PAR REI O PROLOSTI

Meni je oigledno sueno-pisano, da se ne slaem sa veinom naih pozorinih

kritiara po pitanju Mejerholjda. Koliko je samo bilo svakakvih pohvala i
ekstatinosti na temu "Velikodunog rogonje"; meni se ta predstava uinila krajnje
grubom, a njena postavka/ dizajn umetniki neopravdanim. Ja ostajem na toj taci
gledita da je "Rogonja" moda imao znaaj za unutranji razvoj Mejerholjda i u tom
smislu bio neophodan momenat, ali to je svakako i samo po sebi i za njega i neto
izvan njega. Iako trei program TIM-a tvrdi je ova predstava i dalje iva i militantna,
ja mislim da nas ona sada moe zanimati samo sa akademske take gledita.

Poevi od "ume" oseao sam blagotvornu prekretnicu u radu Mejerholjda. Ovaj

osetljivi ovek poeo je da shvata da su inovacije i trikovi talentovani ali neumorno
razbijanje po svaku cenu starog teatra - sve to, moda je i dobro, ali daleko je od toga
da hleb neophodan/nasuan naoj publici. Ve u "umi napravljen je pristup "po
novom" postavci starom zadatku - raspodeli socijalnih tipova, tipinih poloaja.
Pozorina predstava, sa svim bogatstvima pronaenog, bila je podjednako, tako
nekako neubedljiva, nije se oseala jedinstvena unutranja nit/osa. Mejerholjd je
ostao na raskrsnici izmeu onoga to bi se "drznulo" / "suprotstavilo starom
pozoritu i stvarne izgradnje novog realizma.

"Bubus" je bio korak dalje u tom pravcu. Kritika ga nije razumela i bila je ljuta. U
njemu je bilo duhovitih reenja, kojima je Mejerholjd tako plodan: bambus, predigra
i sl. I koliko ismevanje, kojem je Mejerholjd eleo da podvrgne Lista i opena nije
uspelo, stavljanje muzike osnove pod itavu predstavu dalo je komadu
neoekivanu ritmiku jasnou.

Moram rei, da sam odavno matao, ali i govorio (na primer moj veliki govor " O
muzikoj drami") o podinjenosti drame, s njenom tako rei malograanskom
rasprostranjenou, harmoninim ritmovima, kakvi su carevali u operi, a naroito u
baletu. Ukoliko bi ove dve umetnosti bilo neophodno dramatizovati, to jest uiniti
realistinijim njihov prijem, onda je dramu, meni se inilo, u nekoj odreenoj meri
trabalo ritmizovati. Ritam pokreta, odreen muzikom, bi se odmah istog trena
morao odraziti i na ritminost prostora, takorei na veu grafiku jasnou itave
scene u svakom momentu delovanja. Ovde bi odreeno mesto, po mom tadanjem
miljenju mogao zauzeti i konstruktivizam.

Napredak u svemu ovome bio je u "Bubusu" izuzetno uoljiv. I istovremeno ova

ritmika kompozicija u vremenu i prostoru nije umanjila unutranju
verodostojnost/ opravdanost, to jest drutvenu karikaturu koja je rukovodila/
dominirala predstavom. Nije iznenaujue, to u velikoj diskusiji nakon "Bubusa"
nisam mogao da napomenem ogroman napredak Mejerholjda ka onom teatru, koji
nam je potreban. Zauzvrat, Mejerholjd je odgovorio na moju tadanju izjavu i
podvukao da on zaista svesno ide u pravcu "socijalne mehanike", kako smo se mi
tada sa njim izraavali/ kako smo ga tada mi nazivali.
Paralelno, u "Bubusu", koji je po mnogo emu savrena agitacija postavljena na istim
principima, bljesnulo je "Rii, Kina", jo uvek za nijansu preuveliano, u ovom
sluaju - etnografsko "kinesko".

Najznaanije u "Mandatu" bila je, pored izuzetnog teksta Erdmana ( predivan tekst,
uz primedbu, komedija je osrednja) talentovana kombinacija u postavci pravog
realizma, istovremeno sintetizujui konkretno ivo, sa slobodnu matu.

Kao veliki plan/raspored, uzimajui ive pojave iz realnosti, svaku od njih dovodei
do njene sutine, na prekidajui vezu sa punokrvnom stvarnou, a onda, moda
kombinuje ove stvari i figure na najudniji nain, tako je i Mejerholjd razbijajui
uslovnosti/konvencije scene i uslovnosti realnosti, napravio ogroman korak u
pravcu potpunog osloboenja teatralnosti.

On je onglirao svojim prekrasnim Guljakinom i svim njihovim pratnjama, on je

fantazirao, zabavljao se njima, ali nikada, naroito ne u finalu ta zabava nije bila
neopravdana. Najmanje oekivani trikovi, ukljuujui neverovatnu postavku finala,
odlino su istakli prikazanu sutinu.

Umetnik realizma ne sme biti robom stvarnosti. Ovo pravilo je isto tako vano kao i
zadrati blisku vezu sa ovom stvarnou, ne naruavati jezik pojava poznatih
publici.

Naravno, veliki realistini teatar u prolosti je uvek sledio ovaj put. Ali "ii" po bilo
kakvom putu znai da "idemo napred".

"Na ivici razuma", "Revizor" i "enidba pretpostavljaju ne samo jednu istinu, ve i

grotesku, karikaturu i atmosferu u kojoj groteska nee izbledeti. Ali zato sa ovim
starim, a takoe i novim radovima ne dozvolite sebi eksperiment i propustite ih kroz
mnogo deblja stakla iskrivljenog refraktora groteske? "Revizor" jeste novo osvajanje
na tom putu.

"Revizor" je najubedljivija predstava Mejerholjda. Ovde on radi na tekstu, naravno

jo kvalitetnijim nego to je "Mandat"; ovde on ima posla sa savreno razvijenom
radnjom, ovde se bavi tipovima koji se u svim svojim pravinostima trude da ostanu
u dui to jae u svojoj ivopisnoj epohi, i rastu do univerzalnih maski, barem u
domenu panje predsocijalistikog drutva.


,

.
;
, .
, , ,

,
.
1 ,
, ,
.

. ,
, ,
, , ,
, .

, . ,
, , , ,
.
, ,
.

.
. ,
: , . .
,
, ,

2.

, , (,
) *
, , , ,,
, .
,
, , ,
.
, ,
, ,

. ,
, .

.
,
, .
,
,
. ,
,
,
.

, ,
, , ,
,
.

,
( , ,
),
, ,
. ,
, ,
,
, ,
, ,
,
.
,
, , ,
, .
, ,
.

.
,
,
.
,
.
.

, ,
, ,
. ,


?
.

.
, ,
, ;
; ,
, ,
,

.