IV.

V E R M A H T O V I POKOLJI SRPSKOG CIVILNOG

STANOVNITVA U JESEN 1941. GODINE

1. Pokolj u Kraljevu
Kao to se moglo videti jo pri aktiviranju 342. ID, Vermahtova ubijanja po
Srbiji nisu se ograniavala samo na Jevreje, Rome i komuniste, ve su ukljuivala
i ostalo stanovnitvo. Za vreme povlaenja iz junog dela Srbije u oktobru 1941,
u gradovima Kraljevu i Kragujevcu, Vermahtove jedinice koje su se tamo stacio-
nirale, priredile su dva pokolja koji jo i danas vae kao simboli ratnog zloina
nacionalsocijalistikog okupatora u Jugoslaviji.
Poto su partizanske jedinice okupacionu zonu 717. ID juno od Beograda
skoro potpuno odsekle od ostale vojske, morao je okupator krajem septembra
1941, uz estoku borbu, da preda gradove Uice (gde se nalazila fabrika oruja) 1 i
aak. Jedinice 717. ID koncentrisane su u Kraljevu i Kragujevcu. Vermaht je sa
okruglo 2.200 ljudi 2 zaposeo grad Kraljevo:
Evakuacija Uica i aka - do koje je moralo doi usled sve oteanijeg
snabdevanja - ohrabrie neprijatelja da nadire dalje ka istoku, najpre prema
Kraljevu. Predaja Kraljeva ne dolazi u obzir." 3
Jedinice 717. ID oekivale su napad. Iako 717. ID po obuenosti grupa, 4
prema Bemeovom miljenju, jo nije bila sposobna za poduhvate ipak je stupila u
akciju na Kraljevo. Prilikom vrenja inspekcije, oficir za vezu sa Vermahtovim
zapovednikom za Jugoistok, major Jais, sa zadovoljstvom je primio saznanje o
snazi 749. IR 717. ID:
1
U gradu se nalazila najvea fabrika oruja u Srbiji. Iako su delove mainskog parka j o u
avgustu 1941. odneli okupatori i uprkos stalnim pokuajima b o m b a r d o v a n j a od nemakih lelilica,
mogli su partizani sve do osvajanja grada od 342. ID u novembru 1941., da proizvedu preko 16.500
oruja, 2,7 miliona bojevih metaka i 1.000 granata. Tako su oni prvi put raspolagali orujem koje nisu
zaplenili od neprijatelja ili nakon kapitulacije jugoslovenske armije sakrili (Jugoslavija u Drugom
svetskom ratu, str. 57).
- N a dan 1. 10. 1941. nalazile su se u Kraljevu sledee Vermahtove jedinice: 850 ljudi 749-og
peadijskog puka (IR) pod m a j o r o m Deom, 550 ljudi 737-og peadijskog puka pod p o t p u k o v n i k o m
Vildermutom, osim toga 320 strelaca i strae folksdojera. Sve jedinice bile su pod k o m a n d o m 717.
ID ( B A - M A . RH 24-18/87, Putni izvetaj majora Jaisa izmeu ostalog i o Kraljevu, od 6. 10. 1941).
3
Isti izvor. RW 24-30/277, telegram Vrhovne kom.-e L X V 717.-oj ID, 3. 10. 1941.
4
Isti izvor, RH 24-18/87, zabeleka radi orijentacije naelnika AOK 12, Fer, o optem stanju
u Srbiji preko generala Bemea, 26. 9. 1941.

157
 Peadijski puk Kdr. 749 je do sada otro dejstvovao protiv ustanika, spalji-
vanje kua i hapenja su u toku. Velik deo stanovnitva Kraljeva sposobnog za
odbranu (650 ljudi) uhapen je u fabrici vagona. [...]. Major De (Desch) ostavlja
veoma dobar utisak i oevidno je gospodar situacije." 5
Dana, 5. oktobra, usledio je napad boraca otpora na Kraljevo, koji je sva-
kako mogao da bude odbijen od nemakih trupa. 6 Dan kasnije, fabrika aviona
Dornier zatvorena je zbog radne nepouzdanosti", a zaposleni uhapeni, 7 tako su
proli i radnici fabrike vagona - kao i zaposleni na eleznici. Zajedno su interni-
rani u jednoj hali fabrike vagona, oito su se nemaki okupatori plaili akcija sa-
botaa. 8 10. oktobra 1941. javio je divizijski komandant 717. ID, general Hof-
man, da neprijatelj pokuava da opkoli Kraljevo i da sa svih strana zatvore pri-
laze njemu. [...]. Neprijateljske jedinice su vodene apsolutno svrsishodno (srpski
oficiri i vojnici!). Njihova borbena snaga i voenje znatno su se poboljali." 9
Istovremeno, podneo je general Hofman zapovedniku Srbije, Bemeu, neko-
liko predloga o tome kako bi se po njegovom miljenju efikasnije moglo suzbijati
uspeno probijanje neprijateljskih jedinica, uzimajui u obzir balkanski uzus. 1 0
Njegov katalog mera prostirao se poev od trpanja u konclogore dokonih bada-
vadija", preko uvoenja radne slube sve do podmetanja poara, uzimanja talaca
i represalija protiv srodnika putenih ratnih zarobljenika bive jugoslovenske ar-
mije."
U stvarnosti su ove predloge generala Hofmana njegove trupe ve delom
ostvarile. U prvih deset oktobarskih dana su jedinice 717. ID prilikom akcija
ienja" u okolini Kraljeva streljale 105 civila i popalile brojna sela. U borbi je
poginulo svega est neprijatelja, u sopstvenim redovima su imali 12 poginulih i
nekoliko ranjenih. 1 2
Dana, 11. oktobra 1941, otpoeli su partizanski i etniki odredi sa po-
novljenim napadom na grad, pri emu su prvi put upotrebili i artiljeriju. 13. ok-
tobra 1941. Vermahtove trupe u Kraljevu opkolile su protivnike snage. 1 3
Istog dana, prenela je Via komanda LXV Bemeovu zapovest o odmazdi"
717-oj pe. diviziji. Sutradan su, jedinice 717. ID u Kraljevu uzele kao taoce ko-
muniste, nacionaliste, demokrate i Jevreje - koliko ih je bilo mogue uvati." 1 4
Napad na Kraljevo nastavljen je 15. i 16. oktobra 1941. sa nesmanjenim ar-
tiljerijskim okrajima, pri emu je Vermaht ubacio jo i izviake avione i
5
Isti izvor. Putni izvetaj majora Jaisa izmeu ostalog i o Kraljevu, od 6. 10. 1941.
6
Isti izvor, RH 19 XI/81 Ustaniki pokret u jugoistonom prostoru, T. 1, str. 57.
7
Posle oteenja od bombi fabrika aviona je tek u ieto 1941. ponovo poela proizvoditi (Ol-
shausen, Meuigra na Balkanu, str. 292). U prolee 1942. demontirana je hala za proizvodnju aviona
i odneena u Vinernojtat, gde je pridodata Raks-Verkenu" kao srpska hala". U srpskoj hali, kao i
u spoljnom pogonu konclogora Mauthauzen logorski zatvorenici proizvodili su o p r e m u (Frojnd/
Pere, Konclogor u srpskoj hali).
8
B A - M A , RW 40/20, Dnevni izvetaj Opun. kom. generala u Srbiji. Ia A O K - a 12, 6. 10. 1941.
9
Isti izvor, RH 24-30/270, izvetaj komandanta 717. ID, H o f m a n a Bemeu, 10. 10. 1941.
1(1
Isti izvor.
" Isti izvor.
12
Isti izvor. RH 26-117/12, Izvetaj o akciji 717. ID, oktobra 1941.
13
Isti izvor, Dnevni izvetaj divizijskog taba 717. ID, 13. 10. 1941.
14
Isti izvor, Dnevni izvetaj divizijskog taba, 14. 10. 1941.

158
tuke". Peadijska divizija 717. zavela je vanredno stanje u gradu. Kad je 15. ok-
tobra uvee u Kraljevu iz kua pucano na Vermahtove vojnike, trupa je odmah
pogubila 300 Srba s ciljem nadoknade". Sutradan su jedinice 717-e ID pretresale
kue u gradu. Izvlaili su ljude iz kua i saterivali ih. Mesni komandant izdao je
nareenje kojim je najavio nastavak pokolja:
Dananjim danom za narod ovoga kraja stupa na snagu zakon najotrijih
represalija, tj. nee samo 100 Srba biti streljano za jednog Nemca, ve e se istre-
biti i porodice i unititi posed." 1 5
Svedoenja preivelih oevidaca iz ovog grada pruaju nam sliku o tome
ta se toga dana odigralo u Kraljevu:
Kad su u okolini Kraljeva vodene bitke, nemake vlasti u Kraljevu poele
su da isteruju stanovnike iz njihovih kua, ulica i radnih mesta i da ih zatvaraju u
logor koji se nalazio u dvoritu fabrike vagona. ete nemakog Vermahta ile su
od kue do kue i izgonile iz njih sve mukarce poev od 14-godinje dece do
60-godinjih staraca i jo starijih. Sve te graane vodili su u manjim grupama
kroz grad, sa rukama podignutim na glavu, potom u veim grupama i tako su ih
saterivali u logor fabrike vagona. Ispred logora su ih nemaki vojnici prebroja-
vali, legitimisali i uknjiavali, da bi ih onda zatvorili u opti krug logora. Iz ovog
logora su nemake grupe uzimale po 100 graana i odvodili ih na unapred
odreeno mesto, gde su ih postrojili pred mitraljez i streljali. Poto je tako odve-
dena grupa graana pogubljena pod mitraljeskom vatrom, nemaki vojnici prola-
zili bi meu mrtvim graanima i svakoga, koji je jo davao znakove ivota, do-
tukli bi metkom iz mainke ili pitolja. Nakon likvidacije jedne grupe vodili su
Nemci na isti nain i istim postupkom drugu grupu, itd." 1 6
Osim stanovnika Kraljeva streljane su i mnoge izbeglice koje su ivele u
gradu, kao i radnici iz drugih krajeva zemlje. 1 7
Samo na dan 16. oktobra 1941. streljali su pripadnici 749-og peadijskog
puka i 737-og peadijskog puka, 717-e ID s ciljem nadoknade" za 14 ubijenih i
20 ranjenih vojnika prilikom artiljerijskih okraja prethodnog dana ukupno 1736
mukaraca i 19 komunistikih ena." 1 8
Jo istog dana dobili su pripadnici 717-e ID dvadeset komada E. K. II , 1 9
Meutim, ovim nije zavren pokolj nad civilnim stanovnitvom u Kraljevu.
U vezi sa pogubljenjima u gradu otpoeo je 749-i pe. puk istrebljenje stanov-
nitva svih mesta koja se nalaze neposredno na putu i na pruzi Kruevac-

15
N a r e d b a mesnog komandanta, 16. 10. 1941 (citirano kod: Glii, Teror i zloina faistike
Nemake u Srbiji od 1941. do 1944., str. 82).
16
D o k u m e n t N O K W 1638, zemaljski odbor Srbije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih
pomagaa. Saoptenje o utvrenim zloinima, 24. 1. 1946. Jugoslovenski izvori se u o v o m delu ko-
riste samo ukoliko su priznati od Nirnberkog suda kao dokazni materijal (npr. Dokumenti N O K W )
i ukoliko se njihova sadrina moe verifikovati n e m a k i m dokumentima.
17
O v e izbeglice su bile uglavnom radnici i nametenici fabrike vagona i fabrike aviona u
Kraljevu, kao i njihove porodice" (Dokument NORW, 1638).
18
B A - M A , RH 26-117/3, Dnevni izvetaji od 15. i 16. 10. 1941. Ove cifre su prosleene i
O K W - u i O K H - u i dopunjene b r o j e v i m a sopstvenih gubitaka (dva poginula i jedan ranjeni). (Isti iz-
vor. Dnevni izvctaj A O K iz Ic/AO, 18. 10. 1941).
19
D o k u m e n t N O K W 1660.

159
Kraljevo. 2 0 Sve do 24. oktobra 1941. trajao je masovni pokolj. U toku ove sed-
mice streljao je Vermaht u Kraljevu i okolini izmeu 4.000 i 5.000 civila. 21
U dnevnoj naredbi koju je lino izdao general Beme na dan 20. oktobra
1941, on je pohvalio Vermahtove jedinice koje su bile aktivne u Kraljevu:
Ovi dalji uspesi koje je trupa postigla u poslednje vreme doprinose po-
novnom jaanju ugleda nemakog Vermahta u Srbiji. [...] 15. 10. u tom mestu sta-
cionirajua trupa uz pomo I pe. puka 737, koji je nastupio od Kruevca, odbila
je danima pripremani ustaniki napad. Neprijatelj je izgubio najmanje 80 mrtvih,
1.755 talaca streljano je u znak odmazde za sopstvene gubitke. [...] Svim ofici-
rima, podoficirima i ljudstvu koji su uestvovali u ovim uspenim poduhvatima,
odajem priznanje. Napred na nova dela. Beme." 22

2. Napred na nova dela"! Pokolj u Kragujeveu

Na dan 28. septembra 1941. etnici su estu etu 920-og topovskog ba-
taljona ustrojenog u Felkermarktu (Voelkermarktu) i Linu zarobili u Gornjem
Milanovcu, gde je stacionirana od sredine jula radi uvanja municije. Tih oko 70
lanova ete bili su za to vreme usled ruenja mostova i puteva potpuno odseeni
od spoljnjeg sveta i bez radio-veze sa ostalim jedinicama. 2 3 Kako im je bilo one-
mogueno doturanje bilo kakve pomoi, ve su potroili namirnice. S obzirom na
situaciju zamolio je etovoda svoje pretpostavljene, 26. septembra 1941, da se
eta hitno prebaci u grad Kragujevac koji je udaljen 35 km, poto je pretila opas-
nost da eta podlegne nekom veem napadu bandi." 2 4 Do premetanja ipak nije
dolo. Kada je poetkom oktobra, u vezi sa povlaenjem nemakih trupa iz aka
za Kraljevo i Kragujevac, trebalo da strelci budu povueni, tada je prilikom iz-
vianja iznad Gornjeg Milanovca leta zaprepaeno utvrdio: Nita se ne kree
u tom mestu - ni nemaki Vermaht, ni civilno stanovnitvo." 2 5
Nekoliko dana nakon to je bez traga nestala jedinica strelaca, stigao je u
Beograd pripadnik ete koji je ispriao da su strelce u Gornjem Milanovcu napali
etnici. 10 strelaca je poginulo, ostalih 60 se predalo usled bezizlazne situacije, te

2(1
Isti izvor. Dnevni izvetaj A O K 12 Ic/AD, 23. 10. 1941.
21
Ova cifra se zasniva na jugoslovenskim procenama (vidi dokument, 1638). Od Vermahta
ne postoje tani podaci o u k u p n o m broju streljanih u Kraljevu izmeu 15. i 24. oktobra 1941. U
dnevnom izvetaju od 21. 10. 1941. 717. ID javljala je: Prodori delova JR. 749 i JR 737 j u g o z a p a d n o
od Kraljeva uz pomo 'tuka'. Zaplenjena dva MG. U podruju divizije 519 streljanja" (Isti izvor.
Dnevni izvetaj AOK 12 Ic/AO, 21. 10.1941). U svom mesenom izvetaju javljao je u Kraljevu sta-
cionirani puk 749. JR o rezultatima poduhvata u oktobru 1941":
1. Gubici neprijatelja: mrtvih 5.37, od toga 4.300 radi odmazde za poginule i ranjene vojnike,
zarobljenih 79 takoe streljanih, pet obeenih.
Sopstveni gubici: mrtvih 50, izgubljenih etiri, ranjenih 92.
BA-MA, RH 24-30/275, KTB Vrh. kom. LXV, Meseni izvetaj pe. div. 717., 7. U. 1941.
Prikazani gubici neprijatelja" potkrepljuju procenu jugoslovenske strane o broju rtava.
22
B A - M A , RH 24-18/87, Bemeova dnevna zapovest, 20. 10. 1941.
23
B A - M A , RW 40/18, Izjava iz zarobljenitva odbeglog podoficira este ete Topovskog ba-
taljona 920, Dirnberger, 6. 10. 1941.
24
Isti izvor, RW 40/8, Telegrafski poziv za pomo este ete upuen zapovednitvu 610
Panevo. 11.9.1941.
25
Isti izvor, Izvetaj potpukovnika Kogarda o izviakom letu 3. 10. 1941.

160
da su ih etnici odveli sa sobom kao zarobljenike. 2 6 Ubrzo posle toga javio je po-
doficir ete poreklom iz Strobela na Volfgangzeu, koji je bio pobegao iz zaroblje-
nitva, po imenu Franc Eger, da su srpski straari korektno postupali sa pohvata-
nim vojnicima Vermahta i da su im ostavili njihove uniforme i linu svojinu:
Sa nama su pristojno postupali, poto su nam objasnili: etnici su slobodni
srpski vojnici i oni priznaju ratna prava." 2 7
Razularene Vermahtove osvetnike akcije usled ovog dogaaja u najstra-
nijoj su suprotnosti sa humanim postupkom Mihailovievih etnika prema zaro-
bljenim strelcima. Beme je jo poetkom oktobra poslao jedinicu 717-e ID, III ba-
taljon 749-og puka u Gornji Milanovac sa nalogom da spale grad i da uzmu
taoce da bi se izdejstvovalo vraanje strelaca." 2 8
Usled pogreno shvaene naredbe, kao to je to komandant bataljona mo-
gao verodostojno potvrditi, a ne iz nekakve sentimentalnosti," 2 9 napustio je ba-
taljon Gornji Milanovac 6. oktobra 1941. a da nisu spalili grad. Onih 170 pohva-
tanih talaca puteno je na slobodu.

je d a j e time okrnjen ugled trupe. Zabranio je svojim trupama da se predaju i nare-

dio im je da se brane do poslednjeg metka." 3 0 15. oktobra 1941. vratila se ista
trupa pod neprestanom neprijateljskom paljbom nazad u Gornji Milanovac, da bi
u drugom naletu izvrila nalog koji je u meuvremenu postao vojniki potpuno
besmislen. U bataljonskom izvetaju od 13. oktobra 1941. pie: Milanovac gori,
taoci se skupljaju." 3 1
Ona 133 oveka koji su jo bili u gradu, poveli su sa sobom u Kragujevac.
Na povratku do svog mesta stacioniranja, Kragujevca, bataljon je razorio sva na-
selja na svom putu. Jedinica je, kao i prilikom nastupa, takode i na povratku bila
uvuena u borbe sa protivnikim snagama koje su vojno kontrolisale oblast iz-
meu Kraljeva i Kragujevca. Pri tome je bataljon imao ukupno 10 mrtvih i 26
ranjenika. 3 2
Kragujevac je bio zaposednut Prvim bataljonom 724-og pe. puka. Njegov
komandant je bio austrijski general, Adalbert Lonar. On je u julu 1941. bio meta
partizanskog napada, ali je ostao nepovreen. 3 3 Nakon odsustva radi oporavka,
on se 10. oktobra 1941. javio generalu Bemeu u Beogradu d a j e ponovo spreman

26
Isti izvor, Sasluanje podoficira Dirnbergera kod vojnog zapovednika u Srbiji, 6. 10. 1941.
21
Isti izvor, Sasluanje podoficira Franca Egera, 22. 10. 1941.
28
Isti izvor, RH 24-18/84, B e m e o v telegram Verm, zap.-u za Jugoistok, 3. 10. 1941. Kratak
saetak o akciji u Gornjem Milanovcu daje Glii, Teror i zloini faistike Nemake u Srbiji od 1941.
do 1944. str. 79 f.
29
B A - M A , RH 26-104/14, Sasluanje kap. Fidlera (komandanta III bataljona 749-og pe.
puka) od Ia Vrh. kom, LXV, Kevi, 10. 10. 1941.
30
Isti izvor. RH 26-104/15, B e m e o v a dnevna zapovest od 8. 10. 1941.
3]
Isti izvor, RH 26-117/3, KTB Ia od 16. 10. 1941.
32
Isti izvor, Izvetaj o akciji 717-e ID za oktobar 1941., 111/749 od 17. do 25. 10. 1941. Akcija
Gornji Milanovac. Ne navodei izvor Glii p r o c e n j u j e nemake gubitke na 20 mrtvih i 26 ranjenih
(Glii, Teror i zloina faistike Nemake u Srbiji od 1941. do 1944., str. 8).
33
Vidi str. 52.

161
za akciju. P o s t o j e Lonar referisao Bemeovom tabu o svojim iskustvima sa usta-
nicima, on se vratio svome puku u Kragujevac. 3 4
Kad je stigao bataljon iz Gornjeg Milanovca, izdata je naredba da se tab
724-og pe. puka premesti iz Kragujevca za Valjevo. Iz spisa se ne moe videti
kada je Lonar napustio Kragujevac i pri tom preneo direktnu zapovest u vezi sa
svojim jedinicama. 3 5
Major Kenig (Koenig), koji je zapovedao Prvim bataljonom 724-og pe.
puka, ve je ekao povratak trupe koja je dejstvovala u Gornjem Milanovcu,
poto je hteo da u Kragujevcu udruenim snagama sprovede iroku akciju od-
mazde". 3 6 Nakon to je stigao bataljon iz Gornjeg Milanovca (18. oktobra 1941),
ovaj plan je sproveden u delo.
Prvi korak ka masovnom pokolju civila u Kragujevcu nainjen je jo istoga
dana hapenjem svih jevrejskih mukaraca i svih navodnih komunista; ukupno 66
osoba. 3 7 Bili su predvideni za streljanje, meutim, da bi se dolo do odgovara-
jueg broja talaca" za 10 mrtvih i 26 ranjenih Vermahtovih vojnika, bilo je pot-
rebno 2.300 rtava.
Kao to to proizlazi iz izvetaja okrunog komandanta, ovaj je pokuao
spreiti da se taoci koji nedostaju uzmu iz grada Kragujevca koji broji 42.000 sta-
novnika, jer tamo ni jedan jedini pripadnik Vermahta ili folksdojer nije ranjen
niti streljan." 3 8
Umesto toga savetovao je majoru Kenigu da opkoli sela u blioj i daljoj
okolini Kragujevca, koja su odavno poznata kao potpuno ogrezla u komunizmu i
da tamo uzme potreban broj rtava." 3 9 Major Kenig je pozitivno reagovao na ovaj
predlog. Dana 19. oktobra 1941. jedinice 724. i 749. pe. puka spalile su vie sela
u optini Groznice. Okruni komandant, kapetan Biofshauzen (Bischofshausen),
javljao je:
Pri tom su 422 muka lica, bez naih gubitaka odmah na licu mesta u se-
lima streljana, medu njima jedan pop na ijem je crkvenom tornju naena sakri-
vena municija." 4 0
Preiveli svedoci iz optine Groznice opisuju tok masovnog pokolja:
19. oktobra 1941, kao i nekoliko dana ranije, nemaki avioni bacali su
letke kojima je stanovnitvu na teritoriji Groznice pod pretnjom smrtne kazne na-
reeno da ostanu kod svojih kua. Tako je veina seljaka u mestima Groznice,
34
B A - M A , RH 24-18/87, KTB Ia XVIII brdske AK, 10. 10. 1941.
35
Dana 28. 10. 1941. stigao je Lonar ponovo u Beograd i kao zapovednik grada preuzeo je
vojno obezbedenje Beograda. (Isti izvor, Upis u KTB od 28. 10. 1941). Iako se Lonarevo mesto bo-
ravka izmeu 18. i 28. 10. 1941. iz spisa ne moe pouzdano utvrditi, poneto ukazuje na to da on u
to vreme vie nije bio komandant puka, ve da je tu funkciju bio predao najstarijem lanu stacioni-
rajue vojske i vodi Prvog bataljona 724-og pe. puka, majoru Kenigu.
36
Isti izvor, RH 26-104/16, Izvetaj puka 724 peadijskim divizijama 704. i 717, 16. 10. 1941.
37
Isti izvor, Izvetaj o akciji 1/724 za period od 17-25. 10. 1941. Glii navodi d a j e broj
uhapenih lica u Kragujevcu na dan 18. 10. 1941. iznosio 70 (Glii, Teror i zloini faistike Ne-
make u Srbiji od 1941. do 1944, str. 8).
38
B A - M A , RW 40/12, Pismo okrunog komandanta Kragujevca, kap. Fon Biofshauzena ko-
mandi 610 u Panevu i zapovedniku u Srbiji Ia, 20. 10. 1941.
39
Isti izvor.
40
Isti izvor.

162
Mala Pelica, Erdeca, Vicite, Adine Livade i Trenjevik optine Groznice bila
kod svojih kua, ali su mnogi bili u seoskoj crkvi postoje bila nedelja i slava Sve-
tog Tome, kada je iz pravca Kragujevca pred selo Groznice u dve grupe stigla
kaznena ekspedicija majora Keniga koji je ve bio poznat po svojim zlikovakim
delima u Srbiji. Jedna grupa je dolazila u irokom stroju, a druga na kamionima
glavnom ulicom, radi lakeg i breg blokiranja sela. Ubrzo su do zuba naoruani
nemaki vojnici pokazivali svoje vitetvo" i svoj borbeni duh" u odnosu na
mirne i bespomone ratare ovog sela. Nemaki vojnici razili su se po selu u vie
grupa i pohvatali sve muke stanovnike gde god da su se nalazili, u kui, na ulici
ili u crkvi. Ali na one koji bi pokuali da se spasu bekstvom, otvarali su vatru iz
svih vrsta oruja i ubijali su ih. Pohvatane ljude su u grupama od po 30 do 50 bez
ikakvog objanjenja ubili iz mitraljeza, a one koji su jo davali znake ivota
dokrajili bi hicima iz revolvera. Tako su obanina, Ljubiu Mania, koji je imao
samo 14 godina, oterali od njegovog stada i streljali. Svetenika Nikolu Aleksia,
koji je u prepunoj crkvi itao molitvu, kao i sve muke stanovnike, isterali su iz
crkve i streljali. Celokupno muko stanovnitvo iz optine Groznice ubijeno je,
veliki broj porodica ostao je bez mukaraca. [...]
Nemci su krivicu seljaka iz optine Groznica nalazili u ruenju mosta pored
mesta Groznica, to su uinili nepoznati izvrioci, a to je oito predstavljalo
samo prividan razlog da bi se opravdali." 4 1
Sutradan se nastavljalo ubijanje u Kragujevcu. Okruni komandant Fon
Biofshauzen pie da su izvlaili iz njihovih stanova mukarce i deake koji su jo
ostali u gradu, hapsili ih na ulici, izveli ak i itave razrede sa nastavnicima iz
kola i saterali ih na jedno mesto. 4 2
Do kraja dana obe Vermahtove jedinice imale su ukupno 2.300 taoca. 4 3
U izvetaju Dravne komisije za utvrivanje zlodela okupatora i njegovih
pomagaa" opisuju preiveli stanovnici Kragujevca masovni pokolj koji je Ver-
maht izvrio 20. i 21. oktobra 1941:
[...] Jo ranije, 1. oktobra 1941, okruni komandant, baron Fon Biofshau-
zen, insistirao je kod direktora i upravitelja kragujevakih kola da uenici re-
dovno pohaaju kolu. U meuvremenu, kako uenici i dalje nisu poseivali
kolu, Biofshauzen je 17. oktobra 1941. ponovo sazvao sve direktore i naredio
im da svi uenici imaju neizostavno da pohaaju kolu, jer e se u protivnom ue-
nici, kao i njihovi roditelji smatrati saboterima, te e kao takvi biti streljani. Pod
ovakvim pretnjama uenici su poeli redovno da pohaaju kolu. Na dan 20. ok-
tobra, na dan sveopte racije kole su bile pune.
Dana, 18. oktobra 1941, nemaki vojnici u Kragujevcu, na osnovu poseb-
nog obeleja, pohvatali su sve Jevreje mukog pola, kao i one koji su po njihovom
miljenju bili komunisti. Zatvorili su ih u barake bive Autokomande na
Stanovljanskom polju. Tu su ih drali gotovo bez hrane sve do 20. oktobra 1941.
41
Dokument N O K W 1638, Jugoslovenske dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora
i njihovih pomagaa.
42
Isti izvor.
43
B A - M A , RH 26-104/16 Izvetaj o akciji 1/724, 17-25. 10. 1941.

163
kad su ih uvee u est sati sve do jednog streljali. Njihovi leevi su naeni razba-
cani u barakama gde su bili smeteni, kao i po dvoritu u svim pravcima, onako
kako su u paninom strahu pokuali da izbegnu smrt. Tu je ubijeno otprilike 60
ljudi, a medu njima i nekoliko ena. Stvari ubijenih pokupili su Nemci. 20. ok-
tobra 1941. otpoeo je u Kragujevcu opte saterivanje mukaraca. Nemci su blo-
kirali sve izlaze iz grada. Meutim, putali su da uu u grad seljake koji su iz
okolnih sela dolazili poslom u Kragujevac, da bi ih kasnije pohapsili i streljali.
(...] Nemci su upali u gimnaziju i ostale kole, odakle su u toku nastave izveli pro-
fesore i ake poev od petog razreda, postrojili ih po trojicu i odveli. Odvedeni su
svi radnici koji su obavljali radove na Lepenici (reka kod Kragujevca - W. M.).
Medu njima je takode bilo mnogo dece. 1 njih su odvukli. Opkolili su sva nad-
letva, pa su sve one koji su se tamo nalazili isterali i odveli. [...]
Svetenike i vernike pohapsili su u crkvama, ne vodei rauna o nunom pi-
jetetu prema crkvi. Na kraju je Stoi, ef policije, predao Nemcima sve zatvore-
nike, kako politike, tako i kriminalne. Velik broj lica uhapen je i u njihovim
kuama, te su odvoeni pod pretnjom ili simuliranjem lanih injenica. Nemci su,
naime, stalno ponavljali da ih vode samo da bi im promenili isprave i da im nji-
hova nemaka kultura zabranjuje da vre streljanja. Tako im je polo za rakom da
ljudi ne prue otpor i da ostanu pasivni. [...] Svi uhapenici odvedeni su u dvorite
kasarne Treeg artiljerijskog puka i tamo pretresani, pa su im oduzeli sve stvari
kao to su: duvan, upaljae, peroreze, asovnike, futrole nalivpera i dr. U dvoritu
kasarne odvojeni su oni koji su doli iz zatvora, njih 50, pa su i oni jo uvee istog
dana odvedeni na Stanovljansko polje, gde je izvren masovni pokolj mitraljes-
kom paljbom. Samo je mali broj pojedinaca uspeo da pobegne jer su prilikom
streljanja bili samo ranjeni, to je Nemcima promaklo, tako da ih nisu sasvim do-
tukli.
Ostali zarobljenici zatvoreni su u topovske upe, gde su proveli uasnu no
stisnuti kao sardine, bez hrane i vode. [...]
Sutradan, 21. oktobra 1941, poeo je masovni pokolj u sedam sati ujutru.
Nemci su izvodili iz baraka jednu grupu za drugom i vrili odvajanja. Mali broj je
izdvojen, uglavnom zanatlije posebne vrste i inostrana lica. Preostale su Nemci u
punoj ratnoj opremi, po grupama od 60 do 120, straarski odvodili do oblinjeg
potoka gde im je nareeno da se postroje u dva reda, pa su ih onda ubijali vatrom
ih tekog mainskog oruja. Zatim su pregledali streljane i ko je davao jo i naj-
manje znake ivota, toga su dokrajili revolverskim i puanim hicima. Pokrili su
ih kukuruzovinom, pa su pevajui ili po drugu grupu. Tako je to ilo celog pre-
podneva do dva sata. Kada je sve bilo zavreno, priredili su paradu kroz grad. U
toku samog streljanja pojavio se major Kenig lino, da bi nadgledao kako
napreduje streljanje.
Od onih uhapenika koji nisu bili streljani, odvojili su deo, otprilike 400, pa
su ovi zadrani kao taoci, ostali su puteni na slobodu, poto im je prethodno Ma-
risav Petrovi (lan Ljotieve grupe koja je kolaborirala sa okupatorom - W. M.)
u prisustvu nemakog oficira odrao predavanje o velikodunosti nemakog
Rajha i zatraio od njih da poviu Haj! Hitler".

164
 Prilikom streljanja samo je mali broj uspeo da se spasi ili bekstvom, ili zbog
toga to su sluajno bili samo ranjeni. Da bi spreili dalje pokuaje beanja,
Nemci su poslednje grupe vezivali uadima, pa ak i bodljikavom icom.
Do sada (izvetaj Komisije sastavljen je u avgustu 1945 - W. M.) je naen
31 masovni grob, pored mnogih pojedinanih grobova, osim toga utvrena su
imena 2.324 streljanih.
Meu streljanima bilo je i mnogo mladia ispod 18 godina, kao i dece. Ima
takode i osoba preko 70 godina. Sto se tie zanimanja, svi su bili zastupljeni, kako
intelektualci, tako i radnici i seljaci. Bilo je profesora, uenika i svetenika, trgo-
vaca, zanatlija, inovnika, sudija, radnika i egrta. Streljano je osam svetenika,
16 uitelja, 15 profesora, 59 uenika, 17 egrta, kao to je to utvreno na osnovu
dostavljanih izvetaja.
Dosad je utvreno d a j e ubijen sledei broj dece ispod 18 godina: 5 dece od
12 godina, 3 dece od 13 godina, 4 dece od 14 godina, 9 dece od 15 godina, osim
toga 20 dece od 15 godina, 37 dece od 17 godina i 66 mladia od 18 godina. To iz-
nosi ukupno 144. Takode je ubijeno 11 lica preko 70 godina.
Bilo je sluajeva da su bolesne osobe izbacivali iz njihovih kua i trpali na
kamione, da bi ih odvezli na likvidaciju. Odvodili su i invalide i osobe bez nogu.
Nekoliko dobrovoljaca pod vodstvom IR ile Zdravkoveca, prihvatilo se zadatka
da sakupe sve Rome. Meu Romima je bilo nekoliko nepokretnih staraca. Dobro-
voljci su ih kao vree bacali na kamione. 4 4 Za vreme pokolja dolazilo je do stra-
nih epizoda najrazliitije vrste. Tako su, Milosav M. Radojkovi i njegov otac,
odvedeni na likvidaciju. Pri razvrstavanju odvojen je otac dotinog iz grupe za
streljanje. Videvi da mu je sin odreen za streljanje, on je predloio nemakom
oficiru da streljaju njega umesto sina. Nemac je bez daljnjeg prihvatio trampu.
Drugi sluaj: Nemci su iz grupe za streljanje izdvojili etvoro dece. Stigavi
tamo Marisav Petrovi zamolio je Nemce da izuzmu jo dvoje iz grupe za
streljanje ponudivi im za zamenu petoricu drugih. Kad su mu Nemci dali saglas-
nost, Marisav Petrovi im je predao pet mladia medu kojima su se nalazila dvo-
jica koja su ranije ve osloboena. Jedan od njih uspeo je da se spasi, tako to je
umesto njega streljan njegov otac, ali drugi, sin Boka Petijanskog, streljanje.
Nakon zavretka likvidacija - dok su pokopavali leeve - Nemci i dobrovo-
ljci su opljakali rtve. U gradu se pojavila gomila opljakanih predmeta.
Pored lica iz Kragujevca i okoline, dovedena je i grupa iz Gornjeg Mila-
novca, koja je takode streljana 21. oktobra. Nakon izvrenog zloina Nemci nisu
dozvolili pristup telima rodbini. Pucali su na svakog ko bi to ipak pokuao. An-
gaovana je posebna grupa ljudi radi pokopavanja leeva, uz nareenje da ne os-
tave nikakvog traga na mestima ukopa.
Da bi sakrile svaki zvanian trag tog uasnog zloina, nemake vlasti su
zabranile odravanje javnog pomena. Samo su svetenici smeli da prisustvuju. Po
nareenju nemakih vlasti na crkvenim umrlicama nije smelo da se kao uzrok
smrti navede streljanje".

44
Streljano je oko 200 R o m a koji su na dan pokolja sluajno doli u grad [Kenrick/Puxon,
Sinti i Romi - Istrebljivanje jednog naroda u dravi NS (NS-Staat), str. 91],

165
 Nemake vlasti ile su jo dalje, tako to su rodbini streljanih popunjavali
potvrde iz kojih proizlazi da su streljani izgubili ivot, toboe, u borbama u Kra-
gujevcu 21. oktobra 1941, 45
Napolju su nemake vlasti pokuale da zatakaju masovni pokolj. 4 6 U od-
nosu na generala Bemea nije bilo potrebno ustruavanje. Prvi bataljon 724. pe.
puka, koji je bio pod komandom 717. pe. divizije, javio je istinito i lapidarno:
20. 10. Navee e biti streljani jo 18. 10.-og uhapeni komunisti i Jevreji i
53 kanjenika iz mesnog zatvora iza zaplenjenog logora.
21. 10. ujutru u 7 sati poinje odabir i streljanje uhapenih. Time je akcija
zavrena, ukupno je streljano 2.300 Srba razne starosti i zanimanja. 4 7
Vojnici su uzeli k srcu dnevnu zapovest koju je general Beme bio izdao radi
podsticanja trupe 4 8 i dokazima potvrdili svoju revnost prilikom pokolja. Sad su
mogli sa pravom oekivati da e biti pohvaljeni za pokolj. U ratnom dnevniku Be-
meovog Osamnaestog korpusa zabeleeno je 23. oktobra 1941: uspeni poduh-
vati divizija Vie kom. LXV navode na konstataciju kako nas raduje porast napa-
dakog duha i inicijative trupe koja je do sada nesumnjivo naginjala ka pa-
sivnosti." 49
Revnost" i napadaki duh" poeli su u mnogim takama da idu u raskorak
sa pravim ciljevima umirenja" Srbije - naime sa eksploatacijom resursa i radne
snage u zemlji za nemaku ratnu privredu. OKW je primetila da strategija neo-
buzdanog masovnog ubijanja, koju sprovode general Beme i njegove trupe, de-
lom pokazuje kontraproduktivno dejstvo. Tako je Vermaht u Kraljevu streljao oko
40 Ljotievih pripadnika, veinom petokolonaa i pored protestovanja Vermahto-
vog taba za vezu. 5 0
Dana 21. oktobra 1941. poslao je Bemeov naelnik generaltaba, Pemzl na
osnovu saoptenja OKW, radio-poruku 749-om p. puku u Kraljevu koja sadri
uputstvo da se 600 uhapenih radnika fabrike aviona Dornier u Kraljevu ne
45
Dokument N O K W 1638.
46
Uprkos tom polovinom manevru zamagljivanja, za pokolj se u najkraem roku saznalo i-
rom Srbije. Dilas izvetava da je srpsko stanovnitvo bilo zastraeno nakon nemakih akcija u
Kraljevu i Kragujevcu, te d a j e stoga znatno bojaljivije podravalo partizane nego pre (Dilas, Par-
tizanski rat, str. 119). Jugoslovenska izbeglika vlada u Londonu takoe je preko Mihailovia oba-
vetena o ova dva pokolja. Mihailovi je saoptio d a j e Vermaht u Kraljevu ubio 2.100, a u Kraguje-
vcu 2.300 ljudi (Weeler, Britain and the War for Yugoslavia, 1940-1943, str. 89).
47
B A - M A , RH26-104, Izvetaj o akciji Pe. puka 1/724, 17-25. 19. 1941. Jugoslovenski isto-
riari navode broj ubijenih do 7.000 ljudi, a d a se pri tom ne pozivaju na izvore [npr. u Drugom svets-
kom ratu Glii iznosi da prema podacima o rtvama i sauvanim zabelekama naelnika Uprave u
Banatu, Danila Mihajlovia, broj ubijenih bio je izmeu 7.000 i 7.300 (Glii, Teror i zloina fais-
tike Nemake u Srbiji od 1941. do 1944., str. 81 .ff.)]. Zvanini spisak umrlih koji je izdala Dravna
komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih p o m a g a a ipak sadri samo 2.324 imena. Poto
su spisak rtava sastavljen od N e m a c a 1943. godine, nemaki organi unitili, nije mogue tano utvr-
diti stvaran broj ubijenih. Kako se broj streljanih talaca u Kragujevcu (2.300), koji u svom izvetaju
navodi I bat. 724-og pe. puka slae sa brojem nemakih gubitaka (10 poginulih i 26 ranjenih) p r e m a
kljuu 1:100, to se cifra od 2.300 ini najverovatnijom.
48
B A - M A , RH24-18/87, Dodatak uz KTB XVIII. Geb. AK. 20-10-1941.
49
Isti izvor, KTB la, XVIII. Geb. AK., 23. 10. 1941.
50
Isti izvor, RH 24-18/165, KTB Ia Bev. Kdr. gen. u Srbiji, 19. 10. 1941.

166
streljaju, ve da ih prebace u Beograd. 51 A, 25. oktobra 1941, Beme je, dodue,
jo jednom izrazito pohvalio trupu koja je na uzoran nain i sa zahtevanom vrs-
tinom prihvatila mere potrebne za savlaivanje ustanikog pokreta, 5 2 ali je istov-
remeno pozivao da se sa stihijskog streljanja stanovnitva pree na planski reguli-
sano streljanje taoca, jer su streljanja itavog radnitva nemakog pogona op-
reme bila nepopravljivo pogreni potezi." 5 3
Konano, ekonomsko izrabljivanje nije trebalo da bude ometano; samo u
periodu izmeu juna i septembra 1941. iz Srbije je za Nemaku otpremljeno robe
u vrednosti od okruglo 1/3 ukupnog godinjeg izvoza Jugoslavije u 1939-oj go-
dini. 54
Uzimanje u obzir ekonomskih interesa, meutim, nije znailo da su prestala
ubijanja. Samo je odabir taoca za rtvovanje tekao odsad svrsishodnije. Poziva-
jui se na Bemeovu naredbu od prethodnog dana, ukazao je naelnik Uprave,
Turner, 26. oktobra 1941. svim okrunim i feldkomandanturama jo jednom da su
prilikom sprovoenja naredbe od 10. 10. 1941. [...] na pojedinim mestima trupa
vrila streljanja ije posledice navode na razmiljanje." 5 5
Indirektno je potvrdio i to da je Vermaht dosad stihijski ubijao ljude, da bi
se postigao Bemeov odnos 1 : 100:
Trupu treba zatim prilikom uzimanja talaca ne samo posavetovati, ve
feld- i okrune komande moraju da budu [...] u stanju da trupi bez daljnjeg postavi
red talaca. Verovatno e pri odnosima 1:100 kod ubijenih, odnosno 1:50 kod
ranjenih nemakih vojnika esto biti sluaj da feld- i okrune komande nee vie
moi da nau taoce u traenom broju ukoliko treba, u neku ruku, da se uzme u ob-
zir izvestan pojam krivice samo na osnovu dranja predvienih za hapenje." 5 6
Kod dve grupe talaca mesne i okrune komande nisu morale da uzmu u ob-
zir one zaista neodreene kriterijume kao to je opte dranje predvienih za
hapenje:" one su na osnovu rasistikih kriterijuma okupatora i dalje neogra-
nieno stajale na raspolaganju kao rtve za streljanje:
,,U naelu se moe tvrditi to da Jevreji i Romi opte uzevi predstavljaju
element nesigurnosti, a time i opasnost za javni poredak i bezbednost. Jevrejski
um je taj koji je prouzrokovao ovaj rat, te mora da se uniti. Rom na osnovu nje-
gove unutranje i spoljanje konstrukcije ne moe da bude upotrebljiv lan na-
rodne zajednice. Utvreno je da jevrejski element ima znatnog udela u voenju
bandi i da su ba Romi odgovorni za naroito uasna dela i za slubu obaveta-

51
Isti izvor, RH 24-18/213, Dodaci uz KTB, Quartiermeister Bev. Kdr. General in Serbien, 22.
10. 1941.
52
Arhiv d o k u m e n t a Pokreta otpora u Austriji (u nastavku teksta: D O E W ) , akt 3609, B e m e o v a
naredba od 25. 10. 1941).
53
Isti izvor.
54
KA Be, B/556, Ostalo za Bemeom, karton 50, list 209, Izvetaj generalnog opunomoe-
nika za privredu u Srbiji vode grupe Nojhauzena po pitanju snabdevanja u Srbiji, upuen Vermahto-
vom zapovedniku za Jugoistok, 25. 11. 1941.
5
Dokument N O K W 802, Turnerova zapovest svim okrunim i feldkomandanturama, 26. 10.
1941.
56
Isti izvor.

167
vanja. Zbog toga se u naelu imaju u svakom sluaju staviti na raspolaganje trupi
kao taoci svi jevrejski mukarci i svi Romi mukog pola." 5 7
Kada je Beme posle jedva tri meseca, 2. decembra 1941. opozvan iz Sr-
bije, 58 ostavio je za sobom krvniki bilans. Naspram 160 mrtvih i 278 ranjenih
njegove trupe, bila su zvanino 3.562 poginula neprijatelja i 11.164 streljana
taoca. 59
Podaci, meutim, nadalje, nisu bili potpuni poto bilansi streljanja" veeg
broja jedinica nisu naeni. Uistinu broj talaca" koje su izmeu kraja septembra i
poetka decembra 1941. streljale jedinice Vermahta pod komandom generala Be-
mea, kretao se izmeu 20.000 i 30.000. 6 0 U svojevrsnom knjigovodstvu
masovnog pokolja", polazei od nepotpunih podataka, tano je otkriveno d a j e pri
vaeoj kvoti odmazde" od 1:100, odnosno 1:50 trebalo streljati jo 20.174
taoca. 61
Kao to se iz raspoloivih akata ne vidi tano ukupan broj streljanih, ne
moe se pouzdano proceniti ni broj rtava genocida koji je Vermaht sprovodio
pod izgovorom streljanja taoca". Procenjivanjem oskudnih i delom kontradiktor-
nih brojanih podataka okupatora za ovaj period dolazi se do najmanje 6.000
streljanih Jevreja i Roma.
Prilikom oprotaja Beme se u dnevnoj zapovesti na svoj nain zahvalio
trupi:
Firer i vrhovni zapovednik Vermahta pozvao je generalnu komandu XVIII
(Geb.) A. K. na nove zadatke van Srbije.
Pri oprotaju izraavam svim trupama i slubama, koje su dosad bile meni
podreene, svoju zahvalnost i priznanje za njihove uinke u borbi protiv komu-
nizma i za njihovu aktivnost na smirivanju zemlje. Vrlo brzo su nemake trupe uz

57
Isti izvor, T u r n e r o v a naredba svim okrunim i feldkomandanturama, 26. 10. 1941.
58
Dana 7. 12. 1941. artiljerijski general Bader, dosadanji naelnik Vie komande LXV preu-
zeo je dunosti o p u n o m o e n o g komandujueg generala B e m e a (Dokument N O K W 1660, Dnevni iz-
vetaj A O K 12 12 Ic/AO, 7. 12. 1941).
59
B A - M A , RW 40/23, KTB Qu. (Izvor) Odelj. Opun. kom. generala u Srbiji, zabeleka o rae-
rama odmazde do 5. 12. 1941.
60
T a a n broj rtava ne moe da se utvrdi p r e m a raspoloivim dokumentima. Erpenbek navodi
broj od 11.164 rtvovanih talaca" (Erpenbek, Srbija 1941, str. 127). O v a cifra potie iz pomenutog
bilansa streljanja" koji je sainjen prilikom odlaska generala Bemea. Kao to to proizlazi iz doku-
menta, navedeni broj rtava svakako ni izdaleka nije potpun. Naelnik Vojne uprave, Turner, pisao
je u svom raportu od 6. 11. 1941. da broj Srba, Jevreja i R o m a streljanih u borbama, ,,odn. u znak
represalija [...] iznosi blizu 20.000" (KA Be, B/556, Nr 50, zaostalo za Bemeom, raport od 6. 11.
1941., str. 2). P r e m a Bencleru bi broj rtvovanih talaca u toku 1941. godine iznosio oko 20.000. U
svom izvetaju generalpukovniku Leru od 29. 12. 1942. Nedi govori o otprilike 17.000 izvrenih
streljanja u istom periodu (Glii, Teror i zlodela faistike Nemake u Srbiji od 1941. do 1944., str.
95). Kod Gliia nailazimo na nepotpune liste masovno streljanih u oktobru 1941., samo za o v a j me-
sec Glii navodi broj od preko 10.000 streljanih i dolazi do zakljuka - to, meutim, ne potkre-
pljuje citiranjem izvora - d a j e veinu tih zloina izvrila Peadijska divizija 717. Bez navoenja iz-
vora piu Miler/Celer (Mueller/Zoeller), d a j e u Srbiji s a m o do decembra 1941. [...] 34.900 ljudi
streljano ili obeeno" (Miler/Celer, Okupacioni zloini faistikog Vermahta prema srpskom stanov-
nitvu u jesen 1941, str. 707). Ako se sabere broj palih u borbama otpora i rtvovanih talaca, onda bi
ta cifra mogla da bude najblia stvarnosti.
61
B A - M A , RW 40/23, K T B Qu. (Izvor) Odelj. Opun. kom. generala u Srbiji, Zabeleka o me-
rama odmazde do 5. 12. 1941.

168
pomo delova Luftvafea i Marine potukie ustaniki pokret. Tokom delimino
upornih borbi protiv potuljenog neprijatelja, uprkos nepovoljnim vremenskim
prilikama i teko pristupanim terenima, postignuti su uspesi na koje mogu da
budu ponosni svi oficiri, podoficiri i vojnici koji su u njima uestvovali.
Isto tako izraavam zahvalnost i priznanje Vojnoj upravi i svim nemakim
civilnim slubama za njihovu neumornu spremnost na akcije Neumorni i odgo-
varajui rad ovih slubi tekao je uvek u uzornoj saradnji sa trupom.
Napred na nova dela!
Ziveo firer!
Peadijski general." 6 2
Bemeova vojna prodorna snaga" impresionirala je i Gleza fon Horstenaua.
Na rastanku poeleo je Bemeu svaku vojniku sreu u buduoj karijeri slavnog
voe pobednikih nemakih ratnika." 6 3
Nakon uguenja ustanka u Srbiji i odlaska generala Bemea, streljanje talaca
prelo je sa Vermahta na Vojnu upravu i na SD. Trupa je bila zaduena jo samo
za hvatanje taoca, uhapene taoce je odsad odmah predavala policiji radi daljeg
postupka. Dolaskom vieg SS i policijskog rukovodioca Augusta Majsnera
(Meyszner), koji je bio poreklom iz Austrije, u januaru 1942. prela je borba pro-
tiv politikih neprijatelja (komunista, Jevreja itd.) na policiju. Obe borbene divi-
zije (342. ID i 113. ID) koje su dovedene u jesen 1941. mogle su opet da budu po-
vuene, a vojne okupacione snage koje su od poetka stacionirane u Srbiji sve-
dene na tri divizije (704. ID, 714^ID i 717. ID).

62
Isti izvor, RH 24-18/87, Bemeova dnevna zapovest od 5. 12. 1941.
63
KA Be, Zaostalo za Bemeom, Karton 50, list 13. Radio-poruka Gleza fon Horstenaua Ver-
mahtovoj okrunoj komandi XVIII, General Beme, 11. 12. 1941. Poto se u zvaninoj seriji knjiga
Savezne vojske Austrije, koja slui za obuavanje trupa, napad na Jugoslaviju prikazuje kao v o e n j e
rata vredno panje", m o e se primetiti u n a j m a n j u ruku implicite oprezno distanciranje od Vermah-
tovih krvoprolia u Kraljevu i Kragujevcu: Postupci p r e m a pripadnicima Vermahta koji se kose sa
maunarodnim pravom, dovodili su do stalnih represalija, koje su bile uperene protiv nedunog ci-
vilnog stanovnitva. Samo u Kragujevcu je 21. oktobra 1941. streljano oko 7.000 lica, u Kraljevu is-
tog dana sledeih 2.000 ljudi. Od septembra do decembra 1941. u Srbiji je ubijeno navodno 35.000
talaca. Ove teroristike m e r e dovodile su etnicima i partizanima nove borce" [Viner (Wiener), Par-
tizanska borba na Balkanu, str. 88, 111].

169