Prilozi za orijentalnu filologiju III-IV (Sarajevo 1952/53) 137-193

.. MUHAMED A. MUJIC

POLOZAJ CIGANA U JUGOSLOVENSKIM ZEMLJAMA

. "POD OSMANSKOM VLASCU,

. Relativno veliki broj' t'adova u svjetskoj i u nasoj domacojnauci napisan je

o Zivotu,. obicajima, muzici i jeziku Cigana, ali se dosta malo pisalo 0 njihovoj
. proslosti i p njihovom polozaju u pojedinim zemljama,' sto specijalno vrijedi :!:a
naSu nauku. BaS zbog toga odlucili smo se za obradu ove teme, da binjom bar done
kle ukazalina polozaj Cigana u na~im zemljama u osmanskom periodu vIani kad
su se. Cigani masovnijenaseHli u jugoslovenske zemlje i uspjeli se u velikom
broju odriati sve do naSihdana. Osimtoga ovo vremensko razdoblje pretstavlja i
najduzi .vreme!t8ki otsjek u proslosti Cigana U ovimzemljama.
. I

Mi smo za obradu ove- teme vrsili arhivska istraZivanja na nama dostupnom

turskom mat~ij!llu u Orijentalnom institutu (sidzili 1-til, sredeni materijal Vila
jetskog arhiva), u Gazi. Husrev-begovoj' biblioteci iL Sarajevu (sidzili' 1---86) i;' u
DrZavnom arhivu NR Makedonije u Skoplju (sidzili 1-40).
Prikupljeni materijal dosta je' obilan; ali nije tako i raznovrstan. Jedan nje
gov veci dio nema neke rtlLrocite' vrijednosti, jer se odnosi na nomadski Zivot
Cigana, na sklapanje brakova i slicne predmete. Osim toga vecina materijala'
potjece sa teritorija Bosne i Hercegovine, manje s podrucja Makedonije (ito jedino
iz Bitoljskogkadiluka), dok iz ostalih nasih krajeva kojisu bili pod osmanskom
vlascu nemamo nikakva dostupnog ma~erijala 0 Ciganima. Pa i .pored toga ito se ,
naJ rad ne dotice Cigana iz ovih krajeva, ,ipak smo mu mi dali gornji naslov, pret
. postavtjaju# da je i tamo, kao i u Bosnii Hercegovini i Makedoniji, bio isti polo
ia;' C;igana, s obZirom da su sve ove zemlje bile u sastavu. Osmanske imperije.
'Najdragocjenijepodatkeza ovaj rad naSli Smo u sidzilima sarajevskog suda, \.

a specijalno u sidZilu iz 1564-5 godine. Podaci iz sidzila bitoljskog suda ukazali' su

'ilam na ,nekoliko interesantnih' momenata ,kod Cigana ovog kraja za razlik'lt ad
Cigana u Bosni i Hercegovini. I sidzil jajackog suda ii 1693-4 godine pruzio nam
je nekoliko lijepih podataka..
Sav prikupljeni materijal 'nastojali smo u ovom radu to bolje iskOristiti' za
obradupojedi'f?,ih pitanja;a kao prilog donosimo 18 najinteresantnijih dokumenata
za potkrepu iznesenih istoriskih cinjeni c a . ' . .
Nardcitu zahvaln~st izrazavamoprijateljima, kOlegama i personal", spome~
nutih'mtanOf)a koji su Mm me", kOjem viau pTu!ili pomoc ~ ova; reid.
. '
138

PORIJEKLO I SEOBA CIGANAIZ DOMOVINE

Sve do druge polovine XVIII vijeka nista se pouzdano nije znalo 0 porijeklu
Cigana. Tadse u nedostatku istoriskih podataka, na osnovu kojih bi se moglo
objasniti ovo pitanje, prilazi dubljem proucavanju fizickih osobina,. obicaja
jezika Cigana, sto je i omogucilo da se utvrdi njihovo porijeklo.
Tako je njemaski ucenjak Grellman prvi na osnovu fizickih srodnosti, ana
lognosti u obicajima, identicnosti izvjesnih korjena u rijeCima igramatiekih oblika
u jeziku, dosao do. zakljucka, da su Cigani porijeklom iz Indije. Pretpostavke
Grellmanove bijahu tacne, te su kasnijim radovima Pottovim, Paspatijevim i Miklo
sicevim sasvim utvrdene, tako da danas sasvim pozitivno mozemo tvrditi, da su
Cigani indiskog porijekla. 1
I veliki broj naziva za Cigane u nekim jezicima, koji su im dati po plemenu
.Cangar, odnosnp Cangar, koje je svojevremeno zivjelo uz rijeku Ind,2 potsjecaju
na njihovo porijeklo. Tako ,se naprimjer, u slovenskim jezicima za Cigane upotreb
ljava naziv Ciganin, a osim toga cigany (mad.), Zigeuner (njem.), zingari (tal.), tsi
gane (franc.) itd.
Dok se doslo do ove:: naucne istine, u nauci su postojalemnoge, pa nekad i
faritasticne hipoteze 0 porijeklu Cigana, Jedni su smatrali da su porijeklom iz sta
rog Babilona; odakle su Be nakon njegovog razaranja raselili po raznim dijelo
vima svijeta. 3
Drugi su ih smatrali Tatarima, jer su u Sjevernu Evropu dosli sa sjevero
istoka i po tom ih skandinavski narodi i danas nazi~aju Tattern. 4
Najpopularnija je hipoteza bila da su Cigani porijeklom iz Egipta i na
osnovu' ove hipoteze u mnogim jezicima Cigani su dobili takve nazive, iz kojih se
jasno vidi da 8U izvedeni iz rijeci Kopt, Egipat, odnosno iz rijeci fataon.
_ Tako su naprimjer iz rijeci Kopt za Cigane izvedeni ovi nazivi: gips (eng.),
agipciano (str.span].), gitano (spanj.), gitane (franc.), gifto (grc.), au naSem je.ziku:
Medupi (Crna Gora), Dupci i Jedupi (Makedonija) i Jedupi (Dalmacija). I An
drija Cubranovic, stari dubrovaeki knjizevnik svome djelu dade naslov Jedupka.
, '
U turskom jeziku za Cigane se upotrebljava naziv kJ.pb, koji je izveden iz
rijeei Kopt.
Medutim, iz rijeci faraon u nekim jezicima su izvedeni ovi nazivi za Cigane:
faraonnepe (mad.), kawmi firwun (turski) i kodnasfiraunin, firgo i slieno.
Iz ovog kratkog osvrta na istoriski razvoj evropske nauke 0 porijeklu Ci
gana vidi se, kako je ona morala da prevali dug put dok se doslo do nauenih
istina 0 tom pitanju. Nasuprot tomu, Arapi su na nekoliko vjekova ranije inali,
da je Indija dombvina Cigana. Tako je poznati arapski' leksikograf Ebu EI-Fadil
Gemaluddin Muhamed, zvani Ibn Menzur EI-Ifriki EI-Misri(umro 1311/12 = 711
godine) bez ikakve sumnje tvrdio, da su Cigani porijeklom iz Indije. On je u
svome velikom djelu ' '";-',.,-II.,:.,W (Lisan el-areb), obradujuci rijee .bj -Zutt, koja je
i danas u arapskom
.
jeziku knjizevni
.
,izraz za Cigane, iznio da ova rijec oznacava
1 Tihomir Dordevic, 0 Ciganima uopste i 0 njihovome doseljenju na Balkansko Polu
ostrvo i u Srbiju, Srpski Knjizevni Glasnik 1904, br. 76, str. 430.
Tayyib Gokbilgin, Cingep.eler, Isla,m .A,nsUdopedisi, Istaqpul, sV. 25, str, 121,
SerboyanU, Lel/ Ti/lisanes, p a r i s , ' .
f III~o.
 PoloZaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 139

grupu crnih Ijudi iz Indije; da je po njima nazvana i odjeca zvana ~j -Zuttijje

i da postoji jedno m.iSljenje, po kome spomenuti naziv :bj , dolazi od indiske
rijeci ~ -Gette."
Kao sto su postojala razna misljenja 0 porijeklu Cigana, tako je isto bilo i
upogledu datiranja njihove seobe iz domovine. Tako je naucnik Battaillard
na osnovu nekih podataka zastupao, dasu se Cigani negdje izmedu VII i VIII vijeka
poceli raseljav~ti iz svoje domovine. 6 Orijentalist Dr. A. MillIeI' spominje, da su
,Sotti, ,tj. Cigani, od vremena arapskog osvajanja Iraka krstarili mocvarnim pre
djelima Donjeg Eufrata, izmedu Basre i Vasita; da su se za vrijeme Sasanida
naselili u Persiju i da su se prikljucili Arapima, u cijim su vojnim pohodima
aktivno ucestvovali, ravnopravni sa drugim ucesnicima. 7
Grellman, Fessler 1 Malte Brun uzimaju 1348 i 1349 godinu, kao pocetak
seobe Ci$ana iz domovine. 8
Nauenici, koji su zastupali, da je Egipat bio domovina Cigana, tvrdili su, da
su se Cigani pod pritiskom muslimana tek u XVII vijeku iselili iz Egipta. 9
. Medutim, seoba Cigana iz domovine, po miSljenju onih naucnika koji su ih
smatrali stanovnicima stawg Babilona, padalabi u vrijeme razaranja babilonske
'drZave. 10 ,

Spomenuti arapski leksikograf Ibn Menzur i poznati arapski sm:iolog i isto

, ricar Ibn Haldun pruzaju nam izvjesne podatke i za ovo pitanje. Ibn Menzur u
.svome navedenom le~ikonu, navodeci primjere iz arapske knjizevnosti gdje je
upotrebljEma rijec J.j - Ciganin, Qonosi prvi stili jedne pjesme Ebu EI-Negma Iglije,
dvorskog pjesnika dinastije Omajida, koju je ispjevao kad mu je Halid Ibn Abdu
llah EI-Gebeli (riamjesnik ,u Iraku i u Kufi od 723-737 105-120 g.) poklonio
jednu robinju-Ciga~u.9vaj stih glasi:. :-)I~~ c.:
I~~~. "i}: .To znaci: Utovari
mi jednu sredovjecnu CigankuY
Poznati Ibn Haldun u svojoj istoriji, govoreci 0 vladavini dinastije Aba
sida, jedno manje poglavlje posvecuje borbama arapskih vladara protiv Cigana.
On tu kaze; da su Cigani zaposjeli basranski drum, gdje prave nerede i nanose
. stete tamo~njem stanovnistvu. Cigani su tada 'pretstavljali kao neku vrstu oruzane
organizacije, na eelu sa vodom Muhamed ibn Osmanom, eiji je zamjenik bio neki
Semak. Sve do halife EI-Mutesima Ciganima nije bio nanesen nikakav ozbtljniji
udarac. Medutim, Mutesimovavojska, pod koinandom Agif ibn Anbese 834 g. (219)
nakon sedmomjesecnih' borbi u Vasitu uspjev~ da Cigane potpuno razbije i da ih
dotuCe. U ovim borbama ucestvovalo je 12.000 Cigana, od kojih je 300 poginulo, a
500 zarobljeno. Nakon zavrnene borbe komandant Agif glave poginulih' Cigana
posla na halifin dvor, a prezivjeli Cigani zatraze zastitu. Prema Ibn Haldunu tad
se je pod zastitu vlasti stavilo svega 27.000 Cigana. Svi su oni bili kolonizirani
u Ayni Zerbe (Anazarbas), odakle su ih Bizantinci odveli za vrijeme Bizantisk.()'o<
arapskog rata 855 (241 g.).l(!
Citiranodjelo, sv. 9, str. 179.
Serboyanu.
7 Dr. A. Milller, Der Islam Un Morgen und Abendland, Berlin, 1884, SV. I.str. 520.
8 SeFboyanu, spomenuto djelo.

Isto;
10 Isto. .
11 Ibn Manzur, Lisan-el-Areb, SV. 9, str. 179.

u Tarih ~bn Hal(.'I\tn, sv. III, str. 257.

 Na 9sno~udtiranog stiha, sto ga j e donio Ibn Menzur da se zakljuCiti, da su
se '<;igani vee pocetkom VIII vijeka bili iseliIi iz svoje domovine, a navedena isto-:
riska. cinjenica da se pod z~titu vladaraMutesima stavilo 27.0{)O. Cigana, oeito
dokazuje, da su Cigani vee u prvoj polovini IX vijeka bili mnogobrojDi u ze~
mljama'Bliskog Istoka. Ovi podacipotvrduju teoriju onih naucnika, kojisu zastu- .
pali miSljenje, da su se Cigani vee u VII, odosno, u VIII vijeku bili iselili iZ svoje
domovine i ukazuju da je ta teorija najbliZa naucJ10j istini, dok su ostale teorije
neoddive. . c

NASEWAVANJE CIGANA NA BALKANSKO' POLtJOSTRVO

Cigani su se ratio poceli naseljavati na podrucje Bizantiske carevine. Prema

hizantiskim kronikama vee 835 g. bilo je Cigana na bizantiskom teritoriju. 1S Neki
$U se od njih preko zemalja Bliskog Istoka prebadvali .u Egipat. i u 8jevernu
Afriku. 14 Izgleda, da se je jedan dio Cigana bas iz. zemalja Bliskog' Istoka i 8je
verne Afrike preko 8redozemnog Mora prebacio na evropski kontinenat. Tako se
naptimjer Cigani spominju na Kreti 1322 g., a u Grekoj 1326 godine. 15 Peloporlez .
je dugo vremena bio glavni ciganski centar na. Balkanskom Poluostrvu; \Tuje,
postojao tzv~ Giftocastrtim (Ciganska tvrdava), koji je za vrijeme unutraSnjih
borbi u Grekoj, iIi za vrijeme osmanskih osvajanja. ovih krajeva; bio razoren.
Bizantiski pje~nik Mazaris, lZ' XVI vijeka, zabiljezio je da !1a Poloponezu zivi 7
naroda, medu kojima spominje i Cigane. I grcki putnici iz oyog vijeka pricali BU
da u blizini grada Modomi zivi mnogo Cigana. 16
Cigani suse iz Grcke ranD poceli prebacivati na' susjedna ostrva.Tako se
. spominje da su se neki Cigani 1326 godine prebacili na ostrvo Krf i kad je ono
1370 godine od Anzuvinaca preslo u vlast Mlecana, ovdje se nalazila jedna <tigan
skazajednica (foedum acingarum),u .
Znacajnije grupe Cigana prebacivale su se preko Fyrgia, Bihinia i Hele
spon12 na Balkansko Poluostrvo, odaklesu se kasnije raseljivali po ostalimdije
lovima Evrope. 18

Grcki jezicki elemenat, koji jenarocito naglaSen u ciganskom jeziku' na

evropskotn kontinentu, oCito dokazuje, da su grcke zemlje bile glavni, teritofij
pl;'eko koga' su se Cigani naseljavali u Evropu.

POJAVA CIGANA U"JUGOSLOVENSKIM ZEMLJAMA

Istoriski matE}rijal 0 pojavi i 0 proslosti Cigana Jl jugoslovenSkim ~emljama

dosta, je oskudan. To narocitovrijedi za period srednjevjekovnih nasih drzava.
Otud. je i razumljivo da se 0 ovornpitanjq. dosad malo zna u nasoj nauci.
Konstantin Jirecek u svom poznatom djelu Istorija 8rba. veli: 8 Tu~cima
dodoSe u jugosI(wenske zemlje dotle nepoznati Cigani (Cingani), zvani . u. dubro..,
vackoj knjizevn,osti Jedupci. U dubrovackim arhivskim knjigama porninju se oni
'18 Tayyib Gokbilgin, isti rad, str. 42i.
U Isto.

to T. f)orc1evif:, isti' rad, str. 432 - T. Gokbil~in, isti rac,'l stf.'. 421,

1. T. GOkbilgin, islo,

.. Isto,

n lito,

 Polo~ai cigana u jugoslovenskirnzernljarna pod osrnanskorn vlascu 141

tek Od 1423 g. kao poslugatrgovaca, trubaci, bubnjari, pa cak i kao kovaci lamog
novea.~l\) .. .
. Titiomir f>ordevie govoreei 0 pojaVi Cigana u ovim krajevima kaie:Kad
su Cigan~ prvi put .dosli na zemljiSte Kraljevine Srbije ne zna se. Istoriski spome
nici" ni srpski, ni strani, nemaju 0 tome apsolutno podataka. Ali, prema onome sto
. ppmenusmo, kad su Cigani dosli u zemlje susedne Srbiji (Krit 1322, Krf 1326,

Vlaska 1370 g.), moglo bi se uzeti da ih je i u Srbiji moralo biti vee u 14 veku.IZo

, Tihomir f>ordevie nije imaoistoriskih podataka 0 pojavi Cigana u naSim

lstocnim zemljama,. ali je Vrsio naucna ispitivarija u jeziku onih Cigana koji su
iivjeIi na teritoriju Srbije i na osnovu dobiveI}ih rezultata i rasprostranjenosti
Cigana po Srbiji dosaa je do izvjesnih zakljuci3.ka. Po njemu, svi Cigani u Srbiji
nisudosli -odjedanput, niti sarno s jedne strane. Za Turske Cigane, koji su za nas
ovdje i ml.jinteresantniji, .Tihomir '~ordevie kaie, da se ne moze znati kad su dosli.
,Oni se rnogu uzeti k8:.0 prvi eiganski slojnazemljiStu Srbije, koji. se postepeno
pojaeavao cdaljp.jim eiganskim nadolascima. Kao posljednji talasi ovih jesu oni koji
00. skorasnjih vreme~a dolaze iz Turske u Srbiju i koji ili govore sarno turski iIi
pored ciganskogznaju jos i turski.<ll
I Milenka Filipovic osvrCuci se na pojavu i istorijat Cigana u- nasim zemlja
-ma. izmedu,ostalog veli: Poznato j~ da su Cigani doSli u jUZnoslovenske zemlje .s /
Tureima :22
Prema navecienimeitatima, K. Jireeek, T.f)ordevie I M. Filipovlc pojavu
. 'Cigana u jugoslovenskim zemljama datiraju dolaskom Osmap.lija u'ove krajeve.
Nasa proueavanja istoriskih izvora upucuju da se, izgleda, ovo njihovo miSljenje
nece moci odrzati.
.' . Ako je taeno, da su se Cigani vee poee~om XIV vijeka pojavili na Pelo
ponezu, Krfu i u drugim krajeviinaGrcke, lako je vjerovati da ih je tokomprve
. . I

polovice ovog vijeka moglo biti i na podrucju srpske srednjevjekovne drZ/ilve.

Srpski feudalizam u doba eara DuSana uspio je kroz duge vojne pohode od 1331 do
1355 godine da juZne svoje graniee pomjeri do Solum!, pa cak u Epir i uTesa
liju. I vrlo je vjerovatno,' da su, se Cigani u ovakvim ratnim prilikama i veti.,
kim' p01'l1j~ranjima u ovim:krajevima.lako' mogli prebaciti i na teritorij srpske
.ddave joSprvom.poloviriom 'XIV vijeka.
," Osim toga Hajdeu, ,poznati rumunjski historicar, u Driavnom arhivu u Bu
kurestu pronaSao je arhivski materijal iz manastira Tismana, provincija Olterlja,
u Zapadiloj Rumuniji, koji potjeee Qd Mireete Velikoga, datiran je 1387 godine. U
_ jedriom od tih dokumenata,koji se odnosi naCigane1 izmed:u ostalog stoji: ... Osim
ovih, na~e velicanstVo potvrduje donacije koje je ucinio moj pokojni strie (ujak)
Vladislav-Voda svetom Antoniju u selu Vodici: selo Zidovstiea, sa livadarna, selo
'Bahnino, vodenieu na Bistrici i 40 porodiea Cigana,128
Obradujuci 'ovaj dokUmenat Hajdeu naglasava, da treba napomenuti, da ovih
40 porodiea digana, koje su navedene U dokumentu nije poklonio Mirea Veliki,
nego je on to sarno osnaZio kao aonaeiju' jednog odnjegovih predaka: iIi njegovog
10Konstantln, Jiri~ek, . Istodja Srba, Beograd, 1923, IV" str. 200.
T. Dordevic, spomeriutl rad, str. 433.
21 lsto, str. 433--434.

Ja Milenko Filippvlc, Visoaki C!gani, Nl'rodne Stliilfine, lv32. a,eparliil1 $tr. 3

. ,t Serbo1$lu, spomeziuto djelo.' , . .
142 Muhamed A. Mujic

oca. Radu-Voda, iIi njegovog brata Danu-Voda ilinjegovog strica (ujaka) Vladisiav
Voda, rodaka Stefana Dusana. U svakom slucaju, prema ovom dokumentu,Cigani
poklonjeni manastiru Tismana pretstavljali su donaeiju, uCinjenu u trenutku kada
je car Srba na isti nacin oktroisao Cigane manastiru Arhandela u Prizrenu oko
1348 godine.24 . f

Serboyanu je u izvodu donio i tekst ovog dokumenta, kojim je prema mislje

nju Hajdeu-a car Dusan neke Cigane poklonio manastiru Arandela u Prizrenu,
koji glasi: A se eingarie: protomaistoru, Bojko Zlatarevik, VasHu Presveticiku,
.Sokoli Sukiasoviku... da daje vsako godiste cetirideseti koni ploN. 25 Hajdeu je
ovaj dokumenat uzeo iz Knjige donacija cara Dusana. Ovaj isti podatak objavio
je Dr. Safarik 1862 godine u svom radu Hrisovuljacara Stefana Dusana kojom
osniva manastir Sv. Arandela Mihaila i Gavrila u Prizrenu go dine 134a(?): I Sto- .
jan Novakovic je ovU: hrisovulju uvrstio u svoje Zakonske spomenike srpskih
ddava srednjegveka.
Ako uporedimo tekst ovoga dokumenta, kako ga je dORio Hajdeu, sa tekstom '
Dr. Safarika, koji je objavljen na osnovu originala i sa tekstom Novakovica koji
je donesen prema Safariku, moze se utvrditi da je Hajdeu pogresno shvatio cio
ovaj dio hrisovulje, koji se odnosi na poklon Cigana spomenutom manastiru. Mi
ddimo, da je i Hajdeu ovaj dokumenat uzeo iz eitirane hrisovulje koju je objavio
Dr. Safarik, a koju Hajdeu naziva Knjigom donaeija cara Dusana.
~ Dr. Safarik u spomenutoj hrisovulji ovaj podatak ovako donosi: A ce :Q'bHra
PHU;: npoTOMaKCTOpb Panxo, BORKO 3JIaTapeBRKb,BacKJI& IIp'BcBeTJ!'rnXb, Co
KOJIb COYXKSlCOBHKb,. KOCTa rOHbIIrnHL 3eTb, rlOpKO ,I(KMaHoBb 6paT'b.26 .
Dr. Safarik je cijelu hrisovuljuobjavio onako kako stoji uoriginalu, bez
neke tehnicke obrade. Medutim Stojan Novakovic u svojim Spomenicima hriso
vulju je podijelio na 208 clanova. Ovaj stav, 0 kome je ovdje rijec, po Novako
vicu dolazi pod 193 clan. On je ovim clanom, koji. se potpuno podudara sa
gornjim Safarikovim tekstom, jasno odredio smisliOovog dijela. hrisovulje. Hajdeu
je medutim, kao sto smo to malo ranije spomenuli, pogresno shvatio smisao ovog
dijela hrisovulja i tako po njemu ispada da spomenuti :QKHrapH(1! svake godine daju
po cetrdeset konjskih ploca, a u Novakovicevoj obradi to se odnosi na lica spome
nuta pod clanom 199.C7 .

Glavno teziste u ovom podatku za. nas pretstavlja znacenje same rijeCi :QHH
rapJ1le. Spomenuli smoda_Hajdeu ovaj podatak istice kao istoriski 'dokumenat,
kojim car Dusan Cigane poklanja manastiru Arhandela u PrizrenU:. .
Medutim, prema Duri Danicicu rij ec :QKHrapL = ngr. cangaris-sutor: IllbB:QH,
:QbHHrapI1Je, OY3AaPKII!, KOBa'lHII!.28 Dakle, prema D. Danicicu U ovom podatku nije
rijeE: 0 Ciganima, nego 0 nekoj vrsti zanatlija, iIi 0 sivcima, iIi remenarima, iIi 0
kovacima, koji su dati manastiru Arhan~ela.u Prizrenu.
Ako, medutim, ovaj podatak ne uzmemo jzolovano od pretbodnog i kasnijih
clanova hrisovulje, koji neposredno i~a njega dolaze, mozda bi mogli doci ,L do dru
gog za.kljucka. Nairne, u c1. 196 spominju se sivei, u c1. 197 :QKHrapJile, u c1. 198 re
menari, u c1. 199 neka lica koja ce go<li:snje davati po cetrdeset konjskih ploca,
24 Isto, str. 45-46.
25 Isto.

26 Glasnik drustva srpske siovenosti, 1826, sv. XV, str. 309.

27 Stojan: Novakovlc, spomenuto djeio, str. 700.

118 f)-gro PaQl~!c,' ~,e~nik iz ~Qll~evqih sti1lriQ~ srpskih, ~eo~ad, leij4,sv! lU, ~tr. 454,
 Polozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 143

pod c1. 200spominje se neko lice koje ce davati godisnje 3 lisiCije koze i pod Cl.
201 spominju se kovaci. U svim spomenutim. clanovirila manastiru se ustupaju
Iica, koja ce sa svojim zanatskim produktima podmirivati potrebe manastira. Ako
seponaosob odreduju pojedine vrste zanatlija za ovaj manastir, nama izgleda
cudno da se posebno spominju qHliapHlw, koji bi po tumacenju D. Danicica obuhva
tali skoro sve navedene zanatlije u spomenutim . clanovima. Ovaj nas momenat
upucujeda se mozda 197 clan hrisovulje odnosi na Cigane.
Dok je u svim navedenim clanovima odredeno sta pojedina lica imaju
davati manastiru, dotle u 197- clanu su navedena samo imena lica - I(KHapau,. bez
da im je odredeno sta imaju proizvoditi za manastir. Na osnovil ovoga moglo bi
se zakljuciti, da se ovaj clan zbilja odnosina Cigane, koji se kao radna snaga
robovi po:k.lanjaju spomenutom manastiru, a da tu nije rijec 0 nekitn zanatlijama.
Osim toga, izgleda nam. da bi rijec IJ;KHfapb nekako viSe slicnosti imala sa
roma~skom rijecju Zingari-Ciganin, nego sa novogrckoin rijecju cangaris, kako
to z~tupa D. DaniCic. Napominjemo, da 'nam misljenje Danicica, da ova rijec
oznacava sutora, izgleda, nije. dovoljno potkrepljeno, jer on ovo svoje mi!ljenje
bazira jedino bas na samom ovom podatku iz hrivosulje cara Dusana.
Osim toga i kod Du Cange stoji: cingarus, cingerus i zingarus da oznacava
. Ciganina (Glossarium mediae eu infimae latinitatis, 1883, II., str. 331). I kod Arlto
niusa Bartala,stoji, da Zingarus, Cziganus oznacava Ciganina (str. 708).
Dakle, na osnovu svega. izlozenog mi smo miSljenja, da se pod rijecju
~apHle, na ovom mjestu mislilo na Cigane. I ako to usvojimo, tad bi pojavu
Cigana u jugoslovenskim zemljama mogli datirati oko 1348 godine.
Turski istoricar TayyibGokbilgin, obaradujuci 'u Islamskoj E:nciklopediji
pojavu Cigana u balkanskim zemljama izmedu ostalog veli:' Sirp kirali Stefan
Du~an 1348 de ~ingenelere bir manastir vermi~tL To znaCi: Srpski kralj Stefan
Dusan liH8 godine Ciganima je dao jedan manaljitir.28a
Iz gornjeg rada, koji nema pojedinacnih biljezaka u kojima bi se pisac
poiivao na izvore za svaku navedenu istorisku, cinjenicu, ne mozemo saznati gdje
je on naisao na ovakav podatak. Mi sumnjamo u njegovu autenticnost, jer je vrlo
cudno'da car Dusan Ciganima, koji su uvijek, bili yjerski indiferentni, daje mana
stir za njihove vjerske potrebe. Vjerovatno, da je T. Gokbilgin znao za spornenuti
podatak, da je car DuSan neke Cigane poklonio manastiru Arhandela u Prizrenu
oko 1348 go dine , ali je pogresno shvatio njegov smisao.
Dosad se ddalo da se Cigani u nasim zapadnim zemljama u istoriskom
materijalu najranije spominju u Zagrebu 7 maja 1378 g.Item' Cigan Nicolaus
Cigan contra Petrum primo citatus non comparavit29 i u spisku eksuomunicira-.
nih lica od strane zagrebackog biskupa 1397 g. u kome se spominje i Nicolaus
carnifex, Cigan dictus. 30
Medutim, dosad poznati nastariji spomen Cigana u ovim krajevima bio bi
iz 1362 g. u Dubrovniku. Naime, 5 novembra te godine na molbu Giganina Vlaha i
Vitane Dubrovacka republika u'pucuje pismo Radenu Bratoslavicu, dubrovackorn
"a T. Gokbil~in,.isti rad, str. 421-422. .

$. Tkal~ic, Povjestni spomenici slob. kralj. grada Zagreba, V., str. 127.

80 lsto, I., 383.

81 Dr, JQrJo T_djc, Pisma i upytlitva Du'brQva.~~o repuQIike, Beo$"aQ lVa5, kpjiSa l.

Jtr.l01,
 144 Muhamed A. Mujic

zlataru, da do 10 t .. mj; povrati osam corigiasrebra, koje 8U mu spomenuttCigani

da,li u depozit.ll1 Prema ovome podatku Cigani se spominju u Dubrovniku, ne od
1423 g., kako .to navodi K. ,Jiricek, nego vee od 1362 g.
Iako nema nikakvih, izricitih podataka da je Cigana bilo u Bosni i Herce
govini u predosmanskoIh periodu vlasti, ipak na osnovu nekih okolnosti moglobi
seindirektnim putem dokazati da ih je i tada moglo biti u ovim krajevima.
Cinjeriica, da je Cigana bilo, u Hrvatskoj i u Dalmaciji prije nego sto 8U
Osmanlije osvojile Bosnu upueuje cia su se Cigani, koji su uvijek bili u stalnom
pokretu, tada vrlo Jako mogli prebaciti u Bosnu i Hercegovinu, koje su, kako je
poznato, . odrzavale dobre trgovacke veze za ono vrijeme sa Hrvatskom i Dalma
cijom.
OvunaSuhipotezu potkrepljuju i dva turska dokumenta iz 1565 godine.U
jednom od njih spominje se da je Ciganin Memko sin R ad 0 s a va sarajev":
skom sudu tuzio Ciganina Pirnana sina V u k 0 bra d 0 v a koji ga je nozem
ranio. s; A u pet sudskih zapisnika spominje se Ciganin S mol jan, koji je u to
vrijeme u sarajevskoj okolici bio poznat kao vjestak za vaaenje kamena iz mo...,
kracne . besike i za vrsenje operacije bruha. s3
U ovirtl,dokumentima U oci upadaju imena Radosav, Vukobrad i Smoljan.
Vrlo je inreresantna pojava da Ciganiu Bosni nose prava slavenska imena 1566
godine, tj. nakon pune 103 godine od pada ove zemlje pod osmansku vlast. I bas
ovi podaci bi nam mogli baciti nesto vise svjetiosti. na pitanja pojave Cigana u
Bosni.
Ako u datiranju pojave Cigana u jugoslovenskim zemljama l:lsvojimo nave
deno misljenje koje dosad 0 tom postoji u nasoj nauci, tj. da su Cigani s Osman
lijama dGSli ti nasezemlje, tada ce nam se nametnuti pitanje: Aim je tacnQ da su
Osmanlije Cigane doveli ,
u jugoslovenske zemlje, kako onda da Cigani cq,K: i 1566
\

godine (nakon 103 godine od pada Bosne pod osmanskuvlast) nose cisto slaven~

ska imena? Bilo bi, valjda? prirodno da su se Cigani., inace vjerskiindiferenti,

dosavsi u dodir s Osmanlijama i potcinivsi se njihovoj vlasti, islamizirali i preuzeli

muslimanska imena? Meautim, ovi podaci nam to ne govore~ IIi, akoi usvojimo

da su Cigani u naSe zemlje doSli zajedno s Osmanlijama, ali, s tim da ne pri

. hvatimo da 5U se oni d6savsi u dodir s Osmanlijama i islamizirali, u tom slucaju

bi trebali da zadrze svoja ciganska imen~. Ovi podaci, meautim, ni to ne. pokazuju.

To znaci, da ostaje jos jedina mogucnost, da su seCigani u Bosni poce1i pojav

Ijivati vee u doba srednjevjekovne drzave gdje su se prilagodili novoj sredirri i
primilislavenska
.
imena, kOja su eto. zadrzali
.
cak do 1566 godine kad su vec' mnoga .
sela u sarajevskom kadiluku bila islamizirana.
Cinjenica, da je car Dusan oko 1348 godine prizrenskom manastiru Aran
dela Mihaila. poklonio neke Cigane; da se vee 1368 godine Cigani spominju u Du
brovniku, a u Zagrebu 1378, i naSa iznesena hipoteza 0 pojavi Cigana uBosni i
Hercegovini up~euje, da se pojava Cigana u jugoslovenskim zemljama datiraza
.najmanje bar nekoliko decenija ranije nego sto je dosad postojalo misljenje' u
nasoj istorijografiji. '
SI Gazi Husrevbegova biblioteka u Sarajevu, sldtil br. 2, str. 370. Vidi faksimil 1, str.

146 1 dokumenat I"str. 171."

IB leto, str. 426, 427 1 428. Vl(\l ta.kslmU
. 2, str. a~
.
1 40kwnenat 2 1 3, str. 111-172.
'
 .'
Poloiaj "'gana . . .k'1m
U ]'ugoslovens
. zemljama
. d
po 0 smanskom vlascu
. . 145

Faksimil 2 Faksimil 1

146 Muhamed A. Mujie

PRAVNI POLOZAJ CIGANA

Iz vrlo oskudnih istoriskih podataka oCiganima iz srednjevjekovnih naSih

ddava tek mozemo samo nazreti njihov pravni .polozaj. Tako iz hrisovulje cara
DuSana, kao i iz donacije iz jednog od Mircetinih predaka vidimo da su Cigani tre
tirani kao robovi. Citirani podatak iz Dubrovnika iz 1362 g. ukazuje nam na njihov
povoljniji pravni polozaj u Dubrovackoj republicL Tu vidimo da imaju prav6 da
preko vlasti traze da im se povrati srebro koje su oni dali dubrovackom zlataru
Radenku Bratoslavicu na cuvanje.
Medutim, mnogo vise sacuxahih turskih dokumenata 0 Ciganima omogucuje
nam da bolje mozemo sagle dati njihov pravni polozaj za vrijeme osmanske vlasti
u naSim zemljama. I

I pored toga ~to je osmanski feudalizam, kao i inace feudalizam uopce,

prijekim okom gledao na Cigane, ipak su oni, koliko se to da zakljuciti ria osnovu
i ' !
izvornog materijala kojim raspolazemo, imali skoro ista gradanska prava i duznosti
ka6 i vecina ostalih )ripadnika Osmanske carevine.
Sultan Sulejmanova kanunama 0 Ciganima u Rumeliskom vilajetu iz 1530
godine, koliko nam je pozna:to, najstariji je zakonski spomenik Osmanske care
vine, kojimse re~lise pravni polozaj Cigana u toj drzavi. 34 U njemu' je, kao i
inace u drugith zakonima osmanskog feudalizma, kojim se regulise pravni status.
podanika, jednostrano regulisan polozaj Cigana, tj. fiksirane su njihove duznosti
prema drzavi, a da ni jednomrijecju nisu spomenuta i njihova prava. Od. 12 .cla
nova, koliko ih ima Qva kanunama, 10 ih r~gu1ise poreze koje Cigani placaju i
nacin njihovog ubiranja u slucajevima kad pojedini Cigani odbjegnu sa svojih
mjesta, dok 2 clana odreduju u kojim ce vojnim formacijama u slucaju rata uce
stvovati Cigani iz pojedinih krajeva. .

Tekst ovog zakona u prevodu glasi:

1. StanboIski, jedrenski, i drugi rumeliski Cigani-muslimani na svaku kucu
i na svakog inokosnog placaju po 22 akce poreza (resim), a Cigani-nemuslimani na
svaku kucu i na svakog inokosnog placaju po 25 akCi ispence, a na udovice daju
po akci poreza (resim).
2. Ciganke, koje se prostitui~u u Istanbulu, Jedreni, Plovdivu i u Sofiji,
svakog mjeseca placaju po 100 akci globalnog poreza (kesim).
3. Mladarine (resmi arusane) i globe (ciirm ve cinayet) neka po zakonu
placaju kao i ostala raja.
4. Kad se pronadu Cigani koji su se kapricirali i sklonili se u drugi kadiluk,
iIi u zaklonjena mjesta, neka ih ukore i, strogo kazne, 'te povrate u njihov kadiluk .
. Neka se stavi u duznost starjesinama katuna, njihovim cehajama i njihovim
pomocnicima da pronadu i dovedu Cigane koji su pobjegli iz njihova dzemata.
Neka ih drZe u zaptu (kad bude vrijeme za kupljenje poreza) da se ne bi izgu
bila carska daca (harcl padisahi) i divanski nam~ti (avarlzl diVaniye).
5. Upravnik Ciganskog sandZaka (Cingane sancagi-beyi) raspolaze sa glo-,
bama (cUrro ve' cinayet), sa kaznama za teska krivicna djela (siyaset), obicajnim
porezima (rusumi orfiye) i badihavama (dobivenim) od Cigana koji pripadaju'
Ciganskom sandZaku .. Od ovoga se izuzimaju (spomenutiporezi) od Cigana koji su
Barkan, Kanunlar, I~tanbul, str. 249-250.
 t>olo~aj cigana u jugoslovenskim zeml.iama pod osmanskQm vlascu 14'1

upisani kao rajana vakufima, hasovima, mulk-imanjima, zijametima i na tima

. rima. Vilajetski sandzak-bezi (Vilajet sancagi-beyleri), njihove subaSe, dvorjanici
(kapu halki)} janicari i drugi ~eka se ne mijesaju.
6. Gosp'odar raje. (raiyet .sahibi) raspolaZe sa porezom (resim), ispenciZom,
obicajnim porezima (resumi orfiye), novcanim kaznarna za teska krivicna djela
(siyasetler) i sabadihavama (dobivenimJ od Cigana sa vakufa, hasova i od onih
Cigana koji' su raja emlaka, zaima i timarnika. Oni (to) uzivaju. UpravnikCigan
skogsandzaka (Cingene sangagi beyi) , vilajetski sandzak-bezi (Vilayet sancagi
beyleri), subase, niti rna kp drugi neka se ne mijesa. Gbspodari raje raspolaZu
i svim stvarima kOje se dogadaju kod Cigana.
7. Ako Cigani-muslimani budu putovali, dolazili na konak i druzili se s
Ciganima-nemusli,manima~ nakon ~to se ukore platiee porez (resim) Ciga~a-n~mu
slimana.
8. Cigani koji u rukama imaju carske odluke pl~eaju sarno carski harac
(harcl pa(li~ahi), a ne plaeaju divanske namete (avanzl divaniye), ispendz i ostale
obicajne poreze. '
9. Cigani u nahiji Branicev0 36 u
Smederevskom sanciZaku na svaku kueu
drZavi plaeaju po 80 akci florije (res~ nori).
10. Oni koji Clganima upravljaju u Nikopoljskom vilajetu u rat idu na strani
Nikopljskog sanciZaka, .
11. Cigani koji su u Nikopoljskom vilajetu nakon sto plate svoj ispendz na
svaku kttcu i na svakog inokosnog daju po 6akNzvanog kaftanluka, kao ekvi'
valent za globe (curm). .
1.2. Oni koji upravljaju niskim Ciganima u nit idu na strani smederevskog
sandtaka, a ostali zaimi i timarnici veCinom pripadaju Pasinom sanciZaku.
Iz ovog zakona proizlazi da su porezi, koje su Cigani placali, uglavnom, bili
izjednaceni sa visinom poreza koje su placali i drugi podaniciCarevine, s tim da
se i ovdje kao i inace postavlja razlika ~zmedu muslimana i nemuslimana.. Tako
naprimjer dok su uopce muslimcini na ime poreza resmi Nft placali 0022 do 57
akci, vee prema kraju u kojem su senalazili, dotle Cigani-muslimani placaju naj
manji iznos od 22 akce P9reza (resim).
, Podariici-nemuslimani koji su ozenjeni placaju po 25 akci ispence, kako za
sebe, tako i za ~voje sinove koji su vee postali. duzni da placaju harac, a od >J.do
vica koje nemaju ciftluka naplacuje se po 6 akci godisnje. 37 Ovi su svi propisi u
potpunosti vrijedili i za Cigane-nemuslimane.
. Slovom ovog zakona izricito je naglaseno da i za Cigane vrijede isti propi!>i
koji vrijede i za ostale podanike u pogledu placanja mladarine (resmi arusane) i
za globe' (curm ve cinayet). Vazno je i ovdje napomenuti da su po zakonskim
propisima togavremena visine ovih prist9jbi odmjeravane prema vjersk()j pripad:
nosti dotiCriih, ali sad s tom razlikom sto su nemuslimani plaeali sarno % mlada
rine i %. globa od onih iznosa koji su bili odredeni za muslimane u istu svrhu. 38
8$ Pisac je pvu rijec donio u arapskom alfabetu ~IJ. . Mi Smo miSljenja da to ozna

cava nase BraniCevo. '

S7 Hamid HadZibegic, Kanun-nama sultana Sulejmana zakonodavca; Glasnik Zem.
muzeja, Sarajevo, 1950. IV-V., str. 333.
. Isto, str. 346 i 307. .
 148 Muhamed A. Mujic

Teqkratska politika Osmanske carevme dopunog svo~a iztaZaja dosla je u ,

zakonskom propisu da se Ciganima-muslimanima zabranjuje da se dr,uze s, Ciga
nima-nemu.slimanima, a u koliko bi. to bilo da ce se doticni grijesnikK okarakte
risati kao nemtisliman i da ce platiti porez koji placaju Cigani-nemuslimani.
TeSko je odrediti pravu' svrhu ovog propisa. Moguee, da Je zakonodavac na ovaj
nacm htio da se onemoguee eventualne spekulacije pojedinihCigana-nemu~i
mana, koji bi se naSH udrustvu Cigana-:-mu.slimana da ne plateodgovarajuci svoj
porez, vee da plate porez Cigana-muslimana, tvrdeci da su oj oni muslimani.
Najinteresantniji propis ovoga zakona je da Clganke koje se prostituiSu u:
Istanbulu, Jedreni, Sofiji i Plovdivusvak'og mjeseca placajq"p,o 100 akCi globalnog
poreza (kesim). Vrlo je eudno da teokratska Osmanska carevil:la jednim ovakvim
propisom, kojem sliena nismo mogli naci upravnoj istoriji baIkanskih zemalja,
tolerise i ozakonjenjuje prostitucljU. Mozda' je to diktirala tadaSnja' drustvena
potreba kad su mase vojske preko ovog jugoistoenog dijela Balkana, koji
stVarno pretstavlja most. izmedu Azije i Srednje Evrope, prebacivane U' Evropu
na velikeosvajacke pohode. I ovako velika oporezivanjeS9 .svjedoci daje prosti
tucija u ovim krajevima u to vrijeme bila uzela velikog n'laha. . .
Interesantno je da u ovom zakonu nije spom~uta mehterija porezkoji
su placali sviraci-mehteri u osmanskoj vOjsci, obzirom da su mehteri, kako izgleda,
veCinom bili regrutOvani iz redova Cigana. Sestorica Cigana-mehtera u jajackoj._
tvrdavi 1693 (1105) uputili su pretstavku bosanskomvaliji da ih oslobodi dane
placaju mahterlju, jer su pllitili dzizju. I valija' je bio -izdao 'naredenje jajackom
kadiji da se od spomenutih Cigana ne n aplacuje mehterija sve dok pudu vrSili
mehtersku duznost.40 Nismo mogli ustanovitikoliko je iznosila mehterija.
Opee je poznato da su nemuslimani u Osmanskoj imperiji' placali . dzizju,
kao nek'u vrstu ekvivalenta zato sto nisu .ueestvovali u ratovima. Medu.tini, imamo
veliki broj podataka da su i 'Cigani-muslimani zajedno s Ciganima-neinuslimanima
podlijegali plae~ju dZizje. Mi eemo ovdje don-Ijeti nekoliko turskih izvomm poda
taka 0 ovom pitanju. I

Jedna ciganska porodica iduCi 169~/3(1104 g.) iz Mrkonjic Grada u Jajce

pade u ruke kotarskih odmetnika (eskij~) i morade se otkupiti da bi se oslobQdila.
Zato je domaein ove porodice zbog vrlobijednog materijalnog stanja molio bosan
skog valiju, da ga oslobodi od plaeanjaporeza. Nato je valija posebnim narede
njem upucenim jajackom kadijispomen utog oslobodio .od placanja dzizje, tefti
sleme i od dtugih poreskih obaveza. 41 . .
Sest Cigana-muslimana, koji su bili ~ehteri U' Jajackof tvrdavi 1693/4
(1105) godine mole bosanskog valiju daih osIobodi.Dd placanja poreza zv. mahte
rije, napominjuCi da su oni platili dZizju. 42
CiganinAlija, sin Kurtov uputio je molbu bosanskom valiji da ga oslobodi
od placanja dzizje, obrazlazuci svoju mol bu tim, sto se on vee vise godina nalazi

u sluzbi sarajevske menzilhane, a:pd izvje snog vremena bolestan je i nesposob~

. Da bi mogli pretstaviti' kako je ovaj mjese~rii perez bio vrlo vj.sok:, spomenucemo .

da jenaprimjer Turhan, sin Husejinov krajem .juna 1557 g. u Sarajevu zcl. 260 akci prodao
dvavola nljasu, sinuJusufovu. (Gazi Husrevbegova biblioteka,sidZil 2,' str. 1721, )~9yem\:)ra,- .
decembra 1557 .(safer 965 g.) jedan VQ U Sarajevu prodan za 70 akci (Tarihi Enveri,. sv. II,
str. 134)
0 Orijentalni institut, sidiil br. 10, 23 a. \

H Isto, '38 a. Vidi dokumenat 'I, str. 1'11. .

Isto, 23 a. Vidi dokumemit 9, str. 178-1'19.

 Folozaj cigana Ll jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlasc:u 149

~a ,rad. Valija je iu ovo:rn slucaju udovoljio molbi spomenutog Ciganina, nare

divsi7 juna 1801 (25 I 1216) sarajevskom kadiji, dzizjedaru i drugim funkcione
rima da se spomenuti oslobodi od placanja dZizje. 43
U osmanskoj vojsci u borbama protiv Austrije u Posavini proljeca 1788
.godine nalazio se izvjestan broj Cigana iz Bosne. Za narocito pokazano junaStvo u

ovim borbama age i posada Novske tvrdave zahtjevali su da se ovi Cigt;lni 0810'

bode od placanja dzizje. Nato je bosanski valija Becir-paSa izdao, naredenje sara

jevskom kadiji i ciganskom dzizjedaru da se 23 Ci$'anina oslobode od 'placanja

dzizje.Za svakog je bilo izdano posebno naredenje 0 ovom oslobadanju. Svisu

ovi Cigani bili musU'manL Medu njima se napdmjer spominje Murad-oglu(Mura

tovic) Mustafa, Ahmed-oglu (Ahmetovic) Salih, Sulejman-oglu (Sulejmanovic) Ha

san, Duran Bajraktar-ogiu (Bajraktarevic) Ahmed, Alija, ciganski buljubasa, Orner

Kuduric i Pindzo Ibrahim. 4i --,

Da su i Cigani-muslimani. podlijegali pla.canju dzizje, tomu jedini razlog

mozemo naCi u Cinjenici sto su oni ka? muslimani bili vjerski indiferentni, a to

je za tadaSnja shvatanjadovoljno bilo da se pri oporezivanju oni tretiraju skoro

kao i Cigani-nemuslimani. Na to nam ukazuje jedan kadiski hudzet iz Bitolja,

datiranpocetkom aprila 1657 g. (polovina dzurriada. II. 1067 g.). Ovim dokumentom

bio je~jesen spor izmedu Abdulkerima-celebije i hadzi Ahmed-bega,sakupljaca

ciganske dzizje, s jednu stranu i hadzi Hasana, potkivaca iz Bitolja, s drugu

stranU. Prvi su od hadzi Hasana zahtjevali da kao Ciganin plati dZizju, a on je to

energicno odbijao, dokazujuci da on uopce nama nikakve veze s Ciganima. Tim

povodom u ovu presudu je unesena muftiska decizija po pitanju ubiranja poreza

od Cigana iz koje 'uglavnom proizlazi da se dZizja nece naplaCivati ni' od., onih

Clgana koji su muslimani i vrse ostJ.ovne islamske duznosti, tj. v~se pet' drrevnih

s
'molitvi, hod<?caste Kabu i koji Ciganima nemaju nikakve veze,Ifi dodira. 'Prema
tome, svi Cigani-muslimani koji se ne pridrzavaju vjerskih propisaduznisu bili
daplacaju dzizju. I na osnovu spomenute muftiske deeizije bitoljski kadija je "
izdao naredenje, da se od spomenutog hadzi Hasana ne naplacuje dzizja. 4t1
Omer-aga, ciganski dzizjedar za ieritorij Sarajevske nahije i kadiluka 1693/4

(U05g:) sarajevskom sudu je tuzio Ciganina Selima, sina Osmanova iz Sarajeva,

koji izbjegava da mu plati dzizju. Optuzeni je u svojoj odbrani izjavio da je on sin

muslimana i da je i sam musliman, da stanuje u muslimanskoj mahali ida s maha

ljanima zajed'noplaca terete (poreze); da sta vise zajednicki s musiimanimavrsi pet

dnevnih molitvi isvoju djeeu daje u mekteb da bi sa drugom djeeom naucila Ku

ran; 'da se on bavi svojim poslom, a da muse zena kloni stranih liea i da on na

~snov'u svega toga posjeduje deciziju i earsku zapovjest po kojoj je osloboden Od

placanja dzizje. Sud je uvazio' gornje na vode i dokaze optuzenog i donio odluku

, da spomenuti dzizjedar nema pravo da od njega trazi dzizjU. 46 Iz ova dva podatka
proizi1t;lzi, da su Cigani muslimani'natelno placali dzizju, a od dzizje su j~diD.o
mogli biti oslobodeni ako bi dokazali svoju religioznost i revnosno vrsenje vjer
skih du.znosti .
,; Gazi Husrevbegova biblioteka, sidzil br. 40, str. 236. Vidi dokumenat 14, str. 184.
.. Svi se ovi podaci nalaze na raznim stranama sidzila br; 30 u Gazi Husrevbegovoj
biblioteci.

.. DrZ. Arhiv NR Makedonije u Skoplju, sidzil br.15, 38 a.Vidi dokumenat 5, str. 174
175.

Gazi Husrevbegova biblioteka, Tarihi Enveri, sv. IV, str. 152. Vidi dokumepat 8, str.

J77-178,
10

;1
150 ~ .. -..... 'Muhamed A. Mujic

Osirn ovoga imamo jos nekoliko podataka, iz kojih se da zakljuciti da yla

sti ni najmanje nisu ddale do vjerskog uvjerenja Cigana-musHmana, iIi bolje

reei, da su ih smatrale samo za nominalne muslimane. Nairne, u nekoliko c~rskih

fermana koji se odnose na ubiranje poreza od Cigana upotrebljena je ovakva sti

lizacija: Kiptiyan naminda olanlardan .. : To bi znacilo: Od Cigana, koji, su po

imenu (nazovi) muslimani '.. ,47

I
Da su vlasti snepovjerenjem gledale na vjersko ubjedenje Cigana-musli
mana, vidimo i iz cinjenice da uz imenapojedinih Cigana- uvijek bezuvjetno
dolazi rijec Ciganin, kao apozIcija, dok uz imena drugih tnuslimana ne spominje
se njihova nacionalna pripadnost. Takav je isti slucaj bio kad se' vrsio popis sta
novniStva. Tu nailazimo da se posebno iskazuju muslimani, a posebno Cigani-'
muslimani. 48 .

Poznato je da su se prihodi od dzizje uglavnom trosili u vojne svrhe, ali nai

'materijal pokazuje da su se iz dzizje ubirane od Cigana isplacivale prinadleznosti
sluzbenika nekih dzamija i medresa. Tako je izmedu 10-20 avgusta J648 g. (kraj
redzepa 1058 g.) Ishak-halifi izdan carski 'berat za vrsenje profesorske duznosti u
hadzi Velijinoj medresi u Mostaru sa dnevnicom od 31 akce, koja ce mu ~e ispla-:
civati iz ciganske dzizje dzamata Kurt, koji pripada Mostaru. 49
I sluzbenici sultan Sulejmanove dZamije u Blagaju isplacivani su iz dZizje
\lbrane od Cigana. Tako naprimjer u dekretu izdanom24 septembra 1769 (23
dzumada I 1183 g.) stoji da ce se dnevnice novopostavljenom propovijedniku (vaiz),
spomenute dZamije .sejh Mehm:ed Arifu, sinu Mehmedovu, koji je na tu duznost
postavljen nakon smrti njegovog brata profesora sejh Muhamed ef. isplacivati iz
cigans~e dzizje, ubrane u '1Iercegovini. 50 '
S istim prinadlemostima, koje se imaju isplacivati iz istih izvora, 9 decem-.
bra 1796 (8 dzumada II. 1211 g.) carskim beratom je za propovijednika iste dza
mije postavljen Sejh Alija. 51 '

SultaI}.ovim beratom od 20 oktobra 1839 (11 sabana 1255) Osman-halifa je

postavljen za imama i hatiba spomenute dZamije sa dnevnicom. od 19 akci, koja
ce mu se isplaCivati iz ciganske diizje u brane u Bosni, a blagajski kadija j~ kra
jem februara iIi pocetkom marta 1846 (kraj rebia I 1262 g.) izdao hudzet
kojim se zvarucno potvrduje da je spomenuti Osman na ime vrsenja gornjib:
duznosti za 1845/6(1262 g.)primio 42 grosa iz ciganske dZizje. 52
Iz jednog, dqkumenta u sidzilu sarajevskog suda iz 1794/5 (1209 g.). sazna
jemo da je hatib sejh Ahmed-eelebijine dzamije u Sarajevu svoju dnevnicu od 15
akci primao iz ciganske dzizje u :Sosnt. 53
Pitanje ubiranja poreza uopce od Cigana pretstavljalo je problem finan-'
sislt~politike Osmanske imperije kroz cijelo vJ"ijeme njene vlasti u jugosloven
skim zemljama. Cigani su kao nomadski .elemenat, uglavnom, stalno bili u pokret1.l, .
a u kolikoIpozda neki od njih i nisu bili, dogadalo se' da su uvrijeme ubiranja
poreza bjezali sa svojih prebivalista, da. bi izbjegli placanje poreza. Time su u
'" Drz. Arhiv NR Makedonije, sidzil br. 28, str. 80, sidzil 27 str. 117-118.

Orijentalni institut, br. 3123 .

Isto, sidzil br. 3, 26 a .

Isto, sidzil br. 50, 15 b.

&1 Isto, sidZil 55, 31 b .

2 Isto, sidzil 57, 15 a .

Gad Husrevbegova biblioteka, sidzil br. 35, str. 42. .;LJ

 Polo~aj cigana u jugosiovenskil'n zetnljama pod osmanskom vlascu 151

veliko bile nanosene materijalne stete ddavnom fiskusu, a pojedin~ise nisu htjeli
pr'imati zakupa ciganskih poreza. Tako iz fermana od9 novembra 1694. (21, reb..
I 1106 g.) saznajemo da se posljednjih nekoliko godina niko nije htio primiti da
ubire ciganske poreze napodrucju bosanskog, zvorniekog i kliskog sandzaka, jer
im je vrlo teskobilo utjerati poreze od Cigana. 54
Zato od XVI vijeka nailazimo na uputstva i naredenja visih organa vlasti,
kako da se obezbijedi naplata poreza od pojedinih Cigana makar oni i odbjegli sa
svojih . prebivaliSta, iIi od onih Cigana k oji budu tvrdiIi da su porez platili na
drugom mjestu, odnosno da su ma iz ko jeg drugog razloga oslobodeni od placanja
poreza i slieno. Najiscrpnija uputstva za ubiranje ciganskih poreza sadrzailasu u
jednom fermanu iz 1564 g. (972.); gdje se izmedu ostalog kaze:
Kad Cigimi, koji su ubiljezeni u defter pobjegnu sa svojih mjesta i nastane
.se po'gradovima, selima, na mulk ina vakufskim imanjima iIi na nekim drugim
mjestima, tad su njihove dZematbaSe, cehaje i hjihovi rodaci duzni da zahtijevaju
odlica, koja su u defter ubiljezena kao nj ihovi lamci (kefiller), da ih pronadu i
dovedu i da se od njih naplati pox:ez. Kad se od nekih Cigana, koji nisu uneseni .u
defter, zatra.zi da plate~porez, i oni odgovore: Plati}.i smo na drugom .lnjestu
tad su duzni da to doka.zu zvanienom priznanicom (hudzet ve tezkere).
Medutim, ako neki Cigani prilikom ubiranja poreza' odgovore: Mi se kao raja
vodimo na izvjesnom vakufskom, odnosno na mlJIk imanju ida su ~z tog naslova
oslobodemi od placanja poreza, nareduje se da je i tu tvrdnju potrebno provjeriti. 1i5
Ni gornji, nl rna koji drugi nama poznati ~zakon ne reguliSe prava Cigans. u
Osmanskoj imperiji. 0 njima tek mozemo saznati iz drugih istoriskih izvora, Mi.
smo prouCavajuci ovo. pitanje na osnovu domacih turskih izvora daSH do ovih
rezuItata. . .
Cigani su uzivali gradanska prava. Drlava je pruzala pravnu zaStitu i zado
voljstinu svakom Ciganinu, koji je bio fiziCki povrijeden. Evo nekoliko primjera
o tome.
Cigariin Memko, sin Radosavov krajem jula iIi poeetkom ~vgusta 1565
(poCetak muharema 973 g.) sarajevskom sudlJ je tuzio Ciganina Pitnana, sina Vuko
bradova koji ga je nozemranio u nogu i nogom udario u Ieda. 56 .
Ciganin Kurt iz Prilepabitoljskom sudu je tuzio neka lica koja su ga napala
i oduzela mu neke. vrijedne stvari. I pored toga sto su neki seljaci iz istoga sela
iz ~ojeg su bili optuZeni, branili ih, ipak je sud uva.zio tuzbu Ciganina Kurta i
izjave njegovih svjedoka. 1i7
1650. (1060 g.) Ciganin Stojan, sin Jovanov iz ciganske mahale u Bitolju
sodu je tuzio nekog Marka koji ga je nozem ranio i zahtijevao je, da se u slucaju,
aka bi onpodlegao od nanesene rane, sudski goni jedino optuzeni Marko. Nakon
Ito je s\.ld proveo istragu, uva.zio je optuzbu imenovanog Ciganina Stojana. 58
Kad je prilikom svadbe Sinanovica Salihaiz Zal)iqe, ljubinjski kadiluk, u
Ylahovicima poginuo Ciganin Sulejman, njegova majka i zena podnijele su p'tet
stavku bosanskom valiji, moleci ga da se ubica pronade i kazni. Nato je valija 13.
IIOvembra 1780. (16 zulkade 1194 g.) izdao naredenje ljubinskom kadiji i ostalim
~. Orijentalni institut, sidZil br. 10, 66 a
5 Gazi Husrevbegova bibUoteka,sidzU br. 2, str. 11.

.1 6 Isto, str. 370. Vidi faksimil 1, str. 145 i dokutp.enat 1, str. 171.

57 Drz. Arhiv NR M~edonije. sidZll br. 6, str. 42 b .

lsto, sidiil br. 11, str. 88.

10
152 Muhamed A. Mujic

lokalnim organima vlasti da se u spomenutom selu i na drugim mjestima koja se

smatraju sumnjivim provede potraga za ubieom, da se uhvati i da se predvede
Bosanskom divanu da se kazni zasluzenom kaznom. 1m
Imamo i jedan ovakav slucaj. Kad je jedan Ciganin za pocinjeno krivicno
djelo ubistva po postojecim propisima bio zasIuzio smrtnu kaznu (kisas), najviSe
drzavno rukovodstvo pokusava sugerisati strankama da se nagode, odnosno da
ostecena stranka oprosti Ciganinu koji je pocinio ubistvo. Tako je postupila
Porta fermanom datiranim izmedu \4-14 februara 1850 (kraj rebia I. 1266 g.)
Tu se stavija do znanja bosanskom valiji Mehmed Tahir pasi, bosansko-brQdskom
naib~ imuftiji i ostalim mjerodavnim organima vlasti ako bi otae iIi nasljednici
. pokojnog PavIa, sina Stipanova, iz Odzaka, derventski kadiluk, koga .je hotimicno
ubio Ciganin Mehmed, sin Omerov, iz Dervente pred sudom pristali da, se ubici
oprosti, odnosno ako bi se s njim nagodili, u tom slucaju bi otpalo da se nad njim
izvrsi smrtna kazna, a trebalo bi i po postojecim zakonima regulisati pitanje kr
varine (diyet). I zbilja 13 marta 1850 (28 rebi II. 1266 g.) 'otae poginulog odrekao se
da se nad spomenutim ubieom izvr.si smrtna kazna, bez da je zahtijevao ikakvu
novcanu naknadu, te je 0 tom podnesen izvjestaj u Carigrad. 60
Imamo nekoliko podataka iz kojih se vidi da je vlast intervenisala i po
duzimala potrebne mjere da se zastite i drugaprava Cigana. Mi cemo samonavesti '
ova dva podatka iz kojih, ce se to jasno u ociti.
Dok je Ciganin Halil iz sela Ramske, travnicki kadiluk bio u Travniku' u
zatvoru, Ciganin Zejnil i Agan iz Busovace odveli su njegovu zenu, koja se
odlukom vlasti do njegovog izlaska iz zatvora nalazila k~d njegova tasta..
I kad su protekla cetiri mjeseea od njegovog izlaska iz zatvora, on 11 deeembra
1870. (17 ramazana 1287 g.) upucuje pretstavku Bosanskom vilajetu, moleci da se
spomenuti Cigani predvedu Divanu na odgovornost i da mu se povrati zer:>-a.
. Valija je tog istog dana ovu pretstavku uputio Medzlisi-dzinajetu\ za okrug,
da bi 0 tom dao svoje misljerije.
I Medzilis je opet istog dana donio odluku da se po ovom predmetu uputi
dopis Fojnickom kajmekamlUku, u cijem se sastavu nalazi Busovaca. .
Nakon toga valija istog datuma izdaje naredenje da se dopis u'1uti snome
nutorri kajmekamluku sto je i ucinjeno. 61 .

Iz ovog dokumenta se vidi da su vlasti Ciganima ne sarno pruzale zasti~u,

nego da se je ovaj' slucaj rijesio neshvatljivom brzinom.
Jedna grupa od 30 Cigana s Osmanskim pososima bila je otputovala u
Brinidzij. Medutim, 1874 (1291) poslanik Osmanske imperije uRimu javlja'Porti,
da je ova grupa, kao i jos 89 Cigana protjerano iz Italije, jer nisu imali sredstava
za zivot. Nato je Veliki vezir uputio telegram svima vilajetima koji se nalaze na
obalama mora, u kome se istice da je povodom ovih dogadaja potrebno da: se
Ciganima koji ne budu imali sredstava za zivot zabrani odlazak u inostranstvo.
Bosanski ajalet je ovo naredenje proveo u zivot, naredivsi svim svojim nodrucnim
6rganima da se pridrzavaju ovog naredenja, a Uprava mulk - imanjavbdila je
evidenciju 0 imovnom stariju Cif:~ana i da vala potrebne podatke kad je tobilo
potrebno. 62
.0 Or,ijentalni institut, sidZil br. 15, 37 b. Vidi dokumenat 13, str. 183-184.

Isto, sidzil br:. 36, 32 b. Vidi dokumenat 18, str. 189-191.

6, Isto, Vilajetski arhiv,. br. 22/70.

n Isto.

 Polo:!ai cigana U jUl{oslovenskiin zemljama nod osman~kom vlO'\scu 153

Cigani su mogli ucestvovati u privredi. Nismo naisli ni na jedan podatak

iz koga bise moglo zakljuciti da su im vlasti zabranjivale da se bave izvjesnom
v'rstom poslova. Samostalno su raspolagali svojom imovinom. Pr~d sudom su skla
pali kURoprodajne ugovore i poklanjali svoju imovinu. Sud je takode vodio njihove
ostavinske rasprave, postavljao skrbnike maloljetnoj djeci i iste razrIJesavao
duznosti. Evo jednog primjera kako je sarajevski sud postupio u jednom slucaju
kad je skrbnik nesavjesno upravljao imovinom jednog maloljetnika. Sud je bio
postavio nekog Ciganina Hasana za skrbnika maloljetnom Osmanu, sinu umrle
Ciganke Fatime. Maloljetnikova rodbina se zalila sudu na ovog skrbnika da ne
vodi dovoljnoracuna 0 sticenikovoj imovini, istaknuvsi da je skrbnik za 30 grosa
prodao jednu maloljetnikovu kucu, koju je on od majke naslijedio i da je tako
100% ostetio sticenika. I na njihov zahtjev, sud je nakon sto je utvrdio da se
spomenuti skrbnik nesavjesno odnosi nrema maloljetnikovoj imovini, donio odluku
da se isti svrgne s te duznosti, a dase na njegovo mjesto postavi neki Husejin.()3
Ovaj i mnogi drugi podaci govore da je sud skoro redovno ciganskim maloljetni
cima za skrbnike postavljao same Cigane.
Samostalno su uredivali svoj internni zivot. Medusobno su se zenili i udavali.
Brakove su sklapali pred sudom pod potpuno istim principima koji su vrijedili i
za,ostale bracne drugove. Sud je donosio odluke i 0 razvdu njihovih brakova, 0
isplati vjencanQg dara zeni (mehr) i 0 alimentaciji.
Nismo naisii ni na jedan propis, niti na rna kakav podatak koji bi nam
ukazivao d~ se'.je Ciganima zabranjivala upotreba njihovog jezika, vrsenje starih
obicaja i svega oi-loga sto je specifieno nj ihovo.
Da bi pravilno mogli ocijeniti odnos osmanskog feudalnog drustva u jugo
slovenskim: zemljama prema etnickoj grupi Cigana smatramo da je potrebno dati
i jedan letimican pogled 0 odnosu' nekih evropskih drzava toga vremenaprema
CigC1.nima. '
Pojava Cigana u evropskomfeudalnom'drutvu izazvala je buru negodovanja,
prezrenja i progona. To je bila 'posljedica tadasnjihnazaanih gledanja na covjeka
i odredivanja njegove vrijednosti i mjesta u drustvu. Evropsko feudalno drutvQ
u Ciganima je gledalo, )llago re~eno, gra<1ane drugog reda, koji nisu dostojni da
u!ivaju ikakva gra<1anska prava, hiti da ~ak zive u njihovoj sredinLOtud je isto
,rija Cigana u nekim zemljama puna robovanja, mu~enja i progona.
Spomenuti dokumenat Mir~ete., kojim on osnafuje donaciju nekog svoga
pretka u~injenu manastiru' Tismana, kojom je manastiru pored. ostalog pokl,onio
i 40 ciganskih porodica, kao i donacija cara Duana oko 1348 godine koju je u~inio
manastiru Arhandela MihaiJa u Prizrenu, Ukazuju natezak polozaj Cigana u bal
kanskim zemljama u predosmanskom periodu.
Jedan savremenik i ocevidac teskog polozaja Cigana u Rumuniji iz XIX
vijeka, pricao je, da su to bila ljudska bica, koja nose lance na rukama ina
nogama, a neki cak i gvozdene karike, utvrdene oko vrata. Svirepi boj, osuda, na
glad, zatvaranje u narocite hapsane, izbacivanje golih u snijeg iIi u smrtnutu
rij~ku, to je bila sudbina sirotih Cigana. Nile se pazilo ni na porodicnu svetinju
i vezu. Zena je oduzimana od muza, kci otrzana od roditelja, djeca otkidana iz
roditeljskih narucja, odvajano je jedno od drugog i prodavano kao stoka na gye
cetiri strane Rumunije. Ni humanost, ni religija, ni gradanskizakon ne imada:hu
razumjevanja za ova sirota bica. Stra.snG jetobilo vidjeti.64
6& Gazi Husrevbegova biblioteka. sldzll br. 38, str. 12.

eo Tihomlr Dorc!levic, Iz Sr'b1je kneza Mllo!a, II. 117."..J;l8.

 154 Muhamed 'A. Mujic

Drugi jedan savremenik je prlCaO" da su boljari, u Rumuniji neograniceno

raspolagali sa syojim Ciganima. Na sve moguce nacine su' ih mucili, ali ih. nisu
srn:jeli ubijati, ni vjes~ti, a jedinu obavezu prema njima imali su, sto su im davali
stan, odijelo i hranu. Bez toga bi oni uostalom morali propasti, a gubitak ma i
jednog roba bio je stetan jer je svaki pretstavljao veliku vrednost. Bogatstvobo
Ijara racunalo se po brojuCigana koje imajll~<.65
Cigani su u Austroy.garskoj monarhiji u doba vladavine Marije Terezije i
njenog sina Josipa II. prezivljavali teske dane: Marija je 13 novembra 1761 go- '
dine donijela dekret, kojim se zabranjuje, upotreba imena Zigeuner, a da se
Cigani u buduce imaju zy-ati die Neubauer, a 27 novembra 1767 donijela je
nove naredbe koje duboko zadiru uzivot ciganske porodice i koje za cilj, imaju
llkvidiranje etnickegrupe Cigana kao takve i njeno germanizovanje. Elvo nekoliko
tih naredenja: ' l

Ctganska djeca ce se oduzeti od roditelja i predace se krScanskom gradan

stvu i seljastvu na odgoj, da nauce zana t, odnosno da se 9sposobe za zemljorad
nicke poslove. Skrbnici ce od drZave dobijati novcanu pomocza izdrZavanje ove
djece ito: za djevojcicu do 10 godina i za djecaka do 12 godina dobivaee po, 12
"' fl., a zadjevojCicu od 10-14 godina dobivace po 114: f1. godiSnje.
Zabranjeno je da se Cigani medusobno zene. U slucaju da se Ciganka bude
htjela udati za nekog domaceg covjeka, moraee donijeti potvrdu da je marljivo
sluzila ukuci kojeg plemica, gradanina' ili seTjaka i da je upucena u nacela kato- .
licke vjere. Ispuni Ii sve' te uslove, tad joj se istol11 moze' dati odobrenje za skla
panje braka, a drzava ce joj uz t() dati miras u iznosu od 50 forinti.
Djecaci iznad 16 godina uzimace se u vojsku, a slabiji i svi od 12 40 16
godina uputice se na zanat. Zabranjeno je da se Cigani klatare i vlasti (ie voditic
konskripciju 0 njima. 66 .
U natedbi Josipa II. koji je nastavio politiku svoje majke, izmedu ostruog
je stajalo:
Ciganima se zabranjuje'da u buduce imaju svoje posebne starjesine. Cigan
sku djecu po navrsenoj cetvrtoj godihi treba bar usvake dvije godine porazdi- .
jeliti u ,obliznja mjesta. Zupnici ce se staratt za njihovo.prosvjecivanje. Moraju
primiti nosnju svoga sela. Ciganskim jezikom ne smiju se sluziti, jerce inace za
svaki slucaj biti kaznjeni sa po 24 batine. Zabranjeno im je da mjerijaju imena,
. a ciganskekuce moraju imati kucni broj. K()vackim zan atom smiju se baviti sarno
oni Cigani koji vlastima dokazu da je to potrebno i korisno. I sviranje ifu je bilo
ograniceno. Oni, koji su krepki, neka n e ,zhTe kao mjestani, nego kao posruga.
Cigani, koji svojevoljno budu napustali svoja mjesta tretirace se kao vagabun:di,
a djeca koju takvi roditelji ostave smatraee se kao sirocad. 67 '
Zabiljezeni su strahoviti progoni Cigana i u Francuskoj, Spaniji, Engleskoj,
Poljskoj i u nekim drugim zapadnim i centralnimeVropskim zemljama. Medutim,
Cigani u Madarskoj bili su nesto zasticeniji. 68 . '
. Misljenja sma, da su jednim dobrim dijelom vojni interesi Osma.nske impe
rije diktirali ovakvu nesto vecu sirokogrudnost osmanske vlastt u nasim jugoslo
venskim, kaolu ostalim balkanskim zemljama. Za voctenje osvajackih, ratova po'
Isto, str. 118,

Josip Matasovic, Cigani u doba terezijanstva i jozefinizma, Naroc;\neStarine, Za

greb, 1928, str. 200. '

.7 Isto, str. 200-201.

.. Ser\)oyanu, spomenuti rad.

 ,
\ J

Polozaj cigana u jugoslovenskhn zemljama pod osmanskom vlascu 155

Srednjoj Evropi, kao i za kasnije borbe defanzivnog karaktera Carevina je trebaia

ogromnu Ijudsku snagu, koju je jednim dobrim dijelom mogia naei medu Ciga
nima. Izgleda ~a su Cigani 'ucestvovali cak i u prvim vojnim pohodima Osmanlija
nq. Balkanu iu Srednjoj EvropL Na to nam ukazuje izvjestaj Gererdusa de Collisa
od 16"juna 1470 godme, u kome sespominje, da je viSe od 20.000 Turaka skoncen
trisano, u Modrusi, u blizini Senja i da svakim danom raste broj Cigana, Morlaka,
Bosanaca i drugih, koji pretstavljaju jednu udruzenu snagu za pohod upljacku.
U izvjestaju se dodaje, CIa ima, kako seprica, 10.000 pionira, ali da se ne zna sta
munjeravaju. uCiniti. 69
I sami Ciganski sandzak, koji je vee 1530 godine postojao u jugoistocnom
dijelu Balkanskog Poluostrva uspostavijen je da bi u ovakvoj jednoj organizaciji
Cigane ddaU na okupu i u datim momen tims da bi ih upotrijebiliza veIik~ ratne
operl;i.cije. 70
Osim .toga citiranim zakonom bilo je odredeno u kojim ee vojnim formaci
jama u slucaju rata ucestvovati visoki drZavni ftmkcioneri (timarnici izaimi), ko)i
upravljaju nad Ciganitna, sa njima:podredeni~ Ijudstvom.
Kako izgIeda, Cigani su u balkanskim. zemijatna pod osmanskom vlaeu
imalineku vrstu svog'utocista, .gdje su bili fpak nesto mirniji i viSe postedeni od
progona: U toj 'Cinjenici bi m.ogli i naci razlog da danas na Balkanskom Poluostrvu,
uracunavsi i Madarsku i Rumuniju, ima oko 1 milionCigana, od ukupnog njihovog
bmjau svijetu koji se kre~e od 3~5 miliona.71 /

ZIVOT I ZANIMAN.,E CIGANA

Turski materijal pokazuje da jevecina Cigana u nasim zemljaina za vri;;.

jeme osmanske vlasti' zivjela cergakim nacinom zivota, a dase tek jedari manji
dio stalno bio naselio u pojedinim mjestima. Izgleda da su Cigani u Makedoniji
. ipak u nesto vEleem broju' stalno bili naseljeni u pojedinim mjestima nego sto je
to bio slucaj s Ciganima u Bosni i Hercegovini. I iz jednog izvjestaja bosanskog
biskupa Maravica 0 stanju u njegovoj biskupiji iz 1655 g. saznajemo da su Cigani
zivjeli skitackim nacinom zivota. Govore ci 0 sastavu stanovnistva na podrucju
svoje bisk'upije on izmedu ostalog veli da Cigana imil svuda (di Zingani si trovci
per tuttO).72
. Cigani su lutajuei od mjesta 'do mjesta po Bosni i Hercegovini cesto pravili
nerede i nanosili stete ostalom stanovnistvu. 0 tome nam govori vecibroj doku
menata iz kojih se vidi da se bosansko-hercegovackostanovnistvo tuZibosan
skim valijama na nerede i stete kOje im prave Cigani-cergasi i mole ih da viasti
poduzmu' mjere da bi' se stanovnistvo. za stitilo.
Na jednu ovakvu prituibu stanovnistva iz 'jajackog kadiluka valija je izdao
naredenje Jajackoin kadiji da se sa po drucja- njegova kadUuka protjeraju svi
Cigani koji su, sa. str.ane doslFs
Maku!iev, IstorisId spomenlci Juinih Slovena, II. str. 166.

T. G6kbilgin, spomenuti rad, str. 423.

; Hrvatska Enc~klopedija, Zagreb, 1942, SV. III, str. 748.

a P. Eusebius Fermendzin, ActaBosnae,Zalft:el;) 1892} str. 4;76,

"Orijentalni institut, silWl br. 1Q,

 i56 . Muhamed A. Mtiiic

Stan?vnici Gornjeg Vakufa zalilisu se bosanskom valiji hadzi Salih-pasi

~a Ciganina Mustafu koji je opee. poznat kao nevaljalac. On je izvrSio mnoge
krade, kako u njihovom mjestu, takoi u drugim okolnim mjestima, gdje mu se
god za to ukazala prilika:. Zato su oni zahtjevali od valije dasespomenuti Ciga
ninprotjera ii njihova mjesta, a da se njegova kUea razori. 74
i . . , t

Ni gonjenja, ni kaznjavanja ovakvih Cigana uvijek nisu donosila zeljene

rezultate.Ni najstrozije mjere na neke od njih nisu odgojn~ djelovale. Zato su
vlasti bile prinuderie da pronalaze specijalne forme, da bi ovakve Cigane stalno
naselili i vezali za izvjesna mjesta i da bi. se tako bavili koriSnim poslovima.
U Ljubinju su prije 8 septembra 1779 g. (26 saban 1193) neki ljudi pred
, . vlastima jamcili za tamosnje Cigane da eese stalno tu nastaniti i dace se baviti
svojim poslom. Medutim, iz valijine buj uruldijedatirane gornjim datumom sazna""
jemo da ovi Cigani nisu postivali ni garancije koje su za njih dali njihovi jamci,
negosu ostavljali svoje zanate i ponovo se odavali cergaskom nacinu zivota i
nanosilistete ostalom stanovnistvu. Zat() je valija tim povodom naredio ljubinj
skorn kadiji i drugim pretstavnicima tamosnje vlasti da se ovi Cigani pronadu.
. uhvate i kazne, a uz to da uadu jamce, ali sad se naglaSll:va pouzdane jamce, koji
ee pred vlastima za njih garantirati,a da se Cigani, koji ne budu imali jamce,
predvedu :Bosanskom divanu. 75 .

1805. (1220)' bosanski v{ilija je izdao naredenje fojnickom, visockom,

novopazarskom, rogatickom, cajnickom, plevaljskom, prijepoljskorn, novovaroskom,
srebrenickom, kladanjskom i vlasenickom kadiji da se uhvate Cigani koji na podru
. cju njihovih kadiluka hodaju od sela do sela 1 da se od njih uzmu jamci koji ee
garantirati da se viSe nece' klatariti, i da po tom 0 svemu tome 'njega obavijeste. 76
Medutim, iz bujuruldije. bosanskog valije datirane 15 juna 1820 (4 ramazana
1235 g.) saznajemo da su i iz ovih kadiluka Cigani; koji su se bili obavezali da
ce.se staIno nastaniti i baviti kovackim zanatom, prekrsili datu rijec i ponovo se
odali skitl;lckom nacinu zivota. 77
Sultanovim fermanom od 28. III. 1845 g. upueenom kadijama na podrucjuBo
sanskogsandzaka bilo je odobreno da se Cigani nasele, gdje god to budu zeljeli; da
im se za vrijeme sezone izdaju propusnice da mogu putovati u granicama sandzaka,
baveci se zanatom, ali stim da ne prave stetu. Istim fermanom bilo je naredeno
kadijama i drugim funkcionerima u ovom sandz8.ku da u koliko je to moguce da
Cigane privikavaju na zemljoradnju, da bi ih, valjda, tako vezali za jedno mjesto
.ovii sUeni podaci govore da vlastima nije uspjevalo da za jedno duze
vrijeme jedan veliki diD Cigana-nomada zadrze ria jednom mjestu, a pogotovo da:
im nije islo za r.ukom da ih priviknu i pridobiju da se bavezemljoradnjom. U
naredenjima pojedinih valija, u kojima se govori 0 nomadskom zivotu Cigana i 0
stetama koje neki od njih nanose ostalom stanovniStvu na podrucju Bosne i Her
ce.govine, naglasava se, da su ove.stetne pojave u krvusle 1>i srasle s Ciganima
i da se -ovakvi pojedinci moraju pronalaziti i kaznjavati, da bi se osigurao red
i bezbijednost u zemlji.
Medutim, pregledani istoriski mat erij aI, koji se odnosi na Cigane U Make
doniji, ne daje nam ni jednog podatka na osnovu kojeg bi se moglo zakljuciti da
.. Dr!. Arhiv NR Bosne i Hercegovine, turski dokumenti br.434.
.. Orijentalni institut, sidiil br. 11, 47 b. Vidi dokumenat 12, str. 182-l83.
6 GaZi Husrevbegova bibUbteka, sid~i1 br. 45, str.B,

17 lato, sitUil 60, str. 62.

'.' '"
 Polozai cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 157

su i tamo kao iu' Bosni i Hercegovini poduzimane mjere da bi se Cigani prisilili

da se staInonaseIe mipojedinim mjestima. Cinjenica, da medu nasimmaterijaIom
nema ni jedn~ pretstavke tamosnjeg stanoyniStva koja bi bila upucena protiv,
Cigana koji prave nered i nanose stete, dovoIjna je, da opravdano mozemo pret
postavIjati da nije bilo razloga da se mirni Cigani prisiljavaju na stalno naselja
vanje u, pajedinim mjestima.
Kako rekosmo,jedan manji dio Cigana naseljen je bio u gradovima. Mada
su Cigani uzivali pravnu zaStitu, ipak se iz raspolozivog materij~:tla da zakljuciti da
je tadaSnje' drustvo prijekim, okom gledalo oa njih. Zbog toga su onizivjeli izo
lovano od ostalog gradskog stanovnistva, uspecijaInim svojirri cetvrtima (kiptiyan
mahallesi), u koje je rijetko ko prodirao sa strane. Samo kao primjer navodimo da
je ovakvih cetvrti bilo u Bitolju, Skoplj u, Banja Luci, Travniku, Visokom i po
drugim nasim mjestima koja su bila pod osmanskom vlascu. USarajevu su napri
mjer Cigani bili skoncentrisani oko Alipa'sine~ sejh Magribijitie, Tavili hadzi Musta
fine i hadzi Turhanove dzamije. To znaei, da je vecina Cigana nastanjenih u
Sarajevu Zivjela na zapadnoj periferiji tadasnjegSarajeva, tj. danas po prilici na
podrucju od Alipasine dzamije--:-Vojna boInica-Marin Dvor-Miljacka do, iznad
Gradske elektrane, dok je jedan dio njih bio naseljen na Mahmutovcu ispod Trebe
vica. IzgIeda da se Ciganska mahala u Mostaru u vrijeme' osmanske v1asti nalazila
u Ilickoj ulici, jer smo naiSli na nekoliko podataka da su oni zivjeli u Baba Besi
rovoj mahali, sto danas, ugIavnom, odgovara spomenutoj ulici.
Cigani su imali specijalne svoje zajednice (dzemati), na celu kojih Stl stajaIe
ceribase. U nekoliko fermana smo naiSli da je bilo naredeno da se po staroill' obi
caju na svak050 Cigana postavi po jedanceribaSa i da oni medusobno jedni
dt;ugima budu jamci. 78 Iz nama dostupn og izvornog materijala nismo mogli sagle"
datikakve su sve duznosti imale ceribase. Jedino, leao sto smo to ranije spomenuli,
oni bi bili odgovorni ako se od pojedinih Cigananije naplatio porez. Tad su morali
poduzimati potrebne mjere da bi se porez utjerao i da bi se odbjegli Cigani uhvatili
i povratill.' .
R'anije je bilo govora da je u jugoistocnom dijelu Balkanskog Poluostrva
postojao cak zaseban Ciganski sandzak (Cingene sancagi), 0 cijoj organizaciji ne bi
~eljeli govoriti, s obzirorn da se prostirao izvan teritorija nasih jugoslovenskih
zemalja. Sarno cerna napomenuti, da je uprava nad Ciganirna u ovom sandzaku,
kao i nad Ciganima u nasim j ugosloven skim, zemljama, bila u rukama visokih
drzavnih funkcionera, timarnika i zaima.
Posebnl!., ulogu su 'odigrali ciganski dzizjedari (haraclije). Oni nisu bili samo '
finansiski organ! kojima je duznost bila da ubiru poreze od Cigana, nego su isto
dobno vrsili i jedan dio upravno-administrativne vlasti nad Ciganima.
Sedan dosta veliki broj dokumena ta (bujuruldija), koji se odnose, ne sarno
na ubiranje poreza od Cigana, nego i na neka druga pitanja 4z ciganskog zivota,
naslovljen je ,bio kako na pojedine .kadije i druge funkcionere vlasti, tako, i
na ciganske dzizje dare, iz cega se vidi da su i ovi vrsili neke upravno-admini
strativne poslQve.
Vlast i sila ciganskih dzizjedara (haraclija) do punog izraZaja dosla je u
izreci: Ako je i car, nije ciganski araclija.Naime, kad je neko upozorio nekog Ciga
_r: ina da ustane i skloni se s. ulice, jer ide car,on se posluzio ovom izrekom~ 79
78 Dri. Arhiv NR Makedonije, sidZil br. 28, str. 8Q-81, Orijenta1ni institut, sidzil 'br,
23, 42 a. .

,7& Tihomir f>oraevic, Iz Srbije k~eza Milosa.

 158 Muhamed A. Mujic

Kako je tadasuje drustvo. pdjekim okom gledalo na Cigane, oni SU ~glavnom

upueeni bili sami na sebe. Njihova vrlo tijesna meausbbna 'povezanost manifesto

vala se u raznim vidovima, PQeevsi od Ciganskih eetvrti, pa dalje. Meausobno su se

skoro uvijek zenili i udavali tako da su vrlo rijetki slucajevi da oba bracna druga

. nisu bila Cigani. Ne same da su brat!ni drugovi skoro redovno bili sami Cigani,

negosu i svjedoci i opunomoeenici pri sklapanju ciganSkih brakova. isto tako

gotovo redovno opet bili ciganskog pori j ekla. I kad. se radilo 0 tzv. kefilemi za

Cigane i tada su uglavnom sami nasebe bili upueeni. Samo kao primjer donosimo

ovaj podatak 0 meausobnoj kefilemi Cigana u Ljubinju.

JUliluf-basa je jamac za Ciganina Mustafu
Mustafa je jamac za Ciganina Saliha
Abdulah Morie je jamac za Ciganina Sabana
Mustafa Kajie je jamac za Morica Abdiju
Osman! Gusic je jamac za svoga sina Husejina
Abdija Morie je jamac za Hasana Gusica80
lako je tacno, da se na Cigane prijekim okom gledalo, ipak meau izvornim
materijalom nismo mogli naci podataka iz kojih bi se vidjelo da je ostalo stauovni
stvo prema njima' grubo postupalo, da im je pravilo. ma kakve neug~dnosti i
slieno. Naprotiv, imamo veei broj podataka da su.izmeau Cigana i ostalogstanov
nlstva postojali normalni, dobri odnosi. To se naroeito dobro dade uociti, kroz
mnogobrojne zapisnike sa ostavinskih rasprava u kojima nailazimo vrlo mnogo
podataka dasu pOjedinciCiganima davali kredite, iIi u gotovom novcu Hiu nekoj
vrsti robe. NaisH smo eak j na dva podatka da je i vakuf nekim Ciganima davao
kredite. Tako u sidzilu bitoljskog suda iz 1656 (1067) spominje se da, je. Ciganin
I
Miso, Jz Prilepa, dobio kredit od Mahmud-agina vakufa u Bitolju t, od Ibrahim
eauseva vakufa, takoae u Bitolju. BuduCi da on ove kredite nije bio isplatio u
odreaenom roku, to su mu nekretnine bile stavljene pod teret i kueu je morao
prodati za 3.600 akei da bi povratio po 1.000 akei duga i Mahmudaginom i lbra
him-e.ausevom vakufU. 81
lnteresantno je ukazati na cinjenicu da su spomenuti vakufi krecUt davali
i Ciganima-nemuslimanima, kao Sio nam ovaj podatak govori.
. Interesantan je slucaj da je nekoliko selj3.ka-krscanaiz sela Duboeice,
ljubinjski kadiluk 10 marta 1800 (13 sevala 1214 g.) pred sudom u Ljubinju jedan
za 9.rugog dalo garanciju da oninisu imali nikakva udjela, niti su ma sta krivi za
uginulu kobilu Ciganina Sabana iz istog sela. 82 .
Cigani su vrlo mnogo stupali u brakove. Jedan veliki dio ciganskih brakova
bio je labav. Zbog teskog materijalnog stanja i prim~tivnosti vrlo je cesto dolazilo
do bracnih sporova, koji su se obicno zavrsavali rasIddom bracne zajednice. Nisu
rijetki slucajevi da su se pojedihi Cigani ponovno vjencavali sa istomzenom. Jed
nim i letimicnim pogledom ma u koji sudski sidzil covjek moze lako dobiti utisalt
da je kod Cigana, obzirom na njihovu malobrojnost, mozda rel~tivno vise dolazilo
do razvodabraka nego kod ma kojih drugih braenih drugova. Rijetki su sl'ucajevi
da su Cigani-muslirnani zivjeli u poligamiji, kao sto je bilo slucajevakod drugih
muslimana, jer im je nemoguce bilo izddavati jednu takvu porodicu. Sud je Cigan
kama-raspustenicama odreaivao alimentaciju, koja je zavisila' od materijalnog stanja
81 Orijentalni institut, sidtU hr. 16, 61 h.

., Drz. Arhiv u Skoplju. sidiil. br. 13, l!tr. al.

~2 Orijentalni instnut, siQ,zi\ l~! 37 Q.

..<\
 Polozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 159

nj~nog muza; izdavao je naredenje 0 isplati mehra (vjeneani dar)zerii u onoj

visini za koju se njen braeni drug prilikom sklapanja braka obavezao da ce joj'
isplatiti u koliko dode' do raskida braene vete njegovom krivicom.
, Opce je poznato da je kovacki zanat uvijek bio glavno zanimanje Cigana.
Pi-ema njihovoj predaji to je neka vrsta svetog zanata, 'koji im je od boga dat.
Oni drze da se ovim zanatom prvi poreo baviti svetac Daut Ali Seljam (car Uavid).
'On je ,tukbm kovao gvozae. Jednoga dana poslao je svoga kalfu da odnese meso
njegoyoj zeni. KaIfa tom prilikom vidi mali prst desne ruke njegove zene. Kako ,
sU' zene u' OnO doba od glave do pete bile pokrivane, to je ovim prilikom zakon bio
oskrnavljen i vruce gvoZde pocelo je peei Dauta Ali Seljama, Kako je to bio sveti
'~ovjek, on odmah sazna za uzrok tome i napusti posao. Od tada Zivio je provodeci
vrijeme u molitvi,83, '
, Cigani-kovaei isli au od mjesta do mjesta, a bUo ill je koji su imali svoje
radionice u ,pojedinim mjestima. Tako se zna da je u zadnje, vrijeme osmanske
vlasti u Makedoniji u Skoplju bil040 c iganskih kovackih radionica. Imali su
i svoje udrUzenje. Na eelu' udruzenja stajaQ je ustabaSa. On nije radio, nego su ga'
svi majstori '(pirnea) placali. On je imao zadatakda svakog majstora brani pred
vlastima i 'pravo da svakome razrusi odzak, ako u petak radio Uoel petka svaki
p~isti radionicu, uredi alat i zapali svijecu,na nakovnju i na odZaku. One gore
cijele noH. U petak su se Cigani-kovaFi okupljali u jednoj kuci, k(}ja, je bila u
ulici Jug Bogdana. Tu su spremali h~lvu i druge slatkise,; zajednicki su jeli i raz':
govarali do podne. Vodil~ su, racuna 0 polaganju kaIfinskog i majstorskog ispita.
Ovom ispitu prisustvovao je i drZavni c~novnik iz Carigrada, koga su zvali auba
born. Dolazio' je oko Ilindana.
Sarno primanje nauenikabilo je skopcano sa izvjesnim ceremonijama. Na
uenik je morao, kad prvi put dode t da majstoru poljubi ruku,' nogu i mesill, .da
se, nad njim zakune, da nece napustiti zanat. Kod prlstinskih kovaca bio je obieaj
cia naucnik' prvi p'Ut u radionicu dola.zi 1.1 dugackoj bijeloj kosulji. ProVllce se
ispod nakovnja s deane strane i majstoru poljubi ruku i nogu.
Kad naucnik kod rnajstora ostane 10"-15 godina, taP. stice pravo da polaze
ispit za kaIfu. Prakticni diD ispita pQlaZe pred majstorima i ustabaSom, a usmeni
dio ispita polaze pred aubaborn. Kad polozi ispit, od aubabe dobije destur (svje
dodzba), a kalfa tom prilikom aubabi daje boscaluk i svima' majstorima poljubi
,ruku. .
Majstororn je mogao postati onaj kalfa, koji je imao trideset godina. I njegov
ispit je sliean kalfinskom ispitu. Nakon polozenog ispita novi majstor' pored de
shIra dobija i mesin kao znak da moze otvoriti samostalnu' radionicu. 84
Cigani kovaei, kako rekosmo, imali su svoje radionice u pojedinim mje
stima, ali ih je bilo koji su hodali od'sela do sela i vrsili kovacke poslove.
Izgleda, d~ je kova.~ki zanat u jugoslovenskim zemljama pod osrnanskom
vlaSC'U dug~ ~remena skoro iskljuCivo bio u rukama Cigana. !mamo jedan
I

podatak da jepedesetorici Cigana kovaea stavljeno bilo u duznost da 1868/9 (1182)

izvrse vazne kovacke radove na podizanju pontonskih mostova na Urini u zvornic
kornka~muku.85 Iz toga se da zakljuCiti da 8U Cigani kovaci bili kvalitetni majstori

s, Cvetko Kostic, Muslim~nski Cigani u Skoplju, Skoplje 1934, str. 19-20.

.. Isto, str. 16-18.

~~ Oazi Huarevbegova biblioteka, sidzil pro 9, str. ~~.

160

kqji su mogli da uspjesno izvrSe civaj cisto vojni zadatak, koji je od njih. zahtjevao
ne samo dovnljno strucnosti, nego i velik u brzinu u momentima kad Se vode ratne
operacije. .
Mnogi nasi krajevi imali su seoskog kovaca, koji je obicno bio Ciganin. On
je bio kaoneka vrsta sluzbenika koji se sporazumio sa selom da u svojoj kuci
svrsava i~jesne kovacke poslove. Za taj mu rad svaka kuca u selu godisnje daje
odredEmu kolicinu zita i drugih namirnica, a za sve poslove koje bi izvrSio, a nisu
bili predvideni ranijom njihovom pogod bom, placalo bi mu se odmah u gotoVU. 86
Poslije kovackog zanata Ciganima je najmilije zanimanje bilo konjogojstyo
i preprodaja konja, jer je to za ondasnje prilike kad su konji bili jedina prevozna
sredstva, bio vrlb unosan posao. Iz zapisnika s ostavinskih rasprava Cigana vidi
se da su mnoge ciganske porodice imale bar po jednog konja za svoje potrebe.
Interesantno je ukazati na Cinjenicu, kad je god drzava rekv1rirala konje od pri
vatnika za cisto drzavne svrhe, da se na podrucju sarajevskog kadlluka skoro
uvijek od Cigana uzimala lh broja konja koje su davali zajedno krseani i JevrejiY
Vrlo cesti su sudski sporovi izmedu Cigana i drugih stx:..anaka u pogledu konja.
Ne samo da su oni prodavali konje, nego su ih istodobno f izdavali unajam.
Tako se spominje da je Cigarrln Abdulah, sin Mehmedov iz Sarajei?:a prije godinu.
dana bio iznajmio konja Sinoliku (?). sinu Harunovu iz Sarajeva, da otputuje u
Beograd. Kako se imenovani dotad jos nije bio povratio, to Ciganin Abdulah traZi
ad suda.da mu se konj povrati.88
Nisu .bili rijetki slucajevi da su Cigani napadali prolaznike podrumovima,
otimali i krali konje. Imamo podataka. da su u nekQlikonavrata.napadali i fratre
franjevackog samostana u Fojn~ci. Tako se spominje da su neki Cigani 1718 godine
napali i ranili dva .fojnicka redovnika, a po tom im oteli konje. Kad su napadaci
bili pozvani da dodu na sud za poCinjena djela, pozivu se nisu odazvali. 81l
I jednom drugom prilikom spominje se, da su neki Cigani napali jednog
iratra i oteli mu konja. 90
Jednom je prilikom 10 Cigana napalo ira Juru, ira Stojana i ira Mihajla
kad su iz Fojl)ice isli u 010VO. 91
Cigani su i u ovo vrijeme bili poznati kao sviraci. ani su sa bubnjevima
i zurnama hodali od mjesta domjesta i svirali na raznim veseljima. Polovinom
:XIX vijeka bilo je slucajeva na podrucju sarajevskog sandZaka da suCigani-svira8
hodajuci od sela do sela u tolikoj mjeri zabavljali stanovnistvo da su pojedinci
zanemarivali svoje redovne poslove i trpjeli stetu. Zato je valija u nekoliko
navrata upueivao svoja naredenja podrucnim organima vlasti da se sprijece
ovakvi postupci Cigana. 92 .
Izmedu Cigana jednim dobrim dijelom regrutovani su tzv. mehteri (sviraci)
u osmanskoj vojsci. Tako se; kao sto smo vee spomenuli, 1693/4 spominju sesto
rica Cigana koji su biUmehteri u jajackoj tvrdavi. Zna se da na jednom svecanom
S. Dr. Milenko S. Filipovic, Seoski Ciganill{(, Istorisko-pravni' zbornik Sarajevo, 1950,
br. 3-4, str. 223-224.
S7 Gazi Husrevbegova biblioteka, sidzil br. 48, str. 15.

88 Isto, sidZil br. 15, str. 25.

J. Matasovic, Fojni~ka regesta, Spomenik LXVII. Beograd, 1930, str. 190,

Isto, str. 405.
., Isto, str; 132.
&. Gazl Hustevbegova blblioteka, si<Ull l:Ir. 79. str. 53.
 f'olozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 161

prijemu kod bosanskog namjesnika Topal-Osman-pase u Sarajevu u .muzickom

brkestru pored nekoliko Ceha i Nijemaea ucestvovalo i nekoliko Cigana.
Do pojave strucnog ljekarskog kadra u naSim zemljama nailazimo da su
postojali tzv. dzerahi-ranari. Oni su na primitivan nacin lijecili ljude, Ijubomorno
cuvajuei tajnu svoje vjestine, prenosili je na svoje potomke. Meduovim dzerahima
vee 1566 godine naisli smo na Ciganina Smoljana, koji je u Sarajevu i okolini
slovio kao neobicno vjeSt covjek za vadenje kamena iz mokracne besike i za
vrsenje operacije bruha. Bolesna 'liea dolazila su pred sarajevski sud i davala svoj
pristanak da se dobrovoljno pog\?rgavaju spomenutom Ciganinu Smoljanu da im
izvadi Kamen iz mokracne besike, izjavljujuci, ako od ove operacije podlegnu, da
nikakvu odgovornost ne snosi spomenuti Ciganin. Ovi podaci govore da je spome
nutom Ciganinu od ruke isao oval posao, sto je narocito naglaSeno i u izjavi
jednog od podvrgnutih pacijenata, koji veli, da joe Ciganin Smoljan svojim vade
njima kamena iz mokracne besike i vrsenjem operacije bruha mnogim ljudima bio
odkoristL 93 .

Primitivno vadenje kamena iz mokracne besike vrlo je starog datuma94 i

izgleda da su se ovim poslom u nasim zemljama naj:vise. bavili Cigani.
U mnogim muslimanskim selima na Kosovu i Metohiji, a narocito oko flako
vice i Prizrena, postojao je tzv. seoski Ciganin. On je bio kao neka vrsta sluzbe

nika,koji je obavljao razI1e poslove, u prvom redu one koje drugdje obavlja

. seoski protoder tj. pomaze seoskom starjesini, euva seoske konje i slieno. Iako su u

nekim mjestimaseoski protoderi vrsili poslove, koje'inace obavlja seoski Ciga

nin, ipak je dosta sela imalo posebnog protodera i posebnog seoskog Ciganina.

Glavne duznosti seoskog Ciganina bile su da udara u bubanj svakogpetka

pred .dzuma-namaz (molitva), da obavjestava 0 smrtnim slueajevima u selu, da
ueestvuje na svadbama i da se postara za ostale sviraee, da bubnjem oglasava
poeetak molitv,e: podne, ikindije, aksama, jaeije i sehura (pocetak dnevnog posta).
On je stalno iSao uz hodzu koji mu je davao naredenja za oglasavanje pocetka
molitve. Buduci da je glavna dUZnost seoskog Ciganina bila da udara u bubanj,
to su ga u mnogim selima po Kosovu i Metohiji nazivali tupadZi (bubnjar), a
'ponegdje su ga zvali i sufurdzi (objavljivac pocetka dnevnog posta). Selo ga je
isplacivalo u zitu iIi u noveu razrezanom po kucama.9r>
Zelja za sto laksim zvotom navodila je neke Cigane u jugoslavenskim
zemljama pod osmanskom vlascu, kao i u nekim drugim zemljama da falsifikuju
novae;. Ovi Cigani, ne samo da su krivotvoriIi novae, nego su iz kovanih novcanica
n~, vjest nacin uzimali jedan diom~tala i tako osteCivali noveanice. Ovakvim
postupcima nanoSene su velike stete i ddavnoj blagajni i samom stanovnistvu,
jer ddava, naprimjer, nije htjela da od poreskih ohveznika primi ovakav ostecen
novae, a i u koliko je nekad i to bilo, primila ga je u manjoj vrijednosti, nego sto
on inace vrijedi. '
Zbog ovakvih postupaka nekih Cigana sianovnistvo novovaroskog kadiluka
zalilo se vlastima i moliloda se preduzmu mjere da bi se ovakve pojave suzbile.
Medutim, kako na ovu njihovu pretstavku nista nije bilo preduzeto, to oni ponovno
upucujupretstavku Visokoj Porti po istoj stvari. 96
93 Isto, sidzH br. 2, str. 428.

". Vidi Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, XII., str. 65.

Dr. Milenko S. Filipovic, spomenuti rad, str. 224.

Orijentalni institut, sidZil br. 10, 153 a.

 Iako mi raspolazemo sarno ovim jednim dokumentom96a 0 falsifikovanju novca

od strane Cigana. ipak to ne .znaei da se Cigani i u drugo vrijemenisu javljali
kao falsifikatori. Kako se .u jednom velikombroju dokumenata iz raznih vremen
skih razdoblja osmanske vlasti u naSim zemljama stalno naglaSava da ima falsi
fikovanih n~vcanica Ii da se daju uputstva k,ako da se .s njima. postupi prilikom
ubiranja poreza, a obzirom na zelju.nekih Cigana da sto lakse i ugodnije proZive,
vrlo jEi vjerovatno da su oni kroz cijelo to vrijeme imali udjela u ovim podu
hvatima. .
. ~

Obzirom da ,su Cigani u Bosni i HercegoviJ;ti Jednim velikim dijelom zivjeli

kao nomadi ida, se nisu bavili nekim naroCito korisnim i produktivnim poslovima
otud je injihovo materijaIno stanje bilo tesko. Ova puka sitotinja cesto nije
imala ni najosnovnijh sredstva za zivot. Dok lo:oz sudske sidZile nailazimQ.na vrlo
veliki broj dokumenata 0 kupoprodaji nekretnina drugih stanovnika ovih krajeva,
dotle su vrlo riJetki slucajevi da su Cigani kupovali kakve nekretnine, iIi u kollko
je i toga bilo! to eesto nije pretstavljalo neku stvarnu vrijednost.
Zapisnici 0 ostavstini pojedinih Cigana najbolje ilustruju svu bijedu ovog
elementa u ovom pedodu u Bosni i Hercegovini. Umrli skoro uvijek iza sebe ostavlja
vrlo mizerno posuae, posteljinu j nesto kUCnog namjestaja, koje s~ ima podijeliti
meau njegove naslj~dnike, kojih oesto ima dosta.
Morarno ipak naglasiti da smo naisli na nekoliko sudf'}kih zapisnika 0
ostavstini Cigana u Sarajevu iz XVIII i XIX vijeka, koji nam ukazuju, da su ovi
Cigani bili u nesto boljemmaterijaInom polozaju, nego ostali Cigani u Bosni i
Hercegovini. Izgleda da su oni ovdje imall vise zarade nego u kojemdrugom mjestu
U ovim krajevima. Samo ce:Q;.o kao primjer istacinajinteresantniji od ovih po
dat8.ka, da je 1777 godine iza umrlog Durguta, sina Kasimova iz ha~i Turhanove
mahale. u Sarajevu naaeno 87 zlatnika u vrijednosti od 210 tadasnjih grosa,97 Ovo
je pretstvaljalo veliko bogatstvo, ne sarno za jednog Ciganina, nego i za svakog
drugog graaanina. Razumljivo, da su ovo bili rijetki slucajevi meau Ciganimau
Bosni i Hercegovini.
< --
Kako su Cigani u Makedoniji ipaku' nesto vecoj mjeri staIno bili na.seljeni
u pojedinim mjestima, nego sto je slucaj bio s Ciganima u Bosni i Hercegovini, pa
se tako i vise bavili korisnim i produktivnim poslovima, to. se' odrazilo i na njiho
yom nesto l:?oljem miaterijaInom stanju. Evo nekoliko podataka 0 tome:
Ciganka Sevda iz Ciganske mah'8le u Bitolju testarnentom odreauje da se
% njene imovine utro&i u dobrotvorne svrhe. 98 ' .
Ciganin Murat, isto iz Bitolja, bio je toliko imucan da je hodoeastio Meku
i Medinu. 99
NekiJl4anojlo i Bele, iz bitoljskog kadiluka, kod rnjesta Cereske 1639 (1049 g.)
napaIi su iopljackali Ciganina Kurta iz Prilepa. Meau predmetima koje su ovi
opljackali od spomenjltog Ciganina spominje se:
4.000 akci 50 arsina platna-beza
6 pari nausnica 40 lakata vunenog sukna. 100
300 rlirhema
.Oa Prijatelj Sokolovic Osman posjeduje neke dokumente ovog sadriaj'a.
8. Gazi Husrevbegova biblioteka, sidzll br. 18, str. 44.

Dr~. Arhiv NR Makedonije, sidiil br. 30, str. 18. .

'-~

Isto.

laO Isto, sldzil br. 6, str. 42.

 Polo~aj cigana u jugosloven~kim zemljama pod osmanskom vlascu 163

ODNOS CIGANA PREMA RELIGIJI

Otkako se zna za Cigane uvijek su biliugIavnom vjerski indiferentni. Mogli

su i vjerovati u bozanstvo i formalno pripadati nekoj konfesiji, ali :re
nisu pridr
zavali vjerskih propisa, niti su vrsili obrede. Da bi stvorili sto povoIjnije usiove
za mirniji zivot, oni su dolaskom 'U drugu zemlju, prividno prihvacali vj~ru
doticne drZave. Clgani su slobodno mozemo reci najdosljednije u zivot provodili
poznato srednje~jekovno nacelo: Cuius regio, eius'religio.
Kad su oni dosH u naSe zemlje, vidimo ih da se deklarisu kao' krscani. Na
to nam ukazuju spomemiti podaci iz hrisovuIje cara Dusana, kojom manp.stiru
Arhandela Mihaila kod Prizrena poklanja Ciganina Rajka, Bojka Zlatarevica,
Vasilja Presveticica, Sokola Sukijasovica,. Kostu i Durka Dimanova. To se vidi i
iz dosad, koliko nam je poznato, najstarijeg dokumenta o,Ciganima u Dubrovniku
iz 1362 g. u kome se spominje Ciganin Vlaho i Vitane; napokon na to nam uka
zuje i turski dokumenat iz 1565 godine ukome se spom'inje Ciganin SmoIjan, Ra
dosav i Vukobrad.
Uspostavljanjem osmanske vlasti u naSim zemljama Cigani primaju islam,
drZavnu vjeru Osmanske imperije. Domaci izvorni materijal kojim smo se sluZili
dokazuje, da 8U Cigani u
Bosni i Herecegovini za vrijeme osmanske vlastL listom '
bili muslimarii. Jedino smo naisli na spomenutu tI'ojicu Cigana-nemusHmana iz
1565 godine i na 117 Cigana-nemuslimana, koje nampokazuje statistiku bosan
sko-hercegovackog stanovnistva ii 1870 godine.
Medutim, stvar drukcijestoji s Ciganima u Makedoniji. I ovdje ih' je vecma
bila isiamske vjere, ali iz raspolozivog materijala moze se zakljuciti da je U ovim
krajevima bilo mnogo vise Cigana-nemuslimana, negou Bosni i HercegovinL lOl
Iako se ogromna veeina Cigana u jugoslovenskim zemljama u periodu
osman,ske viasti sniatrala i vodila kao muslimani, ipak 'je, kao sto smo vee ranije
spomenuli, viast i tadasnje drustvo s nepovjerenjem je gledalo na njihovu vjersku
pripadnost i odanost i cak su Cigani-muslimani podlijegali plaeanju dzizje kao
i nemuslimani., Kad su vrseni PQpisi stanovnistva i tada su Cigani-muslimani
iskazivani posebno, a posebno musliinani uopee.
Kl: Bozic je u svome clanku. &like iz Bosne~< izmedu os~alog i ovo pisao:
Cigani, koje Turci nazivaju polunarodom bieli su i cmi, prvi su muhamedanci
obrez\Uli, kao 'ostali muhamedanci, ali ih oni ne primaju u svoje bogotnolje, ni u
svoje groblje, imadu posebi dZamiju. Cmi Cigani su pogani, ali se priznavaju Tur
kom. Meau saborn govore ciganski, 'ali znadu i narodni jezik.102
Ivan Jukie (SIavoIjub Bosnjak) govoreci 0 stanovnistvu u Bosni kaZe ovo 0
Ciganima: OsiIri SIovjanah naho<;ii se u :aosni i Ciganah, koji su turskog zakona,
pa opet moraju harac pIatjati, a u dzamiu jim nedadu, ovih imade po vecim varo
sima i jesu svi kovaci; drugog osim bosanskog jezika ne znadu.103
101 Dok u raspolozivom materijalu iz Bosne iHercegovine ne nailazirno ni na jednog

Ciganina-nemuslhnana .(osim u statistici i onu trojicu iz 1565 g.) dotle' u dokurnentima koji
potjetu iz Makedonije ~esto nailazirno na Cigane-nernuslirnane. Tako sarno kao ptimjer navo
dirno da se spominje Ciganka Rebis (sidZil 8, str. 99), Ciganin Petko (sidzil 3, str. 170), Ciganin
Dojko (Dojkov) Nikola iz Barusana (sidzil br. 3, str. 138), Ciganin Miso iz Prilepa (sid~il 13, str.
31) itd.
10' "Vienac br. I,str. 476.

108 Zemljopis i poviestnica Bosne, Zagreb, 1851, str. 145.

 164 Muhamed A.

Oba ova pisca govore da je u Bosni postojalo separisanje izmedu muslimana

i Cigana-muslimana. Po Bozicu Cigani-muslimani cak se nisu ni sahranjivali u gro
blju gdje su sahranjivani drugi muslimani i da su imali svoju zasebnu dzamiju.
Medutim, po Jukicu im je uopce bio zabranjen ulazak udzamiju.
Nece biti da je baS u tolikoj mjeri postojalo separisanje izmedu. muslimana
i Cigana-muslimana. Tacno je, da je u Sarajevu postojalo cigansko groblje na Ham
binoj Carini i da je u ciganskoj cetvrti na Mahmutovcu postojala dzamija,
ali kolikose zna nikad nijepostojao nikakav propis, ni neka obicajna norma da se
Cigani-muslimani nisu smjeli sahranjivati u druga muslimanska, groblja i da nisu.
mogli posjecivati druge dzamije. 104 K tomu ovakv~ separisanje muslimana bil~ bi
u sllprotnosti sa dobro poznatim nacelima seriata, po kome se tada upravljao citav
dru.stveni zivot.
Citiranim zakonom sultan Sulejmana vidjeli smo da je bilo ozakonjeno
separisanje izmedu Cigana-muslimana i Cigana-nemuslimana pod zakonskom prijet
njom, da ce lice koje se ogrijesi 0 ovaj propis platiti porez koji placaju Cigani
nemuslimani, iIi drugim rijecima da ce se tretirati kao nemuslimani.
Cigani-muslimani su .nastojali dokazivati svoju vjersku privrZenost, da bi se
nataj naNn u pravima i u duznostima izjednacili sa .drugim muslirpanima. To, se
lijepo vidi iz molbe Ciganina Ibrahima iz 1819 godine, upucepe bosanskom, vali~i,
u kojoj se istice da on i njegova porodica zive islamskim zivotom; da oni kao
drugi Cigani ne' prose; da su slulili drugim muslimanima i premanjima pokazali
prijateljstvo, te zbog toga i zbog slromastva traze da se oslobode od placanja
dZizje. 105
Iz kadijinog ilama na ovu molbu, upucen:og valiji vidi se da je postojalo
carsko naredenje 0 ovakvim Ciganima, u kome se veli, da ima Cigana koji nastoje
dokazati svoju vjersku odanost, da bi se na taj nacin oslobodili placanja dzizje, a
da ce ovi isti Cigani kasI).ije nastaviti da vrse svoje obrede i zato je bilo naredeno
da se sVaki ovakav slucaj pojedinacno ispita i da' se 0 tom ,tek tada donosiodluka.
Istina, spomenuti podnosioc pretstavke C iganin Ibrahim oslopoden je od dzizje,
jer su rou, kako je bilo ustanovljeno, navo di bili tacni. 106
Iz spomenutog carskog naredenja da se zakljuCiti da je bilo Cigana,koji
su iako mtlslimani, vr8ili neke svoje obrede, kojt su se i nakon njihovog islami
ziranja bili zadrZali eto tako dugo.
Cigansku vjersku indifetentn9st lijepo je opisao Evlija Celebi, osmanskj puto
pisac iz XVII vijeka, kojt veli: Sa krscanima slave Uskrs, sa muslimanima Kur
r . '_

ban-bajram, a sa Jevrejima Suma-bajram.107

I pored poslovicne, ciganske indiferentnosti naiSli smo na nekoliko podataka
da je i medu njima u Makedoniji bilo poboznih IjudL 1 08 ., .

Obzirom na neprosvjecenost sirokih narodnih masa toga vr.emena, pretpo

stavljamo da su Cigani ipak bili najneprQsvjeceniji i najprimitivrrlji sloj naroda..
Oni su sigurno viSe nego drugi iivjeli u predrasudama i u sujevjerju, a da stvar
,.. Ove podatke ml Je dao hadzi Mujaga Merhemic, starac od oko 80 godina.
, Gazi Husrevbegova biblioteka, sidzil br, 60, str. 114.
, Isto.
'.7 T. GOkbilgin, spomenuti rad, str. 422.
Naprimjer spomenutaCiganka Sevda je testamentom odredila da se % njene imovine
trosi u dobrotvorne svrhe, a poznato je da su ovakve testamente u tom' vremenu !judi ostav
ljali iz vjerskih pobuda. Sevda je Ciganina Murata postavila za izvrSioca njene posljednje
volje, jer je u njemu vidjela pobozna covjeka koji je cak hodocastioMeku i Medinu.
 Polozaj ciganau jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 165

bude jos zalosnija, neke kadije, iako najuglednije, najobrazovanije i vodece lie':"
nosti u svojoj Sredini zvanicIio su pomagale' i ucvrscivale ove stetne drustvene
pojave, kod Cigana. Tako je kadija 22 jula 1772 godine izdao muraselu fOjniekim:
franjevcima da se mole nad nekim bolesnim Clganinom. 109 Istina, imamo poda- '
taka da ~u se ovakva sudska odobrenja izdavall;! fojnickim franjevcima da se mQle
i nad drugim bolesnimmuslimanima.

NEKODIKO STATISTICKHI PODATAKA 0 CIGANIMA

Nemoguce je pratiti brQjno stanje'Ciganau jugoslovenskim zemljama za
cijelo vrijeme osmanske vlasti, jer nam za to nedostaju istoriski podaci. Medutim,
mi mozemo dati samo nekoliko statistickih podataka 0 Ciganima'iz pOjedinih
godina u periodu kojeg obradujemo. .
Cinjenica, da se u citiranQj kanunami 0 Ciganima iz 1530 godiI!e spominju
visoki funkcioneri turskog feudali4lIla, kaQ sto su timarn~ci i zaimi, kQji su uprav
ljali nad Ciganima, o<,:ito ukazuje da su u to doba u vel~om broju Ciganibili
naseljeni u balkanskim remljama, uopce, pa prema tome i u nasim krajevima.
U sidzilu jaja<':kog suda ubiljezen je prepis sultanovafermana datiranog 9
novembra 16P4 (21 reb. I 1106 g.) kojim se stavlja do znanja kadijama bosanskog,
kliSkog i zvorniekog sandzaka da je za ciganskog dZizjedara na njihovom podrucju '
pQStavljen neki Sefer, koji ce od tamoSnjih .Cigana pokupi'ti dzizju. I~ti<':e se da je
spomenutom Seferu izdano 600 priznanica (varak), sa otisnutim zigom, koje- Ce on
Ciganima izdavati kad mu budu platili spomenutiporez. Napominje se, ako hi mu'
potrebno bilo jOs' priznanica, da se obrati nadlemim vlastima za iste, a ako bi mu
eventualno istih preostalo, da ihpovrati. 110
Izsvega navedenog da se zaklju<':itida saine vlasti nisu bile na Cistu koliko '
se Cigana nalazi na sporoenytom teritoriju,ali i!!injenica, daje dzizjedar dobio 600
priznanica, upucuje da se, broj odraslih muskaraca Ciganau ovom kraju kretao oko
navedene cUre.
NeSto viSe statistickih podataka 0 Ciganima u Bosni daju' nam spiskovi
'muslimanskih izbjeglickih porodica iz Sapca, Sokolli, Uzicai drugih mjesta u Srbiji,
koje su se nakon Prvog' srpskog ustanka naselile u Podrinju i u Semberiji. Mi cemo
iz ovih spiskova u izvodu donijeti popis ciganskih porodica, naseljenih u pojediniro
mjestirrla, spomenutih predjela Bosne .

. Ciganske porodice iz Uzica, naseZjerie u Donjoj Tuzli ll1

Redni
Redni
broj Prezime ime Srodstvo Starost
broj
clana
porodice
porodice

1 1 Sijejic Alije Salib 22 god.

2 Sijejic Alije Edhem brat 17 god.
3 Sijejic Alije Sevko brat 14 gOd.
4 ' Sijejic Alije Adil brat 10 god.
5 Sijejic Alije Adem brat 7 god.
,'09 J. Matasovic; Fojnicka regesta, str. 22l.

no, Orijentalni institut, sidZil br. 10. j ,

U1 Isto, dokumenat br.3138, str.2-3.

11
166 ,Muhamed A; Mujic ..

Redni Redni
. broj broj
Prezime ime Srodstvo Starost
porodice clanp
porodice

2. 1 Music Muse Salih 50 god.

2 Music Saliha Sulejman sin I 22 god.
3 1 Music Muse Osman 35 god.
2 Music Osmana Hasan sin 6 god.
3 Music Osmana Husejin sin 3 god.
4 1 Bekirovie Bekira Hasan 60 god.
2 Bekirovie Hasana Mustafa sin ,23 god.
3 Bekirovic Hasana Bekir sin 16 god"
4
5
Bekirovic
Bekirovie
Hasana Murat
Hasana Ibra\1im
. sin
sin
12
4
god.
god.
5 1 Okic Okana Ibrahim 15 god.
1
2 Okic Okana Mehmed brat 11 god.
6 1 Jo!icevicJo!ica Sulejman 16 god.
7 1 Sipie. Mehmed . 16 god.
S 1 Okic Oke Salih. .12 god.
9 1 Cosic Halila Salih 15 god.
10 1 Sejdic Sejde Smail 25 god.
11 1 Sipie Alije Ibrahim 11 god.
12 1 Dzod!ic (Dzudzie) Mustafe Ramadan 12 god.

Ciganske porodice iz Sokola, nase~jene u gradu Koz~uku, zvornicki kadilukll2

, ,
Redni Redni
broj broj
Prezime. ime Srodstvo Starost
porodice clana
porodice

13 1 Boric 'Bore Ibrahim 45 god.

2 Boric Ibrahima Bego sin 11 .god.
3 Boric Ibrahima Bilal sin 9g6d.
14 1 Betanovic Saliha Ramadan 30god.
2 Betanovic Ramadana S~ih si,n '8 god)
3 Betanovic Ramadana Arik sin 7 god,
15 1 Betanovic SaUha Ibrahim 27 god.
2 Betanovic Ibrahima Miralem sin 8 god.
3 Betanovic Ibrahima Hasan sin 1 god.
16 1 Smajic Smaila Abdulah 5 god.
17 1 Zablc Omera Osman 27 god.
18 1 KUlas Alije Mehmed 25 god.
2 Kul<ls Alije Salih .brat .20 god.

"auto, str. 18.

 Polozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 161
,
Ciganske pOTodice iz S apca, naseljene u Samcu 1l3

Redni RedJ:u
broj ime
broj Prezime Srodstvo Starost.' ":,
clana
porodice
porodlce

19 1 Mustafa Mehtnedov
50 god.,
2 Salih Mustafin
sin 27 god.
3 Mehmed Mustafin
sin 24 goo.
20 1 . Osmim Mustafin
31 god.
.2 Ibrahim Osmanov
sin 8 god.
3 'H.a~im Osmanov
sin 6 god.
21 1 Alija Osmanov
70 god,:

2 Salih Alije
sin 30 god.

3 Sakir Salihov
unuk 6 god;"

.,. ,., .. -~" .~., ........ ~-

22 1 Mehmed Alijin
35 god.
2 Mustafa Mehmedov '
sin 15 god.
23 1 Osman Me~anov
40 god.
2 Sumbul Osmanov
sin 15 god.
3 ,Hasan Osmanov
sin 12 'god:
4 Ibrahim Osmanov
sin 9 god.
24 1, Hasan Smailov 40 g()d.~
2 Hasan Hasanov sin 5 god:
25 1 Hasan Saliho.v - H80 'gOd:
2 . Salih Hasanov sin 15 gOd,

3 Hasan Hasanov . sin 12 god.

4 Arif Hasanov sin 10 god.

26 1 Halid' Huseinov. 30 god.

2 Husein Huseinov brat 20 god.

3 . Mustafa Salihov, brat 15 god.

4 Arif Salihov ' brat 10 gO(}.

27 1 Orner Mustafin
24 god.

2 Ramadan Mustafin
brat 22 god.

3 AUja, Mustafin
brat 8 god.

4 SciIih Mustafin
brat Hi god.

28 1 Jusuf Mustafin 18 god.

29 1 Isak Mustafin 15 goq,.
30 1 Mustafa O~anov 50 god.
2 Mehmed Mustafin sin 20 god.
'31 1 Mustafa Musaov
27 god.
I 2 Raso Mustafin
sin 6 god.
\ 3 Resid Mustafin
sin 4 god.
32 1 Redzep Mustafin, 8 god.

2 Salih Mustafin brat 6 god~

,33 1 Sulejman Jusufov 25 god.

34 1 Music M'!Saov Salih 41 god.
2 Music Salihov Sulejman sin 20 god.
3 M:~sicSa1ihov Hasan, sin 1 god.
", na Isto, str. 78.
11 01
168 Muhamed A. Mujic

Redni Redni
. bOOf broi Prezime Ii iDle Srodstvo starost
porodice
mana
porodice

35 1 Music Musaov Osman 45 god.

36 1 O!ilman Abdije 45 god.
2 Ibrahim Osmanov sin 12 god.
a Mehmed Osmanov sin 6 god.
37 1 Hadiic Saliha Halil 20 god.
2 HadiiC Halilov Hasan sin 5 god.
3 Hadzic Halilov Salih - sin 1 god.
3a 1 HadZic Saliha Salih 45 gO,d.
39 1 Seidic Alije Salih - 22 god.

Ciganske porodice iz Uzica naseljene u Brezovu PoljulU

Redni Redni
broj broj
Prezime ime Srodstvo Starost
porodice (!lana
porodice

40 1 Biber Mehmedov Salih 60 god.

2 Biber Salihov Sulejman sin 30 god.
3 Biber Salihov ImSir sin 16 god.
4 Biber Sulejmanov Osman unuk a god.
41 1 Husein 1'y1ustafin 35 god.
2 Hasan Huseinov sin 7 god.
42 1 .Omer Salihov 13 god.
2 Alija Salihov brat 10 god.
43 1 Sulejman Cive 16 god.
2 Salih Cive brat 10 god.
a Ibrahim Cive brat 1 god.
4 Dervan Muratov bratic 20 god.
44 1 Abdullatif Abdulah 21 god.
2 Miralem Abdulah brat 15 god,
-3 Muharem Abdijin brat 11 god.
4 Mehmed Abdijin brat 7 god.
5 Sakir Abdijin brat 5 god.
6 Sejdo Abdijin brat 1 god.
45 1 Sejdic Abdije Abaz 25 god.
46 1 Pervanovic Saliha Alija 41 god.
2 Pervanovic Alije Ibrahim sin 1 god.
47 1 Pervanovic Huseina Salih 41 god~
2 Pervanovic Hasana Salih sin 20 god.
3 Pervanovic Salihov Husein sin 15 god.
4 Pervanovic Huseinov Sumbul sin 12 god.

,,. IlIto, str. 98-99.

 Po!ozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlalll:u 169

Ciganskeporodice iz Utica, naseljene u Srebrenici1l3

Redni Redni
broj broj Prezime ime Srodstvo Starost
porodice clana
porodice

48 1 Ibrahim Osmanov 40 god.

2 Nuko Ibrahimov sin 10 god.
3 Nurija IbrahimQv sin 8 god.
4 Osman Ibrahimov sin 8 god.
49 1 Mustafa Zenunov 34 god.
2 Salih Mustafin sin 8 god.,
3 Ramadan Mustafin sin 6 god.
4: Rasid Mustafin sin 6 god,
5 Hasan Zenunov brat 23 god.
6 Ahmed Hasanov bratic 3 god.
50 1 Mustafa Alijin 85 god.
2 Alija Mustafin sin 22 god.
3 Beslija Mustafin sin 22 god.
4 Mehmed Mustafin sin 22 god.
5 Halil Mustafin sin 20 god.
51 1 Ramadap. Osmanov 60 god.
2 Osman Ramadanov sin 19 god.
3 Salih Ramadanov sin 10 god.
4 Hasan Ramadanov sin 4 god.

52 1 Salih Mehmedov 40 god.

2 Mehmed Salihov sin 16 god.
53 Mehan Barutcijin 60 god.
Mehan Mehanov sin 23 god.
Sulejman Mehanov sin 6 god.

54 Bekir Omerov 50 god.

SaUh Bekirov sin 12 god.
Sulejman Bekirov sin 7 g<>.,d.
55 Omer Barutcijin 90 god.

56 1 Ibrahim Mustafin 26 god.

2 Hasan Ibrahimov sin 6 god.
3 Mustafa Ibrahimov sin 4 god.

57 1 Osman Mehmedov 30 god.

Kao 8to smo vee ramJe spomenuli u statistickom izvje8taju 0 popisu stanov
niStva u Bosanskom vilaj,etu iz 1870 godine, koji je izvr8en po sandZacima ipo
kadilucima, na principu vjerske pripadnosti, Cigani muslimani su odvojeno iska
zani od ostalih: muslimana. KaQ i Qstali, tako i ovaj popis stanQvni$tva u n~im kr@,~
us Isto, str. 1Q2-103,
 (
170' Muhamed A, Mujlc'

jetrima pod osmanskom vlascu obUhvatio je sarno muskarce. Prema ovoj stati~ticl
'na'podrl.lcju'Bosanskpg vilajeta 1870 godtne bilo jeCigana~muslima:ria5139 sa 1965
domacinstava, a' Cigana-nemuslimana 117. Brojno stanje Cigana po kadilucima izgle
dalo 'je ovako;116 ,
Domacinstyo ' Lica
Sarajevski kadiluk 117 , 260
Visocki kadiluk 62 182
Rogaticki kadiluk 27 54
Kladanjski kadiluk 3 8
Visegradski kadiluk 29 89
Cajnicki kadiluk 29 89 '"
Travnicki kadiluk sa Zenicom 69 242
I Jajackikadiluk sa Jezerom 33 114 '
,Prusacki kadiluk sa Prozorom 52 ~53_
(0 ~
Livanjski kadiluk 29 65
BanjaluCki kadiluk 29 57
Tesanjski kadiluk 40 146
Derventski kadiluk ' 61 211
. Gradiski ,kadiluk 14 21
Zepacki kadiluk 40
Gernjo i Donjo-tuzlanski kadiluk 170 419
Zvornicki kadiluk 157 427
Srebrenicki kadiluk 142 423
Bijeljinski kadiluk _ 179 429
Brcanski kadiluk 79 218
Gracanicki kadiluk 120 336
Maglajski kadiluk 33 73
Sjenicki kadiluk 9 20
Novopazarski kadiluk 77 195
Podgoricki kadiluk 44 99
Bjelopoljski kadiluk 31 98
Mitrotri{:ki kadiluk 26 166
NovovaroSki kadiluk 20 36
.J
Plevaljski kadiluk 11. 3S
Prijepoljski kadiluk 15 50
Mostarski kadiluk 49 111
Gatacki kadiluk 25 89
NikSickikadiluk 5 13
Blagajski kadiluk 6 16
Konjicki kadiluk s Neretvom 29 98
Ljubuski kadiluk 12 26
Stolacki kadiluk ,40 128
Neves~njski kadiluki' 20 63
Trepinjs~i kadiluk, 40 158,
, Duvanjski
-, " ,,~.
kadiluk
.-, -
11 33
Tbcanski kadUuk' 21 151
no l$to, gr. 3123.
 PoloZaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 171

Ovom statistikom obuhvaceni su samo , Cigani-muslimani, a brojno stanje

Cigana-nemuslimana,po kadilucima izgledalo je ovako: ll7
Del'ventski kadiluk / 46
Gradiski kadiluk 36
Bircanski kadiluk 35

'P RI L OZ I

Sarajevo, krajem jula1565 g. = poeetkom muharema 973.

Prepis hudzeta sarajevskog 1)cidije

Ciganin Memko, sin Radisavov tuzi Ciganina Pirnana, sina Vukobradova.
Gazi Husrevbegova' biblioteka u Sara'jevu, sidZil br. 2, str. 370.

~J"!t )\,,,..t'4P,r, ~ .~~ it ,)1..r. 4IJ J J ut-!!! ~~ it J\-J,)I)..1I) ~'6.)..1IJI

4I.:.PI.S~1 ~~~, (~~~\) ,d.~I4A\i)1 J ~\f, .J.~I ut-!!;)J!"" II,)'!} it ~ J--t!~1
~J",,!! :I.- )~I u,)~ .:.,..\;1 ..Ii~JI ~ .c; ~J~I )~I' IIJt~JI 'Jly. ~,) j)~1 ~' ~....J.)f'
<.S.dJI ~ ~ ~~ ~I ~.-'I ~ ~~.ut~)J!.t'
... vr- <i:'" i.T:';;' JIJI J I.x.j .
~l6.-1 ,)JWoe_ _ _.-N!
r"" Ii &J. &-!!;
Prev6d
Ciganin Memko, sin' Radisavov' pred seriatski sud je doveo Ciganina Pir
napa, sina Vukobradova i izjavio:
Spomenuti Pirnan me je u selu Bilinic nozem jako udario u nogu i' nogom
u .leda. Zahtjevamo da se po Seriatu ova stvar izvidi. '
Kad je Pirnaq. 0 tom zapitan; porekao je. .Kad je (od tuzUelja) zatrden
dokaz, nije ga mogao donijeti. Kad je (tuzitelj) od, imenovanog zahtjevaoda se
zakune, on sezakleo, te je na trazenje upisano u sidzil.
Napisano pocetkom mjeseca muharema 973 koncem jula 15~5 g .
. Prisutni:
Mustafa, sin Ahmedov Piri, sin Kasimov Ahmed, sin AbdulahQV

2
Sarajevo, 28 aprila 1566 g. 8 sevala 973.
Prepis hudzeta sarajevskog kadije
Memi, sin mzrov izjavljuje da se dobrovoljno podvrgavaCiganinu Smoljanu
da mu izvadi kamen iz mokracne beSike.
, ,

GaziHusrevbegova bioIlQteka u. Sill;ajevu/ si(lzil or. :;I, str. i~lS,

---- m,'lsto.
172 Muhamed A. Mujic

J.\1. .. ..I..4.(s~. ,-:,~I JIjG.'., );I,,"\:"'<c~lr ",j~ it w\l.,...... I..,.a......:r. '" .o):>.J!
~.,I'::"'; ..::..c.lz.J! ~.J!.., i~Y.." w;I IS)}I w~' ~Jj.1 J.\\" 4;i~ it ..::\1.,.....1"';' ,-:,J.,I
'j,jJ.,1 J~I...., J'L.. .~,,;.)., o.J..,:Jr.J! <4,j~ ).J!j. e lJ1 J o~.) ":-':' ~~:> d
"".d.,1 Jf' ~ ~~j.)Y..J"::;\~I.) .J:~JI)jA JJJ.J.,1 e=").j~ ~ .,
JI,,! .K-j.r" A J Xl'"
," Ju..1 .).,( !.

... .:r.~ ~ .:r. ....a-.J!. .,~ .:r.J:a-1 .)\I..} 4.J. ~J.J

~~i., 1SJ.a- 0'.
Prevod
Memi, sin Hizrov u prisutnosti Ciganina ,Ismolana (Smol,jan) izjavio je i
priznao:
Imam kamen u mokracnoj besici. Ja sam dao pristanak da (mi) ovajCiga- .
nin Ismolan (Smoljan) izvadi kamen, a u slucaju da od ove operacije podlegnem,
nlko neka ne traZi za mene krvarinu.
, Posto je utvrdeno da je spomenuti Ciganin faktiCki vjest i sposoban za ovo
i za operaeiju bruha i da je rrmogim muslimanima bio od koristi, mi smo dati odo
brenje, sto' je na zahtjev upisano u sidzil.
Napisano dne 8. mjeseca sevala (973) = 28. aprila 1566.
Prisutni:
Mehmed-beg, sin Ferhatov Smail, sin Husrefov Jusuf, sin Mustafjn
Nesuh, sin ..... sin' Sadij in i drugi

Sarajevo, 29 aprila 1566 g. - 9 seval 973.

Pre pis hudzeta sarajevskog kadije

Bajezid, sin lVIusaov iz sela lVIiljevici (?) izjavljuje da daje pristanak da
Ciganin Smoljan njegovm:n sinu Hasanu izvadi kamen iz mokracne besike.
Gazi Husrevbegova biblioteka u Sarajevp. sidzil br. 2, str. 427.,

JIjV;.1 ..c...v.'r <4,j~ it ..::\1,.,-1 .J/::..r!~ cS'r .:r.'~.t..~"::~~,.~} ~).).J!

(>./..., 'w;1 ~'j-I ~{I .::..,)~ .J..,:J.J~;'.J! w\l.,_1 "';1 ,-:,).,1 J.\k o..c...<4,j1!. .!.I.:...- i~"\ ,-:,.,""--:" '

0..6~.) ,,:,),".11,1 U-" iIC-I ~ f")~1 ~I ~~.) !l;-. )}~ ..J.,\ .::..,; ~lz.J! ~,!.

1S.l:1.,1 'Jf' ~ ~~ "':"J~l ...t~ J-I::. w\l,.,-I ).J!.).t

-.y~ 4:.... JI';' .K- 4r -. J ).7"
Ju..l ::'.J( !;

;' ~.i,.~ W: J..$ ~\... ..li'"1 .:r. ~ J 1SJ.a-, .:r. JzI

r-J'f) ~ w:~~1
 Polozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 173

Prisutni:
Lutfi, sin Sadije Mustafa, sin Ahmeda Hadzi Mehmed, sin Bajezidov
Inhan, sin Alijin i drugi

4
Bitolj, 4-14 marta 1641 g. krajem zilkadeta 1050.
Prepis hudzeta bitoljskog kadije
Bitoljski vojvoda Mustafa-aga Balta-zade ustegao se da izvrSi sudsku pre
sudu 0 upueivanju' Ciganina Mustafe na gaUju i povratio kadiski hudzet.
DrZ. ~,arhivNR Makedonije u Skoplju, sidzil br. 8, str. 41.

~ ,":"JP ~Jt ..l4~I;51 cl;~it ~J" ~\7~1 j ~,.1jj5L.;"'t.:...~..\A ~);.J.

&1#' Yo ~ --t'1J"~'>.J! ,":"J;f' ~Jr ~ J ~ (,)"l:.Il)t. J': ~~\ '~J ,":"J'"';.\ .ur ~,:!!
j ~t ~)~1 ~ !!:5 J # r-- J ~I JJ~ ~~ dJ.>;"'j- J JbU .!.I~b" rt J-~ ~--!' Ur

.~Ij.c:,~ ':~)I.,)y'''';'~.).f.jA~..\A J...AI~ ,,-;,JJ..J ~~.,t-I ~J\ JL.)I4;~ ;i-))!jA ~J.,r.l'\1;

tr .j).. ,":"J~I t.\:.:..1 .:,..ul JL.;I 4;0 ~).f.jA ;i- iii ~ )J:jA o..L.t.1lJI r-'i 4;1i1 ~A
~..c.IJ~ ..J.:",.;.~ ~IJI.,.,.l. ~\l.JI .1'\1; .~':UI i~ ~&!.;..>\bI,":"J..l;1 ;) J.;f J~ J:J..J'~~.,J.v

..;11 J ~ ~ ~pl o.laA.ll ~; ;'bl.,~ )j

JIA.-I ~Jt !
&.=:- J.l;. , ~)..J.\ ] o~JI j o~1 ]-

Prevod
Svjedocenjem korektnih Ijudi i. izjavama mnostva svijeta dokazana su i
utvrdena prljava djela i krade Ciganina Mustafe, koji je vise navrata ulazio u u
kucu Ali-bega, ponosa ajana, stanovnika gl'ada Bitolja i mnoge, mu stvari pokrao
i da je sada na' oci svijeta ponovno upao u AU-begovu kucu i ukrao, mu jedan
saban u vrijednosti od 120 akci. Sud je iidao presudu da se spomenuti zlikovac
upun/na, galijU. Medutini, kad je predan Mustafa-agi Baltazade1 kOji je vojvoda u
 I

174 Muhamed A. Muiic

spomenu~om gradu, spomenuti Mustafa-aga se ustegao da navedenog razbojnika

uputi n'a galiju inatrag povratio hudzet, koji je izdan od strane seriatskog suda.
Posto je postalo jasno da on nece da se pokori jasnom seriatu, ovaj je slucaj une
sen u sidzil onako, kako se dogodio.
Napisano poeetkom casnog zilkadeta 1050 g. 4-14 marta 1641 g.
\

Prisutni:
Ponos kadija Ponos skrbnika Pon~sprofesora Halil-Celebi,
Ibrahim ef. Ramadan ef. Omer ei. sin hadZi Husejinov

Bitolj, pol!etkom aprila 1657 = sredinom dZumada II. 1067.

Prepis hudzeta bitolj8kog

, kadije
.

Na tuzbu Abdulkerima Celebije i hadzi Ahmed-bega, sakupljaca dzizje od

Cigana protiv hadzi Hasana, potkivaca, sud donosi presudu da se od ,imenovanog
, ne naplacuje dZizja, jer j~ dokazao da "nij ~ Ciganin; I
Dri. arhiv NR Makedonije u Skoplju, sidZil br. 15, 38 a.

J-lJI ,-:,.rJ-':"'':'" cS~~I'~ t.l:....iU\l. ~\~~IJ 0..1.:...\.i:.i j...t.. ~JA 4!";:> J!

~ tro t..r ) J r t ~.u-I c:.Y..1 J ~ f..fJ1 ~ ~\I)l J.,..t. ~ cS)~;'"l J ~.r. o)jJI
J} .i.. '-:'J",!I &f':>.1..;; ~JjJi oJ.;fJ- J J~I ~it 6- ~ij..1 ~ ~:>o ).1.";' 4!;.l.t .~i" i j ")1

Jlj... .;! J"'!I,)b J JL; .~.x.J 0.)~~1 ~ "!ft ,-:,.hl 4,j~ ~JI ..;~ 6- ~~I.~
oJ.1.;' ~~'4J. .,qIJ':" i.r- ~Y..I Ji: ;).l. JIj..J1 ~ ..l.i~~.) j)",!1 ~ ~.1..~I ",:,.,:1)1
~I i~I"";.r.' ..1!!.~ cS"'!J (. JiJI J..a~;) it (necitk?)~J.i~:) ~j rt ~V~I;
I.J- c:.~1 c.t ~IJ.1.j4 ~~JA '-:')~\ i~ fJ!.) rtr.) ...;~ Jjl ...;~ \!-I.. J~JI"";..,t..
~I.r ~If'.) J~ ~.x.-. ~~I J! ,).1.j4~",!1 )\sC1 ~~ ~J..uJI JiJI ~ ~;)d..;.,.
~I~I.. ,,!l.Ai ~ .)~J ~")1 )~it )J\.... J\I,) J ~ 0~ 0.,.l~... 1.... JJ~ .,l.j.ciJl.~ ~
IlJ.1.;' ~j ~ E~J ~ Jp.i.. ~I)I J .6'.A~I ~.r. ~.)~ 01.)14;:' .)~")11 ~ ,-:,.JJI
j)>>o\!. ~p..1..i. ).J.!lJI ....;..,t.. 41;1 i~I"";~ ..1!!.!, cS-,! J '-:')JI J'-JI ~~;) it 0..l.i~;)
~ Jf.l. .,;;, ~..li~JI ~IJ ~..ij"; ~ 4J11 J J!..I.Id1 '""'! ($).i>lr! ..1))('~.) j;~\ ,ti-> ~.)lr! J
"!.u- ~\;J\ r1- ~j ..li.t.:.l,1 )a ~~..r. ($I,;i 0")1JI .~~ ~ c:..~1
'-:'J-':.\ ~l.r J ":""JI.l.t

Ji,I, tal - J (necitko) Jt) 1\i...1 '-:'J",!lt '-:'J)IJ "! ~I Y.r. ~ V "-!' ~ ~~ J
4.11

~JI ~ "!ft' J!') 4 ..~~ !j~ IS",!' 4i~ !l~~ ~J.A.i r};.1~ J );'Ji).,. J-J.;JJI
 . I

Polozaj dgana u jugQSlc.r\le~ini.zemljama .pod osmanskom viaScu 175

.~\J- JJI '-;')J4 iJ'.M~~ ~\iJI J'-!J..t;' --A:.~ t J '-;')JI ~J' ~, ~ 0))-'\).1 ~J '"'!)~
~~I ~ft'~ ~..JJI ~\ .rJ...:,...' ($".u..\.... J.k)l::;.I,-;,~)1 ~.u..\.... J .k}\':;'I!...b.i J ~I "-4'
~~ ~I;..J .
~r':'
. ~)J::! J!') )l..;!JI.~I.,..,~. ,-;,'y.-' oLiAJ' JI)..- J!'). ~).fI~I' J_,a\ J .;..j)
' . , . \ "

,-;,;lJI fi'; J ~ ~ ~.1.. ~', ~J ' ; ' c::J1)\ .,.-L. ,ij.:. ~ ~,)~)\...,. ))I,)~ft ~t)..t!jA

O).f..1' ...:-tI of)lI<S)~ x! J&...IJIJ J.J" J .!U> <s:r. <sod)\ eL.:i J e" ~\1.~

Pz:evod

Abdulkerim Celebi i hadzi Ahmed-beg, koji su zaduzeni za ubiranje dzizje i

ispendze od Cigana u kadiluku grada. Bitolja za 1656/7 (1067) 'na seriatski sud su
doveli hadzi Hasana,potkiva~aiz spqmenutog grada iu njegpvoj prisutnosti protiv
njega podnijeli ovu tuzbu: .
Imenovani hadzi Hasan, potkiva~ sin je Ciganina i Ciganin je. Kad . smo
(od.nj(;!ga) zatrazili dZizju, izbjegava i nece da je dade. Zahtjevamo da se poseri
atu ispita i da se od njega naplati.
. Prilikom ispitivanja spomehut~ hadzi' Hasan,. potkivac u svom . odgovoru je
rekao:
Ja sam rodeni sin krscanina (ime necitkd), iz sela Lopatice (Lopatica?),
kOje. pripadaspomenutom gradu.U sedtnoj godini. primio sam islam. Nedaobog
. nisam ja Ciganin, ni sin Ciganina. - zavrsio je izjavu.
Spomenuta. dva tuzitelja potpuno su odricala, da je hadZi Hasan, potkivac
r~eni sin spomenutog krscanina., Kad; jeodspomenutog pptkivaca ha.dzi Hasana
za'trazen dokaz, koji bi odgovarao istinitosti njegove tvrdnje, na sud su doSla dva
'korektna muslimana Sulejman Ceiebi i telal Haver, da bi posvjedoeili. Kad je od
njih zatraZeJ).o da posvjedoCe, ovako su seriatsko svjedo~enje dali:
Imenovani hadZi Hasan, potkiva~ fakticki je rod~ni sin sticenika (ime necitko)
iz spomenutog sela i u sedmoj godini je primio islam. Mi smq svjedoci 0 tome i
opet svjedocimo.
I kad je pregledana casna decizija, kojuposjedujespornenuti potkivac hadzi
Hasan, (ciji je saddaj): Kad je utvrdeno, dokazano i poznato da X-muslima,nured- ,
no 'i stalno vrsi pet dnevnih molitvi,da j~ sa muslimanskim hidzabom (specijalna
odjecii za . vrSenje hadZskih obreda) lSiiO i hodoeastio casnu Kabu - Allah je bla
goslbvio . -=- i da je' sin rnuslimana, a neko kaZe: Tvoj jeotac bio Ciganin
i Ti si Ciganin. i akose zatraZi dzizja, allUce X na opisan nal!in bude m.usliman,
~asni hadZ bude izvrSilo i revno vrsi pet dnevnihmolitvi, a sa tom grupom (s
.Ciganima) nema nikakva dodira ni veze, a ako se smuslimanima drt~zi da Ii je
po serlatu da se uznemiruje i tjera da 'plati dzizju. Po ispravnom. odg~vono: Ne
moze se.
Posta je tako naredeno ova je isprava kao temessuk napiSana 0 ovom sto se
dogodilo da se spomenuta oba dzizjedara sprijece da se mijesaju (u ovo pitanje)
i pre~ana je moliocu.
Tako je teklo i napisano polovino m mj,eseca d!umada II. spomenute godine.
176 Muhamed A. Mujic

6
"
B ito Ij , 1698/9 = 1110 g.
PTepishudzeta bitoljskog kadije
Pre~uda da se %imetka umrle Cig anke Sevde iz Bitolja, koju je ona oporu
i::ila u d~brotvorne svrhe,preda hadZi Muratu, izVrsiocu testamenta,' daje utrosi
u namjenjene svrhe.
Drz. arhiv NR Makedonije u Skoplju, sidzil br. 30, str. 18.

.J. ~)~ o;)r ~)t)I. .:.,\;) ~1 ~,.ljJ~L. &'~ ~\}z} ~.A':;~ ';"t. 4.:....Lo

~ll.-I "':"~ el) ,j;)O).1.j- ~..Q.ak",:".hl ~I) ~~ JUI ~ 4~1 ~J! ~) ~I)J~+; it I.;
4:i J:)UI ~ ",:".,\)IIS;I.:.":..r. ~\: J ~J!).1.j- ..,)..~-J?lij)t~> 'cr ~ ~)("t ,)1)..
tl:IL. ~I ~ ",)r O).1.;"",:,,)~1 i)tS'Y..;;) IS>,,:> ~))j)1 o..li)"t~IJ~ ~I rl.J. 1~)tJ' lYt.
J,L. ~ ~- f-!l.t.>J ~I ~ J ~)\:? t.S"J ~ J ~J ol.hl~)I"';.r" 0J.0r.J J$
iii ~IJ.I )I,)":.~) l'}1 ...;..J! )J!j'" Jlj-l1 ~ ow\$'~:> )...u;)k.. .:..uy")~1 ",:".,:1)1 Jlj.... i)~1 ~
.J. ~~~ ~.A.:.;...L. J)..Ic 0.;<.dJ ..u..l:lJI ~ ~ Jli. J.A.c ,)I.;A ~ll.-I 0;.;AJ-...Lo ~I )\GI
~1 J 0.G..d)1 ;)~I ",:".,\)1 ~I~\'" 4&:";' ~':;,)~I~)t ) J i t ~~ (J. ~IJ.I J I.;

)I:.? t.S"J \S;)i.;A ~ll.-I )J!jA J ";"~J '1.,))\ ~Jl "';.r" 0.1. ,"r.) Jil,. ~~I ~=-.;.. ",)J'" olJ!";

"p~ j6' ~1 4.;!' r .

.:.,,)~ bl J!') ?) "!' ~;) .:.,.)~ j).u.l!, 4.",~ .1...i: "':"J~I ;)\;'} 1S..i: J '-:'~

0))1 ~\..j.r" o.r, or.) J~; ~J" ~l"'J ,)1';" ~ll.-I )J!j- ~ .;!J..;...,,~; ~~)J!j- ~,,:.
, o).1.jli:{:.JI ).1.jl t:;)\~" J. )7" IS..l:IJI .;.s' ~~ ~J L. J.r, ",...f.i
Prevod
Nasljedstvo umrle Ciganke Sevde,' keeri RedZepove, sina Hasanova kojaje
stanovala u Ciganskoj mahali u gradu Bitolju pripada njenom muzu Jusufu, i
drzavnoj blagajni. Nosioc ovog dokumenta hadzi Murat, iz spomenute grupe (Ciga
nin) pred, sudom u prfsutnosti 'spom,enutog Jusufa, ciganskog dzizjedara i Ibra
him-age koji je sluzbenik za primanje fiskalnih dijelova podnosi tuzbu,protiv njih
i izjavljuje: '
Posto je spomenuta Sevda dok je bolesna bila oporucila da se jedna tre 0

eina njenog imetka potrosi u dobrotvorne svrhe i mene odredila za izvrSiocanjene

oporuke (vasl muhtar), to ja zahtijevamob~irom na ovu moju oporuku da se stvar
ispita i traZim da mise % imetka preda. .' '
Buduei da je prilikom ispitivanja sp9menuti Jusuf priznao, a dZizjedar
Ibrahim-aga poricao i nakon sto je od tuzitelja spomenutog HadZi Murata zatra
zen dokaz za istinitost njegovih navod a, korektni' muslimani Saban, sin Hasa
noV i Ibrahim, sin Sabanov pristupili su seriatskom sudu radi svjedorenja. Kad
je od njih zatrazeno da svjedore, izjavili su: Dok je spomenuta Sevda bila bolesna.
oporueila je da se % njenog imetka utrosi u dobrotvorne svrhe i spomenutog hadZi
Murata postavila je za izvr~iQCa tE:stamenta,Mi ~mo svjedQci za, ovo i opet svje
doimo.
 Polozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu
(
17'1

Kad su posvjedocili po seriatu, 1h, irhetka spomenute umrle primio jepo

testamentu navedeni hadzi Murat i istodobno je upozoren da ga utrosi u dobro
tvorne svrhe.
Na traZenje upisano je (u sidzil) sto se je dogodilo.
Napisano istog datuma.

Jajce, 1693/4 1105 g.

Prepis molbe nekih Cigana, itradatih od odmetnika da se oslobode od placanja

dzizje i nekih drugih daca i prepis bujuruldije bosanskogvalije da se isti oslobode

Orijentalni institut, sidzil br. 10, 38a..

:r.. J,\,;.t.1 ~~ ;.)).c...w..;~~ ~.cdJ.f!~lj~)\lJ\ J J-I <l:"" 0[is); J'.

'::oX!):lJ) ~~ (",,"\r <l1:=_y\f.JI ~ ~.r-.~ J ~I j"~'-;"J!.J) ....;)~.. ~\?!-\ )"j ~. J

<l~~ ,,~~ J .. I.i:'JI .. .>-j) (necitko) ~I"!,,;i ~~\I)I~I.r.r~,::-ft J J..)~":JJI J J-I ))~Jlj~

)f.lJ\ ~) <sA.;! .::L.} ~\k;. ~\;

..)~j ~JI )u)".:I~I .::-) <ll:l~ J-I )J'.,?~; ~ ",!j ~\; .~~ ,-;"l. ~.;!
~I....i::I~ .)..1..L.. J ... J!!':4.i' J ~f. if;.". ?JI;"p')t;. Jhl 0"'\c! i"';.J.<; ) .J..:C;..YJI J~I ~
..r-"-:,,,)..ql .:J.f;
Prevod
Ovaj vaS sluga prosle godine dolazeci sa svojom porodicom i djecom iz
Mrkonjic Grada u tvrdavu Jajce naiSao je na kotarske odmetnike (eskija) i svi smo
bili zarobljeni.
. Molim Visoku mHost da j'l-jackom kadiji uputi casnu zapovijed da se ne
uznemirujemo sa teftislemom dok ne isplatim otkup za svoju porodicu i za djecu i
za svoju nesretnu glavu.
Utoc,istu seriata, jajackom kadiji rieka mu se poveca vrlina!
Buduci da je spomenuti Ciganin sa svojom porodicom paou ruke neprija
telja, a vrlo je siromasnog stanja, potrebno je da naredite da se spomenuti ne uzne
miruje sa dzizjom, teftiSlemom i sa ostalim teretima dok ne isplati svoj otkup i
dok ne bude osloboden.

8
Sarajevo, 1693/4 1105.
Prepis ilama sarajevskog kadije
.Na tuzbu Omer-age ciganskog dzizjedara za saraj.evski kadiluk protiv Ciga
nina Selima, sina O~m,anova. iz Sarajeva, kadija doriosl presudu da optuzeni ne
podlijeze pli'lcanju dzizje; jer revnosno vrsi vjerske duznosti.
Gazi' Husrevbegova biblioteka u Sarajevu,. Tarihi Enveri (K~diceva kronika), sv. IV,
152.
 178 Mu,hamed. A. Mujic .

~, ./ (.)I.J'~I } (.)')IJI c,SJ\')'!ft c$"'.tA,;lk(.)\~~ ~I(.)')J,), .~~.; J ~~t .sIr

.sT,)~)Jj .J:..,.~I.,... Jz;t rt (.)~.0: ~ ~\:s::J1 ell ~~j.(\..'.)J!';"~.M .,)~ ~

Jly. )~I .Jl.i .~":J..J ",,"If (.)~rj')l ~-,t ~)Jt ~.tA,;\l, (.)I}_:; f")J!jt ~J~I r~ :1..;;-'

.,li\)-" ~.hl (.)\.l- ~Jl(.)\.l- 0: .~Iy.-& JJ!jt JIj..JI.~ .~,) J~.,u.. tll:J..~1 ~,,=IJI

~la:- ~,)~,w. ~iiJI '"fJ",!I~,)1 c... ~~ (.)')IJI elJ .a.!1 ~ a~1 J ~l...j-I.> ..I.:.....dtt

J iJ.,f'"-'!' ~ .siS' ~J",,!I ~ Sf; ~ ~I (.)~ .,Jl.. ~J:J..J ~ ~,)')IJ' J \')1 "-'!' ~

.sI.,,:.J .M~ ~.JIJI ..kiL. ~If ~~.)JI J,T ~J ~;"\!I~.J! ~).:.IJI.i.ft "'*"';::;'" ~Jj ')It..
.1..').M.)I". J-I~J(JI e') J'r::: ~,,=IJI p ~JI ')jlj (.)l!:'~ ~;:. ".Id-- I') ~.,... J ~
.~ .:,..u..cl.J! ~I.b.. ":':':J..;; o..l.i..clJ\ ';;IJJ ~ ~-,~I )1.1.1~l!:'~ ".1 J ~;:..si;;(.)')IJlo.,\j~ .
~~ 1&1./ )f.i.. )b'''!ft ~}JI .tail.. ~ j.J!jt4A}". ~ ~~~ ".1 J ~r..sl? ~""'.t.
\ \'0 4:.... J .;,s..cJJI ~ ~~ c!j-\" .u.t, r;:'" .:,.)~)\.... J ..1;.1..lA
Prevod
Ponos svojih drug-ova. Omer-aga, koji je dzizjedar Cigana, koji krstare po
Sarajevskoj nahiji:i kad~uku, pred seriatskim sudom u prisutnosti Ciganina Seli
ma, sina Osmanova iz Sarajeva, nosioca ovog dokumenta protiv njega je podnio
tuzbui izjavio sljedeee:
Spomenuti Selim je Ciganin, ali izbjegava da plati harac, koji je duzan da
dade. ZahtjevaIlli, da se ispita i da misepreda (harac).
Prilikom ispitivanja spomenuti Selim je u svom, odgovQru (izjavio sljedeee):
ja sam sin muslimana i ja sam .muSl~man. Stanujem' u muslimanskoj mahali.
i zajedno s.a maha,ljanima plaeam poreze (terete) koji dospiju. Sta vise, zajedniClti
s muslimanima. vrsim, pet dnevnih molitvl i svojl,l; djecu d!3.jem u mekteb, d~ bi se sa .
ostalom djecompoucila u Kuranu. Bavim se svojim poslom, a zakonita moja zena
kloni se stranih lica. (Misli se svakog ko nije blib. rodbina-mahrem). Posto na
opisan nacin od mene otpada harac i bud uei da 0 tom imam casnu deciziju i na
. osnovu nje sam dobio visoku casnu z~po.vjed, to zE;!lim, da se isto pogl~da i (da se
donese. Odluka) kojom ce se sprijeCiti i odbiti {dase od mene traZi harac.)
(Spomenuti) je pokazao casnu deciziju i visoku zapovijest kQju posjeduje.
Kad su iste procitane i poSto je utvrdeno da njegova izjava odgovara cinjenicnom
stanju, to je od spomeij.utog Selima na osnovu. casne decizije i visoke zapovjesti
otpala spomenuta dzizja, te je spomenutom dZizjedaru zabranjeno da se uopce '.
mijesa u ovo pitanje. Na trazenje je upisano sto se je dogodilo.
1105-1693/4

Jajce 1~ oktobra1693 g.13 safera llQ5.

Prepis molbe sestorice Cigana-meh tera iz Jajca da seoslobode od placanja

mehterije
. i teftiSleme i prepis valijine
.
bujUruldije 0 . njihovom oslobadanju.

Orijentalni institut, sldZil br. 10, 23a.

Mtfrifi1#tz

 POlolaj cigana u jugoslovenskim zemlja.ma pod osmar;skom vlacu 119

,~J~ J J~ ~.h'..rL. .Jjp\~ ~<tJ..j ~ 4S}J} J'. ~J.)J'. ~J.~ JI.. J:'.I'
~ft .j~ rj':J 1$'1.)1 .)";~))J' .j.J..:..jJ=. 4Sfl~ flW.... j:JJ.) .)~ L. 4:... ~J~1 .]. ."":,,l!..)~
tUaL..,li.)\- 4S ': "CI .j~1 4#:.r. ;S..\lJ~ .~~ JAl$:'JI .~J ~I ~-iy. J ... 1"!"ii .;:::..; .j.)I.)1
~\.I.;. .c...~1i ~~ .~~ J"~J' .~J..J..:' {iy. J ~~ t ii ~,) .')~J~ 4:....r.!' ~~ r--'.,..
J.,:hl ~) ",,;:.r. 4S..\lJ~

J~~ t\k1- ):tJ,).j\..j

(necitko) ~ .~ J.cli ;", v-'" .~ ./ 1.t.,;J..x...
.j~ ;", ,)~ .~ (necitko) .~ t.l,., ;", J..!
J') .,q

~ ..:J 4S..ci1 ~Ii ~~ ~b:-!..,!

4lf1JI .jliy. ~\:: p. JII .)"JJ'.';" ~ .j~ .j~b' (,f"\...\11 J.,J-. ..\l\.. J:'.I'.1..)
.. # - .' i
";,,.,:IJI.1...f 4S..uJ~ oJ).,1 #)1 J..f 4Sj)J~ J-l.,1 J\... .j.J.:.J ..I!!':ii J ~iy. .c...~l;..4S;:.~

J!') J4!JI .~) ~ ~ .:,,~I )J'.";" ...f'~ Jh l .).,..,.. .J.:.j::.-..J:.. ~b\.. .M!l.1..J ~J..:

Prevod

. Ove VaSe sluge, koje stanuju u dzamatima jajacke tvrdave, dan-noc vrie
sviracku slu.zbu (mehterluk) u carskoj tvrdavi. Od strane Njegove Ekselencije naeg
gospodara prosle godine. izdana je casna bujuruldija, dase ne uznemiru
jemo sa teftislemom i ,sa mahterijom nakc)n .sto platimo dzizju, koju smo dumi
placati. Molimo, da se casnabujuruldija uputi jajackom kadiji, da se blagoslovene
i ave godine ne uznemirujemo sa, teftislemom i mahterijom. Njegovoj Ekselen
. cijL naSemgospodaru pdpada pravo da donosi naredenja.
Mehrned, sin Omerov . Hasan, sin Kulenderov
Mllstafa(necitko) Dervis, sin Salihov
'(Necitak potpis) Mahmud, sin Su1ejmanov

Utocistu seriatagospodinu jajackom kadiji neka mu se poveca vrlina!

Posto 1'u sestorica Cigana, dolje potpisanih u molbi, svil'aei i mehteri u spo
menutoj tvrdavi, a (molili su) da se na ime njihovog vrsenja mehterske slu!be na
pise bujuruldij'a da se oslobode.od mehterije i teftiSleme, to je bujuruldija napi- :
sana i px:eda!1~~m. Do~ Be god budu nalazili 11 (ovoj) svojoj sluzbi, neka se ubuduce
ne -uznemiruju
. u pogledu spomenutog. '
- . 13.s(afer) 1105 - 14 oktobar l:693'~~ .
180 Muhamed A. Mujit

10
S. L. 30 nove~bra 1~93 g. = 1. rebi II. 1105 .
.Prepis bujuruldije bosimskog valije
Stavlja se do znanja kadijamana podrucju Bosanskog ajaleta da je irhenovan
novi mubasir kome trebaju omoguciti da pronade Cigane-mehtere i da od njih na
plati mehteriju.
Orijentalni institut, sidZiI br. 10, 43a.

~I J .::..:.':JJ ~~I ~'}':JI J ~L.':JI j-lQ.. J ~ -'!) Bit ~IJ o.d~I...:...y.)\...! c::''';''

''':-...If. 4.S). ~\:: ~- ~\k ~\;b;; ,:;~\ ~\)!~ o~A)\~; .:;.}. ~1.6)J:JJ' y\~)-u.J;.j 4.S))\

;J-U ,)\~IJ.1..f 4.S..\l)-,::,.o~~ #~I ~ 4.SJ~~ ,-;",);.1.;' ~ J J.~ ~..I;;' 4.SJ:\IJ ~-y.

l!'-' o)JGy~ .:;.}. 6).).)"5 ..clY"J ).J..!~JI ~..;,.~ 4.l~.J;.) (prazno) ~'j\ll ~ yL.\l1

J!)~'~ J J!";i~..,.... ~ll.S*r OJj-,'J'~JI...:-x.J!)~ ~~lL:-~\k~y.a;i

~ ~I ~~~ J ~..;,. tr- O)).J.";" I..f>~ ..i-,,:,-)..q' J1.i J )\~ o~}.J. "..b.~ .f.",:,,)~-,,=!I ~
J!~;-'.u;' J-~, ~..Il)~ ~r '";"'~)..c:l j,~, 4.S~'J~ ~4.:-)~\t'
\ \ ." ...:... .f':JILJ) oj .1,~11 ~J

Pl'evod 111

Poznavaocima seriata kadijama, koji se nalaze u Bosanskom ajaletu

neka in'l se poveca vrlina ponosima svoga drustva vilajetskim'ajanima i ljudima
od zvanja neka im se poveca vrijednost - dostavlja se sljedece:
Svake godine su od strane bosanskih valija istrazivani ciganski sv4:aci i
mehteri koji krstare po VaSim kadilucima. Napisana je i izdana bujuruldija, da se
od njih ubere porez mehterija i prVak svoga drustva... neka mu se poveca
vrlina- imenovan je za mubasira. Kad stigne, potrebno je da omogucite da se
preko imenovanog, ttaosto je to uobicajeno svake godine,pronadu ciganski .sviraci
i mehteri, koji se nalaze pod Vasom vlascu i da se od njih ubere mehterija~ Nikom
ne dozvolite da se opire u pogledu ovoga i nikom ne dozvolite da u pogledu ovoga
ucmi nasilje i nepravdu, sto je suprotno casnom seriatu i od davninauvedenom
obicaju. Postupite po bujuruldiji.
Primljeno 1 rebia II. 1105 - 30novembra 1693.

11
S. L. 27 avgusta 1743 7 redzepa 1156.
Prepis bujuruldije bosanskg valije
Nareduje se kadijama u Bosanskom sandzaku, muteselimima, vojvodama,
ciganskim rlZizjedarima i ostalim funkcionerima, da se pronadu Cigani-skitaci i da
se od svakog uzme po jamac koji ce dati garanciju za njega.
Orijentalni institut, sidzil br. 21, 29a.

J)..L:i.. ~1;\l1 J ~L.':J1.f lQ.. j ~ .J;. j p.,.J.:; 1'..:A.a; e1J .J.:.6 ~ .c.....J. ) \...! t! I";"

. ,,~I J!.. c$~4i,;\k ~\" I..} .$),,:IJI Vi ~)..It ~j 4.S))\ ~I J ~~J ~,=,I J 4.S))I>4,!,ft- ~~J )o).J'..J

 Polozaj cigana u jugoslovenskirn zernljarna pod osrnanskorn vlascu 181

'::"''Y.,J- ~~I,) o,))l? 4$Y.;JJ 4$fi.;.j} ~J.?I';'I} "J)oJ)o,)J~ ~).Q"f.~.,A::- 0)1~

J Ij ~,4i.!.~ ":'.;.j'p~Jl J,I;. ,,:,..lb::>.rjU!.. ":;.r" .;.,;l-;'J ~ eil J .;.,)~ J:'pIs.J)..1" ~
;j:.Jbl 4$J!..lN ..f'~)\!,..;. J ~j .wl.rl J.!;Gli~J ~I\;. :!l)jJ:1 ')1.".. ~s::1 r::: ~)J.iSa,)~
":'':'-' J ))b~f. J)o,).J!J J).J..1o;- ~ "";J 4$..--,!.ci1 ;\;:J .6"'J;- 4$~' ~JIl,i1 "!~.;. ..:,1.J!')
":'~j J)ft; o,)}J'. J ~ J J !-a~ . .~J;.....,!~ J tr . : ;.". . . ~}.".. U;11 ;... (",,).l.j ~j .::...:.'YJ
"';"JJ',.,)J',.J ~ ~.J..I' ~..,! cl..~1 )J~ 4$):l\.....,I1!.. ":;r J tl.1..11~ I) ,:))1 ~ J cl..~1
,,!.c.....f. ..:,I.J!.'> .;';JI ~":'.lj)A. ..:,~J'::-tl C1fl',)~ J ~ ..,!~ ~';')(r.1 :!l)jt:LJ1 J:i===' J
r~ oJ';'; ~j ~I J.J. f\i\ .,)I.J~I J ~L.'YI ;J.l_i.J )IJ.,.:)I J .x.J 4$..u)J:!";" .~~ ~I )~1
.:,.;."..... c$-~Ik ':"\~b} elJ t,):?J\;:J.::.J. o.;)J' u.J:-. ~J .6"')).l.:lJ~ J )~JI J\...;I J.J::f
GYlI ')lr J ~r'1 4$~ .J. J.T JIy...J. J ~ J J !-a7 ~S-).d:::;."..... ":" ~r ..,!~ J ~..,!.
.,))J',.~J ~ o,))I}J .'I~ ~ J ":';I,~J e')J ~ 4$)J~ 4$}S'J::1 ~J jL. J ,!P'YJ~
~ .r.~ ~~I ":'~I ~ .,).;.j)A... ~.,.!!lPt:tJI J::C" 4$} J e.'> J ~ ~~),):P
':",I.J!,) J
~..uJ~.J!,) ..i-~I jl;"'1 ~~ .,)..ci)l;. J Jo"" ~..JJ~ "':""'l"J ~J",,;I ittl ,)~ ~iu J )\;; ..,.1 ~.c....;.
A

\\o'\.:.... ;vj.
Prevod
Poznavaocima seriata gospodi kadijama koji se nalaze u Bosanskom sandiaku
- neka im se poveea vrlina - ponosima svoga drustva muteselimi'rna, vojvodama,
ciganskim dzizjedarima, vilajetskim ajanima 'i Ijudima od zval\ja' neka im se
poveea vrijednost dostavlja se sljedeee: ,
Bosanskomdivanu je stavljeno na znanje da ovih dana Cigani izlaze u
polja; grupa pogrupa sacergama ide po kadilucima od sela do sela; d~ u mje
soma gdje'" otsjednu i kuda proputuju pljackaju plodove i usjeve stanovniStva;
ne ustezu se ni.od (drugih) vrsta zala, kao sto je krada i nanosenje drugih steta;
osim toga u nekim selima i mjestima groze se onim koji ih nastoje (u tome) spri
jeciti, da ee im kuee i sjenike popaliti i da vrlo mnogo ovakvih prestupa prave.
Zbog toga, Vi, koji ste gospoda kadije neka im se poveea vrlina - Vi
muteselim,i, vojvode, dzizjedari i vilajetski ajani- neka im se poveea vrijednost
spomenutu grupu (Cigane) pronadite preko seriatskog suda i mubaSirovim
posredstvom. Naredite da svaki od njih dade jamca, koji ee garantirati da(doticni)
neee praviti stetu, da neee iCi od sela do sela i da neee praviti zla, kao kradu.
One, koji nemaju jamca sa ilamom ih predajte mubasiru i uputite ih Bosanskom
divanu, da se' kazne, da bi se (na taj nacin) stanovnistvu obezbijedila sigurnost. U
pogledu toga ova je' bujuruldila napisana i izdana, a prvak svoga drustva, naS aga
Mehmed-aga ' neka mu se poveca vrijednost - postavljen je i upueen za muba
sira. Kad stigne, potrebno je da na propisan nacin preko seriatskog suda i posred
stvom. imenovanog mubaSira, kao sto treba, da pronadete Cigane koji se nalaze
pod VaAom kadiskom vlaseu i d;;t se na propisan naNn od njih' uzme po jedan
jamac, da bi ih sprijecili i odbili da ne hanose stetu usjevima ljudi, iIi da u
drugom viduprave stetu.,
12
182 Muhamed A. MUjic

Neka. im se ne dozvoli da bez odobrenja i bez jamca idu po usjevima i

liyadama u poljima i u selima. One, koji nemajudobre jamce, sa ilamom predajte
mubasiru, da se kazne 'po seriatu i uputite ihBosanskom divanu da bi potpuno
obezbijedilisigurnost zemlje. Postupite po bujuruldiji, a krajnje oprezni budite da
ne napravite nesto,sto je protivno njoj.
7 rebia II. 1156 31 maj 1743.

12
S. L .. 8 septembra 1779, - 26, sabana 1193.
Prepis bujuruldije'bosanskog valije
Nareduje se Sulejman-pasi, ljubinjskom kadiji, ajanima i zabitima, da se
uhvate Cigani koji su se unatoc date garancije da: ce se sta:lno nastaniti u varosi
i baviti se svojim poslom, ponovno odali skitanju.
Orijentalni institut, sidzil br. 11, 47b.

~~) 1S..ci1 ~\; ~))\.!,..:;......,..,! J 04J~lll,') \.!.~ w~ ;:';));.r w..IAl) ol~~

~ ?L. o.)~ 1S"~\k. o~! .o)..,:IJI \fl ~J..w ~jw\b!1..P ~o':fl wl.J~IJ ~\")11 flU ~

~~ .)J!./'~\k. ~I J.~JI ~~) JI~~I) \..k o))JI JlJI ~ J.:.Jr5J)~':;":"":'

IS))'~I ,.:..)L.;. J~I ~I;; ~k) J ~"L.. 41JIA! ~ ~.r J ':;';.r' J )1..\.5' J 2,.:.S 0.)JI} J,!1;
'-:")J~\ .i;.1 JI... LSI j J ~ J J !"ii O))!./' ~\k w~1 )~I ~.r ~;.. J\ IS~I ~JI i~\
1S;t::>G ~~ J JiJ.1;.I I$)t; ~ O))JI JlJ\ o~)I...J~ -"'! yJ 1..1."\ LSJ~J~ ~~j\;
J,\.i .t.1' \.!.W l )~JIJL..)IJ )I~\ J Y,.J LS.lI)~.r.!.1 o~~'pi )t.a.I ~~J! wi)!.) \~ .r.~
.:..l::.)\;J ~ J u" !*;j ~.t"" ~II.S'~"":'~ J tr .:,.;~ O))J'UP ~J 4S')..\.S"'j..cI."..., J
).i,.. w.ci~ j ~).)~ ~J)\.;",..t~J~ op~ ISp:>G ~~ J~) Jllt('~I)J.J...r.IISJ~J~

J!') ;...4b l J.<ok ~\IS..u)..t.:! ~~ i.;"J~\ ~~ J

[\)\'T'..:... 4J' T' J
Prevod
Postovanom i plemenitom mirmiranu Sulejman-paSil - trajna m'\l sreeabila
- poznavaocu seriata gospodinu Ijubinjskom kadiji - neka mu se poveca vrlina
ponosima svoga drustva ajanima i zabiti ma - neka im se poveea vrijedp.ost
dostavlja se sljedece: , , .
Ranije je davanjem garancije regulisano da ce se Cigani nastaniti u gradu
da ce se baviti zanatom i da ce privredi vati. Posto smo izvjeSteni da je spomenuta
grupa (Cigana) napustila svoje zanate i da hoda po selima i da pravi zla, kao sto su
krada i palez i da siromasnim podanicima nanosi stete, to naredite dase spomenuta
grupa, koja se usuduje praviti ovakve prestupe, pronade i da se pod svaku cijenu
uhvati ida se kazni zakonom odl-edenom kaznom. Nek se od njih UZlllU i u sidZil
upisu pouzdani jamci da ce se oni ubuduce baviti svojim poslom, a koji ostanu bez
jamca po mubaSiru ih predvedite Bosanskom divanu.
 Polozaj cigana u jugoslovenskim zetnljama. pod osmanskom vlascu 183

U tom pogledu je napisana, izdana i poslana ova bujuruldija. Akobogda kad

stigne potrebno je da. na objasnjen nacin preko seriatskog suda i preko imeno
vanog mubasira pronadete, da ih kaznite zakonom odredenom kaznom, da uzmete
obavezu jamaea, a da one koji ostanu bez jamea po mubasiru predvedete (divanu).
Budite oprezni i cuvajte se da ne napravite nesio, sto je protivno njoj (bujurul
diji). Postupite po bujuruldiji. . ,
26 sabana (1)193 godine = R. septembra 177,9.

13
Ljubinje, 1780 - 1194.
Prepis molbe majke i supruge ubijenog Ciganina Sulejmana, da se ubica'
pronade i kazni i prepis valijina naredenja da se istraga provede.
Orijentalni institut, sidzil br. 15, 37b. '

O').))..lA .t,a; i oUl ~~y. ~.hl ~,.ljJiS"t... ~~; ~.J ~)4- y'.o')~J~)~JI. J:>;
~.r~Jo.).)y'';'' .~ ~ ~)JI't'I) JfJ.) ~.c-)'it t~ JJ\ ~\;.... ~.tij.s'L ~4I..} ~t;
~.r~J "'t.hl c... 4.Jf.l==='J.) ;).~_~4 r-:-J)J ~}I ~j ~~fijl-4.oj"'tJ~ ':-4.J..}
~~J~ ~1.,.. "'t)Ii~1 &~ ~ 4j~)~ y. "'t~JI r).... c.f'1i ~.,:IJI Ji ~}';r:Jj ~.J:-.4I..j
~.,:IJ' J> J~I J c:::.rl o.J'\l; c.f'\; J ~ J J ;*q.; ~.,,! .;;fA J ~fA ~)J;.,,!t;.. .0'p Y;""
)~).j~ (1.bL. .A\~ ):}J') ~L.} J.,..I J~ ~..clJI .::.,;\~~ ,J~.f .~~ -.#JI tr. 1

. .

er .;;f" ~)L1i ~I~ )JL ..\I~

" '

4A}.,.. ~} ~fA .,,!t;.. ~l:lJI'~ J .f ~J),)

1.1."1 ~J4A:.':J '::"I)~~)l( i)':J b~)A... J .1;.1 Jc:::.r l D.J'\l;) J fqi .)J4I..j ~;t... ;.;':J)I ~ .;.j)Iy.- )
y...) #)1 )l.D-.\ 4I..4!....y. ~\Y..,) Ca.. ~~ .::.,)~ ~~\
"t.~b\'J

Prevod
Mi stanujemo u Ijubinjskom kadiluku. Ranije je bila svadba Sinanovica
Saliha, stanovnika sela Zabiee, u spomenutom kadiluku, te su otisli u selo Vlahovic,
u spoi:nenutom kadiluku i odveli djevojktl Zubovica. Sa svatovima je bio i moj muz
. Ciganin Sulejman i' moj je muz ubijen u selu Vlahovicima, a ubiea nije poznat.
'Mi smo ostale sa petero sirocadi, te molimo Visoku Ihilost da se preko mubaSira
i preko seriatskog suda povede istraga, da se ubiea pronade i da se pravda zado
volji. Usudujemo se da podnesemo molbu da bi se to izvrsilQ. .
184

Uostalom Njegova Ekselencija nas gospodar ima pravo da donosi naredenja.

Njegova supruga Njegova majka
Zulkada Sakina

Gospodinu ljubinjskom kadiji, ajanima i zabitima

Naredujemda se preko seriatskog suda' i preko postavljenog mubasira
povede istraga u spomenutom selu i po drugim selima u susjedstvu, za koja se
smatra da se je u njima mogao skloniti ubiea u pretstavci navedenog ubijenog
liea, da se pronade i da se ~ajedno sa izvodom iz sidzila predvede Bosanskom
divanu, da bi se nad njim izvrsila odgovarajuca kazna.
16 zulkade (1)194 , 13. novembar 1780.

14
Sarajevo, 1801 - 1216.
~

Prepis molbe Ciganina Alije, sina Kurtova iz Sarajeva, da se oslobodi od

placanja dzizje i prepis valijina naredenj a da se isti oslobodi.
Gazi Husrevbegova biblioteka u Sara j evu, sidZil br, 40, str. 236.

)'fI ,,-,!14 ).,-.1 .~ 4i\j....,;t. ~'.r" . .:. .

.J.1.;: ;;:>..;;5' ~ ~);.1. .s')~)j J~f
J:k )~:> .~.M~j... ",,:,))1 it;! J rl:'i ..c:..,b. ~.\j~1 ;;~1
~..~b\ ..:;.J".r. ~-!\!, i):> 1') ):Jlit J
~):>~ ~~.f J~.~I ) ~~ ~\...;"'I j)J';". ..j\.... J.:.J:l1t. ;;L.} ) fli ;;..c....~\.b.. ~ft ,s:..
)fI~1 ~ ;.y- ~rJ.. fI\ J~ ~..clJI
..u

J~
:>J; w;1

;;-.. j\- ;;~l,;:. J ):><t;ft) ~ J ~)J..,..a. ~..cil~;);y ~..D\i 4!.,...1. ~l.,-

.jAW)1 .;..jJ ~~\1... "!f.- \,.:; ...:11... 41a)1 ~~ ~~\!, ",,:,JJI J:.k) )~I J" ~
.J!:>
,n ,\
i 4!.,..
. .
r To J.
Prevod
Ovaj Vas sluga od prije mnogo godina nalazi se u slmbi aga, koji vazmm
poslovima prolaze kroz sarajevsku menzilhanu. Posto sam od prije duze vremena
bolestan i nemocan i zasluzio sam svaku milost, to ponizno upucujem (ovu) pret
stavku moleci da se visokim naredenjem izvoli narediti da se oslobodim da se (od
mene) ne trazi dzizja. Uostalom, naredenje pripada onome ko je za to' kompe
tentan. Ciganin Alija, sin Kurtov
Cijenjenom i vrlom gospodinu sarajevskom kadiji, muteselimu, dzizjedaru
i ostalim organima vlasti. '
Posto je Ciganin Alija star i bolestan,. i zasluzuje paznju, to iz samilosti
prema njegovom stanju naredujem, da se ne uznemiruje sa trazenjem dzizje.
Dne 25 muharema (1)216 godine 7. juna 1801.

"
 Polozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 185

15
Sarajevo, 1818/19 1234.
Prepis molbe Ciganina Ibrahima da se zbog velikog sfromastva oslobodi od
plac~ja dzizje, navodeci da on zivi islamskim nacinom zivota i prepis valijina
naredenja da se ovaj slucaj ispita.
Gazi Husrevbegova biblioteka u Sarajevu, sidzil br. 60, str. 114.

0.)~J;I .:..il..l,o 1~1 J ",:"",..b- 0\...) 4f,.1. olA)l..1 jAl .)4(~ .Ib' 0...\,j W ~,)") -s};; .1.
..ts'").) ;':")J ~4!.....wIJ ~\.b.. "'!,~.;... J~. tr J,\:G 6".:r " ~.;.).t ~I J\;- jAll..\c;\...
0)1,1 ~J~ .1)')JI ~.)~~bl -S)k0.d1... <$"~\!.. ~I.... J.i..~ <l;O)).L:. ;,.,..);\,.. .~ 4lY.-1 J

~ ~ ~.)111 ($"'lclJ 1"";1..... ~.)"!f.- ".);':1),,1 w~I ~...uJ\ .)ll"cil i..\c; "'!,I.)I 0.)o\;J..... iJ J-~f.

~l:t J 4-.J j1J::'! r:::: J ~.) 0.)~\.b.. 4!....)I~ ~)~.f' Jt,; ~ tl.,;:,) 0~' J!f.- r.\ J;t '-:"'-"!)~
.P~ (1kL. r.>.0 I P,.,.. ~~ ~J.) 0t-IJ .::..J",.,.. J 01...j J,.,..I .~\J)I-S..clS ":"lL~ ~~f

-s.ci\ ~
_ ($"'_~\i .!.I,.jJI; M

~~~I ;,.,..j ....h l .).t jAl ~ ~;I.... .,)))\ ($"'V l ~I~I ~J~f:""'\":'
~J~ ~I ~.r. tr J;ly ($"'b.)1 ,!,l."';',,. ~I \r;..c....1 J...:>~ S;'- U.:>"'!,f.- "'~ J!')J...\a.4

~}kl ..i"'l~"" J...:>~ '.$~ .JI\... ~.lbl 0~\C '.$)1..01 i..\c; ,,!I.:>\ "'Ihl JI... S? J-"!f.- 0)1JI

Prevod

Premda su ove V Me sluge Cigani, mismo ne sarno mnogo vremena sluzili

muslimanima i pokazali .prijateljstvo, nego smo mi i nasa celjad nastojali da svoje
vladanje i postupke uskladimo sa jasnim seriatom i sa uzvisenim sunetom (tradi
cijQIIl) i ocito je da se mi pokoravamo seriatu. Sobzirom da se mi stvarno razli
. kujemo od drugih koji pripadaju spomenutoj grupi i da nismo prosjaci, ada zbog
velikog siromaStva ne mozemo platiti dzizju, koja je na nas odredena, to je u vezi
s tim izdana visoka carska zapovijest, da se oslobodimo od dzizje.Usudujemo !)e
da podnesemo molbu i da zamolimo, da se iznad naSe molbe izda naredenje, kojim
\
ce se sprijeciti i zabraniti da se (od nas) trazi (dzizja). U tom pogledu Njegovoj
Ekselenciji mom gospodaru pripada pravo donosenja naredenja i ukazivanja mHosti
i dobrocinstva. .
vaS sluga
lbrahtm
'\

186 Muhamed A.

Vr~om gospodinu travnickom kadiji

Posto je podnosioc molbe Ciganin Ibrahim molio da, se oslobodi od dzizje,
s obzirom na njegovu izjavu, da je on cestit kao' i drugi muslimani i da spada
medu muslimane, to naredujem; ako je njegova tvrdnja u skladu sa casnim seri
atom i kad postane jasno da on zbog siromaSnog stanja ne moze platiti dzizju koja
je na njega odredena,' pozurite da nam uputite Ham da bi ga oslobodili. '
Dne 15 rebia I. 1234 = 12. januar 1819.

16
Travnik, 1818/19 - 1234.
Prepis ilama travnickog kadije da je Ciganin Ibrahim veoma bijednog stanja
i da su njegovi navodi tacni i prepis valijinog naredenja da se spomenuti Ciganin
oslobodf od placanja dzizje.
Gazi Husrevbegova biblioteka u Sarajevu, .sidiil 60, str. 114.

~4-~..t- ~Az.. ~~~;J i~1 ~4.:~ Jlyl ~J~ oC;)j,,1 ~W ~J"j .~~'.T cl\\.(
~ JI- ~pl Jz: ~ 1.5'; jt ;j ~.hl .ujt J.~ J"~'~y <lA;..,!. iS l;"; ~~;:..? ~..Ic..,!
~.~ J J.l-i..i'; ~~~ft .;.1.;' iSlJ"~ Jfl j).hl ..l:,..,IJ"~ J\,;.~I ~jJ.iS" ...:....;--j ~..l.-y
o)JI JyC ..:JJJ,r.i ~ft ~~, ~, \S..Y ,:;~~ ..::..IP ..J~ J \SJ-i..\lJI o..u.. ~ J1JI .)I.r.1

";""'"'\.0 r,!' ~hl [.~ ~J.~ ;--14,' J:~1j~..,! tr \S~jl,;. ~~ .~.).1.';' ~)~ is).j..uJl
t:u! J b-J" ~I... J.it ~ ~..\IJI tr J-!\b. ~~ ~~"!ft ~ ".:1\... j...J ~.b; ~I..:.I J~:r
J"~IJJ J"I o~\tjl,,-:I \S~~ \Si)~lyj.)~ o~iS~~ is..\I)~ 4.4~I."'~~J.. \cJJI~"lb ~ft
'r.. . t. ~ b T'I'" J
is;b, ~ J is..ci1 ~ ~\i ~Jl;
~.;...i;" ~ Yo"w..YJl :j:.J.- ...r.,..l:lJI ~ ~~~ft ~1.1.1 ~ f;;-- ~y d'~1
, .;--~I .~)J .~) ~~\b. ....kIM , "!ft
\T'I"'t. ...:...I;ToJ , .
Prevod
Porezikoji su odredeni na Cigane u zasticenim zemljama ovako su reguli
sani: Dzizja koja se trazi od muslimana i nemuslimana propisana je visokim nare
denjem; shodno casnoj deciziji izdanoj od strane, seriata tmuftije). Izuzimajuci
ne;muslimane, ako muslimani-:-Cigani tvrde da se oni trebaju ukljuciti .meduprave
muslimane, as obzirom da je cUj ove tvr dnje da se samo oslobode od dzizje, a da
opet vrse svoje obrede i kad se od strane visoke drzave vrsi istraZivanje, vecina
ih ne odbije da prihvati dzizju, u tom slucaju, da bi se oslobodili od dzizje, potrebna
je visoka ~apovjest, koja je u saglasnosti sa casnim s.eriatom.
Obzirom na siromaSno stanje ovog podnosioca molbe Ciganina' Ibrahima i
obzirom .da je njegovo oslobodenje od dzizje u saglasnosti sa seriatom, to molimo .
 , !
PoloZaj cigana u jugoslovenskimzemlja~apod osmanskom vlasc~ 187

da iz samilosti i sazaljenja pre'ma: njegovoj bijedi i situaciji na ilam stavite visoku

svoju bujuruldiju da se (od njega) ne trazi dzizja, u koliko to odgovara Vasem'
visokom miSlj~nju. ,U tom pogledu naredenje pripada onom ko je za to nadlezan.
23 rebia I. 1234 20 februara 1819.
Vrlom gospodinu travnickom kadiji i Ciganskom dzizjedaru
Kad Yam bude poznato da je spomenuti Ciganin Ibrahim shodno ilamu
osloboden od dzizje, nemojte ga u buduce uznemirivati da se od spomenutog trazi
dZizja imukata.
25 rebia I 1231: 22 januara 1819.

17
S. L. 28 marta 1845 '19 rebia 1. 1261.
Prepis' btijuruldije bosanskog vaHje'
Nareduje se nekim bosansko-hercegovackim kadijama i naibima da izvre
naseljavanje Cigana na svome teritoriju i daju im se uputstva 0 tome.
,Gazi Husrevbegova biblioteka u Sar~'jevu, sidZil br. 80, str. 124-5.

p~ j;.)~ ~ ($1;" ~~.M ($1) ~ .\AI!, ~,)))L.. ($)Ir rl;::::;l.lr~1 ~I

J)ljl )\:...\ J )Jj~ ~ w~J?~ ,.?~ J,I!. o\s),) i)\f'~1 J ~I.A~I )~I J ~I.... .:,...b\;~ ~It'
) ~ ",,!j ~~I):....1c:-.. ~ ~p ~ x.- o~lJ"" ~..l.A J o~ ib ~).r~ ~ ~)L::J
~ ))J.1.. J .j; J ..j J .tr!J J~.1.. J I.S})~ ~ J ,)1j!J J J)ijl )\:...1 J )I)~ ~ J~ ~IP
~ 0ftJ J 45}J.fJ rl-i. Jr~ 61}~J J ~t..~I;'1.U J ~ ~j j.cil ~ LS),;t 1.:1'"1) j
($"~\b w\:k~ ~Jwt:i.1. o,),j.fo).:> J,)=.tl J J!I iJ)6)flJIIfI r"'),) 1&1 ~j 45))1 ~I ~~ J
~~I ..::,...:..., ~JJ.i5' JJ? ~JI ;..J);L. J .,:.iJ"" J .,:.,)~ LS);I..i5 J~\Cb ~J:"";"k o~.1..
"-"'!'J'" ...... I}.; J . f
.. 45);~1
"
~}o,)t.. .,:.,;L;" J.,:.iJ"" ~J:f===. o,),j'>). ~J -0:.1. !l).i.1. J ~I
,,:,,~;I~,) ~;s1.!.l..iI.A;r ~\b :J4JJI rJ:- LS;L;..~,) ~ )J',iS ~ d:~Jlw!) J)fD
45ji.d.1. ~J'" e,S"Ui; JJr o.c.-J'" J,";"'J ~~I .X,jJ;,)J~ ($)5x_I ~ <C!.Jt..uJlw~
d..~ ~; J 45)L;.. J;fD ~.c..,.)..c,jJ J~ LSJ-.j~JI ~L. ..i;.~~ ~)oJ J; ;Jrw,)~
J ..::..~I)j o.il;t..J..ij JIGI J ~; .;jJI~1 ;1.iS' J.;...!t' o~":';;r J"::"":"" LSIf." 1 4p
"':i !~ J ~ ~)":fr ~r. w,))j~Jlw~;' o,),j~' J P;t..J ~ JI.A ~y"~.!.tI al;r
J-~)'J..p ":,,..,..a.- e,S"L. 4.-tr lubi.1.. oW,).1.;b ~~ j.1..;1 ~.b~l!. .,:.,~ :~ ~;. ~U!~
'~\b ~..l,.i..u~1 i)... ~;-. rc" e,S"J'" ~~ 6');-. ($~:I ~..dJI ~jl rl.;\>.1 ~,) ~ )J!)
45)i~JI Jj.!A ~I ~'~ ~\.(~.1.;1.. J ~)I.; J ~).i ~ ~ ...,.,~)I ~.;t1.!.l..i~;;
d\A1 J ;J,) w,),jj.;;\f J ~ 45P.d.1. t~ o).i.1.,j-') ~~I I} J \4; J ~ 45AJJI ~\...'.J
~ &y.c..1 ~~;.t' U;\biJ~1 J-4U,I)~ &.!... J ~ o,.\jt,.:,~ 41;,..t. w,)lj ~ \~; J ~ .
JaR A. Mutic

)J;-4 o"-'jA J .;...i ,\!.ls~ ~~)I 41"...,,1 0\:l.f. ....jj~\ Jy.:.l"II.r.\IoS).i\5(...1 J~I o~J).) I} J
~~I ..))"I .!L\X"u.} J loS))\..,;. ~ )~ ~J.k;j ~~.J..~~ oj-I &- 4~1 .1;.1 J.!JO)Jj
0,.\j.J..~ j.\s::::::.1 J~) 4!))I..iS"J ~ .. ..1:.1,,).) J~ J"I ~I r::::t 4:i~ ~ \.,Qj loS~o~1
0'0-j- "';" JI o...\.l~1 ~I .if.J.." ~ JL." ~~ J il..0 1~~ ~.J..J!.;II ~IJ""'J ~I;)
\1\.:..)\ ~J;;,) ~b)'" ..,jl".\.!, ~~ .t.:.~ ::;y;. ~~ ~J~"; ~ft- ~i vUz J J.,..,I ~.):bl
.i.A;; o...u\"" .l' J ~..lA,j J J:.o;ojij. ~~ ~)~ jj.) ~.J..I o))JI #JI f..A.A; J JL.jl ~~
4::.M J ~)".il J ~ ~I) J .c...f. .:J~IIoS~ 01J!..) o~~ ~I ~).)~ ~~ ~.)I),1 iSli;'J
o.cl~ J J.I.; ~ )~J' )'::-3~1 iii b7 J~ fl.;;shJ~" Ai"'! J.J..j is.d)~'';'1 ':':~J\;
1oS.d)..t:!Y...) ;-~I ~~ 0.ri)t';'J .::.,Sj J Y 1oS...J)J:! ~jA./. 0"')5
"\ \ ~ I) \'\ J
Prevod
/ .
Zapovjedniku plemenitih zapovjednika brigadnom generalu carske re:z;ervne
konjice sarajevskom mut~selimu sretnom Fadil-pasi - neka je trajna' njeg()va
veliciha - ponosu slavnih i plemenitih kapidiibaSi Visoke Porte muteselimu novo
pazarskog i novovaroskog kadiluka. postovanom begu - neka je' trajna njegova'
siava - vrlom i postovanom gospodinu sarajevskom kadiji ~ neka mu se poveea
vrlina - poznavaocima seriata vrloj gospodi naibima novopazaiskog, novova
roskog, visegradskog, rogatickog, vlasenickog (Birce), visockog,' fojnickog, neret
ljanskog i prozorskog kadiluka i nahija - neka im se poveca znanje - ponosima
svoga drustva muteselimima t muteselimovi:ni zamjenicima, uglednicima zemlje i
svima ljudima od zvanja - neka im sepoveca moe - stavlja se doznanja
sljedece: ' .
Cigani-flOmadi, koji se nalaze u zemljama Rumelije i Anadolije ne stanuju
na jednom mjestu, nego su sebi uzeli kao zanimanje da stalno hodaju i skitaju se,
da pljackaju, kradu i da vrse druge vrste zla. Oni iduci tako kao nomadi usuduju
se da kradu i da nanose stete. Posto tako nanose stete drZavi isiromasnim, a
mnogo stete i sebi samima, a obzirom da je vecina spomenute grupe zanatlije, to
je Qvom prilikom sa postovanjem primljena zapovijest Njegove Ekselencije Velikog
vezira koji je izvolio izdati naredenje da se oni nastane u sandzak u koji oni zele,
da im se u smislu Uredbe 0 putovanju izdaju propusnice da u vrijeme sezone mogu
putovati iz mjesta u kojima. stanuju, da im se izda odobrel').je da se mogu kretati
po sandiaku, u kome stanuju u cHju obavljanja svog zanata, s tim da se nikom ne
nanosi steta, u koliko je moguce da se navikavaju na zemljoradnju, da se (od njih)
ubire porez otsjekom, a da se od onih koji su hriscani medu njima ubire dZizja u
skladu sa seriatskim propisima i da se posebnosalje blagajni Njegovog Velican
stva cara.
Zato izdajem ovo naredenje:
Viimenovani, kojima se upucuje ovo naredenje kad (Varn)bude poznata
(ova) stvar, s obzirom da su vecina spomenute grupe (Cigana) zanatlije, tj. da se
have kova~kim, kalajdzisklni i drugim njima slicnim zanatima i S obzirom da su oni
.

,
 Polozaj cigana u jugosldvenskim zemljama pod osmanskom vlascu 189

potrebni stanovnicima varosi, kadiluka i sela u koJe se budu naselili i da su oni

daleko 'od trgovine, a da ne bi bili prisiljeni da od stanovnika gradova, kadiluka
i sela podnose teskoce, u ovim pitanjima, neka'se izvrsi njihovo naseljavanje unu
tar kadiluka i sela u koja navedena grupa bude htjela. Neka se ne dozvoli onima
izmeau njih koji se bave zanatima da za vrijeme sezone uzimaju propusnice i
odlaze u drugi sandzak. Meautim, u slucaju, da im se dozvoli da mogu hodati unu
. tar onog sandzaka, kojem pripada kadiluk, u kome se oni budu nastanili, uvjetuje
se da nikom ne nanose ~tete. Treba da se nastoji da se oni naviknu na zemljo
radnju. Neka se odnjih naplacuje prihod od dace otsjekom, a da se od onih koji
su meau njima hriscani u smislu propisa i odredaba ubire seriatska dZizja,. da . se
sastave posebni defteri s potpisima i da se posebno salj~ nama ,carskoj blagajni, te
da se unosi u deftere kao carski prihodi. ,
Da bi ste pristupili sprovoaenju i izvrsenju visoke carske zapovjesti napi
sana je i izdana ova bUjuruld,ija od strane Bosanskog ajaleta, kliskog i bosanskog
sandzaka i gradaTravnika i upucena je po Hamzagi, zastupniku naseg kapudziba
skog cehaje. Bozjom pomocu kad stigne, potrebno je da prema bujutuldiji postu
pite,a da se cuvate da ne napravite nesto 8tO je protivno njoj.
19 rebia I. 1261 = 28 malta 1845.

18

R L. 1850 -1266 g.

Prepis jermana
Nareauje se bosanskom veziru Mehmed Tahir-pasi i bosansko-brodskom
naibu i 1llJUftiji da se izvrsi smrtna kazna nad Ciganinom Mehmedom, ubicom Pa
vIa, a u koliko bi' nasljednici pokojnika oprosti,li spomenutom ubici iIi se s njim
nagodili da se to pitanje rjesi kao krvarina.
Orijentalni institut, sidiil hr. 36; 32h.

~l.:J1 <.5iJ~ it'::ll i~ r-- ~~) .)C~ )~I )yiJ,.M )WI i~ ~ ~ i';:::;' )j:-;)

..:,..:1.L.. iii <.5:% J ~'::II ~I ...;kIJ~ J~ J~I J~'::IIJ ;;)Ulw\s)l~ J~;'::IIJ 41J..ulw~

<.5;)JJ.4!....1. ~I .~WI jJ"u J 4i~1 J,W' iill il:l \!.~.I'Ur..J,;J i.r..~J ~1 '" J~I 4!....1. w..l.. ~

. $JI ~IJ (Y..~ tJ) dJr";...Ii ~)~<.5~1 i)\(\II J ~1,.,'::I1;'\l.J ~ ~,j ~ J J.t

i.,Lj\ w~.;. ~,h' ~J:.)5:..? IS'w~ J4-JI ~\(' .~I.,Q; ~);) ci'J ~.d~I4!....1. ,6"')JI i)....

w'::lJI Jllt lL."......,.. Jy:A.-o i"""''''' '-; ,I ~JI o~ ~I;'i-IIS'~~ &I)J I~ &4iJ~ w'::lJI ell\.. ~

.i"""''''' ~.lA 0..\:'..,wI; .~o~p~ ,-,""If ~I ~ it / 0: J..J. w~~ ..q);))..ill ...AlL.

~. ii.,.. Jj'\; ~?::i)~1 ..!) .::..tlJ:"'" o.)~.,.. ~IJ o..qj IS'w~ J4-JI [..ilI..;!L. ~...uJI j::..:...

.~!.i).A:1 ~ J!.~ &,dJ~ ir'~ J;I .:,!;k w'::lJI ..pkJ ~y t.l.i" J>'~ 4iJ, i~ <C;)JI ~

. J>'::I J';!' ~ 4!.<:>\.,. <.5 1.r.1.!:L.;~ Jj'\; J ~ J~t ~Ij\il J )1}1 ~;., ~...uJI .;.t:1 i'~1 J
'"
J;\; '..,bi . . . )L,,\ J ~Jllfl ~ J i~1 ~ ~..IlJI ~.1. 04....,.,~ .}-..1-4"......,.. ~)JJ)41J'
-::..:~ 4' ;\ j\ c.;. J;..IlJI ~\ J:i 4\ J:i ~'::IJI ~~ ~y ~"'~ 4iJ~~r;' J;;.. :!JJ..$ i;.t'
190 Muhamed A. Mujic

/t.~ r}r J11i ~ .,.li)~ ~

.- \ #.

..lit..
'

~J.?.I ~ ~~I..::ai iY"r ~I .JJ)y.&' .1.' ~JI ~Jt

~I iY"r ..j~..uJI # J.J..j ..... ~I)P ':'''4H.;.I..,:..J~I.;-~ rj '1 #)Ic.1'W J"':"
>l,.1
"..,;.~ J iY"r 51 J c.1'W ~1.r.1 .l;)~ o.lll.. ~J.?.I~ ~,u,W d--" ~J! ~,.liJ! if}r j;1i
oJJ~JI ~I ;).,\ t ~J).A;I ~ ..jJ.,p'l.:J ~jf Jj'\i~.1. ..j.l,j~I""';'~) <$"~ .~.hl~)J jL.
~J. .1. i~1 J~A ~~I.r.1 ~..,:.. ~\..aul ~4"'JI ~ ~" LA J 1J\... c.1'W
'':''';';(J JS;'JI ."ltl ~A ':'JA":J~ i~l ~'1'-' ~ ~)I~I ~.,.: j"'1 ~~j') .~~ ~)I...!.I
rl i~t(';.. "':!- :.)1)1 .-.;...\..aUI ~'.r.I.~.hl .:,1 i ..'11 ~.lI~1 ~f 4.44,j\Al!.,,! "';"':"I"';j.
.J. ;-rr:'1 ~r jL. J ~t J ~I)\'!"" JI, .);- ~JI J-l!1 )J~ J c.r-- i.u\A\!',)~ ~b:. ':'y"\'" .
~.J.i~1 ,)..,;.~;)~.a.a:- o~.hl ~)J jL. "..,;.~ J 0'"f ~ISI J ~\..ai ~1.r.1 ~;f J11.i)7 JI.,,:..
~-_;f" ~1.r.1 ~..,:.. ~\.Ai;1 d--') .lI~J\ ~\ ).hl t~ J )~I ~ ~~\.,di ~j f ' JIi ~J.
~1.r.1 ~.hl ..\i.llJI j;.)- ~~I ~.c..\..al.AA i"t(';.. ~ ~"I)Ii.S)t..!.1 .uj. .1. i)G.1 J ~~
;-~I ~),)~ ~)\'!I ~;. .1. i~1 J.~A . W:..1...lA:J1 ~~ '~J.\!.. ~I} ~"':"i~1
-...All, ~t. J ~,..:.- -.:.... JJ'11 c:;,) K-j.IJI J I~j ;...~ ,,~I ..... ~~.,:....~..:;....~ "-'!,!
.....,j I ,,}lltk...ill r~

~ j}f ~Ii .>,s"':" ~ .:,\:IJ\ ~ o~ ~.,.;- ~'1IJ ..A~~ ~It--\ iY"f ";1
).l!.i:'JI JL.)1 , (...\A; ...;,,\- ),) ~~I ;s:. ~ (~ ~, ~ ~~ ';;~\.,di t,SJ.J..
".c....)TAJ

Prevod

Postovanom veziru, velikom muSiru, redu svijeta, upraviteIju koji jayne

poslove vodi ostroumno, koji rjesava vaZne narodne poslove prema iSpravnom
svome shvatanju, stupu ddave i napretk fl, utemeIjitelju stupova sreee islave, koji
je obuzet mnogostrukim milostima najuzvisenijeg vIadara, Mehmed Tahir-pasi'
veziru mome, valiji Bosanskog ajaleta, velikom ministru rnoga visokog carstva
Alah mu uzviseni trajnom ucinio njegovu slavu- dvojici prvaka pravih ucenjaka
bosna-brodskom naibu i muftiji neka im se poveca znanje - ponosima sIavnih
i plemenitih ClanovimamedZlisa - nek a im se poveca vrijednost, kad ~tigne
visoko cars.ko naredenje,neka bude znan 0 sIjedece:
S ilamom i zapisnikom je izvjesteno, da nasIjedstvo PavIa, stanovnika
varosi Odzak, koji je u Derventskom kadiluku, u Bosanskom ajaletu, iskljucivo pri
pada njegovom DeU Stipanu. I s obzirom na to, kad su se pred ~asnim seriatskim
sudom parnicili navedeni otac i Ciganin Mehmed, . sin Omerov iz gore spomenute
varosi Dervente, koji je ubio spomenuto u bijeno lice, da je ustanovljeno i utvrdeno .
svojevoljnim priznanjem, da je navedeJii ubica Ciganin Mehmed navaHo na spome
nutog ubijenog kad je ovaj nap~ao stoku na ispasi u blizini gOr~ sp..omenute
 " ,

Polozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskom vlascu 191

varosi Odzak, u kojoj je on bio nastanjen i bespravno i hotimicno srpom otsjekao

glavu spomenutom Pavlu, sto iziskuje smrtnu kaznu i da gaje tako ubio. Uvezi s
tim donesena je seriatska presuda, da se nad njim izvrsi smrtna kazna, a i nave
, deni nasljednik je trazio smrtnu kaznu.
S obzirom, da jtr prema Uamu utvrdenosvojevoljnim priznanjem,da je nave
deni ubica Mehmed ubio spomenutog sticenika (zimmi) PavIa ubistvom, koje izi-:
skuje smrtnu kaznu, te posto je zbog toga na poledini ilama od straneFetva-hane
(Narocita ustanova tiCarigradu za izdavanje kompetentnih pravnili misljenja) na-.'
pisano, da ce biti potrebno da se na seriatski nacin' izvrsismrtna kazna nad spo
menutim ubicom., u koli~o navedeni ,otac ne bude oprostio smrtnu kaznu i ne bude
traZio da se u njegovoj prisutnosti izvrsi. Akonavedeni otac i u buduce ne bude
oprostio spomenutog ubicu, treba smrtnu kaznu izvrsiti u njegovoj prisutnosti. M~
dutim, ako navedeni, iIi ako bude i drugih nasljednika te oni svi, iIi jedan izmedu
njih, bude oprostio spomenutog ubicu od smttne kazne, iIi se bude nagodio, u tom
slu,caju otpasce smrtna kazna istvar ce se pretvoriti u krvarinu (diyet -mateti
jalna otsteta).
" .
S obzirom' na to, sa zapisnikom od strane Visokog odbora za pravosude izvje
steno je,da se izda moja casna zapovj~st, koja je potrebna u pogledu. toga, da se
izvrsi ono sto iziskuje seriat i,da se 0 stvari oV,amo
'.
izvjesti
,
sa zapisnikom i ilamom.
I ova' je stvar podnesena mom cas nom carskom prestolju, te je prilikom
trazenja odobrenja izdata moja carska zapovjest da se postupi na taj nacin, onako
kako treba. Zbog toga, Vi navedeni valija, naib i ostali koji ste navedeni, treba da
. na opisan nacin izvrsite smrtnukaznu nad spomenutim ubicom. Me~utim, ako spo
menuti otac iIi bude drugih nasljednika, te oni svi, iIi jedan izmedu njih bude opro
stio l).bicu od smrtne kazne iIi se bude na godio i u tom slucaju treba da izvrsite ono
sto seriat trazi i da 0 stvari ovamo izvjestite sa zapisnikom i ilamom.
Kad saznate da to treba izvrsiti u smislu moje visoke carske zapovjesti, treba
da ustrajete, da Ila taj naNn izvrsavate propise uzvisenog seriata. I u oba slucaja
treba da sa zapisnikom i ilamom sto pri je lzvjestit~ 0 toku stvari.

Navedeni otac sticenik Stipan pred seriatskim vijecem, odrzanim kod Nje
gove Ekselencije vezira, bez naknade oprostio je navedenog ubicu Ciganina Meh
meda od smrtne kazne. Na osnovu toga dostavljen je i u Carigrad poslan Ham 0
oprostu.
28 rebia II. (12)66 13 marta 1850.

, ,
RESUME

V auteur essaie d' eclairer quelque peu, a base du materiel original et local,

la situation des Bohemiens dans lespays yougoslaves pendant la perlode turque.

En parlantde l' origine des Bohemiens,' il constate que les Arab~s s~vaient
deja au commencement du 14e siecleque l' Inde etait la patrie tsigane; il menti
onne des indications de la litterature arabe selon lesquelles les Bohemiens com
mencerent d' emigrer de leur patrie deja dans Ie VIIlesiecle. La science europe
ennenesavait jusqu' a la moitie du 18e sU~cle den de certain sur I' origine des
"Tsiganes.
 Po!ozaj cigana u jugoslovenskim zemlj ama pod osmanskom vla!icu 191

varosi Odzak, u kojoj je on bio nastanjen i bespravno i hotimicno srpom otsjekao
glavu spomenutom Pavlu, sto iziskuje smrtnu kaznu i da ga je tako ubio. U vezi s
tim donesEma je seriatska presuda, da se nad njim izvrsi smrtna kazna, a i nave
deni nasljednik je trazio smrtnu kaznu.
S obzirom, da je prema ilamu utvrdenosvojevoljnim priznanjem, da je nave
deni ubica Mehmed ubio spomenutog sticenika (zimmi) PavIa ubistvom, koje izi
skuje smrtnu kaznu, te posta je zbog toga na poledini ilama od strane Fetva-hane
(Narocita ustanova uCarigradu za izdavanje kompetentnih pravnili misljenja) na
pisano, da ce biti potrebno da se na seriatski nacin' izvrsi .smrtna kazna nadspo
,menutim ubicom, u kolil~o navedeni ,otac ne bude oprostio smrtnu kaznu i ne bude
traZio da se u njegovoj prisutnosti izvrsi. Akonavedeni otac i u bud'!lce ne bude
oprostio spomenutog ubicu, treba smrtnu kaznu izvrsiti u njegovoj prisutnosti. M~
dutim, ako navedeni, iIi ako bude i drugih nasIjednika te oni svi, iIi jedan izmed,u
njih, bude oprostio spomenutog ubicu od smrtne kazne, iIi se bude nagodio, u tom
slu.caju otpasce smrtna kazna i stvar ce se pretvoriti U' krvarinu (diyet -materl
jalna otsteta).
S obzirom na to, sa zapisnikom od strane Visokog odbora za pravosude izvje
steno je, da se izda moja casnazapovj~st, koja je potrebna u pogledu toga, da se
izvrsi ano sto iziskuje seriat i ~a se 0 stvari oV,amo izvjesti sa zapisnikom i ilamom.
I ova 'je stvar podnesEma mom casnom ,carsk~mprestolju, te je prilikom
trazenja odobrenja izdata moja carska zapovjest da se postupi na taj naCin, onako
kako treba. Zbog toga, Vi navedeni valija, naib i ostali koji ste navedeni, treba da
, na opisan nacin izvrsite smrtnu kaznu nad spomenutim ubicom. Me~utim, ako spo
menuti otac iIi bude drugih nasljednika, te oni svi, iIi jedan izmedu njih bude opro
stio l;lbicu od smrtne kazne iIi se bude na godio i u tom slucaju treba da izvrsite ono
sto seriat trazi i da 0 stvari ovamo izvjes tite sa zapisnikom i ilamom.
Kad saznate da to treba izvrsiti u smislu moje visoke carske zapovjesti, treba
da ustrajete, da na taj nacin izvrsavate propise uzviSenog seriata, I u oba slucaja
treba da sa zapisnikom i ilamom sto prije izvjestit~ 0 toku stvari.

Navedeni otac sticenik Stipan pred seriatskim vijecem, odrZanim kod Nje
gove Ekselencije vezira, bez naknade oprostio je navedenog ubicu Ciganina Meh
meda od smrtne kazne. Na osnovu toga dostavljen je i u Carigrad poslan ilam 0
oprostu.
28 rebia II. (12)66 13 marta 1850.

RES UME

L' auteur essaie ,d' eclairer quelque peu, a base du materiel original et local,
la situation des Bohemiens dans les pays yougosiaves pendant la periode turque.
" ' ~

En parlant de l' origine des Bohemiens, il constate que les Arabes savaient
deja au commencement du 14e sieele que I' Inde etait la patrie tsigane; il menti
onne des indications de la litterature arabe seion lesqueUes les Bohemiens com
mencerent d' emigrer de leur patrie deja dans Ie VIlIesiecIe. La science europe
enne nesavait jusqu' a la moitie du 18e sieele rien de certain sur l' origine des
'Tsiganes. '
 192 Muhamed A. Mu]ic
t
Quant a 1' apparition des Bohemiens dans les pays yougoslaves, il cite la
bulle. de l' empereur Douchan faisant present de quelques Bohemiens au couvent
de l' Archange a Prizren, ensemble .tvec quelques documents turcs de 1566, ce qui
prouve que les Bohemiens firent leur apparition dans nos terres plusieurs annees
avant l' arrivee des Osmanlis, eninvalidant l' opinion courante que les I?ohemiens
y arriverent avec les Osmanlis.
On etudieapres la position legale des Bohemiens, leur vie et occupations,
leur attitude envers la religion, pour finir . avec des statistiques sur les Bohemiens
dans les pays yougosiaves.
Quoique la societe feodale turque comme tout feodalisme meprisa les
Bohemiens, ils jouissaient pourtant presque des memes <:koits civiques comme les
autres sujets des Osmanlis. Si l' on compare la situation des Bohemiens dans les pays
sous Ie regime turc avec la condition de leurs freres dans quelques pays d' Eu
rope, on a l' impression que les Bohemiens avaient en Turquie une sorte de leur
asyle Oll ils etaient de beaucoup moins tracasses qu'ailleurs. L'auteur croit
qu'une des causes de cette largeur d'esprit turque envers les Bohemiens etait Ie
besoin urgent de soldats dans l' empire Ottoman pour ses guerres d'abord offen
sives et plus tard defensives; les Bohemiens pourraient ainsi bien etre tentes a
Q
devenir des soldats.
L' auteur offre la traduction de la loi du sultan Soliman de 1530 sur les
Bohemiens de Roumel~e fixant les devoirs des Bohemiens envers l' etat. Les pre
scriptions .les plus interessantes concernent la prostitution des Bohemiennes a Con
stantinople, Adriano:ple, Sofia et Plovdiv: elles devaient payer une taxe mensuelle
de 100 aktchas. Ces prescriptions interdisent aux Bohemiens musulmans de s'asso
cier avec les Bohemiens non-musulmans, de voyager avec eux, de loger chez eux.
La person.ne qui contreviendrait a ces prescriptions sera reprimand~ et paiera la
taxe payee par les Bohemiens non-musulmans.
Quant aux droits civiques dont les Bohemiens jouissaient dans les pays
yougoslaves sous Ie regime turc, l' auteur trouva de materiel original attestant que
l'etat protegeait Ig. personne des Bohemiens en intervenant au besoin. Les Bohe
miens etaient libres de paraitre devant les tribunaux, d'y porter plainte; ils s'y
mariaient et divorl;aient: on yfixait l'alimentation a la femme et les tuteurs aux
enfats. Les Bohemiens participaient a la vie economique sans restrictions. On ne
trouva aucun document montrant que les autorites defendaient aux Bohemiens
l'usage libre de leur langue QU de quelque autre attribut specifique a eux.
La majorite de Bohemiens de Bosne-Herzegovine menait une vie nomade,
causant souvent des troubles et des degats. C'est pour cela que des Valis de Bosnie
essayerent de fixer ces Bohemiens sur certains points du territoire et de leur faire
adopter une profession. Chaque Bohemien devait avoir un homme non-Bohemien.
se portant garant de lui aupres des autorites. Mais presque toujours cesefforts des
autorites resterent vains. II semble qu'on n'usa pas de tels procedes envers les
Bohemiens de Macedoine qui etaient - parait-il - fixes dans une mesure plus
forte dans quelques localites et qui ne faisaient pas tant de dommages.
En pariant des metiersexerces par les Bohemiens, L'auteur parle d'abord
des Bohemiens de village, des forgerons, des joueurs,. des maquignons et des chirur
giens. Dans nos. pays les Bohemiens etaient, pendant Ie regime turc, des chirur
giens specililises dans l'operation du calcul vesical et dans celle de la hernie. L'au
teur mentionne un BQhemien Smoljan1 aux environs de Sarajevo, celebre vers 1566
 Polozaj cigana u jugoslovenskim zemljama pod osmanskQm vlaiicu . 193
._--,----
comme spe~ialiste pour la cystotomie et la rupture herniaire. Plusieurs patients
.'firent des declar~tions devant' Ie tri~unal de Sarajevo. de se soumettre c;lebon gre
a ,l'operation de Smoljan qui ne devrait .avoir aucune responsabilite si les patients
succombaient. , ,
Qhant a l'attitude
,
des Bohemiens
,t '
envers la ,
religion, l'auteur dit qu'ils etai
ent l~s fauteurs les plus consequents du principemoyen-ageux:Cujus regio iilius
religi~. La. plupart de Bohemiens des pays yougosiaves de' l'epoque turque etait
considerecomme musu1mans;en Macedoine il' y avait, semb1e-t~il, un peu plus
de Bohemiens non-:plUsulmans. Lesautorites consideraienf avec' quelque reserve
laconviction religieuse des Bohemiens' en faisant distinction entre les Bohemiens
musulinans et ceux non-musulmans. Se basant sur certains documents, l'auteul"
. maintientque les Bohemiens musulmans, quoique musulmans, etaient assujettisau
tribut de djizye, comme tous les non-musulmans, parce qu'on pensait que les
130hemiens etaient indifferents en religion,' et comme tels on les traitait corrime
les autresnon-musuhllans. Tout Bohemien desirant ne pas payer ce tribut devait
temoigner d'un cQurage extraordinaire dans la guerre ou prouver aux autorites de
se tenir stricteme'Ilt aux prescriptions de 1a religion musulmane.
Ensuppleme:ht,l'autehr apporte 18 documents. turcs originaux t'raitant ce
theme. Parmi euxon b-ouveunedecisionde kadi (houdjet) disant que Ie tribunal
de Monastir condamna en 1641 Ie BohernienMoustafa aux galeres, mais que Ie Voy
vode de Monastir refusa de donner suite acettecondamnation. C'etait, semble:-t-il,
Ia premiere mention que cette sanction etait usee dans nos, pays' au temps..des
Qsmanlis. '