki to isto ine, ali pre nego to
e stii da ispiju, Meri poinje da govori, te oni lagano sputaju ae na sto, da
ih tu potpuno i zaborave)
MERI (gledajui, kao u snu, preda se; njeno lice izgleda izvanredno mladalaki
i bezazleno; bojaljiv, ali i poverljiv osmeh poigrava na njenim usnama dok se
glasno obraa sama sebi): Razgovarala sam s majkom Elizabetom. Ona je
tako draga i dobra. Prava svetica. Volim je neno. Moda je to greh, ali volim
Page 80
je vie no svoju majku. Jer te razume pre nego to si izustila i jednu re. Njene
mile plave oi gledaju ti u dno srca. Od nje ne moe nita sakriti. ak i kad bi
bila toliko zla da poeli da je obmane, ne bi mogla. (Malo buntovniki
zabacuje glavu. S devojakom razdraenou.) Svejedno, ovog puta, ini mi
se, nije imala dovoljno razumevanja. Rekla sam joj da elim da postanem
redovnica. Objasnila sam joj da sam se u dui potpuno opredelila za taj poziv, i
da sam molila blaenu Devicu da me u tome jo vie uvrsti, a i prihvati. Rekla
sam majci Elizabeti da sam doivela istinsko privienje za vreme molitve u
svetilitu Nae Gospe od Lurda, na malom jezerskom ostrvu. Rekla sam joj da
znam pouzdano, kao to znam da sam tamo kleala, da mi se blaena Devica
nasmeila i da me je blagoslovila. Ali majka Elizabeta mi je kazala da jo nisam
dovoljno vrsta, pa ak i da bi trebalo da dokaem da to nije bio samo plod
moje uobrazilje. Ako sam toliko vrsta, rekla je ona, onda bih se po zavretku
kole mogla iskuati na taj nain to bih otila kui i ivela kao i ostale devojke,
odlazila na zabave i igranke i pristajala na svaku drugu razonodu; pa da joj za
godinu-dve, ako ne popustim u vrstim ponovo doem, te da celu stvar iznova
razmotrimo. (Zabacuje glavu ljutito.) Nisam mogla ni da sanjam da e mi
asna majka tako neto predloiti! Bila sam stvarno zaprepaena. Rekla sam,
naravno da u postupiti po njenom savetu mada sam znala da samo traim
vreme. Kad sam je ostavila, obuzela me je neka udna pometnja, pa sam otila
do svetilita, pomolila se blaenoj Devici i povratila spokojstvo, jer sam znala
da mi je ula molitvu, i da e me voleti i od zla tititi dok god u nju verujem.
(Ona zastaje, i njeno lice postepeno osvaja nemir. Ona prelazi rukom preko
ela, kao da skida pauinu sa mozga. Neodredeno.) To je bilo zimi, poslednje
kolske godine. A na prolee mi se neto dogodilo. Da... seam se. Zaljubila
sam se u Dejmsa Tajrona, i jedno vreme bila sam veoma srena. (Ona gleda
preda se, obuzeta slikama tunog sna, Tajron se vrpolji u naslonjai. Edmund i
Dejmi ostaju nepomini.)
(ZAVESA)
KRAJ
Page 81

Judzin-Onil-Long Journy Into Night PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Judzin-Onil-Long Journy Into Night PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Judzin O'Nil - Dugo putovanje u noc

Prevod : Voja olanovi

Karloti, na dvanaestu godinjicu naeg venanja

TAJRON: Lae! Nisi ni prstom mrdnuo da stvori neku drugu egzistenciju.

DEJMI: Nema tu ta da se kae. Oigledno je da sam se prevario. Noas...

EDMUND: Ovog puta ima!

SCENA: Ista. Otprilike je pono. Lampa u predvorju je ugaena, tako da kroz

EDMUND: Kladim se da posredi nije sluajnost.

EDMUND (izoblien nekom podsmeljivom tugom): Moda je u nekom

You might also like