You are on page 1of 195

KRIVINO PRAVO

Opti deo - skripta

PO KNJIZI ZORANA STOJANOVIA


Sadraj
1. Pojam krivinog prava ........................................................................................................................................... 6
2. Pojam krivinog zakona i krivinog zakonodavstva ........................................................................................ 7
3. Mesto krivinog prava u pravnom sistemu ........................................................................................................ 9
Krivino pravo i kazneno pravo u irem smislu ............................................................................................... 9
Krivino pravo i ustavno pravo.......................................................................................................................... 10
Krivino pravo i druge grane prava .................................................................................................................. 10
4. Krivino pravo i moral.......................................................................................................................................... 11
5. Pojam meunarodnog krivinog prava ............................................................................................................. 13
6. Meunarodni krivini sud i meunarodno krivino pravo ............................................................................ 13
7. Naelo zakonitosti ................................................................................................................................................ 15
8. Naelo legitimnosti ..............................................................................................................................................16
9. Naelo individualne subjektivne odgovornosti (naelo krivice) .................................................................... 17
10. Naelo humanosti ............................................................................................................................................... 17
11. Naelo pravednosti i srazmernosti ...................................................................................................................18
12. Pojava i razvoj krivinog prava..........................................................................................................................18
13. Razvoj naeg krivinog prava (period do 1941) ............................................................................................... 20
14. Razvoj naeg krivinog prava (period posle 1941) .......................................................................................... 22
15. Izvori krivinog prava ........................................................................................................................................ 26
16. Tumaenje u krivinom pravu.......................................................................................................................... 28
17. Ekstenzivno i restriktivno tumaenje .............................................................................................................. 31
18. Analogija u krivinom pravu ............................................................................................................................ 32
19. Pojam, zadatak i sistem nauke krivinog prava ............................................................................................ 32
20. Odnos nauke krivinog prava sa drugim naukama ..................................................................................... 34
21. Nastanak nauke krivinog prava i pojedine kole ......................................................................................... 35
22. Mogunosti i budunost krivinog prava - shvatanja u nauci .................................................................... 39
23. Legitimnost krivinopravne zatite ................................................................................................................. 41
24. Usmerenost i granice krivinopravne zatite.................................................................................................41
25. Vremensko vaenje krivinog zakona ............................................................................................................ 44
26. Prostorno vaenje krivinog zakonodavstva ................................................................................................. 45
27. Opti pojam krivinog dela - shvatanja u naoj teoriji ................................................................................. 48
28. Odreivanje opteg pojma krivinog dela ..................................................................................................... 50

1
29. Pojam i funkcije radnje krivinog dela ........................................................................................................... 52
30. Socijalno-personalni pojam radnje ................................................................................................................. 55
31. Vrste radnje krivinog dela i alternativno i kumulativno propisana radnja izvrenja ............................ 55
32. Bie i elementi bia krivinog dela .................................................................................................................. 56
33. injenje i neinjenje kao radnja izvrenja krivinog dela............................................................................ 59
34. Neprava krivina dela neinjenja i bie krivinog dela ................................................................................ 60
35. Posledica .............................................................................................................................................................. 62
36. Pojam i teorije uzronosti ................................................................................................................................. 63
37. Teorija objektivnog uraunavanja ................................................................................................................... 64
38. Uzronost kod krivinih dela neinjenja ........................................................................................................ 65
39. Uslovi kanjivosti ............................................................................................................................................... 66
40. Subjekt krivinog dela ...................................................................................................................................... 68
41. Objekt krivinog dela ......................................................................................................................................... 68
42. Drutvena opasnost ........................................................................................................................................... 69
43. Pojam protivpravnosti i odnos sa predvienou u zakonu ......................................................................... 71
44. Delo malog znaaja ............................................................................................................................................ 72
45. Nuna odbrana ....................................................................................................................................................73
46. Krajnja nuda ..................................................................................................................................................... 76
47. Osnovi iskljuenja protivpravnosti koji nisu predvieni krivinim zakonom ......................................... 78
48. Pojam krivice ...................................................................................................................................................... 80
49. Teorije krivice ..................................................................................................................................................... 82
50. Pojam, elementi i predmet umiljaja .............................................................................................................. 83
51. Direktni i eventualni umiljaj, alternativni umiljaj ..................................................................................... 86
52. Nehat ................................................................................................................................................................... 88
53. Neuraunljivost .................................................................................................................................................. 90
54. Bitno smanjena uraunljivost .......................................................................................................................... 92
55. Stvarna zabluda .................................................................................................................................................. 93
56. Pravna zabluda ................................................................................................................................................... 94
57. Sila i pretnja ........................................................................................................................................................ 96
58. Actiones liberae in causa (skrivljena neuraunljivost) ................................................................................. 97
59. Odgovornost za krivina dela kvalifikovana teom posledicom................................................................. 98
60. Odgovornost za krivina dela uinjena putem tampe i drugih sredstava javnog informisanja .......... 99

2
61. Odgovornost pravnog lica za krivina dela, razvoj i stanje u svetu ........................................................... 101
62. Odgovornost pravnih lica u naem pravu, objektivna odgovornost i sankcije prema pravnim
licima ....................................................................................................................................................................... 102
63. Naelna pitanja kanjivosti nedovrenog krivinog dela ...........................................................................103
64. Pripremanje krivinog dela ............................................................................................................................ 104
65. Pokuaj krivinog dela - pojam, vrste i kanjavanje ................................................................................... 105
66. Nepodoban pokuaj ......................................................................................................................................... 107
67. Dobrovoljni odustanak.................................................................................................................................... 108
68. Vreme izvrenja krivinog dela ..................................................................................................................... 109
69. Mesto izvrenja krivinog dela ....................................................................................................................... 110
70. Deoba krivinih dela .........................................................................................................................................111
71. Pojam i vrste sticaja krivinog dela................................................................................................................. 113
72. Prividni idealni sticaj ....................................................................................................................................... 114
73. Sloeno i kolektivno krivino delo .................................................................................................................. 116
74. Produeno krivino delo u teoriji i sudskoj praksi....................................................................................... 117
75. Produeno krivino delo u KZ Srbije.............................................................................................................. 118
76. Pojam i vrste sauesnitva ............................................................................................................................... 119
77. Posredni izvrilac .............................................................................................................................................. 121
78. Pravna priroda sauesnitva ...........................................................................................................................122
79. Saizvrilatvo .....................................................................................................................................................124
80. Podstrekavanje .................................................................................................................................................126
81. Pomaganje ......................................................................................................................................................... 128
82. Posebna pravila za odgovornost i kanjivost sauesnika ...........................................................................129
83. Pojam i vrste krivinih sankcija ...................................................................................................................... 131
84. Pojam, opravdanje i svrha kazne .................................................................................................................... 133
85. Sistem kazni ...................................................................................................................................................... 135
86. Opta pitanja kazne lienja slobode ............................................................................................................... 136
87. Kazna zatvora u naem krivinom pravu ...................................................................................................... 137
88. Uslovni otpust ................................................................................................................................................... 138
89. Pojam i sistemi novane kazne ....................................................................................................................... 139
90. Novana kazna u naem krivinom pravu................................................................................................... 140
91. Rad u javnom interesu......................................................................................................................................142
92. Oduzimanje vozake dozvole .......................................................................................................................... 144
3
93. Pojam i vrste odmeravanja kazne ................................................................................................................... 144
94. Olakavajue i oteavajue okolnosti ............................................................................................................. 146
95. Ublaavanje kazne ............................................................................................................................................ 149
96. Osloboenje od kazne ...................................................................................................................................... 151
97. Povrat .................................................................................................................................................................. 152
98. Odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju ............................................................................. 154
99. Odmeravanje kazne osuenom licu i uraunavanje pritvora i ranije kazne ........................................... 156
100. Pojam i svrha mera upozorenja .................................................................................................................... 157
101. Mehanizam funkcionisanja i uslovi za izricanje uslovne osude u naem krivinom pravu ................158
102. Opozivanje uslovne osude ............................................................................................................................ 160
103. Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom ........................................................................................................162
104. Sudska opomena ............................................................................................................................................. 163
105. Nastanak, pojam i svrha mera bezbednosti ................................................................................................ 165
106. Vrste i sistem mera bezbednosti u naem krivinom pravu ....................................................................166
107. Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi ......................................................... 167
108. Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi .................................................................................................168
109. Obavezno leenje narkomana .......................................................................................................................169
110. Obavezno leenje alkoholiara ..................................................................................................................... 170
111. Zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti ............................................................................................. 171
112. Zabrana upravljanja motornim vozilom ...................................................................................................... 171
113. Oduzimanje predmeta .................................................................................................................................... 172
114. Proterivanje stranca iz zemlje........................................................................................................................ 173
115. Javno objavljivanje presude ............................................................................................................................ 174
116. Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim .................................................................................. 174
117. Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama ..................................................................... 175
118. Osnov i nain oduzimanja imovinske koristi .............................................................................................. 176
119. Zatita oteenog i oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela ..................................................... 177
120. Pravne posledice osude ..................................................................................................................................178
121. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije ........................................................................... 179
122. Amnestija.......................................................................................................................................................... 181
123. Pomilovanje ..................................................................................................................................................... 182
124. Pojam zastarelosti i zastarelost krivinog gonjenja ................................................................................... 183

4
125. Pojam zastarelosti i zastarelost izvrenja krivinih sankcija ...................................................................185
126. Krivinopravni status maloletnika u naem krivinom pravu .................................................................186
127. Sankcije za maloletnike u naem krivinom pravu i njihove specifinosti ........................................... 188
128. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja ...................................................................................................189
129. Vaspitne mere pojaanog nadzora .............................................................................................................. 190
130. Zavodske vaspitne mere ................................................................................................................................. 191
131. Maloletniki zatvor ..........................................................................................................................................192
132. Uslovni otpust maloletnih uinilaca ............................................................................................................. 193
133. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvrila krivino delo kao maloletnici .................. 193
134. Primena vaspitnih mera na mlae punoletne uinioce krivinih dela.................................................... 194

5
1. Pojam krivinog prava
Krivino pravo je grana pozitivnog prava ija je osnovna funkcija zatitna funkcija koju ostvaruje
propisivanjem odreenih ponaanja kao krivinih dela i krivinih sankcija za ta dela kao i uslova za njihovu
primenu prema uiniocima krivinih dela.

Cilj krivinog prava je suzbijanje kriminaliteta. Krivino pravo je nuno za zajedniki ivot ljudi.

zasniva na pretpostavci da veina graana nee vriti krivina dela

samo manjina vri krivina dela

nije mogue uvek primeniti krivine sankcije.

nije ni poeljno primeniti sankcije na svakog uinioca krivinog dela

esta primena kazne i drugih sankcija otupljuje njihovu otricu.

suvie selektivna i retka primena krivinog prava slabi njegovu zatitnu funkciju.

Krivino pravo je zakonsko pravo odnosno zasnovano je na zakonu.

jedini pravni akt kojim se moe propisati krivinopravna norma je zakon

Krivino pravo u objektivnom smislu je sistem zakonskih normi i deo pozitivnog prava.

uobiajeno se smatra u objektivnom smislu ako drukije nije naglaeno

dve celine na koje se krivino pravo deli su

opti deo i

sadri odredbe relevantne za sve ili veinu krivinih dela

posebni deo

sadri zakonske norme kojima se predviaju pojedina krivina dela

Krivino pravo u subjektivnom smislu je pravo na kanjavanje (ius puniendi) i pripada samo dravi.

zasniva se na dravnoj prinudi

kao grana prava i kao deo javnog prava dravno pravo

njegove granice se moraju iznova preispitivati

Naziv krivino pravo je prihvatljiviji od kaznenog jer kazna ne samo da nije jedina krivina sankcija nego se
i vezuje za centralni pojam na kome se zasniva krivino pravo krivica.

Sredstva suzbijanja drutveno opasnih ponaanja:

represivna

primena sankcije u odnosu na ve uinjeno krivino delo

okrenuta su prolosti
6
krivino pravo

krajnji cilj je ipak prevencija

represija je u funkciji prevencije

preventivna

nastoji se spreiti drutveno opasno ponaanje pre nego to je uinjeno

okrenuta su budunosti

mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike

Fragmentarni karakter krivinog prava se ogleda u tome to ono treba da prua zatitu samo odreenim
vrednostima, najvrednijim a ne svim dobrima.

ni ta zatita nije potpuna ve se tite samo od najopasnijih oblika napada

2. Pojam krivinog zakona i krivinog zakonodavstva


Krivini zakon je zakonska norma kojom se regulie neko pitanje iz oblasti krivinog prava, bilo njegovog
opteg, bilo posebnog dela.

jedna zakonska norma ili

sistemski zakon koji regulie deo materije krivinog prava.

Krivini zakonik odnosno kodifikacija ili kodeks krivinog prava je obuhvaena celokupna materija
krivinog prava.

u Srbiji je donet septembra 2005. godine

opti deo (1-112)

pravila i instituti koji su zajedniki za sva pojedina krivina dela

primenjuje se u odnosu na sva krivina dela, bilo da su ona propisana u KZ ili u sporednom
krivinom zakonodavstvu (13KZ)

posebni deo (113-432)

katalog krivinih dela, podeljen prema objektu krivinopravne zatite

Krivino zakonodavstvo se moe odrediti kao skup ili sistem krivinih zakona koji vae u jednoj zemlji, pod
ime se podrazumevaju svi zakoni koji reguliu krivinopravnu materiju.

osim krivinog zakonika obuhvata i sporedno ili posebno krivino zakonodavstvo

u Srbiji ga ine:

Krivini zakonik i Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti


maloletnih lica i
7
sporedno krivino zakonodavstvo odnosno kp odredbe koje sadre pojedini zakoni.

opti i posebni deo

opti u KZ i ZOMUKD (deo koji se odnosi na maloletne poinioce)

posebni deo obuhvata sva kd propisana u KZ i sporednim zakonodavstvima

materijalno i procesno krivino zakonodavstvo

materijalno:

osnovno Krivini zakonik RS i ZOMUKD

sporedno zakoni koji reguliu razliite oblasti

uslovno shvatiti jer je re o odreenom broju kd koja su uglavnom rasuta bez sistema
i usklaenosti

heterogenost pojedina krivina dela ali ne i opte odredbe

brojni zakoni koji su nedovoljno usklaeni

neke odredbe nisu usklaene sa odredbama Opteg dela KZ

zakonodavna tehnika je razliita od KZ

propisuju se odreene imperativne i prohibitivne odredbe

na kraju se kd formuliu blanketnim karakterom

Ko protivno odredbama ovog zakona kaznie se

8
3. Mesto krivinog prava u pravnom sistemu
Krivino pravo ne regulie samostalno neku jasno ogranienu oblast. Sfere koje kp regulie su ve predmet
regulisanja pojedinih grana prava u kojima krivino pravo mora da intervenie u izvesnim sluajevima.

Krivino pravo i kazneno pravo u irem smislu


Kazneno pravo u irem smislu sem materijalnog krivinog prava obuhvata i krivino procesno pravo,
krivino izvrno pravo, pravo o privrednim prestupima i prekrajno pravo grane prava koje su srodne ili
imaju iste ciljeve i koje se meusobno dopunjavaju.

Odnos krivinog i krivinog procesnog prava:

odnos forme i sutine

krivino procesno pravo omoguava primenu krivinog prava

razdvajanje nije mogue u potpunosti

postoje i dalje instituti koji imaju dvostruku prirodu i materijalnopravni i procesnopravni


karakter

i pored mnogih slinosti kpp sa drugim granama, smatra se da je jaa povezanost sa krivinim
pravom

samo zbog toga to je neko uinio kd nee doi do primene krivine sankcije

iz krivinog prava proizilazi zahtev drave da primeni krivinu sankciju zasniva se na pravu
drave na kanjavanje ius puniendi

postojanje i osnovanost ovog zahteva utvruje se u krivinom postupku u kome se izrie


krivina sankcija

Odnos krivinog i krivino izvrnog prava

krivino izvrno pravo regulie postupak izvrenja krivinih sankcija i u funkciji je primene
krivinog prava

najoptija naela izvrenja krivinih sankcija ili neka posebna pitanja izvrenja se ponekad nalaze i u
krivinom zakonodavstvu npr novana kazna kod nas (51KZ)

Odnos krivinog i prava o privrednim presutpima i prekrajnog prava:

razlika prema vrsti i karakteru delikata ove tri grane prava

krivina dela u naelu najtea vrsta, prekraji najlaki delikti a privredni prestupi u sredini

privredni prestupi:

specifina kategorija delikata koju poznaje samo nae zakonodavstvo

njihov uinilac je pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu

9
njihova sudbina je neizvesna jer se nije pokazalo kao adekvatan odgovor na deliktna
ponaanja pravnih lica

komplikuje se sistem kaznene odgovornosti pravnih lica

prekraji:

kvalitativna ili kvantitativna razlika

u naelu kvalitativna

odraz na planu krivice i socijalno-etikog prekora

u graninim sluajevima je kvantitativna

hipertrofija inkriminacija u kp

zakonodavac se esto ne pridrava naela da je krivinopravna represija


krajnje sredstvo ultima ratio

Krivino pravo i ustavno pravo


Krivino pravo mora da polazi od optih naela pravne drave.

Ustav ima zadatak da zatiti ljudska prava i od krivinog prava.

naela koja su podignuta na rang ustavnih naela kao to je naelo zakonitosti

Ustavno pravo regulie i pitanja krivinopravne materije

nalae krivinopravnu zatitu nekih vrednosti eksplicitno ili tako to jami odreena prava i slobode graana

izjanjava se po pogledu nekih sankcija ili tako to ih dozvoljava ili tako to ih zabranjuje (smrtna kazna u naem
ustavu)

Krivino pravo prua krivinopravnu zatitu i samom ustavnom ureenju koje je ustavom utvreno.

Krivino pravo i druge grane prava


Krivino pravo prua zatitu vrlo heterogenim dobrima i povezano je skoro sa svim granama prava.

Krivino pravo je poslednja linija u odbrani drutva supsidijarni i akcesorni karakter krivinog prava.

Supsidijarni karakter krivinog prava podrazumeva da krivinopravna intervencija dolazi u obzir samo
kada se drugim granama prava ne moe obezbediti dovoljno efikasna zatita.

Akcesornost krivinog prava znai da ono ne stvara pravna dobra koja titi ve ih nalazi u oblasti drugih
grana prava i to u formi u kojoj ve postoje u tim granama prava.

krivino pravo se slui terminologijom drugih grana prava u odreenoj meri

imovina, tua pokretna stvar, radni odnos, brak, srodstvo itd

imaju isto znaenje kao i u granama prava iz kojih potiu

izvesne modifikacije ovih pojmova


10
zato se samo uslovno govori o akcesornosti u smislu terminologije

Svoenje krivinog prava na dopunski, pojaani vid je pojednostavljenje njegovog odnosa sa drugim
granama prava.

neka dobra se primarno tite krivinim pravom

autonomno je

po mnogo emu se razlikuje od ostalih grana prava

Slinosti sa odreenim granama prava:

s graanskim npr graanskopravna deliktna odgovornost slina kao krivinopravna odgovornost

razlika: u gp moe postojati odgovornost i bez krivice

4. Krivino pravo i moral


Odnos krivinog prava i morala dolazi do izraaja kod odnosa krivinog dela i moralnog prestupa.

Postoje tri shvatanja o tome kakav bi taj odnos trebalo da bude:

1. krivino pravo treba da obuhvati etiki minimum krivina dela su istovremeno najtee povrede
morala

2. krivino pravo treba da bude neutralno u odnosu na moral

3. krivino pravo treba da ide i dalje pruajui zatitu moralnim shvatanjima i da razvija i jaa nove
moralne vrednosti

Postoji opta saglasnost o postojeem odnosu morala i krivinog prava.

uobiajeno se predstavlja kao odnos dva kruga koji se seku

jedan deo ponaanja je istovremeno i kd i moralni prestup

Zajednike karakteristike:

moral vri i zatitnu funkciju

veina moralnih normi ima i svoj objekt zatite

isti objekt kojem se i krivinim pravom prua zatita

ili je neodreen, iracionalan, ili manje vrednosti od onih objekata kojim se zatita prua
krivinim pravom

Razlike:

kp i moralne norme se razlikuju prema nainu nastanka i subjektima koji ih stvaraju

11
krivino pravo je racionalni normativni sistem, moral se zasniva na emotivnim i iracionalnim
razlozima

moralne norme se ne moraju nuno obrazlagati racionalnim razlozima

pravo mnogo vie naglaava spoljnu a moral unutranju stranu ovekovog ponaanja

potovanje i primena pravnih normi postie se prinudom, a kod moralnih postoji dobrovoljnost

Neopravdana je i nerealna tenja da se krivinim pravom zatita prua moralnim shvatanjima poto onima
koja su stvarno usvojena nije ni potrebna kp zatita.

moralna shvatanja ne bi mogla biti objekt krivinopravne zatite

Ponaanje koje predstavlja napad na odreeno dobro mora biti i predmet moralne osude iz dva razloga:

1. moral je mnogo ekstenzivniji od krivinog prava i obuhvata i beznaajne moralne prestupe, sumnjivo
je ukoliko neko ponaanje ne predstavlja moralni prestup

2. krivino pravo je sasvim neefikasno u odnosu na ponaanja koja nisu predmet i moralne osude

ako nema konsenzusa veine u pogledu moralne osude, nema opravdanja kp intervencije

mora se poi od elementarnih moralnih vrednosti koje prihvata veina ljudi

Nije poeljno teiti moralizaciji krivinog prava ili juridizaciji morala jer su to dva samostalna normativna
sistema.

12
5. Pojam meunarodnog krivinog prava
Najstarije i najue znaenje pojma me. kp se odnosi na prostorno vaenje kp jedne zemlje.

esto se podrazumeva da je to skup meunarodnih akata koja sadre obavezu za drave koje su ih
prihvatile da predvide odreena ponaanja kao krivina dela u svom zakonodavstvu.

Meunarodno krivino delo:

u irem smislu sva ona ponaanja za koja je me. zajednica zainteresovana da budu suzbijana

da nac. krivinim zakonodavstvima budu predviena kao kd

gusarstvo, meunarodni terorizam, otmica vazduhoplova, ilegalni promet droge itd.

u uem smislu ona ponaanja za koja se posle Drugog svetskog rata sudilo u Nirnbergu 46. i Tokiju 48. a koja
su potvrena usvajanjem etiri enevske konvencije 1949. godine i 2 dopunska rotokola iz 1977.

ratni zloini, zloini protiv mira i protiv ovenosti kao i genocid (uveden 1948).

ove konvencije ratifikovala je i naa zemlja i predvidela kd protiv ovenosti (glava 34.)

Nirnberki principi sadre odreena opta pravila o odg. za meunarodna kd koja su potvrena od
OUN

Danas se sve vie govori o meunarodnom kp kao nadnacionalnom pravu koje treba da primenjuje
meunarodni krivini sud.

zagovornici govore da je mogue primenjivati deo mjp koji se naziva meunarodno humanitarno
pravo

nije pravo koje moe biti neposredan osnov za utvrivanje individualne krivine
odgovornosti i primenu krivinih sankcija

ovo shvatanje je pomognuto osnivanjem Meunarodnog krivinog suda i usvajanjem njegovog


Statuta

Teoretiari krivinog prava su skeptini u pogledu toga da li postoji mkp koje sadri vie nego obavezu
drava da u svoje zakonodavstvo unesu kp odredbe, dok su teoretiari mp optimisti u tom pogledu.

meunarodno pravo je u teoriji prava i dalje posmatrano kao pravo u nastajanju in statu nascendi ili
soft law pa oni koji se njime bave lako prelaze preko pitanja krivinog prava

6. Meunarodni krivini sud i meunarodno krivino pravo


Meunarodni krivini sud je osnovan u Rimu 1998. godine na diplomatskoj konferenciji odranoj pod
okriljem OUN i usvojen njegov Statut.

ako se sa skepsom gleda na ovaj sud, moglo bi se oekivati da se bavi samo kd dravljana onih zemalja
koja nemaju uticaj

13
svesni nedostataka, tvorci statuta su uneli odredbu koja upuuje na primenu nacionalnog
krivinog prava ako se ne moe primeniti me. pravo one drave ije bi pravosue bilo
nadleno

sporno je koliko je osnivanje i rad dva ad hoc tribunala od strane SB OUN korak u pravom smeru

ubrzali su proces osnivanja stalnog krivinog suda iako se ne moe dati odg. na pitanje zato
samo u sluaju bive Jugoslavije i Ruande postoje tribunali, a ne i u drugim sluajevima
masovnih povreda mhp

Me. kr. sud je znaajan napredak u odnosu na statute ad hoc tribunala

od 34 lana Statuta za bivu Jugoslaviju, samo su dva o optem delu kp, a 4 o posebnom
pa progres nije teko postii

opravdana je kritika postojeih ad hoc tribunala na ta upuuje nain osnivanja


stalnog suda i unoenje nekih elementarnih instituta opteg dela kp u Statut kao i
detaljnije regulisanje materije posebnog dela.

Naelo zakonitosti u mkp:

nije prihvatljivo da se fleksibilnije shvata

moraju da vae isti strogi standardi koji su uobiajeni u krivinom pravu

ne moe se bukvalno insistirati na zakonu ve na adekvatnom me. pravnom aktu

mora ispunjavati 4 uslova koja naelo zakonitosti postavlja pred zakon u krivinom pravu lex praevia,
lex certa, lex scripta, lex stricta

deklarativno Statut usvaja naelo ali ne obezbeuje njegovu realizaciju

Izvesno je da kada je re o delima protiv ovenosti postoji univerzalna pojava da u toj oblasti ne dolazi do
primene nacionalnog krivinog prava prema svojim dravljanima ali e biti kanjeni strani dravljani
naroito ako su delo uinili na tetu drave koja primenjuje svoje pravo.

propisivanje ovih dela ima preteno simboliku funkciju

sastoji se u tome da se eli pokazati moralna osuda inkrimisanih ponaanja

prihvatanje mk suda zavisi od volje pojedinih zemalja

najuticajnije zemlje mogu da spree da njihovi graani budu izvedeni pred taj sud

Ostvarenje ideje o me. krivinom sudu i me. krivinom pravu izgleda blie posle stupanja na snagu Statuta
MKS i posle poetka njegovog rada.

14
7. Naelo zakonitosti
Naelo zakonitosti je podignuto na rang ustavnog naela.

Naelo zakonitosti sadrano je u odredbi lana 1. KZ, nikome ne moe biti izreena kazna ili druga krivina
sankcija za delo koje, pre nego to je uinjeno nije zakonom bilo odreeno kao krivino delo, niti mu se
moe izrei kazna ili druga krivina sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego to je krivino delo
uinjeno.

Izraava se latinskom formulacijom nullum crimen, nulla poena sine lege (Fojerbah, nemaki teoretiar kp).

Naelo zakonitosti ima garantivnu funkciju koja je znaajna s aspekta prava i sloboda graana i ostvarivanja
principa pravne drave.

Pravna drava titi graane krivinim pravom ali i od krivinog prava.

Garantivna funkcija predstavlja protivteu, ogranienje i korektiv zatitnoj funkciji krivinog prava.

samoogranienje dravne prinude

stvara oseaj sigurnosti da niko nee biti samovoljno krivino gonjen

moe biti gonjen samo za ono to je unapred bilo propisano kao kd i za ta je bila predviena
sankcija

magna charta zloinaca Listova izreka

Od znaaja je i za zatitnu funkciju krivinog prava:

ostvarivanje generalne prevencije

samo unapred propisano kd i kazna mogu da deluju odvraajue na potencijalnog uinioca


kd

ne moe se neko smatrati krivim za ponaanje koje nije prethodno bilo predvieno kao kd

Ima etiri segmenta:

1. nulla poena sine lege scripta iskljuuje primenu nepisanog pre svega obiajnog prava

lex scripta pisan zakon samo pisani krivini zakon moe propisati krivina dela i sankcije

2. nulla poena sine lege praevia zabrana retroaktivne primene krivinog zakona

lex praevia prethodan zakon nema krivinog dela i krivine sankcija ako to nije bilo
propisano krivinim zakonom pre nego to je kd bilo uinjeno

3. nulla poena sine lege certa naelo odreenosti, krivinopravne norme moraju u to je mogue viem
stepenu biti odreene i precizne

lex certa odreen zakon odreeno ponaanje koje predstavlja kd i kazna za njega

izbegavati neodreene norme kao to su generalne klauzule

15
4. nulla poena sine lege stricta zabrana stvaranja prava putem analogije

lex stricta taan, uzak, izriit zakon krivini zakon obuhvata samo ono na ta se odnosi a
ne i sline situacije

teko je rei koji je segment najvaniji, ali pre svega se misli na zabranu povratnog dejstva krivinog
zakona

merodavno je pravo koje vai u momentu izvrenja kd

Domen primene:

naelo zakonitosti se odnosi na celokupnu materiju krivinog prava

ne treba se prihvatiti da se instituti opteg dela mogu stvarati i putem obiajnog prava i
sudske praske ili teorije

mora imati sveobuhvatan karakter

8. Naelo legitimnosti
Naelo legitimnosti znai da krivinopravna represija i krivino pravo u celini moraju u sutinskom smislu
biti opravdani i nuni.

Legitimnost u najirem smislu znai opravdanost i prihvatljivost odreenih ustanova i normi:

za procenu legitimnosti su od znaaja materijalni, vanpravni kriterijumi

sukob legalnosti i legitimnosti emu dati prednost

opasno je prednost dati legitimnosti poto ne postoje precizni kriterijumi nego je to


stvar vrednovanja

prednost se daje legitimnosti samo izuzetno, onda kada je nelegitimnost oigledna i


nesporna

nelegitimnost nije razlog da se kp norma ne primenjuje nego da se uskladi sa


zahtevima legitimnosti

od znaaja je za stvaranje krivinog prava a samo izuzetno za njegovu primenu

Osnove i granice krivinopravne prinude:

zatita oveka i drugih osnovnih vrednosti su osnov i granice za odreivanje kd, propisivanje
krivinih sankcija i primenu u meri u kojoj je to nuno za suzbijanje tih dela (3KZ)

kriminalnopolitiki princip ogranienja krivinopravne represije

zahteva svoenje kp zatite na neophodan minimum

krivino pravo treba da bude poslednje sredstvo u zatiti odreenih vrednosti suzbijanju
kriminaliteta
16
supsidijarnost krivinog prava ultima ratio u suzbijanju drutveno opasnih ponaanja

neto to u jednom drutvu jeste ultima ratio u drugom ne mora biti

drutvene promene i postojee prilike i uslovi u znatnoj meri odreuju da li je kp intervencija


u nekom drutvu zaista ultima ratio

ovaj princip nije sproveden, a kp zatita se iri i na normativnom planu

9. Naelo individualne subjektivne odgovornosti (naelo krivice)


Ovo naelo ima dva svoja dela:

1. subjektivna odgovornost neko moe odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, ako postoji
subjektivni odnos prema uinjenom delu

2. individualna odgovornost postoji zabrana odgovornosti za postupke drugih lica tj. svako odgovara
samo za svoje postupke, za ono to je on uinio

Objektivna i kolektivna odgovornost su negacija savremenog krivinog prava koje je zasnovano na ovom naelu. Razvoj
odgovornosti iao je od kolektivne ka individualnoj.

Naelo individualne subjektivne odgovornosti kako se sada shvata znai da svako odgovara samo za svoje
postupke prema kojima ima odreeni psihiki odnos i zbog kojih mu se moe uputiti drutveno etiki
prekor.

iskuljuuje odgovornost za postupke drugog i odgovornost bez krivice

Krivino zakonodavstvo Srbije:

Nema kazne bez krivice (nulla poena sine culpa) kazna se moe izrei samo uiniocu koji je kriv za
uinjeno krivino delo (2KZ).

Izuzetke treba svesti na najmanju moguu meru ako se ne mogu potpuno izbei.

Iz ovog naela proizilazi zahtev da se zakonskim opisom kd obuhvate samo ona ponaanja koja je mogue
izbei, koja se uiniocu objektivno mogu uraunati samo ona ponaanja koja su podobna da budu osnov
za individualnu, subjektivnu odgovornost.

10. Naelo humanosti


Dva aspekta:

1. humanistika orijentacija zatitne funkcije kp krivinim pravom se pre svega tite najvanija
dobra oveka

samo kp koje zatitu osnovnih prava oveka stavlja u centar svega moe njegovom nuno
nehumanom sredstvu kazni dati humanistiku dimenziju

17
2. naelo humanosti u krivinom pravu u odnosu na uinioca kp i ks treba da budu koliko je to
mogue humane

Isticanje ovog naela esto ima ideoloke motive da se kp i kazna prikau humanijim nego to stvarno jesu
univerzalna pojava.

injenica je da su ks a naroito kazna nuno nehumane i da nuno sadre odreeno zlo

treba shvatiti ovo naelo kao tenju da se izbegne nepotrebna nehumanost

Krivino pravo Srbije:

ono je na nivou humanizacije dostignute u drugim evropskim zemljama

primena ks je takoe na nivou humanizacije u EZ ako se ima u vidu struktura ks i visinu kazni

nekad je red o slabostima i neefikasnosti u primeni kp a ne o svesnoj tenji za primenom


naela humanosti

suvie humanosti za uinioca ponekad znai nehuman odnos prema rtvi

Naelo humanosti se podie i na rang ustavnog naela pa se zabranjuje podvrgavanje muenju,


poniavajuem kanjavanju i postupanju.

11. Naelo pravednosti i srazmernosti


Naelo pravednosti i srazmernosti znai da kazna i druga krivina sankcija koja se primenjuje prema
uiniocu kd mora biti pravedna i srazmerna uinjenom delu.

mora se voditi rauna o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoraivu granicu prilikom
odmeravanja kazne

nije prihvatljivo da se ks propisuju i primenjuju ne obazirui se na neke opte ideje pravde i


pravinosti

brana je i shvatanju da drutvo ima pravo da razliitim oblicima tretmana menja linost uinioca kd,
s ciljem da vie ne vri kd

drastini zahvati u duevni i telesni integritet koji uopte nisu u srazmeri sa uinjenim delom

Neprihvatljivo je shvatanje da opravdanje kazne lei u pravednoj odmazdi, retribuciji, kazni koja je u stvari
sama sebi cilj u smislu da se na uinjeno zlo odgovori srazmernim zlom, niti je prihvatljiva druga krajnost
zatita po svaku cenu.

Znaaj ne samo u primeni ve i u stvaranju kp normi.

12. Pojava i razvoj krivinog prava


Krivino pravo je jedna od najstarijih grana prava.

18
I pre nastanka drave neke oblike reakcije su primenjivala privatna drutva kao sankciju kao npr progonstvo.

Tek s nastankom drave moe se govoriti o kp u pravom smislu.

U jednom prelaznom periodu drava je delila pravo kanjavanja sa pojedincima ili drutvenim grupama.

S postepenim jaanjem drave i dalje se sreu ustanove koje su postojale i pre nastanka drave krvna osveta,
kompozicija, talionsko naelo, progonstvo i sl.

Talion je znaajan korak napred u ograniavanju osvete i priv. reakcije u smislu uvoenja odreene
srazmernosti. Sree se u zakonima starog veka Hamurabijev i rimski zakon 12 tablica. Kp materija
regulisana je s drugim oblastima zajedno u ovim zakonima a svela se na predvianje pojedinih ponaanja
kao krivinih dela i propisivanje strogih kazni

S nastankom modernog kp u 18. veku sreu se krivini zakonici kako ih i danas poznajemo.

Srednji vek:

arbitrernost

obiaj kao izvor kp

primena strogih i surovih kazni smrtne i telesne

heterogeno, arbitrerno, surovo i nejednako pravo

pod uticajem religije kanjava za kd zasnovana na verskim zabludama

U drugoj polovini 18 veka ideje Monteskjea, Rusoa, Voltera i drugih stvaraju novo krivino pravo.

ezare Bekarija u svojoj knjizi O zloinima i kaznama udara temelje modernog krivinog prava, mnoge
njegove ideje su i danas aktuelne i predstavljaju dostignua krivinog prava.

treba izdvojiti toskanski 1786, austrijski 1787 i francuski krivini zakonik koji su doneti u tom
periodu

iako nisu drugo vaili to su prvi zakonici u kojima dolaze do izraaja nove ideje

Jedan od najpoznatijih zakonika koji je uticao na KZ velikog broja zemalja je Napoleonov iz 1810.

zasniva se na principu zakonitosti

polazi od ideje utilitarizma

Bavarski krivini zakonik iz 1813 Anselm Fojerbah daje ogroman doprinos nauci kp.

Pruski krivini zakonik 1851. je bio uzor za prvi srpski krivini zakonik 1860.

Totalitarni reimi vode negaciji osnovnih principa krivinog prava ak i kad se smatra da ne moe biti
pogaeno ono to je postignuto, pa ak ponekad i s dobrim namerama (orijentacija ka tretmanu i
resocijalizaciji je odvela do lobotomije i kastriranja).

19
to se tie napretka, iako se ostaje pri proverenim principima i dostignuima krivinog prava ne znai da
nema niega novog naroito na planu uvoenja novih sankcija kao alternativama kazni lienja slobode.

Krivino pravo bivih socijalistikih zemalja je uvelo dosta boljih zakona ali je postalo mnogo loije stanje na
planu kriminaliteta.

U krivinim pravima evropskih zemalja zapaa se trend evropeizacije njihovih zakonodavstava. Krivino
pravo evropskih zemalja se i dalje znatno razlikuje, tako da na putu zajednikog krivinog prava stoje mnoge
prepreke.

termin evropsko pravo ne oznaava neko supranacionalno pravo ve samo zbirni pojam za one
pravne norme Evropske unije i Saveta Evrope koje su relevantne za nacionalne krivinopravne
sisteme

13. Razvoj naeg krivinog prava (period do 1941)


Srednjovekovni period:

opte karakteristike tadanjeg evropskog prava

obiajno i partikularno

period privatne reakcije koja se postepeno pretvarala u dravnu

u 12. veku umesto kazne postoji privatna reakcija u obliku krvne osvete i sistema kompozicije

vrada otkupljivanje kod ubistva davanjem naknade rodbini ubijenog i postupak mirenja

represiju preuzima feudalna drava

donosi se Duanov zakonik 1349.

surove telesne kazne

esta primena smrtne kazne

zloin ne smatra privatnom stvari pojedinca nego kao javnu stvar koja se tie cele
zajednice

jak uticaj vizantijskog prava

pravi razliku izmeu umiljaja i nehata

turska dravna vlast i primena erijatskog prava

zadrava se obiajno pravo donekle

stvaraju se Srbija i Crna gora

Crna gora ima de facto nezavisnost ali rodovsko-plemensko ureenje iz kojeg se


postepeno formirala drava

20
Srbija je bila pod Turcima do poetka 19. veka

Period do stvaranja Jugoslavije 19. i poetak 20 veka:

u toku prvog srpskog ustanka 1804 donose se kp odredbe u formi Zakonika prote Mateje Nenadovia
1804

sporno da li je primenjivan samo na delu teritorije ili na celoj osloboenoj teritoriji

Karaorev kriminalni zakonik 1807 sadri iskljuivo kp odredbe

nije utvreno do kada se i u kojoj se meri primenjivao

dela vojne prirode i teke telesne kazne

Kaznitelni zakon za policajne prestupe 1850

Kriminalni zakonik za Knjaevstvo Srbiju 1860.

prvi moderni krivini zakonik

po uzoru na pruski 1851.

Nacrt novog srpskog krivinog zakonika 1910

po uticajem norvekog 1902 i ruskog 1903

1911 preraen

nije usvojen zbog balkanskih ratova i 1. svetskog rata

Krivino pravo Jugoslavije 1918 1941:

od nastanka do donoenja jedinstvenog krivinog zakonika ima 6 pravnih podruja u oblasti kp

izuzetak je vojno zakonodavstvo jer je vaenje vojnog srpskog iz 1901 proireno na celu
dravu

doneto je i nekoliko posebnih zakona koji su vaili u celoj zemlji meu kojima i Zakon o zatiti
javne bezbednost i poretka u dravi 1921. godine

unifikacija krivinog zakonodavstva

poelo se raditi 1921. na tome

27. januar 1929. novi Krivini zakonik Kraljevine Jugoslavije

tadanji moderni KZ

pod uticajem krivinog zakonodavstva Kraljevine Srbije, Projekta iz 1910. i nemakih


projekata iz 1925. i 27. i stavova neoklasine kole

mnoga reenja su prisutna i danas

Zakon o izvravanju kazni lienja slobode 1929.

21
progresivni sistem u etiri stadijuma

Vojni krivini zakonik iz 1930.

vojno krivino pravo

supsidijarno vae odredbe opteg dela KZ 1929.

14. Razvoj naeg krivinog prava (period posle 1941)


Krivino pravo Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata (1941-45)

okupatorske snage su vrile vlast negde neposredno, negde posredno preko satelitskih dravnih tvorevina npr
NDH

krivino pravo Kraljevine Jugoslavije tu i dalje vai

jaa se represija predvianjem drastinih kazni za krenje naredbi okupatora

sredinom 41. formira se pokret otpora NOB

usmeren je na osloboenje zemlje od okupatora i uspostavljanje novog drutvenog poretka

na osloboenim podrujima prestala je primena dotadanjih propisa ukljuujui KZ i poelo


stvaranje novog prava

ratno i strogo pravo i pretenim delom obiajno

retki pisani izvori prava

najvaniji pisani izvor je Uredba o vojnim sudovima 1944

organizacija i nadlenost vojnih sudova, kd, kazne i zatitne mere o postupku


i o izvrenju presude

Jugoslovensko kp od 1945-92:

odmah posle rata

Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave 25. avgust 1945

inkriminacije politikih krivinih dela i ratnih zloina

Zakon o vrstama kazni 5. jul 1945.

sistem od 12 vrsta kazni

Zakon o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941 i za vreme neprijateljske
okupacije

omoguena je primena pravnih pravila iz predratnog zakonodavstva ako nisu u


suprotnosti s novim propisima
22
primenjivane su norme jugoslovenskog Krivinog zakonika iz 1929.

Krivini zakonik Opti deo 4. decembar 1947.

raen pod uticajem sovjetskog krivinog zakonodavstva

materijalna koncepcija kp

usvaja se analogija kao sredstvo za stvaranje novih kd

iroka odgovornost za pokuaj i pripremne radnje

sistem krivinih sankcija

posebni zakoni koji predviaju odreene grupe kd doneti 1948.

Krivini zakonik FNRJ 1. jul 1951.

sukob Jugoslavije sa SSSR je imao za posledicu izradu novog zakonika

savremen i legislativno tehniki dobro uraen zakonik

u znatnoj meri predstavlja originalnu kodifikaciju materijalnog krivinog prava iako raen
po uzoru evropskih zakonodavstva (najvie vajcarskog)

izmene i dopune 1959 Novela

niz novina u sistemu ks sankcije prema maloletnicima

devet krivinih zakonika 1. jul 1977

po osnovu ustava SFRJ 1974.

savezni, est republikih i dva pokrajinska

uglavnom preuzima reenja noveliranog KZ iz 1951.

razlog donoenja je iskljuivo politike, ustavnopravne prirode

opti deo ostao je skoro u celini u nadlenosti federacije

posebni deo podeljen izmeu federacije i federalnih jedinica

vei deo u regulisanju federalnih jedinica

menjani su vie puta, najznaajnije izmene i dopune izvrene su 1990

zakonski opisi kd su precizirani i suena kriminalna zona

manji broj kd potpuno ukinut

unete inkriminacije na osnovu obaveza iz meunarodnih akata koji su ratifikovani

Krivino pravo SRJ i SCG:

23
dravni kontinuitet posle raspada SFRJ nastavlja SRJ

obaveza usklaivanja ranijeg zakonodavstva sa Ustavom SRJ iz 1992.

Krivini zakon SRJ 1993. usklaen sa Ustavom.

izmene i dopune 1994 Krivinog zakona Srbije

Crna gora 1993. donela novi krivini zakon

izmene i dopune se uglavnom odnose na Posebni deo, u oblasti Opteg dela je najznaajnija
izmena bila ukidanje smrtne kazne u saveznom zakonodavstvu i ukidanje mere bezbednosti
zabranjenog javnog istupanja

izmene i dopune KZ SRJ 2001.

smrtna kazna je potpuno eliminisana iz sistema krivinih sankcija, uvedena kazna zatvora u
trajanju od 40 godina.

izmene i dopune KZ RS februar 2002. i kasnije KZ CG

promenjen je zakonski opis i stroe kazne kod nekih krivinih dela

uvedeno vie novih ali i dekriminalizovana neka kd

posle transformacije u dravnu zajednicu SCG

svaka republika donosi svoje krivine zakonike, dravna zajednica nije ni delimino
regulisala krivinopravnu materiju

Krivini zakonik 29. septembar 2005. godine

2004. obrazovana komisija eksperata koja je sainila Nacrt

utvren je predlog koji je u okt. 2004. upuen u skuptinsku proceduru

Krivino pravo Srbije:

posle prestanka postojanja dr. zajednice SCG, i dalje na snazi KZ 2005.

donet je i Zakon o izmenama i dopunama KZ iz 2009.

ire se granice krivinog prava

zaotravanje propisanih kazni kod oko treine kd

iskljuene primene odredaba o ublaavanju kazne kod nekih kd

kontinuitet sa izmenama i dopunama ranijeg krivinog zakonodavstva iz 2003, nego sa


samim KZ 2005.

Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela 2008

postoje argumenti pro i contra za uvoenje odgovornosti pravnih lica

24
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz kd 2008

na osnovu njega moe biti oduzeta imovina koja ne mora imati nikakve veze sa uinjenim kd

Zakon o izmenama i dopunama iz 2012.

otklanja grube propuste uinjene 2009.

broj novouvedenih kd je znatno vei

krivina dela terorizma

zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom

izvesno poboljanje KZ

noviji razvoj

teite se stavlja na represiju

zatita po svaku cenu

25
15. Izvori krivinog prava
Dve najvanije podele:

meunarodni i nacionalni

neposredni i posredni izvori

Ostale podele:

glavni i osnovni

sporedni i dopunski izvori

Meunarodni izvori:

posredni izvor krivinog prava

Ustav Srbije predvia da opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni me. ugovori
predstavljaju deo unutranjeg pravnog poretka koji se neposredno primenjuju

neposredna primena meunarodnih ugovora samo izuzetno dolazi u ozbir u oblasti kp

to se zapravo ini donoenjem, odnosno izmenama ili dopunama nacionalnog krivinog


zakonodavstva

u sluaju nekih od tih kd meunarodno pravo predstavlja dopunski izvor ko krei pravila me.
prava

moraju se imati u vidu i primenjivati relevantne norme me. prava

isti sluaj je i u oblasti kpp

garantije koje predvia Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima 1966. godine

bilateralni ugovori u oblasti me. pomoi u krivinim stvarima

Nacionalni izvori

Ustav

dve vrste odredaba za kp

1. one koje odreene kp principe podiu na rang ustavnih principa npr naelo zakonitosti

2. one koje predstavljaju osnov propisivanja nekih inkriminacija npr da je nezakonito


lienje slobode kanjivo

posredan izvor krivinog prava i dvostruki znaaj

za zakonodavca koji ih konkretizuje u krivinom zakonu i

za sud prilikom tumaenja i primene kp odredbi

Zakon

26
jedini glavni i neposredni izvor naeg krivinog prava

posledica dosledno sprovedenog naela zakonitosti u krivinom pravu

nije iskljuiv jer postoje i dopunski izvori

u Srbiji KZ i ZOMUKD i kp norme iz sporednog zakonodavstva

Podzakonski propisi

njima se ne mogu propisivati krivina dela niti instituti opteg dela kp

mogu biti dopunski izvor kada kr. zakon upuuje na njih

blanketna krivina dela

kod zakonskog opisa nekih kd koriste se formulacije protivpravno,


neovlaeno, suprotno propisima

nedozvoljena trgovina, nezakonit lov, nedozvoljen prekid trudnoe itd.

Sudska praksa

formalno ne predstavlja izvor krivinog prava u Srbiji

ima veliki znaaj za kp u sutinskom smislu

kr. zakon nije perfektan da sudskoj praksi ne ostavlja odreeni prostor koji donekle znai i
stvaranje prava

odluke viih sudova i pravna shvatanja u njima nisu obavezne u smislu izvora ali vre veliki
uticaj na shvatanja niih sudova

sudovi vode rauna o stavovima viih sudova a esto uvaavaju i stavove drugih sudova

Teorija krivinog prava

ne predstavlja izvor krivinog prava

sudovi u reavanju pojedinih pitanja u manjoj ili veoj meri imaju u vidu shvatanja u teoriji
kp

uticaj nauke kp na krivino pravo je poeljan

na sudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiu

Obiaj

ne predstavlja izvor krivinog prava

u ranijem periodu i jeste ali usvajanjem naela zakonitosti obiajno pravo je u suprotnosti s
tim naelom

sadrina nekih pojmova koji se koriste prilikom propisivanja izvesnih kd se moe blie
odrediti samo ako se uzmu u obzir i vladajui obiaji u odreenoj sredini
27
16. Tumaenje u krivinom pravu
Tumaenje je nalaenje pravog smisla pravne norme, u ovom sluaju krivinopravne norme.

Tumaenje ne mora uvek biti praeno primenom, ali suprotno je obavezujue jer primeni mora predhoditi
makar obino jeziko tumaenje.

Razlikuju se vrste tumaenja s obzirom na subjekta koji tumai kr. zakon i s obzirom na nain na koji se to
ini metod koji se koristi.

Subjekti tumaenja:

kr. zakone tumai svako ko je intelektualno sposoban da doe do smisla ili poruke koju preko
odreenih jezikih znakova nudi tvorac zakona

subjektivno tumaenje ono to je zakonodavac hteo da kae i objektivno tumaenje ono to je


zaista kazao

1. autentino tumaenje

daje organ koji je tvorac zakona Narodna skuptina Republike Srbije

obavezuje one koji tumae i primenjuju pravo

u okviru zakonskog akta koji se tumai, kao sastavni deo ili

naknadno, posebnim zakonom

2. doktrinarno tumaenje

krivinopravna teorija

nije obavezujue tumaenje ali ima veliki uticaj

jedan od zadataka nauke kr. prava

posledica naunih dela teoretiara kp

3. sudsko tumaenje

nije obavezno osim za konkretni sluaj za koji se daje

ima veliki uticaj

tumaenja viih sudova iako formalno ne obavezuju nie imaju veliki znaaj i njih se nii
sudovi pridravaju u velikoj meri

Metodi tumaenja najvaniji metodi tumaenja su:

jeziko ili gramatiko

putem jezikog znaenja zakonskog teksta dolazi se i do njegovog pravog smisla

28
najjednostavniji metod

u jednostavnim sluajevima je dovoljno

sistematsko

polazi se od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu

mesto norme koje ona ima u okviru:

odreenog lana tj skupa manjeg broja normi koji se obino odnose na isti predmet

ire glave koja regulie odreenu oblast

celog krivinog zakona

celokupnog pravnog sistema zemlje u nekim sluajevima!

komparativno

nema neki vei znaaj, samo dopunski metod i orijentacija uz druge metode

vei znaaj ima u zemljama gde se zakonski tekst donosi i objavljuje na vie jezika ili

kada je neko reenje u domaem zakonodavstvu istovetno kao u stranom, reenje u


stranom moe imati znaaj za pravi smisao norme

istorijsko

polazi od toga kako je zakon nastao i dolazi do onoga ta je zakonodavac normom hteo da
postigne ili ta je objektivno znaila kada je doneta

teleoloko ili funkcionalno i

shvatanje smisla i cilja kp norme

u tumaenju svake konkretne norme treba uvek poi od zatitnog objekta (ta se tom normom
eli zatititi)

smisao zakona ratio legis

koristi se

u spornim i sloenim sluajevima kada se drugim metodama ne moe doi do


ispravnog tumaenja

u sluaju kolizije rezultata do kojih se dolazi primenom drugih metoda

mora biti viestruko ogranieno principima pravne drave i osnovnim principima kp

teleoloki redukcionizam

spoj teleolokog i restriktivnog tumaenja

tumai se restriktivno jer se svodi na njen cilj

29
ide ispod granice pravog znaenja norme

jasan pojam se tumai ue od njegovog stvarnog znaenja

uzima se u obzir samo ono znaenje koje proizilazi iz cilja norme, ostala
znaenja se zanemaruju

iskljuuje se svako reenje koje nije u skladu sa svrhom norme

ekstenzivno teleoloko tumaenje

predstavlja suprotnost redukcionizma

nije dozvoljeno u kp

vodi kreativnoj analogiji

logiko tumaenje

najznaajnije je tumaenje putem argumenta a fortiori:

1. argumentum a maiori ad minus

zakljuivanje od veeg ka manjem

ono to se odnosi na vie, vai i za manje

ako je sud ovlaen da uinioca oslobodi, vie je ovlaen da mu kaznu ublai

2. argumentum a minori ad maius

zakljuivanje od manjeg ka veem

ako se neto odnosi na laki sluaj, tim pre vai i za tei sluaj

kod kd protivzakonite naplate i isplate bilo je propisano da se kanjava


slubeno lice kada nekome manje isplati nego to je duan ali ne i kada mu
uopte ne isplati

postoji i onda kada slubeno lice ne isplati iznos koji je duan da isplati

3. argumentum ad absurdum

pokazuje da se primenom nekog metoda dolazi do apsurdnog rezultata i da se


mora traiti drugo reenje

argumentum a contrario

tumaenje putem razloga suprotnosti

pravilo da se neto odnosi samo na odreenu situaciju a ne i na ono to je suprotno


tome

nema vei znaaj za kp jer je jasno da se norma ne moe odnositi i na suprotnu


situaciju zbog naela zakonitosti
30
tumaenje putem analogije

argumentum a coherentia argument koherentnosti

nastoje se otklonitit suprotnosti izmeu dve norme koje su u sukobu odnosno imaju
razliito znaenje

ovaj problem se nastoji reiti korienjem unutranje povezanosti

zahteva i korienje sistematskog tumaenja

17. Ekstenzivno i restriktivno tumaenje


Moglo bi se rei da ove vrste tumaenja predstavljaju posledicu nekih metoda tumaenja, a ne poseban
metod tumaenja.

Danas je primena ovih tumaenja u krivinom pravu opteprihvaena

insistira se na postavljanju preciznih granica i uslova za primenu ovog naina tumaenja

Ekstenzivno ili restriktivno tumaenje dolazi u obzir u sluaju kada kriminalna zona prilikom odreivanja
u zakonu nekog ponaanja kao kd nije dovoljno precizno odreena.

Ekstenzivnost ili retriktivnost proizilazi i zasniva se na meusobnom uporeivanju svih onih reenja do
kojih se moe doi u okviru postojeeg zakona.

Kod ekstenzivnog tumaenja nije re o analogiji kojom se stvara pravo

ostaje u okviru zakona

samo odreuje sadrinu pojmova upotrebljenih u zakonu

analogija ide dalje i stvara novu normu

I ekstenzivno i restriktivno tumaenje znai samo kvantitativnu korekturu upotrebljenog izraza, a da se ne


dira u njegov kvalitet.

Koristi se maksima ni ekstenzivno, ni restriktivno ve ispravno tumaenje.

U sluajevima kada sama kp norma ne daje osnova za ispravno tumaenje primenjuje se restriktivno
tumaenje.

ovo suavanje nije dozvoljeno kada zakonska norma precizno odreuje kriminalnu zonu

Pribegavanje restriktivnom tumaenju nije opravdano kada je protivno prirodi i svrsi nekog instituta ili
inkriminacije ako bi dovelo do toga da taj institut ne bi mogao da ostvaruje svrhu zbog koje postoji.

teleoloko tumaenje postavlja granice restriktivnog tumaenja

putokaz u nalaenju pravog smisla neke kp norme

31
18. Analogija u krivinom pravu
Dve vrste analogije za potrebe kp:

metod tumaenja krivinog zakona

nain tumaenja prava po slinosti

cilj je nalaenje pravog smisla kp norme

jedna vrsta logikog tumaenja argumentum a simili ad simile

zakljuivanje koje polazi od slinog ka slinom

neophodno u odreenim sluajevima

kada zakon izriito propisuje i na to upuuje

nekad se granii sa ekstenzivnim tumaenjem

proirivanje nekog pojma prilikom ekstenzivnog tumaenja moe obuhvatiti sline


sluajeve u odnosu na one na koje se taj pojam odnosi

stvaranje krivinog prava kreativna analogija

nain stvaranja prava

prava analogija tj. analogija u uem smislu rei

cilj je popunjavanje pravnih praznina odnosno proirivanje norme i na sline situacije koje
ona ne obuhvata

pitanje pravnih praznina

ne postoje pravne praznine koje je dozvoljeno popunjavati

zabrana stvaranja novih bia kd

posledica strogog naela zakonitosti

kreativna analogija kojom se stvaraju nova kd i nove kriv. sankcije je zabranjena

krivini zakon ne zabranjuje kreativnu analogiju koja je u korist uinioca

analogija kojom se suava kriminalna zona ili se na planu kriv. sankcija uinilac
dovodi u povoljniji poloaj

Nekad je teko postaviti granicu izmeu dozvoljenog tumaenja putem analogije i zabranjenog stvaranja
prava putem analogije.

19. Pojam, zadatak i sistem nauke krivinog prava


Nauka krivinog prava izuava pozitivno krivino pravo jedne zemlje.

32
u uem smislu krivinopravna dogmatika

bavi se pitanjem kakvo je postojee pravo i kako ga primenjivati

izraz dogmatika dogma miljenje, pravo

celina ili sistem uenja odnosno sistematsko nauno izuavanje krivinog prava

nauna disciplina koja se bavi tumaenjem, sistematizacijom i usavravanjem zakonskih


reenja i naunih teorija u oblasti krivinog prava

sistem najniih, viih i najviih kp pojmova na osnovu njihove koordinacije i subordinacije

metod je generalizujua apstrakcija

u irem smislu obuhvata i kriminalnu politiku

bavi se pitanjem kakvo bi krivino pravo trebalo da bude

koristi razliite metode, samo delimino je pravna nauka

1. opti deo nauke kp

predmet izuavanja su kd i kriv. sankcija

vei broj instituta koji su meusobno povezani i ine dve pomenute celine

2. posebni deo nauke kp

izuava pojedina krivina dela

sistem i meusobna povezanost instituta nisu tako izraeni u posebnom delu

Podelu na opti i posebni deo nauke kp su iz nauke preuzela krivina zakonodavstva.

Nauni sistem je sam po sebi predmet izuavanja s jedne strane a s druge neophodna pretpostavka da se
izuavaju pojedini instituti opteg dela.

Sloen nauni sistem treba u najveoj meri pojednostaviti svoenjem svih pojmova i instituta opteg dela
kp na dva pojma (biparticija):

krivino delo

krivina sankcija

Triparticija obuhvata i trei pojam krivca i postojala je u naoj starijoj teoriji.

Osim krivinog dela i krivine sankcije, uobiajeno je da se u okviru materije opteg dela izuavaju i pitanja
vezana za sam pojam kp, njegove izvore, tumaenje, razvoj itd.

Nauka kp nije vezana pozitivnim pravom ali se ne treba udaljiti ni od prakse jer je to udaljavanje od stvarnosti,
sistem ne sme biti sam sebi cilj.

33
20. Odnos nauke krivinog prava sa drugim naukama
Odnos sa krivinim naukama sa krivinim procesnim pravom, kriminalnom politikom, kriminologijom,
penologijom, kriminalistikom

Odnos sa naukom krivinog procesnog prava:

kpp prouava krivini postupak sa pravnog aspekta

obuhvata sistem pojmova o procesnim subjektima i procesnim radnjama krivinog


postupka

sporno je da li je kpp blia krivinom pravu ili drugim procesnim disciplinama

preplitanje u obradi nekih instituta koji imaju svoj kp i procesnopravni aspekt

ekstradicija u okviru kpp ali ima i svoje materijalnopravne aspekte

nauka kpp nije dostigla nivo razvijenosti nauke kp

kpp je akcesorno materijalnom kp i slui njegovom ostvarivanju

Odnos sa kriminalnom politikom:

prema tradicionalnom shvatanju k. politika je deo nauke kp

danas joj se sve vie priznaje samostalnost

bavi se izuavanjem svih oblika drutvene reakcija na kriminalitet

racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta

izvesna kriminalnopolitika se moraju razmatrati i u okviru same nauke kp

pravnodogmatska obrada pojedinih instituta esto vodi kritikim zakljucima to za posledicu moe
imati usavravanje tih instituta

kriminalna politika u uem smislu krivinopravna politika

na koji nain se kp koristi u suzbijanju kriminaliteta

kakvo kp odgovara postavljenim idealima, budunost i sl

kriminalna politika u irem smislu

bavi se i drugim sredstvima podobnim za suzbijanje kriminaliteta

Odnos sa kriminologijom, penologijom i kriminalistikom:

sve te discipline imaju zajedniki cilj kao i kp suzbijanje kriminaliteta

kriminologija se bavi etiologijom i fenomenologijom kriminaliteta a po nekim shvatanjima i


pitanjima drutvene kontrole

u okviru nje se razvila i viktimologija

34
kp treba da dobije podatke o razmerama kriminaliteta i njegovoj uslovljenosti u zemlji

penologija se bavi izuavanjem procesa izvrenja krivinih sankcija

kriminalistika se bavi otkrivanjem krivinih dela i njihovih uinilaca

blia je nauci kpp nego nauci kp

nauka kp se mora naroito u traganju za materijalnim pojmom kp i kd mora osloniti i na rezultate


do kojih se dolo u pomenutim disciplinama

Odnos sa naukama prava o privrednim prestupima i prekrajnog prava:

one u velikoj meri koriste rezultate do kojih je dola nauka kp

Odnos sa naukom meunarodnog kp:

nauka meunarodnog kp mora polaziti od nauke kp i mjp

vaniji je odnos sa naukom kp

moraju se imati u vidu stavovi i specifinosti nauke meunarodnog prava

Odnos s pravnim naukama dve grupe pravnih nauka:

nauke prava opteg karaktera

u kp postoje instituti i oblasti gde su istorija, teorija i filozofija prava nezaobilazni

mnogi problemi filozofije prava potiu iz kp

nauke koje izuavaju pozitivnopravne grane prava

odnos je odreen predmetom izuavanja ovih nauka

pri izuavanju posebnog dela kp neka ponaanja predviena kao kd imaju znaaj i za druge
pravne nauke

Odnos sa drugim naunim disciplinama:

filozofija, sociologija, psihologija, soc. politika, soc. patologija, sudska medicina, sudska psihijatrija
i neke druge koje su od znaaja samo za pojedina kd

u nekim sluajevima kp trai u njima opte polazne koncepte za reavanje svojih problema

neke druge kao sudska medicina i psihijatrija imaju za cilj bolju i efikasniju primenu vaeeg kp

21. Nastanak nauke krivinog prava i pojedine kole


U savremenom smislu ona nastaje relativno skoro, pre neto vie od dva veka.

Krajem 19. i poetkom 20. veka dolazi do prodora novih ideja koje prelaze granice kp.

35
neki od tih pravaca su samo u izvesnoj meri doprineli razvoju same nauke kp a vie su predstavljali
doprinos kriminalnoj politici i kriminologiji

Poto nisu sve krivine nauke bile izdiferencirane postalo je uobiajeno da se svi ti pravci
nazivajukrivinopravnim kolama.

to je u potpunosti samo klasina kola, drugi pravci su se vie bavili pitanjima uzroka zloina i
moguim oblicima reakcije na njega

i danas ima pravaca koji sadre i kp i kriminalnopolitiku i krimimnoloku dimenziju

Ne moe se nai kontinuitet izmeu srednjovekovne nauke kp i dananje nauke.

Tek se s pojavom novih ideja koje su potekle od filozofa Monteskje, Volter, Bekarija (O zloinima i kaznama,
1764 u Livornu) moe govoriti o nastanku sistema krivinih nauka.

polaze od radikalne kritike tadanjeg kp i optih drutvenih uslova

Klasina kola:

prva znaajna kola

u velikoj meri doprinela razvoju kp dogmatike

postavila i razradila osnovne pojmove i opte institute kp

stvorila je i sistem u kojem je od znaaja meusoban odnos tih pojmova i instituta

zasluga za usvajanje naela zakonitosti u kp

insistura na principu pravednosti, srazmernosti, moralne odgovornosti

kao kriv. sankciju poznaje samo kaznu sa etiko-retributivnom funkcijom

nedostatak rigidnost koja proizilazi is osnovnog polazita

svakom uiniocu se za priinjeno zlo mora kroz kaznu vratiti zlom

ne vidi u kazni i kp sredstvo za postizanje korisnih drutvenih funkcija

Antropoloka kola vie kriminoloki orijentisana:

javlja se kao reakcija na klasinu kolu

ezare Lombrozo ovek zloinac je osniva (lekar)

orijentie se na uinioca kd postavivi tezu o roenom zloincu

govori o psihikim i fizikim anomalijama koje su negde uroene

predodreuju ih da budu zloinci

ne nailazi na ire prihvatanje

36
Italijanska pozitivna kola umerenija struja nastala od antropoloke:

R. Garofalo

shvatanje materijalnog pojma kd

prirodni zloin koji predstavlja povredu oseaja samilosti ili potenja

ostalo su artificijelni zloini kao proizvod zakonodavca

E. Feri

3 vrste faktora deluju kao uzroci:

individualni vezani za linost

fiziki godinje doba, klimatske prilike

socijalni drutveni odnos

uinioce deli na:

uroene,

sluajne

iz navike

iz strasti

drutvo treba da se od kriminaliteta brani merama koje su adekvatne opasnosti uinioca a ne


teini kd

mere treba da budu neodreenog trajanja

Moderna ili socioloka kola kao reakcija na klasinu kolu:

List

stavlja uinioca u prvi plan

ne tei radikalnom raskidu sa tradicionalnim kp

ne prihvata tezu o abnormalnom delinkventu i roenom zloincu

stavlja naglasak na socijalne uzroke vrenja zloina

svrhovitost kp, kazna ima specijalno preventivne zadatke

zalae se za uvoenje supstituta kratkotrajnim kaznama lienja slobode

uslovna osuda i novana kazna

Neoklasina kola eklektika kola:

ublaava preterivanja i rigidnost klasine kole

37
veliki uticaj na zakonodavstva

prisutna je i danas u znaajnom delu kp literature sa izvesnim izmenama

umerenost i kompromisna reenja u pogledu pitanja koja su bila predmet sporenja klasine kole i
drugih kola

karakteristike:

polazi od moralne odg. i krivicu uinioca stavlja u prvi plan

ne insistira na apsolutnoj slobodi volje

kazna je glavna sankcija

zalae se za uvoenje i drugih ks

mere bezbednosti

ima uinilaca u odnosu na koje se ne moe delovati kaznom

shvatanje o dualitetu kriv. sankcija

institut bitno smanjene uraunljivosti

maloletni uinioci dobijaju vie panje

ks prema maloletnicima imaju posebno mesto

Pokret drutvene odbrane:

dobija na znaaju posle 2. svetskog rata

F. Gramatika:

potpuna zamena kp novim sistemom drutvene odbrane

Nova drutvena odbrana:

M. Ansel

umereniji pravac

izjednaava kaznu sa svim drugim sankcijama merama drutvene odbrane

cilj je resocijalizacija uinioca

dejuridizacija osnovnih instituta kp

kod nas u odnosu na izmene i dopune KZ 1951.

opte razoarenje u orijentaciju na resocijalizaciju dovodi do odustanka od osnovnog noseeg


stuba

vie je kriminalnopolitiki pokret nego kp kola

38
22. Mogunosti i budunost krivinog prava - shvatanja u nauci
Danas je usvojeno shvatanje da kp treba da bude samo jedno od sredstava za suzbijanje kriminaliteta

Postoji radikalan stav koji postavlja pitanje da li je kp nuno za postizanje tog cilja.

Radbruh

popravljanje kp nee dovesti do boljeg kp nego do prava koje popravlja i titi, koje bi bilo bolje
od kp i mudrije i ljudskije

bolje pravo pravo popravljanja i zatite

Gramatika

zamena kp sistemom preventivnih, pedagokih i terapeutskih mera ija se primena vezuje za


antisocijalnost uinioca kao centralni pojam drutvene odbrane

neprihvatljivo

Izvesno vreme prihvaena jedna umerenija orijentacija

ne negira kaznu ali daje druge ciljeve i sadraj

irenje orijentacije na tretman i resocijalizaciju

veliko razoarenje u ovu orijentaciju kada nije ispunila oekivanja

Resocijalizaciji se i danas priznaje odreeni znaaj ako je dobrovoljna i kao pomo osuenom

nije osnov koji bi ozbiljnije odreivao sadraj kp i nain ostvarivanja kp zatite

Abolicionizam:

kulminacija kritikog stava prema kp

ukidanje krivinog prava jer je ono samo po sebi drutveno zlo

preterano tvrenje, utopijski, ne postavlja smiljeni program mera koji menja kp

alternativu kp vide u izmirenju rtve i uiniocu

posredovanje radi otklanjanja konflikta

simbolina kompenzacija

pozitivne strane:

podstie diskusiju o nekim vanim pitanjima vezanim za kp

opravdana kritika u pogledu irine granica kp jer se predviaju kao kd ponaanja koja to ne
zasluuju

kp bi bilo zamenjeno gorim


39
neformalnim oblicima socijalne kontrole

spontanim reagovanjem grupa ili pojedinaca bez formalizacije tih postupaka koja obezbeuje
garancija

krivino pravo se stalno menja i usavrava

ius criminale semper reformandum est

o ukidanju kp u budunosti ne moe biti govora

Neoklasicizam:

pravac koji zauzima optimistiki stav prema mogunostima kp

kazna treba da bude srazmerna teini kd i stepenu krivice uinioca

u pogledu propisane kazne i na planu odmeravanja kazne

ustanovljavanje preciznih pravila i granica za odmeravanje kazne

obavezuju sud i suavaju prostor za njegovu slobodnu procenu u tom pogledu

reafirmie kazne, generalnu prevenciju i naelo srazmernosti u kp

Savremena nauka kp:

stalno usavravanje pravne dogmatike

integrisanje nekih sutinskih pitanja

drutvena funkcija i uloga krivinog prava

domet i granice kp

preispitivanje odnosa drave i pojedinca

u stalnom je traganju za boljim, ispravnijim krivinim pravom

Ocena mogunosti kp i njegovih granica:

kompromisno stanovite

prisutan eklektiki pristup

svojevrsna neoeklektika kola i njen uticaj na savremena kz

40
23. Legitimnost krivinopravne zatite
Legitimnost kp zatite osporavaju stare retributivistike, apsolutne teorije o kazni, ali i neke savremene
orijentacije u kriminalnoj politici i kriminologiji.

Retributivistike teorije:

u kazni vide samo pravednu odmazdu za uinjeno zlo

danas skoro sasvim naputene

Oivljeni retributivizam ne dovodi u pitanje zatitnu funkciju kp:

reakcija na neogranieni utilitarizam koji ne vodi rauna o principu pravednosti i srazmernosti

kriza legitimnosti krivinog prava u celini

Iako se po pravilu u nauci kp dosta olako prelazi preko legitimnosti kp jer je re o zatiti drutva ima onih
koji se pitaju ko se titi i od ega.

Radikalna kritika ide toliko daleko da tvrdi da je kp sredstvo represije nad veinom u drutvu.

Abolicionizam:

zalae se za potpuno ukidanje kp

vidi samo negativne stran u kp

kp je drutveno zlo koje je potpuno neefikasno u pogledu ciljeva koji mu se postavljaju

kritika preterana, zahtev za ukidanje utopijski

Pozitivan stav prema kp zatiti:

shvatanje da se kp i kaznom tite one vrednosti u pogledu kojih postoji minimalni konsenzus u
drutvu

ta zatite je u interesu celog drutva u interesu omoguavanja zajednikog ivota ljudi u


drutvu

konflikt interesa meu klasama je mogue reiti u okviru postojeih mehanizama u drutvu

dolaze do izraaja oni interesu koji su se potvrdili u demokratskoj proceduri

u socijalistikim zemljama se nije doputala mogunost da kp moe tititi interese koji nisu i
interesi svih

Krivino pravo u krajnjoj liniji odrava odnose nejednakosti u drutvu

u primeni, jer na zakonskom nivou se zatita prua jednako svima

24. Usmerenost i granice krivinopravne zatite


Nemogunost da se kazna koja je osnovno sredstvo kp transformie u neto drugo vodi stroim uslovima
za legitimnost kp zatite.

41
povreda i ograniavanje osnovnih dobara oveka do kojih dolazi kroz njenu primenu moe se
legitimisati samo zatitom dobara iste vrednosti

kazni i kp intervenciji ima mesta samo kada su iscrpljene sve druge mogunosti za zatitu

Zahtevi za inkriminaciju:

mora postojati legitimni objekt zatite

odreeni modalitet napada koji predstavlja njegovu povredu ili ugroavanje

odreenost inkriminacije

bez koje se dovodi u pitanje pravna sigurnost graana

generalna prevencija

zakonskim opisom kd predvideti samo ona ponaanja koja je mogue izbei, koja se jednom
apstraktnom uiniocu normalnih sposobnosti mogu objektivno uraunati

samo ona ponaanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu kriv. odgovornost

Dosadanji razvoj pokazao je univerzalnu tendenciju stalnog irenja granica kp zatite:

dovodi do irokog zadiranja u slobodu pojedinca

vodi ka jos neefikasnijoj zatiti onih dobara kojima je ona neophodna

Reenje se ne moe videti u pokuaju da se ekstenzivno kp efikasnije primenjuje

masovna primena k. sankcija tupi otricu pretnje kaznom

kp zatita putem generalne prevencije pretpostavlja da graani poznaju kz

reenje treba videti u modelu kp zatite ograniene na zatitu najvrednijih dobara od


najteih oblika napada

dobra iji je neposredni nosilac ovek i

kp zatitu bi u naelu bilo opravdano pruati samo onim optim dobrima bez kojih se
osnovna ljudska prava ne mogu ostvariti

napad na opta dobra moe dovesti do masovnog ugroavanja i povrede osnovnih


ljudskih prava

ue postavljanje granice zatite optih dobara

opravdano je teiti suavanju polja kp zatite

intenziviranje zatite u odnosu na sueno polje zatite

koncept selektivnog krivinopravnog minimalizma

tenja da se sloboda oveka minimalno ogranii izbegavanjem kp intervencije gde nije


neophodna
42
nastojanje da se teite kp zatite stavi na osnovna dobra oveka

Samo ono kp ije su granice restriktivno postavljene i koje pri tome zatitu osnovnih ljudskih prava stavlja
u centar svega i koje sve podreuje tom zadatku moe pretendovati na punu legitimnost.

samo takva humanistika orijentacija moe krivinom pravu i njegovom nehumanom sredstvu dati
humani karakter

Ne sme se upasti u zamku koja bi znaila naputanje nekih dostignua do kojih je kp dolo u toku istorije.

Preotri i preiroki zahvati krivinog zakonodavca vode tetnim posledicama.

ue inkriminacije imaju vie izgleda da budu primenjivane od onih preiroko postavljenih

ee e se primenjivati umerene kazne koje su srazmerne teini kd od prestrogih

to je stroa propisana kazna, manji su izgledi da e biti primenjivana i obrnuto

Preventivno krivino pravo:

u okviru ireg bezbednosnog prava ostvaruje zatitnu funkciju

neprihvatljiva i opasna ideja

vodi ka totalitarizmu

preventivni interesi ne mogu da protivree principu pravednosti i srazmernosti

ono kz koje ne vodi rauna o ovim principima ne moe pretendovati da bude legitimno

prepreka neogranienoj prevenciji

43
25. Vremensko vaenje krivinog zakona
Krivini zakon stupa na snagu onog dana kada je to izriito propisano.

vreme od dana donoenja do stupanja na snagu je po pravilu due nego kod drugih zakona

potreba da se graani upoznaju sa novim krivinim zakonom

mogue je da se propie da neke odredbe kasnije stupaju na snagu u odnosu na ceo zakon

esto traje due i od godinu dana

ako nije izriito propisan dan stupanja, opte pravilo je da stupa na snagu 8 dana od dana
objavljivanja u slubenom glasilu

mogue je odrediti i krae vreme kod krivinog zakona u naelu ne bi bilo opravdano

Vremensko vaenje krivinog zakona:

5KZ na uinioca kd se primenjuje zakon koji je vaio u vreme izvrenja kd

Izuzetak obavezna retroaktivna primena zakona koji je blai za uinioca

ako je novi zakon stroi, on se ni u kom sluaju ne moe retroaktivno primeniti

ako se zakon izmeni vie puta posle kd primenie se onaj zakon koji je najblai

prilikom procene se uzimaju u obzir i meuzakoni interimni zakoni zakoni koji su vaili posle
zakona koji je vaio u vreme izvrenja kd a pre zakona koji je vaio u vreme suenja

procenjivanje da li je jedan zakon blai

1. najpovoljnija situacija za uinioca kada novi zakon uinjeno delo uopte ne predvia kao
krivino dekriminalizacija

2. kada predvia nove osnove iskljuenja kd

3. kada predvia nove osnove za osloboenje od kazne

4. kada propisuje blau kaznu po meri

5. kada se zakoni razlikuju u pogledu mogunosti za izricanje kazne

prilikom uporeivanja kp odredba se posmatra u celini

uzima se u obzir ceo kz, sve odredbe koje su relevantne za konkretan sluaj

nije dozvoljeno uzeti reenja iz posebnog dela novog kz a primeniti odredbe opteg dela iz
ranije vaeeg kz ili obrnuto

uzimaju se u obzir i drugi zakoni jer od njih esto zavisi i postojanje odreenih kd

ako se ne moe utvrditi koji je zakon blai primenjuje se zakon koji je vaio u vreme izvrenja kd

44
retroaktivno dakle samo ako je blai za uinioca, ako nije utvreno primenjuje se opte
pravilo zakon koji je vaio u vreme izvrenja kd

pri uporeivanju normi imati u vidu konkretan sluaj

jedna ista norma moe u jednom sluaju biti blaa a u drugom stroa

prvo se mora supsumirati injenino stanje koje postoji u sluaju i pod ranije vaeu i pod
novu normu pa tek onda odluiti koju primeniti

do kada se moe primeniti blai zakon

prihvatljivo je da je mogua primena blaeg i posle donoenja pravosnane presude ako se o


stvari ponovo meritorno odluuje

Zakoni sa ogranienim vremenskim trajanjem:

u nekim situacijama se reaguje donoenjem zakona koji su stroi

posle prolaska vanrednih okolnosti, ti zakoni prestaju da vae

problem da li te zakone treba primenjivati se reava izriitom zakonskom odredbom kojom se


iskljuuje mogunost primene blaeg zakona u sluaju zakona sa ogranienim vremenskim
trajanjem

KZ sada reava ovo pitanje tako to se na uinioca kd koje je predvieno zakonom sa odreenim
vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi osim ako tim zakonom
nije drukije odreeno

kriminalnopolitiki argumenti koji ukazuju da zbog specifinosti zakona sa ogranienim


vremenskim trajanjem treba iskljuiti primenu kasnijeg blaeg zakona

26. Prostorno vaenje krivinog zakonodavstva


Pravila o prostornom vaenju krivinog zakonodavstva reavaju pitanje ije e kz u konkretnom sluaju
biti primenjeno (koje drave).

Svaka drava tei da primeni svoje kz kada za to ima interesa.

etiri principa u krivinom pravu obezbeuju primenu ks prema uiniocu kd teritorijalni, personalni,
realni i univerzalni.

Teritorijalni princip:

osnovni princip vaenja naeg kz 6KZ

ostali principi se primenjuju u sluajevima kada se ne moe primeniti teritorijalni princip ako je
delo uinjeno u inostranstvu

kz Srbije se primenjuje na sva krivina dela koja su uinjena na teritoriji Srbije nezavisno od
dravljanstva uinioca
45
teritorija suvozemna teritorija, vodene povrine unutar njenih granica, vazduni prostor
nad njima

proiren je principom zastave broda i registracije aviona

vai za svakoga ko uini kz na domaem brodu bez obzira gde se nalazi, civilnom
vazduhoplovu dok je u letu ili domaem vojnom vazduhoplovu bez obzira gde se on nalazi

krivino zakonodavstvo ini KZ i sve kp odredbe u sporednom kz

postoji mogunost da se krivino gonjenje stranca koji je uinio delo na teritoriji Srbije pod uslovom
uzajamnosti ustupi stranoj dravi 6, stav 5KZ)

Zakon o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima 2009. ne postavlja uslove u


pogledu vrste ili teine uinjenog dela

ako je delo uinjeno na teritoriji Srbije a u stranoj dravi je pokrenut ili dovren krivini postupak,
gonjenje u Srbiji po odobrenju rep. javnog tuioca

izuzetak lica sa potpunim diplomatskim imunitetom, predvieno mjp a primenjuje se nac.


zakonodavstvo

procesna smetnja za voenje krivinog postupka a ne osnov za iskljuivanje postojanja kd

Realni princip:

krivino pravo jedne drave primenjuje se na sva kd uinjena na tetu te drave ili njenih graana

primarni realni princip

nae kz vai za svakog ko u inostranstvu uini neko kd protiv ustavnog ureenja i


bezbednosti RS ili uini delo falsifikovanja novca iz 223. ako se falsifikovanje odnosi na
domai novac

vai i za neko od 8 kd terorizma uvedenih ZID KZ 2012.

nae kz bez nekih dodatnih uslova se primenjuje na svakog ko u inostranstvu izvri


neko od navedenih kd

primaran i obligatoran princip apsolutna primena naeg prava

nae kp e biti primenjeno i kada je uinilac u inostranstvu osuen i kaznu izdrao

strano pravo nema nikakav znaaj u ovim sluajevima, strana sudska presuda se samo
uraunava u kaznu koju izrekne domai sud

supsidijarni realni princip

kz Srbije vai i za stranca koji u inostranstvu uini prema naoj zemlji neko drugo kd a ne
samo neko iz lana 7 KZ u odnosu na koji se primenjuje primarni realni princip

i za stranca koji uini kd prema dravljaninu Srbije

46
potrebno je da se stranac zatekne na teritoriji nae zemlje ili da joj bude ekstradiran 9 stav 1

ako je uinjeno prema naoj zemlji realni princip, ako je na tetu naeg dravljanina
pasivni personalni princip

realni princip koji je supsidijarnog karaktera

nema potrebe za primenom naeg kp ako je dolo do primene stranog kp

Personalni princip:

aktivni personalni princip nae kz vai za dravljanina Srbije kad u inostranstvu uini neko drugo kd
osim kd obuhvaenih primarnim realnim principom ako se zatekne na teritoriji nae zemlje ili joj
bude ekstradiran

primenie se i na onog uinioca koji je postao dravljanin Srbije nakon to je uinio kd

razlog primene je da nai dravljani dolaskom u Srbiju ne izbegnu odg. za kd uinjena u inostranstvu
jer joj ne mogu biti ekstradirani

Univerzalni princip:

kz Srbije vai i za stranca koji prema stranoj dravi ili prema strancu uini u inostranstvu kd za koje
se prema zakonodavstvu te zemlje moe izrei zatvor u trajanju od 5 godina ili tea kazna

uslovi:

da se stranac zatekne na naoj teritoriji a ne bude ekstradiran

da je delo kanjivo po zakonu zemlje u kojoj je uinjeno

izuzetak ako je u pitanju delo koje se prema pravnim naelima meunarodne


zajednice smatra kd

gonjenje po odobrenju rep. javnog tuioca

sud ne moe izrei teu kaznu od one koju predvia kz zemlje u kojoj je delo uinjeno

supsidijarni karakter

u praksi se po pravilu vri ekstradicija stranca ako su ispunjeni uslovi

ipak obezbeuje primenu ks

Posebni uslovi za primenu supsidijarnog realnog principa, personalnog i univerzalnog principa:

nee biti primenjeni ako:

1. uinilac je potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osuen

2. uinilac je u inostranstvu pravosnanom presudom osloboen, kazna zastarela ili oprotena

3. ako je prema neuraunljivom uiniocu u inostranstvu primenjena mera bezbednosti

4. ako je za kd po stranom zakonu potreban zahtev oteenog a taj zkon nije podnet
47
nepravedno i nepotrebno uinioca u ovim sluajevima ponovo kanjavati

uslov za primenu da se za kd kanjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo uinjeno

izuzetci ako nije predvieno u zakonu te zemlje moe se goniti u RS ako:

ako postoji odobrenje rep. javnog tuioca

ako je predvieno potvrenim me. ugovorom

Uraunavanje pritvora i kazne izdrane u inostranstvu:

bilo bi nepravedno ako se primeni domae pravo ne uraunati vreme provedeno u pritvoru ili deo
kazne u kaznu izreenu od strane domaeg suda

ako se ne radi o kaznama iste vrste uraunavanje po oceni suda

obavezno je kod primene svih principa prostornog vaenja

kod supsdijarnog realnog, personalnog i univerzalnog uraunavanje kazne izdrane u inostranstvu


samo ako je uinilac delimino izdrao,

ako je izdrao u celini do gonjenja nee doi

do uraunavanja kod teritorijalnog principa

samo ako doe do primene naeg kp

kod primarnog realnog principa nee ni doi do primene stranog kp pa nema potrebe ni za
uraunavanjem

ako doe, uvek doe do uraunavanja

27. Opti pojam krivinog dela - shvatanja u naoj teoriji


Opti deo kp se bavi samo odreivanjem opteg pojma kd a ne i odreivanjem pojmova pojedinih kd

utvrivanje optih obeleja koje mora posedovati ponaanje da bi se moglo smatrati kd

Klasian pojam kd:

prisutan donedavno u naoj teoriji

potie iz starije nemake doktrine

relativno jednostavan pojam

relativno jasni pojmovi

prednost i za primenu odnosno praksu

Pojam krivinog dela:

u formalnom smislu
48
ograniava se na pravne elemente

vei znaaj za nauku kp

nije dovoljno samo formalno odreivanje kd

u materijalnom smislu

odreuje sutinu krivinog dela sadrinu

nauka kp se moe baviti ovim samo u ogranienoj meri

ostalim naukama ostavlja detaljniju i sveobuhvatniju analizu

odreivanje materijalnog pojma se svodi na nastojanje da se postave materijalni kriterijumi


za odreivanje koje ponaanje zasluuje da bude proglaeno kd

pojam se u materijalnom smislu uglavnom svodio na drutvenu opasnost nekog ponaanja

Opti pojam krivinog dela:

u ranijoj teoriji delo uinjeno sa vinou koje je drutveno opasno, protivpravno i u zakonu
odreeno kao kd

ranije zakonodavstvo sadri nepotpunu definiciju

drutveno opasno delo koje je zakonom odreeno kao krivino i ija su obeleja odreena
zakonom

protivpravnost se ne spominja a ni krivica

na prvo mesto se stavlja element drutvene opasnosti zak. motiv inkriminisanja

ranija teorija unosi i protivpravnost i vinost

obavezni elementi su tako smatrani:

delo oveka

radnja, posledica i uzrona veza izmeu njih

drutvena opasnost

danas naputena kao samostalan obavezan element opteg pojma kd

uslov koji bi svako ponaanje trebalo da ispunjava da bi bilo kd a ne element koje


svako kd poseduje

jedini element materijalnog karaktera u starijoj teoriji

relativni karakter

neko ponaanje nije opasno za sva drutva i u svim vremenskim periodima

moe se stepenovati kod odreenog tipa ponaanja

49
pojedina ponaanja nisu drutveno opasna u istom stepenu a jesu kd

potrebno je da ponaanje sadri u sebi dovoljnu koliinu dr. opasnosti da bi


bilo kd

protivpravnost

krenje nekog pravnog propisa ljudskom radnjom

poto nije svako delo u zakonu uvek kd, bilo je potrebno uneti ovaj element

osnovi za iskljuenje protivpravnosti i kod onih ponaanja koja su predviena kao kd

odreenost u zakonu

ograniava irok krug protivpravnih ponaanja na ona protivpravna koja su


proglaena kd

u vezi sa naelom zakonitosti u kd

subjekt i objekt kd treba dovesti u vezu sa predvienou u zakonu

ne unose se u opti pojam ali su u tesnoj vezi sa nekim elementima tog pojma

vinost

odreeni psihiki odnos uinioca prema svom delu

subjektivna strana kd

28. Odreivanje opteg pojma krivinog dela


Opti pojam se zasniva u dosadanjoj literaturi na klasinom pojmu kd, s tim to veina autora u taj pojam
unosi i drutvenu opasnost.

1. nije opravdano unositi i materijalni element u taj pojam

on je sloena problematika, ne moe se obuhvatiti samo jednim elementom, moe biti u


koliziji sa pravnim, formalnim pojmom kd

2. vano je odrediti redosled pojedinih elemenata i postaviti ih kao stepene koji nisu proizvoljni

3. sadraj pojedinih elemenata treba odrediti na drugaiji nain

Pojam krivinog dela u formalnom smislu mora da sadri samo pravne odnosno formalne elemente putem
kojih se taj pojam odreuje.

Krivino delo je radnja koja je u zakonu predviena kao krivino delo, koja je protivpravna i koja je
skrivljena.

Ovako odreen opti pojam ima etiri elementa radnju, predvienost kd u zakonu, protivpravnost i
krivicu.

50
KZ daje normu koja se uspeno moe primenjivati u praksi: Krivino delo je ono delo koje je zakonom
predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno 14, stav 1 KZ.

Podele elemenata na formalne i materijalne, normativne i realne, subjektivne i objektivne su relativne i


govore samo koji je aspekt dominirajui.

Krivino delo ima dve dimenzije:

1. normativna povreda norme

bez normativnog kd se ne bi razlikovalo od drugih ponaanja

2. realna pojava u spoljnom svetu

bez realnog kd ni ne postoji

Meusobni odnos pojedinih elemenata opteg pojma kd:

radnja je supstantiv, svi ostali elementi su atributi

odreuju kakva radnja mora biti da bi predstavljala kd

radnja je nosei element iako su svi istog znaaja i ranga

bez bilo kog od ta 4 elementa, nema ni kd

elementi se ne mogu u potpunosti jedan od drugog odvojiti

zakonskim opisom se predvia radnja izvrenja

ulazi u taj opis i pojavljuje se u okviru tog elementa

radnja mora imati i subjektivni sadraj

tako ulazi u onu sferu koju obuhvata krivica

izmeu predvienosti i protivpravnosti

ono to je u zakonu predvieno kao kd je i protivpravno

ako ima neki od osnova koji iskljuuje protivpravnost, nema protivp. a time ni kd

izmeu predvienosti i krivice

na nivou predvienosti se vri podela na umiljajna i nehatna kd

Redosled elemenata:

nije dat proizvoljno i ne moe se menjati

pri reavanju konkretnih sluajeva uvek se poinje sa radnjom a zavrava s krivicom

etiri obavezna elementa predstavljaju i etiri stepena ili nivoa kroz koje se mora proi da bi se moglo
konstatovati da je uinjeno kd

1. utvruje se da li neka radnja ispunjava uslove koji se zahtevaju za radnju kd


51
samo mali broj radnji ne ispunjava minimalne uslove koji se postavljaju za radnju kd

2. utvruje se da li su ispunjena bitna obeleja zakonskog opisa odreenog kd

znatno se suava krug radnji putem kojih su izvrena ta obeleja

izuzetno veliki broj radnji koje bi mogle biti radnja kd svodi na relativno ogranien
krug radnji

posle ovog utvrivanja i dalje ne moemo rei da predstavlja krivino nepravo

3. utvruje se postojanje protivpravnosti

da li nije iskljuena protivpravnost nekog ponaanja koje ispunjava sva zakonska obeleja
nekog kd

ako nema osnova za iskljuenje protivpravnosti konstatuje se da je uinjeno krivino


nepravo, postoji kd u nepotpunom objektivnom smislu

4. za postojanje kd potrebno je utvrditi i krivicu uinioca

tri prva elementa (objektivni) mogu postojati bez etvrtog, ali nikako obrnuto

nema krivice bez ostvarenih objektivnih elemenata

29. Pojam i funkcije radnje krivinog dela


Radnja krivinog dela je jezgro krivinog prava i krivinog dela.

Nije opravdano da se poe od nekakvog pretpravnog pojma radnje ve od samog vrednovanja odnosno od
onoga to je zakonom proglaeno kao radnja krivinog dela.

Shvatanje u nemakoj doktrini da su znaaj pojma radnje i teorija o njoj znatno opali i da ne treba da se unosi
u opti pojam kd.

neprihvatljivo shvatanje

kd mora imati svoj supstrat neto to pod odreenim uslovima postaje kd

Objektivno-subjektivna ili kauzalna teorija:

kod nas je skoro opteusvojena

naturalistiki pojam radnje

radnja je voljni telesni pokret ili voljno proputanje da se preduzme telesni pokret

u fiziko-psiholoko smislu kontrakcija miia miina inervacija proizvedena reakcijom


motornih nerava

proputanje je odsustvo pomenute kontrakcije

52
ono to je uinilac hteo preduzimanjem radnje sadrina volje je irrelevantna za postojanje radnje
prema ovoj teoriji

slabost je to radnju vidi kao fiziki fenomen posmatran s aspekta prirodnih nauka

jednu sloenu pojavu simplifikuje i svodi na trivijalnost kao to je pokret miia prouzrokovan
voljnim impulsom

Finalna teorija:

nije dovoljno da je voljnom radnjom pokrenut spoljni uzroni proces

zahteva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja

vrenje ciljne delatnosti

obuhvata suvie mnogo

delimino i ono to je sadrina drugih elemenata opteg pojma kd

Objektivna teorija radnje je danas sasvim naputena a postavlja minimalne uslove za postojanje radnje ne
trai ni postojanje volje

Socijalna torija:

vana normativna ocena i vrednovanja odnosa ljudske radnje prema spoljnom svetu i drutvenoj
stvarnosti

da bi se neko ponaanje moglo smatrati radnjom kd mora imati odreeni drutveni znaaj

slabost je u neodreenosti teorije i njenoj nepreciznosti

pojam radnje moe biti ispunjen razliitim sadrajima

Personalna teorija:

radnja odreena kao ispoljavanje linosti

proiruje suvie krug radnji koje bi se smatrale radnjom kd

Prema negativnom pojmu radnje radnju ini neizbegavanje onoga to se moglo izbei.

Funkcije radnje:

1. funkcija osnovnog elementa

vii pojam genus proximum koji obuhvata sve oblike ispoljavanja kanjivog ponaanja

injenje i proputanje, umiljajna i nehatna radnja, dovrena i nedovrena radnja itd

ispoljavanje pojave od prostog telesnog pokreta pa do vrlo sloenih dogaaja i procesa

2. funkcija povezujueg elementa

nosei stub, kima u pojmu krivinog dela

53
ostali elementi su atributi radnje uslovi koje ona mora ispuniti da bi bila kd

ne sme sadrati ono to je sadrano u drugim elementima kd

mora biti neutralna u odnosu na predvienost u zakonu, protivpravnost i krivicu

sadrinski ne sme biti prazna jer onda ostali elementi ne bi uspeno za nju mogli biti vezani

3. funkcija razgraniavajueg elementa

iz pojma radnje iskljuuje dogaaje i radnje koji ne mogu predstavljati radnju kd

na prvom nivou vri razgranienje u odnosu na ono to je kp irelevantno

nema radnje kd kada je ona preduzeta pod uticajem apsolutne sile vis absoluta

neodoljiva sila koja potpuno iskljuuje donoenje ili realizovanje odluke od


strane onoga prema kome je primenjena jer joj se ni na koji nain nije mogao
suprotstaviti

time se iskljuuje voljna radnja a time i krivino delo

kompulzivna sila vis compulsiva i pretnja utiu na donoenje odluke ali se ona
javlja kao iznuena

utiu na volju ali je ne iskljuuju ime ne iskljuuju ni postojanje radnje

radnja kd postoji a na planu krivice se moe postaviti pitanje da li i kako utie


na njeno postojanje

gubitak svesti radnje kd nema u stanju gubitka svesti

poremeaji svesti se reavaju na planu uraunljivosti, mora doi do potpunog


gubitka

u sluaju refleksnih pokreta nema radnje

organska posledica spoljnih nadraaja

automatizovane radnje

preovlauje shvatanje da postoji radnja kd poto nije sasvim iskljuena


volja

kod nekih vrsta je teko postaviti granicu sa refleksnim radnjama

podjednako dobro funkciju razgranienja obavljaju i objektivno-subjektivna, nova teorija o


radnji a i finalna teorija

socijalni pojam ne bi mogao uspeno da izvri razgraniavajuu funkciju

54
30. Socijalno-personalni pojam radnje
Socijalno-personalni pojam radnje bi predstavljao spoj dve teorije.

radnja je drutveno relevantno ispoljavanje linosti

ne obuhvata ni suvie malo ni suvie mnogo

prigovori:

socijalnom pojmu da ne postoji radnja koja nema drutveni znaaj

personalnom da svaki postupak predstavlja ispoljavanje linosti

umesto ispoljavanje linosti treba uneti ostvarivanje volje

uglavnom se ispoljavanje linosti na to i svodi

ispoljavanje linosti obuhvata i ispoljavanje linih stavova, namera i sl

neko ko ih ispoljava ne eli da ih uvek realizuje

shvatanje radnje kao ispoljavanja linosti bi dovelo do kanjavanja za misli

dovoljno je da se na bilo koji nain s ostvarivanjem volje zapoelo

treba je dakle odrediti kao drutveno relevantno ostvarivanje volje socijalno personalni pojam
radnje

prednost ovog pojma se pokazuje na primeru podstrekavanja

radnja kao voljni telesni pokret je u ovom sluaju nepodesna

radnjom podstrekavanja ostvaruje svoju volju a ne treperenjem glasnih ica kao to je


klasina teorija htela da objasni

ak i kad radnja jeste neki telesni pokret, on esto sam po sebi ne znai nita i ne govori nita
o kd

31. Vrste radnje krivinog dela i alternativno i kumulativno propisana radnja izvrenja
Radnju izvrenja preuzima izvrilac dok radnju sauesnitva preduzima sauesnik.

bez radnje izvrenja kd ne moe postojati, radnja sauesnitva je mogunost

radnja izvrenja je konkretizacija radnje kd kod odreenog kd koje se vri njenim propisivanjem u
biu kd

radnja sauesnitva je u funkciji radnje izvrenja i njenog preduzimanja

precizno razgranienje se vri prilikom utvrivanja ispunjenosti elementa predvienosti u zakonu

Pripremne radnje:

55
ne predstavljaju radnju izvrenja i kao takve nisu kanjive

radnja koja nije izala van stadijuma pripremanja za izvrenje kd nije obuhvaena pojmom
radnje

precizno razgranienje se vri na nivou predvienosti u zakonu

ne ulaze u bie kd

neto to je u prirodnom smislu pripremna radnja moe u pravnom biti radnja izvrenja

kada su pripremne radnje proglaene samostalnim kd i kao takve predviene zakonom

postaju radnja izvrenja

Radnja injenja i radnja neinjenja:

1. krivina dela injenja komisivni delikti

voljno preduzimanje telesnog pokreta naturalistiki, kauzalno

ostvarivanje volje koja je drutveno relevantna se vri na razliite naine a nije uvek presudno
jel telesni pokret ili nije socijalno personalni pojam

aktivno i pasivno dranje se nekad prepliu

neku radnju odreujemo kao radnju injenja ili proputanja prema principu
pretenosti

2. krivina dela neinjenja ili proputanja omisivni delikti

voljno proputanje telesnog pokreta naturalistiki, kauzalno

pojedina pitanja se razmatraju u okviru bia kd

Alternativno i kumulativno propisana radnja izvrenja:

alternativno

za postojanje radnje kao bitnog elementa dovoljno je da je izvrena bilo koja od alternativno
propisanih radnji

jedna moe biti radnja injenja a druga neinjenja

kumulativno

potrebno je da budu ostvarene sve propisane radnje izvrenja za postojanje radnje kd

jedna moe biti radnja injenja a druga neinjenja

32. Bie i elementi bia krivinog dela


Bie krivinog dela obuhvata skup obaveznih obeleja koja ine posebne pojmove pojedinih krivinih dela.

56
odnos izmeu opteg pojma kd i bia kd je odnos izmeu opteg i posebnog

svoenje uloge bia kd na jedan tehniki termin koji oznaava skup posebnih elemenata
nekog kd

bie kd predstavlja most izmeu opteg i posebnog dela kp

nema kd ako se neko injenino stanje ne moe podvesti pod zakonski opis nekog kd

bie kd je institut opteg dela

zajedno s uslovima kanjivosti preko predvienosti dela u zakonu predstavlja element u


optem pojmu kd

proizilazi iz zakonskog opisa nekog kd

odreuju se u zakonu obavezna konstitutivna obeleja nekog kd

tako se ostvaruje predvienost radnje u zakonu

moe sadrati i neka posebna obeleja koja se javljaju samo kod pojedinih kd

razlikuje se radnja izvrenja kao obavezni element i svi ostali elementi koji su fakultativnog
karaktera

ti drugi elementi blie odreuju radnju govore ko preduzima radnju, kako, na emu ili
prema kome

Elementi bia kd:

objektivna spoljna obeleja

objektivno je odreeno subjektivnim

vrste

radnja izvrenja, posledica, predmet, sredstvo, nain izvrenja, lino svojstvo, lini
odnos, lini status, mesto i vreme izvrenja kd

deskriptivna kada se odnose na injenice koje se mogu opaziti ulima

normativna kada njihov pojam zavisi od odreenih pravnih normi ili proizilaze iz odreenih
vrednovanja

moraju biti obuhvaena umiljajem uinioca to stvara odreene probleme kod


normativnih

subjektivna unutranja obeleja

subjektivni supstrat ponaanja kvalitativno menja to ponaanje

subjektivna obeleja daju nekom ponaanju karakter drutveno opasnog ponaanja


koje predstavlja ugroavanje ili povredu zatienog dobra

57
neto je po spoljnim obelejima ista vrsta, dok prema svojoj unutranjoj usmerenosti
sasvim druga vrsta ponaanja

na nivou bia se ve mora razlikovati umiljajno od nehatnog

subjektivni element i slui da se izdvoje kp relevantna ponaanja od onih koji nemaju


kp znaaj

umiljaj i nehat

dvostruka funkcija umiljaja i nehata

1. bitni elementi u biu kd

2. oblici krivice

kao bitni element u biu kd predstavlja indiciju za postojanje umiljaja ili nehata kao
oblika krivice

od njih zavisi postojanje kd na nivou elementa predvienosti u zakonu

na planu vinosti u pitanju je njihov konkretan sadraj

nehat

ne moe sadrati nameru ili pobudu

nehatna dela nemaju svoje samostalno bie

opis potie od umiljajnih kd s tim to se kao subjektivni element predvia


nehat umesto umiljaja

umiljaj se propisuje optom normom, nehat posebnom normom kod svakog


dela kod kog zakonodavac predvia nehatni oblik

bia nedovoljno odreena

nekad bia po svojoj prirodi zahtevaju umiljaj, nehat je teko zamisliti


a zakonodavac predvia i nehatni oblik

namera i pobuda

kod nas subjektivna obeleja su svedena samo na odreenu nameru ili pobudu

postojanje namere nezamislivo je bez umiljaja

namera usmerava umiljaj na ostvarenje odreenog cilja

pojaava voljni element kod umiljaja

za postojanje kd irrelevantno je da li je namera zaista ostvarena

namera se odnosi na neto to je van bia kd

osnovna obeleja
58
skup osnovnih obeleja je osnovni oblik nekog kd

dopunska obeleja

daju krivinom delu karakter teeg ili lakeg oblika

kvalifikatorne okolnosti

propisivanjem kvalifikatornih okolnosti zakonodavac propisuje tee kvalifikovane


oblike nekog kd

stroa kazna

bitna obeleja bia kd, obuhvaene njegovim opisom

oteavajue okolnosti stoje van bia kd i slue sudu kao jedan od


osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne

zakonodavac od velikog broja moguih oteavajuih okolnosti bira


tipine oteavajue okolnosti koje kada su ostvarene u konkretnom
sluaju uvek zasluuju stroe kanjavanje

isto vai i za privilegovane i olakavajue okolnosti

privilegovane okolnosti

zakon propisuje lake oblike i predvia blau kaznu u odnosu na osnovni oblik

laka kazna

manji broj dela ima privilegovan nego kvalifikatorni oblik

neka dela imaju vie svojih kvalifikovanih i privilegovanih oblika

33. injenje i neinjenje kao radnja izvrenja krivinog dela


Pravilo je da se radnja izvrenja krivinog dela predvidi kao radnja injenja.

propisana na razliite naine

1. precizno odreena i obuhvata tano odreenu radnju

2. propisana na uopten nain

dovodi se u vezu sa posledicom

(npr. radnja liavanja ivota moe biti bilo koja radnja kojom se moe prouzrokovati
smrt drugog lica)

Kod nekih krivinih dela radnja izvrenja moe se ostvariti i neinjenjem.

Neinjenje predstavlja proputanje dunog injenja.

59
neinjenjem se kri zapovest da se u cilju zatite odreenih dobara preduzmu odreene radnje

obaveza preduzimanja radnje postoji samo ukoliko je neko sposoban da u odreenim okolnostima
preduzme tano odreenu radnju

mogunost da se radnja preduzme u konkretnoj situaciji predstavlja osnovnu pretpostavku


za ostvarenje krivinog dela
radnjom neinjenja

dele se na:

prava krivina dela neinjenja

postoje kada zakon kao krivino delo propie proputanje da se preduzme odreeno
injenje (npr. neprijavljivanje krivinog dela i uinioca)

isto se propisuju kao kd injenja

neprava krivina dela neinjenja

ona krivina dela kod kojih je radnja u zakonu propisana kao


radnja injenja, ali izuzetno se ta radnja moe izvriti i neinjenjem odnosno
proputanjem da se preduzme duno injenje (npr. krivino delo ubistva)

34. Neprava krivina dela neinjenja i bie krivinog dela


Neprava krivina dela neinjenja su ona krivina dela kod kojih je radnja u zakonu propisana kao radnja
injenja, ali izuzetno se ta radnja moe izvriti i neinjenjem odnosno proputanjem da se preduzme
duno injenje. (npr. krivino delo ubistva).

Za neprava krivina dela neinjenja centralno je postojanje dunosti da se preduzme injenje:

nepravo krivino delo neinjenja moe izvriti samo lice kod kog ta dunost postoji garant

Dva osnovna pristupa prilikom utvrivanja postojanja dunosti da se preduzme injenje:

1. formalni

prema njemu je presudno postojanje formalnog osnova koji obavezuje lice na odreeno
injenje

ta dunost postoji na osnovu:

zakonskog propisa

nekog pravnog posla

prethodnog injenja garanta kojim je stvorio opasno stanje

60
ukoliko odreeno lice kod kojeg po jednom od navedenih osnova postoji dunost da
preduzme odreenu radnju, a ono to propusti zbog ega nastupi posledica kd, to lice e se
smatrati izvriocem kd

formalni kriterijum je odluujui u pogledu utvrivanja da li moe da se govori o garantu

prednost treba dati formalnom pristupu, to ne iskljuuje mogunost da dopunski kriterijum


bude

2. funkcionalni (materijalni)

prema njemu je presudna funkcija garanta

deoba garanta na:

1. one koji treba da obave funkciju zatite potencijalnog pasivnog subjekta

2. i na one koji treba da nadziru potencijalne izvore opasnosti

ne nudi precizni kriterijum za odreivanje sluajeva kada postoji dunost injenja, niti ko sve
moe biti garant

u okviru funkc. pristupa se vrednuje odnos onoga koji proputa odreenu radnju prema
zatienom dobru

znaajno doprinosi konkretizaciji garantne obaveze i njene sadrine u konkretnom sluaju


da li je proputeno duno injenje ime su ostvarena obeleja bia kd

ne sme da izae van pravnih okvira jer bi to vodilo neprihvatljivom rezultatu da postojanje kd
zavisi od neeg to se ne zasniva na pravu

61
35. Posledica
Posledica krivinog dela je proizvedena promena ili stanje u spoljnom svetu. Ona pripada predvienosti u
zakonu kao elementu opteg pojma kd.

Radnja krivinog dela uvek prouzrokuje neku vrstu posledice, meutim ta posledica nije u svim sluajevima
neophodna za postojanje krivinog dela.

Samo kod onih krivinih dela kod kojih zakon izriito zahteva nastupanje odreene posledice, ona je
neophodna za njegovo postojanje. Kod drugih krivinih dela posledica nije obavezan element tj. irelevantna
je za postojanje krivinog dela.

Posledica moe postojati:

u irem smislu

ima znaaj prilikom procene drutvene opasnosti nekog ponaanja

procenjuje je zakonodavac pri donoenju odluke o inkriminisanju nekog ponaanja

u uem smislu

ima znaaj prilikom odmeravanja kazne kada se uzima u obzir intenzitet povrede ili ugroavanja
zatienog dobra

Krivina dela koja nemaju posledicu kao konstitutivni element bia krivinog dela, nazivaju
se delatnosna krivina dela.

nije potrebno utvrivati posledicu, ve

samo dovrenje radnje izvrenja znai i dovrenje krivinog dela

Ukoliko zakonski opis krivinog dela sadri i posledicu, radi se o posledinim krivinim delima

posledica se u svakom konkretnom sluaju mora utvrivati

S obzirom na vrstu posledice krivina dela se dele na:

Krivina dela povrede za posledicu imaju unitenje ili oteenje objekta radnje

Povreda podrazumeva negativnu fiziku, materijalnu promenu na objektu radnje


prouzrokovanju radnjom krivinog dela.

primer ubistvo, teka telesna povreda

Krivina dela ugroavanja za posledicu imaju apstraktnu ili konkretnu opasnost. Te dve vrste opasnosti
razlikuju se prema veem ili manjem stepenu verovatnoe da e doi do povrede kao posledice.

Apstraktna opasnost je mogunost za nastupanje konkretne opasnosti. Kod krivinih dela sa


apstraktnom opasnou kao posledicom nije potrebno da se postojanje posledice utvruje u
svakom konkretnom sluaju

62
nije pogreno kd sa apstraktnom posledicom smatrati podvrstom delatnosnih kd, ali
je pogreno sva delatnosna kd poistovetiti sa kd ija je posledica apstraktna opasnost

ovo je zakonodavni motiv inkriminisanja

Konkretna opasnost, naprotiv, mora se u svakom konkretnom sluaju utvrditi, jer ona
predstavlja bitno obeleje u biu krivinog dela.

Teina posledice se moe stepenovati:

1. Najtei oblik napada jeste unitenje

2. zatim oteenje

3. potom konkretna opasnost

4. najzad, udaljeni, posredni napad, odnosno apstraktna opasnost.

Lice koje pogaa posledica naziva se pasivni subjekt.

Kod nekih krivinih dela pasivni subjekt je istovremeno i objekt radnje tj. na njemu se preduzima radnja
izvrenja. Meutim, kod nekih krivinih dela to nije sluaj, ve je bitno da je re o licu koje je oteeno
krivinim delom.

36. Pojam i teorije uzronosti


Pitanje uzronosti se ne postavlja kod onih krivinih dela za ije se postojanje ne zahteva nastupanje
odreene posledice, ve samo kod krivinih dela koja se smatraju dovrenim tek nastupanjem odreene
posledice.

Osnovni problem uzronosti sastoji se u izdvajanju jednog od mnotva uslova koji doprinose nastupanju
posledice i njegovom oznaavanju kao uzroka posledice.

krivinopravno relevantan je samo onaj uslov koji predstavlja ljudsku radnju

sve ostalo moglo bi biti sporno

Postoji vie teorija koje pokuavaju da ree ovaj problem, a kao najvanije su:

Teorija adekvatne uzronosti

uzrok je onaj uslov koji je podoban da prema ivotnom iskustvu proizvede posledicu, odnosno koji
je tipian u tom smislu da redovno, po pravilu prouzrokuje odreenu posledicu

problem se javlja kod utvrivanja uzronosti u atipinim sluajevima

npr ukoliko lice A gurne lice B, koje usled nezgodnog pada dobije potres mozga i umre, radnja
lica A se prema ovoj teoriji ne bi mogla smatrati uzrokom smrti lica B, jer takva radnja po pravilu
ne moe prouzrokovati smrt

63
moe posluiti kao dopunski kriterijum da se suzi krug uslova koji se prema teoriji
ekvivalencije mogu smatrati uzrokom

nije pogodna da se primenjuje u sloenim i atipinim sluajevima

Teorija jednakosti uslova (ekvivalencije)

uzroci su svi uslovi bez kojih posledica ne bi nastupila

izjednaava sve uslove koji su na bilo koji nain doprineli nastupanju posledice

formula condicio sine qua non uzrok je onaj uslov bez kog posledica ne bi nastupila

proiruje previe pojam uzroka primenom ove teorije se u odreenim sluajevima uopte
ne moe doi do reenja, a to su dve situacije:

sluaj dvostruke uzronosti na primer, dva uinioca potpuno nezavisno jedan od


drugog istovremeno pucaju na rtvu, a oba hica su smrtonosna

sluaj potpuno nepredvidljive uzronosti Na primer, kada lice A poalje u toku


nevremena lice B u umu nadajui se da e ga pogoditi grom to se i dogodi. Naime,
da lice A nije poslalo u umu lice B, ne bi ga ni pogodio grom i ne bi dolo do smrti lica
B.

u takvom sluaju bi dopunski kriterijum bio stepen verovatnoe da e


nastupiti posledica

ukoliko je verovatnoa mala, onda bez obzira na elje nekog lica,


uzronost ne postoji.

Znaajan deo nae prakse prihvata teoriju ekvivalencije.

suavanje kruga uslova se vri na planu krivice

to se moe kritikovati jer je uzroni odnos objektivni odnos

treba ga vriti primenom drugih kriterijuma koji uzrok svode na pitanje objektivne
mogunosti upravljanja tokom dogaaja od strane uinioca objektivno uraunavanje

daje joj se prednost u odnosu na druge teorije o uzronosti

37. Teorija objektivnog uraunavanja


Prema teoriji objektivnog uraunavanja uzronost je neophodna pretpostavka da bi se neko delo
odreenom uiniocu moglo objektivno pripisati.

1. u prvoj fazi ustanoviti postojanje faktike veze izmeu radnje i posledice

najee se polazi od teorije jednakosti uslova koja kae

uzrok su svi uslovi bez kojih posledica ne bi mogla da nastupi

64
condicio sine qua non

2. u drugoj fazi utvruje se normativna veza izmeu radnje i posledice

kako bi se suzio krug brojnih uslova koji se mogu smatrati uzrokom bez kog posledica ne bi
nastupila

osnovno pitanje koje se postavlja je da li je uinilac mogao da upravlja dogaajem

da li se ceo dogaaj moe svesti na jednu linost kao subjekta dogaaja

da bi se nekom licu posledica pripisala kao njegovo delo, dovoljno je da je svojom radnjom
stvorilo ili povealo opasnost iz koje je proistekla posledica

ukoliko se utvrdi da je stvorena ili poveana opasnost, potrebno je utvrditi da li je ostvaren


uslov da se ta opasnost realizovala u vidu posledice sadrane u biu krivinog dela

Teorija o objektivnom uraunavanju treba da predstavlja korektiv koji pomou normativnih aspekata
ograniava suvie iroko odreivanje uzronosti

da bi se posledica nekom mogla uraunati neophodna je pravna ocena

38. Uzronost kod krivinih dela neinjenja


Za postojanje krivinih dela neinjenja potrebno je utvrditi povezanost izmeu proputanja odreene
radnje i nastupanja posledice krivinog dela.

Proputanje samo po sebi ne moe prouzrokovati nikakvu posledicu, kod njega se stvari preputaju svom
toku.

ex nihilo nihil fit iz nieg ne nastaje nita ili

shvatanje da kauzalitet uopte nije mogu u ovom sluaju

mogu je samo hipotetiki kauzalitet

U naoj teoriji:

uzronost se kod krivinih dela neinjenja sastoji u proputanju da se jedan uzroni lanac skrene sa
svog redovnog toka, ime dolazi do zabranjene posledice

postavlja se pitanje ta bi bilo ako bi se preduzela radnja koju je neko lice bilo duno da preduzme
obrnuti condicio sine qua non

ukoliko bi se utvrdilo da u tom sluaju posledica ne bi nastupila, smatra se da uzronost


postoji

sporno je koji stepen verovatnoe da posledica ne bi nastupila treba da postoji da bi se neko krivino
delo moglo pripisati garantu

dva shvatanja

65
1. potreban je visok stepen verovatnoe da posledica ne bi nastupila

2. dovoljno je da bi preduzeta radnja umanjila rizik u odnosu na opasnost koja preti


zatienom dobru

prihvatljivije je ipak prvo shvatanje polazei od naela zakonitosti i principa pravne drave

neophodno je da je skoro izvesno da posledica ne bi nastupila da je garant preduzeo


radnju

39. Uslovi kanjivosti


Uslovi kanjivosti su dopunski uslovi koji su, pored ostvarenosti bia krivinog dela, neophodni da bi
krivino delo postojalo i da bi njegov izvrilac mogao biti kanjen.

Uslovi kanjivosti su deo zakonskog opisa dela ili bia kd u irem smislu, javljaju se kod manjeg broja kd pa
i ne mogu biti konstitutivni element u pojmu kd.

Postoje dve vrste uslova kanjivosti:

1. objektivni uslovi kanjivosti

ne predstavlja obeleje bia krivinog dela iako se nalaze u


zakonskom opisu krivinog dela

predstavlja dodatni uslov za postojanje krivinih dela kod kojih je predvien

1. npr. kod krivinog dela uestvovanje u tui, inkriminisano je samo uestvovanje u tui ukoliko
je dolo do toga da je u tui neko lice lieno ivota ili da je drugom licu naneta teka telesna
povreda

u odnosu na tu okolnost ne sme postojati umiljaj ili nehat, jer se onda ne bi


radilo o ovom krivinom delu, ve o krivinom delu ubistva odnosno teke
telesne povrede

ne mora biti obuhvaen krivicom uinioca

irelevantno je da li je uinilac bio u stvarnoj zabludi u pogledu objektivnog uslova


inkriminacije

dovodi u sumnju opravdanost objektivnih uslova inkriminacije

u naem krivinom pravu dolo je do neopravdano iroke upotrebe ovog instituta

esto se neto to predstavlja posledicu krivinog dela predvia kao objektivni uslov
inkriminacije

indirektno krenje naela nullum crimen sine culpa

postoji podela na:

66
1. pravi objektivni uslovi inkriminacije imaju za cilj ograniavanje kriminalne
zone

2. nepravi objektivni uslovi inkriminacije predstavljaju prikrivena obeleja bia


krivinog dela povreda naela subjektivne odgovornosti

osnovni kriterijum za njihovo razlikovanje je pitanje da li bi norma kojom je


predvieno krivino delo imala smisla ako bi se izostavio objektivni uslov
inkriminacije

ukoliko se krivino delo zasniva upravo na objektivnom uslovu inkriminacije


nije opravdano da ostane van bia krivinog dela i van subjektivne sfere
uinioca

pitanje da li je mogue da objektivni uslov inkriminacije bude obuhvaen umiljajem ili nehatom
a da ne bude u suprotnosti s prirodom i smislom inkriminacije da se ne pretvori u drugo kd i
pitanje da li je uopte mogue utvrivati umiljaj ili nehat u odnosu na neke okolnosti

negativni odgovor na neko od ova dva pitanja ide u prilog tome da je re o


pravom objektivnom uslovu

2. lini osnovi iskljuenja kanjivosti

dodatne okolnosti koje utiu na kanjavanje odnosno nekanjavanje odreenih lica

kod nekih krivinih dela propisuje se da neka lica nee biti kanjena iako su ostvarena sva
bitna obeleja krivinog dela

npr. za krivino delo neprijavljivanje pripremanja krivinog dela nee se kazniti brani drug
uinioca, lice sa kojim on ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat
ili sestra i druga lica ija je kanjivost izriito iskljuena

mogu se transformisati u objektivne uslove inkriminacije

umesto da postojanje linih osnova iskljuuje kd, moe se zahtevati odsustvo kod
uinioca za postojanje kd

tako je i lini osnov u stvari objektivni uslov inkriminacije

dodatni uslov za postojanje kd, da uinilac objektivno ne poseduje neka


svojstva

ne spada u bie kd ali su obuhvaeni zakonskim opisom kd spadaju u predvienost dela u


zakonu

merodavno je da postoje, a nije od znaaja da li uinilac za njih zna ili ne zna

deluju samo u odnosu na one uinioce kod kojih postoje

67
40. Subjekt krivinog dela
Subjekt krivinog dela (uinilac) je ovek, tj fiziko lice koje preduzima radnju izvrenja (izvrilac) ili
radnju sauesnitva (sauesnik).

Izvrilac je lice koje preduzima radnju izvrenja.

Sauesnik je lice koje preduzima radnju sauesnitva.

Subjekt krivinog dela je najiri pojam ne samo u smislu da obuhvata izvrioce i sauesnike, ve je iri i od
pojma krivca, s obzirom na to da obuhvata i lica koja preduzimaju radnju izvrenja bez krivice.

Subjektom se smatra i ono lice koje se prilikom izvrenja krivinog dela posluilo ivotinjom, mehanikom
ili prirodnom silom, odnosno napravom.

Subjekt krivinog dela moe biti i ono lice koje se za izvrenje krivinog dela posluilo drugim licem. Uslov
je taj da to drugo lice ne moe biti smatrano subjektom.

mogue je da to drugo lice ne preduzima voljnu radnju, jer je krivino delo izvrilo pod
uticajem apsolutne sile njime se drugo lice posluilo kao predmetom.

Pitanje je da li pravno lice moe biti subjekt krivinog dela. Danas je sve prisutniije miljenje da moe. I u
krivinom pravu Srbije, od 2008. godine pravno lice moe biti subjekt krivinog dela. Iako je zadrano
reenje prema kom je pravno lice subjekt privrednog prestupa, prema Zakonu o odgovornosti pravnih lica
za krivina dela, moe biti i subjekt krivinog dela.

41. Objekt krivinog dela


Postoje dve vrste objekta krivinog dela:

1. zatitni objekt

odreena dobra kojima se krivinim pravom prua zatita. Moe biti:

1. opti zatitni objekt jesu osnovna dobra oveka (ili njegova osnovna prava) i ona
drutvena dobra koja su u funkciji ostvarivanja osnovnih dobara oveka

krivinim pravom se tite kako dobra pojedinca, tako i dobra bez kojih se
dobra pojedinca ne bi mogla ostvariti

osnovna ljudska prava su kompleksna dobra koja pored dobra u uem smislu
obuhvataju i odnos oveka prema tom dobru, njegovo pravo na to dobro

povreda ili ugroavanje neijeg prava predstavlja voljnu radnju koja je


drutveno relevantna i putem koje neko ispoljava svoju linost odnosno stav
prema pravima drugog

osnovna prava oveka danas su brojna, ali se veina njih moe svesti na mali
broj optih osnovnih prava.

68
npr pravo na slobodu obuhvata vei broj posebnih prava (sloboda kretanja,
sloboda miljenja, pravo na nepovredivost privatne sfere) ili pak pravo na
egzistenciju (koje takoe obuhvata niz prava na nepovredivost ivota i tela, kao
i prava koja se tiu ivota i tela, poput prava na zdravlje, prava na ouvanu
ivotnu sredinu itd..)

krivinim pravom se tite samo ona prava kod kojih ne postoji druga
mogunost ili druga sredstva za zatitu tih prava ultima ratio

samo opti zatitni objekt koji u prvi plan stavlja osnovna prava oveka, a opta
dobra obuhvata smo ako su u funkciji njihovog ostvarivanja moe biti
legitimni osnov kazne kao sredstva kp zatite

2. Grupni zatitni objekt jesu ona dobra koja su zajednika za odreenu grupu krivinih
dela. Npr. ivot i telo, imovina, privreda itd..

osnovni kriterijum za klasifikaciju krivinih dela sva krivina dela u okviru


jedne grupe predstavljaju povredu ili ugroavanje istog zatitnog objekta.

2. objekt radnje

materijalni, fiziki predmet na kom se ostvaruje radnja krivinog dela

Npr kod krivinog dela krae imovina je zatitni objekt, ali je tua pokretna stvar objekt radnje

moe biti i lice, i tada se objekt radnje naziva pasivni subjekt

pasivni subjekt nije samo lice prema kom je preduzeta radnja izvrenja, ve i ono lice
ije je dobro povreeno ili ugroeno krivinim delom

moe biti i pravno lice

u kpp je oteeni lice ije je lino ili imovinsko pravo krivinim delom povreeno ili
ugroeno

u kriminologiji odgovara pojmu rtve

Sva krivina dela imaju zatitni objekt dok objekt radnje imaju samo neka dela kod kojih je to zakonom
predvieno kao njihov bitni element.

42. Drutvena opasnost


Drutvena opasnost je materijalna strana predvienosti u zakonu. Drutvena opasnost je osnov i
opravdanje za propisivanje nekog ponaanja kao krivinog dela. Ona je zakonodavni motiv inkriminisanja,
razlog zbog kog zakonodavac neko ponaanje propisuje kao krivino delo.

Pojam drutvene opasnosti nije precizan pojam

69
da li je neto korisno ili tetno, i za koga, ne moe se uvek sa izvesnou utvrditi, niti za to postoje
neki metodi

Drutvena opasnost je relativnog karaktera

predstavlja rezultat procene i vrednovanja.

nije isto objektivna, a jo manje isto subjektivna, vrednosna kategorija

i jedno i drugo i ontoloka i aksioloka kategorija

Prilikom ocene drutvene opasnosti kod nekih ponaanja teko je postii saglasnost.

npr. kod eutanazije, kockanja, silovanja ene sa kojom uiniac ivi u branoj zajednici, incesta uzmeu
punoletnih srodnika itd

Pitanje je da li e zakonodavac biti spreman da deluje u interesu drutva predviajui kao kd samo ona
ponaanja koja su opasna za sve odnosno veinu lanova drutva ili e granice kp zatite odreivati u skladu
s interesima uih grupa koje imaju vlast

Moe se rei da je drutveno opasno ono ponaanje koje povreuje ili ozbiljno ugroava neko pravo oveka,
ili neko opte dobro neophodno za ostvarivanje tog prava. Ponaanje koje za predmet napada nema
dovoljno vredno dobro ne moe biti drutveno opasno ponaanje.

Principi koji predstavljaju prepreku istom utilitarizmu i zatiti po svaku cenu:

zahtev da se ne zadire u linu, privatnu sferu i da se to manje ograniava prostor za slobodno


delovanje pojedinca

zahtev da se predvide kao kd samo ponaanja koja su podobna da budu osnov za subjektivnu
odgovornost

zahtev da se kriminalna zona odredi na nain koji omoguava garantivnu f-ju krivinog zakona

zahtev da se izbegava inkriminisanje onih ponaanja kod kojih se ne moe oekivati nikakvo
generalno-preventivno dejstvo

70
43. Pojam protivpravnosti i odnos sa predvienou u zakonu
Odreenost ljuskog ponaanja u krivinom zakonu kao krivinog dela, po pravilu znai i njegovu
protivpravnost. Protivpravnosti nema ukoliko nema previenosti dela u zakonu.

nema protivpravnosti u kp ako nema ostvarenosti bitnih elemenata nekog kd

Meutim, iako je delo odreeno u zakonu kao krivino delo, protivpravnost moe biti iskljuena. Stoga
se protivpravnost u praksi, kada su ispunjeni svi elementi bia nekog krivinog dela svodi na negativnu
konstataciju da ne postoje osnovi koji iskljuuju protivpravnost.

Postoje miljenja da nije potrebno unositi i predvienost u zakonu i protivpravnost kao samostalne
elemente u opti pojam krivinog dela

1. predvienost u zakonu obuhvata protivpravnost

teorija o negativnim obelejima bia krivinog dela

prema njoj pozitivna obeleja (ona koja su sadrana u zakonskom opisu svakog krivinog
dela) treba da budu prisutna, a negativna (neki od osnova koji iskljuuje
protivpravnost) odsutna

izjednaava ona ponaanja koja imaju sva obeleja bia krivinog dela ali krivino delo ne postoji
zbog nekog osnova koji iskljuuje protivpravnost i ona ponaanja koja su krivinopravno
irelevantna, jer uopte ne ispunjavaju elemente bia krivinog dela

npr potpuno je izjednaena situacija kada neko ubije oveka u nunoj odbrani sa situacijom kada
ubije komarca

oigledno je da u obe situacije nema krivinog dela, ali krivinopravno posmatrajui


to nisu identine situacije

u prvom sluaju mora doi do primene krivinog prava da bi se dolo do zakljuka da


krivino delo ne postoji, dok je drugi sluaj krivinopravno irelevantan

2. protivpravnost obuhvata predvienost u zakonu

problem je taj to postoje brojna ponaanja koja su protivpravna, ali ne predstavljaju krivino
delo

ako se protivpravnost svede na krivinu protivpravnost (protivnost normama


krivinog prava) i time rei problem nastaje problem da u odreenim sluajevima
osnovi iskljuenja protivpravnosti su predvieni drugim normama a ne
krivinopravnim

Protivpravnost i predvienost u zakonu ipak predstavljaju dva odvojena elementa u optem pojmu
krivinog dela

niti predvienost u zakonu znai uvek i protivpravnost, niti protivpravnost znai predvienost u
zakonu

71
ak i kada bi se spojili u jedan element, opet bi prvo bilo nuno utvrivati da li su ispunjena bitna
obeleja krivinog dela, a potom utvrivati da li je iskljuena protivpravnost

Krivinog dela nema onda kada postoji neki od optih osnova koji iskljuuju postojanje krivinog dela.

Osnovi iskljuenja protivpravnosti se mogu podeliti u dve kategorije:

oni koji su propisani krivinim zakonom: delo malog znaaja, nuna odbrana i krajnja nuda

oni osnovi do kojih se dolo u teoriji ili ih poznaju neka strana krivina zakonodavstva izvrenje
slubene dunosti, pristanak povreenog, nareenje pretpostavljenog, dozvoljen rizik itd

nisu predvieni krivinim zakonom pa je njihovo dejstvo sporno

samo neki od njih mogu za rezultat imati iskljuenje protivpravnosti

44. Delo malog znaaja


Jugoslovensko krivino zakonodavstvo predvialo je institut neznatne drutvene opasnosti kao osnov koji
iskljuuje postojanje krivinog dela.

U KZ Srbije, taj institut je zamenjen institutom koji ima istu svrhu, a to je delo malog znaaja.

Izriita krivinopravna norma kae da nije krivino delo ono delo koje je malog znaaja osnov koji
iskljuuje i formalnu krivinu protivpravnost.

ne znai da je iskljuena i protipravnost uopte

iako nije protivpravno u smislu krivinog prava, moe ostati protivpravno s aspekta neke
druge grane prava

Zakonodavac moe na nivou bia kd da izvri selekciju u odnosu na bagatelna ponaanja

bagatelna ponaanja ona ponaanja koja ne povreuju ili ugroavaju zatitni objekt u meri koja
opravdava krivinopravnu reakciju

opasnost slabljenja naela zakonitosti i prodora arbitrernosti

sud daje prevagu materijalnom kriterijumu i onda kada su ispunjeni svi elementi kd

samo laka krivina dela do tri godine ili novana kazna

Cilj ovog instituta je da iskljui primenu krivinog prava u onim sluajevima kada su ispunjena sva obeleja
nekog krivinog dela, ali se radi o tako beznaajnom delu da primena krivinih sankcija oigledno nema
svrhe.

u rimskom kp minima non curat praetor sudija se ne brine o malim stvarima

Pored osnovne pretpostavke da su ostvarena sva bitna obeleja bia krivinog dela, KZ zahteva
kumulativno ostvarivanje tri uslova za iskljuenje postojanja krivinog dela po ovom osnovu:

nizak stepen krivice uinioca


72
stepen krivice moe biti nizak i kod umiljajnih krivinih dela, tako da bi bilo pogreno
vezivati ovaj institut samo za nehatna krivina dela

tetne posledice su odsutne ili neznatne

alternativno postavljen uslov

potrebno je da je odsutna tetna posledica

ako je posledica nastupila, potrebno je da je ona neznatna

opta svrha krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije

u odnosu na konkretnog uinioca i na potencijalne uinioce nije neophodna primena krivine


sankcije

preesta primena slabi generalnu prevenciju

Kod ranijeg instituta, neznatne drutvene opasnosti, nije postojao uslov vezan za propisanu kaznu, tj bila je
mogua njegova primena i kod teih krivinih dela.

Kada se radi o institutu dela malog znaaja, KZ je propisao da se primenjuje na kd za koja je propisana
kazna zatvora do tri godine ili novana kazna. ZID KZ 2009. proiruje mogunost primene na
krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina (ili novana kazna).

45. Nuna odbrana


Nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra drugog
odbije istovremeni protivpravni napad.

Nuna odbrana je osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela.

delo uinjeno u nunoj odbrani nije krivino delo

tu je u sukobu pravo sa nepravom

postoji ne samo kada odbija napad o sebe nego i od nekog drugog lica

Nuna odbrana ima dva elementa: napad i odbranu.

Uslovi napada su da je napad:

1. ponaanje oveka

napad mora preduzeti ovek, i on se sastoji u injenju, a izuzetno u neinjenju

2. uperen protiv nekog pravom zatienog dobra

napad mora biti uperen na bilo koje pravom zatieno dobro

ne postoji ogranienje u pogledu vrste i znaaja dobara

3. protivpravan
73
da je protivan normama pravnog sistema objektivno, a ne sa aspekta napadaa

nije dozvoljena nuna odbrana na nunu odbranu ili na radnje preduzete u krajnjoj nudi

dozvoljena je u odnosu na one radnje koje predstavljaju prekoraenje nune odbrane

napad je protivpravan i onda kada ga je napadnuti izazvao

iskljuena je kad je napad isprovociran s ciljem da se iskoristi situacija nune odbrane radi
povrede nekog napadaevog dobra zloupotreba prava na nunu odbranu

4. istovremen

istovremenost postoji sve dok napad traje sve dok ne prestane, kao i onda kada napad neposredno
predstoji

u praksi ima situacija kada je teko utvrditi koje su radnje odbrane preduzete nakon
prestanka napada

da li se u tim sluajevima radi o nepostojanju uslova istovremenosti ili je re o tome da odbrana


nije bila neophodno potrebna

sluaj kada radnja odbrane predstavlja celinu i kada ju je teko prekinuti u momentu
kad je napad odbijen

nekad ima opravdanja da se uzme da odbrana nije bila neophodno


potrebna prekoraenje granica nune odbrane

mogunost ublaavanja ili osloboenja od kazne

uslov istovremenosti po vladajuem shvatanju je ispunjen i u sluaju preduzimanja zatitnih mera


koje se aktiviraju u momentu napada

este situacija prekoraenja onaj ko to ini ne moe ispravno unapred proceniti da li


je takva odbrana neophodno potrebna

npr. putanje elektrine struje u ianu ogradu

5. stvaran

napad mora stvarno postojati

u suprotnom e postojati putativna nuna odbrana, to e se reavati u okviru instituta


stvarne zablude

Uslovi odbrane su da je:

1. kroz radnju odbrane ostvareno bie nekog krivinog dela

ukoliko napadnuti odbije napad, a da time ne ostvari elemente bia nekog krivinog dela onda nema
ni svrhe primenjivati institu nune odbrane

2. upravljena prema nekom napadaevom dobru


74
ukoliko se radi o povredi dobra treeg lica, onda bi to bila krajnja nuda, a ne nuna odbrana

3. neophodno potrebna za odbijanje napada

neophodno potrebna je ona odbrana kojm bi se napad mogao efikasno odbiti uz najmanju povredu
napadaevog dobra

u najveoj meri je potrebno tedeti napadaeva dobra a da se ne ugrozi efikasnost odbrane

napadnuti esto nije u stanju da izabere nain odbijanja napada koji je optimalan za
napadaa

napadnuti nije duan da se bekstvom spasava od napada

mogunost da se napad izbegne bekstvom ne iskljuuje uslov da je odbrana bila


neophodno potrebna

treba razlikovati bekstvo i izbegavanje koje ne znai poniavanje odnosno povredu


dostojanstva napadnutog

postoji shvatanje ako se napad moe izbei prikladnim


udaljavanjem (commodus discessus) nuna odbrana ne bi bila dozvoljena

Subjektivni element svest i volja napadnutog da odbija napad:

da li postoji nuna odbrana ako napadnuti odbije napad a da nije ni bio svestan da postoji napad

liava ivota neko lice a da nije svestan da mu neposredno preti napad od strane tog lica

error in persona uinilac hoe da izvri kd prema jednom licu a izvri delo prema napadau

retko se direktno naa teorija i praksa izjanjavaju o tom pitanju

ako lice prihvati poziv drugog lica da se fiziki obraunaju nune odbrane nema jer nedostaje subjektivni
element

obojica se nalaze u protivpravnom napadu

odbrambena volja

odbrana podrazumeva svest o napadu i volju da se taj napad odbija

radnja koja se preduzima u cilju izvrenja kd a ne odbijanja napada je protivpravna

posledica meutim nije protivpravna jer napad objektivno predstoji

protivpravnost se delimino iskljuuje nekompletno kd na koje treba primeniti odredbe o


kanjavanju za pokuaj

Prekoraenje granica nune odbrane e postojati onda kada su ostvareni svi uslovi odbrane i napada, osim onog
da je odbrana neophodno potrebna za odbijanje napada intenzivni eksces, intenzivno prekoraenje

taj uslov nee biti ispunjen ukoliko doe do povrede znatno vrednijeg dobra napadaa

75
u sluaju prekoraenja nune odbrane postoji kd

prvobitni napada ima pravo na nunu odbranu u odnosu na kd koje se vri u prekoraenju
nune odbrane

prekoraenje granica nune odbrane predstavlja fakultativni osnov za ublaavanje kazne

izuzetno moe biti fakultativni osnov za osloboenje od kazne ukoliko je prekoraenje izvreno usled
jake prepasti i razdraenosti izazvane napadom

Ekstenzivni eksces postoji onda kada napad prestane i njega naa sudska praksa, opravdano, ne prihvata.

46. Krajnja nuda


Krajnja nuda postoji kada je delo uinjeno radi toga da uinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog
istovremenu, neskrivljenu, opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tome uinjeno zlo
nije vee od onoga koje je pretilo.

sukob prava s pravom, stroi zakonski uslovi za postojanje krajnje nude

Krajnja nuda, kao i nuna odbrana, iskljuuje postojanje protivpravnosti. Najvanije razlike su u tome to:

kod krajnje nude dozvoljava se rtvovanje dobra drugog lica, u cilju spaavanja sopstvenog dobra

kod krajnje nude, za razliku od nune odbrane, nema ni subjektivne ni objektivne veze izmeu zla
koje preti i lica ije se dobro rtvuje radi otklanjanja tog zla.

Opravdano je da se krajnja nuda predvidi samo kao osnov iskljuenja protivpravnosti, a ne i kao osnov
iskljuenja krivice

lice ije se dobro rtvuje nema pravo na nunu odbranu jer lice koje postupa u krajnjoj nudi ne
postupa protivpravno

ne moe se tom licu odrei pravo da spasava svoj ivot

poto ne moe da postupa u nunoj odbrani, uzima se i da se ono nalazi u situaciji krajnje
nude, ima pravo da otklanja opasnost po svoj ivot

dozvoljeno je korienje instituta krajnje nude u sluaju da opasnost proistie iz


toga to drugo lice postupa u krajnjoj nudi

samo ako su dobra iste vrednosti

ako se spasava dobro vee vrednosti, nosilac rtvovanog dobra nema pravo na
krajnju nudu

Elementi krajnje nude su: opasnost i otklanjanje opasnosti

opasnost je stanje u kome je neko dobro ugroeno i postoji mogunost da bude povreeno

76
ne mora, kao kod nune odbrane, biti izazvana samo ljudskom radnjom, nego i na bilo koji
drugi nain, kao to je delovanje prirodnih nepogoda, napad ivotinje itd

uslovi koji se zahtevaju za opasnost su:

1. da se opasnou ugroava bilo koje pravom zatieno dobro

zakon nije ograniio dobra koja se mogu tititi

nije prihvatljiva dravna krajnja nuda otklanjanje opasnosti od dobra


politike prirode

mogu se tititi kako sopstvena, tako i tua dobra

u sluaju da se spasava dobro drugo lica, vae isti uslovi kao i kada je u
pitanju sopstveno dobro

2. da je neskrivljena

ukoliko je lice izazvalo opasnost ne moe se pozvati na krajnju nudu, ve u


tom sluaju krivino delo postoji

izazivanje opasnosti iz nehata predstavlja fakultativni osnov za ublaavanje


kazne

3. da je istovremena

istovremenost postoji dok opasnost traje, i kada jo nije nastupila ali


neposredno predstoji

4. da je stvarna

ukoliko to nije sluaj, postojae putativna krajnja nuda, koja e se reavati u


okviru instituta stvarne zablude

pogrena procena bliskosti i intenziteta opasnosti

onda kada izvesna opasnost zaista postoji ali je lice koje se u njoj nalo
precenilo razmere i stepen opasnosti

reavati u vezi s uslovima otklanjanja opasnosti

uslovi za otklanjanje opasnosti su:

1. da se ona na drugi nain nije mogla otkloniti, osim vrenjem radnje kojom su ostvareni svi
elementi nekog krivinog dela

treba uiniti sve to je mogue da ne doe do povrede tueg dobra

lice koje je u opasnosti od nje se mora spasavati bekstvom

ako je ve nuno da do povrede dobra doe, ono se mora u najveoj meri tedeti

77
moraju se primeniti sva sredstva i naini otklanjanja opasnosti koji u
najmanjoj moguoj meri u konkretnoj situaciji pogaaju to dobro

2. da uinjeno zlo nije vee od onoga koje je pretilo

uinjeno zlo mora biti manje od onoga koje je pretilo, a najvie to zakon prihvata je da je
ono isto

procena konkretne situacije gde se polazi od hijerarhije pravom zatienih dobara ija
se vrednost uporeuje

Problem ostvarenja subjektivnog elementa treba reiti na isti nain kao i kod nune odbrane

da je lice svesno opasnosti i da je voljno otklanja

Prekoraenje (eksces) granica krajnje nude postoji kada je opasnost otklonjena povredom dobra vee vrednosti
od vrednosti dobra od kog se opasnost otklanjala.

krivino delo postoji, ali zakon predvia fakultativni osnov za ublaavanje kazne

ukoliko je prekoraenje uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima, uinilac se moe i


osloboditi od kazne

Institut krajnje nude se ne moe primenjivati u situacijama u kojima je uinilac bio duan da se izloi opasnosti
npr kod odreenih profesija: policajci, vatrogasci, piloti, rudari itd

ta dunost nije apsolutne prirode

nisu duni da se izloe opasnosti ukoliko je prema okolnostima sluaja sasvim izvesno da e
doi do njihove smrti

Za razliku od nune odbrane gde napadau ne pripada pravo na naknadu tete, lice koje je oteeno
radnjama preduzetim u krajnjoj nudi ima pravo da zahteva naknadu tete od lica od kojih je teta
otklonjena s tim to je visina tete ograniena vrednou spasenog dobra.

krajnja nuda iskljuuje protivpravnost u kp ali teta ipak ostaje ponaanje koje je protivno pravu

47. Osnovi iskljuenja protivpravnosti koji nisu predvieni krivinim zakonom


Osim tri osnova iskljuenja protivpravnosti: dela malog znaaja, nune odbrane i krajnje nude, postoji i
odreeni broj drugih osnova isljuenja protivpravnosti koji su predvieni drugim propisima, ili proizilaze
iz stavova doktrine i sudske prakse.

Oni se mogu svrstati u nekoliko grupa:

vrenje slubene dunosti

postoje osnovi iskljuenja protivpravnosti koji proizlaze iz vrenja slubene dunosti

78
npr. u sluaju liavanja slobode radi izvravanje kazne zatvora ili naruavanja nepovredivosti stana
radi hvatanja uinioca krivinog dela nema protivpravnosti, pa ni krivinog dela osim ukoliko doe
do prekoraenja ovlaenja

nareenje pretpostavljenog

u naem krivinom pravu nareenje pretpostavljenog se javlja kao osnov iskljuenja


protivpravnosti samo u vrenju slubene dunosti u Vojsci Srbije, i to pod odreenim uslovima

da se nareenje tie slubene dunosti i

da se ne odnosi na izvrenje krivinog dela za koje se moe izrei pet godina zatvora
ili tea kazna.

nee iskljuiti postojanje krivinog dela u sluaju da je potinjeni znao da izvrenje


predstavlja krivino delo

u tom sluaju potinjeni nije duan da izvri nareenje pretpostavljenog.

pristanak povreenog

kod nekih krivinih dela radi se o zatiti odreenih dobara za iju je zatitu zainteresovano
drutvo u celini

u tom sluaju se ne moe dati pravo pojedincu da odluuje o tome da li e krivino delo
biti iskljueno

ak i kod nekih linih dobara, postoji drutveni interes, tako da se ne moe prepustiti
pojedincu da o njima odluuje bez obzira to je on njihov neposredni nosilac (npr. pravo na
ivot)

ovaj institut se moe primeniti kod nekih strogo linih prava i sloboda, kao i kod nekih
krivinih dela protiv imovine

u veini tih sluajeva unoenjem u bie kd odreenog elementa koji se iskljuuje


pristankom ne dolazi do ostvarenja predvienosti u zakonu

kod drugih propisivanjem da se ono goni po privatnoj tubi, ovaj osnov je nepotreban

znaaj i kod povreda nanetih prilikom sportskih takmienja

kod nekih sportova uesnici prihvataju mogunost povreda

krivino delo e biti iskljueno ukoliko je povreda naneta u okviru pravila nekog
sportskog takmienja; dve situacije:

da je povreda sama po sebi dozvoljena (npr u boksu)

da se povreda kanjava u okviru pravila igre (npr faul u fudbalu)

ukoliko povreda nije naneta u okviru pravila igre, nego iz drugih motiva i razloga,
krivino delo e postojati
79
neophodan uslov je da pristanak bude dat prethodno

nije dovoljno da se pasivni subjekt naknadno saglasi sa uinjenim krivinim delom

dozvoljeni rizik

ponaanja u odreenim oblastima zbog tehnikih dostignua danas sa sobom nose odreene
rizike koji se mogu pretvoriti u povredu tela, ivota, imovine (u oblasti saobraaja, industrije
itd).

moe biti osnov iskljuenja protivpravnosti:

ako je uinilac preduzeo sve to je potrebno da opasnost svede na najmanju moguu meru

novije shvatanje kae da se ovde ne radi o osnovu iskljuenja protivpravnosti ve o tome da


nisu ostvarena obeleja bia kd

ne postoji objektivna povreda dune panje na kojoj se zasniva bie nehatnog kd

disciplinsko kanjavanje maloletne dece od strane roditelja

u vrenju svog roditeljskog prava mogue je da doe do ostvarenja bia nekih krivinih dela

npr. roditelj koji svom maloletnom detetu ne dozvoljava da izae iz stana dok ne naui lekciju za kolu
ostvaruje bitna obeleja krivinog dela prinude, a u nekim sluajevima i protivpravno lienje slobode

protivpravnost e biti iskljuena:

ako se merama disciplinskog kanjavanja ne ostvare elementi nekog teeg krivinog dela

ako se te mere preduzimaju sa ciljem vaspitavanja

ako su mere prikladne i srazmerne

obavljanje lekarske dunosti

prilikom preduzimanja medicinskih zahvata, naroito kada je re o hirurkim zahvatima,


moe doi do ostvarenja bia odreenih krivinih dela, npr teke telesne povrede

radie se o iskljuenju protivpravnosti tih krivinih dela:

ako se lekarski zahvat vri po pravilima lekarske profesije (lege artis)

ako postoji pristanak pacijenta ili pretpostavljeni pristanak kada nije u mogunosti da ga
da

ako je zahvat izvren u nameri leenja (a ne npr. u nameri vrenja eksperimenata).

48. Pojam krivice


Krivica je jedan od etiri elementa u optem pojmu krivinog dela. Da bi neka radnja bila krivino delo,
neophodno je da se ona moe uiniocu pripisati u krivicu.

80
pripisati delo nekome u krivicu istovremeno znai i da mu se pripisuje odgovornost za to krivino delo

Za odreivanje pojma krivice bitne su dve stvari:

Kako e se odrediti odnos krivice i krivine odgovornosti

Koja e se teorija prihvatiti prilikom odreivanja pojma krivice

Ranije jugoslovensko pravo nije koristilo termin krivica, ve je poznavalo pojam krivine
odgovornosti, a postojala su dva shvatanja krivine odgovornosti:

1. objektivno subjektivno

polazi od toga da krivina odgovornost obuhvata kako objektivne elemente krivinog dela,
tako i krivicu kao subjektivni element

2. subjektivno shvatanje

pojam krivine odgovornosti izjednaava sa krivicom

ukoliko se prihvati subjektivno shvatanje krivine odogovornosti onda ona postaje sinonim
za krivicu

Krivina odgovornost je utvrivanje da neko ispunjava uslove za krivinu odgovornost, tj. sud o krivici

posledica vrenja krivinog dela, kao to je graanskopravna odgovornost posledica vrenja


gradjansko pravnog delikta

neke krivine sankcije se mogu primeniti i kada nema krivine odgovornosti, ali tada nema ni kd u
potpunom smislu

nedostaje krivica pa se govori samo o kd u objektivnom smislu

do krivine odgovornosti dolazi kada su ostvareni svi elementi krivinog dela radnja,
predvienost u zakonu, protivpravnost i krivica

Krivica je element u optem pojmu krivinog dela

osnov i uslov krivine odgovornosti

ne odgovara se zbog samog dela, ve zato to je uinilac kriv za ono to je uinio ili propustio da uini

ne moe postojati bez uraunljivosti

uraunljivost predstavlja postojanje sposobnosti odluivanja i rasuivanja

uinilac koji je neuraunljiv ne moe biti kriv za uinjeno delo

polazi se od pretpostavke uraunljivosti

neuraunljivost se utvruje samo kada se pojavi sumnja da je re o neuraunljivom


uiniocu

81
Krivica postoji ako je uinilac bio uraunljiv i postupao s umiljajem, a bio je svestan ili duan i mogao biti svestan
da je njegovo delo zabranjeno.

Struktura krivice, tri komponente:

1. Uraunljivost

2. Umiljaj ili nehat

3. Svest (ili dunost i mogunost svesti) o protivpravnosti

Utvrivanje ostvarenosti krivice ima svoj:

pozitivni aspekt utvrivanje postojanja umiljaja ili nehata kod krivinih dela

negativni aspekt utvrivanje odsustva osnova koji iskljuuje krivicu

odsustvo se pretpostavlja, postojanje osnova iskljuenja krivice se mora utvrditi da bi


iskljuilo krivice

Postojanje krivice je neophodna pretpostavka za izricanje krivinih sankcija, pre svega kazne:

krivica se moe stepenovati to ima odreene implikacije na planu odmeravanja kazne, izbora ks i
primena nekih instituta kao dela malog znaaja

Krivinopravni pojam krivice treba razlikovati od procesnopravnog pojma krivice

dok je u krivinom pravu krivica jedan od elemenata krivinog dela, u krivinom procesnom pravu
krivica znai da je dokazano da je okrivljeni uinio krivino delo

49. Teorije krivice


U pogledu odreivanja pojma krivice razlikuje se vie teorija:

1. Psiholoke teorije krivice

nastale u nemakoj teoriji krajem 19. veka

krivica je skup psihikih odnosa uinioca prema svom delu

simplifikacija i psihologizam, ne mogu se dosledno sprovesti u odnosu na nesvesni nehat

jednostavnije su i preciznije od normativnih teorija

2. Normativne teorije krivice

krivica svodi samo na socijalno-etiki prekor koji se zbog uinjenog dela upuuje uiniocu
krivinog dela

kod nekih normativnih teorija umiljaj i nehat nisu oblici, pa ni stepeni krivice, ve elementi
bia krivinog dela

82
ne moe se doi do ispravnog suda o krivici ako se ne procenjuje psiholoki sadraj koji
postoji kod uinioca

3. Psiholoko-normativne teorije krivice

krivica psihiki odnos uinioca prema delu zbog kojeg mu se moe uputiti prekor

najprihvatljivije, jer krivica predstavlja jedinstvo psihikog supstrata i suda o njemu

sud o nevrednosti dela kojim uinilac kri kp normu i sud o njegovom odnosu prema
toj normi i dobru koja ta norma titi

Prilikom utvrivanja krivice, nemogue je izbei odreena vrednovanja:

koncept krivice polazi od relativne slobode ovekove volje

da li je uinilac mogao drugaije da postupi tj da li je mogao da izbegne vrenje krivinog dela

postojanje odreenog prostora koji dozvoljava oveku izbor, nuna je pretpostavka za


postojanje krivice.

moralna vrednovanja

da li je neophodno oseanje krivice kod uinioca, svest o tome da je kriv za uinjeno delo

esti su oni uinioci kod kojih je ta svest odsutna, ta vie smatraju da su ispravno postupili

dodatni razlog da se krivica ne moe zasnivati samo na psihilokom odnosu uinioca


prema svom delu, ve da taj odnos mora biti vrednovan

50. Pojam, elementi i predmet umiljaja


Umiljaj je tei stepen krivice i on se uvek zahteva za postojanje krivinog dela.

izuzetno je kod nekih krivinih dela predvien i nehat kao blai oblik krivice

umiljaj i nehat imaju svoj osnov u biu kd;

nije prihvatljivo u njima videti samo oblike krivice

Ranije je postojao spor oko toga na emu se zasniva umiljaj, da li na elementu volje (teorija volje)
ili elementu svesti (teorija predstave). Danas se polazi od toga da su oba elementa neophodna.

Uinilac dakle postupa sa umiljajem onda kada je svestan toga da vri krivino delo, i to hoe:

svest

moe se stepenovati

ne svodi se samo na situaciju kada je uinilac siguran da e ostvariti bitne elemente


krivinog dela, ve obuhvata i situacije kada kod uinioca postoji verovatnoa u tom
pogledu

83
treba da obuhvati sve bitne objektivne elemente bia krivinog dela (radnju, posledicu,
uzronu vezu itd)

za razliku od deskriptivnih obeleja ( koja se odnose na ono to je neposredno


dostupno ulima: novac, poar, ensko lice, motorno vozilo) gde to ne predstavlja
problem,
normativna obeleja se mogu ispravno shvatiti samo ako se dovedu u vezu sa
pravnim i drugim drutvenim normama

ukoliko bi se od uinioca zahtevalo da zna pravnu definiciju normativnih obeleja


samo bi pravnici mogli da deluju umiljajno

dovoljno da uinilac ima predstavu o znaaju i funkciji koju zakonom navedena


obeleja imaju u drutvenom ivotu

da li treba da obuhvati i protivpravnost

prihvatanje nove koncepcije pravne zablude i postavljanje svesti o protivpravnosti kao


samostalnog elementa krivice otklanja tu dilemu, to znai da

umiljaj uinioca ne obuhvata svest o protivpravnosti

ne treba da obuhvati ni objektivni uslov kanjivosti

on ne predstavlja konstitutivno obeleje koje ulazi u bie kd

volja

moe se takoe stepenovati

moe se javiti od pristajanja i odobravanja, pa do htenja

za umiljaj je neophodna odluka uinioca o preduzimanju radnje koja se zasniva na voljnom


elementu

delo eli ili bar pristaje na njega

Umiljaj mora postojati u vreme izvrenja krivinog dela.

kod izvrioca to je vreme kada je preduzeta radnja izvrenja

kod sauesnika vreme kada je preduzeta radnja sauesnitva

Prethodni i naknadni umiljaj dolus antecedens i dolus subsequens su irelevantni

ne predstavljaju umiljaj kao oblik krivice

Vrste umiljaja (dolus):

direktni umiljaj

kada je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje

84
eventualni umiljaj

kada je uinilac bio svestan da moe uniti delo pa na to pristao

85
51. Direktni i eventualni umiljaj, alternativni umiljaj
DIREKTNI UMILJAJ postoji kada je uinilac svestan svoga dela i hteo je njegovo izvrenje.

stepen intenziteta svesti i volje je visok

uinilac zna da svojom radnjom ostvaruje sve bitne elemente bia krivinog dela, i hoe
izvrenje dela, a u pogledu posledice on hoe njeno nastupanje

moe se govoriti o 3 situacije u kojima postoji direktan umiljaj:

1. uiniocu je ostvarivanje bia krivinog dela jedini cilj preduzimanja radnje

ako uinilac hoe da ostvari bie odreenog krivinog dela, postojae direktan umiljaj bez
obzira koliko mu verovatno delovalo ostvarenje svih bitnih obeleja krivinog dela

npr. ako neko hoe da izvri silovanje odreenog lica, direktan umiljaj e postojati i
kada on nije siguran da e uspeti da savlada otpor tog lica

ni kod tipinih posledinih dela nije potrebno da uinilac bude siguran da e posledica
nastupiti

npr. ako uinilac hoe da lii ivota rtvu vatrenim orujem, injenica da je svestan toga
da moe promaiti ne iskljuuje postojanje direktnog umiljaja

2. uiniocu ostvarivanje bia krivinog dela slui samo za postizanje nekog drugog cilja

npr. uinilac rauna da e najverovatnije morati da ubije ili teko telesno povredi lice koje
obezbeuje banku kako bi provali i obio sef

iako njemu ubistvo odnosno teka telesna povreda lica koje obezbeuje banku
nije primarni cilj, postojae direktan umiljaj, jer je bio svestan toga da postoji
ta mogunost i to je hteo da bi postigao cilj

neka krivina dela po svojoj prirodi slue upravo ostvarivanju nekog drugog cilja i vre se
sa direktnim umiljajem onda kada je uinilac svestan da time postie odreeni cilj i to hoe

3. uinilac hoe jedno delo, ali je sasvim izvesno da uz to delo dolazi do izvrenja drugog dela

mogue je da uinilac ne eli to drugo delo ali izvesnost njegovog ostvarivanja daje
osnova za stav da je i ovde re o direktnom umiljaju

dva sluaja s obzirom na vreme kada dolazi do ostvarenja uzgrednog dela:

1. kada posledica nastupa istovremeno sa posledicom dela koje se htelo

npr. uinilac aktivira eksplozivnu napravu u putnikom avionu da bi se jedno


lice liilo ivota, ali je sasvim izvesno da e stradati svi koji su se nalazili u
avionu

2. kada posledica nastupa kasnije kao nuna posledica vrenja kd koje se htelo

86
npr ubistvo majke koja se nalazila na usamljenom mestu sa svojim detetom
zbog ega kasnije doe do smrti i njenog deteta koje nije imao ko da hrani u
oba sluaja postoji direktni umiljaj u odnosu na uzgrednu posledicu jer je bilo
sasvim izvesno da e one nastupiti

EVENTUALNI UMILJAJ postoji kada je uinilac svestan da svojom radnjom moe uiniti krivino delo, pa
je na to pristao. Intenzitet svesti i volje su manje izraeni nego kod direktnog umiljaja.

svestan je da postoji mogunost da uini kd ali nije siguran da e do toga doi

razlika izmeu direktnog i eventualnog umiljaja

svest mora da obuhvati sve bitne elemente bia kd

prihvata mogunost njihovog postojanja

npr uinilac nije siguran da je isprava koju upotrebljava lana, ali se saglaava i sa tom
mogunou

kod direktnog umiljaja je svestan postojanja tih elemenata

u pogledu voljnog elementa postoji pristajanje da se uini kd

Razlikovanje izmeu direktnog i eventualnog umiljaja je znaajno iz dva razloga:

1. postoje odreena krivina dela koja se mogu izvriti samo sa direktnim umiljajem, a jedan manji broj krivinih
dela moe se izvriti samo sa eventualnim umiljajem

2. direktni umiljaj znai i vei stepen krivice, to je znaajno za odmeravanje kazne

Razlikovanje eventualnog umiljaja od svesnog nehata

element svesti je isti, a razlika postoji u pogledu volje

kod eventualnog umiljaja, uinilac pristaje da uini krivino delo, dok kod svesnog nehata
ne pristaje, ve olako dri da do toga nee doi ili da e to moi da sprei

u pogledu odreivanja pojma pristajanja danas je aktuelna Frankova formula

prema njoj, postavlja se pitanje da li bi uinilac preduzeo radnju kada bi znao da e nastupiti
posledica

ukoliko bi preduzeo radnju, radi se o eventualnom umiljaju, a ukoliko ne bi onda je u


pitanju svesni nehat

praktina vrednost ove formule je mala jer se radi o hipotetikom pitanju na koje je teko dati
odgovor

teko je utvrditi ta bi uradio da je znao da e posledica sigurno nastupiti

sluajevi u kojima postoji potpuna ravnodunost uinioca u pogledu nastupanja


posledice

87
u novije vreme normativne teorije nude normativni kriterijum granice izmeu svesnog nehata i
eventualnog umiljaja

stav uinioca prema zatienom dobru

ako je kroz njegovo ponaanje dolo do izraaja njegovo nepotovanje i bezobzirnost prema
tom dobru re je o eventualnom umiljaju a ne o svesnom nehatu

dopunski kriterijum ali se ne moe reiti ovo pitanje

nepostojanje eventualnog umiljaja ne mora uvek znaiti postojanje svesnog nehata

i to se mora utvrditi

ALTERNATIVNI UMILJAJ nae pravo izriito ne predvia. On postoji kada uinilac predvia mogunost
nastupanja dve ili vie konkretno odreene posledice koje se meusobno iskljuuju, a njegova volja je na
istom stepenu upravljena na bilo koju od posledica.

kada su posledice iste po teini, treba uzeti da postoji ono krivino delo koje je ostvareno

ukoliko su posledice razliite po teini, a nastupi laka posledica, treba uzeti da postoji pokuaj teeg
krivinog dela

npr ako uinilac hoe da neko lice ili lii ivota ili ga teko telesno povredi pa nastupi teka telesna
povreda, postojae pokuaj kd ubistva

sporno bi bilo kad ne postoji prividni idealni sticaj da li postoji sticaj dovrenog i pokuanog dela ili
samo pokuano tee delo

52. Nehat
Nehat je u odnosu na umiljaj laki oblik ili nii stepen krivice.

umiljaj je pravilo i on se posebno ne propisuje u biu svakog krivinog dela, dok je nehat izuzetak

nehat je dovoljan za postojanje odreenih krivinih dela samo kada to zakon izriito propisuje

kada zakon predvia i nehatni oblik nekog krivinog dela, propisana kazna je uvek blaa u odnosu
na onu za umiljajni oblik

pokuaj, sauesnitvo u uem smislu se i sl instituti opteg dela se ne primenjuju u pogledu nehatnih
krivinih dela

nehatna kd podrazumevaju po svojoj prirodi nastupanje posledice

nemaran nepaljiv odnos uinioca prema mogunosti nastupanja posledice ini sutinu
nehatnog delikta

razlika od umiljaja je u radnji i subjektivnom odnosu prema posledici

nehatna delatnosna kd su krajnje atipina, ne nemogua ve samo retka

88
Zakon poznaje dve vrste nehata svesni i nesvesni nehat

zakonodavac ne pravi razliku u propisivanju nehatnih kd

ono postoji i u jednom i u drugom sluaju

retka kd zbog svoje prirode zahtevaju postojanje samo jednog od ova dva oblika nehata

sporno je da li je svesni nehat tei od nesvesnog u smislu stepenovanja krivice prilikom odmeravanja
kazne

dva oblika nehata koji se po teini ne mogu stepenovati

najvaniji razlog za razlikovanje je razgranienje svesnog nehata s umiljajem i nesvesnog nehata


i sluaja

SVESNI NEHAT ili luxuria:

postoji kada je uinilac svestan da svojom radnjom moe uiniti krivino delo, ali olako dri da do
toga nee doi ili da e to moi da sprei

element svesti se ovde ne razlikuje od eventualnog umiljaja

razlika se ispoljava u pogledu elementa volje

kod eventualnog umiljaja uinilac pristaje na posledicu, dok kod svesnog nehata ne pristaje

zakon govori o dve situacije:

1. kada uinilac pogreno procenjuje objektivnu situaciju, i

2. kada uinilac precenjuje svoje sposobnosti

u obe situacije, on ne pristaje na posledicu

da li postoji svesni nehat ili eventualni umiljaj kada se uinilac oslanja na sluaj ili na neke
neodreene okolnosti usled kojih dri da posledica nee nastupiti

ako ne postoji materijalni supstrat za realnu procenu da posledica nee nastupiti treba uzeti da je
u pitanju eventualni umiljaj

npr. ako uinilac u jednosmernoj uici vozi automobil u suprotnom smeru od dozvoljenog a re je o
kratkom rastojanju i malo prometnoj ulici, nadajui se da za tih nekoliko sekundi nee naii nijedno
vozilo, u sluaju saobraajnog udesa postojae svesni nehat

ako velikom brzinom na odreenoj deonici autoputa vozi suprotnom kolovoznom trakom
nadajui se da e ga vozai koji voze propisnim smerom uoiti i izbei, postojae eventualni
umiljaj

NESVESNI NEHAT ili negligentia:

kod nesvesnog nehata je odsutan i element svesti i element volje, ali je uinilac prema okolnostima
i svojim linim svojstvima bio duan i mogao predvideti nastupanje posledice
89
da bi postojao nesvesni nehat potrebno je da su kumulativno ispunjena dva uslova:

objektivni da je uinilac bio duan da predvidi posledicu

dunost je pravni standard i utvruje se tako to se procenjuje da li bi jedan prosean


graanin u konkretnom sluaju bio svestan mogunosti nastupanja posledice

prosean graanin je pripadnik odreene drutvene grupe formirane po


pripadnosti odreenoj generaciji, polu, profesiji itd

individualizovanje prosenosti se vri u zavisnosti od injeninog stanja u


konkretnom sluaju

ova komponenta je preteno sadrana i u samom biu kd

moe se s aspekta bia kd ve dati naelan odgovor da li je ispunjen objektivan


uslov

subjektivni da je uinilac mogao da predvidi posledicu

nesvesni nehat nee postojati ako su sposobnosti uinioca bile iznad sposobnosti
prosenog graanina zbog ega je on, ali ne i prosean graanin mogao da predvidi
nastupanje posledice

nema nesvesnog nehata kada su sposobnosti uinioca bile ispod nivoa sposobnosti
prosenog graanina

ako je bio duan a prema svojim linim svojstvima nije mogao ili ako je mogao ali nije bio duan
nema nesvesnog nehata pa ni krivice

Od nesvesnog nehata treba razlikovati sluaj casus. Kod njega nema ni svesti, ni volje, ali ni mogunosti ili
dunosti da se predvidi nastupanje posledice. U tom sluaju nema ni krivice, pa ni krivinog dela.

53. Neuraunljivost
Krivica ne moe postojati bez uraunljivosti ona predstavlja postojanje sposobnosti odluivanja i
rasuivanja. Uinilac koji je neuraunljiv ne moe biti kriv za uinjeno delo, jer neuraunljivost iskljuuje
krivicu.

Polazi se od pretpostavke uraunljivosti, a neuraunljivost se utvruje samo kada se pojavi sumnja da je re


o neuraunljivom uiniocu.

Postoje tri metoda utvrivanja neuraunljivosti:

1. Bioloki metod u obzir se uzimaju samo odreena bolesna, abnormalna psihika stanja

2. Psiholoki metod za njega su merodavne samo posledice, odnosno poremeaji do kojih dolazi na
psihikom planu

90
3. Meoviti metod za postojanje neuraunljivosti zahteva se i ostvarivanje biolokog i psihilokog
osnova

potrebno i postojanje nekog abnormalnog duevnog stanja i odreenih psihikih smetnji


koje su prouzrokovane tim stanjem

Za postojanje neuraunljivosti kumulativno mora biti ostvaren jedan od etiri oblika duevne
poremeenosti (bioloki osnov) i jedan od dva oblika psihikih smetnji (psiholoki osnov).

Bioloki osnov se moe ispoljiti u etiri oblika:

1. Duevna bolest s obzirom na uzrok one se mogu podeliti na

egzogene one koje su izazvane nekim spoljnim faktorima


koji deluju na organizam, npr. epilepsija izazvana promenama na mozgu, psihoze izazvane infekcijom
itd i

endogene one iji je uzrok unutranji i kod kojih se ne mogu dokazati organski uzroci, npr.
izofrenija, paranoja, manino-depresivna psihozaciklotimija itd.

2. Privremena duevna poremeenost Obuhvata odreena stanja koja su prolaznog karaktera, ree
normalna poput iscrpljenosti i pospanosti, a ee neka patoloka stanja stanja izazvana jakim afektima
ili intoksikacijom usled uzimanja alkohola i droga.

3. Zaostali duevni razvoj (oligofrenija) je oteenje inteligencije, bez obzira na njen uzrok. Duevna
zaostalost moe biti laka, srednja i teka.

4. Druga tea duevna poremeenost tu spadaju one duevne poremeenosti koje se ne mogu podvesti pod
prethodne tri. Npr neke psihopatije, poremeaji nagona ili tee neuroze.

Psiholoki osnov

se moe manifestovati kao:

Odsustvo moi rasuivanja

nemogunost shvatanja znaaja svog dela

kada ne shvata prirodni znaaj svog dela

kada nije svestan delovanja prirodnih zakona

kada ne shvata drutveni znaaj svog dela

Odusustvo moi odluivanja

nemogunost upravljanja svojim postupcima

uinilac ne moe upravljati svojim postupcima onda kada jo vlada svojim razumom,
ali je izgubio vlast nad voljom

uslov je postavljen alternativno

91
trai se da uinilac ili nije mogao da shvati znaaj svog dela ili da nije mogao da upravlja
svojim postupcima

Obe komponente moraju postojati u momentu izvrenja.

ako do neuraunljivosti doe posle uinjenog dela to nije od znaaja za utvrivanje neuraunljivosti

lice je uraunljivo, a njegova duevna poremeenost ima procesni znaaj

Neuraunljivost se uvek utvruje u odnosu na odreeno krivino delo

mogue je da jedan uinilac u istom vremenskom momentu bude neuraunljiv u odnosu na jedno
delo, a uraunljiv u odnosu na drugo.

npr. lice obolelo od paranoje usled sumanutih ideja proganjanja ne moe da shvati znaaj svog dela u
pogledu ubistva lica za koje misli da ga proganja, ali moe biti uraunljiv u pogledu onih krivinih dela
koja nemaju veze sa njegovim sumanutim idejama

Lice koje ostvari svojom radnjom elemente bia kd a u stanju neuraunljivosti nije za to delo krivo

uzima se da ne postoji ni krivino delo jer nije ostvaren subjektivni element

U odnosu na neuraunljivog uinioca, pod uslovom da je opasan za okolinu, mogu biti primenjene
odreene mere bezbednosti:

1. Obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi,

2. Obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, a uz njih i:

3. Zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti

4. Zabrana upravljanja motornim vozilom

5. Oduzimanje predmeta

54. Bitno smanjena uraunljivost


Bitno smanjena uraunljivost postoji kada je sposobnost uinioca da shvati znaaj svog dela ili da upravlja
svojim postupcima usled jednog od etiri oblika duevne poremeenosti bila bitno smanjena.

Dakle, bioloki osnov je isto postavljen kao i kod neuraunljivosti, a razlika se javlja na psiholokom planu ne radi
se o odsustvu moi odluivanja ili rasuivanja, jer kod bitno smanjene uraunljivosti one postoje, ali se trai da je
bar jedna od njih bila bitno smanjena.

Bitno smanjena uraunljivost ne iskljuuje krivicu, tako da se uiniocu mogu izrei sve krivine sankcije koje
se mogu izrei i uraunljivom uiniocu, ali zakon predvia mogunost ublaavanja kazne.Postoji i
mogunost da se uz kaznu izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi, a uz uslovnu osudu mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi.

Kao i neuraunljivost, stanje bitno smanjene uraunlljivosti mora postojati u momentu izvrenja krivinog
dela.
92
Takoe, i bitno smanjena uraunljivost se procenjuje u odnosu na odreeno krivino delo, to znai da je
mogue da u odnosu na jedno delo postoji bitno smanjena uraunljivost, a u odnosu na drugo potpuna
uraunljivost.

Traba razlikovati bitno smanjenu uraunljivost od obine smanjene uraunljivosti ona se nalazi izmeu
bitno smanjene uraunljivosti i uraunljivosti. Samo u sluaju bitno smanjene uraunljivosti postoji
mogunost ublaavanja kazne, dok obina smanjena uraunljivost moe biti samo olakavajua okolnost
kod odmeravanja kazne.

55. Stvarna zabluda


Zabluda u najirem smislu znai nepostojanje svesti ili postojanje pogrene svesti o nekim okolnostima.

Razlikuju se dve vrste stvarne zablude:

1. Zabluda o stvarnim obelejima bia krivinog dela

postoji onda kada kod uinioca ne postoji svest ili postoji pogrena svest o bilo kojoj stvarnoj
okolnosti koja ulazi u bie krivinog dela

npr zabluda u pogledu radnje izvrenja, posledice, uzronog odnosa, objekta radnje, sredstva
izvrenja itd

moe se odnositi i samo na jednu stvarnu okolnost, koja ini deo nekog obeleja krivinog
dela, ukoliko je to presudno za postojanje krivinog dela

npr postoji stvarna zabluda ako uinilac veruje da je lice nad kojim vri obljubu navrilo 14
godina, iako su mu poznata sva ostala svojstva pasivnog subjekta

odnosi se na injenice stvarnog karaktera od kojih zavisi postojanje bitnih obeleja bia kd
odnosno ostvarenost tih elemenate

da se odnosi na te elemente kao pravne kategorije to bi bila pravna zabluda

u nekim sluajevima stvarne zablude o normativnim obelejima bia se moe javiti


problem razgranienja sa pravnom zabludom

stvarna zabluda u uem smislu

2. Stvarna zabluda o okolnostima koje iskljuuju protivpravnost

postoji onda kada je uinilac u zabludi u pogledu neke stvarne okolnosti ije bi postojanje vodilo
iskljuenju postojanja krivinog dela

ne radi se o tome da uinilac pogreno smatra da njegovo delo nije protivpravno, jer je to oblik
pravne zablude, ve se zabluda odnosi na neku stvarnu okolnost ije bi postojanje dovelo do
primene nekog osnova koji iskljuuje protivpravnost

Stvarna zabluda moe biti neotklonjiva i otklonjiva.

93
neotklonjiva stvarna zabluda

uinilac u konkretnom sluaju nikako nije mogao imati pravu predstavu o relevantnoj stvarnoj
okolnosti

iskljuuje krivicu, i umiljaj i nehat

nije bio duan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu stvarne okolnosti koja predstavlja
obeleje kd ili u pogledu neke okolnosti koja bi da je zaista postojala inila delo dozvoljenim

otklonjiva stvarna zabluda

uinilac je prema okolnostima konkretnog sluaja i prema svojim linim svojstvima mogao i bio
duan da ima pravu predstavu o relevantnim stvarnim okolnostima

otklonjiva zabluda ne iskljuuje nehatnu krivicu, to znai da e postojati krivino delo iz


nehata, ako zakon takvo krivino delo predvia

U krivinom pravu postoje i zabluda o predmetu, licu i uzronoj vezi.

Zabluda o predmetu i zabluda o licu (error in objecto i error in persona)

nisu krivinopravno relevantne kada su predmet i lice istog kvaliteta kada ispunjavaju
zakonske uslove

nee biti pravno relevantno to to je uinilac mislei da vri krivino delo prema
jednom licu izvri delo prema drugom licu

kada se radi o tome da je predmet ili lice sa odreenim svojstvom bitni element krivinog dela tada
stvarna zabluda moe da utie na krivicu uinioca ili na pravnu kvalifikaciju dela

Zabluda o uzronoj vezi (aberratio ictus)

postoji kada uinilac prouzrokuje posledicu na drugom objektu radnje, a ne ne onom na kojem je
hteo

postojae pokuaj krivinog dela (u odnosu na ono delo koje je hteo da ostvari) i nehatno
krivino delo (u odnosu na delo koje je ostvareno)

56. Pravna zabluda


Pravna zabluda podrazumeva nepostojanje svesti o tome da se ini krivino delo, odnosno da se preuzima
pravom zabranjeno ponaanje.

nema svesti o pravnoj zabranjenosti dela koje se preduzima ili

postoji pogrena predstava o tome da neko ponaanje nije predvieno kao krivino delo

Razlikovanje od stvarne zablude:

kod stvarne uinilac ne zna injeninu podlogu kd, kod pravne on je u zabludi u pogledu zabranjenosti dela

94
kod stvarne ne zna za neku stvarnu okolnost koja ulazi u bie kd, kod pravne ne zna da je to uopte predvieno
kao kd

kod normativnih obeleja je teko razgraniiti stvarnu od pravne zablude

kod stvarne u pogledu okolnosti koje iskljuuju protivpravnost uinilac pogreno dri da postoji neka stvarna
okolnost ijim bi postojanjem bila iskljuena protivpravnost, kod pravne zna sve stvarne okolnosti ali ne zna
pravni znaaj tih okolnosti

Razlikuju se dve vrste pravne zablude:

1. Direktna pravna zabluda uinilac ne zna da je ponaanje koje preduzima pravom zabranjeno. ( Npr. ne
zna da ini krivino delo utaje, ukoliko prisvoji novac koji mu je grekom ovlaenog lica isplaen)

nije potrebno da postoji svest o tome da je to ponaanje predvieno kao kd

dovoljno je da postoji svest o tome da je neko ponaanje suprotno pravu a ne mora da


obuhvati i svest o tome da je ponaanje predvieno kao kd

2. Indirektna pravna zabluda uinilac pogreno smatra da neto predstavlja osnov koji iskljuuje
protivpravnost ili pogreno procenjuje postojanje uslova za primenu nekog od osnova isljuenja
protivpravnosti.

Pogrena predstava se sastoji u tome to uinilac ne zna da je delo zakonom odreeno kao krivino delo ili
da je protivpravno

pravna zabluda nee postojati ukoliko se radi o eventualnoj pravnoj zabludi kada uinilac doputa
mogunost da njegovo ponaanje moe biti zabranjeno, ali ga bez obzira na to preduzima.

Pravna zabluda moe biti otklonjiva i neotklonjiva:

1. Neotklonjiva pravna zabluda

postoji kada uinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno zato to to nije mogao i nije bio duan
da zna

iskljuuje krivicu, s obzirom da nedostaje svest o protivpravnosti, kao deo krivice

u tom sluaju nema krivinog dela

2. Otklonjiva pravna zabluda

postoji kada uinilac nije znao da je njegovo delo zabranjeno, ali je to mogao i bio duan da zna

postoji mogunost ublaavanja kazne

Kod nekih krivinih dela teko je zamisliti postojanje pravne zablude.

Kod krivinih dela koja su zlo sama po sebi (mala in se) i koja kao takva predstavljaju krivina dela u
svim drutvima (ubistvo, kraa..) iskljueno je postojanje pravne zablude

95
Kod krivinih dela koja nisu predmet moralne osude, ve zavise od procene zakonodavca u
odreenom drutvu (mala prohibita) sasvim je mogue postojanje pravne zablude. Za neka od njih
ne zna veina graana, pa ak ni neki pravnici

57. Sila i pretnja


Osnovno pitanje koje se postavlja u vezi sa silom i pretnjom je: Da li one iskljuuju postojanje krivinog
dela?

Sila moe biti apsolutna i kompulzivna

1. Apsolutna sila (vis absoluta)

sila takvog itenziteta kojoj se lice prema kom je primenjena ne moe odupreti, ve je bio prinuen
da ostvari bie nekog krivinog dela

iskljuuje postojanje radnje krivinog dela, pa samim tim nema ni krivinog dela

izvriocem se u tom sluaju smatra lice koje je primenilo neodoljivu silu posredni
izvrilac

2. Kompulzivna sila

upotreba fizike snage prema nekom licu s ciljem da se ono prinudi da izvri odreeno krivino delo

lice usled kompulzivne sile ipak ima mogunost da odluuje i realizuje svoju odluku

3. Pretnja

predstavlja stavljanje u izgled nekog zla licu koje se prinuava

da bi postojao uticaj na donoenje odluke lica kojem se preti, potrebno je da pretnja bude
mogua i ozbiljna, to se procenjuje s aspekta lica kojem je pretnja upuena

treba je razlikovati od opomene jer je kod pretnje nuno da lice koje preti na bilo koji nain
doprinese zlu kojim preti

Krivica uinioca koji je delo uinio pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje:

moe se reiti na planu protivpravnosti

ako neko da bi izbegao zlo kojim mu se preti uini kd, a budu ostvareni svi ostali uslovi za krajnju nudu,
kd nee postojati

delo pod uticajem kompulzivne sile ili pretnje je po prirodi umiljajno kd

prinuda na nehatno kd je teko zamisliva konstrukcija

umiljaj moe biti iskljuen kada izvrilac u normativnom smislu nije mogao drugaije da
dela, kada se to od njega nije moglo oekivati

96
uslov je da je akt prinude bio takav da nije bio mogu uspean otpor niti da se akt
prinude mogao na drugi nain izbei

sila i pretnja mogu prouzrokovati neuraunljivost

krivica bi mogla biti iskljuena jer se prinueni naao u neuraunljivom stanju

Uticaj sile i pretnje se moe reavati na sledee naine:

1. Apsolutna sila iskljuuje radnju, tako da nema ni krivinog dela.

2. Kompulzivna sila i pretnja, ukoliko su za to ispunjeni uslovi, preko instituta krajnje nude, mogu iskljuiti
postojanje krivinog dela.

3. U nekim sluajevima e postojati bitno smanjena uraunljivost ili neuraunljivost, ukoliko usled
privremene duevne poremeenosti uinilac nije mogao shvatiti znaaj svog dela ili nije mogao upravljati
svojim postupcima.

4. Moe postojati i situacija u kojoj e biti iskljueno postojanje umiljaja, jer e nedostojati njegov voljni
element.

5. Ukoliko kompulzivna sila i pretnja ne iskljuuju krivicu, one predstavljaju fakultativni osnov za
ublaavanje kazne

58. Actiones liberae in causa (skrivljena neuraunljivost)


Cilj instituta actiones liberae in causa je reavanje problema krivice kod uinilaca koji su krivino delo
uinili u stanju nauraunljivosti, ali su sami sebe doveli u to stanje.

Iako u momentu izvrenja njegove radnje nisu vie bile slobodne, u jednom prethodnom stanju, pre nego to je
prouzrokovao stanje sopstvene neuraunljivosti, njegove radnje su bile slobodne u smislu skrivljenog zapoinjanja
uzronog toka koji se zavrio vrenjem krivinog dela u neuraunljivom stanju.

Ovaj institut dozvoljava jedini izuzetak od pravila da se krivica utvruje u vreme izvrenja dela naime,
krivica se utvruje prema momentu pre nego to je uinilac sam sebe doveo u stanje neuraunljivosti u kojem
je uinio krivino delo.

Za primenu ovog instituta potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova:

1. Da je uinilac sam sebe doveo u stanje neuraunljivosti

2. Da je u tom stanju uinio krivino delo u odnosu na koje je kod njega, u momentu pre nego to se
doveo u t stanje postojao umiljaj ili nehat (ukoliko je zakonom predvien uopte nehatni oblik).

Za primenu ovog instituta potrebno je da je kod uinioca u momentu pre nego to se doveo u stanje
neuraunljivosti postojala krivica u odnosu na kasnije uinjeno krivino delo.

Dve situacije:

Umiljajna actiones liberae in causa

97
uinilac se s umiljajem dovodi u stanje neuraunljivosti u kojem vri kd u odnosu na koje postoji
umiljaj u momentu actio praecedens

miljenje da postoji i onda kada se neko iz nehata doveo u stanje neuraunljivosti nije
prihvatljivo jer je nespojivo sa postojanjem umiljaja u odnosu na delo koje se kasnije
vri u stanju neuraunljivosti

umiljajno stavljanje u stanje neuraunljivosti da bi se s umiljajem uinilo kd a delo ne bude


uinjeno ne predstavlja pokuaj ve nekanjivu pripremnu radnju

mogu je direktni umiljaj uinilac je svestan da e u stanju neuraunljivosti uiniti krivino


delo i to hoe, kao i

eventualni umiljaj uinilac je svestan toga da moe uiniti krivino delo u stanju
neuraunljivosti i na to pristaje

Nehatna actiones liberae in causa

postoji u momentu prethodnog delovanja nehat u odnosu na kd koje je kasnije uinio u stanju
neuraunljivosti u koje je sam sebe doveo iz nehata ili sa umiljajem

postoji nehatna actio libera in cause i onda kada je uinilac od ranije planirao delo ali se u
neuraunljivo stanje u kojem je uinio doveo iz nehata

mogu je svesni nehat uinilac je svestan mogunosti da u tom stanju moe uiniti krivino delo,
ali olako dri da do toga nee doi, odnosno da e to moi da sprei kao i

nesvesni nehat uinilac nije svestan toga da u tom stanju moe izvriti krivino delo, niti je to
hteo, ali je prema okolnostima i svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te
mogunosti

Primenjuje se i kod krivinih dela neinjenja

kada uinilac sam sebe dovede u stanje neuraunljivosti, bio je svestan da u tim stanju, svojim
proputanjem moe ostvariti odreeno krivino delo, a to je hteo ili je na to pristao (umiljaj) ili je
olako drao da do toga nee doi ili da e to moi da sprei (svesni nehat) odnosno nije bio svestan
toga ali je bio duan i mogao biti svestan te mogunosti (nesvesni nehat)

Ne primenjuje se kada se neko doveo samo u stanje bitno smanjene uraunljivosti

uiniocu koji se sam doveo u stanje bitno smanjene uraunljivosti ne moe se po tom osnovu ublaiti kazna

59. Odgovornost za krivina dela kvalifikovana teom posledicom


Postoji vei broj krivinih dela koja pored svog osnovnog oblika imaju i svoje tee oblike, ukoliko iz
osnovnog oblika proizae tea posledica.

U tom sluaju se, po pravilu, propisuje i tea kazna.

npr. izvrilac hoe da rtvu teko telesno povredi, ali iz toga proizae njena smrt, iako on to nije hteo.
98
Za odgovornost za krivina dela kvalifikovana teom posledicom potrebno je da se ta tea posledica moe
pripisati nehatu uinioca

uinilac je bio svestan toga da preduzimanjem radnje osnovnog oblika moe prouzrokovati teu
posledicu, ali je olako drao da do toga nee doi ili da e to moi da sprei (svesni nehat), ili

uinilac nije bio svestan da preduzimanjem radnje izvrenja osnovnog oblika moe prouzrokovati
teu posledicu, iako je prema okolnostima pod kojima je delo uinjeno i prema svojim linim
svojstvima bio duan ili mogao biti svestan te mogunosti (nesvesni nehat).

Ako je u odnosu na teu posledicu postojao umiljaj, primenjivae se odredbe za sticaj krivinih dela.

izuzetno e se raditi o odgovornosti za krivino delo kvalifikovano teom posledicom iako u odnosu
na teu posledicu postoji umiljaj, ako tea posledica sama po sebi ne predstavlja krivino delo

npr. jedan od kvalifikovanih oblika silovanja postoji kada je silovanje za posledicu imalo trudnou

jezikim tumaenjem bi znailo da ako se trudnoa moe pripisati nehatu uinioca


postojala bi odgovornost za tei oblik silovanja, ali ako bi trudnoa bila obuhvaena
umiljajem uinioca postojao bi samo osnovni oblik

upravo iz tog razloga KZ predvia odgovornost za teu posledicu i onda kada je u odnosu
na nju postojao umiljaj, ali ukoliko time nisu ostvarena obeleja drugog krivinog dela

Postavlja se pitanje da li je mogu pokuaj krivinog dela kvalifikovanog teom posledicom, a na to pitanje
se odgovara potvrdno

ukoliko npr. lice, da bi izbeglo silovanje, iskoi iz vozila u pokretu, pa usled toga doe do smrti ili teke
telesne povrede. postojae pokuaj silovanja kvalifikovanog teom posledicom.

pokuaj krivinog dela kvalifikovanog teom posledicom nee biti mogu u dva sluaja:

kada se radi o krivinom delu za koje pokuaj nije kanjiv

kada tea posledica proizlazi iz posledice osnovnog oblika

60. Odgovornost za krivina dela uinjena putem tampe i drugih sredstava javnog
informisanja
Sredstva javnog informisanja se mogu iskoristiti za izvrenje razliitih krivinih dela (uvreda, pozivanje na
nasilnu promenu ustavnog ureenja itd).

tea krivina dela

u primeni pravila o krivici i u voenju krivinog postupka prema izvriocu javljaju se ozbiljni
problemi

To daje osnova za ustanovljavanje posebnih pravila o odgovornosti za krivina dela uinjena putem tampe
i drugih sredstava javnog informisanja.

99
Ova vrsta odgovornosti odnosi se na tri kategorije lica:

1. Odgovornog urednika

Glavni urednik je odgovoran za krivina dela uinjena putem onih sredstava javnog informisanja
kod kojih je obavezno postojanje odgovornog urednika

novine, televizija i druga javna glasila

odgovorni urednik e se smatrati izvriocem krivinog dela uinjenog putem ovih sredstava
u tri sluaja:

Ako je do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom autor ostao nepoznat

autor ne mora ak ni biti poznat, dovoljno je da se za njega sazna do zavretka


pretresa pred prvostepenim sudom

trenutkom utvrivanja autora iskljuuje se odgovornost odgovornog


autora

Ako je informacija objavljena bez saglasnosti autora

Ako su u vreme objavljivanja informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje
autora, koje i dalje traju

Potrebno je i da glavni urednik nije bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu


neke od tih okolnosti

mora postojati svest o nekoj od okolnosti koja po zakonu predstavlja osnov da se on smatra
izvriocem

ukoliko je bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od tih okolnosti


iskljuena je njegova krivica

ako je bio u otklonjivoj stvarnoj zabludi iz nehata ne moe postojati umiljajno ve


samo nehatno kd ako ga zakon predvia

po prirodi stvari putem tampe i drugih sredstava javnog informisanja ne vre se


nehatna dela

2. Izdavaa (izuzetno i tampaa)

pod istim uslovima, smatrati izvriocem krivinog dela koje je uinjeno putem nepovremene
tampane publikacije, kao to su: knjiga, udzbenik, monografija

ako nema izdavaa, ili postoje smetnje za njegovo gonjenje, uzee se da je izvrilac tampar
koji je za to znao

3. Proizvoaa

pod istim uslovima, smatra izvriocem krivinog dela uinjenog putem kompakt diska,
gramofonske ploe, i drugih audio ili video sredstava
100
S obzirom na to da se kao izdava, tampar ili proizvoa javlja pravno lice, izriito je propisano da je izvrilac
fiziko lice koje je u tom pravnom licu odgovorno za izdavanje, tampanje i proizvodnju.

Primena odredbi lana 38 i 39 je supsidijarnog karaktera

primenjuju se samo ako se lica po optim odredbama ne mogu smatrati uiniocem kd

bie izvrioci ako su preduzeli radnju izvrenja ili sauesnici ako su preduzeli radnju sauesnitva

Zatita izvora informacija

lica ija odgovornost ovde supsidijarno dolazi u obzir nee se smatrati izvriocem kd jer nisu otkrila
identitet autora informacije ili izvor informacije osim u sluaju da je izvreno kd od 5 ili vie godina
ili je to neophodno da bi se izvrenje takvog dela spreilo

61. Odgovornost pravnog lica za krivina dela, razvoj i stanje u svetu


Jedna od negativnih strana razvoja privrede je porast tetnih radnji pravnih lica. To ukazuje na potrebu da
se na te radnje reaguje kaznenim sankcijama. Meutim, tome na putu stoje pre neka osnovna naela
krivinog prava, poput naela subjektivne individualne odogovornosti, neprihvatljivost kolektivnog
kanjavanja i sl

Moe se govoriti o tri stava o kaznenoj odgovornosti pravnog lica u irem smislu

Odbacuje i krivinu i svaku drugu kaznenu odgovornost pravnog lica

Odbacuje krivinu odgovornost, ali prihvata kaznenu odgovornost ili kao neku odgovornost sui generis, ili kao
odgovornost za druge kanjive delikte, pre svega prekraj.

Krivina odgovornost pravnih lica je mogua, potrebna i opravdana

Kaznena odgovornost pravnih lica vezuje se za pitanje njegovog pravnog subjektiviteta, a tu se javljaju dve
teorije: teorija fikcije i teorija realnosti. Meutim, ni jedna ni druga teorija, same po sebi nisu prihvatljive.

Pravno lice nije ni realnost samo po sebi, a ni fikcija, ve pravni pojam koji se vrsto zasniva na realnosti,
to je dovoljan osnov da se moe raspravljati o kaznenoj odgovornosti pravnih lica.

STANJE U SVETU:

Izmenom Krivinog zakonika Holandije iz 1976. uvedena je opta krivina odgovornost pravnih lica

Izmenama i dopunama Krivinog zakonika u vedskoj 1986. uvedena novana kazna za pravna lica

Francuski krivini zakonik iz 1994. sadri niz odredaba kojima se reguliu specifina pitanja krivine
odgovornosti pravnog lica

U poslednjih desetak godina odreene oblike krivine odgovornosti uvele su i: Norveka, Finska, panija, Danska,
Belgija, vajcarska i Austrija;

Krivini zakonik Crne Gore 2003.

101
I Srbija se 2008. godine pridruila veini evropskih zemalja koje su uvele odgovornost pravnih lica za
krivina dela, donoenjem Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivina dela.

Ovakav razvoj u Evropi je rezultat inicijativa u okviru Saveta Evrope i Evropske unije, odnosno odreenih
meunarodnih konvencija kojima, dodue, krivina odgovornost pravnih lica nije predviena kao
obavezna.

62. Odgovornost pravnih lica u naem pravu, objektivna odgovornost i sankcije prema
pravnim licima
Umesto krivine odgovornosti ili odgovornosti za prekraje jugoslovensko pravo uvelo je i privredne
prestupe.

Meutim, postavlje se pitanje da li je to nepotrebno komplikovanje sistema, i ta bi se izgubilo ako bi se svi


privredni prestupi prebacili u prekraje s obzirom na to da praksa nije pokazala da sankcije za privredne
prestupe imaju jae preventivno dejstvo od prekrajnih sankcija.

U Srbiji postoji je uvedena i odgovornost pravnih lica za krivina dela, ali su zadrani i privredni prestupi.

izvedena a ne izvorna odgovornost pravnih lica

pravno lice odgovara za krivino delo koje u okviru svojih poslova tj. ovlaenja uini odgovorno lice
u nameri da za pravno lice ostvari neku korist

odgovornost pravnog lica postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane
odgovornog lica omogueno izvrenje krivinog dela u korist pravnog lica od strane fizikog lica koje
deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica

nije uvedena u okviru KZ, ve je ta materija regulisana posebnim zakonom

zasniva se na krivici odgovornog lica u pravnom licu

da bi pravno lice bilo odgovorno, potrebno je da je fiziko lice koje ima poloaj odgovornog
lica u pravnom licu uinilo krivino delo

bez radnje oveka nema ni odgovornosti pravnog lica

Pravno lice ne poseduje krivicu kao subjektivni element neophodan za odgovornost fizikog lica

Svrha sankcija se moe ostvarivati uticajem na njegove organe i lanove

Subjekt kojem je upuena pretnja kaznom je neodreen i kao skup fizikih lica jo je manje u stanju
da tu pretnju shvati kao prepreku za vrenje delikta

Specifian problem je ostvarivanje zahteva da kanjavanje bude pravedno, jer kazna pogaa i one
lanove pravnog lica koji su nevini

Kazna moe ostvarivati specijalno-preventivnu funkciju u odnosu na pravno lice

I retribucija moe biti ostvarljiva kod pravnih lica


102
to se tie sankcija prema pravnim licima, predviena je uslovna osuda, mera bezbednosti, a Zakon o odgovornosti
pravnih lica za krivina dela predvia i dve vrste kazni: novana kazna i prestanak pravnog lica.

kada su u pitanju mere bezbednosti, njihov specijalno-preventivni uinak se ne moe negirati

kod uslovne osude se javljaju sumnje

uslovna osuda sa zatitnim nadzorom predstavlja sankciju od koje se moe vie oekivati nego od
obine uslovne osude, pa stoga Zakon predvia i tu vrstu uslovne osude

63. Naelna pitanja kanjivosti nedovrenog krivinog dela


Kada se govori o krivinom delu podrazumeva se da je uinilac preduzeo radnju izvrenja, i da je nastupila
posledica, osim kod krivinih dela kod kojih nije neophodno nastupanje posledice. Meutim, postoje
situacije kada krivino delo ostaje nekompletno.

Smatra se da postoje etiri mogue faze u ostvarenju krivinog dela, a to su:

1. Donoenje odluke da se krivino delo izvri

postoji saglasnost da se za tu odluku ne treba kanjavati.

uobiajena je izreka da se za misli niko ne kanjava

2. Pripremne radnje

nedostaje radnja izvrenja krivinog dela, pa je teko obrazloiti opravdanost kanjavanja

3. Pokuaj

moe se govoriti o postojanju etiri obavezna elementa krivinog dela

u naem pravu pokuaj se kanjava, pod odreenim uslovima

4. Dovreno krivino delo

jasna je situacija i kada se radi o dovrenom krivinom delu

zakonski opisi krivinih dela upravo imaju u vidu dovreno krivino delo

U pogledu kaznjavanja za neke od ovih faza postoji spor izmedju objektivnih I subjektivnih teorija.

Subjektivne teorije polaze od toga da je u najranijoj fazi krivicnopravna intervencija opravdana s


obzirom na ispoljenu volju ucinioca da izvrsi krivicno delo.

Objektivna smatra da samo stetne posledice na zastitnom objektu, na pravnom dobru opravdavaju
krivicnopravnu intervenciju.

Stoga se postavlja pitanje: Kada je opravdana krivinopravna zatita, kod pripremnih radnji i
pokuaja? Osnovni kriterijum je:

Vrednost zatitnog objekta

103
Intenzitet njegovog ugroavanja

to je dobro vrednije, a intenzitet ugroavanja vie izraen, utoliko je krivinopravna zatita


opravdanija

Potrebno je utvrditi i koja je to minimalna koliina intenziteta ugroavanja, odnosno donja granica ispod
koje ne bi bila opravdana krivinopravna zatita.

zu donju granicu odreuje intenzitet ugroavanja, ali i zabrana zadiranja krivinog prava u privatnu,
linu sferu graana

privatnu sferu ne treba svesti samo na princip da se za misli ne kanjava, ve bi pravo na


nepovredivost privatne sfere obuhvatalo i saoptavanje svojih misli u privatnom krugu, pravo na
glasno razmiljanje, pismeno ili na drugi nain beleenje svojih misli itd

Kanjavanje za pripremne radnje koje ne izlaze iz privatne sfere nije opravdano.

Tu je presudan odnos prema javnosti, tj. momenat kada ponaanje pojedinca postaje
relevantno i za druge, a ne samo za one koje to ponaanje preduzimaju

64. Pripremanje krivinog dela


Jedno krivino delo se moe pripremati na razne naine.

Pripremanje krivinog dela po samoj svojoj prirodi podrazumeva postojanje umiljaja

ne moe se nehatno pripremati neko krivino delo

umiljaj ugroava objekt krivinopravne zatite, a ne sama radnja koja je preduzeta

Pripremanje krivinog dela je kanjivo samo ukoliko je to izriito predvieno u posebnom delu. To se moe
uiniti na dva naina:

propisivanjem pripremanja kao posebnog krivinog dela

sam zakon je pripremnu radnju podigao na rang radnje izvrenja

s obzirom da je tada pripremna radnja predviena kao krivino delo, za nju vae opti
standardi za propisivanje opisa bia krivinog dela

npr. kada zakon pripremanje za proizvodnju opojnih droga predvia kao krivino delo, onda
precizira u emu se to pripremanje sastoji, a propisuje i druge bitne elemente koji moraju
postojati da bi postojalo krivino delo

propisivanjem kanjavanja pripremanja kao faze u ostvarivanju nekog krivinog dela

nae ranije krivino zakonodavstvo je propisivalo kod nekih krivinih dela da e se kazniti onaj ko
priprema njihovo izvrenje, a da se pri tome nije odreivalo u emu se sastoji pripremanje

Upravo zato zakonodavac je pokuao da da jednu optu definiciju pripremnih radnji, pa su tako pripremne radnje
svrstane u etiri grupe:
104
1. Nabavljanje ili osposobljavanje sretava za izvrenje krivinog dela

2. Otklanjanje prepreka za izvrenje krivinog dela

3. Dogovaranje, planiranje ili organizovanje sa drugima izvrenja krivinog dela

4. Druge radnje kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela, a koje ne predstavljaju radnju
izvrenja.

Ova zakonska odredba vie nije predviena u KZ, a ukidanje te odredbe znai da zakonodavac vie ne moe
da propisuje pripremanje nekog krivinog dela, a da pritom ne precizira u emu se pripremanje sastoji.

Ipak, taj stav nije dosledno sproveden, jer se kod veine krivinih dela protiv ustavnog ureenja RS
predvia kanjavanje i za pripremne radnje.

65. Pokuaj krivinog dela - pojam, vrste i kanjavanje


Dovreno krivino delo je osnovna forma kanjivog ponaanja, ono podrazumeva ostvarenost svih
predvienih elemenata bia krivinog dela

Pokuaj je jedan od stadijuma u ostvarenju krivinog dela

Kod pokuaja na SUBJEKTIVNOM planu uvek mora postojati umiljaj, a na OBJEKTIVNOM planu se
zahteva da je izvrenje krivinog dela zapoeto

Pokuaj postoji kada je krivino delo zapoeto preduzeta je radnja izvrenja, ali nije dovreno.

ukoliko se radi o krivinim delima koja u svom biu imaju posledicu nedostaje posledica

ukoliko se radi o krivinim delima koja u svom biu nemaju posledicu nedostaje deo radnje izvrenja, tj
radnja je zapoeta, ali nije dovrena

Pokuaj je jedna od faza u izvrenju krivinog dela, a nalazi se izmeu pripremnih radnji i dovrenog
krivinog dela, stoga je potrebno odrediti njegove kranice u odnosu na tu, raniju, i kasniju fazu.

u odnosu na pripremne radnje, kriterijum je taj da li je preduzeta radnja izvrenja

kod pripremnih radnji radnja izvrenja nije preduzeta, dok je kod pokuaja ona zapoeta

kriterijum za naelno razgranienje je da li je makar delimino preduzeta radnja izvrenja


ili nije, to se utvruje na osnovu zakonskog opisa radnje izvrenja krivinih dela

dodatni kriterijum je i dovoenje u vezu preduzete radnje sa zatitnim objektom

od znaaja je i to da li je dolo do ugroavanja objekta radnje kod onih krivinih dela koja ga
imaju

naroito je vano pokuaj razgraniiti od onih vrsti pripremnih radnji kojima se stvaraju
uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela, a koje su u tesnoj vezi sa radnjom izvrenja

105
Na primer, pozivanjem potencijalne rtve da doe na odreeno mesto na kojem bi bila liena
ivota stvaraju se uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela ubistva

time jo nije zapoeta radnja izvrenja liavanja ivota tog lica, tako da se ne radi o pokuaju
ubistva

u odnosu na dovreno krivino delo, kriterijum za razgranienje je nastupanje posledice, ukoliko


se radi o krivinim delima koja u svom biu imaju posledicu

ukoliko je nastupila posledica radi se o dovrenom krivinom delu, dok kod pokuaja posledica nije
nastupila

ukoliko se ne moe utvrditi uzrona veza izmeu preduzete radnje izvrenja krivinog dela i
posledice koja je nastupila, delo ostaje u pokuaju

karakteristian je izostanak posledice, to znai da uinilac sa umiljajem preduzima radnju


izvrenja delimino ili u celini, zapoinje radnju izvrenja, ali posledica izostaje i tu se mogu
razlikovati dve situacije i dve vrste pokuaja

svreni pokuaj uinilac je preduzeo kompletnu radnju izvrenja, ali posledica nije
nastupila iz razliitih razloga

u stranoj literaturi postoji onda kada uinilac veruje da je preduzeo sve to je potrebno za
dovrenje krivinog dela

nesvreni pokuaj uinilac nije dovrio radnju izvrenja, pa samim tim nije ni
prouzrokovao posledicu

ako veruje da je potrebno sa ciljem dovrenja da preduzme jo neke radnje, u pitanju je nesvreni
pokuaj u stranoj literaturi

pokuaj moe postojati od momenta kada je izvrilac zapoeo radnju izvrenja pa sve do
momenta nastupanja posledice

nastupanje posledice iskljuuje pokuaj

posledica i pokuaj predstavljaju contradictio in adjecto

pokuaj nekih dela ne moe postojati zbog same njihove prirode (prava krivina dela
neinjenja)

kod nekih dela ne moe postojati svreni pokuaj jer je onda tu re o svrenom
krivinom delu

ne moe postojati svreni pokuaj krivinih dela koja u svom zakonskom opisu ne
sadre posledicu

to su sva krivina dela ija se posledica sastoji u apstraktnoj opasnosti, ali to su


i neka druga krivina dela koja se smatraju dovrenim preduzimanjem radnje
izvrenja u celini (silovanje)

106
nastupanje posledice ne znai uvek i postojanje dovrenog krivinog dela

do posledice moe doi delovanjem nekih drugih uzroka, a ne radnjom izvrenja


uinioca

dovreno delo nee postojati ni onda ako posledica nastupi ali se uinilac ne moe smatrati krivim
za uinioca

konstituivni element pokuaja je umiljaj uinioca

u potpunosti je ostvareno subjektivno bie krivinog dela

kvalifikovani pokuaj postoji kada je kroz pokuaj nekog teeg krivinog dela dovreno
neko lake krivino delo

uzima da postoji samo pokuaj teeg krivinog dela, a okolnost da je dovreno neko lake
krivino delo se tretira kao oteavajua okolnost prilikom odmeravanja kazne

npr. kroz pokuaj silovanja bude ostvareno krivino delo nedozvoljene polne radnje

Kanjavanje za pokuaj:

pokuaj je kanjiv kod onih krivinih dela kod kojih se moe izrei kazna zatvora u trajanju od pet godina
ili tea kazna

nije bitno da li je kazna od 5 godina zatvora donja ili gonja granica raspona propisane kazne
ili je u okviru propisang raspona

bitno je da postoji mogunost izricanja kazne zatvora u trajanju od 5 godina ili tee kazne

pokuaj se kanjava istom kaznom koja je propisana za krivino delo, ali se kazna moe ublaiti

pokuaj je fakultativni osnov za ublaavanje kazne

66. Nepodoban pokuaj


Nepodoban pokuaj postoji kada uinilac pokua da izvri krivino delo nepodobnim sredstvom ili prema
nepodobnom predmetu.

Dakle, KZ ograniava nepodoban pokuaj na dve situacije:

1. Odreenim sredstvom se ne moe izvriti krivino delo (odnosno prouzrokovati posledica)

2. Re je o predmetu na kome se ne moe preduzeti radnja izvrenja (odnosno prouzrokovati


posledica)

Razlikuju se dve vrste nepodobnog pokuaja:

1. Apsolutno nepodoban pokuaj odreenim sredstvom ili na odreenom predmetu ni pod kojim uslovima
nije mogue dovriti krivino delo.

107
2. Relativno nepodoban pokuaj kada u konkretnom sluaju, zbog delovanja odreenih okolnosti, nije
mogue odreenim sredstvom ili na odreenom predmetu izvriti krivino delo, odnosno prouzrokovati
posledicu.

Granicu izmeu apsolutno i relativno nepodobnog pokuaja nije uvek mogue odrediti, to opravdava
reenje naeg krivinog zakonodavstva koje ne pravi podelu na ove dve vrste nepodobnog pokuaja.

ta podela ima odreeni znaaj kod kanjavanja za nepodoban pokuaj, ukoliko je mogue izvriti to razgranienje

KZ polazi od toga da je kanjavanje za nepodoban pokuaj opravdano.

s obzirom da je stepen ugroavanja zatienog dobra nii nego kod obinog pokuaja, zakon predvia
mogunost osloboenja od kazne, to ukljuuje i mogunost ublaavanja kazne

Nepodoban pokuaj treba razlikovati od tzv. irealnog pokuaja, koji nije kanjiv

uinilac veruje da moe uiniti krivino delo na nain koji je prema ivotnom iskustvu, odnosno razumnom
oveku, potpuno besmislen

npr. neko pokuaj da se neko ubije korienjem crne magije

67. Dobrovoljni odustanak


Dobrovoljni odustanak postoji kada je uinilac, i pored toga to je bio svestan da krivino delo moe da
dovri, od njega odustao.

Cilj postojanja je da se uinilac stimulie da ne dovri krivino delo na taj nain to mu se stavlja u
izgled mogunost osloboenja od kazne u sluaju da dobrovoljno ne dovri zapoeto krivino delo

Opravdanje treba gledati i u tome to je upravo zbog odustanka stepen drutvene opasnosti
pokuanog dela po pravilu nii zbog subjektivnog odnosa uinioca prema krivinopravnoj zabrani,
koji je makar u poslednjem trenutku uvaava i time otklanja opasnost od zatienog dobra

Dobrovoljni odustanak sadri subjektivnu i objektivnu komponentu:

1. Objektivna

potrebno je da uinilac prestane sa daljim preduzimanjem radnje izvrenja (kod nesvrenog


pokuaja)

dovoljno je da se uinilac uzdri od daljeg preduzimanja radnje izvrenja

potrebno je da sprei nastupanje posledica (kod svrenog pokuaja)

potrebno je aktivno delovanje uinioca kojim on spreava nastupanje posledice

posledica ne sme nastupiti

ukoliko posledica nastupi, ne moe se govoriti o odustanku, ak iako je


uinilac nastojao da je sprei

108
jedino to se to moe uzeti kao olakavajua okolnost prilikom odmeravanja
kazne

2. Subjektivna

potrebno je da je odluku doneo sam, pod uticajem unutranjih motiva, a ne pod uticajem spoljnih
okolnosti koje predstavljaju smetnju za dovrenje krivinog dela

Dobrovoljnost postoji onda kada je uinilac i pored toga to je bio svestan da krivino delo moe da dovri,
od njega odustao

Nema dobrovoljnosti kada uinilac pogreno uzima da postoji neka spoljna okolnost koja ga spreava
u dovrenju dela (a ona u stvari ne postoji) pa zbog toga odustane

Za dobrovoljni odustanak je relevantno ono to je uinilac drao za stvarno

Smetnje mogu biti apsolutne i relativne:

1. Apsolutne smetnje onemoguavaju uinioca da dovri delo i one uvek iskljuuju dobrovoljnost

2. Relativne smetnje su one koje oteavaju izvrenje krivinog dela, ali ga ne onemoguavaju i one ne
iskljuuju dobrovoljnost.

one e iskljuivati dobrovoljnost, ukoliko su takvog intenziteta da izvrenje krivinog dela


ine bitno teim

Nee se uzeti da postoji dobrovoljni odustanak ako uinilac krivino delo nije dovrio zbog okolnosti
koje onemoguavaju ili znatno oteavaju izvrenje krivinog dela

Dobrovoljnost je iskljuena i onda kada je uinilac smatrao da takve okolnosti postoje

Kanjavanje za dobrovoljni odustanak:

KZ polazi od stava da je dobrovoljni odustanak kanjiv

on predstavlja fakultativni osnov za osloboenje od kazne

ukoliko sud odlui da uinioca oslobodi od kazne za pokuaj krivinog dela od kojeg je odustao, mora
ga kazniti za delo koje je dovrio kroz pokuaj krivinog dela za koje se oslobaa od kazne

68. Vreme izvrenja krivinog dela


Vreme izvrenja krivinog dela vano je za reavanje vie pitanja u krivinom pravu: vremensko vaenje
krivinog zakona, zastarelost, utvrivanje krice uinioca, maloletstvo, krivina dela koja kao konstitutivno
obeleje imaju odreeno vreme

U pogledu odreivanja vremena izvrenja krivinog dela postoje 3 teorije:

1. Teorija delatnosti vremenom izvrenja se smatra vreme kada je preduzeta radnja izvrenja

2. Teorija posledice vremenom izvrenja se smatra vreme kad je nastupila posledica

109
3. Teorija jedinstva vremenom izvrenja se smatra i vreme kad je preduzeta radnja i vreme kad je
nastupila posledica

u veini sluajeva bi dolo do nereivih situacija ako se vremenom izvrenja krivinog dela
ne bi smatrao jedan momenat

Na zakon se opredelio za teoriju delatnosti, to znai da se vremenom izvrenja krivinog dela smatra vreme
kada je preduzeta radnja izvrenja, a kod krivinih dela neinjenja vreme kada je propustio radnju koju je bio
duan da preduzme.

kod pokuaja krivinog dela

izvren kada je preduzeta radnja izvrenja

kod produenog krivinog dela

momenat preduzimanja poslednje radnje koja ulazi u sastav produenog krivinog dela

kod trajnih krivinih dela

vreme kada je dovrena radnja izvrenja

za sauesnike

vreme kada je preduzeo radnju sauesnitva, bez obzira na to kada je preduzeta radnja
izvrenja

69. Mesto izvrenja krivinog dela


Mesto izvrenja krivinog dela znaajno je za reavanje vie pitanja: prostorno vaenje krivinog
zakonodavstva, krivina dela koja u biu kao konstitutivni element sadre odreeno mesto, u krivinom procesnom
pravu za odreivanje mesne nadlenosti suda.

Utvrivanje mesta izvrenja krivinog dela naroito je vano i kod krivinih dela ija se radnja izvrenja
preduzima u jednom mestu, a posledica nastupa u drugom (distanciona krivina dela).

Postoje tri teorije u reavanju pitanja koje mesto e se smatrati mestom izvrenja:

1. Teorija delatnosti mestom izvrenja krivinog dela smatra se mesto na kojem je preduzeta radnja
izvrenja

2. Teorija posledice mestom izvrenja krivinog dela smatra se mesto na kojem je nastupila posledica

3. Teorija ubikviteta (teorija jedinstva) mestom izvrenja krivinog dela smatra se i mesto na kojem je
preduzeta radnja izvrenja i mesto na kojem je nastupila posledica

Na KZ prihvata upravo tu treu teoriju mestom izvrenja se smatra i mesto gre je radnja preduzeta i
mesto gde je nastupila posledica.

110
kod krivinih dela neinjenja

mesto radnje je, osim mesta u kojem je nastupila posledica i ono mesto gde je uinilac bio
duan da radi, odnosno mogao da preduzimanjem radnje otkloni nastupanje posledice

u nekim sluajevima to je mesto u koje je uinilac trebalo da se uputi da preduzme radnju koju
je bio duan da preduzme, stoga je mogue da se kod krivinih dela neinjenja izvrilac uopte
ne nalazi u mestu u kojem je krivino delo izvreno

ukoliko se izvrilac poslui prirodnim silama, ivotinjom, tehnikim napravama i sl

mestom izvrenja se smatra i ono mesto gde je dolo do dejstva tih sila, odnosno naprava

kod tranzitivnih i distancionih krivinih dela

treba reavati na isti nain kao kod krivinih dela neinjenja

kod pokuaja krivinog dela

mestom izvrenja se smatra i mesto u kojem je preduzeta radnja i mesto u kojem je posledica
prema umiljaju uinioca trebalo da nastupi

kod sauesnika

mestom izvrenja krivinog dela smatra se i mesto u kojem je preduzeo radnju sauesnitva

70. Deoba krivinih dela


Krivina dela se mogu podeliti s obzirom na vie kriterijuma.

KRITERIJUMI VEZANI ZA RADNJU IZVRENJA

1. S obzirom na radnju izvrenja, krivina dela se dele na:

Krivina dela injenja koja se preduzimaju aktivnim delovanjem uinioca

Krivina dela neinjenja koja se vre proputanjem dunog injenja

Svojeruna kod kojih izvrilac moe biti samo ono lice koje u potpunosti ostvaruje radnju
izvrenja

2. S obzirom na to da li je radnja preduzeta umiljajno ili nehatno, postoje:

Umiljajna krivina dela

Nehatna krivina dela

KRITERIJUMI VEZANI ZA POSLEDICU

1. S obzirom na posledicu krivinog dela razlikuju se

Delatnosna krivina dela krivina dela bez posledice

111
Posledina krivina dela krivina dela sa posledicom

2. Prema vrsti posledice:

Krivina dela povrede

Krivina dela ugroavanja

3. S obzirom na trajanje krivinog dela:

Trajna krivina dela

ona kod kojih je stvoreno protivpravno stanje koje uinilac odrava due ili krae vreme, ali
time ne ostvaruje bie novog krivinog dela, ve za sve to vreme krivino delo postoji,

npr. protivpravno lienje slobode postoji sve vreme za koje je neko lice protivpravno
lieno slobode

Krivina dela stanja

ona kod kojih je bie krivinog dela ostvareno samim nastupanjem odreenog stanja, a
posledica je trajnog karaktera

npr kod krivinog dela dvobranosti

4. S obzirom na to kada nastupa posledica:

Momentalna posledica nastupa odmah

Temporalna posledica nastupa nakon proteka kraeg ili dueg vremena

5. S obzirom na to da li je izostala posledica, razlikuje se

Pokuano krivino delo

Dovreno krivino delo

DRUGE PODELE KRIVINIH DELA

1. S obzirom na posebna svojstva izvrioca:

Opti delikti oni kod kojih izvrilac moe biti bilo koje lice

Posebni delikti oni kod kojih se zahteva da izvrilac ima posebno svojstvo, npr. svojstvo vojnog
ili slubenog lica

2. S obzirom na objekt krivinopravne zatite

postoji podela na vei broj grupa krivinih dela

krivina dela su u okviru posebnog dela upravo svrstana u grupe po tom kriterijumu

Na primer, krivina dela protiv ivota i tela, protiv imovine, protiv asti i ugleda itd

postoje i vieobjektna krivina dela sa dva ili vie zatitna objekta

112
Npr. krivinim delom pronevere nastoji se zatititi i slubena dunost i imovina.

3. Prema teini krivinih dela:

Zloini

Prestupi

Istupi

OPTA I POLITIKA KRIVINA DELA

postoje krivina dela za koja je jasno da su politikog karaktera, jer su kao takva predviena u zakonu

npr. krivina dela svrstana u glavu krivinih dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti RS

ima krivinih dela koja u odreenom sluaju mogu imati karakter politikog a u drugom karakter
obinog krivinog dela

podela na apsolutna i relativna politika dela:

kod apsolutna politikih dela objekt zatite je politike prirode

kod relativnih radi se o obinim deliktima koji se vre sa politikim ciljevima

postoji problem prilikom utvrivanja kada obina krivina dela dobijaju karakter politikih, pa se
reenje trai preko kompleksnih i koneksnih krivinih dela

kompleksna su opta krivina dela kojima se moe vrti napad i na politika dobra

npr ubistvo predstavnika najviih organa vlasti

koneksna su obina krivina dela koja se vre radi ostvarivanja politikih ciljeva

javljaju se kao sredstvo da se postigne neki politiki cilj

71. Pojam i vrste sticaja krivinog dela


Sticaj krivinih dela postoji kada jedan uinilac jednom radnjom (idealni sticaj) ili sa vie radnji (realni
sticaj) uini vie krivinih dela a koja mu se istovremeno sudi.

Idealni sticaj podrazumeva da je uinilac preduzimanjem jedne radnje uinio vie krivinih dela za koja
mu se, po prirodi stvari, istovremeno sudi.

idealni sticaj postoji kao ideja, jer u stvarnosti postoji samo jedna radnja kojom je ostvareno
bie dva ili vie krivinih dela

npr. idealni sticaj e postojati ako izvrilac bacanjem bombe, dakle jednom radnjom, jedno lice lii ivota,
dva lica teko telesno povredi

time je jednom radnjom izvrenja izvrio tri krivina dela

113
Realni sticaj podrazumeva da je sa vie radnji uinio vie krivinih dela za koja mu se istovremeno sudi,
ali ne zato to to kao kod idealnog sticaja drugaije ne moe biti, ve zato to do suenja nije dolo iz nekog
razloga (izmeu ostalog jer dela nisu bila otkrivena)

realni sticaj znai da u stvarnosti zaista postoji vie kompletnih krivinih dela

npr. realni sticaj e postojati kada izvrilac izvri silovanje, krau i falsifikovanje. Ili npr ako u
kraem ili duem vremenskom periodu izvri vie krivinih dela krae (pod uslovom da ne postoji
produeno krivino delo)

Ako su uinjena ista ili istovrsna krivna dela radi se o homogenom sticaju, ukoliko su uinjena razliita
krivina dela re je o heterogenom sticaju

I idealni i realni sticaj mogu biti i homogeni i heterogeni

U odreenim sluajevima, iako je preduzeto vie radnji i ostvarena su bia vie krivinih dela, sticaja ipak
nema jer postoji prirodno jedinstvo dela ili prividni idealni sticaj:

prirodno jedinstvo dela

sticaja nema jer je radnja izvrenja prirodno povezana u jednu celinu

svi pojedinani akti zajedno ine radnju izvrenja

prividni idealni sticaj

jednom radnjom je ostvareno vie krivinih dela, ali se i pored toga smatra da je uinjeno jedno
krivino delo, ukoliko su ispunjeni odreeni uslovi

72. Prividni idealni sticaj


Prividni idealni sticaj postoji kada jednom radnjom bude ostvareno vie krivinih dela, ali se i pored toga
smatra da je uinjeno samo jedno krivino delo.

tu se javlja problem izbora bia krivinog dela, kom krivinom delu dati prednost

Prividni idealni sticaj se javlja u sledeim sluajevima:

1. Specijaliteta

neko krivino delo se pojavljuje samo kao poseban oblik nekog drugog, opteg krivinog dela, i
postoji samo to drugo posebno krivino delo

npr. ukoliko neko prisvoji novac koji mu je poveren u slubi ili na radu, postoji samo pronevera, a ne i
utaja

2. Supsidijariteta

jedno krivino delo je supsidijarno u odnosu na drugo, te se primenjuje samo ako ne doe do primene
primarnog

114
formalni supsidijaritet postoji kada zakon izriito upuuje na primenu bia nekog krivinog dela
samo kada nisu ostvareni uslovi za primenu nekog drugog krivinog dela

npr. kod krivinog dela zloupotrebe prava na trajk u zakonskom opisu se izriito kae da e to
krivino delo postojati samo ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog krivinog dela

materijalni supsidijaritet postoji kada to proizlazi iz same prirodne i odnosa bia odreenih
krivinih dela

npr. kod uestvovanja u tui izvrioci tog krivinog dela mogu biti samo uesnici za koje se ne
moe utvrditi da su preduzeli radnju izvrenja ubistva ili teke telesne povrede

ukoliko se za neka lica utvrdi da su izvrioci ubistva ili teke telesne povrede, postojae samo
krivino delo ubistva odnosno teke telesne povrede

dakle krivino delo uestvovanja u tui je supsidijarno u odnosu na krivino delo ubistva
odnosno teke telesne povrede

odnos supsidijariteta postoji i izmeu pokuanog i svrenog krivinog dela, kao i izmeu
krivinih dela ugroavanja i povrede

bie krivinog dela koje ima prednost moe osim dobra koje je identino tititi i neko drugo
dobro

bie kd u odnosu na ono koje je supsidijarno ili predstavlja tei oblik napada na isto
zatieno dobro, ili osim identinog zatienog dobra titi i jo neko drugo dobro

3. Konsumpcije

jedno krivino delo u potpunosti obuhvata bie nekog drugog krivinog dela

npr, ako je istom radnjom prema jednom pasivnom subjektu naneta i laka i teka telesna povreda,
postojae samo teka telesna povreda jer ona obuhvata laku telesnu povredu

izvrenje jednog krivinog dela nuno ili po pravilu dovodi do ostvarenja i bia jo nekog
krivinog dela

re je o tome da izvrenje glavnog dela pokriva ono nepravo koje je sadrano u


tipinim prateim krivinim delima koja zato bivaju konsumirana

u nekim sluajevima moe predstavljati i prividni realni sticaj

mogue je da se sa vie radnji ostvari vie krivinih dela od kojih je jedno glavno koje
konsumira ostala

npr. izvrilac koji prethodno ukrade klju kojim kasnije izvri provalnu krau, ini samo
krivino delo teke krae izvrene provaljivanje, a ne i krau kojom je pribavio sredstvo izvrenja

115
postoji miljenje da je u svim ovim sluajevima re o sticaju krivinih zakona a ne o prividnom
idealnom sticaju

praktini rezultat je isti postoji samo jedno a ne vie krivinih dela

Osim specijaliteta, supsidijariteta i konsumpcije poznati su i sluajevi inkluzije i alternativiteta kao oblika
prividnog idealnog sticaja:

Inkluzija postoji kada se kroz neko tee delo ostvaruje neko delo koje je bagatelno u odnosu na tee delo

npr prilikom ubistva pucanjem iz vatrenog oruja dolazi do oteenja tue stvari oteenjem odee rtve

Alternativitet postoji kada se dva dela javljaju kao ravnopravna i potpuno je irelevantno da li e se uzeti
da postoji jedno ili drugo krivino delo

uzima se da postoji ono to je u konkretnom sluaju pretenije odnosno dominira

73. Sloeno i kolektivno krivino delo


Sloeno krivino delo predstavlja zakonsku konstrukciju do koje dolazi spajanjem dva ili vie krivinih dela
za koje zakon propisuje jedinstvenu kaznu.

najee se kao razlog za konstruisanje sloenih krivinih dela navodi to to se u sluaju kada se dva
krivina dela izvre zajedno dobija jedno sasvim novo krivino delo po kvalitetu i teini za koje ne bi
bile dovoljne one kazne koje su propisane za pojedina dela

npr. razbojnitvo je sloeno krivino delo koje se sastoji od prinude i krae

Kolektivno krivino delo karakterie se odreenim ponavljanjem krivinih dela koja su vrsto povezana
odreenim odnosom uinioca prema delu, pa se zato smatra da postoji samo jedno krivino delo:

1. Kolektivno krivino delo u vidu zanata

postoji onda kada uinilac ponavljanjem odreenog dela nastoji da sebi obezbedi izvor prihoda,
odnosno da ostvari imovinsku korist

nae krivino zakonodavstvo je do izmena i dopuna iz 2002 godine predvialo samo jedno
krivino delo kockanja kao kolektivno krivino delo iz zanata.

nae zakonodavstvo vie ne sadri kolektivna krivina dela u vidu zanata

2. Kolektivno krivino delo u vidu zanimanja

uinilac se bavi odreenim krinim delom pri emu nema za cilj da mu to bude izvor prihoda, ali od
toga moe imati neku imovinsku korist

veina autora smatra da ih nae krivino zakonodavstvo sadri i da su to ona dela kod kojih
se zahteva bavljenje odreenom delatnou, npr krivino delo nadrilekarstva

3. Kolektivno krivino delo iz navike

116
uinilac zbog ponavlja vrenja krivinog dela kod uinioca dolo do stvaranja navike da se ono vri

nae krivino zakonodavstvo ne sadri kd iz navike

Kod veine krivinih dela konstrukcija kolektivnog krivinog dela nije prihvatljiva.

ne moe se nikakvim razlozima pravdati da se na vie ubistava ili razbojnitava prmeni konstrukcija
kolektivnog krivinog dela koje bi se tako smatralo jednim ubistvom, odnosno razbojnitvom samo zato to
uinilac to ini iz zanata, zanimanja ili navike

kriterijum za konstrukciju kolektivnog krivinog dela je kriminoloki, a u krivinom pravu moe


imati znaaj jedino u oblasti odmeravanja kazne, gde bi to bila oteavajua okolnost

Stoga se ne vide neki posebni razlozi da se institut kolektivnog krivinog dela zadri u naem krivinom
pravu, jer ono u praksi nema nikakav znaaj.

74. Produeno krivino delo u teoriji i sudskoj praksi


Kod produenog krivinog dela re je o pravnom jedinstvu koje polazi od prirodne povezanosti krivinih
dela.

naelno pitanje da li povezanost traiti samo na objektivnom planu ili i na subjektivnom, psihikom
planu uinioca dovelo je do rascepa u shvatanju produenog krivinog dela na one koji zastupaju
isto objektivnu teoriju i one koji se priklanjaju objektivno-subjektivnoj teoriji

kod nas vladajue objektivno shvatanje

neophodan jedinstveni umiljaj do 1965. godine

posle je uvedeno novo shvatanje jedinstveni umiljaj nije neophodni element produenog
krivinog dela ve spada u tzv. varijabilne ili alternativne elemente

Osnovno pitanje koje se postavlja kod produenog krivinog dela je utvrivanje uslova pod kojima se vie
krivinih dela preduzetih sa vie radnji treba objediniti i smatrati jednim krivinim delom.

na primer, ukoliko uinilac vri krau iz istog stana tako to u toku nekoliko sati u vie navrata oduzima
stvari, postoji samo jedno krivino delo, a ne onoliko krivinih dela koliko je puta iznostio stvari iz stana
istog vlasnika

ukoliko je isto to uinio u toku nekoliko dana ili nekoliko meseci, ili je delo uinio u toku iste noi ali
je stvari oduzeo od razliitih vlasnika, javlja se problem opravdanosti primene konstrukcije
produenog krivinog dela

Ako je u pitanju isti vlasnik, i ako nije re o nekom dugom vremenskom periodu koji bi prekinuo
vremenski kontinuitet mogla bi se primeniti konstrukcija produenog krivinog dela

kada nije u pitanju isti vlasnik sporna je primena konstrukcije produenog krivinog dela, s obirom
da je sporan uslov postojanja istovetnosti oteenog, koje se zahtevalo

117
Prema objektivnoj teoriji koja kod nas predstavlja vladajue shvatanje, za konstrukciju produenog
krivinog dela zahtevalo se postojanje tri uslova:

1. Istovetnost ili istovrsnost krivinih dela

2. Vremenski kontinuitet

3. Istovetnost oteenog

prihvatalo se da istovetnost oteenog moe izostati u nekim sluajevima s tim da drugi


elementi vie dou do izraaja

u drugim sluajevima istovetnost oteenog je obavezna

re je o delima kojima se napadaju neka strogo lina dobra oveka, kao to su ivot i
telo, ast, ugled i sloboda itd

ne moe ni pod kojim uslovima biti primenjena konstrukcija produenog krivinog


dela ako je uinilac uinio vie krivinih dela otmice, protivpravnog lienja slobode,
silovanja itd.. prema razliitim licima, tj ako nije ostvaren uslov koji zahteva
istovetnost oteenog.

75. Produeno krivino delo u KZ Srbije


Produeno krivino delo ini vie istih ili istovrsnih krivinih dela uinjenih u vremenskoj povezanosti od
strane istog uinioca, koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od pet okolnosti koje zakon
navodi, a to su: istovetnost oteenog, istovetnost predmeta dela, korienje iste situacije ili istog trajnog
odnosa, jedinstvo mesta ili prostora izvrenja dela ili jedinstveni umiljaj.

Krivini zakonik prvi put u nae krivino zakonodavstvo uvodi institut produenog krivinog dela

Razlog za njegovo regulisanje je to da se produeno krivino delo predvidi kao fakultativni osnov za
ogranieno pootravanje kazne

Dakle, za postojanje produenog krivinog dela kumulativno se zahteva ispunjenje tri uslova, s tim to je za
ispunjenje treeg uslova neophodno da budu ostvarene dve od pet navedenih okolnosti:

1. Istovetnost ili istovrsnost krivinih dela

procenjuje se prema pravnoj kvalifikaciji dela

istovrsnost postoji onda kada je u pitanju osnovni, kvalifikovani ili privilegovani oblik nekog
krivinog dela

2. Vremenski kontinuitet

vremenski razmak izmeu pojedinih dela ne mora biti isti ili slian, ali izrazite razlike u tom
pogledu mogu voditi zakljuku o vremenskom diskontinuitetu

3. Da uinjena dela predstavljaju celinu

118
taj uslov je ispunjen ukoliko su ostvarenje najmanje dve od sledeih pet okolnosti:

1. Istovetnost oteenog je uslov koji je u dosadanjoj praksi imao veliki znaaj, s


obzirom na to da se taj uslov smatrao obaveznim

to se tie krivinih dela koja su uperena protiv linosti, mogu ui u sastav


produenog krivinog dela samo ako postoji istovetnost oteenog

2. Istovrsnost predmeta dela znai da je radnja izvrenja preduzeta na objektima koji su


iste vrste

3. Korienje iste situacije ili istog trajnog odnosa

trajni odnos je odnos koji traje due vreme

kod korienja situacije re je o tome da se za izvrenje krivinog dela koristi ista


prilika

4. Jedinstvo mesta ili prostora izvrenja dela odnosi se na odreeno mesto u geografskom
smislu ili na odreeni zatvoreni ili otvoreni prostor

5. Jedinstveni umiljaj

okolnost koja ukazuje na to da uinjena dela predstavljaju celinu

Kod nekih krivinih dela sama priroda tih dela ne doputa spajanje u produeno krivino delo, pa je to
zakonom izrito zabranjeno

Npr krivino delo terorizma teko da bi dozvoljavalo primenu konstrukcije produenog krivinog dela

Produenim krivinim delom je uinjen najtei oblik koji ulazi u njegov sastav

Jedinstveni umiljaj mora postojati u situaciji kada produeno krivino delo dobija teu kvalifikaciju od
pojedinih dela koja su njime obuhvaena.

kumuliranje posledice kod novanih iznosa koji su od znaaja za pravnu kvalifikaciju i prerastanje u tee
delo moe se pravdati samo kada je ta celokupna posledica bila obuhvaena umiljajem uinioca

Zakonskom odredbom reena je i situacija kada donetom pravosnanom presudom neko krivino delo nije
obuhvaeno produenim krivinim delom koje je bilo predmet te presude, a bili su ispunjeni uslovi za to

to krivino delo smatrae se zasebnim krivinim delom, odnosno zasebnim produenim krivinim delom
ako se radi o vie dela koja ispunjavaju uslove za produeno krivino delo

76. Pojam i vrste sauesnitva


Krivino delo se moe vriti zajedniki, od strane vie lica.

Uestvovanje vie lica u ostvarenju krivinog dela se moe ispoljiti na razliite naine: od obinog pasivnog
posmatranja ili odobravanja vrenja krivinog dela, pa sve do glavne uloge u ostvarenju krivinog dela.
Meutim, ne smatra se svako uestvovanje sauesnitvom.
119
nije svako uestvovanje sauesnitvo u krivinopravnom smislu, zato je potrebno da se
ono razgranii u odnosu na forme uea koja ne zasluuju da budu obuhvaene kriminalnom
zonom i u odnosu na ono to predstavlja najintenzivniju formu uea u ostvarenju krivinog dela,
tj. izvrilatva

Moe se govoriti o tri grupe lica koja ostvaruju krivino delo:

1. Izvrilac

2. Sauesnici

3. Lica iji doprinos po intenzitetu i kvalitetu nije od takvog znaaja da treba reagovati krivinim
pravom.

sauesnike treba razlikovati od izvrioca i od ostalih lica koje ne treba smatrati sauesnicima s
obzirom na njihov zanemarljiv doprinos ostvarenju krivinog dela

Sauenitvo je ostvarenje krivinog dela od strane vie lica.

Pored objektivne veze koja se sastoji u zajednikom ostvarenju bitnih elemenata krivinog dela, izmeu tih
lica mora postojati i subjektivna veza ona se sastoji u svesti o zajednikom delovanju.

Sauesnitvo je zajedniko ostvarivanje krivinog dela od strane vie lica, uz postojanje svesti kod njih da
zajedniki deluju

svest o zajednikom delovanju mora postojati kod sauesnika, ali ne i kod izvrioca krivinog dela

U pogledu pojma izvrioca razlikuju se restriktivno i ekstenzivno shvatanje:

prema restriktivnom shvatanju izvrilac je lice koje samo ostvaruje bitne elemente bia krivinog
dela, koje samo preduzima radnju izvrenja

prema ekstenzivnom shvatanju izvrilac je lice koje je na bilo koji nain uestvovalo u ostvarenju
krivinog dela

negira se institut sauesnitva, odnosno ne pravi se razlika izmeu izvrioca i sauesnika

Kod nas je prihvaeno restriktivno shvatanje, to znai da se pravi razlika izmeu izvrioca i sauesnika.

U okviru tog shvatanja razlikuju se dva pojma izvrioca:

Ui Izvrilac je lice koje samo vri krivino delo

iri Pojam izvrioca obuhvata i saizvrioca i porednog izvrioca.

Nae pravo prihvata ui pojam izvrioca, to znai da se pojam saizvrioca svrstava u sauesnitvo, a
posredni izvrilac nema jasno mesto u sistemu opteg dela.

U naoj teoriji razlikuje se sauesnitvo u uem i u irem smislu:

U uem smislu sauesnitvo obuhvata podstrekavanje i pomaganje


120
U irem smislu obuhvata podstrekavanje, pomaganje i saizvrilatvo

Za postojanje sauesnitva potrebno da je delo izvreno ili pokuano, odnosno da je izvrilac uao u
kriminalnu zonu.

postojanje sauesnitva zavisi od toga da i je izvrilac izvrio krivino delo

to ne mora biti dovreno krivino delo, dovoljno je da je ostvario neku kanjivu fazu krivinog
dela (akcesorna priroda sauesnitva)

Principalna teorija o pravnoj prirodi sauesnitva polazi od toga da ono moe postojati nezavisno od postojanje
izvrilatva, tj. ona i ne pravi razliku izmeu sauesnika i izvrioca

77. Posredni izvrilac


Posredni izvrilac je ono lice koje, ostvarujui sve subjektivne elemente krivinog dela, navede drugoga na
ostvarenje krivinog dela, a da se pri tome taj drugi ne moe smatrati izvriocem krivinog dela jer mu
nedostaje subjektivna strana tog krivinog dela.

lice koje preduzima radnju izvrenja smatra se sredstvom, a ne izvriocem

Sporno je u kojim situacijama bi ova konstrukcija bila prihvatljiva.

Sauesnitvo u delu izvrioca kod kojeg ne postoji krivica reenje je prihvatanje teorije limitirane
akcesornosti koja za postojanje sauesnitva i za odgovornost sauesnika ne trai krivicu uinioca.

To su oni sluajevi kada kod neposrednog izvrioca ne postoji ni minimalni subjektivni supstrat.

npr. kada se za izvrenje krivinog dela koristi sasvim malo dete.

U naem krivinom pravu, ova konstrukcija bi bila opravdana u sledee tri situacije:

ako je krivino delo izvreno pod uticajem prinude koja iskljuuje krivicu neposrednog izvrioca

tada izvrilac ne bi bilo lice koje je preduzelo radnju izvrenja, ve bi posredni izvrilac bilo
lice koje je primenilo prinudu

ako je delo izvreno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi

posredni izvrilac bi bilo lice koje je dovelo u neotklonjivu stvarnu zabludu lice koje je
preduzelo radnju izvrenja

ako se radi o krivinom delu za koje se kod uinioca zahteva neko posebno svojstvo, a lice koje
preduzima radnju izvrenja nema to svojstvo

posredni izvrilac bi bilo lice koje ima odreeno svojstvo koje se trai za krivino delo i koje je
podstreklo drugo lice koje to svojstvo nema da izvri krivino delo

Ipak, u naem pravu koje ne predvia posredno izvrilatvo , prihvatljivije je da se u sluaju primene
apsolutne sile ne radi o posrednom, ve o neposrednom izvrilatvu

121
radnju izvrenja preduzima lice koje primenjuje apsolutnu silu, a ono se drugim licem slui samo kao
predmetom da bi izvrilo krivino delo

Posredno izvrilatvo nije iskljueno samo kod apsolutne sile, ve i kod sile slabijeg intenziteta gde bi se radilo o
podstrekavanju, a ne posrednom izvrilatvu.

Posredno izvrilatvo bi moglo doi u obzir jedino kada je primenjena kompulzivna sila i pretnja jaeg
intenziteta koja je iskljuila krivicu neposrednog izvrioca.

Problem osnova na kom bi se primena instituta posrednog izvrioca primenjivala poto KZ ne poznaje ovaj institut.

78. Pravna priroda sauesnitva


U pogledu pravne prirode sauesnitva razlikuju se dve teorije:

principalna teorija

ne pravi razlika izmeu izvrioca i sauesnika

sauesnitvo postoji uvek kada je neko od uesnika preduzeo odreenu radnju, i za nju samostalno
odgovara nezavisno od drugih uesnika

akcesorna teorija

pravi razliku izmeu izvrioca i sauesnika

izvrilac predstavlja centralnu figuru, i delo se smatra njegovim jer je on izvrio krivino delo, a
sauesnici na neki nain, a ne izvrenjem, uestvuju u ostvarenju krivinog dela

Akcesorna teorija je prihvaena kod nas a vladajua je i u kz veine evropskih zemalja, kao i u teoriji.

dvostruka akcesornost

postojanje izvrioca je nuan uslov za postojanje sauesnitva:

bez postojanja drugog saizvrioca nema saizvrilatva

bez postojanja izvrioca nema ni podstrekavanja ni pomaganja

kvantitativna akcesornost

postojanje sauesnitva zavisi od toga u kojoj je meri izvrilac ostvario kriminalno ponaanje

ako je krivino delo dovreno, kvantitativna akcesornost postoji

ako je delo samo pokuano, sauesnitvo e postojati samo ako je taj pokuaj kanjiv

kvalitativna akcesornost

postojanje sauesnitva zavisi od toga ta je izvrilac ostvario, tj da li je ostvario krivino delo sa


svim njegovim obaveznim elementima ili je za postojanje sauesnitva dovoljno ostvarenje nekih
elemenata opteg pojma krivinog dela

122
nekoliko varijanti akcesornosti:

potpuna akcesornost

izvesno vreme bila prihvaena

nuno je da je izvrilac ostvario krivino delo sa svim njegovim bitnim


elementima, a naroito da je postojala i krivica

to je dovelo do neprihvatljivih rezultata, naroito kada je izvrilac lice koje


nije uraunljivo i krivo

u tom sluaju nije postojalo ni krivino delo, pa samim tim ni


sauesnitvo

limitirana akcesornost

prema njoj se ne trai da je izvrilac postupao sa krivicom, ve je dovoljno da je


ostvario sve objektivne elemente krivinog dela

hiperekstremna akcesornost

danas nigde nije prihvaena

polazi od toga da sve okolnosti koje imaju znaaj za postojanje krivinog dela,
krivice ili odmeravanja kazne kod izvrioca prenose se i na sve ostale uesnike u
krivinom delu

minimalna akcesornost

za postojanje sauesnitva dovoljno je da su ostvarena bitna obeleja bia


krivinog dela, a ne i njegova protivpravnost

prema ovoj varijanti bi postojalo sauesnitvo i onda kada bi neko pomogao


drugome u nunoj odbrani

da li je za postojanje sauesnitva i odgovornost sauesnika dovoljno da glavni izvrilac


ostvari samo nehatno krivino delo

shvatanje da podstrekavanje u nehatnom delu nije sauesnitvo nego posredno


izvrilatvo

ako se poe od limitirane akcesornosti pre e postojati sauesnitvo ako kod


izvrioca postoji nehat

Krivicu izvrioce ne treba zahvetavi jer je individualna

nije relevantna za sauesnike

za njihovu odgovornost, krivica mora postojati kod svakog sauesnika

123
79. Saizvrilatvo
Saizvrilatvo postoji kada vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja, sa umiljajem ili iz nehata,
zajedniki izvre krivino delo, ili kada, ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem
bitno doprinesu izvrenju krivinog dela.

Zakon zahteva tri uslova za postojanje saizvrilatva u sluaju da ni delimino nije


preduzeta radnja izvrenja:

Umiljaj

Zajednika odluka

Bitan doprinos izvrenju krivinog dela

I pored ove definicije, aktuelne su teorije koje za cilj imaju da odrede pojam saizvrilatva

1. Formalno-objektivna teorija

saizvrilac je onaj ko, makar i delimino, preduzme radnju izvrenja

svoenje saizvrilatva samo na sluajeve kada neko makar delimino preduzme radnju
izvrenja nije opravdano

esto neko u ostvarenju krivinog dela ima vaniju ulogu od onoga ko preduzima
radnju izvrenja

ova teorija previe suava krug uesnika koji se mogu smatrati saizvriocem

2. Subjektivna teorija

saizvrilatvo postoji uvek kada neko uestvuje u ostvarenju krivinog dela tako to postupa sa
izvrilakom voljom tj tako da delo hoe kao svoje (cum animo auctoris)

ak i ako neko preduzme radnju izvrenja, a postupa tako da delo hoe kao tue (animus
socii), bie samo smatran pomagaem

kao dopunski kriterijum, osim izvrilake volje, uzima se u obzir da li neko ini delo u svom
linom interesu

ako se ne utvrdi postojanje linog interesa, uesnik u delu se svodi na pomagaa

tako je u nemakoj teoriji poznat sluaj kade Na molbu majke vanbranog deteta, njena
sestra je to dete sama liila ivota tako to ga je utopila u kadi sa vodom

iako je prvostepeni sud ispravno smatrao da je majka podstreka, a sestra


izvrilac, drugostepeni sud je primenom ove teorije uzeo da izvrilaka volja, a i
interes za izvrenjem dela, postoji samo kod majke, tako da je majku proglasio
izvriocem, a sestru pomagaem

3. Teorija vlasti nad delom

saizvrilac je ono lice koje moe bitno da utie na tok izvrenja krivinog dela
124
razlikuje se VLAST NAD RADNJOM (neposredni izvrilac) i VLAST NAD VOLJOM (posredni
izvrilac), VLAST NAD DELOM se odnosi upravo na saizvrilatvo

svakom saizvriocu je dodeljena odreena funkcija na osnovu zajednike odluke

sve zajedno obezbeuju da delo uspe zato to se razliiti doprinosi celini dopunjuju

vladajua u stranoj teoriji

4. Teorija o podeli rada

saizvriocima se smatraju lica koja su se unapred dogovorila kako da ostvare krivino delo,
pritom su podelili uloge i napravili plan

nekoga ko je po tom planu dobio ulogu pomagaa i kasnije zaista preduzeo pomaganja, nije
osnovano transformisati u saizvrioca

5. Objektivno-subjektivna teorija

vladajua u naoj sudskoj praksi

za postojanje saizvrilatva neophodno je da bude ostvarena i objektivna i subjektivna


komponenta

u sluaju da je makar delimino preduzeta radnja izvrenja, za postojanje saizvrilatva na


subjektivnom planu zahteva se postojanje svesti o zajednikom delovanju

ukoliko radnja izvrenja nije preduzeta, zahteva se da hoe delo kao zajedniko

objektivni i subjektivni element u konkretnom sluaju moraju se posmatrati u meusobno


vezi i moe se uzeti, do odreene granice, da jae izraen subjektivni element moe donekle
kompenzovati slabije izraena objektivni element

i tada te radnje moraju objektivno imati osetan znaaj za ostvarenje krivinog dela

postojanje izvrilake volje ne moe sasvim kompenzovati nedovoljno izraen


objektivni element

to mora predstavljati bitan dopinos izvrenju kd

obian doprinos nije condicio sine qua non za izvrenje kd

Saizvrilatvo iz nehata nije mogue.

Kod delicta propria kod onih dela kod kojih je posebno svojstvo uinioca bitno obeleje kd saizvrilac moe
biti samo ono lice koje moe biti i samostalan izvrilac

O saizvrilatvu e se raditi i kod sukcesivnog saizvrilatva

kada se neko pridrui nekome u toku izvrenja krivinog dela, dakle nije neophodno da su svi saizvrioci
uestvovali u izvrenju dela od samog poetka

125
Kod svojerunih krivinih dela ona koja moe ostvariti samo jedan uinilac lino i samostalno nije mogue
saizvrilatvo.

Saizvrilatva nema ni u sluaju prividnog saizvrilatva kada vie lica prouzrokuju posledicu krivinog
dela zajedniki, ali bez postojanja svesti o zajednikom delovanju.

Nuno saizvrilatvo postoji kada je obavezan element bia krivinog dela to da moe biti ostvareno samo od
strane dva ili vie lica.

npr. krivino delo oruane pobune moe postojati samo ukoliko u njegovom izvrenju uestvuje vie lica

ta situacija se ne reava prema pravilima o saizvrilatvu, ve se samo utvruje da li je taj element


ostvaren, kao i svi ostali elementi bia krivinog dela

Saizvrilac se kanjava kao da je delo sam izvrio, kaznom koja je propisana za uinjeno delo.

80. Podstrekavanje
Podstrekavanje postoji kada se drugo lice umiljajno navodi da izvri krivino delo.

Navoenjem se na drugo lice utie da donese odluku o izvrenju krivinog dela.

vrstina odluke se moe stepenovati, ni najvra odluka ne mora biti ostvarena

Za postojanje podstrekavanja bitno je da je podstreka kod nekog lica stvorio takvu odluku da je na
osnovu nje krivino delo izvreno

Ukoliko je kod izvrioca ve postojala vrsta odluka da izvri krivino delo, nee postojati podstrekavanje,
ve neuspelo podstrekavanje ili psihiko pomaganje.

Ukoliko je kod izvrioca postojala nedovoljno vrsta odluka koja ne bi bila ostvarena ili je postojala
neka opta odluka koja nije bila konkretizovana, podstrekavanje moe postojati, jer je jo uvek mogue da
podstreka stvori konanu odluku kod izvrioca.

Podstreka se kanjava kao da je delo sam izvrio tj u okviru propisane kazne za delo koje je izvreno.

KZ ne propisuje ta moe biti radnja podstrekavanja

moe biti svaka radnja koja je pogodna da kod podstreknutog stvori odluku da izvri krivino delo
od blagog nagovaranja pa do nekih formi prinude

npr, to moe biti molba, obeanje ili davanje poklona, odnosno plaanja za delo na koje se podstrekava,
nagovaranje, pretnja, savetovanje

najee su u pitanju radnje koje se ostvaruju verbalnim putem, ali je mogue da podstrekavanje bude
ostvareno nekim konkludentnim radnjama ili stvaranjem situacije koja na neko lice deluje tako to kod
njega stvara odluku da izvri krivino delo

navoenje ne mora biti eksplicitno, moe se stvoriti i na jedan suptilan nain, bitno je da je u
pitanju radnja koja je podobna da kod podstreknutog stvori odluku da izvri krivino delo

126
mora postojati odreeni psihiki uticaj podstrekaa na izvrioca, ili komunikativni uticaj koji se za
radnju podstrekavanja zahteva u pretenom delu novije literature (teorija psihikog kontakta)

izjednaavanje podstrekaa sa izvriocem u pogledu kanjavanja opravdano je samo kod


intenzivnijih oblika delovanja na izvrioca

Podstrekavanje moe postojati i u sluaju kada se modifikuje ve stvorena odluka da se izvri krivino delo,
a tu se razlikuju tri situacije:

1. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvri sasvim drugo krivino delo od onog koje je bio
odluio da izvri

podstrekavanje u odnosu na krivino delo koje je izvreno

2. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvri tei oblik istog krivinog dela

tada podstreka odgovara za tei oblik

3. ako se odluka izmeni tako da podstreknuti izvri laki oblik

tada podstrekavanje ne postoji, s obzirom da postojea odluka ve u sebi obuhvata i laki


oblik krivinog dela

Za postojanje podstrekavanja potrebno je da je delo izvreno ili pokuano

Podstrekavanje ima dvostruku posledicu:

Odluku podstreknutog da izvri krivino delo

Izvrenje krivinog dela

Za podstrekavanje nije neophodno da kod podstreknutog postoji krivica

podstreka e biti odgovoran i kada kod izvrioca ne postoji krivica

ukoliko izvrilac nema ni minimalni subjektivni odnos prema delu, ve se javlja kao sredstvo
izvrenja, tada je opravdano koristiti konstrukciju posrednog izvrioca

Podstrekavanje moe biti posredno, tj. preko treeg ili vie lica kada se svi oni javljaju kao posredni
podstrekai

moe se vriti i od strane vie lica koja neposredno podstrekavaju izvrioca na izvrenje krivinog
dela sapodstrekavanje

Podstrekavanje se uvek odnosi na konkretno krivino delo, mora biti upravljeno ili na odreeno lice ili
odreeni krug lica i nije neophodno da podstreka lino poznaje izvrioca ili da je izvrilac svestan da je
njegova odluka nastala pod uticajem podstrekaa

Umiljaj podstrekaa mora da obuhvati svest o uzronoj vezi izmeu radnje podstrekavanja i odluke da se
izvri krivino delo, kao i sva bitna obeleja tog krivinog dela.

127
Agent provokator lice koje vri radnju podstrekavanja upravljen na to da izvrilac samo zapone
radnju izvrenja sa ciljem njegovog hvatanja na delu pre nego to ga dovri, radi lakeg dokazivanja
dela ne iskljuuje njegovu odgovornost kao podstrekaa

Nae pravo prikriveni islednik zabranjuje se i predvia kao kanjivo da prikriveni islednik
podstrekava na izvrenje krivinog dela

U jednom krivinom delu ne moe postojati sticaj vie oblika sauesnitva.

podstrekavanje obuhvata pomaganje, a saizvrilatvo konsumira podstrekavanje

Podstreka se kanjava kao da je delo sam izvrio.

ako je delo ostalo u pokuaju, a pokuaj je kanjiv, podstrekau se kao izvriocu kazna moe ublaiti

Podstrekavanje se nekad predvia kao samostalno krivino delo, i to iz dva razloga:

kada ono na ta se podstrekava samo po sebi nije krivino delo

npr. krivino delo navoenja na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu

kada je samo podstrekavanje tee od radnje izvrenja

npr. kod krivinog dela izbegavanja vojne obaveze kao kvalifijkovani oblik predviena je
situacija u kojoj neko poziva ili podstie vie lica na vrenje
tog krivinog dela

KZ predvia i neuspelo podstrekavanje kada podstreknuti delo nije ni pokuao, a razlikuju se dve situacije:

1. podstreka nije uspeo da stvori ili uvrsti odluku kod podstreknutog

2. podstreka je uspeo da stvori ili uvrsti odluku, ali podstreknuti iz nekog razloga nije ni pokuao.

za neuspelo podstrekavanje se kanjava ukoliko se podstrekavalo na krivino delo iji je pokuaj


po zakonu kanjiv

jedini opti izuzetak akcesorne prirode podstrekavanja

81. Pomaganje
Pomaganje je oblik sauesnitva kojim se sa umiljajem doprinosi izvrenju krivinog dela.

Ne mora se raditi o doprinosu bez kojeg krivino delo ni u kom sluaju ne bi bilo izvreno, ve pomaganje
postoji i kada bi ostvarenje krivinog dela i bez pomaganja bilo mogue, ali na drugaiji nain.

dovoljno je da je pomaganje dovelo i samo do manjih modifikacija u radnji izvrenja

Pomaganjem se smatra svaka radnja kojom se doprinosi izvrenju krivinog dela, a KZ kao neke tipine
radnje pomaganja navodi: davanje saveta ili uputstava kako da se izvri krivino delo, stavljanje uiniocu
na raspolaganje sredstava za izvrenje krivinog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvrenje

128
krivinog dela, uanpred obeano prikrivanje krivinog dela, ulinioca, tragova krivinog dela ili sredstava
kojima je delo izvreno.

S obzirom na radnju, pomaganje moe biti:

1. Psihiko pomaganje koje se vri verbalnim putem (davanje saveta kako da se izvri krivino delo,
obeavanje prikrivanja dela, izvrioca).

2. Fiziko

Pomaganje se moe izvriti i neinjenjem

potrebno je da kod pomagaa postoji dunost na injenje, tj. on mora imati poloaj garanta

na primer, ako neko ne uva objekat koji je dua da uva kako bi omoguio izvrenje krivinog dela krae stvari
iz tog objekta

Za pomaganje nije potrebno da kod izvrioca postoji i krivica, ve je dovoljno da su ostvareni objektivni
elementi krivinog dela.

Posredno pomaganje kada se doprinos izvrenju ostvaruje preko treeg lica

Kada vie lica pomae izvriocu svi se pojavljuju ulozi sapomagaa

Umiljaj pomagaa treba da obuhvati injenicu da se radnjom pomaganja doprinosi ostvarenju krivinog
dela, kao i sve bitne elemente tog krivinog dela.

Neophodno da se pomae u konkretno odreenom krivinom delu

Kao i kod ostalih oblika sauesnitva, pomaganje moe postojati samo pre ili u toku izvrenja krivinog
dela.

pomo pruena nakon izvrenog dela predstavlja posebno krivino delo pomoi uiniocu posle izvrenog
krivinog dela

ukoliko se radi o krivinim delima kod kojih posledica ne nastupa odmah posle preduzete radnje
izvrenja, mogue je pruiti pomo uiniocu sve do nastupanja posledice temporalni delikti

ne odnosi se na delatnosna krivina dela

U pogledu kanjavanja pomagaa, zakon predvia mogunost ublaavanja kazne, tj odmeravanje i


izricanje kazne koja je po vrsti ili meri blaa od one koja je propisana za izvreno krivino delo.

I radnja pomaganja moe u izuzetnim sluajevima biti predviena kao posebno krivino delo iz istih
razloga kao i kod podstrekavanja

82. Posebna pravila za odgovornost i kanjivost sauesnika


I za sauesnike vae opta pravila o krivinom delu. Meutim, za njih vae i neka posebna pravila koja se
tiu granica njihove odgovornosti i kanjivosti.

129
U pogledu krivice postoji razlika izmeu saizvrilatva i ostalih oblika sauesnitva

odgovornost sauesnika u uem smislu postoji samo onda kada kod njih postoji
umiljaj, saizvrilac je odgovoran i onda kada kod njega postoji nehat

Odgovornost sauesnika postoji nezavisno od toga da li kod izvrioca postoji krivica.

akcesorna teorija zahteva da je izvrilac izvrio krivino delo, odnosno da je preduzeo radnje koje
ulaze u kriminalnu zonu, a pri tome se ne trai i krivica izvrioca

Granice odgovornosti podstrekaa i pomagaa odreuje njihov umiljaj, dok saizvrioci odgovaraju u
granicama umiljaja i nehata.

Granice odgovornosti saizvrioca:

izvrilac odgovara u granicama svog umiljaja ili nehata, to znai da ne odgovara za ono to je
izvan tih granica ostvario drugi saizvrilac

svaki saizvrilac koji je makar i delimino preduzeo radnju izvrenja odgovara samo za ono to je
hteo kao zajedniko delo, a kod nehatnog krivinog dela za ono to se moe pripisati njegovom
nehatu

sauesnik koji nije preduzeo ni delimino radnju izvrenja, moe da odgovara samo za ono delo
koje je bilo obuhvaeno zajednikom odlukom

ako je neki od saizvrilaca otiao dalje, i izvrio ono to nije bilo obuhvaeno zajednikom odlukom,
nalazi se u ekcesu za koji odgovara samostalno, kao da je re o izvriocu

mogue je da u istom delu, zajedniki preduzimajui radnju izvrenja, jedan saizvrilac postupa sa
umiljajem, a drugi iz nehata

ako to delo ima svoj nehatni oblik jedan e odgovarati za umiljajni, a drugi za nehatni
oblik

ukoliko to delo nema nehatni oblik onda taj ko postupa iz nehata uopte i ne ini krivino
delo

Granice odgovornosti podstrekaa i pomagaa

podstreka i pomaga odgovaraju u granicama svog umiljaja

ono to nije bilo obuhvaeno njihovim umiljajem predstavlja eksces izvrioca za koji oni ne odgovaraju

1. kvalitativni eksces

kada izvrilac izvri neko sasvim drugo krivino delo, a ne ono na koje je bio podstrekavan,
odnosno u kojem mu je pruena pomo

tada sauesnik ne odgovara, jer radnja sauesnitva nije ni u kakvoj uzronoj vezi sa
izvrenim krivinim delom

pritom bi trebalo voditi rauna o tome da li su ispunjeni uslovi za neuspelo podstrekavanje


130
ako se podstrekavalo na delo iji je pokuaj kanjiv, postojae neuspelo podstrekavanje

2. kvantitativni eksces

kada izvrilac izvri tei oblik krivinog dela, a umiljajem sauesnika je bio obuhvaen samo
osnovni oblik

sauesnici odgovaraju samo za osnovni oblik

npr. ako neko podstrekava ili pomae u obinoj krai, a izvrilac izvri teku krau, sauesnik
odgovara samo za osnovni oblik krae

3. negativni kvantitativni eksces

ako je umiljajem sauesnika bio obuhvaen osnovni oblik, a izvrilac izvri laki oblik

sauesnik odgovara samo za laki oblik, tj za ono to je zaista i ostvareno

Dobrovoljno spreavanje dela:

u okviru dobrovoljnog odustanka od izvrenja krivinog dela predvieno je i dobrovoljno


spreavanje dela od strane sauesnika

postoji kada je sauesnik spreio izvrioca da izvri krivino delo

dobrovoljno spreavanje dela je fakultativni osnov za osloboenje od kazne

Uticaj linih odnosa, svojstava i okolnosti

odreeni lini odnosi, svojstva i okolnosti mogu uticati na krivicu ili na odmeravanje kazne

uzimaju se u obzir samo kod onog uesnika u vrenju krivinog dela kod kojih postoje

nema prenoenja uticaja ovih okolnosti

ukoliko je npr izvrilac krivinog dela delo izvrio u povrati, i to mu je uzeto kao oteavajua okolnost,
to nema nikakvog znaaja na sauesnike koji nisu povratnici

izuzetak:

ako je neki lini odnos, svojstvo ili okolnost bitni element bia krivinog dela, uzima se u obzir i
sauesnicima, iako kod njih ne postoji

Kod krivinog dela kvalifikovanog teom posledicom sauesnici odgovaraju pod istim uslovima kao i
izvrilac

potrebno je da umiljaj postoji u odnosu na osnovni oblik, a u odnosu na teu posledicu nehat

83. Pojam i vrste krivinih sankcija


Krivine sankcije su sredstvo za ostvarivanje zatitne funkcije krivinog prava.

Opti materijalno-formalni pojam krivinih sankcija se odreuje na sledei nain:


131
Krivine sankcije su zakonom predviene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta
primenjuju prema uiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvieno kao krivino delo na osnovu
odluke suda donete nakon sprovedenog krivinog postupka.

Osnovni elementi krivinih sankcija:

cilj krivinih sankcija je suzbijanje kriminaliteta

postoje zbog suzbijanja kriminaliteta

one su po svojoj prirodi represivne mere

represivnost krivinih sankcija se ogleda u tome to one predstavljaju odreeno zlo za uinioca
krivinog dela, ili pretnju zlom

ne negira se preventivno dejstvo krivinih sankcija koje je povezano sa represivnom


komponentnom

stepen represivnosti je razliit: od sudske opomene pa do smrtne kazne

primenjuju se prema uiniocu protivpravnog dela koje je zakonu predvieno kao krivino delo

mora biti krivino delo koje ispunjava sve elemente za postojanje krivinog dela, tj moe nedostajati
krivica

npr. liavanje ivota koje izvri neuraunljivo lice je protivpravno delo koje je u zakonu predvieno
krivino delo, ali nije krivino delo u smislu opteg pojma krivinog dela, jer nedostaje krivica uinioca

moraju biti predviene zakonom

bitno je da je zakonom predvieno kao krivino delo

nae ranije kz i tamo gde nema kd je koristilo taj terin, koristilo ga u isto objektivnom smislu

protivpravno delo koje je u zakonu predvieno kao krivino

to znai da nije dozvoljena primena sankcija ante delictum

uvek se trai da je uinjeno bar kd u nepotpunom, objektivnom smislu

izrie ih sud

izriu se u krivinom postupku

U naem krivinom pravu postoji 4 vrste krivinih sankcija, a to su:

Kazne

Mere upozorenja

Mere bezbednosti

Vaspitne mere

132
iako bi se moglo govoriti o pluralistikom sistemu, ipak je re o dualistikom sistemu krivinih
sankcija, u kom postoje kazna i mere bezbednosti

mere upozorenja su alternativa kazni i nezamislive su bez postojanja kazni, dok su vaspitne mere
specijalna vrsta mera bezbednosti koje se primenjuju prema odreenoj kategoriji uinilaca
(maloletnicima)

Opta svrha krivinih sankcija je ostvarivanje zatitne funkcije krivinog prava

KZ sadri odredbe o posebnoj svrsi tri vrste krivinih sankcija, a ZOMUKD propisuje svrhu vaspitnih mera
kao sankcija koje se primenjuju prema maloletnicima

Krivino zakonodavstvo Srbije poznaje i neke mere koje imaju slinosti sa krivinim sankcijama, ali nisu
obuhvaene sistemom krivinih sankcija jer im nedostaju neke bitne karakteristike koje krivina sankcija
mora da poseduje:

pravne posledice osude

ne izrie sud u krivinom postupku, ve nastupaju po sili zakona

mera oduzimanja imovinske koristi

nije krivina sankcija jer se tom merom samo realizuje princip da niko ne moe zadrati
imovinsku korist pribavljenu krivinim delom

njome se ne oduzimaju niti ograniavaju neka dobra uinioca, jer uinilac nikada ne moe
stei neka prava u odnosu na ono to je pribavio krivinim delom

za oblast krivinih sankcija od znaaja su i odredbe o rehabilitaciji i davanju podataka iz kaznene


evidencije, kao i zastarelost, amnestija, pomilovanje

84. Pojam, opravdanje i svrha kazne


Materijalno-formalni pojam kazne se odreuje na sledei nain:

Kazna je zakonom predviena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema
uiniocu krivinog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog krivinog postupka.

Najvanija razlika u ovom pojmu u odnosu na pojam krivinih sankcija jeste ta to se ovde kao pretpostavka
za primenu kazne trai da je uinjeno krivino delo koje sadri sve obavezne elemente, pa i krivicu. Kazna
se ne moe zamisliti bez krivice.

1. stepen represivnosti je najvii kod kazne

najvie zadire u prava i dobra uinioca, i nuno sadri odreeno zlo

ona znai socijalno-etiki prekor koje drutvo upuuje uiniocu krivinog dela

2. naelo zakonitosti je kod kazne najdoslednije sprovedeno


133
pored optih odredaba o kazni u optem delu, ona se propisuje u posebnom delu za svako
pojedino krivino delo

propisujui koja ljudska ponaanja predstavljaju krivino delo, zakonodavac propisuje


i kaznu

3. krivine sankcije moe izricati samo sud u krivinom postupku

U pogledu opravdanja kazne, najvanije grupe teorija su:

1. Utilitaristike Opravdanje kazne vide u njenoj nunosti i korisnoj funkciji koju ona obavlja za
drutvo suzbijanje kriminaliteta.

2. Retributivistike opravdanje kazne vide u retribuciji koja polazi od ideje srazmernosti i pravednosti.

Ova dva pristupa koriste se istovremeno za opravdanje ili kritiku krivinopravne zatite i krivinog
prava u celini

U pogledu svrhe kanjavanja formirale su se tri teorije:

1. Apsolutna teorija Svrha kazne je vraanje zla za uinjeno zla.

kazna je sama sebi cilj, odnosno odmazda za uinjeno krivino delo

2. Relativna teorija Svrha kazne je prevencija.

Generalna kazna za cilj ima vrenje uticaja na potencijalne uinioce. Generalna prevencija
moe biti:

1. Negativna: sastoji se u zastraivanju potencijalnih uinioca

2. Pozitivna: sastoji se u podravanju drutvenih i moralnih normi koji slue kao


prepreka vrenju krivinih dela.

Specijalna kazna za cilj ima vrenje uticaja na uinioca koji je ve uinio krivino delo

3. Meovita teorija smatra da je svrha kazne i jedno i drugo i retribucija i prevencija

KZ polazi od relativne teorije i svrhu kanjavanja odreuje kao generalnu i specijalnu prevenciju.Svrha
kanjavanja je:

Spreavanje uinioca da ini krivina dela i uticanje na njega da ubudue ne vri krivina dela

Uticanje na druge da ne ine krivina dela

Izraavanje drutvene osude za krivino delo, jaanje morala i uvrivanje obaveze potovanja
zakona

KZ ne odreuje retribuciju kao jednu od svrha kanjavanja iako je tu komponentu teko negirati; ona ima
vanu ograniavajuu funkciju

preventivni ciljevi kazne ne smeju voditi strooj kazni od one koja je srazmerna teini uinjenog dela
i stepenu krivice uinioca
134
85. Sistem kazni
Sistem kazni u naem krivinom zakonodavstvu obuhvata 4 kazne. To su:

Zatvor

Novana kazna

Rad u javnom interesu

Oduzimanje vozake dozvole

Mnoga postojea reenja iz opteg dela polaze od onih koje je sadrao KZ iz 1 951 , meutim to se ne moe
rei za oblast krivinih sankcija. Prvobitno, on je predviao sedam vrste kazni.

Najvie dilema u sistemu kazni koji je predvialo nae zakonodavstvo izazavala je smrtna kazna.

1993. godine ukinuta u saveznom krivinom zakonodavstvu

posle izmena i dopuna iz 2001 . godine sistem kazni vie ne sadri smrtnu kaznu, ve umesto nje
predvia zatvor u trajanju od 40 godina

smrtna kazna je u republikom zakonodavstvu bila propisana samo za dva krivina dela: teko
ubistvo i teke sluajeve razbojnike krae i razbojnitva

ukinuta je izmenama i dopunama 2002. godine

na planu zakonodavnog regulisanja smrtne kazne u Evropi su danas preovladali filozofski, socioloki,
psiholoki i kriminalnopolitiki argumenti protiv smrtne kazne

Ukidanju smrtne kazne ila su u prilog jo dva argumenta:

Sutinski je neprihvatljivo da u saveznom krivinom zakonodavstvu smrtna kazna nije bila


predviena za isto tako teka pa i tea krivina dela od onih koja su u republikom krivinom
zakonodavstvu bila zapreena smrtnom kaznom

Nije bilo nikakvih posebnih razloga da i naa zemlja ne sledi trend koji je jasno doao do
izraaja u evropskim zemljama

Nae krivino zakonodavstvo polazi pod podele na: glavne i sporedne kazne.

Glavna kazna je zatvor, dok se novana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole mogu
izrei i kao glavne i kao sporedne.

Glavna kazna se izrie samostalno, s tim to se samo jedna kazna moe izrei kao glavna.

Novana kazna i oduzimanje vozake dozvole kao sporedna kazna se mogu izrei uz kaznu zatvora
kao glavnu kaznu.

135
86. Opta pitanja kazne lienja slobode
Posebnu panju izazivaju pitanja u vezi propisivanja ove kazne, njenih opcija, kao i problem kratkotrajnih
kazni lienja slobode

FAKTORI ZA NASTANAK I RAZVOJ OVE KAZNE:

Kazna lienja slobode nema realnog osnova za svoju primenu dok se ne stvore jaki dravni organi

Kazna lienja slobode zahteva dovoljno bogatu materijalnu osnovu drutva jer je re o skupoj
krivinoj sankciji

Lina sloboda kao dobro oveka mora zauzimati visoko mesto na vrednosnoj skali i svim lanovima
drutva mora biti priznato pravo na linu slobodu

Kazna lienja slobode predstavlja najvaniju kaznu u savremenim pravima, meutim u vezi sa njom se
javlja vei broj pitanja koja su sporna.

1. opteusvojen je stav da uinioca ne treba slati u zatvor ako se moe oekivati da e se primenom
odreenih sankcija na slobodi na njega uticati da vie ne vri krivina dela

od zapreene kazne zatvora se oekuje da ima generalno preventivno dejstvo

2. da li predvideti jednu jedinstvenu ili vie vrsta kazni lienja slobode

veina zakonodavstava predvia vie vrsta kazna lienja slobode

3. irina kaznenih raspona

kazneni rasponi ne smeju biti suvie uski jer bi se time onemoguilo pravilno odmeravanje kazne

ne smeju biti ni suvie iroki jer bi to vodilo arbitrernosti

kod nas se zapaa propisivanje suvie irokih raspona, sa veoma visokim posebnim
maksimumom

4. alternative kazni lienja slobode

traganje za njima je poteklo iz saznanja da se kaznom lienja slobode esto postie suprotan
cilj od eljenog

umesto da deluje preventivno na uinioca krivinog dela, ona od njega stvara linost koja se jo vie
udaljava od drutva, od vladajuih drutvenih normi i normalnog ivota na slobodi

od alternativa kazni lienja slobode najvie uspega ima rad u javnom interesu

kao sankcija se propisuje u odreenom trajanju

odreuje se najmanji i najvei broj sati rada kao i duina vremenskog perioda

sud u konkretnom sluaju odreuje taan broj sati rada kao i vreme u kom e se obaviti

mora biti dobrovoljan, jer bi inae bio u suprotnosti sa meunarodnom konvencijom koja
zabranjuje prinudan rad
136
to ne moe biti bilo koji rad, ve rad koji ima humanitarni i optekorisni karakter

npr pomo starim licima, bolesnim licima, rad sa hendikepiranom decom, rad u oblasti ivotne
sredine itd

pored rada u javnom interesu koriste se i neke druge sankcije kao alternativa kazni lienja
slobode naknada tete i neformalno poravnanje oteenog i uinioca, ambulantni tretman
ili upuivanje na obuku i mere pojaanog nadziranja, kao i kuni pritvor

5. kratkotrajne kazne lienja slobode

osnovni prigovor je taj da se kratkotrajnim kaznama lienja slobode ne mogu postii ciljevi
resocijalizacije

saznanje da upravo dugotrajne kazne lienja slobode vode daljoj desocijalizaciji


umanjilo je znaaj ovih prigovora

princip srazmernosti prilikom odmeravanja kazne zahteva primenu i kratkotrajnih kazni


lienja slobode, tako da nema dovoljno razloga da se od njih sasvim odustane

87. Kazna zatvora u naem krivinom pravu


Iako je mogue propisati vie kazni lienja slobode, na zakonodavac odluio se samo za jednu vrstu ove
kazne zatvor.

Nae krivino zakonodavstvo odreuje opti minimum i maksimum kazne zatvora, odnosno najmanju i
najviu moguu meru kazne, a svrha propisivanja opteg minimuma i maksimuma jeste da se u tom okviru
kod pojedinih krivinih dela propie posebni minimum i posebni maksimum.

zatvor ne moe biti krai od 30 dana niti dui od 20 godina

u odnosu na opti maksimum KZ predvia izuzetak da se za najtea krivina dela propie kazna
zatvora u trajanju od 30-40 godina

osim tog izuzetka, tea kazna od opteg maksimuma se ne moe izrei

poseban sluaj kazne zatvora koja je uvedena kao zamena za smrtnu kaznu

zato se ne moe odmeravati i izricati kazna zatvora izmeu 20 i 30 godina

kazna od 30-40 godina se ne moe izrei licu koje u vreme izvrenja krivinog dela nije navrilo 21
godinu ivota

ona se moe izricati samo na pune godine

tea kazna od opteg maksimuma se ne moe izrei

Kod duih kazni zatvora, ona se izrie na pune godine i mesece, dok je izricanje kazne zatvora i na dane
opravdano samo kod kratkotrajnih kazni lienja slobode

KZ predvia u tom pogledu granicu od 6 meseci zatvora


137
zatvor se izrie na pune godine i mesece, a do 6 meseci i na pune dane

Zakonom o izmenama i dopunama KZ iz 2009. godine uvedena je kazna kunog zatvora, kao modalitet
izvrenja kazne zatvora

izvrava se u prostorijama u kojima osueni stanuje

uslov za to je da je izreena kazna zatvora do 1 godine

ova mogunost moe iskoristiti ukoliko se s obzirom na linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo
dranje posle uinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno moe
oekivati da e se na taj nain ostvariti svrha kanjavanja

u sluaju da osueni samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje u kojima izdrava izreenu kaznu
zatvora, jednom u trajanju duem od 6h ili dva puta u trajanju do 6h, ostatak kazne e izdrati u zavodu za
izvrenje kazne zatvora

izvrenje kazne zatvora na ovaj nain se ne moe odrediti uiniocu krivinog dela protiv braka i
porodice ukoliko ivi sa oteenim u istom porodinom domainstvu

88. Uslovni otpust


Uslovni otpust je samo faza u izvrenju kazne zatvora

Sutina uslovnog otpusta je u tome da se deo kazne ne izvrava, tj izvrie se samo ukoliko doe do opoziva
uslovnog otpusta. Ukoliko do njega ne doe, kazna se gasi.

Za vreme uslovnog otpusta kazna postoji samo kao pravna mogunost

Vreme provedeno na uslovnom otpustu u sluaju opoziva se ne uraunava u izdranu kaznu

Opti uslovi za uslovni otpust:

Osueni koji je izdrao dve treine kazne zatvora sud e otpustiti sa izdravanja kazne pod uslovom
da do isteka vremena za koje je izreena kazna ne uini novo krivino delo

potrebno je da se osueni u toku izdravanja kazne tako popravio da se sa osnovom moe oekivati
da e se na slobodi dobro vladati, a naroito da do isteka vremena za koje je izreena kazna nee vriti
krivina dela

KZ propisuje uslove za uslovni otpust, osueni e se uslovno otpustiti ukoliko su kumulativno ispunjena dva
uslova:

da je izdrao najmanje 2/3 kazne

ranije je postojala mogunost da se osueno lice otpusti posle samo 1/3 izdrane kazne

ta mogunost je predstavljala osnov za arbitrernost i suspenziju sudske odluke u pogledu dve


treine kazne, stoga je ta mogunost ukinuta

138
da se za vreme izvrenja kazne tako popravio da se sa osnovom moe oekivati da vie nee vriti
krivina dela, tj da je u odnosu na njega postignuta svrha kanjavanja

ispunjavanje ovog uslova je u praksi teko utvrditi

poznato je da ni izuzetno dobro vladanje osuenih lica za vreme izdraavanje kazne ne mora
imati nikakve veze sa njihovim popravljanjem

Uslovni otpust i u sluaju ispunjavanja zakonskih uslova predstavlja samo mogunost ukoliko je osueni vie od tri
puta pravosnano osuen na kaznu zatvora.

ZID KZ iz 2012 godine uvodi zabranu uslovnog otputanja ukoliko je osueni u toku izdravanja kazne dva puta
disciplinski kanjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Sud moe u odluci kojom osuenog uslovno otputa odrediti da ispuni neku od obaveza predvienih
krivinopravnim odredbama.

Opozivanje uslovnog otpusta moe biti:

obavezno ako osueni za vreme dok je na uslovnom otpustu uini krivino delo za koje je izreena
kazna zatvora dua od 1 godine.

fakultativno kada je izreena kazna do 1 godine. U tom sluaju do opoziva uslovnog otpusta moe,
ali ne mora doi.

Mogunost opoziva postoji i kada osueni koji je na uslovnom otpustu ne ispuni neku od obaveza
koju mu je odredio sud.

O uslovnom otputanju kao i o njegovom opozivanju odluuje sud

89. Pojam i sistemi novane kazne


Novana kazna je jedna od najstarijih krivinih sankcija.

Nastala je u vezi sa sistemom kompozicije prema kom je uinilac plaao odreenu sumu novca oteenom
ili njegovoj porodici kao naknadu za uinjeno krivino delo, ime se spreavala krvna osveta.

Postepeno je i drava poela sama da primenjuje novanu kaznu tj. da od uinioca naplauje izvesnu sumu
novca za uinjeno krivino delo. Danas je ona jedna od najee primenjivanih sankcija.

Novana kazna se sastoji u plaanju odreenog novanog iznosa u korist drave.

Ona je naroito pogodna za laka krivina dela, stoga je u nekim zemljama ona na podruju lakeg i srednjeg
kriminaliteta u potpunosti istisnula kaznu lienja slobode.

Razlikuju se dva sistema propisivanja i primene novane kazne:

1. Stari sistem Sistem fiksnih iznosa

novana kazna se propisuje u odreenom rasponu u okviru kog se uiniocu odmerava i izrie
kazna u konkretnom sluaju
139
2. Novi sistem Dani-novane kazne (Sistem dnevnih globa)

podrazumeva da se kazna najpre odmerava u danima, a nakon toga se utvruje novana


vrednost jednog dana, a onda se mnoenjem dolazi do novane kazne koja se izrie

prednost ovog sistema je u tome to se vrednost dana utvruje prema imovinskom stanju
uinioca

postie da novana kazna jednako pogaa i siromane i bogate uinioce krivinih dela

broj dana se odmerava na isti nain kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, na
osnovu optih pravila o odmeravanju kazne

vrednost dana se utvruje tako to se utvrde meseni i godinji prihodi uinioca

oduzmu njegovi redovni trokovi, odnosno utvruje se koliko on moe da utedi

ta uteda se deli sa brojem dana u mesecu, odnosno godini

90. Novana kazna u naem krivinom pravu


Na zakonodavac nije ostao samo pri starom sistemu, fiksnih iznosa. Taj sistem jeste jednostavniji jer ne
zahteva utvrivanje prihoda uinioca, ali je novi sistem u prednosti pre svega jer jednako pogaa bogate i
siromane. Za isto krivino delo bogati uinilac moe biti stostruko vie kanjen nego siromani
uinilac. Stoga KZ predvia oba sistema.

Krivini zakonik predvia oba sistema novane kazne tako to novi sistem postavlja kao primaran
novana kazna u dnevnim iznosima, dok stari sistem novana kazna u odreenom iznosu postavlja kao
supsidijaran

1. Novana kazna u dnevnim iznosima

podrazumeva da se kazna najpre odmerava u danima, a nakon toga se utvruje novana vrednost
jednog dana, a onda se mnoenjem dolazi do novane kazne koja se izrie

broj dana se odmerava na isti nain kao i kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, na
osnovu optih pravila o odmeravanju kazne

ne moe biti manji od 10 niti vei od 360 dana

vrednost dana se utvruje tako to se utvrde meseni i godinji prihodi uinioca, zatim se oduzmu
njegovi redovni trokovi, odnosno utvruje se koliko on moe da utedi, a onda se ta uteda deli sa
brojem dana u mesecu, odnosno godini

vrednost jednog dana ne moe biti manji od 500 dinara niti vei od 50.000 dinara

kod ovog sistema propisani su kazneni rasponi, koji zavise od zapreene kazne zatvora uz
koju je kod pojedinih krivinih dela alternativno propisana novana kazna:

do 60 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 3 meseca

140
30-1 20 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 6 meseci

60-1 80 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 1 godine

120-240 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 2 godine

najmanje 180 dnevnih iznosa za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 3 godine

Ako je za krivino delo propisana samo novana kazna, ona se odmerava u okviru
propisanog broja dnevnih iznosa za to delo

u primeni ovog sistema sudovi se suoavaju sa problemima na koji nain utvrditi stvarne
prihode uinioca

zakon ovlauje sud da moe zahtevati podatke od banaka ili drugih finansijskih ustanova,
dravnih organa ili pravnih lica, koji su duni da traene podatke dostave

ukoliko se podaci ne mogu pribaviti, ili ukoliko uinilac ne ostvaruje nikakav prihod
ali je vlasnik imovine ili nosilac imovinskih prava, sud e po slobodnoj proceni utvrditi
visinu dnevnog iznosa

ipak, u nekim sluajevima ak ni pored tih mogunosti nije mogue utvrditi visinu
dnevnog iznosa, i to je razlog zato je KZ zadrao i stari sistem fiksnih iznosa, koji e
se primenjivati kao supsidijarni

2. Novane kazne u odreenom iznosu

ako je nemogue utvrditi visinu dnevnog iznosa novane kazne primenjuje se stari sistem
fiksnih iznosa

opti minimum kod ovog sistema je 10.000 dinara, a opti maksimum milion dinara (deset
miliona kod krivinih dela izvrenih iz koristoljublja)

i kod ovog sistema visina kaznenih raspona zavisi od visine zapreene kazne zatvora uz koju je
novana kazna propisana za pojedina dela

do 100.000 dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 3 meseca

20.000-200.000 dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 6 meseci

30.000-300.000 dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 1 godine

50.000-500-000 dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 2 godine

najmanje 1 00.000 dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do 3 godine

novana kazna se kao sporedna kazna moe izrei i u onim sluajevima kada ona nije kod pojedinog
krivinog dela predviena, ili je predviena alternativno, a sud se odlui da kao glavnu kaznu izrekne
zatvor

glavni uslov za korienje te mogunosti je da je delo izvreno iz koristoljublja

141
KZ regulie izvrenje novane kazne

rok za plaanje novane kazne se odreuje u presudi i on ne moe biti krai od 15 dana niti dui od 3
meseca

u opravdanim sluajevima sud moe dozvoliti da se novana kazna isplati u otplatama, a u tom
sluaju rok isplate ne moe biti dui od 1 godine

KZ vie ne predvia prinudnu naplatu neplaene novane kazne

ukoliko osueni ne plati novanu kaznu dolazi do njenog pretvaranja u zatvor re je o supletornom
zatvoru

tada se odreuje jedan dan zatvora za svakih 1.000 dinara novane kazne

za njega ne vai veina odredaba o kazni zatvora taj zatvor moe trajati najdue 6 meseci, a
ako je izreena novana kazna u iznosu veem od 700.000 dinara, on moe trajati najdue 1
godinu.

neplaena novana kazna moe biti zamenjena i radom u javnom interesu

tada se za svakih 1.000 dinara novane kazne odreuje 8h rada u javnom interesu

rad u javnom interesu ne moe biti dui od 360h

u sluaju da osueni isplati deo novane kazne ostatak se srazmerno pretvara u zatvor

kada je novana kazna izreena u veem iznosu od onoga koji se bez ostatka moe pretvoriti
u zatvor potrebno je izraunati deo, odnosno procenat isplaene novane kazne i za toliko
umanjiti maksimalno trajanje zatvora, bez obzira na preostali deo neplaene novane kazne

u sluaju da osueni isplati ostatak novane kazne, izvrenje supletornog zatvora e se obustaviti

posle smrti osuenog novana kazna se nee izvriti

91. Rad u javnom interesu


to se tie ove sankcije postoje razlozi za i protiv njenog uvoenja

1. Razlozi koji idu u prilog njenom uvoenju su:

osueno lice ne gubi svoje drutvene kontakte

moe nastaviti obavljanje svoje profesije

nema ni ostalih negativnih posledica kazne lienja slobode

znatno su manji trokovi njenog izvrenja nego kazne lienja slobode

graani sa kojima je osueni u kontaktu tokom obavljanja rada u javnom interesu mogu na
njega imati pozitivan uticaj

142
osuda se moe posmatrati kao rekompenzacija drutvu za uinjeno delo

moe imati i edukativni karakter

2. Razlozi protiv njenog uvoenja:

nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija u okviru kojih bi se ovaj rad


obavljao

nedostatak onih koji bi nadgledali izvrenje ove sankcije

osueni dolazi u kontakt sa licima koja su vrlo ranjiva bolesna, stara lica

tako da mogu postati rtve krivinog dela

nejednakost u izvrenju

Trebalo bi dati prednost razlozima koji idu u prilog uvoenju ove sankcije, to ini i KZ

kazna rada u javnom interesu se moe izrei i kao glavna i kao sporedna kazna.

ZIKS sadri posebne odredbe o tome i predvia uvoenje posebne slube, odnosno lica koji bi
izvravali ovu kaznu

kazna rada u javnom interesu se moe izrei za krivina dela za koja je propisan zatvor do 3 godine
ili novana kazna

to mora biti rad koji je koristan za drutvo, kojim se ne vrea ljudsko dostojanstvo i koji se ne vri u
cilju sticanja dobiti

rad mora biti i dobrovoljan, jer bi u suprotnom bio protivan meunarodnim konvencijama kojim se
zabranjuje prinudni rad kao krivina sankcija

vaan uslov za izricanje ove kazne je pristanak uinioca, u sluaju da on nije dat sud bi
verovatno izrekao kaznu zatvora, tako to e se za svakih zapoetih 8 asova rada u javnom
interesu odrediti 1 dan zatvora

rad u javnom interesu ne moe biti krai od 60h niti dui od 360h

period u kojem e se obaviti rad u javnom interesu je od 1-6 meseci, i traje 60h u toku jednog meseca

ukoliko osueni ne obavi asove rada koji su mu dodeljeni dolazi do zamene kaznom zatvora, pri
emu se za svakih 8h rada u javnom interesu odreuje 1 dan zatvora

ukoliko osueni savesno ispunjava svoje obaveze, sud kaznu moe umanjiti za

rad u javnom interesu predstavlja i jednu vanu mogunost zamene neplaene kazne i u toj situaciji
on je alternativa kazni lienja slobode

143
92. Oduzimanje vozake dozvole
Za razliku od mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima koja se izrie samo uiniocu
krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja za koga se utvrdi da je opasno da upravlja motornim vozilom,
ova kazna je namenjena drugoj kategoriji uinilaca i pod drugaijim uslovima.

ovde nije specijalna prevencija u prvom planu, ima i generalno preventivne ciljeve, ima i retributivni
karakter

njome se pogaa sloboda kretanja, tj. ta sloboda se samo delimino ograniava

Uslov za izricanje oduzimanja vozake dozvole je da je uinilac koristio motorno vozilo za pripremanje ili
izvrenje krivinog dela.

zakonska odredba ne postavlja i uslov da je potrebno da je uinilac upravljao tim motornim vozilom,
ali se iz sadrine ove kazne moe zakljuiti da je to neophodno.

motorno vozilo mora biti korieno u svojoj osnovnoj funkciji da bi bili ostvareni uslovi za izricanje
ove kazne

Nema ogranienja u pogledu kojih krivinih dela moe biti izreena ova kazna u obzir dolaze sva krivina
dela, a i krivina dela ugroavanja javnog saobraaja ukoliko nisu ostvareni uslovi za izricanje mere bezbednosti
zabrane upravljanja motornim vozilom. U svakom sluaju, te dve sankcije se ne mogu izrei zajedno.

Ova kazna moe biti izreena kao glavna kazna, ali i kao sporedna uz kaznu zatvora ili novanu kaznu. Kao
glavna se moe izrei samo za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do 2 godine ili novana
kazna.

Kazna oduzimanja vozake dozvole moe trajati 1-3 godine. A ako je izreena uz kaznu zatvora, vreme
provedeno na izdravanju kazne zatvora se ne uraunava u trajanje ove kazne.

Ova kazna se moe izrei i licu koje nema poloen vozaki ispit, a u tom sluaju, ukoliko poloi vozaki ispit,
zabranjuje mu se izdavanje vozake dozvole.

Ukoliko osueni na kaznu oduzimanja vozake dozvole upravlja motornim vozilom za vreme dok ona traje,
sud e ovu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako to e jednu godinu oduzimanja vozake dozvole zameniti
za jedan mesec zatvora.

93. Pojam i vrste odmeravanja kazne


Odmeravanje kazne moe biti zakonsko i sudsko.

samo se sudsko odmeravanje moe smatrati odmeravanjem kazne u pravom smislu rei

kazna za pojedina krivina dela se propisuje u veoma irokom rasponu, stoga se teko moe
prihvatiti da zakonodavac tu vri neko okvirno odmeravanje kazne

U oblasti odmeravanja kazne u naoj teoriji koristi se pojam individualizacije kazne.

Taj pojam se moe shvatiti u irem i u uem smislu:


144
1. U irem smislu individualizacija kazne je ukupan proces koji se odvija od izbora kazne pa do
njenog izricanja.

2. U uem smislu individualizacija kazne je jedan od principa na osnovu kojih se vri odmeravanje
kazne, a to pre svega podrazumeva upoznavanje linosti uinioca.

Meutim, individualizacija kazne u uem smislu predstavlja gledite koje je danas uglavnom naputeno, dok
je individualizacija kazne u irem smislu suvian pojam jer odgovara pojmu odmeravanja kazne.

Odmeravanje kazne moe biti:

1. u okviru kazne propisane za odreeno krivino delo, odmeravanje blae kazne od propisane (ublaavanje
kazne) i odmeravanje tee kazne od propisane (pootravanje kazne)

redovan nain odmeravanja kazne je onaj koji se vri u okviru propisane kazne za odreeno
krivino delo, dok se ublaavanje i pootravanje kazne mogu vriti izuzetno

sistem apsolutno odreenih kazni i sistem apsolutno neodreenih kazni su naputeni u


savremenom krivinom zakonodavstvu

opti minimum i opti maksimum ne moe se prekoraiti ni u sluaju ublaavanja ili


pootravanja

nae krivino zakonodavstvo vie ne predvia pootravanje kazne kao nain odmeravanja
kazne

kada je re o odmeravanju kazne u okviru propisane kazne, osnovni kriterijumi su:

propisana kazna

kada je re o kazni zatvora ona se odmerava izmeu posebnog minimuma i


posebnog maksimuma

ukoliko nije propisan posebni minimum ili maksimum primenjuje se opti


minimum ili opti maksimum

kod dela kod kojih je propisan samo poseban minimum prilikom


odmeravanja kazne primenjuje se opti maksimum,

kod dela kod kojih je propisan samo posebni maksimum za


odmeravanje se primenjuje opti minimum

kada je re o novanoj kazni ona se odmerava u okviru propisanih kaznenih


raspona, a visina tih raspona zavisi od visine zapreene kazne zatvora uz koju
je novana kazna alternativno propisana

svrha kanjavanja

prilikom odmeravanja kazne sud mora voditi rauna o tome da je u


konkretnom sluaju potrebno postii svrhu kanjavanja

145
olakavajue i oteavajue okolnosti

one slue tome da se u okviru propisane kazne doe do tano odreene kazne

2. osloboenje od kazne

3. posebni naini odmeravanja kazne

odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju

odmeravanje kazne osuenom licu

94. Olakavajue i oteavajue okolnosti


U pogledu olakavajuih i oteavajuih okolnosti postoje dva razliita pristupa:

Prvi je nabrajanje olakavajuih i oteavajuih okolnosti

Drugi je uopteno navoenje okolnosti o kojima sud mora voditi rauna prilikom odmeravanja
kazne

KZ prihvata drugo reenje

ukazuje na najvanije okolnosti koje sud mora uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne, a u
zavisnosti od konkretnog sluaja jedna ista okolnost moe biti oteavajua ili olakavajua

ukoliko ima karakter olakavajue okolnosti ona e uticati na to da kazna bude blia donjoj granici
propisane kazna za to delo

ukoliko ima karakter oteavajue okolnosti uticae na to da kazna bude blia maksimumu kazne
propisanim za to delo

Te okolnosti su:

Stepen krivice

ne samo da je vano koji oblik krivice postoji, ve se stepenovanje moe vriti u okviru pojedinih
oblika krivice

npr kod umiljaja je vano da je uinilac pokazao posebnu upornost i bezobzirnost, kod nehata
je vaan stepen nepanje

predumiljaj i dolus repentinus nae krivino pravo ne predvia

od znaaja za stepenovanje krivice su i kompulzivna sila i pretnja, ukoliko ne iskljuuju


krivicu, radi se po pravilu o niem stepenu krivice

u pogledu neuraunljivosti i svesti o protivpravnosti su znatno manje

Pobude iz kojih je delo uinjeno

motivi se mogu etiki vrednovati

146
npr. da li je neko izvrio krau da bi obezbedio neke svoje elementarne potrebe ili da bi se
kockao.

Jaina povrede ili ugroavanja zatienog dobra

mora se utvrditi u kojoj meri je krivino delo ugrozilo ili povredilo zatieno dobro

do toga dolazi kroz procenu naina izvrenja dela, sredstava za izvrenje itd, a naroito je
znaajna posledica

kod odmeravanja kazne ova okolnost se ne moe procenjivati apstraktno,

mora se konkretizovati i utvrditi u kojoj meri je uinjeno krivino delo ugrozilo ili povredilo
zatieno dobro

kod pokuaja ako se ne koristi mogunost ublaavanja kazne treba uzeti da je jaina
ugroavanja zatienog dobra nia nego kod dovrenog krivinog dela;

pokuaj treba tretirati kao olakavajuu okolnost

Okolnosti pod kojima je delo uinjeno

okolnosti koje se tiu konkretne situacije u kojoj je delo uinjeno heterogenog karaktera

ta e se podrazumevati pod njima zavisi i od toga da li se ekstenzivno ili restriktivno


shvataju one okolnosti od kojih zavisi procena jaine povrede ili ugroavanja
zatienog dobra

tu bi spadao doprinos rtve izvrenju krivinog dela,

okolnost da li je rtva dala povod za izvrenje krivinog dela ili je na drugi nain doprinela
nastupanju posledice

Raniji ivot uinioca

vaan je odnos uinioca prema drutvenim i moralnim normama pre izvrenja krivinog dela, a
naroito da li je vrio krivina dela ili nije

neosuivanost se, po pravilu, smatra olakavajuom okolnou

Line prilike uinioca

u sudskoj praksi se, po pravilu, one smatraju olakavajuim okolnostima

npr. nezaposlenost, loe zdravstveno stanje, da uinilac ima maloletnu decu itd

Dranje uinioca posle uinjenog krivinog dela

ovde se razlikuju dve grupe okolnosti:

prve se odnose na ublaavanje posledica prouzrokovanih krivinim delom: pomo i


izvinjenje rtvi, naknada tete, stvarno kajanje

147
druge se odnose na dranje okrivljenog u toku krivinog postupka: poricanje, kajanje,
menjanje iskaza, laganje, uticanje na sveodke

naroito je vano priznanje koje se pod odreenim uslovima smatra kao


olakavajua okolnost

poricanje uinjenog dela ne predstavlja oteavajuu okolnost

Druge okolnosti koje se odnose na linost uinioca

psihofizike osobenosti, stepen obrazovanja i sl.

Okolnosti koje nisu propisane u lanu 54.

npr kao oteavajua okolnost uzima se da je dolo do porasta vrenja onih krivinih dela za koje se
uiniocu sudi, ili kao olakavajua da je proao dui period od uinjenog krivinog dela

Ako je uinilac doprineo tome da je protekao dui period od uinjenog krivinog dela tu se ne
moe raditi o olakavajuoj okolnosti

zakon navodi i jednu okolnost koja se tie odmeravanja novane kazne

u lanu 54. stav 2. obavezuje sud da prilikom odmeravanja novane kazne uzme u obzir
imovno stanje uinioca, tj da proceni njegove prihode i obaveze

lanom 54a uvedena je i obavezna oteavajua okolnost

ukoliko je delo uinjeno iz mrnje prema nekom licu zbog njegove pripadnosti rasi ili
veroispovesti, nacionalne ili etnike pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili
rodnog identiteta, to e se uzeti kao oteavajua okolnost, osim ako na nije propisana
kao obeleje krivinog dela

Prilikom procenjivanja olakavajuih i oteavajuih okolnosti mogu se koristiti dva metoda:

1. Analitiki sud mora da vrednuje i analizira svaku pojedinanu okolnost, a onda nakon procene
svake pojedinane okolnosti treba da odmeri kaznu

2. Sintetiki sud kaznu treba krivino delo da ceni kao celinu, i da odmeri kaznu na osnovu opteg
utiska

Ipak, najprihvatljiviji bi bio analitiko-sintetiki metod Sud bi na osnovu opteg utiska trebalo da doe do
jedne polazne osnove tj orjentacione kazne, a potom da je poveava i sniava nakon pojedinanog vrednovanja
svake olakavajue i oteavajue okolnosti.

KZ predvia princip zabrane dvostrukog vrednovanja

okolnost koja je obeleje krivinog dela ne moe se uzeti u obzir kao oteavajua ili olakavajua okolnost,
osim ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivinog dela, ili ako postoje vie takvih okolnosti, a
samo je jedna dovoljna za postojanje teeg ili lakeg oblika krivinog dela

148
95. Ublaavanje kazne
Institut ublaavanja kazne omoguava sudu da izrekne kaznu koja je blaa od propisane kazne za krivino
delo za koje se kazna odmerava.

Razlikuje se:

1. Ublaavanje po meri kada sud izrie kaznu koja je po meri blaa od propisanog minimuma za
odreeno krivino delo

2. Ublaavanje po vrsti kada sud izrie kaznu koja je po vrsti blaa od one koja je za to delo propisana

Moe se govoriti o zakonskom i sudskom ublaavanju kazne

u prvom sluaju sud je vie vezan zakonom, dok u drugom sluaju ublaavanje kazne u mnogo veoj meri
zavisi od procene suda

Sudsko ublaavanje kazne je uvek ogranieno

sud je vezan donjom granicom do koje kaznu moe ublaiti

Zakonsko ublaavanje kazne moe biti i neogranieno onda kada postoji neki od osnova za
osloboenje od kazne.

1. ZAKONSKI OSNOVI za ublaavanje kazne propisani su u Optem delu KZ, kao i Posebnom delu kod
odreenih krivinih dela

u Optem delu propisano je vie osnova za ublaavanje kazne, i svi su faultativnog karaktera;
to su:

1. Prekoraenje granica nune odbrane

2. Prekoraenje granica krajnje nude

3. Izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nude

4. Kompulzivna sila i pretnja

5. Bitno smanjena uraunljivost

6. Otklonjiva pravna zabluda

7. Pokuaj

8. Pomaganje

9. Odsustvo linog svojstva kod podstrekaa ili pomagaa

U Posebnom delu KZ skoro i ne koristi mogunost ublaavanja kazne

ona je propisana samo kod krivinog dela organizovanja i podsticanja na izvrenje


genocida i ratnih zloina, ako uinilac otkrije dogovor, grupu ili organizovanu
kriminalnu grupu pre nego to je u njenom sastavu il za nju uinio krivino delo, ili ako
organizator sprei izvrenje krivinih dela
149
razlog zbog ega se mogunost ublaavanja kazne ne predvia kod vie krivinih dela
je taj to se umesto osnova za ublaavanje kazne propisuje privilegovani oblik
krivinog dela

2. SUDSKO ublaavanje kazne

dva uslova:

Da postoje dve ili vie naroito olakavajuih okolnosti

Da sud oceni da se i sa ublaenom kaznom moe postii svrha kanjavanja

re je o generalnom ovlaenju suda da moe uvek kada smatra da su ova dva


uslova ispunjena ublaiti kaznu

postojanje neke oteavajue okolnosti

ne zabranjuje sudsko ublaavanje kazne u sluaju postojanja i neke oteavajue


okolnosti, zavisi od toga o kakvim se oteavajuim okolnostima radi

ukoliko su uslovi za ublaavanje kazne ispunjeni, sud e kaznu ublaiti prema sledeim
pravilima:

Ako je za krivino delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 10 ili
vie godina, kazna se moe ublaiti do 7 godina zatvora.

Ako je za krivino delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 5
godina, kazna se moe ublaiti do 3 godine zatvora.

Ako je za krivino delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 3
godine, kazna se moe ublaiti do 1 godine zatvora.

Ako je za krivino delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 2
godine, kazna se moe ublaiti do 6 meseci zatvora.

Ako je za krivino delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od 1
godine, kazna se moe ublaiti do 3 meseca zatvora.

Ako je za krivino delo kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju ispod 1
godine, kazna se moe ublaiti do 30 dana zatvora.

Ako je za krivino delo propisana kazna zatvora bez naznaenja najmanje mere
odnosno bez propisanog posebnog minimuma , umesto zatvora se moe izrei
novana kazna illi kazna rada u javnom interesu.

Ako je za krivino delo propisana novana kazna sa naznaenjem najmanje mere,


kazna se moe ublaiti do opteg minimuma novane kazne, tj. 1 0.000 dinara

Samo je u jednom sluaju predviena mogunost ublaavanja kazne po vrsti tj izricanje novane kazne ili
kazne rada u javnom interesu umesto zatvora.

150
Sud treba da ima u vidu i raspon propisane kazne za delo za koje se kazna odmerava.

npr to je propisan vii poseban maksimum ima manje opravdanja da se ide ka donjoj granici za ublaavanje
predvienoj navedenim pravilima

ZID KZ iz 2009. godine uneo je jednu zabranu ublaavanja kazne

Ne moe se ublaiti kazna uiniocu krivinog dela koji je ranije osuivan za isto krivino delo.

ZID KZ iz 2012. godine promenio je tu odredbu i re isto zamenio reju istovrsno.

96. Osloboenje od kazne


Institut osloboenja od kazne podrazumeva da uinilac krivinog dela ne mora uvek biti i kanjen bilo iz
odreenih kriminalnopolitikih razloga, bilo zato to su ciljevi kazne i inae ve postignuti.

Sud uinioca moe i osloboditi od kazne, u onim sluajevima koji su izriito predvieni u Optem i
Posebnom delu KZ-a

U Optem delu KZ propisano je vie osnova za osloboenje od kazne i svi su fakultativnog karaktera, a to su:

Prekoraenje granica nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom

Prekoraenje granica krajnje nude uinjeno pod naroito olakavajuim okolnostima

Nepodoban pokuaj

Dobrovoljni odustanak

Dobrovoljno spreavanje izvrenja krivinog dela

u vezi sa osloboenjem od kazne predvieno je neogranieno ublaavanje kazne

Osloboenjem od kazne se ne dira u postojanje krivinog dela, ono postoji sa svim svojim elementima

oslobaa se onaj uinilac krivinog dela koji se u naelu moe kazniti

u sluaju osloboenja donosi se oslobaajua presuda kojom se uinilac proglaava odgovornim za


uinjeno krivino delo, ali se oslobaa od kazne

poto je re o osuujuoj presudi ona se upisuje u kaznenu evidenciju, a brie se iz nje


nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osueni u roku od jedne godine od dana
pravosnanosti sudske odluke ne uini novo krivino delo

u sluaju osloboenja ne mogu nastupiti pravne posledice osude

U Posebnom delu, predvieni su fakultativni osnovi za osloboenje od kazne kod pojedinih krivinih dela

npr. uinilac krivinog dela davanja mita koji je delo prijavio pre nego to je saznao da je ono otkriveno,
moe se osloboditi od kazne

Osim navedenih osnova, KZ predvia jo tri osnova za osloboenje od kazne:

151
Sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela uinjenog iz nehata ukoliko posledice
dela teko pogaaju uinioca, da izricanje kazne u takvom sluaju ne bi odgovaralo svrsi
kanjavanja.

potrebno je da su uspunjena dva uslova

da posledica dela teko pogaa uinioca

da izricanje kazne ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja

taj drugi uslov treba tumaiti ire

nije neophodno da posledica krivinog dela bude ostvarena na dobrima


uinioca, ve da uinilac moe biti pogoen i posledicama koje trpe
druga lica, pod uslovom da je on sa njima u bliskim odnosima

Poravnanje uinioca i oteenog

ukoliko uinilac ispuni sve obaveze iz sporazuma koji je postigao sa oteenim moe
se osloboditi od kazne

moe se primeniti samo kod krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora do 3 godine ili
novana kazna

Stvarno kajanje je takoe osnov za osloboenje od kazne i zahteva ispunjenje sledeih


uslova:

da uinilac otkloni posledice dela ili nadoknadi tetu prouzrokovanu krivinim delom

da to uini pre nego to sazna da je otkriven

da se radi o krivinom delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina

tim pre je ovaj uslov ispunjen i kod kd kod kojih je propisana novana kazna

nije propisana ni dobrovoljnost ali se ona zbog prirode ovog instituta


podrazumeva

97. Povrat
Odreivanjem pojma povrata bavile su se neke krivine nauke, poput kriminologije i penologije, meutim
ovde je re o krivinopravnom pojmu povrata

Povrat postoji kada uinilac koji je ranije usuivan ponovo uini krivino delo. To je najoptiji pojam
povrata, a kada su u pitanju neke njegove vrste mogu se zahtevati i drugi elementi.

Za razliku od realnog sticaja gde se takoe radi o tome da je jedno lice uinilo dva ili vie krivinih dela (ali
mu se za njih istovremeno sudi), ovde se radi o osuivanom licu koje je posle osude ponovo uinilo krivino
delo.

152
kod povrata uinilac na primenu sankcije reaguje ponovnim vrenjem krivinog dela, umesto da ona
na njega deluje preventivno

Nae krivino zakonodavstvo sada poznaje samo jednu vrstu povrata

ranije je poznavalo podelu na obian i viestruki povrat:

bio je fakultativni osnov za pootravanje kazne

posle izmena i dopuna iz 2003. godine ukinut institut viestrukog povrata

usvojeno je reenje koje dozvoljava mogunost pootravanja kazne i kada je uinilac ranije bio
samo jedanput osuen za umiljajno krivino delo na najmanje jednu godinu zatvora

pravilo da od izvrenja kazne za ranije uinjeno delo nije proteklo vie od 5 godina

ne postavljaju se nikakvi uslovi osim da je uinilac najmanje jedanput ranije osuivan

povrat predstavlja fakultativnu oteavajuu okolnost

zakonodavac povrat izdvaja od ostalih oteavajuih okolnosti koje su navedene u lanu 54. KZ, to
ukazuje na njegov poseban znaaj

U istom lanu zakon upuuje sud da prilikom odluivanja da li e se povrat uzeti kao oteavajua okolnost
uzme u obzir:

1. da li je ranije delo iste vrste kao i novo delo

2. da li su dela uinjena iz istih pobuda

3. okolnosti pod kojima su dela uinjena

4. koliko je vremena proteklo od ranije osude, tj izdrane, oprotene ili zastarele kazne

prilikom odmeravanja kazne sud se mora kretati u okviru propisane kazne za novo delo za koje
odmerava kaznu uiniocu koji je ve jedanput bio osuivan

U teoriji je poznata i podela na generalni i specijalni povrat:

Kod generalnog povrata uinilac posle osude za neko krivino delo vri krivino delo koje sa ranijim
nije srodno.

Kod specijalnog povrata on vri istovrsno odnosno srodno krivino delo.

Ovu podelu indirektno prihvata i KZ

upuuje sud da prilikom odluivanja da li e povrat uzeti kao oteavajuu okolnost uzme u obzir
srodnost ranije uinjenog i novog krivinog dela

Sporno je kako treba reagovati na viestruki povrat

mogue reenje je i to da se na poveanu opasnost uinioca uz kaznu odmerenu prema optim


pravilima reaguje i specijalnom merom bezbednosti

153
naa sudska praksa nije koristila mogunost pootravanja kazne u sluaju viestrukog povrata

98. Odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju


U svim savremenim krivinim zakonodavstvima postoje odredbe koje propisuju pravila za odmeravanje
kazne za krivina dela uinjena u sticaju.

Pri tome se ne pravi razlika u pogledu kaznjavanja izmeu idealnog i realnog sticaja, mada idelani sticaj po
pravilu treba blae ocenjivati nego realni sticaj. Kod njega nema onog ponavljanja radnje krivinog dela.

Centralno pitanje je Kako odrediti jedinstvenu kaznu za krivina dela u sticaju, a zapaaju se dva reenja:

po jednom reenju do kazne se dolazi tako to se prethodno utvrdi posebna kazna za svako pojedino
delo u sticaju, pa se onda na osnovu tih pojedinih kazni dolazi do jedinstvene kazne

ovo reenje podrazumeva primenu tri principa: princip apsorpcije, asperacije i kumulacije

po drugom reenju jedinstvena kazna se odmerava bez prethodnog utvrivanja kazni za pojedina
krivina dela i pri tome se na razne naine odreuju kazneni okviri unutar kojih se odmerava
jedinstvena kazna

KZ prihvata prvo reenje sud e prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa e za sva ta dela izrei
jedinstvenu kaznu, primenom nekog od navedenih principa:

1. Princip apsorpcije

znai da najtea kazna apsorbuje sve ostale kazne

taj princip se primenjuje kada je za jedno delo u sticaju utvrena kazna zatvora 30-40 godina, u
kom sluaju ona apsorbuje sve ostale kazne

primenjuje se i kada je za neko delo u sticaju utvrena kazna zatvora od 20 godina

postoji i nuna apsorpcija

u sluaju da je za jedno krivino delo utvrena kazna zatvora u trajanju od 30 dana, a


za drugo u trajanju od 6 meseci, jer se kazna zatvora dua od 6 meseci ne moe izricati
na dane, a prema principu asperacije jedinstvena kazna mora biti manja od zbira
pojedinanih

2. Princip asperacije

primenjuje se u sluaju kada su za pojedina dela u sticaju utvrene kazne zatvora

prema ovom principu sud e izrei jedinstvenu kaznu koja mora biti vea od svake
pojedinane kazne, ali ne sme dostii zbir utvrenih kazni

mora se povisiti najstroa pojedinana kazna s tim da jedinstvena kazna mora biti
manja od zbira svih pojedinih kazni

154
jedinstvena kazna je ograniena i optim maksimumom kazne zatvora, to znai da ne sme prei 20
godina zatvora

dolazi se do raspona u okviru kojeg e se omeriti jedinstvena kazna

minimum jedinstvene kazne je poviena najtea od utvrenih kazni, a maksimum je


ona kazna koja je manja od zbira svih pojedinanih kazni

jedinstvena kazna moe ii sve do zbira pojedinanih kazni umanjenog za mesec dana
da ne pree opti maksimum od dvadeset godina

kod ovog principa predvieno je i jedno ogranienje

ako su za sva krivina dela u sticaju propisane kazne do 3 godine zatvora, jedinstvena
kazna ne sme prei 10 godina zatvora

3. Princip kumulacije

primenjuje se kada je za sva krivina dela u sticaju sud utvrdio novane kazne

tada se izrie jedinstvena kazna koja odgovara zbiru svih pojedinanih kazni, s tim to se
ne sme prei opti maksimum novane kazne

ako je bar jedno delo sud utvrdio novanu kaznu koristei sistem dnevnih iznosa,
onda jedinstvena kazna ne sme prei iznos od 18 miliona dinara,

ako je utvrdio samo novane kazne u odreenim iznosima, ona ne sme prei milion
dinara, odnosno 10 miliona ako je bar jedno delo u sticaju izvreno iz koristoljublja

Ako je za neka krivina dela u sticaju sud utvrdio kazne zatvora, a za druga novane kazne

sud e izrei jednu kaznu zatvora primenjujui princip asperacije, i jednu novanu kaznu
primenjujui sistem kumulacije

Ako je za krivina dela u sticaju utvrdio samo kazne rada u javnom interesu,

izrei e jedinstvenu kaznu rada u javnom interesu u visini zbira utvrenih asova rada, a s tim da
ona ne sme prei 360h, a vreme u kojem se rado mora obaviti ne sme biti due od 6 meseci

Zakonom nije predviena mogunost da se za neka dela uinjena u sticaju utvrdi uslovna osuda, a za druga
dela zatvora, ali se takva mogunost izriito i ne zabranjuje (ne bi bilo dozvoljena svejedno)

KZ regulie i dve posebne situacije kod odmeravanja kazne za dela uinjena u sticaju.

novanu kaznu kao sporednu kaznu sud e izrei ako je utvrena makar i za jedno krivino delo u
sticaju, a ako je utvrdio vie novanih kazni, izrei e jednu novanu kaznuprimenjujui princip
kumulacije

ako sud utvrdi novanu kaznu kao glavnu kaznu, i novanu kaznu kao sporednu kaznu, izrei
e jedinstvenu novanu kaznu, primenjujui princip kumulacije

155
Ako je sud za krivina dela u sticaju odredio kaznu zatvora i maloletnikog zatvora, izrei e zatvor
kao jedinstvenu kaznu primenom principa asperacije

99. Odmeravanje kazne osuenom licu i uraunavanje pritvora i ranije kazne


Ako se osuenom licu sudi za krivino delo koje je uinjeno pre nego to je zapoelo izdravanje ranije
kazne, ili za vreme izdravanja kazne zatvora, sud e izrei jedinstvenu kaznu za sva krivina dela,
primenom odredaba za odmeravanje kazne uinjene u sticaju.

Sud e utvrditi kaznu za novo krivino delo, a ranije izreenu kaznu e uzeti kao ve utvrenu, a
potom e izrei jedinstvenu kaznu primenom pravila koja vae za krivina dela uinjena u sticaju.

Kazna ili deo kazne koju je osueni izdrao uraunae se u izreenu kaznu zatvora

U pogledu naina odmeravanja kazne osuenom licu zakon izjednaava sluaj kad je delo uinjeno
pre nego to je osueno lice zapoelo izdravanje kazne po ranijoj osudi sa sluajem u kojem je ve
dolo do izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora kada lice na izdravanju kazne uini
novo delo

u oba sluaja sud e izrei kaznu primenom odredaba za odmeravanje kazne za krivina dela
uinjena u sticaju

U sluaju kada osueno lice ve izdrava kaznu po ranijoj osudi, predviena su dva izuzetka od ovog pravila:

nee se primeniti odredbe za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju ukoliko se ne bi
mogla ostvariti svrha kanjavanja, s obzirom na teinu krivinog dela i neizdrani deo ranije
izreene kazne

radi se o sluajevima kada uinilac koji je osuen za neko tee krivino delo pri kraju izdravanja
kazne opet uini neko tee krivino delo

kada uinilac koji za vreme izdravanja kazne zatvora uini krivino delo koje je zapreeno kaznom
zatvora do 1 godine ili novanom kaznom

u tom sluaju e osueni biti disciplinski kanjen

U izreenu kaznu zatvora, novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu uraunava se vreme provedeno u
pritvoru, vreme trajanja mere zabrane naputanja stana, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim
delom.

lienje slobode koje nema karakter pritvora

ako je osueni izdrao zatvor ili platio novanu kaznu za prekraj ili privredni prestup ili izdrao
kaznu odnosno disciplinsku meru lienja slobode zbog povrede vojne discipline to e mu biti
uraunato ukoliko kd za koje je izreena kazna obuhvata obeleja tih delikata

pri svakom uraunavanju izjednaava se dan pritvora, dan lienja slobode, dan zatvora, 8h rada u javnom
interesu, 1000 dinara novane kazne

156
100. Pojam i svrha mera upozorenja
Mere upozorenja su posebna vrsta sankcija koju ine uslovna osuda i sudska opomena.

Svrha uslovne osude i sudske opomene je ostvarivanje principa da je kazna lienja slobode krajnje sredstvo,
tj. da ne treba primenjivati stroe sankcije sve dok se svrha krivinih sankcija moe postii blaom vrstom
sankcije.

to se naroito odnosi na laka krivina dela gde bi trebalo izbegavati kratkotrajne kazne lienja
slobode.

Meutim, one se meusobno znatno razlikuju

uslovna osuda je pretnja konkretno utvrenom kaznom koja se pod odreenim uslovima moe
realizovati

sudska opomena se svodi na golu opomenu koja definitivno ostaje samo opomena

u sluaju izvrenja novog krivinog dela ona se jedino uzima u obzir kao ranija osuivanost, to
moe predstavljati oteavajuu okolnost prilikom odmeravanja kazne za novo krivino delo

KZ odreuje zajedniku svrhu ove dve admonitivne sankcije svrha je u tome da se prema uiniocu
lakeg krivinog dela ne primeni kazna kad se moe oekivati da e upozorenje uz pretnju kazne ili
samo upozorenje dovoljno uticati na uinioca da vie ne vri krivina dela

Elementi koji odreuju svrhu uslovne osude i sudske opomene su:

izbegavanje primene kazne

re je o tenji da se njihovom primenom izbegnu negativne posledice kazne lienja slobode

dve prednosti u tom pogledu: izbegava se tetan uticaj kratkotrajnih kazni lienja slobode,
tede se materijalna sredstva drutva

uticaj na uinioca da vie ne vri krivina dela

uslovna osuda i sudska opomena treba da ostvare pozitivan uticaj na uinioca da se on


ubudue uzdrava od vrenja novih krivinih dela

upozorenje uz pretnju kazne

pretnja kaznom predstavlja sutinu uslovne osude, dok je kod sudske opomene re samo o
upozorenju

Elementi kojima se odreuje svrha uslovne osude i sudske opomene, koji su istovremeno uslovi za njihovu
primenu su:

da se uslovna osuda i sudska opomena mogu izrei samo za laka krivina dela

potrebno je da se radi o lakem krivinom delu.

157
kod sudske opomene ta granica je precizno postavljena odreivanjem kruga krivinih dela
kod kojih se moe izrei sudska opomena

primena uslovne osude se dozvoljava i kod nekih krivinih dela koja se ne bi mogla smatrati
lakim krivinim delima, s obzirom na propisanu kaznu

da je cilj uslovne osude da se izbegne primena kazne

to znai da kaznu ne treba koristiti u sluajevima kada se svrha krivinih sankcija moe
ostvariti pretnjom kaznom. tj uslovnom osudom

da je re o uiniocu kod kog se moe oekivati da e uslovna osuda odnosno sudska opomena
dovoljno uticati da ubudue ne vri krivina dela

radi se o uiniocu od koga se, s obzirom na njegovu linost, ranije ponaanje i okolnosti dela,
to realno moe oekivati

101. Mehanizam funkcionisanja i uslovi za izricanje uslovne osude u naem krivinom


pravu
Danas postoje dva tipa uslovne osude, i kod oba tipa sutina je u tome da uslovna osuda sadri pretnju da
e se primeniti kazna ako se osueni ne bude pridravao odreenih uslova.

Anglosaksonski tip ne preti se konkretnom kaznom, ve se preti dovrenjem krivinog postupka u


kom e se tek odmeriti i izrei kazna

Kontinentalni tip preti se izvrenjem izreene kazne

Uslovna osuda u naem pravu je blia kontinentalnom tipu uslovne osude, jer predstavlja pretnju konkretno
utvrenom kaznom.

samostalna krivina sankcija

tesno vezana za kaznu

pretnja konkretno utvrenom kaznom

najee koriena krivina sankcija kod nas

Bitni elementi uslovne osude su:

Utvrena kazna

Vreme proveravanja

Izricanje i izvrenje utvrene kazne odlae se pod uslovom da uslovno osueni u toku vremena proveravanja koje
sud odredi u okviru raspona od 1 do 5 godina, ne izvri novo krivino delo.

Uslovnom osudom kazna se UTVRUJE (izrie se uslovna osuda, a ne kazna)

158
Pored glavne obaveze da ne izvri novo krivino delo, KZ predvia mogunost postavljanja i drugih obaveza
uslovno osuenom.

osim izriito navedenih obaveza (naknada tete), to mogu biti i druge obaveze, ali samo one koje su
predviene krivinopravnim propisima

rok za ispunjenje tih obaveza utvruje sud u okviru vremena proveravanja, tj. taj rok ne moe biti
dui od trajanja utvrenog vremena proveravanja

ukoliko su uz uslovnu osudu izreene mere bezbednosti, one se izvravaju, tj. ne postoji mogunost
njihovog uslovnog odlaganja

Uslovi za izricanje uslovne osude su:

Objektivni (vezani su za krivino delo)

uslovna osuda moe izrei onda kada je uiniocu utvrena kazna zatvora u trajanju manjem od 2
godine

kazna se prethodno odmerava prema optim pravilima za odmeravanje kazne, pa


ukoliko tako utvrena kazna zatvora ne dostie dve godine, sud moe izrei uslovnu
osudu, ukoliko su ispunjeni i ostali uslovi

uslov vezan za propisanu kaznu

dopunskog je karaktera i ima za cilj ogranienje u primeni uslovne osude tj njeno


iskljuenje kod tekih krivinih dela

uslovna osuda se ne moe izrei za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora u
trajanju od 10 godina ili tea kazna

uslovnom osudom moe biti utvrena samo kazna zatvora

zajedno sa uslovnom osudom moe se izrei i novana kazna, kao i kazna oduzimanja
vozake dozvole, dok je ne bi trebalo izrei zajedno sa kaznom rada u javnom interesu

Subjektivni (vezani su za uinioca)

primena uslovne osude se ograniava pre svega u pogledu lica koja su ve vrila krivino delo

uslovna osuda se ne moe izrei ako nije proteklo 5 godina od pravnosnanosti osude kojom je
uiniocu izreena kazna zatvora za umiljajno krivino delo

propisane su i okolnosti na osnovu kojih sud moe proceniti kojim je uiniocima opravdano
izrei uslovnu osudu

sud posebno uzima u obzir: linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje
posle izvrenog krivinog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo
uinjeno

159
sud e izrei uslovnu osudu samo ako sa osnovom moe oekivati da e, s obzirom na linost
uinioca, upozorenje uz pretnju kazne dovoljno uticati na njega da vie ne vri krivina dela,
i da stoga nije nuno primeniti kaznu

102. Opozivanje uslovne osude


U sluaju opozivanja uslovne osude utvrena kazna se izrie i izvrava. Do opozivanja dolazi u 3 sluaja:

opozivanje uslovne osude zbog novog krivinog dela

1. Obavezno

ako uslovno osueni u toku vremena proveravanja uini jedno ili vie krivinih dela
izreena kazna zatvora u trajanju od 2 godine ili stroa kazna

2. Fakultativno

ako uslovno osueni u toku vremena proveravanja uini jedno ili vie krivinih dela za
koja je izreena kazna zatvora manja od 2 godine ili novana kazna

ako uiniocu za krivina dela utvrena u uslovnoj osudi i za nova krivina dela treba
izrei jedinstvenu kaznu od dve godine zatvora ili teu kaznu, sud je vezan zabranom
izricanja uslovne osude;

sud e odluiti da li e opozvati uslovnu osudu imajui u vidu sve okolnosti koje se
odnose na uinjena krivina dela i uinioca, srodnost uinjenih krivinih dela, njihov
znaaj i pobude uinioca

ukoliko opozove uslovnu osudu, izrei e jedinstvenu kaznu primenom odredaba za


odmeravanje kazne za krivina dela u sticaju tako to e za krivino delo za koje je
izreena uslovna osuda uzeti kaznu utvrenu u uslovnoj osudi

ukoliko ne opozove uslovnu osudu mogue su dve situacije:

1. ako smatra da i za novo krivino delo treba izrei uslovnu osudu, bie izreena
samo jedna, nova
uslovna osuda, i to tako to e se u toj uslovnoj osudi utvrditi nova kazna i novo
vreme proveravanja

2. ako sud odlui da za novo krivino delo izrekne kaznu zatvora, postojae
paralelno i uslovna osuda i
kazna zatvora, s tim to se vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne
uraunava u vreme
proveravanja

opozivanje uslovne osude zbog ranije uinjenog krivinog dela

160
kada sud posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osueni izvrio krivino delo pre nego to
je uslovno osuen, a u pitanju je takvo delo da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da
se za to delo znalo

ako se posle izricanja osude utvrdi da je izvrio krivino delo za koje se ne bi mogla izrei
uslovna osuda, sud mora da je opozove

u sluaju opoziva postupie isto kao i kada uslovnu osudu opoziva zbog novog krivinog dela

primenom odredaba za odmeravanje kazne u sticaju izrei e jedinstvenu kaznu, tako


to e utvrditi kaznu za ranije uinjeno delo, a za krivino delo za koje je izreena
uslovna osuda uzee kaznu iz uslovne osude kao utvrenu

ako ne opozove uslovnu osudu

moe izrei kaznu za ranije delo, a ako oceni da i za to delo


treba izrei uslovnu osudu, izrei e jednu novu uslovnu osudu tako to e utvrditi
novu kaznu i vreme proveravanja

opozivanje uslovne osude zbog neispunjenja odreenih obaveza

ako je uslovnom osudom osuenom odreeno da vrati imovinsku korist pribavljenu


izvrenjem krivinog dela, ili da naknadi tetu
koju je prouzrokovao krivinim delom, ili da ispuni neku drugu obavezu, a on ne ispuni u
odreenom roku u presudi, sud moe u okviru vremena proveravanja produiti rok za
ispunjenje obaveze ili moe opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu koja je utvrena u uslovnoj
osudi

u sluaju neispunjavanja neke obaveze odreene uz uslovnu osudu, sudu stoje na


raspolaganju 4 mogunosti:

1. Da u okviru vremena poveravanja produi rok za ispunjenje obaveze

2. Ako postoje opravdani razlozi da tu obavezu zameni nekom drugom obavezom

3. Da osuenog koji iz opravdanih razloga e moe da ispuni postavljenu obavezu oslobodi od ispunjenja
te obaveze

4. Moe mu opozvati uslovnu osudu i izrei kaznu utvrenu u uslovnoj osudi

U pogledu rokova za opozivanje uslovne osude pravilo je da se uslovna osuda moe opozvati samo u
toku vremena proveravanja

izuzetno, do opozivanja uslovne osude zbog novog krivinog dela moe doi u roku od jedne
godine od dana proteka vremena proveravanja, ukoliko je presuda za to delo doneta posle
isteka vremena proveravanja

I u sluaju neispunjenja neke od obaveza uslovna osuda se moe opozvati u roku od jedne godine do
isteka vremena proveravanja i odrediti da se utvrena kazna izvri

161
Postoji dodatni rok za opozivanje uslovne osude od jedne godine od dana kada je proteklo vreme
proveravanja

103. Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom


Nae krivino pravo pored obine uslovne osude poznaje i uslovnu osudu sa zatitnim nadzorom.

Njom se omoguava da se prema uslovno osuenom preduzimaju aktivne radnje kroz koje mu se pruaju
pomo i zatita, a istovremeno i vri nadzor sa ciljem izbegavanja ponovnog vrenja krivinog dela.

I u jednom i u drugom sluaju cilj je da se izvri uticaj na uinioca da ne vri krivina dela i bez primene
kazne, a razlika je samo u tome kako se to postie.

Kod uslovne osude sa zatitnim nadzorom postoji i aktivno delovanje. Ovde se ne radi o uiniocu kod kog se
sa relativnom sigurnou moe oekivati da e sama pretnja kaznom biti dovoljna da ubudue ne vri
krivina dela, ve se moe oekivati da uz pruanje pomoi i vrenja nadzora nad njim nee vie vriti
krivina dela.

Zatitni nadzor je samo jedna dopunska mera

Uslovna osuda sa zatitnim nadzorom izrie se u onim sluajevima kada postoji odreena sumnja u
uinioca i njegove sposobnosti da se uzdri od vrenja krivinih dela ukoliko bi se on prepustio sam sebi,
kao kod obine uslovne osude.

Teina uinjenog dela se ne uzima kao kriterijum za opredeljivanje izmeu obine uslovne osude i uslovne
osude sa zatitnim nadzorom

Trajanje zatitnog nadzora se moe kretati sam o u okviru vremena proveravanja. Trajanje zatitnog
nadzora se nee poklapati sa vremenom proveravanja u dva sluaja:

Mogue je da sud prilikom izricanja uslovne osude odredi da zatitni nadzor traje krae od vremena
proveravanja

Ukoliko u toku trajanja zatitnog nadzora sud utvrdi da je ispunjena njegova svrha, moe ga ukinuti
i pre isteka vremena na koje je odreen.

Sadrinu zatitnog nadzora ine pojedine obaveze.

KZ pored obaveze osuenog da se javlja organu nadlenom za vrenje zatitnog nadzora u rokovima koje taj
organ odredi, propisuje i mogunost postavljanja osuenom sledeih obaveza:

Osposobljavanje uinioca za odreeno zanimanje

Prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposobnostima osuenoga

Ispunjavanje obaveza izdravanja porodice, uvanja i vaspitanja dece i drugih porodinih obaveza

Uzdravanje od poseivanja odreenih mesta, lokala illi priredbi, ako to moe biti prilika za ponovno
vrenje krivinih dela

162
Blagovremeno obavetavanje o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta.

Uzdravanje od upotrebe droga ili alkoholnih pia

Leenje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi

Poseivanje odreenih profesionalnih i drugih savetovalita i ustanova i postupanje po njihovim


uputstvima

Otklanjanje ili ublaavanje tete priinjene krivinim delom, a naroito izmirenje sa rtvom krivinog dela.

Sud moe naloiti uslovno osuenom samo neku od obaveza koje su predviene zakonom.

ZIKS predvia nadlenost Uprave za izvrenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde koja e imati posebne
slubenike za izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzorom i kazne rada u javnom interesu

U sluaju da uslovno osueni ne ispunjava naloene obaveze, sud:

ga moe opomenuti

naloenu obavezu zameniti drugom

produiti trajanje obaveze

uslovnu osudu opozvati zbog neispunjenja obaveze

104. Sudska opomena


Sudska opomena zajedno sa uslovnom osudom predstavlja samostalan tip sankcija, tj mere upozorenja.

Ona je zamena za kaznu, pre svega zamena za kratkotrajne kazne lienja slobode, u prvom planu je njen
vaspitni uinak, pa se time po sadrini pribliava vaspitnim merama

Prvi put uvedena 1959.

Sudska opomena je najblaa sankcija za punoletne uinioce i ne dovodi do ograniavanja prava i sloboda
uinioca. Namenjena je najakim oblicima kriminaliteta i predstavlja upozorenje uiniocu ako ponovo
izvri krivino delo da moe oekivati primenu neke stroe sankcije.

Znai socijalno-etiki prekor za uinjeno delo i upozorenje uiniocu ako ponovo izvri krivino dela da moe
oekivati primenu stroe krivine sankcije

Ona je sankcija sa naglaenim specijalno-preventivnim dejstvom okrenuta primarnim delikventima,


uiniocima lakih krivinih dela

Za izricanje sudske opomene potrebno je da kumulativno budu ispunjena dva uslova:

Da je re o krivinom delu za koje je propisan zatvor do 1 godine ili novana kazna

po uslovima odreenim kod nekih krivinih dela kod kojih je to izriito propisano, sudska
opomena se moe izrei i onda kada je propisan zatvor do tri godine

163
npr. to je propisano kod opasne lake telesne povrede kada je uinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim
ponaanjem oteenog

Da je krivino delo uinjeno pod takvim olakavajuim okolnostima koje ga u konkretnom sluaju
ine naroito lakim.

Pri odluivanju da li e izrei sudsku opomenu, sud e posebno uzeti u obzir:

linost uinioca

njegov raniji ivot

njegovo ponaanje posle izvrenog krivinog dela

njegov odnos prema rtvi krivinog dela

stepen krivice

druge okolnosti pod kojima je deloo uinjeno

Sudska opomena se moe izrei i za krivina dela u sticaju, ako za svako od tih dela postoje uslovi za izricanje
sudske opomene.

Sudska opomena se ne moe primenjivati u odnosu na dve kategorije lica:

ona se ne moe izrei maloletnom licu

jer u okviru vaspitnih mera upozorenja i usmeravanja postoji sudski ukor koji je po svojoj
sadrini istovetan sa sudskom opomenom

ona se ne moe izrei ni vojnim licima za krivina dela protiv Vojske Srbije

njima se za vojna krivina dela, ukoliko je propisana kazna zatvora do 3 godine, i inae umesto
krivine sankcije moe izrei disciplinska kazna ako je delo dobilo naroito lak vid i ako to
zahtevaju interesi slube

Uz sudsku opomenu se moe izrei veina mera bezbednosti, a to su:

Obavezno leenje narkomana

Obavezno leenje alkoholiara

Zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti

Zabrana upravljanja motornim vozilom

Oduzimanje predmeta

Javno objavljivanje presude

Sudska opomena ne povlai pravne posledice osude

brie se iz kaznene evidencije nastupanjem zakonske rehabilitacije ako osueni u roku od jedne godine od
pravosnanosti sudske odluke ne uini novo krivino delo

164
105. Nastanak, pojam i svrha mera bezbednosti
Iako se neke mere bezbednosti javljaju i pre nego to su se izdvojile od kazne, uobiajeno je da se njihovo
prihvatanje kao posebnog tipa krivinih sankcija vezuje za poetak 20. veka.

Odluujuu ulogu u tome imale su odreene krivinopravne kole:

1. italijanska pozitivna kola

ekstremni stav o potpunoj zameni kazne merama bezbednosti, mada taj stav nije imao nikakvih izgleda
da bude prihvaen

2. socioloke i neoklasine kole

imaju umereniji stav

mere bezbednosti postavljaju kao dopunske ili sporedne sankcije uz kaznu

taj stav je izvrio veliki uticaj na krivina zakonodavstva u mnogim zemljama.

Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka u mnoge krivine zakonike se uvode mere bezbednosti kao posebna
vrsta krivinih sankcija, odvojene od kazne i danas ih poznaju skoro sva krivina zakonodavstva. Od tada
dominira dualistiki sistem krivinih sankcija

kao cilj se postavljalo leenje i popravljanje uinioca krivinog dela, uvedene su da bi se specijalno
preventivno delovalo na odreene kategorije uinilaca u odnosu na koje kazna ne predstavlja
adekvatnu reakciju

Ono to razlikuje meru bezbednosti od kazne je nain ostvarivanja opte svrhe krivinih sankcija.

kod mera bezbednosti je u prvom planu specijalna prevencija, dok je generalna prevencija manje
izraena nego kod kazne

kazna se nikada ne moe izrei samo zbog specijalne prevencije, dok je kod mera bezbednosti to
pravilo

kazna je okrenuta potencijalnim uiniocima, dok su mere bezbednosti predviene da budu reakcija
na individualnu opasnost odreenog uinioca.

opasnost za okolinu, opasnost da se vre nova krivina dela

RAZLOG POSTOJANJA MERA BEZBEDNOSTI je to da se kazna ne optereti previe specijalno-preventivnim


zadacima i to osnov za izricanje kazne ne sme biti opasnost uinioca

Sama kazna ne moe biti dovoljan nain reagovanja na vrenje krivinih dela.

Krivine sankcije su predviene da budu reakcija na individualnu opasnost uinioca

Izbor, vrsta i trajanje mere bezbednosti odreuje se na osnovu procene opasnosti uinioca

165
Svrha mera bezbednosti sastoji se u uklanjanju stanja ili uslova koji mogu biti od uticaja da uinilac
ubudue ne vri krivina dela.

Pod pojmom stanja podrazumevaju se psihika stanja uinioca. Za izricanje mere bezbednosti trai
se postojanje uzrone veze izmeu njegovog psihikog stanja i uinjenog krivinog dela, kao i da
takva stanja mogu voditi ponovnom vrenju krivinog dela.

Pod pojmom uslovi se podrazumeva povezanost linosti uinioca i njegove sredine i prilika.

Za primenu mera bezbednosti trai se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa visokim stepenom
verovatnoe moe zakljuiti da e uinilac ponovo vriti krivina dela, kao i da se merom bezbednosti ta
stanja ili uslovi mogu otkloniti.

106. Vrste i sistem mera bezbednosti u naem krivinom pravu


Nae krivino pravo predvia 1 1 mera bezbednosti:

Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi

Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi

Obavezno leenje narkomana

Obavezno leenje alkoholiara

Zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti

Zabrana upravljanja motornim vozilom

Oduzimanje predmeta

Proterivanje stranca iz zemlje

Javno objavljivanje presude

Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim

Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama

Ove mere se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima, a uobiajene su podele na:

Mere bezbednosti medicinskog karaktera i ostale mere bezbednosti

Mere bezbednosti linog i stvarnog karaktera

Mere bezbednosti sa lienjem slobode i bez lienja slobode

Obavezne i fakultativne

One koje se izriu samostalno ili uz neku drugu krivinu sankciju

Mere bezbednosti su heterogene po svojoj prirodi.

166
Nisu predviene kod pojedinih krivinih dela ve se primenjuju na osnovu odredaba Opteg dela

Naelo legaliteta vai i u odnosu na njih

Trajanje mera bezbednosti je posebno odreeno kod svake pojedine mere bezbednosti.

jedina mera ije je trajanje neogranieno je obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj
ustanovi.

niti sud odreuje njeno trajanje prilikom izricanja niti zakon ograniava njeno trajanje, to znai da
postoji mogunost da lice koje je upueno u zdravstvenu ustanovu u njoj ostane doivotno

KZ odreuje meusobni odnos pojedinih mera bezbednosti prilikom njihovog izricanja u konkretnom
sluaju, kao i njihov odnos sa drugim krivinim sankcijama.

Samo kada je u pitanju neuraunljiv uinilac mogue je samostalno izrei dve mere bezbednosti: meru
bezbednosti obaveznog uvanja i leenja u zdravstvenoj ustanovi i meru obaveznog psihijatrijskog leenja
na slobodi

uz te dve mogu se izrei i tri mere bezbednosti: zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti,
zabrana upravljanja motornim vozilom, i oduzimanje predmeta

Bitno smanjeno uraunljivom licu uz kaznu ili uslovnu osudu: mera bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi i mera bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja na slobodi mogu se izrei

Uz sudsku opomenu i osloboenje od kazne: zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje


predmeta.

Uz kaznu i uslovnu osudu: proterivanje stranca iz zemlje i zabrana prisustvovanja odreenim


sportskim priredbama

Uz novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozake dozvole, uslovnu
osudu i sudsku opomenu: zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim moe se izrei

107. Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi


Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi se moe primeniti
prema uiniocu koji je krivino delo uinio u stanju bitno smanjene uraunljivosti ili prema uiniocu koji
je u stanju neuraunljivosti uinio protivpravno delo predvieno u zakonu kao krivino delo.

Dakle, ova mera bezbednosti se moe primeniti u odnosu na dve kategorije uinilaca:

bitno smanjeno uraunljive uinioce

neuraunljive uinioce

Za primenu ove mere bezbednosti potrebno je da budu ispunjena dva uslova:

da postoji ozbiljna opasnost da e uinilac uiniti tee krivino delo

167
od stava i teorije zavisi koja e se to dela smatrati teim krivinim delom

utvrivanje postojanja ozbiljne opasnosti zasniva se na prognozi budueg ponaanja uinioca

dovoljna je verovatnoa da e uinilac ponavljati bilo koja krivina dela

KZ ograniava primenu ove mere samo na sluajeve kada postoji verovatnoa da e uinilac
vriti tea krivina dela, jer njena priroda i neogranieno trajanje ne daju osnova za primenu
u sluajevima kada postoji opasnost da e uinilac vriti samo neka laka krivina dela

mora se voditi rauna o principu srazmernosti.

Mora se doi do zakljuka da postoji ozbiljna opasnost da e uiniti neko delo koje je u zakonu
predvieno kao tee krivino delo

kao kriterijum bi se mogla koristiti ista ona zapreena kazna koja je uslov za
kanjavanje pokuaja krivinog dela (5 godina ili tea kazna)

da je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi

ovaj uslov je ujedno i kriterijum za izbor izmeu ove mere i mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja na slobodi

kod procene da li je nuna ova mera ili je dovoljno leenje na slobodi presudno je struno
miljenje vetaka psihijatra

Neuraunljivom uiniocu ova mera se izrie kao samostalna sankcija, a bitno smanjeno uraunljivom uz
kaznu i izvrava se pre kazne.

Ukoliko je takav uinilac u zdravstvenoj ustanovi proveo isto vreme ili due od duine izreene kazne zatvora,
time je ujedno izdrao kaznu.

Ako je proveo krae vreme, sud e odluiti da li e ga uputiti na izdravanje kazne ili e ga pustiti na uslovni
otpust ukoliko su ispunjeni uslovi za uslovni otpust

ukoliko je osueni puten na uslovni otpust, postoji mogunost primene mere bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi sve dok traje uslovni otpust

Ova mera bezbednosti se izrie na neodreeno vreme, a o otputanju iz zdravstvene ustanove odluuje sud
reenjem.

taj postupak se sprovodi po slubenoj dunosti, na predlog zdravstvene ustanove ili na predlog
organa starateljstva

108. Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi


Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi izrie se samostalno neuraunljivom
uiniocu, a u dva sluaja i bitno smanjeno uraunljivom licu:

uz uslovnu osudu

168
kada je bitno smanjeno uraunljiv uinilac posle obustave izvravanja mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi puten na uslovni otpust

to se tie uslova za primenu ove mere, takoe se radi o opasnom uiniocu, ali je za otklanjanje te opasnosti
dovoljno njegovo leenje na slobodi.

U savremenoj psihijatriji su prisutna shvatanja da se u nekim sluajevima bolji uspeh u leenju moe postii bez
hospitalizacije, u normalnim ivotnim uslovima to je bio i razlog uvoenja ove mere u KZ SFRJ.

Opasnost mora biti ozbiljna kao i kod prethodne mere bezbednosti, ali se ne zahteva ni da to bude opasnost od
vrenja teih krivinih dela, ve opasnost da e neuraunljivi uinilac uiniti bilo koje delo u zakonu predvieno kao
krivino delo, odnosno da e bitno smanjeno uraunljiv uinilac uiniti bilo koje krivino delo.

Ova mera bezbednosti moe trajati najdue 3 godine, mada se ne vide uverljivi razlozi za to ogranienje. I
ova mera bi mogla trajati neogranieno, s tim da se obustavlja onda kada prestane potreba za leenjem.

U dva sluaja postoji mogunost pretvaranja ove mere u meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja
i uvanja u zdravstvenoj ustanovi:

kada se uinilac ne podvrgne leenju, odnosno kada ga samovoljno napusti

kada i pored leenja, uinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo leenje i
uvanje u zdravstvenoj ustanovi

Postoji i obrnuta situacija kada vie nije potrebno leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi, ve je dovoljno
samo leenje na slobodi

KZ predvia i mogunost da se ova mera bezbednosti izvrava u odgovarajuoj ustanovi, ali ne due od 15
dana neprekidno, odnosno 2 meseca ukupno.

109. Obavezno leenje narkomana


Ova mera bezbednosti predviena je za uinioce koji su krivino delo izvrili usled zavisnosti od upotrebe
opojnih droga.

Za izricanje ove mere bezbednosti potrebna su 2 uslova:

da postoji uzrona veza izmeu uinjenog krivinog dela i zavisnosti od droge

ne trai se da je uinilac u vreme izvrenja krivinog dela bio pod uticajem droge, ve da je delo
rezultat zavisnosti

narkomani vrlo esto vre dela protiv imovine kako bi doli do sredstava za drogu

da postoji ozbiljna opasnost da e uinilac krivinog dela usled zavisnosti i dalje vriti krivina dela.

Ova mera bezbednosti moe se izrei uz:

1. Kaznu zatvora

2. Novanu kaznu
169
3. Uslovnu osudu

4. Sudsku opomenu

5. Osloboenje od kazne

U sluaju kazne zatvora moe trajati i due od kazne zatvora, ali ne due od 3 godine. Izvrava se u zavodu za izdravanje
kazne zatvora ili odgovarajuoj ustanovi.

vreme provedeno u ustanovi uraunava se u kaznu zatvora

U ostalim sluajevima izdrava se na slobodi i ne moe trajati due od 3 godine.

Ako se uinilac bez opravdanih razloga ne podvrgne leenju na slobodi, sud e odrediti da se ova mera
prinudno izvri u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi

110. Obavezno leenje alkoholiara


Ova mera bezbednosti predviena je za uinioce koji su krivino delo izvrili usled zavisnosti od upotrebe
alkohola.

Za izricanje ove mere bezbednosti potrebna su 2 uslova:

da je krivino delo uinjeno usled zavisnosti od upotrebe alkohola

za razliku od narkomana, alkoholiari ee vre krivina dela pod neposrednim uticajem


alkohola

da postoji ozbiljna opasnost da e uinilac krivinog dela usled zavisnosti i dalje vriti krivina dela

Ova mera bezbednosti moe se izrei uz:

1. Kaznu zatvora

2. Novanu kaznu

3. Uslovnu osudu

4. Sudsku opomenu

5. Osloboenje od kazne

U sluaju kazne zatvora ne sme trajati due od kazne zatvora. Izvrava se u zavodu za izvrenje kazne zatvora ili
odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi.

moe trajati krae ali ne i due

U ostalim sluajevima izdrava se na slobodi i ne moe trajati due od 2 godine.

Ako se uinilac ne podvrgne leenju na slobodi sud e odrediti prinudno izvrenje

170
111. Zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti
Ova mera bezbednosti izrie se kako uraunljivom, tako i neuraunljivom licu:

uraunljivom licu izrie se uz: kaznu, sudsku opomenu, uslovnu osudu, osloboenje od kazne

neuraunljivom licu izrie se uz: meru bezbednosti obaveznog psihijatijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj
ustanovi i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi

Ova mera bezbednosti sastoji se u zabrani vrenja:

odreenog poziva

odreene slube

odreene delatnosti

svih ili nekih dunosti vezanih za korienje, upravljanje, raspolaganje ili rukovanje tuom
imovinom ili uvanjem te imovine

U presudi se mora tano odrediti na ta se zabrana odnosi.

Ranije zakonsko reenje postavljalo je dva uslova:

Da je uinilac zloupotrebio svoj poloaj, vrenje delatnosti ili dunosti radi izvrenja krivinog dela

Da se opravdano moe smatrati da bi njegovo dalje vrenje delatnosti bilo opasno

Meutim, to reenje je odbaeno, jer postoje krivina dela koja se mogu vriti samo kroz zloupotrebu, pa je taj uslov
uvek ispunjen. Stoga se ova mera moe izrei ukoliko je dalje vrenje delatnosti opasno.

Kada je izreena uz uslovnu, sud moe pri izricanju uslovne odrediti da e se ta osuda opozvati ako uinilac
prekri zabranu vrenja poziva delatnosti ili dunosti

Ova mera moe trajati od 1 do 10 godina, a vreme provedeno u zatvoru ili ustanovi se ne uraunava u vreme
trajanja mere.

Trajanje mere se moe i skratiti, pod odreenim uslovima, ako su protekle tri godine.

Takoe, pomilovanjem se moe odrediti ukidanje ili krae trajanje ove mere bezbednosti.

112. Zabrana upravljanja motornim vozilom


Ova mera bezbednosti predviena je za uinioce krivinih dela ugroavanja javnog saobraaja.

Moe se izrei ako teina uinjenog krivinog dela, okolnosti pod kojima je delo izvreno, ili ranije krenje
saobraajnih propisa pokazuju da je opasno da uinilac i dalje upravlja motornim vozilom.

Zabrana se odnosi na upravljanje vozilom odreene vrste ili kategorije ako je uinilac izvrio krivino delo
ugroavanja javnog saobraaja vozei autobus (D kategorija) izrei e mu se mera zabrane upravljanja
vozilom D kategorije, a ne svih kategorija.

Mera bezbednosti izvrava se oduzimanjem vozake dozvole.


171
ukoliko se izrie licu koje nema poloen vozaki ispit sastoji se u zabrani izdavanja vozake dozvole

ukoliko se izrie licu koje ima stranu vozaku dozvolu, zabrana se odnosi na korienje te dozvole u
Srbiji

ova mera traje od 3 meseca do 5 godina, a njeno trajanje se moe naknadno skratiti ukoliko su
protekle 3 godine

Kada je izreena uz uslovnu osudu, postoji mogunost opozivanja uslovne ako uinilac prekri
zabranu

Pomilovanjem se moe ukinuti ili odrediti krae trajanje

Izricanje ove mere je fakultativnog karaktera, ali se zakonom moe propisati obavezno izricanje ove mere.

113. Oduzimanje predmeta


Za razliku od ostalih mera bezbednosti koje su line prirode, ova mera bezbednosti je jedina mera stvarnog
karaktera.

Oduzeti se mogu oni predmeti koji su upotrebljeni za izvrenje rkivinog dela, koji su bili namenjeni
izvrenju krivinog dela i koji su nastali izvrenjem krivinog dela.

Govori se, dakle, o tri vrste predmeta koji se mogu oduzeti, ali je re u stvari o dve vrste predmeta, a to su:

predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje krivinog dela

to su oni predmeti kojima se preduzima radnja izvrenja koji su upotrebljeni prilikom izvrenja
krivinog dela ili su tome bili namenjeni

predmeti koji se koriste za preduzimanje pripremnih radnji ili predmeti koje uinilac koristi
posle izvrenja krivinog dela nisu predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje
krivinog dela i zato se ne mogu oduzeti primenom ove mere bezbednosti

nije predmet u tom smislu vozilo koje je uinilac koristio da bi se prevezao do mesta izvrenja ili
da bi pobegao posle izvrenja krivinog dela

predmeti koji su nastali izvrenjem krivinog dela

to su oni predmeti koji su rezultat krivinog dela koji su nastali radnjom izvrenja

pod ovim predmetima se ne podrazumevaju predmeti koji su pribavljeni izvrenjem


krivinog dela

u tom sluaju se primenjuje mera oduzimanja imovinske koristi

ZID KZ 2009. Ne zahteva se da je predmet u svojini uinioca, ve se predmet moe oduzeti i kada nije u
svojini uinioca

Uslovi za primenu ove mere

172
ukoliko i dalje postoji opasnost da e odreeni predmet biti upotrebljen za izvrenje krivinog dela

kada je to neophodno radi zatite opte bezbednosti

kada to nalou razlozi morala

Vie se ne zahteva da je predmet u svojini uinioca.

Moe biti primenjena ak i prema rtvi krivinog dela

Vlasnik tog predmeta ima pravo na naknadu tete od uinioca zbog njegovog oduzimanja.

Ova mera bezbednosti je fakultativnog karaktera, mada je mogue i zakonom predvideti obaveznu primenu
ove mere, kao to je to uinjeno kod krivinog dela falsifikovanja novca, propisano je obavezno oduzimanje
lanog novca nastalog izvrenjem tog krivinog dela.

Moe se odrediti i obavezno unitavanje oduzetih predmeta

114. Proterivanje stranca iz zemlje


Ova mera bezbednosti sastoji se u proterivanju sa teritorije Srbije lica stranog dravljanstva ili lica bez
dravljanstva za vreme koje odredi sud, u rasponu od 1 do 10 godina.

Uslov za primenu ove mere bezbednosti je nepoeljnost boravka stranca na teritoriji Srbije.

ne treba ga shvatiti u smislu politike nepoeljnosti

Prilikom izricanja ove mere bezbednosti uzima se u obzir:

teina krivinog dela

treba voditi rauna o principu srazmernosti

pobude iz kojih je delo uinjeno

nain izvrenja krivinog dela

druge okolmosti koje utiu na nepoeljnost lica

Ova mera bezbednosti moe se izrei za sva krivina dela ukoliko postoji osnova za zakljuak o nepoeljnosti
stranca.

Sporno je da li se moe izrei strancu koji je dobio azil

polazei od cilja azila iskljuuje se ta mogunost

sada je izriitom odredbom propisano da se ova mera bezbednosti ne moe izrei uiniocu koji uiva zatitu u
skladu sa ratifikovanim meunarodnim ugovorima

Pomilovanjem se moe ukinuti i skratiti trajanje

173
115. Javno objavljivanje presude
Ova mera bezbednosti se izrie u dve situacije:

kada je krivino delo uinjeno putem sredstava javnog informisanja Cilj je da otkloni tetne
posledice osude

kada je krivino delo prouzrokovalo opasnost za ivot ili telo ljudi, ako objavljivanje presude moe
da doprinese otklanjanju ili umanjenju te opasnosti

Presuda se objavljuje o troku uinioca.

Kada je re o uinjenom krivinom delu putem sredstava javnog informisanja, sud moe odluiti da se
presuda objavi istim putem.

Sud e odluiti da li e presuda biti objavljena u celini ili delimino.

Ova mera bezbednosti se mora izvriti u roku od 30 dana od pravnosnanosti presude.

Radi se o fakultativnoj meri bezbednosti, ali se moe predvideti i kao obavezna.

Ova mera bezbednosti se izrie uz:

osudu na kaznu

uslovnu osudu

sudsku opomenu

osloboenje od kazne

Odreen je kratak rok u kom se ona mora izvriti 30 dana od dana pravosnanosti presude

116. Zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim


Ovu meru uvodi ZID KZ iz 2009.

Sporno je pitanje efikasnosti primene ove mere bezbednosti, jer nije reene situacija kada osueni prekri
zabranu.

bolje reenje je bilo da je ona predviena kao jedna od obaveza u okviru zatitnog nadzora pod koji
se moe staviti uinilac kome je izreena uslovna osuda

postojala bi onda mogunost opoziva uslovne osude ako ne ispunjava ovu obavezu

Zato bi bilo bolje da se predvidi kao obaveza kod uslovne osude sa zatitnim nadzorom, a da se ona opozove
kada uinilac tu obavezu ne ispunjava.

Sud uiniocu krivinog dela moe zabraniti:

pribliavanje oteenom na odreenoj udaljenosti

pristup u prostoru oko mesta stanovanja ili rada oteenog

174
dalje uznemiravanje oteenog

dalju komunikaciju sa oteenim

ako se opravdano moe smatrati da bi dalje vrenje takvih radnji bilo opasno po oteenog.

Ova mera bezbednosti moe trajati najdue 3 godine, a nije propisano koliko moe trajati najkrae.

ZID 2012. dopunio tako to je propisano da to vreme ne moe biti krae od 6 meseci

U njeno trajanje se ne uraunava vreme provedeno u pritvoru kao ni svako drugo lienje slobode u vezi sa
krivinim delom

Ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je izreena moe se ukinuti i pre vremena na koje je izreena.

117. Zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama


Povod za propisivanje ove mere bezbednosti su neredi i vrenje krivinih dela pre, u toku i neposredno posle
fudbalskih utakmica.

Sud moe uiniocu krivinog dela izrei ovu meru bezbednosti kada je to neophodno radi zatite opte
bezbednosti, moe se izrei uz kaznu ili uslovnu osudu. Optu bezbednost bi trebalo shvatiti kao
bezbednost ljudi i imovine.

Ova mera bezbednosti se izvrava na taj nain to je uinilac krivinog dela duan da se neposredno pre poetka
odravanja odreenih sportskih priredbi lino javi slubenom licu u podrunoj policijskoj stanici na podruju na
kom se uinilac zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme odravanja sportske priredbe.

Meutim, u pogledu izvravanja ove mere javljaju se neka pitanja naelnog i organizacionog karaktera:

ovde se u stvari radi o nekoj vrsti preventivnog policijskog pritvora, jer boraviti u ovom sluaju znai biti lien
slobode

smetajni kapaciteti u policijskim stanicama su ogranieni, stoga boravak drugih lica u njihovim prostorijama
ometa njihov normalan rad

Vreme trajanja ove mere odreuje sud prilikom njenog izricanja, u rasponu od 1-5 godina.

ukoliko je uinilac osuen i na kaznu zatvora, vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne
uraunava se u vreme trajanja ove mere.

ako posle izdrane kazne zatvora uinilac prekri zabranu prisustvovanja sportskim priredbama, sud
ga moe kazniti zatvorom od 30 dana do 3 meseca.

u sluaju da je ova mera izreena uz uslovnu osudu, sud e odrediti da e se ta uslovna osuda opozvati
ako uinilac prekri zabranu prisustvovanja odreenim sportskim priredbama.

Zakonom se moe odrediti obavezna zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama, to je


uinjeno kod krivinog dela Nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.

175
118. Osnov i nain oduzimanja imovinske koristi
Oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivinim delom ne predstavlja krivinu sankciju, ve meru sui generis,
koja je regulisana u posebnoj glavi KZ.

zasniva se na principu da niko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom

Uslovi za oduzimanje predvieni su odredbama KZ, a korist se oduzima sudskom odlukom kojom je
utvreno da je krivino delo uinjeno

Od uinioca e se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist, koji su pribavljeni
krivinim delom, a ako oduzimanje nije mogue uinilac e se obavezati da preda u zamenu drugu
imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvrenjem krivinog dela ili da platni
novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.

Imovinsku korist predstavljaju ne samo novac i odreeni predmeti nego i usluge, korienje
odreenih predmeta bez davanja adekvatne protivvrednosti, utede itd Sve to ima neku imovinsku
vrednost.

Utvrivanje visine pribavljene imovinske koristi.

Preovlauje reenje da uiniocu krivinog dela treba prilikom utvrivanja visine imovinske
koristi priznati odreene trokove koje je imao u vezi sa vrenjem krivinog dela.

Ne treba priznati one trokove koji predstavljaju materijalni ekvivalent za trud


uinioca uloen u radnju izvrenja i trokove koji po svojoj prirodi ulaze u radnju
izvrenja krivinog dela, jer bi se tada posredno plaalo za samu kriminalnu delatnost.

Ostale trokove bi trebalo priznati, u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja.

Imovinska korist pribavljena krivinim delom oduzee se od lica na koja je prenesena bez naknade
ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.

Posebno pitanje u vezi sa odreivanjem visine imovinske koristi predstavlja sluaj kada
uinilac otui predmete koji predstavljaju steenu imovinsku korist bez naknade ili uz
naknadu koja ne odgovara trinoj vrednosti tih predmeta, a ne postoji mogunost da se
oduzmu od lica na koja su preneta

uiniocu treba oduzeti novanu vrednost tih predmeta koju su imali u vreme izvrenja
krivinog dela.

sticanje imovinske koristi za drugoga

u tom sluaju se korist bezuslovno oduzima kao i u sluaju kada je uinilac stekao korist za
sebe

obuhvata i pribavljanje za pravno lice

uiniocu treba oduzeti novanu vrednost tog predmeta koju je imao u vreme izvrenja krivinog
dela

176
Mora se oduzeti svaka imovinska korist, pa i ona neznatnog karaktera

Ukoliko bi utvrivanje visine imovinske koristi izazvalo nesrazmerne tekoe ili bi dovelo do znatnog
odugovlaenja postupka, sud je ovlaen da visinu odredi po slobodnoj oceni.

119. Zatita oteenog i oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela


Ukoliko postoji lice koje je oteeno krivinim delom, njegovi interesi imaju prednost u odnosu na meru
oduzimanja imovinske koristi steene krivinim delom.

U vezi sa odnosom imovinskopravnog zahteva oteenog i mere oduzimanja imovinske koristi, mogue su
3 situacije:

ako je oteenom u krivinom postupku dosuen imovinskopravni zahtev

sud e izrei oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosueni
imovinskopravni zahtev oteenog

kada imovinskopravni zahtev nije dosuen u krivinom postupku, ve je oteeni upuen na parnicu

on moe traiti da se namiri iz iznosa oduzete vrednosti, pod uslovom da je pokrenuo


parnicu u roku od 6 meseci od dana pravnosnanosti odluke kojom je upuen na parnicu

ukoliko bude utvren njegov zahtev, potrebno je da u roku od 3 meseca od dana pravnosnanosti
odluke kojom je utvren zahtev zatrai namirenje iz oduzete vrednosti

ukoliko oteeni u postupku nije prijavio imovinskopravni zahtev

on moe naknadno zahtevati namirenje iz oduzete vrednosti, ako je radi utvrenja svog
zahteva pokrenuo parnicu u roku od 3 meseca od dana saznanja za presudu kojom se
oduzima imovinska korist, a najdue u roku od 3 godine od pravnosnanosti odluke o
oduzimanju imovinske koristi

ukoliko njegov zahtev bude utvren, potrebno je kao i u prethodnoj situaciji da u roku od 3 meseca
od dana pravnosnanosti odluke kojom je utvren zahtev zatrai namirenje iz oduzete vrednosti

Mera oduzimanja imovinske koristi je u odnosu na zahtev oteenog supsidijarnog karaktera zahtev uvek
ima prednost.

Oduzimanje imovinske koristi kada postoji imovinskopravni zahtev oteenog izrie se samo u sluaju da ta
korist prelazi visinu dosuenog imovinskopravnog zahteva.

U odnosu na odreena krivina dela (pre svega iz oblasti organizovanog kriminaliteta) poseban Zakon o
oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela predvia ire mogunosti za oduzimanje imovine nego KZ.

Za oduzimanje imovine nije neophodno da je utvreno da je pribavljena krivinim delom, ve se imovinom


proisteklom iz krivinog dela smatra imovina okrivljenog, okrivljenog saradnika, ostavioca, pravnog sledbenika
ili treeg lica koja je u oiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

177
Donoenje ovog zakona imalo je za cilj upravo da se omogui oduzimanje i one imovine za koju nije utvreno
da je pribavljena krivinim delom, to odredbe KZ ne dozvoljavaju.

120. Pravne posledice osude


Pravne posledice osude ne samo da nisu krivine sankcije, ve i ne predstavljaju druge mere o kojima bi
odluivao sud.

Zbog svog karaktera i cilja (uklanjanje opasnih situacija iz kojih moe da proizae ponovno vrenje krivinog
dela) sporno je da li su blie kazni ili merama bezbednosti.

Pravne posledice osude mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona. One ne mogu
nastupiti kada je izreena neka blaa krivina sankcija, ve samo kada je izreena kazna zatvora.

Ne mogu nastupiti kad je za krivino delo uiniocu izreena novana kazna, uslovna osuda ako ne
bude opozvana, sudska opomena ili kad je uinilac osloboen od kazne

Mogu se predvideti samo zakonom i nastupaju po sili zakona kojim su predviene

Iskljueno je njihovo nastupanje kada je izreena neka blaa krivina sankcija

Moe nastupiti samo ako je izreena kazna zatvora

Mogu se svrstati u 2 kategorije:

one koje se sastoje u prestanku ili gubitku odreenih prava, a to su:

Prestanak vrenja javnih funkcija

Prestanak radnog odnosa ili prestanak vrenja zvanja, poziva ili zanimanja

Gubitak odreenih dozvola ili odobrenja

one koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava, a to su:

Zabrana sticanja javnih funkcija

Zabrana sticanja odreenih zvanja, poziva, zanimanja, unapreenja u slubi

Zabrana sticanja ina vojnog stareine

Zabrana dobijanja dozvola ili odobrenja koja daju dravni organi

Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnanosti presude i svojim nastupanjem su konsumirane.

ako presuda bude izmenjena po vanrednom pravnom leku, nastupanje ili dalje trajanje pravne
posledice osude usklauje se sa novom odlukom

Za pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava propisan je opti maksimum najdue
10 godina, a za pojedine se moe propisati i krae trajanje.

Rehabilitacijom prestaju sve pravne posledice osude.

178
do rehabilitacije moe doi i pre nego to istekne vreme trajanja pravnih posledica osude

ukoliko nije prestala rehabilitacijom, odluku o prestanku pravnih posledica osude koje se sastoje u
zabrani sticanja odreenih prava moe doneti sud, kada proteknu 3 godine od dana izdrane,
zastarele ili oprotene kazne

Pri odluivanju sud e uzeti u obzir:

ponaanje osuenog posle osude

da li je naknadio tetu prouzrokovanu krivinim delom i vratio steenu imovinsku korist

druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost prestanka pravnih posledica osude

121. Rehabilitacija i davanje podataka iz kaznene evidencije


Rehabilitacija predstavlja ponovno uspostavljanje ranijeg poloaja osuenog lica kao punopravnog
graanina i stavljanje u zaborav njegove kriminalne prolosti.

To znai da mu se dodeljuje status neosuivanog lica, a istovremeno i znai pravo osuenog lica da sama
krivina osuda bude brisana iz kaznene evidencije.

Rehabilitacijom prestaju sva negativna pravna dejstva osude.

Negativna pravna dejstva osude posle izdrane, zastarele ili oprotene glavne kazne mogu proizlaziti iz:

1. Pravnih posledica osude u uem smislu

2. Primene odreenih mera bezbednosti

3. Upisa osude u kaznenu evidenciju i davanja podataka iz te evidencije

4. Sporednih ili dopunskih kazni koje se izvravaju posle izdrane glavne kazne

Potpuna rehabilitacija znai prestanak svih tih negativnih pravnih dejstava koja nastupaju zbog krivine osude,
posle izdrane glavne kazne, kao i brisanje odnosno gaenje same osude

Osnovna svrha rehab. jeste reintegracija osuenog i treba uvek da obuhvati dve stvari: uspostavljanje svih
prava osuenog i stvarno brisanje osude

stvarne rehabilitacije nema ako osuda nije brisana

Krivini zakonik razlikuje:

Zakonska rehabilitacija

nastupa automatski po sili zakona poto budu ispunjeni uslovi koje propisuje zakon

daje se samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu osuivana

nastaje ako:

179
lice koje je oglaeno krivim, a osloboeno od kazne ili kojem je izreena sudska opomena u roku
od godinu dana od pravnosnanosti presude ne uini novo krivino delo

lice kojem je izreena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku tog
roka ne uini novo krivno delo

nastaje i ako od dana kada je kazna izvrena, zastarela ili oprotena protekne:

3 godine kod osude na novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanje vozake
dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci

5 godina kod osude na kaznu zatvora od 6 meseci do 1 godine

10 godina kod osude na kaznu zatvora od 1 do 3 godine

smetnja za nastajanja zakonske rehabilitacije je neizvrena sporedna kazna

Sudska rehabilitacija

o kojoj odluuje sud

moe se dati licu koje je osueno na kaznu zatvora duu od 3, ali ne duu od 5 godina

kod osude na kaznu zatvora duu od 5 godina ne moe ni pod kojim uslovima nastupiti
rehabilitacija

uslov za sudsku rehabilitaciju je da je proteklo 10 godina od dana izdrane, zastarele ili


oprotene kazne

Kod obe vrste smetnju za davanje rehabillitacije predstavlja neizvrena sporedna kazna ili trajanje mere
bezbednosti.

U vezi sa rehabilitacijom je i regulisanje davanja podataka iz kaznene evidencije podaci o brisanoj osudi
se nikome ne mogu saoptavati.

Kaznena evidencija sadri line podatke o uiniocu krivinog dela, o krivinom delu za koje je osuen,
podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, osloboenju od kazne i oprotenoj kazni i podatke o
pravnim posledicama osude; u nju se kasnije nose i izmene podataka sadranih u kaznenoj evidenciji, podaci
o izdravanju kazne, kao i ponitenje evidencije o pogrenoj osudi.

Podaci o brisanoj osudi nikome se ne mogu saoptavati, tj. osude se stvarno briu iz kaznene evidencije.

krivini zakonik odreuje krug organa kojima se mogu davati podaci iz kaznene evidencije, a to su:

sud, javni tuilac i policija u vezi sa krivinim postupkom koji se vodi protiv lica koje je ranije
bilo osueno, organ za izvrenje krivinih sankcija i organi koji uestvuju u postupku davanja
amnestije, rehabilitacije ili odluivanja o prestanku pravnih posledica osude

podaci se mogu davati i organu starateljstva kada je to potrebno za vrenje poslova iz njegove
nadlenosti, kao i drugim dravnim organima koji su nadleni za otkrivanje i spreavanje izvrenja
krivinih dela kada je to propisano posebnim zakonom

180
Mogunost davanja podataka na obrazloen zahtev i dravnom organu, preduzeu, drugoj
organizaciji ili preduzetniku, ako jo traju pravne posledice ili mere bezbednosti

Niko nema pravo da od graana trai da podnose dokaze o svojoj osuivanosti ili neosuivanosti

KZ predvia mogunost davanja graanima podataka o njihovoj osuivanosti ili neosuivanosti i daju se
graanima na njihov zahtev

122. Amnestija
Amnestija i pomilovanje predstavljaju politiki akt milosti koji se dodeljuje od strane najviih organa
dravne vlasti (parlamenta, odnosno efa drave).

Predstavljaju akte kojima se dejstvo presude menja u korist osuenog ili se iskljuuje mogunost krivinog
gonjenja uinioca.

Amnestija je akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenino neodreenom krugu lica daje:

Osloboenje od gonjenja (abolicija)

Potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne

Zamena izreene kazne blaom kaznom

Rehabilitacija

Ukidanje (pojedinih ili svih) pravnih posledica osude

Ukidanje odreenih mera bezbednosti (zabrane vrenja poziva, delatnosti i dunosti, zabrane upravljanja
motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje).

Moe se odnositi na uinjena odreena krivina dela ili na odreene kazne bez obzira na krivino delo.

KZ ne predvia nikakva ogranienja u pogledu vrste i teine krivinog dela, visine izreene kazne za dela
koja mogu biti obuhvaena amnestijom. Amnestija se najee vezuje za:

1. vrstu krivinog dela

tada se mogu amnestirati lica bez obzira na visinu izreene kazne

2. visinu izreene kazne

tada njom moe biti obuhvaeno bilo koje krivino delo ali ona se moe vezivati i za druge
kriterijume:

3. uinioce odreene starosti

4. pola

5. odreenog zdravstvenog stanja (npr. invalidnost).

Amnestija se daje samo za ve uinjena krivina dela, to znai da se ne moe dati za ubudue.

181
Kod trajnih krivinih dela datom amnestijom je obuhvaeno samo ono protivpravno stanje stvoreno
izvrenjem krivinog dela koje je trajalo do stupanja na snagu zakona o amnestiji

Ukoliko lice obuhvaeno amnestijom nastavi da ostvaruje obeleja istog krivinog dela i posle tog
momenta, ini novo krivino delo koje nije obuhvaeno amnestijom.

npr. ako bi posle amnestije za krivino delo izbegavanja vojne obaveze amnestirano lice nastavilo da izbegava
vojnu slubu amnestija se ne bi odnosila na to kasnije uinjeno delo

Davanjem amnestije se ne dira u prava treih lica koja se zasnivaju na osudi (pre svega u pravo na
imovinskopravni zahtev).

123. Pomilovanje
Amnestija i pomilovanje predstavljaju politiki akt milosti koji se dodeljuje od strane najviih organa
dravne vlasti (parlamenta, odnosno efa drave).

Predstavljaju akte kojima se dejstvo presude menja u korist osuenog ili se iskljuuje mogunost krivinog
gonjenja uinioca.

Pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izreene krivine sankcije ili pak
spreava donoenje te odluke u sluaju da do krivinog gonjenja jo nije dolo

ima dejstvo samo u odnosu na poimenino odreeno lice

Pomilovanje predstavlja akt kojim se poimenino odreeno lice moe:

Osloboditi od gonjenja (abolicija)

Potpuno ili delimino osloboditi od izvrenja kazne

Zameniti izreena kazna blaom kaznom ili uslovnom osudom

Dati rehabilitacija

Ukinuti, odnosno odrediti krae trajanje pojedine ili svih posledica osude

Ukinuti ili odrediti krae trajanje mere bezbednosti (zabrana vrenja poziva, delatnosti ili dunosti,
zabrana upravljanja motornim vozilom i proterivanje stranca iz zemlje)

Pomilovanjem se moe odrediti ne samo ukidanje (kao kod amnestije) nego i krae trajanje ovih mera
bezbednosti

zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanje
stranca iz zemlje

Dejstvo pomilovanja u odnosu na izvrenje bilo koje kazne, odreene mere bezbednosti i pravne posledice osude
moe biti potpuno ili delimino, a u odnosu na krivino gonjenje samo potpuno.

Pomilovanje je u iskljuivoj nadlenosti predsednika Republike Srbije.

182
Postupak za pomilovanje pokree se na molbu osuenog lica ili po slubenoj dunosti od strane ministra

osim osuenog lica molbu moe podneti i: njegov zakonski zastupnik, brani drug, srodnik u pravoj
liniji, brat, sestra, usvojilac, hranilac ili staralac

ukoliko je re o osloboenju od krivinog gonjenja, postupak se pokree samo po slubenoj dunosti

molba se podnosi poto je presuda postala pravnosnana, a u sluaju odbijanja molbe ona se moe
ponoviti po isteku jedne godine od dana donete odluke ako se radi o osudi duoj od 3 godine, a po
isteku 6 meseci ako je u pitanju osuda na blau kaznu

Davanjem pomilovanja se ne dira u prava treih lica koja se zasnivaju na osudi. Bez obzira to je dato
pomilovanje, lica koja su oteena krivinim delom mogu da ostvaruju svoj imovinskopravni zahtev.

Odluka o pomilovanju ne moe se ni na koji nain osporavati a pri zloupotrebi lica nadlenog da odluuje o
pomilovanju podlee politikoj i parlamentarnoj odgovornosti i kontroli, ne krivinoj

124. Pojam zastarelosti i zastarelost krivinog gonjenja


Zastarelost je zakonski osnov za gaenje krivinih sankcija usled proteka odreenog vremena to za
posledicu ima gubitak prava drave ili na krivino gonjenje ili na izvrenje izreene krivine sankcije

Nastupa protekom izvesnog vremena od izvrenja krivinog dela ili od pravosnanosti presude kojom je izreena
krivina sankcija

Opravdanje je u propustu drave da preko svojih organa preduzme krivino gonjenje ili da izvri izreenu
sankciju; nakon proteka odreenog vremena drava na neki nain gubi svoje pravo na kanjavanje, odnosno
sama se odrie tog prava

Kod krivinog gonjenja stoji to da postaje sve tee dokazivati krivino delo protekom vremena

Nae krivino pravo poznaje dve vrste zastarelosti:

1. Zastarelost krivinog gonjenja

2. Zastarelost krivinih sankcija

Zastarelost u naem pravu je neograniena, odnosno opta

izuzetak ne zastarevaju krivina dela genocida i ratnih zloina i dela za koja po meunarodnim
ugovorima zastarelost ne moe da nastupi

Protek odreenog vremena od izvrenja krivinog dela ima za posledicu nemogunost krivinog gonjenja.

Kriterijum za odreivanje duine ovih rokova je propisana kazna za uinjeno krivino delo.

Tako, zastarelost krivinog gonjenja nastupa ako je proteklo:

25 godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora od 30-40 godina

20 godina kazna dua od 15 godina

183
15 godina kazna dua od 10 godina.

10 godina kazna dua od 5 godina

5 godina kazna dua od 3 godine

3 godine kazna dua od 1 godine

2 godine kazna zatvora do 1 godine ili novana kazna

Ako je za krivino delo propisano vie kazni rok zastarelosti se odreuje po najteoj propisanoj kazni.

Raunanje roka zastarelosti

kod produenog krivinog dela

rok zastarelosti krivinog gonjenja se rauna od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje
ulazi u sastav produenog krivinog dela

kod krivinih dela neinjenja

rok zastarelosti krivinog gonjenja se rauna od prestanka dunosti na injenje

kod temporalnih posledinih krivinih dela

rok zastarelosti krivinog gonjenja se rauna od dana kada je posledica nastupila

kada je re o krivinim delima izvrenim u sticaju

rok zastarelosti krivinog gonjenja se rauna posebno za svako pojedino krivino delo

Odredbe o zastarelosti krivinog gonjenja se ne primenjuju u odnosu na ona krivina dela kod kojih je
zastarelost izriito iskljuena

to su genocid, zloin protiv ovenosti i ratni zloini, kao i krivina dela za koja po ratifikovanim
meunarodnim ugovorima zastarelost ne moe nastupiti

KZ predvia obustavu zastarelosti

za vreme dok postoji smetnja koja je dovela do obustave zastarelosti krivinog gonjenja ne tee rok
zastarelosti, a prestankom te smetnje rok zastarelosti nastavlja da tee od momenta u kom je
obustavljen

uzima se u obzir i ono vreme koje je proteklo do nastupanja te smetnje

nae pravo prihvata samo pravne smetnje za obustavu zastarelosti (npr duevna bolest uinioca usled
koje se ne moe voditi krivini postupak)

Za razliku od obustave zastarelosti, kod prekida zastarelosti rok zastarelosti poinje da tee ispoetka, to
znai da se vreme koje je proteklo pre prekida ne uraunava u rok zastarelosti. Do prekida dolazi:

preduzimanjem bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja krivinog dela ili radi
otkrivanja i gonjenja uinioca zbog uinjenog krivinog dela

184
ako je uinjeno novo krivino delo koje je prema zapreenoj kazni isto toliko teko ili tee od onoga
u pogledu kojeg tee rok zastarelosti

Mogunost obustave i prekida mogla bi dovesti do toga da se institut zastarelosti ne primenjuje, stoga je
predvien institut apsolutne zastarelosti

ona nastupa protekom dvostrukog roka predvienog za relativnu zastarelost krivinog gonjenja

kod apsolutne zastarelosti rok zastarelosti tee uvek, i za vreme obustave i za vreme prekida
zastarelosti

125. Pojam zastarelosti i zastarelost izvrenja krivinih sankcija


Zastarelost je zakonski osnov za gaenje krivinih sankcija usled proteka odreenog vremena to za
posledicu ima gubitak prava drave ili na krivino gonjenje ili na izvrenje izreene krivine sankcije

Nastupa protekom izvesnog vremena od izvrenja krivinog dela ili od pravosnanosti presude kojom je izreena
krivina sankcija

Opravdanje je u propustu drave da preko svojih organa preduzme krivino gonjenje ili da izvri izreenu
sankciju; nakon proteka odreenog vremena drava na neki nain gubi svoje pravo na kanjavanje, odnosno
sama se odrie tog prava

Kod krivinog gonjenja stoji to da postaje sve tee dokazivati krivino delo protekom vremena

Nae krivino pravo poznaje dve vrste zastarelosti:

1. Zastarelost krivinog gonjenja

2. Zastarelost krivinih sankcija

Zastarelost u naem pravu je neograniena, odnosno opta

izuzetak ne zastarevaju krivina dela genocida i ratnih zloina i dela za koja po meunarodnim
ugovorima zastarelost ne moe da nastupi

KZ propisuje rokove za zastarelost izvrenja glavnih kazni.

Oni zavise od visine izreene kazne zatvora, a kod novane kazne bez obzira na njenu visinu, on iznosi 2
godine.

istekom propisanih rokova gasi se pravo nadlenih organa da izvre kaznu

Za rokove zastarelosti izvrenja kazne nije ni od kakvog znaaja propisana kazna.

Izreena kazna se ne moe izvriti kada protekne:

1. 25 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju od 30-40 godina.

2. 20 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju duu od 15 godina.

3. 15 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju duu od 10 godina


185
4. 10 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju duu od 5 godina

5. 5 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju duu od 3 godine

6. 3 godine od osude na kaznu zatvora u trajanju duu od 1 godine

7. 2 godine od osude na kaznu zatvora u trajanju do 1 godine, osude na novanu kaznu, osude na kaznu rada u
javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozake dozvole

U KZ se odreuje rok za zastarelost izvrenja novane kazne i oduzimanja vozake dozvole ako su izreene
sporedne kazne, kao i rokovi za zastarelost izvrenja mera bezbednosti

KZ odreuje i rokove za zastarelost izvrenja mera bezbednosti:

1. Zastarelost izvrenja mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi,
obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, obaveznog leenja narkomana, obaveznog leenja alkoholiara i
oduzimanja predmeta nastaje kada protekne 5 godina od dana pravnosnanosti odluke kojom su te mere izreene.

2. Zastarelost izvrenja mera bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti, zabrane upravljanja
motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje nastaje kada protekne vreme za koje su te mere izreene.

3. Kod mere bezbednosti javnog objavljivanja presude postoji izriita odredba da se mora izvriti najkasnije u roku
od 30 dana od dana pravnosnanosti presude, protekom tog roka ona se vie ne moe izvriti.

Rokovi zastarelosti izvrenja kazni raunaju se od dana kada je presuda kojom su izreene postala pravosnana, a
u sluaju opozivanje uslovne od dana pravosnanosti odluke o opozivanju

Zastarevanje ne tee za vreme za koje se po zakonu izvrenje kazne ne moe preduzeti, a kad se ne moe
preduzeti propisanu je ZIKS-om

za to vreme rok zastarelosti izvrenja krivinih sankcija se ne rauna, tj. dolazi do obustave
zastarelosti

I ovde dolazi do prekida zastarelosti, s tim to ovde ne dolazi do prekida zbog izvrenja novog krivinog
dela, ve se zastarelost prekida svakom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi izvrenja kazne.

sa svakim prekidom zastarevanje poinje ponovo da tee, dakle moe doi do obustave i prekida
zastarelosti, ali ne zbog izvrenja novog krivinog dela

I ovde se predvia apsolutna zastarelost

zastarelost izvrenja krivinih sankcija u svakom sluaju nastaje kada protekne dvostruki rok koji se po
zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne

126. Krivinopravni status maloletnika u naem krivinom pravu


Krivino pravo se ne primenjuje u odnosu na lica koja nisu dostigla odreeni starosni uzrast, jer kod njih
ne moe postojati krivica, pa zbog toga ni krivino delo

186
Odreena je donja starosna granica ispod koje se ne moe primeniti nijedna krivina sankcija to znai i
iskljuenje primene krivinog zakonodavstva i nadlenosti pravosudnih organa a ona je navrena 14. godina

U Srbiji se ova materija regulie posebnim zakonom, ZOMUKD posebna, zaokruena, autonomna celina koja
sadri niz izuzetaka i specifinih reenja u odnosu na odredbe za punoletne uinioce

Dve kategorije maloletnika: mlai maloletnik 14 16, stariji 16 18

Za maloletne uinioce krivinih dela vae odredbe KZ ako nisu u suprotnosti sa posebnim odredbama koje
sadri ZOMUKD

Sadraj i forma maloletnikog krivinog prava:

Vaspitanje maloletnog uinioca i obezbeivanje njegovog pravilnog razvoja

smatra se da su krivine sankcije prema maloletniku u prvom redu pomoi maloletnom licu

Orijentisanost na mere koje e biti mere socijalizacije

to je manje mogue elemenata prinude i ograniavanja slobode

to vie pomoi, brige, nadzora i otklanjanja smetnji u normalnom razvoju maloletnika

para ili kvazi krivino pravo

mnogi instituti i principi koji su u krivinom pravu u prvom planu znatno modifikovano ili
su od drugorazrednog uticaja

prelazi okvire krivinog prava

sadri norme koje u osnovi nisu krivinopravne

primenjuje norme drugih grana prava u nekim sluajevima

ne znai da maloletniko krivino pravo nije krivino u pravom smislu

osnov za vaspitnu meru mora biti uinjeno krivino delo

i maloletniko pravo ima zatitnu funkciju

ta se funkcija nastoji ostvariti merama pomoi maloletniku i postizanjem njegovog


drutvenog prilagoavanja

Posebne odredbe ZOMUKD koje vae za maloletnike primenjuju se pod odreenim uslovima na sva lica koja su
krivino delo uinila kao maloletnici

Maloletniko krivino pravo Srbije je na liniji savremenih reenja u ovoj oblasti

ono u svemu ispunjava Minimalna standardna pravila za maloletniko krivino pravosue usvojena od strane
Ujedinjenih nacija 85 (Pekinka pravila)

na planu zakonodavnih reeja krivino zakonodavstvo prevazilazi minimum koji je postavljen da bude
prihvatljiv za sve zemlje

187
to se praktinog aspekta tie situacija je nezadovoljavajua

moe se uiniti vie

127. Sankcije za maloletnike u naem krivinom pravu i njihove specifinosti


Vaspitne mere su osnovna vrsta, grupa sankcija koja je namenjena maloletnim uiniocima krivinih dela.

grupa krivinih sankcija

Maloletniki zatvor se maloletnicima moe izrei pod odreenim uslovima.

Osim vaspitnih mera i maloletnikog zatvora maloletnicima se mogu izrei odreene mere bezbednosti.

Samo starijem maloletniku se izuzetno moe izrei kazna (maloletniki zatvor).

Nae krivino zakonodavstvo ne dozvoljava primenu sudske opomene i uslovne osude prema maloletniku

Svrha vaspitnih mera i maloletnikog zatvora: nadzorom, pruanjem zatite i pomoi i obezbeivanjem
opteg i strunog osposobljavanja utie se na razvoj i jaanje line odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje
i pravilan razvoj njegove linosti

svrha se sastoji pre svega u specijalnoj prevenciji, ali svrha maloletnikog zatvora je i generalna
prevencija to ga u pogledu svrhe razlikuje od vaspitnih mera

Vaspitne mere i maloletniki zatvor ne povlae pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava

SPECIFINOSTI dolaze do izraaja i prilikom izricanja krivinih sankcija uinjenih u sticaju

ako za sva dela uinjena u sticaju dolazi u obzir izricanje samo vaspitnih mera, sud e izrei samo jednu vaspitnu
meru i to onu kojom se u najveoj meri moe postii u konkretnom sluaju svrha vaspitnih mera

ako za svako delo u sticaju sud smatra da treba izrei kaznu maloletnikog zatvora, odmerie po slobodnoj oceni
za sva dela jednu kaznu maloletnikog zatvora;

ako je za neka dela utvrena kazna zatvora, a za drugo kazna maloletnikog zatvora, izrei e se kao jedinstvena
kazna samo kazna zatvora primenom odredaba KZ za odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju;

ako sud nae da bi za neko delo trebalo izrei kaznu maloletnikog zatvora, a za drugu vaspitnu meru, onda e
kao jedinstvena sankcija biti izreena samo kazna maloletnikog zatvora

Znaajna je i mogunost primene vaspitnih naloga koju predvia ZOMUKD, nemaju karakter krivine
sankcije i primenjuju se pre nego to je postupak pokrenut ili u toku postupka;

o njihovoj primeni odluuje javni tuilac ili sudija za maloletnike;

uslovi za njegovu primenu su

da se radi o delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novana kazna,

da postoji priznanje krivinog dela

188
prilikom procene da li e se primeniti vaspitni nalozi cenie se i odnos maloletnika prema krivinom
delu i oteenom

vaspitni nalozi mogu trajati najdue 6 meseci

VASPITNE MERE pojam i vrste: (9)

1. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja sudski ukor i posebne obaveze (2)

2. Vaspitne mere pojaanog nadzora pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staratelja, pojaan
nadzor u drugoj porodici, pojaan nadzor od strane organa starateljstva i pojaan nadzor uz dnevni
boravak u odgovarajuoj ustanovi (4)

3. Zavodske vaspitne mere upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno-popravni dom,


upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje (3)

128. Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja


Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja su:

SUDSKI UKOR

izrie se ako se iz odnosa maloletnika prema uinjenom krivinom delu i njegove spremnosti
da ubudue ne vri krivina dela moe zakljuiti da je dovoljno da se maloletnik zbog
uinjenog krivinog dela samo prekori

predstavlja najblau vaspitnu meru;

pri izricanju ukora maloletniku e se ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i


predoie mu se da u sluaju ponovnog izvrenja krivinog dela prema njemu moe biti
primenjena druga sankcija

POSEBNE OBAVEZE:

1. Da se izvini oteenom

2. Da u okviru sopstvenih mogunosti naknadi tetu koju je prouzrokovao

3. Da redovno pohaa kolu ili ne izostaje sa posla

4. Da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i okolnostima

5. Da se bez naknade ukljui u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili
ekolokog sadraja

6. Da se ukljui u odreene sportske aktivnosti

7. Da se podvrgne odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom


alkoholnih pia ili opojnih droga

189
8. Da se ukljui u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalitu
i da postupa po programima rada koji su za njega sainjeni u tim ustanovama

9. Da pohaa kurseve za struno osposobljavanje ili da se priprema i polae ispite kojima se proverava
odreeno znanje

10. Da ne moe da napusti mesto prebivalita ili boravita bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja
organa starateljstva

Obaveze mogu trajati do godinu dana, sud ih moe zameniti ili ukinuti

Maloletnik moe svojim radom naknaditi tetu, ali tako da taj rad ne traje due od 60 asova u toku 3 meseca,
dok rad u humanitarnim organizacijama ili na poslovima socijalnog, lokalnog ili ekolokog sadraja ne
moe biti dui od 120 asove u periodu od najdue 6 meseci

129. Vaspitne mere pojaanog nadzora


etiri vaspitne mere pojaanog nadzora:

1. Od strane roditelja, usvojioca ili staratelja

ako su oni propustili da vre potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogunosti su
da tu brigu vre i to se od njih s osnovom moe oekivati

sud e dati potrebna uputstva i naloiti mu odreene dunosti koje treba preduzeti

trajanje ove mere ne moe biti krae od 6 meseci ni due od dve godine

2. U drugoj porodici

kad ovi prethodni nisu u mogunosti da nad maloletnikom vre nadzor maloletnik e se
smestiti u porodicu koja je voljna da ga primi

traje najmanje 6 meseci a najdue dve godine

obustavie se ukoliko prestane potreba za pojaanim nadzorom ali i u sluaju da ovi gore
steku mogunost za taj nadzor

3. Od strane organa starateljstva

kad ne postoje uslovi za prve dve mogunosti

isto 6 meseci do dve godine

za to vreme maloletnik ostaje da ivi gde je iveo a pojaani nadzor vri slubeno lice organa
starateljstva ili drugo struno lice koje taj organ odredi

brine se o kolovanju, zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega tetno utie itd.

4. Uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika

190
ako je potrebno angaovanje strunih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem i
obrazovanjem maloletnika

isto 6 meseci dve godine;

taj boravak ne sme da ometa njegovo redovno kolovanje ili odlaenje na posao

Sud moe maloletniku odrediti jednu ili vie posebnih obaveza.

posebne obaveze koje se inae mogu samostalno izrei kao mera upozorenja i usmeravanja

Sud moe obaveze da izmeni ili ukine a u sluaju neispunjenja moe je zameniti drugom; isto 6 meseci dve
godine

130. Zavodske vaspitne mere


Tri vaspitne mere zavodskog karaktera:

UPUIVANJE U VASPITNU USTANOVU

maloletniku nad kojim treba obezbediti vrenje stalnog nadzora od strane strunih
vaspitaa u optoj ustanovi za vaspitavanje maloletnika

traje 6 meseci do dve godine

sud trajanje odreuje tako to svakih 6 meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu
njenog izvrenja ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom

UPUIVANJE U VASPITNO-POPRAVNI DOM

maloletniku prema kom se treba primeniti pojaane mere prevaspitanja

to je najrigoroznija mera koja se granii sa kaznom maloletnikog zatvora

razlika od njega je ta to ona nije kazna nego vaspitna mera

uzima se u obzir teina i priroda dela i okolnost da li su prema maloletniku ranije bile
izricane vaspitne mere ili maloletniki zatvor

od 6 meseci do 4 godine

UPUIVANJE U POSEBNU USTANOVU ZA LEENJE I OSPOSOBLJAVANJE

prema maloletnicima koji su ometeni u psihofizikom razvoju ili imaju psihike poremeaje
i sud je moe izrei umesto prethodne dve vaspitne mere

moe trajati najvie 3 godine

sud svakih 6 meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu ili zamenu drugom merom

maloletnik ostaje tamo dok je to potrebno radi njegovog leenja ili osposobljavanja

191
kad navri 21 godinu, izvrenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvrava mera
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja

131. Maloletniki zatvor


Maloletniki zatvor je jedina kazna koja se moe primeniti prema maloletniku.

do nje dolazi samo izuzetno

prema njima se po pravilu primenjuju vaspitne mere

Kazniti se moe samo stariji maloletnik koji je uinio krivino delo za koje je zakonom propisana kazna
tea od 5 godina zatvora, ako zbog visokog stepena krivice, prirode i teine krivinog dela nije bilo
opravdano izrei vaspitnu meru.

Uz to je potrebno ispunjenje jo 2 uslova:

1. Subjektivni uslov da kod maloletnika postoji krivica

stepenovanje se vri u osnovi na isti nain kao kod odmeravanja kazne punoletnim licima

ovde je visok stepen krivice jedna od odluujuih okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne
maloletnikog zatvora

visok stepen krivice ne postoji u sluaju da je ostvaren neki od osnova za ublaavanje kazne
subjektivnog karaktera

nehat ukazuje na to da ne postoji visok stepen krivice maloletnika

2. Objektivni uslov da se radi o delu za koje je propisana kazna dua od 5 godina

teinu dela treba tumaiti kao postojanje jaeg intenziteta ugroavanja ili povrede zatienog
dobra u konkretnom sluaju

Opti minimum je 6 meseci a opti maksimum: 5 godina osim u dva sluaja kada se moe izrei i 10 godina:

1. Kada se za uinjeno delo moe izrei kazna od 20 godina ili kazna u trajanju od 30 do 40 godina

2. Krivina dela uinjena u sticaju od kojih su najmanje dva dela zapreena kaznom zatvora duom od 1
godina

Izrie se na pune godine ili mesece

Odmerava se kazna u granicama propisane kazne zatvora za uinjeno krivino delo

Ne moe se izrei stroa kazna

Ne moe se izrei kazna kraa od 6 meseci

Ne moe se izvriti ako je proteklo:

1. 10 godina od osude na kaznu maloletnikog zatvora duu od 5 godina

192
2. 5 godina od osude na kaznu maloletnikog zatvora duu od 3 godine

3. 3 godine od osude na kaznu maloletnikog zatvora do 3 godine

132. Uslovni otpust maloletnih uinilaca


Postoji kod kazne maloletnikog zatvora i kod vaspitnih mera upuivanja u vaspitnu ustanovu i upuivanja
u vaspitno-popravni dom

Opravdanost je sporna

Mogunost uslovnog otpusta je predviena kod zavodskih vaspitnih mera upuivanja u vaspitnu ustanovu i
upuivanja u vaspitno-popravni dom; dva uslova:

1. da je maloletnik u vaspitnoj ustanovi ili vaspitno-popravnom domu proveo najmanje 6 meseci

2. moe se uslovno otpustiti ako s obzirom na uspeh u vaspitanju treba osnovano oekivati da ubudue
nee vriti krivina dela i da e se u sredini u kojoj je iveo dobro vladati

Ovaj institut ima odreene specifinosti kod maloletnikog zatvora

dovoljno je da je izdrana najmanje jedna treina kazne,

da se osueni maloletnik u toku izdravanja kazne tako popravio da se sa osnovom moe oekivati da e se
ona na slobodi dobro vladati i da nee vriti krivina dela

uslovni otpust traje onoliko vremena koliko iznosi ostatak neizdrane kazne

odluuje sud o njemu

moe se odrediti i neka od mera pojaanog nadzora uz mogunost primenjivanja jedne ili vie posebnih
obaveza

133. Primena vaspitnih mera na punoletna lica koja su izvrila krivino delo kao maloletnici
Zakon u ovoj situaciji prihvata reenje koje omoguava izricanje krivinih sankcija predvienih za
maloletnike

Ako je delo uinio kao maloletnik ZOMUKD iskljuuje svaku mogunost suenja, odnosno izricanja bilo
koje krivine sankcije punoletnom licu koje je navrila 21 godinu, a krivino delo izvrilo kao mlai
maloletnik

Ako je re o licu koje u vreme suenja nije navrilo 21 godinu, njemu se moe suditi za krivina dela koje je izvrilo
kao maloletnik i moe mu se izrei vaspitna mera posebnih obaveza, pojaanog nadzora od strane organa
starateljstva, vaspitna mera upuivanja u vaspitno-popravni dom ili kazna maloletnikog zatvora

Sud e uzeti u obzir sve okolnosti sluaja, naroito:

teinu uinjenog dela,

193
vreme koje je proisteklo od njegovog izvrenja,

svojstva linosti,

vladanje uinioca,

svrhu koju treba postii ovom sankcijom

Ako je punoletno lice u vreme suenja navrilo 21 godinu, moe se izuzetno za delo koje je izvrilo kao stariji
maloletnik umesto kazne maloletnikog zatvora izrei kazna zatvora ili uslovna osuda i ovu kaznu bi trebalo
izrei u okviru raspona predvienog za kaznu maloletnikog zatvora.

Kazna zatvora ima isto pravno dejstvo u pogledu rehabilitacije, zastarelosti, uslovnog otpusta i pravnih
posledica osude kao i kazna maloletnikog zatvora

Uz izreenu sankciju moe se izrei odgovarajua mera bezbednosti

134. Primena vaspitnih mera na mlae punoletne uinioce krivinih dela


Ako neko lice uini krivino delo posle navrenih 18 godina na njega se primenjuje krivino pravo koje vai
za punoletne uinioce krivinih dela, ali postoji mogunost da se na takvo lice primene sankcije koje se
primenjuju prema maloletnicima pod odreenim uslovima.

Otro postavljena granica koja je u krivinom pravu nuna nastoji da se ublai uvoenjem nove kategorije
uinilaca, a to su mlaa punoletna lica koja je uvedena u nae zakonodavstvo 1959. godine

nova kategorija uinilaca: od 18. do 21. godine

na njih se izuzetno primenjuju posebne odredbe o maloletnicima

mogunost izricanja odreenih vaspitnih mera

potrebno je da taj status ima kako u vreme izvrenja krivinog dela, tako i u vreme suenja

potrebno je i da se radi o takvom licu kod koga se moe s obzirom na obeleja njegove linosti i
okolnosti pod kojima je delo uinio moe oekivati da e se vaspitnom merom postii svrha koja bi se
ostvarila kanjavanjem

Mlaem punoletnom licu moe se izrei bilo koja od mera posebnih obaveza, pojaanog nadzora od strane
organa starateljstva ili zavodska mera upuivanja u vaspitno-popravni dom

Cilj primene vaspitnih mera u odnosu na ovu kategoriju uinilaca je izbegavanje primene kazne to ima
svoje opravdanje

Uslov je da se moe doi do realne prognoze da e se vaspitnom merom postii svrha koja bi se postigla
izricanjem kazne, u suprotnom nema uslova za izricanje vaspitne mere ve e sud izrei kaznu predvienu
za punoletno lice

Mogu mu se izrei sve mere bezbednosti pod uslovima predvienim zakonom

194