Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Od Predmeta Do Teksta p3 4 PDF

    Uploaded by

    Riad Ćišić
    31 views45 pages

    Original Title

    od-predmeta-do-teksta-p3-4.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    31 views45 pages

    Od Predmeta Do Teksta p3 4 PDF

    Uploaded by

    Riad Ćišić

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 45
    2 Bjomar Olsen tim sredinama, ali je malo onih na koje nije uticala. Nekoliko ‘godina pred smeru milenijuma, kao da se sve utiSalo, Kad se dim ‘od baruta slegao, mozemo konstatovati da je malo palih na po- priftu. Mnogi Ce tvrditi da je to zato 8t0 se municija sastojala od Coraka, dok ée drugi tvrditi da je to zato 3to su se uéesnici urvrdili u dubokim rovovima, Sto se mene tige, nadam se da je donekle smirenija klima rasprave prouzrokovana time Sto smo nauili da prihvatamo razliéitosti, 5t0 smo digli ruke od ideje 0 teori/ski jedinstvenoj arheologiji. Napredak arheologije ne treba povezati 2 okupljanjem pod procesnom ili postprocesnom zastavom, ili sa zakletvom na vernost ovom ili onom regionalnom kanonu. Svima treba da nam je w interesu da suzbijemo pokusaje da se arheolozi navedu da marSiraju po taktu. 3 Objasnjenje i razumevanje Nauka se odvija po izvesnim pravilima, mada se ona i menja- ju tokom vremena, i mogu da variraju izmedu razligitih nauka i da budu razligita unutar iste discipline, Na primer, arheolog ne treba da prikuplja sve na Sta naide tokom iskopavanja. Postoje pravila koja kazuju koji su podaci vredni prikupljanja. Isto tako postoje pravila koja odluéuju Sta valja utiniti sa tim podacima, kako ih opisati i kakva ih arheoloska snaga iskaza odlikuje. Osim toga, postoje pravila koja kazuju kako se oblikuje jedno dobro objaSnjenje i tako dalje, Ts pravila mogu biti manje ili vige stroga { manje ill viSe izritito iskazana. Ali se ona uvek temelje na neka- kvom obliku osnovne teorije saznanja, mada se, spolja posmatra- no, ona gesto iskazyju kao skup metodoloskih pravila Razumevanje odnosa izmedu teorije i podataka u arheolo; 1 velikoj meri je zasnovano na iskustveno utemeljenoj (empiri skoj) teoriji saznanja iz prirodnih nauka. To prirodnonauéno ute- meljenje deluje kao ervena nit koja se proteze kroz istoriju arhe- ologije ak ju fazama kada se kroz kulturnoistorijska pitanja po- sezalo za istorijom i dragim humanisti¢kim disciplinama, Nije sluéajno 5to je skoro jedina filozofija koja je donedayno razma- trana u arhcologiji ona koja polazi od filozofije prirodnih i mate- matiékih nauka, Filozofija istorije i drustvenokriti¢ka filozofija saznanja kao Sto su hermeneutika, fenomenologija i kritigka teo- rija, koje su snazno uticale na druitvene nauke i istoriografiju, izgleda da su u velikoj meri smatrane nebitnim za arheologiju. 74 Bjprnar Olsen Moida to ima veze s tim to se arheoloski podaci smatraju rnemim, sturim podacima iste vrste kao Sto su objekti fizike i geo- logije. Engleski arheolog Graham Clark je 1939. godine napisao dda se arheologija i istorija mogu eizlikovati upravo na osnova razligitog karaktcra izvorne grade: ,Kremen i fragmenti posuda rnemaju nikakva misljenja, nikakve interese; oni su zato pristupa- Eni za nauénu obradu na nagin kakvom se nikakav pisani izvor ne yoze nadati* (Clark 1939:3). To odsustvo imanentnih misljenja t namera u arheoloskoj gradi trebalo bi da omoguéi da se ona ana lizira kao i prirodnonautni podaci. Clarkovo shvatanje je u oitroj suprotnosti sa onim shvata- 1njem koje u istom vremenu iznosi arheolog, istoriéar i flozof R G. Collingwood (Collingwood 1946). On tvedi da su arhcoloski podaci upravo proizvod judskih namera, te da oni kazuju nesto © tome Sta su judi, koji su th napravili, mislili o Zivotu. Nasuprot tome, priroda nema nikakve namere ili mislienja, i sledstveno tome postoji sustinska razlika izmedu arheoloskih i prirodnona- uuénih podataka. Po Collingwoodu arheolozi moraju zbog toga, da pristupe svojoj gradi sasvim drugaéije od onih koji prougava- ju biljke, kamenje ili fosile. Valja istaci da je tek sa kontekstual- nom arheologijom lana Hoddera s poéetka osamdesetih godina Collingwoodova filozofijaistorije povela da nesto zoadi w arheo. losiji. Razlika izmedu Clarkovog i Collingwoodovog shvatanja ar- heoloskih podataka ilustruje kontrast izmedu prirodnonauéne tradicije objainjenja i istorijske tradicije razumevanja w evrop- skoj filozofiji i istoriogealiji, Prema ovo} potonjoj tradicij, pri- rodne i humanisti¢ke nauke imaju sasvim razlitit saznajnoteot ski temelj. Ta se razlika Gini vidljivom pojmovima objasijenje i razumevanje. Dok se prirodne nauke temelje na uzrognim ob- jaSnjenjima zasnovanim na zakonima, dotle se istorijske { huma- nisti¢ke nauke temelje na razumevajuéoj (hermeneutickoj) spo- znajnoj osnovi, Ta temeljna razlika je oStro suprotstavljena poz tivistitkoj ideji o jedinstvenoj nauci, to jest tome da sve nauke 11 (prirodnonauénu) spoznajnu osnove. Od predmeta do teksta 75 Kao Sto se iz naslova ovog poglavlja vidi, u Zizi ée biti upravo odnos izmedu prirodnonauenih objasnjenja i razligitih humani- stigkih perspektiva tumagenja. Rani empirizam i induktivno zakljudivanje Spoznajna teorija kulturnoistorijske achcologije moze se opi- ati kav juaivai* cmipirizain zasnovan va indukui da, Niega su Cesto kritiékim revima optudivali za nedostatak pro- blemske orijentacije u prikupljanju grade, nedostatak preciznih, ih definicija i nedostatak metoda 2a testiranje iskaza i hi poteza. Cesto je kritikovan i bog vere u to da su prikuplanje, opis i sistematizacija podataka cilj po sebi - eventualno da ée bolje razumevanje prodlosti automatski nastati kad grada bude kompletnija (Sto je znaéilo da dugoroénij ciljevi kulturnoistorij- ske rekonstrukeije moraju sagekati dok se ne skupi obimnija gra a) (Gibbon 1989-64-66), ‘Taj kriti&ki spisak je, naravno, bio deo propagande nove ar- heologije, mada je u mnogo éemu pogadao u metu. Mi éemo ga pak ovde ostaviti po strani i radije detaljnije pogledati ono za Sta se twrdi da je nauéni metod kultumoistorijske arheologije: duktivn’ nagin zakljuéivania. Induktivno zakijudivanje je zakljutivanje od netega Sto je uoée- no, ka negemu Sto nije woeno; na osnovu odredenog broja wosa- vanja, vei se generalizacija. Takav zakljucak se po pravilu uspostav- lja na dva nagina, Jedan od njih, koji je filozof Carl Hempel nazvao snaivnim indukcionizmom*, obelezen je time sto istrazivaé pevo prikuplja i registruje sve podatke, poredi ih i Klasifikuje ~ bez predsudova o tome koji su bitni, a koji nebitni, da bi zatim doneo opite zakljuéke na osnovu uogenih podataka i isprobao ih na dru- 0] gradi, Za jednog arheologa to znati da prvo obaviiskopavanja, zatim sistematizuje sve podatke, i onda na osnovu toga izvede za- Kdjuzak (na primer 0 hronologiji, tchnologiji i ckonomij). Upuéivanje na takay nadia rada nalazimo u dlanku Oxcara Mon- teliusa ,Typologi eller urvecklingstiran till-kimpad pA det manskli- 76 Bjornar Olsen ga arbetet" (Tipologija ili uéenje o razvitku primenjeno na Ijud- ski rad) iz 1900. Po Monteliusu arheoloski metod je obelezen upravo time Sto .prikupljamo Sto je moguée obimniju gradu i stedujemo je tako da rezultati neposredno padaju u o&i* (Monte: lius 1900:267-268). Takav naivan indukcionizim verovatno niki da nije primenjen u praksi ~ éovek uvek ima odredena oéekiva- nja i predstave o gradi pre nego Sto krene na posao. Pa ipak je dugo sluzio kao ideal za arheolosku praksu, ideal koji je, po norveskom arheologu Guttormu Gjessingu (1951:218) bio obe- leZen time da je ,nauéno odbranjivo i razborito dréati se onoga Sto se poznaje iz sopstvenog iskustva, i izvlagiti samo one zakljue- ke koje ta grada nametne™ Drugi nagin induktivnog zakljuivanja se moze postiét upo- trebom analogija. Pomoéu analogija mi zakljuéujemo na osnovu prilika koje poznajemo 0 prilikama koje ne poznajemo, a pola- zeGi od odredenih spoljnih, formalnih sliénosti, Na taj nagin pr postavijamo da, ako postoje izvesne sliénosti, moraju postojat druge slignosti. Izmedu ostalog, identifikacija praistorijskih pred- meta i nagina njihovog kori8éenja éesto je utemeljena na sl zakljuécima po analogiji sa istorijski poznatim zajednicama. Ar heologija bi bila nezamisliva bez upotrebe analogija. Induktivno zakljudivanje je obelezeno time da zakljudak sa dedi vide informacije nego premise. To je zakljudivanje od prilika koje poznajemo ka prilikama koje ne poznajemo, i sadr2i uop- Stavanja koja daju nova znanja, ali koja nisu sigurna. U filozot s€ taj nadin zakljudivanja Sesto povezuje sa skotskim filozofom Davidom Humeom (1711-176), Po Humeu, induktivni zakljuéei pretpostavljaju kao jednu. premisw da je priroda nepromenljiva Na primer, induktivni zakljuéei pretpostavljaju da grmljavina uvek sledi nakon munje, i da ée priroda i u buduénosti biti takva ka- kvom smo je dosad iskusili. Jedna od vaznih taéaka filorofske keritike induktivnih zakljucaka jeste da su zasnovani na takvim kruznim argumentima (Vestre 1994) Jednoobraznost prirode ili sveta kao preduslov iskazuje s 1u Humeovoj raspravi o uzrognosti. On tvedi da isti uzrok uvek Od predmeta do teksta 7 ima istu posledicu, i obratno, da ista postedica uvek mora imati isti uzrok. Mi ne mozemo da dokazemo taj induktivni princip ‘ato Sto ne mazemo da posmatramo samu vezu izmedu uzroka i postedice. Sa tim problemom se suogavamo kad na osnovu cul- nih iskustava Zelimo da obrazlozimo pretpostavijenu zakonomer- nost: mozemo da vidimo da kamen pada, ali silu teze ne vidimo. Ne mozemo da dokazemo princip indukcije jer ne mozemo da posmatramo samu vezu izmedu uzroka i postedice. Ono sto ini {da verujemo u uzrogni oclnos, jeste to Sto smo kroz naviku i kroz psiholoska ofekivanja naudili da se B dogada ako se dogodi A (Westre 1994), Mada nikada ne mozemo da uspostavimo pourdanu, zakono- mernu vezu izmedu uzroka i posledice, ipak mozemo utvediti odredena pravila da bismo mogli da govorimo 0 uzroénom od- nosu: Da izmedu uzroka i postedice postoji bliskost u vremenu i prostoru, da posledica uvek sledi iza uzroka, da isti uzrok uvek ima istu posledicu. Po Humeu su ta pravila dovoljna da nage znanje ‘o svetu podelimo w tri kategorije: 1) dokaze, u kojima su poveza- nosti konstantne i psiholoska ofekivanja uvek zadovoljena, 2) filozofske verovatnoée, u kojima postoje izuzeci, i 3) nefilozof- ske verovatnoée, u kojima psiholoska ovekivanja nisu zasnovana na sistematskim posmatranjima. Prednauéna pretpostavka da su kremene sekire nastale kao rezultat grmijavine (zato u norves- kom jeziku imaju naziv ,gromni klinovi* ~ orden, grmijavina, i tordenkiter, gromni Klinovi) moze biti primer za tu postednju kategoriju. Sophus Miller i arbeoloski zakljuéak U jednom vaznom élanku iz. 1884. godine, .Den archacologi- ske Sammenligning som Grundlag for Slutning og Hypotese” (Ar- heolosko poredenje kao osnova za zakljuivanje i hipotezu), dan- ski arheolog Sophus Milller razmatra induktivno zakljutivanje. Miller poginje time Sto poziva na jedinstvo u arhcoloskom nati- nu rada, a njegoy dlanak o problemu indukeije jeste prilog rome iz Zega bi jedinstvo trebalo da se sastoji. On potinje sledecim 8 Bjornar Olsen opisom induktivnog zakljudivanja i problema koji su povezani sa njime: Kada se jedna okolnost éesto uotava, zakl ucujemo da je to pra- vilo, a ako se ponovi u velikom broju sluéajeva pretpostavija se da je ‘ona uvek takva. Ali's kojim se pravom zakljuéu e da, zato Sto je jedan, ‘odredeni oblik fibule poznatu velikom broju st Bornholma (dansko ‘ostrvo — prim. prev) {samo odatle, da on mote da se javi samo tu, 1 kako se tek tako sme odbaciti misao da se sua mozda ne¢e naci v {ali [.] Po syemu Sto znamo, u kamenom dobu su se lesevi sahra- njivai skeletno, ali da li nam vo daje pravo da pretpostavimo da se 10 uvek tako dogadalo? (Maller 1884:185) U skladu sa argumentacijom koju je iznco Hume, iza Millera je pitanje nepromenljivosti prirode nase ubedenje da u postoja nju vladaju red i zakonomernost (.] To je ist predustov od koga polaze sve empirijske nauke, i pod kojim Zire svi udi* (Maller 1884:185). On je ipak ambivalentan kad je eéo ljudskoj podrede- nnosti zakonima. Zbog slobodne Ijudske volje ne moze se obznani ‘i ni trun zakonitosti. Delovi tog teksta se nesamajivo mogy é kao keritika upuéena Monteliusu I njegovo) tipologifi (koja implici- te sadréi takvu zakonitost). On zato zavrSava zakijutkom da ti Acneolog mora kao’ prirodnjak da pode od tga da st wzrok ima istu postedicu, ali dok su uzroe u picodi korstantn, oni st Hud skom fv podredeni neprekidno promeni, 2 dega shed da zaklue- ef mogu imati samo pribliznu pouzdanost ..J. Sta se moze postit takvim arheoloskim induktivnim zakljvanjem, daleko fe od onoga ito se mote nazvati opitevazecim zakonima, Si arheolothi stavovt ‘rede sima jedno odredeno veeme \zajedno odredeno mesto, tom smista su samo specijalnizakoni. All, ako se pod zakonima i dale podrazumevaju pravila bez inzetaka, a s oraz ne mae peimeniti fn uobigajene rezultate arheologie. (Miller 1884:186-187) Arheolosko zeanje zato ima vide karakter onoga Sto je Hume nazvao ,filozofska verovatnoéa". Pa ipak, kaze Muller, arheoloska nauka i dalje nesmetano radi koristeci poredenja i zakljucke 2a- snovane na velikom broju raznovrsnih pojedinaénih uoéavanja. Od predmeta do teksta 9 Hipoteze koje se postavljaju induktivnim zakljuecima, Zine osno- vu za odredenje i tumaéenje novih uoéavanja. On ukazuje na nuznost toga da se takve hipoteze smeju zasnivati samo na teme- liu obuhvatnih poredenja velike grade, a zatim isprobavaju na novo} gradi, Tek kad jedna hipoteza bude godinama proverava- fa, moze se reéi da je izdrZala svoj probni period, i ,s ponosom prelazi u red pouzdanih rezultata” (Miiller 1884:203). Miiller podvladi i nuznost toga da arheologija hovisti analus- kke zakljuvke, one koje naziva ,Sirim poredenjem™. A sve da bi se moglo doéi do uzronih objainjenja iz kulturnoistorijske arheo- logije, koje on navodi kao glavni cilj arheologije. Kao primere takvih uzroka navodi rat i trgovinu; pol, starost i nacionalnost; psihologke uzroke i klimatske prilike. Do tih uzroka ne mozemo stiéi samo misaono, oni se odnekud moraju uzeti. Tu se javlja «Sire poredenje" ili analogija ,sa nearheoloskom gradom, sa isto- rijskim podrugjima, gde mi ne samo, kao u praistorijskom razdo- blju, poznajemo posledice, veé i uzroke" (Miller 1884:202). Kao i kod Humea, merila za utvrdivanje uzroénog odnosa na toj in duktivnoj (analosko)) osnovi jesu da ista postedica ima iste uzro- ke, to jest premisa o uniformnosti postojanja: mi ne mozemo izbeci da verujemo da su jednoobrazne posledice izazvane sli- nim uzrocima, a pouzdajudi se u to, delom pristupamo pokusa- ju odredenja uobigajenih uzroka, delom uzimajuéi hipoteze s drugih strana, gde nalazimo sliéne postedice” (Miiller 1884:203) Ovde faktigki mozemo videti nagovestaj tcorije sredajeg op- sega procesne arhcologije i problem objedinjavanja materijalne kulture i ponaSanja kroz prouéavanje Zivih konteksta. To je upra- ‘yo zasnovano na pretpostavci da sligno ponasanje moze dati uotji- ve materijalne uzorke, to jest da sliéni materijalni tragovi (poste- dice) imaju iste uzroke Kritika naivnog empirizma Eksplicitna nauénotcorijska rasprava koju nalazimo u skandi- navskoj arheologiji krajem devetnaestog stoleéa, nastavijena je onim Sto je Renfrew oznatio kao ,the long sleep”, taénije odre- 80 Biornar Olsen Od predmeta do teksta 81 deno, periodom 1900-1960 (Renfrew 1983). Sa izvesnim izuze ma, arheologiju u tom periodu obelezava upadljiv nedostatak teorijske rasprave 0 sustini, ciljevima i procedurama te struke. Mada Renfrewova insinuacija 0 teorijski gotovo neosveséeno} di sciplini moze delovati nepravedno, nauka je nesumojivo u mno- go Gemu imala karakter ,normalne nauke* ~ radilo se unutar po- zoatih okvira na osnovu metoda slagalice, najkrace regeno, spa- janjem poznatih elemenata u oéekivanu sliku, To je zato i bio glavni sadréaj kritike kad su pevi budilti poéeli da zvone. U uvodu svog monumentalnog novoarheolos- kog dela Analytical Archeology iz. 1968, David Clarke pige da je arheologija jedna .nedisciplinovana empirijska disciplina. On rwrdi da je arheologija u svome tridicionalnom izdanju ostala .intuitivna vestina* bez jasno definisane teorijske osnove (Clarke 1968:xv), Pet godina ranije Mats Malmer se Zalio na ono 5to je nazvao .intuitivnim empirizmom” u skandinayskoj tradiciji. On je oznaéio ne u najmanjoj meri njen najveci ponos, tipolosl metod, unutar koga je predmetna grada grupisana uz pomoé ,ne- ‘merivih prideva* kao Sto su ,veliki", ,srednje veliki" i mali* (Mal- mer 1963:17). Za Malmera su egzakine definicije utemeljene nt merljivim promenljivim veliginama vazno merilo objektivne ob- rade grade, Nedovoljna objektivnost { nedostatak jasno iskazanih merila za acheoloska istrazivanja uéinili su da je veliki deo pouzdanosti i vrednosti iskaza unutar kultumnoistorijske arheologije snovan na autoritetu onih koji su ih iskazivali Sto je Cuveniji (to jest, stariji) bio arheolog, to je bilo vise razloga da se njegove ili njene tvednje prihvate kao taéne. | Binford i Malmer to navode kao veliki problem, Malmer (1963:10) pige da ,nedostatak raspra- ve neizbezno vodi u veru u autoritete, st je najveéa prepreka za nauku koja radi objektivno* je teSko naéi potvedu za tw bojazan, Naivni ili intuitivni empirizam je zasnovan na ideji da je arheoloska grada sama po- kkazivala kvalitet koji je jaméio da €e biti pravilno sredena i protu- magena. To sredivanje i tumagenje ipak je morao da obavi isku- san istradivaé, koji ume da sceduje i tumati gradu. Tipoloski niz je morala da ,na pravilan natin uradi iskusna ruka* (Montel 1900;268). U svoji raspravama i Miller i Montelius su govorili 0 nuznosti ,iskusne ruke" i ,uveZbanog istrazivaéa*. Narayno, fave- sna nedoslednost je ugradena u takav stay time &to se, $ jedne strane, tvrdi da sama grad daje pravilne odgovore na svojc sredi- vanje i tumacenje, a, s druge strane, od arheologa zahtevaju od- redene vestine. je da su pojedinci takve arheoloske vestine shvatali kao neito Sto samo delimiéno moze da se naudi; one su prven- stveno urodene, i pitanje su nadarenosti. Tako je Svedski arheo- log Nils Aberg tvrdio da se ne moze postati dobar arheolog samo iskustvom i vezbom, veé da se mora imati i urodena intuicija koja ‘odgovara dobrom sluhu jednog muzi¢ara, Zato je wedio i da je dobar tipolog u stanju da razlikuje taénu tipologiju od pogresne tipologije na isti nagin na koji muzigar moze da razlikuje pogre- 3an od distog tona. Tipologija se, po njemu, ne moze nikada ‘nauditi ili podvrgnuti postupku dokazivanja, ona se moze samo sosetiti* (Aberg 1929). Veliki deo osnove toga shvatanja Gini predstava 0 nauéniku kao suverenom i kreativnom geniju, mitologija koja je viadala u velikom delu arheologije i mozela u posebnoj meri u kulturno- istorijskoj arheologiji. Nauéna dostignuéa se pretvaraju u proiz- vod mitskih sposobnosti pojedinaca i po tome se i cene (Svestad 1995), Posmatrano na takav naéin, nije Cudno sto su arheolozi Sezdesctih godina potradili Ick kojim bi se resili te mitologije, a sve kako bi na objektivnoj osnovi mogl da vrednuju odrZivost ideja i hipoteza koje su iznoSene. Takvo sredstvo su nasliu logié~ kom pozitivizmu, Procesna arheologij logicki pozitivizam Humeova filozofija je jedan od vise pokusaja iz doba prosve- ‘teljstva da se znanje 0 svetu utini proizyodom logi¢kog mis} ‘ja. To znanje se mora osloboditi verske dogme i autoriteta i zasnovati na prirodnonauénoj, razumskoj slici sveta. Filozofi kao & jornar Olsen Sto su Descartes, Kant i Hume pokusali su da, svako na svoj natin, sprovedu taj prosvetiteliski projekat. U poznijim vrcmenima je najuticajniji od ajih postao Imma fuel Kant (1724-1804). On je twrdio da je Ijudsko saznanje za- snovano na naginima posmatranja odredenim prostorom i vre- menom, i da se zato éulni utisci mogu organizovati na nadin koji bi bio isti za sve. Sledstveno tome, moze se doseci do zajedni kog razumevanja empirijskog, €ulnog sveta. Mada nikada ne mo- Zemo razumeti stvar po sebi", ono 80 mi vidimo, jeste proizvod realnih uzroénih odnosa, On je odbio Humeovu tezu da nikada ‘ne mozemo dokazati samu uzroénu vezu, veé samo da je spozna- ‘mo kao proizvod nasih psiholoskih o€ekivanja na osnovu ranijih iskustava. Po Kantu, realan i nuZan odnos izmedu uzroka i posle- dice postoji izmedu zbivanja koja uoCavamo jedne iza drugih w vremenu i prostoru. Korekino objainjenje jedne pojave sastoji se od toga da se dokaZu takvi uzroéni odnosi u skladu sa vee poznatim zakonima pod koje ta pojava spada. Uéenja Kanta i Humea i uopite filozofija prosvetiteljstva, bila je vazan preduslov ,pozitivne filozofije” koju je, izmedu ostalib pogetkom devetnaestog veka lansirso August Comte, i za njen izdanak, logitki pozitivizam, koji je razvijen potey od kraja trece decenije dvadesetog veka nadalje. Pozitivizam je zasnovan na tri vaina glavna principa: prvo, sva nauka mora biti utemeljena na pozitivno datom, to jest na Gulnim iskustvima (stvarima koje mo- ‘demo videti, brojati, meriti ih u prostory, meriti im tezinu). Dru- go, na odbacivanju metafizi¢kih objaSnjenja, to jest stava da stvari postoje voljom duhovnih, verskih ili drugih natprirodnih okol- nosti. 1 treée, naéini veednovanja u pricodnim navkama nude ‘model 2a sav nauéni rad. Pojava logickog pozit forum za rasprave koji je pokrenuo muzitar Moritz Schlick kra- jem dvadesetih godina, Tom krugu su pripadali zainteresovani nautnici i filozofi, a sredisnja imena su ginili, izmedu ostali Rudolf Carnap, Herbert Feigl i Otto Neurath. Oni su Zeleli da cobjedine antispckulativnu i empirijsku struju prosvetitelistva sa sma se vezujeza takozvani becki krug, Od predmeta do teksta & logitkom analizom koju su razvili analiti¢ki filozofi kuo Frege, Russel i rani Wittgenstein, U nastayku nasleda iz doba prosveti- {cljstva Zeleli su antimetafizicku i logitko-empirijsku nauku koja je utemeljcna na razumu i napretku, Povodom lose politi¢ke ocene koju je ta] pravae dobio u poro- ‘jim vremenima, narotito od intelektualaca koji su se definisali kao pripadnict tevice, reba w ime pravde sei da je beéki krug video svoj projekat kao deo borbe protiv sve jaéih reakcionarnih i fasistickih snaga u Evropi. Oni su videli vezu izmedu, s jedne strane, ideologi- je krvi i rase kod tih snaga i, s druge strane, sve jaeg, mistictzma i iracionalizma, koji je obelezavao eviopski duhowni Zivot od kraja devetnacstog stoleéa. Okretanje Ausirije ka faSizmu vremenom je pogorSalo njihove uslove za rad i nekolicina ih je emigrirala u SAD, posebno nakon ubistva Schlicka 1936. (Hestmark 1994:326). Isto- rijska je ironija 80 su logicki pozitivisti podelili sudbinu sa svojim ¢glavnim fllozofskim protivnicima u drustvenokritickoj frankfurtskoj Skoli (videti Sesto poglavije), Predstavnici oba ta praves su postali ‘vodeéi tcoretiéari nauke u SAD. Tu su, izmedu ostalih, Carnap, Carl Hempel i Ernst Nagel ruzvili logitki pozitivizam u jednu zrelijafilo- Zofij, koja je snazno uticala na ameriéku teoriju nauke i drustvene nauke do Sezdesetih godina minulog veka. Logicki pozitivizam je zamisljen kao filozofija koja treba da okonéa sve druge filozofije, i koja treba da snabde sve nauke zajedni¢kom nauuénom teorijom sa uzorom u logici, matematici i fizici, Odrednice su bile formalna logika i empirijska prover vost, 5to Gini da je za pozitivizam takode kori8éen i termin logi¢ki empirizam. Nauka je trebalo da bude zasnovana na jednozna- Enim logizkim razmisljanjima. Trebalo je da iskazi budu jasni i Oti8éeni od sveg jezitkog ,taloga" koji je obelezavao raniju filo- zofiju (Gibbon 1989.32), Tediste je stavljeno na deduktivau log kku koja zahteva nuznu vezu izmedu premisa i zakljutka da bi argumenti bili ispravni. Na primes, ako su svi ljudi smrtni, a Mon- telius je Zovek, onda logigki sledi da je Montelius smrtan. U sredistu te logike je bila i razlika izmedu analitickib i sinte- ticki iskaza, kao jedinih oblika nautnih iskaza. Analitithi iskazi 84 Bjornar Olsen referigu na jezi¢ku i pojmovnu logiku tipa .svi neozenjeni mu- karci su nezenje, sve nezenje su neozenjeni*. Takvi argumenti su zasnovani na kruznom zakljuéivanju, oni ne kazu nista novo 0 ‘svetu, a ajihova istinitost je zasnovana iskljuéivo na formalnoj, jezikoj logici. Veéina iskaza su zato sintetigki iskazi ~ empirijski iskazi zasnovani na uogavanjima stvarnog sveta. Oba tipa iskaza ‘su, medutim, vazni u nauénom dokazivanju (Fjelland 1981) Sledeéa vazna taéka jeste da su ulna iskustva siguena osnova ‘nauénog znanja. Tauzimajuéi formalne nauke matematiku i log ‘ku, koje istinitost postizu snagom aksioma i definicija, uotljivi podaci su jedina osnova znanja, To znaéi da su jedna teorija zakon naugni samo ako je moguée logiekt izvest iz njih empirij- ski proverljive iskaze. Ti iskazi, zasnovani na uotavanju Jjni iskazi bivaju zatim proveravani na empirijskoj gradi, Posto su iskazi izvedeni iz teorije logitkom nuzno8éu, i ona sama biva time predmet emprijske provere, Ako izvedene dedukcije ne iz- drée prover, pada i sama teorija (Fjelland 1981). Smisaonost jedne teorije se razja8njava njenim svodenjem na empirijski pro- verljive iskaze; teorije koje to ne zadovolje, nemaju smisla. Sve vreme valja se pitati Sta je empirijska posledica verovanja da je neSto istinito, a onda se mora proveravati njegova odrdivost. Ne~ dostatak sposobnost ili volie da se to uéini, jeste jedna od najva- Znijih tacki kritike koju su logi¢ki pozitivisti upucivali drugima Gibbon 1989:13). ‘Time Sto je empiriiska proverljivost teorija pomoéu wodljivih predmeta i éinjenica igrala tako vaznu ulogu, bilo je nuzno da ‘uogavanje, samo éulno primanje grade, ne bude inficirano teori- jom. Zato je bilo vazno odr2ati opservacioni kontekst strogo ode- Ijen od ostalog teorijskog konteksta, Da bi se jedna teorija mogla proveriti pomoéu dinjenica, wotavanja éinjenica su morala da bu- du nezavisna od teorije. To je predustovijavalo jezik uotavanja ojim bi se mogli imenovati i obraditi nezavisni podaci. A kako same teorije nastaju, to logitki pozitivisti nisu mogli da objasne, 10 nije ni bilo zanimljivo sve dok su bile naknadno proverlive pomocu empirijske grade (Hestmark 1994:328-329, Gibbon 1989:13-16), Od predmeta do telesta 85 Nakon ovog izlaganja nekih od najvaznijih aspekata logitkog pozitivizma, produbiéu izvestan broj taéaka koje su bile poscbno 4znagajne za procesnu arheologiju. U to su ukljugene i okolnosti koje po sebi nisu proistekte iz logitkog pozitivizma, ali koje se oslanjaju na njega Zakoni i nauéna objainjenja Po logitkom pozitivizmu, sva objaSnjenja se moraju ili pod- vesti pod opéte zakone ili treba ukazivati na njih da bi se mogla smatrati nauénim dokazima. Neka okolnost, ili dogadaj, smatraju Se potpuno objasnjenim samo ako se mogu obrazloziti kao proiz- vod jednog zakonomernog uzroka ili vise njih. U tome smistu su ‘sva objasnjenja .nomoloska" (izvedeno od nomos, gréke regi za zakon) (Nordenstam 1987:127-128). Posto se koristi deduktivna ogika, u kojoj se objaSnjenja izvode iz. jednog zakona ili vise nnjih, takva objaSnjenja se nazivaju ,deduktivno-nomoloskim" ob- ja8njenjima. ObjaSnjenja svih partikularnih zbivanja u praistoriji moraju zato slediti iz jednog opsteg zakona koji obuhvata taj sluéaj (t2v. covering law) (Gibbon 1989:21-22). Razlikuju se poscbno dve vrste takvih opitih zakona sa odgo- varajuéim objaSnjenjima (Hempel 1968). Prvi tip zakona je sasvim siguran i univerzalan, a daje objainjenja éisto .deduktivno-no- moloSkog" karaktera. Drugi su statisticki zakoni, koji daju stati stigki verovatna objaSnjenja induktivnog karaktera, Po Hempelu (1968.58), takva objaSnjenja kazu da je u datim okolnostima veo- ma yerovatno da ée odredena pojava nastati, ali ne nuzno uvek. Jedan zakon se zato moze definisati kao proverljv iskaz koji od- reduje konstantnu (ili statisti¢ki verovatnu) vezu izmedu dve ili vide pojava (videti Fritz & Plog 1970:405). Procesna arhcologija je Zelela da pruzi transkulturna i uni- verzalna objanjenja proslih zbivanja, suprotno partikularistigkim ciljevima kulturnoistorijske arheologije, sa rekonstrukeijom spe- cifiénih kulturnih istorija, Bilo je prihvaceno da, ako arheolozi Zele da objaSnjavaju na potpuno naveni nagin, moraju da ukazu- ju na opste zakone koji povezuju uzroke i posledice. Ali nije se 86 Bjornar Olsen moglo zadovoljiti ni samo upotrebom takvih univerzalnih zako- 1a, veé je Covek morao pokusati da it i sam otkrije. Po Gibbons (1989-68) to je bila najkarakteristiénija pojedinagna erta nove ar- heologije u ajenoj ranijoj fazi (videti Fritz, Plog 1970). Ken Flannery je najpriljeznijim borcima za taj cilj dao nadi- mak ,arheolozi reda i zakona", te objainjava zasto: Acheolozi reda i zakona su dobili svoj podsmessiivi nadimak ne samo 2ato Sto veruju da je Carl Hempel ustao iz mewvih weéega dana i popeo se na nebo gde sedi Binfordu kaj skuta, ve€ i, reteno njtho- vim sopstvenim cetima, i10 su formulaclje | pravere zakona naginili svojim eiljem’. (lannery 1973:50) Pitanje je, medutim, da li se Flannery nije mozda malo preo’- tro distancirao od arheologa reda izakona, Mada on ne vidi pro- veru i formulisanje zakona kao cilj po sebi, te izbegava hempe- lovski Zargon, njegove sopstvene ekoloske i sistemskoteorijske analize su u velikoj meri zasnovane na premisama o zakonomer- nostima i predvidljvosti, Na nagin slican amerigkoj neoevoluci nisti¢koj antropologiji pokuSava se da se univerzalni zakoni kul- ture u arhcologiji uspostave upravo unutar ekoloskih i sistem- skotcorijskih okvira. Kulturni sistemi funkcionisu po odredenim zakonima i reaguju predvidivo na cvzne oblike poremeéaja ili «inputa": ,Tada se moze pokazati da je procesna promena jedne promenijive veligine na predvidiv i proragunljiv nagin povezana sa promenama drugih promenljivih veligina’ (Binford 1962:217). U ranoj fazi procesne arheologije (pre 1970) cilj je bio da se stigne do nadredeaih, opstih kulturnih zakona po modelu ,co- vering law", koji moze da objasni kulturne procese iz proslosti. ‘Yremenom su se, medutim, sve jae prosirili pesimizam i sumnje uu pogledu moguénosti da se do tog cilja stigne. Ili kako to for- mulige Gibbon (1989:91) revolucija je proglaiena, ali nikad okonéana; na tvrdavu se juurSalo, ali nikad nije osvojena. Nijedan nadredeni zakon kulturnih, process nikada nije sistematski proveren i formalno potvrden ili ‘osporen. (Gibbon 1989:91) Od predmeta do teksta a7 Deduktivna provera i univerzalna objainjenja zasnovana na zakonima uglavnom su ostali iskazi unutar procesne retorike, i u maloj su meri ukijuceni u faktidka istrazivanja (Binford 1977:9). Vremenom je pogled uperen na zakone i principe na jednom niZem nivou ~ na zakone koji objainjavaju acheolosku gradu i jen yezu sa Iudskim ponaSanjem. Ali pre nego sto stignemo, do njit, pogledaéemo blige kako su zamislali da se zakoni, ob- ja8njenja i hipoteze mogu proveravati gradom, Provera: poturdivanje ili opovrgavanje? U ranim, blistavim danima nove acheologije s bukom i gala- mom je izreceno da je odluéujuéa teorijska razlika izmedu stare i ‘nove arheologije kontrast izmedu ,induktivnih i deduktivnih pri- stupa arheolo’koj gradi" (Binford 1968:26). Kod deduktivnog za- Kijugivanja se pretpostavija da su premise istinite, a da se iz th premisa izvode (dedukuju) logitki zakljuéci za koje se takode retpostavija da su istiniti. Da bi to moglo da bude tako, premise, medutim, moraju sadrZati viSe informacija od zakljucka kao U primer ,svi ljudi su smrtni ~ pojedinaéni tjudi koje sreéemo smrini su". Premda je jedan deduktivni zakljuéak siguran, on naéelu ne kazuje nista novo o svetu, za razliku od induktivnog, zakljudivanja o kojem je ranije bilo revi, Na osnowu toga, Binfor- dov iskaz. deluje nedovoljno promisljen. ‘Ono na Sta Binford cil jeste da je procesna arheologija pri- byatila proveru hipoteza u kojima se koristi deduktiona logika. ‘Tuse prvo pretpostavija da je hipoteza istinita na osnovu toga Sto deluje verovatno, a onda se izvode njene logicke posledice, Te posledice moraju poprimiti oblik iskaza 0 uoéavanju koji se mo- BU proveriti pomotu arheoloske grade. I to je, u najkraéim erta- ‘ma, ono Sto se naziva hipoteti¢ko-deduktivnim metodom. Da to objasnim primerom. Zamislimo da istrazujemo primere stanista duz obala okruga Finmark u rinom neolitu, Na osnovu, na primer, etnografske grade 0 Samima napravili smo hipotezu 0 sezonskoj privilnosti selidbe izmedu zajedniékih zimskih stani ta. krajnjoj unutrainjosti fjordova i porodiénih letnjih stanita 88 Bjornar Olsen Od predmeta do teksta 89 1a spoljnim obalama. Da bismo proverili takvu hipotezu ~ koja se, naravno, mora razloziti na éitav niz manjih hipoteza — mi mo- ramo deduktivnim putem izvuci proverljive implikacije kojima 2zatim mozemo suprotstavitiarhcolosku gradu, Ograniéeno na spo- Jjnu obalu, moguée proverljive implikacije porodiénih letnjih stanista su male, rastrkane lokacije, lake konstrukeije kuéa, veéa ugestalost ognjista van kuée, i smetlista sa kostima vrsta koje to- kom leta borave na obali. Takvi iskazi zasnovani na uofavanju, ‘mogu se zatim proveravati kroz registrovanje, iskopavanje ianali- ze arheoloske grade. Na osnovu logitkog pozitivizma trebalo bi da se hipoteze 1 zakoni mogu powvrditi proverom takvih iskaza zasnovanih na uogavanjima. Nailazi se, medutim, na isti problem koji su in- dukcionisti imali sa starom empirijskom kontrolom ~ ne moze se iskljuditi da neko novo uogavanje neée poreéi hipotezu. Ii kako kaze sociolog Anthony Giddens: ,bez obzira na to koli se mnogo provera izvede, zakon ne moze biti potvrden ukoli postoji moguénost da se u buduénosti pojave sluéajevi koji mu se protive™ (Giddens 1976:140). Zato ne postoji nikakva odlu- ujuéa raztika u ,siguenosti* izmedu indukcionih zakljucaka, ona- ko kako ih Sofus Miller raspravija, i zakljucaka zasnovanih na jotetitko-deduktivnom potyrdivanju, Deduktivno razmis}janje vu tim zakljuécima moze nas zacelo zastiiti od logiéke nedosled- nosti, ali nam ne daje visi stupanj istine od indukeije (Salmon 1976:377). Binfordova (1968:17) twrdnja da se ,iskazi o prostosti mogu potvrdit ili obesnaziti proverom hipoteza" jeste zato krajn- je sumnjiva. Jedan od onih koji su odbacili strategiju potvrdivanja, ali ko- ji su istovremeno eksponenti hipoteticko-deduktivnog metoda, jeste filozof Karl Popper. Popper ima donekle kolebljiv stay pre- ‘ma pozitivistima, On prihvata mnoge od premisa logitkog poziti- vizma, ali se barem u jednoj odlucujucoj tacki ne slaze s njim. tz gore navedenih razloga, on odbija i verifikaciju i induktivne za- ijutke. Osim toga, on kaze da se bilo koja hipoteza moze otuva- {i onim Sto on naziva ,strategijom imunizacije", t0 jest pravlie- jem dodatnih hipoteza ili modifikacija koje zaobilaze podatke koji su u neskladu sa hipotezom (Baune 1994:273).. Po Popperu se jedna nauéna teorija ne moze dokazati, ona se moze samo opovréi, to jest poreci. Cim se neka hipoteza iznese, odmah treba svim sredstvima pokusati ne da se ona potvrdi, vee dda se opovrgne. Da bi se to utinilo, iskazi uogavanja se moraju tevesti iz hipoteze koja se moze podyrgnuti opovrgavanju. tz Gi sto logiékih razloga moguée je jedino poreéi neku hipotezu. To je zasnovano ma elementarnom logitkom naéelu da, ako je ne- istinito ono Sto je izvedeno iz jedne premise, onda je i premisa neistinita, Najblize so se moze doti do razloga za zadriavanje jedne hipoteze jeste da je ona iziréala brojne pokuSaje da se porekne. Ali ona nije time potvrdena; ona maze imati samo prt vremeni status ,istinite” dotle dok ne nastanu nove i bolje hipo- teze. San 0 konaénoj nauéno} istini mora se zameniti zahtevom ‘za empirijskom proverljivoséu. A to utiée i na to kakve hipoteze moiemo izneti; one moraju biti smeone, moraju imati najvecu moguéu snagu objasnjenja, i stoga biti posebno osetljive na po- kuSaj opovrgavanja (Baune 1994, Fjelland 1981). Popperovo shvatanje je imalo mali znaéaj za procesnu arheo- logiju, a to mozda i nije neogekivano ako se ima u vidu strogi ‘nauni ideal na kome je bila zasnovana. Kako Fayerabend (1978) ‘navodi, veéina nauénih teorija i hipoteza se susreée sa anomalija- ma, dakle podacima koji su u sukobu sa teorijom. Tesko da bi ijedna arheoloska hipoteza prezivela da smo koristili Popperov recept. Ukazano je i da se opovrgavanje teorija susre¢e sa nekim od istih problema sa kojima i potvrdivanje, time Sto se pretpo- stavlja jednoznaéan i nezavisan empirijski kontckst (Shanks & Til- ley 1987a:42). PoSto Popper tako priznaje da se podaci ne mogu uotavati nezavisno od tcorije, postaje problematitno tvrditi da empirijska grada Gini porpuno sigurno polaziste za opovrgava- nije. Iskaz ,sve posude oblikovane kao vedra, imaju rayno dao teorijski posmatrano, poreknut je otkriéem jedne jedine koja ima ispupéeno dno. Problem je naravno u tome da li Gemo posu- de sa ispupéenim dnom stvarno uraunavati u kantastu keramiku. 90 Bjornar Olsen Na taj naéin ni opovrgavanje nije jamstvo protiv ,steategija imuni Jedan od procesnih arheologa koji je otvoreno obelodanio svoju privrzenost Popperovoj teoriji nauke jeste Colin Renfrew (Renfrew 1989). To priznanje, ipak, izgleda ne prati strogocu Popperove strategije 2a opovrgavanje hipoteza, U istom élanku u kome Renfrew istiée Popperovo uéenje kao smernicu, on twrdi i da posmatranje arheoloske grade ,samo moze da porerdé ili po~ rekne nase sopstvene (subjektivno proizvedene) hipoteze" (Ren- frew 1989:39; moje podvlaéenje). Problem je Sto Popper potpu- no odbacuje tu moguénost 2a potvrdivanje koju Renfrew ovde iznosi, Shanks i Tilley takode ukazuju kako Popperov zahtcy za opovrgavanie hipoteza nije upotrebljen u Renfrewovim sopstve- rim istrazivanjima. Na primer, Renfrew nikada nije pokusao da testira, a jo8 manje porekne, svoju hipotezu da su megalitski gro- bovi funkcionisali kao oznativati teritorija (teritorijatni markeri), {ida je to prouzrokovano rastom broja stanovnika i manjkom zem- Iiista duz obala Zapadne Evrope (Renfrew 1976). Naprotiv, on prikuplia podatke koji jaéaju w hipotezu, i to najradije iz pod- ruéja na kojima ideja 0 megalitskim grobovima kao oznativatima teritorije najbolje funkcioniSe (obala Skotske). Jedna ,nezavisna provera” na obalama Bohuslena u Svedskoj ili u Bretanji verovat- no bi dovela do neposrednog opovrgavanja hipoteze (Shanks & Tilley 1989:46). Jedan drugi problem sa svim proverama hipoteza i teorija u arhcologiji jeste da nije samo po sebi jasno koji se iskazi na osnovu uogavanja mogu podvrei logitko| dedukeiji. U osnovi se éesto nalazi dugi niz nespecifikovanih pretpostavki koje se ne provera vvaju, ali koje se temelje na sopstvenim kulturnim esobenostima naucnika. Jedan od €esto citiranih primera provere hipoteze j ste studija Williama Longracea o obrascima braka i nastanjivanja a osnovu arheoloske analize indijanske pueblo keramike. Ako je nastanjivanje matrilokalno, to jest ako Zene nakon udaje osta- ju da Zive na sopstvenom stanistu, proizyodnia i dckorisanje ke- ramike Ge se prenositi sa naraStaja na naraStaj na istom staniStu, Proverljiva posledica te hipoteze bi bila ujednaéen i stabilan stil Od predmeta do teksta on keramike. U suprotnom sluéaju bi patrilokalni obrazac nastanji- vanja doveo do toga da se Zene sele na muzevijevo staniite, i da je keramika obeleZena time Sto su Zene poreklom sa razliitih mesta sa razligitim tradicijama (Longrace 1970, uporedi Deetz 1965). Istrazivanje je pokazalo stabilnost i ujednagenost u keramié- koj gradi sa svakog stanista, i matrilokalna hipoteza je zato sma- trana potvrdenom, Ono sto Longrace, medutim, nije proverio, jeste njegova sopstvena pretpostavka da su bas Zene pravile kera- miku. Ta pretpostavka je bila zasnovana na analogijama iz istori- skog doba, ali je w njegovom radu postala premisa provere, Ce- sto ,intuitivne” hipoteze 0 tome Sta je ,normalno*, ,razborito* i »praktiéno", a narodito kad je ret o polu, stvaraju veliki i Gesto nepregledan kulturni rezervoar iz koga se crpu eksplicitno for- mulisani iskazi zasnovani na uotavanjima. Pouratak podacima: teorija srednjeg opsega i uoéena proslost Kao Sto sam pomenuo, procesnu arheologiju Sezcesetih uglay- nom su zanimale opste zakonitost. po kojima drustva i kulture funkcioni8u i menjaju se. Deset godina kasnije jos uvek je bilo ‘malo zakona, a jo8 th je manje bilo podvrgnuto sistematskoj pro- veri. Uzroci problema su, po Binfordu, bili u tome sto se nova arheologija odvijala na dva koloseka. $ jedne strane usredsrediila se na visok stupanj generalizacija sa objaSnjenjem kulturnih pro- ccesa kao vrhunskim ciljem. $ druge strane bavila se ,svakodnev- fim” istrazivanjima arhcoloske grade koja su sama po sebi bila slabo primenljiva kao empirijska referenca za taj vii, apsteaktni nivo. Izmedu ta dva nivoa nije postojala nikakva veza. Arheoloska sgrada bila je mrtva i statiéna, i tesko se mogla neposredno koristi- u proveravanju opstih zakona kulture. Kroz te zakone kulture trebalo je objasniti ponaéanje iz proslosti, a ne arheolosku gra- du, i zato je trebalo dobiti nov skup zakona i teorija koji bi omo- ‘gucill da se rekonstruise takvo pomaanje na osnovu materijalne kulture (Binford 1977) 7 Bjornar Olsen Resenje je bilo u upotrebi onoga Sto je nazvano teorijom scednjeg opsega (,middle-range-theory* ~ MRT). Teorija sred- ‘jeg opsega je pojam poreklom iz sociologije u kojoj je Robert ‘Merton iznosio argumente o nuznostida se stvore teorijski prin- ipi za povezivanje teorija o drusivu na visokom nivou sa empi- rijskim istrazivanjima na ,nizem nivou" kakvima se bavila veéina sociologa. UU arheologiju: su taj pojam uveli Raab i Goodyear jednim neobjaviienim clankom sredinom sedamdesetih (Sc fer 1988:462, Raab & Goodyear 1984). Ali teorija srednjeg opse- 8 postala je Sire poznata tek kroz Binfordove teorijske radove i ‘etnoarheoloska istrazivanja (Binford 1977, 1978, 1981), te kroz bihevioralnu arhcologiju Michaela B. Schiffera (Schiffer 1976, 1987) ‘Teorije koje su koristili arheotozi, operisale su na dva skoro nezavisna nivoa. Na vrhu je bila teorija o drustvu koja je objasni vala drustvene procese i promene, a na dnu metodoloska teorija koja je obuhvatala principe prikupljanja i vrednovanja podataka (ideti Schiffer 1988). Donekle pojednostavijeno te nivoe moze- ‘mo nazvati antropoloskim nivoom i arheoloskom nivoom. Antro- poloski nivo, koji obuhvata teoriju o drustvu, predstavlja najena- Eajniji, ali vremenom donekle odgodeni cilj procesne arheologi- je. Provera teorije 0 drustvu preko arheoloske ravni pretpostavija sposobnost da se arheoloski podaci ,prevedu" u Ijudska delanja i ponasanje, da bi se, takore¢i, smanjilo rastojanje izmedu te dve ravni (Schiffer 1988:469). Za to je potreban potpuno nov skup teorija i zakona koji “omoguéavaju da se iz arheoloske grade rekonstruibu ili oZivotvo- re erte ponaSanja iz proslosti. Teorija srednjeg opsega je trebalo da popuni taj prostor izmedu teorije o drustvu i arheoloskih podataka,a rezultate je trebalo smatrati ,neposrednim uotavanji- ma proslosti* (Binford 1983-49). Ta uoéavanja je pak dalje trebalo Koristiti kao osnovu za proveru hipoteza, teorija izakona na nad- redenom antropoloskom nivou, ‘Teorija srednjeg opsega je dakle ,instrument” koji treba da nam omoguéi da arheologku gradu vrtimo unazad kao film, tako 0d predmeta do teksta 98 da arheolozi mogu posmatrati Ziva, dinamiéna delanja koja su proizvela materijalny kulturu, To je postao kljué procesne arhe- ologije 2a ,prevodenje" arheoloske grade u ljudska delanja iljud- sko ponaSanje. Ostalo je objainjenje tog ponaSanja; on0 se odvi jana gornjoj antropoloskoj ravni, u kojoj moramo pozvati u po- moé teoriju kuleue i drustvu. Da bi se konstruisala teorija srednjeg opsega ili zakoni k povezuju ono sto je statiéno (materjalna kultura) sa onim Sto je dinamigno (Ijudsko ponaSanje), morali su se ,shvatiti dinamika Zivih sistema i proutavati njihove statiéne, materijaine posledi- ce" Binford 1983:101). Kroz prouéavanje materijalne kulture w Zivim zajednicama mogu se dakle éoseéi zakonomerni principi ‘odnosa izmedu ponaSanja i materialne kulture. To je ono 0 je izazvalo etnoarheoloski ,bum sedamdesetih, a koji je sadr- Za0 i prouéavanje materijalne kulture savcemenog drustva. Dru- ‘gi nagin uspostavijanja takvih zakona je iSa0 preko eksperimen- talne arheologi Koliko je taj prelazak sa traganja za opStim zakonima drus- tva i kulture ka uspostavijanju teorije srednjeg opsega bio UuspeSan, zavisi verovatno od o&iju koje ga posmatraju, Aza si narotito od toga da li neko pod teorijom srednjeg opsega podrazumeva otkrivanje i upotrebu zakonomernib veza izme- du materijaine kulture i ponaSanja. U tom slugaju veedi po- Ia je upravo takve Kent Flinnery ismevao kao ,zako- Zakone koji su doprinosili jedinstvenim uvidima tipa ,.kad broj stanovniks na jednom stani8tu raste, raste i broj skladista", i zbog kojih je jedan od Flanneryjevih kolega uzviknuo ,Ako je to ‘nova arheologija’, onda mi po- kazite kako da se vratim u renesansu (Flannery 1973:51). Ako tcorija srednjeg opsega ne oznaéava takve zakonomerne po- vezanosti, onda je teSko videti Sta je to u stvari razligito od nadina na koji su arheolozi oduvek radili. Moda su Shanks i Tilley u pravu kad teoriju srednjeg opsega opisuju kao .novi pomodni krem na starom, dobrom empirijskom kolacu* (Shanks & Tilley 1987a:44) 94 Bjornar Olsen Nekoliko kritickib komentara Kao Sto se moda i vidi, postoji i mnogo i velikih problema kako sa logitkim pozitivizmom uopite tako i sa njegovom prime- nom u arheoloskim istrazivanjima posebno, Ovde éu razmotrti nckolike kritiéne taéke (videti i Sesto poglavljc) Kao Sto sam napomenuo, logicki pozitivisti ne pridaju nika- kvu vaznost tome odakle potizu hipoteze ili teorije; ono to je ‘ano, jeste nezavisna, sigurna instanca prema kojoj se mogu pro- veravati (podaci). To zanemarivanje porekla teorije i deustvene i politigke sredine koja je mozda stimulisala njihovu pojavu, obra- laze se time da Ge podaci i ovako i onako obesnaziti pogresne teorije. Ali ako znanje potice iz teorija { hipoteza, kako Popper wedi, a ne iz podataka na kojima one potivaju, da li je onda svejedno iz kojih drutvenih ili kultumnih skupina to znanje poti- €e? Osim toga, vera u nezavisan kontekst posmatranja prema ko- me bi se teorije i hipoteze mogle proveravati veoma je problema- tiéna. Ono Sto arheolozi i drugi nauénici vide od podataka, a naroéito ono sto vide u podacima, jeste u velikoj meri uslovljeno teorijom i naugnom tradicijom, o&ekivanjima, idejama i prethod- nim iskustvima. Iustrovaéu to jednim iskazom Oscara Monteliusa. U svom pri- kazu tipoloskog metoda Montelius pominje da bi se moZda mo- ‘glo posumnjati u to ta su povetak i kraj jednog tipoloskog niza Na svu sregu nije nikakva te8koéa iabeti takvu gresku, koja bi ‘ucinila itavo istrazivanje bezvrednim, Naime, u vein slutajeva po- Stoji neka forma koja se svojom jednostavnoseu | prirodnoséu, i kojim drugim lako uodljivim osobinama, pokazuje kao najstaija, 0 protoup iz koga su se druge forme razvile (Montelius 1900:264), U osnovi onoga sto je Montelius ,video" u arheoloskoj gradi verovatno j¢ bila fundamentalna evolucionistiéka ideja, U sva- kom sluéaju je krajnje sumnjivo da li bi ncko, ko nema istu isto- rijsku i spoznajnoteorijsku asnovu, podjednako lako uotio ta} tipoloski princip ~ na primer renesansni istraZivaé kao Ole Worm ili jedan Bororo Indijanac. To, naravno, ne znadi da je ono Sto mi Od predmeta do teksta 95 vidimo u arheolo3koj gradi sluéajno ili iskljutivo vezano za men- talne predustove. Ono Sto to zaista znati, jeste da éc sadejstvo. ‘onoga Sto vidimo i onoga Sto vidimo s teorijskim i kognitivnim preduslovima, uricati na nage tumagenje onoga sto vidimo. A ne postoji nikakvo uogavanje bez tumagenja. Zato se teSko moze odréati vera u porpuno nezavisan empirijski kontekst pomocu kkoga mozemo proveravati nase ideje i teorie Ponckad su sa novoarheoloske strane ukazivali da je njihov pristup znaéio oproitaj sa empirizmom. To je, naravno, nespora- zum. [ kulturnoistorijska arheologija i procesna arheologija su iz- ‘raz iste empirijske struje u filozofiji. Logicki pozitivizam je faktigki ‘samo daleko strodi i sistematicniji oblik empirizma. On je uveden kao sredstvo 7a i8¢enje nauke od greSaka i subjektivnih dispazici- ja. To je bio razlog i njegovog uvodenja u arheologiju, Pozitivizam. je bio primamijiv jer je izgledalo da ée moti da Coveka, krhkog i sklonog greskama, zameni skupom sigumih zakona i formalnom deduktivnom logikom. Ne bez razloga je sve veti broj arheoloskih iskaza tokom Sezdesetih i sedamdesetih dobijao oblik matemat kkih jednagina i sistemskoteorijskih dijagrama, Sve veéi broj ,postu- lata znanja proslosti" dobijao je svoj stupanj preciznosti odreden tagnoSéu s tri decimale. Kako je t0 Binford rekao: ,Tatnost naSeg 2znanja 0 proslosti moze biti izmerena ~ ita twrdaja razlikuje nov arheologiju od tradicionalnijh pristupa” Binford 1968:17). U svojoj knjizi Against Method Paul Fayerabend twrdi da zna- 43) koji logicki pozitivizam pridaje preciznosti, merenjima, zako- rnima i logici, daje sasvim pogresnu sliku i sveta i nauke. Svet i istorija su suvige slozeni, iracionalni i mnogostrani da bi se mogli podrediti takvom jednostavnom i zakonomernom idealu nauke. U jednom éuvenom (j ozloglasenom) pasusu on zakljuéuje zato regima da ,postoji samo jedan princip koji se moze odbraniti u svim uslovima i na svim stupnjevima Ijudskog razvoja. To je prin- cip da je sve moguée" (Fayerabend 1978:28). Ne pristajuéi iza Faycrabendovog anarhisti¢kog projekta, u ostatku ovog poglavlja €u pokazati da u svakom sluéaju postoje drugadijt naini bavienja naukom nego po logitkom pozitivizmu. 96 Bjornar Olsen Od predmeta do testa m7 Hermeneutika i istorijsko razumevanje ‘Tokom postednjih petnaest godina bili smo svedoci toga da je poritivisticko poimanje arheologije naiSlo na jaku protivstru- ju. Razli¢it postprocesni pravci su na razligite nagine uputili iza- zove procesnoj arheologiji i delom joj preoteli hegemoniju. U sredistu tog razvoja stajala je takozvana kontekstualna arheologi- ja lana Hoddera, pristup koji je Zz usmerio posebno na arheo- logiju kao interpretativau praksu. Reé kontekst potige od latin: skog pojma contextere, 3t0 znaéi tkati ili povezivati, Ona se danas shvata kao lingvisti¢ki termin u znagenju povezanosti teksta ili misli, drugim regima kao ona jeztéka celina &iji su deo jedna rez ili izeaz, Kontekstualan zaadi sledstveno tome nesto to se pojav- Ijuje unutar jednog konteksta, to jest unutar jedne povezanosti ili celine. Pojam konteksta naravno nije nov u arheologiji. Svi dobro poznajemo pojmove kao Sto je, na primer, kontekst nalaza, t0 jest u kakvoj se vezi pojavljuje nalaz. Sophus Miller je joS 1884. godine dao opis koji je blizak formulaciji koju daje Hodder: Metod se jednostavno sastoji od najveceg moguéeg wveéavanja tadaka poredenja. IstraZivanje se najpre prosiruje na sve strane same starine ili druge praistoniske grade... Zatim se poredenje prosiruje ivan pojedinih komada na tipove, ukupne nalaze, skupine nalaza i Gitay krug grade, pri Gemu se, treba zapaziti, ne poredi sve za sebe, vyeé u odnosu na drugo, iarheolosku gradu, okolnosti nalaza i samo mesto nalaza, (Miller 1884:196) Za lana Hoddera je pojam kontckstualne arheologije koliko izeaz posebne interpretativne prakse toliko i naziv jedne teorije © arheoloskom tumagenju. Na sredisnjem mest u tom prozi ‘manju arheoloske teorije i praktiénog tumavenja stoji dakle po- jam, Samo kroz spoznaju konteksta mozemo se nadati da emo shvatiti arheolosku gradu. Posto su arheolozi uskraceni za koris- Genje antropoloskog terenskog metoda, a ne mogu ni da Zive zajedno sa zajednicama iz proslosti koje prouéavaju, oni zavise od nekog drugog naéina pristupa minulom kontekstu, Kao 310 je jo8 Maller propisao, reSenje je w poznavanju svih relevantnih vyeza i varijacija u koje ulazi materijaina kultura koju prouéava- ‘mo, to jest sve Sto moze biti znaajno za razumevanje onog smista koji je imala u praistorijskim zajednicama, To konkretno znadi da treba videti koji se tipovi predmeta nalaze zajedno, kako i u ko- joj su vezi polozeni u zemlju, kakva je njihova prostorna i hro- nolodka raspodela itd. (Hodder 1986). Narayno, teSko je odluditi Sta je relevantna povezanost datog abjekta ili obimnije acheoloske grade, a teSko da se to mode pre- cizirati évestim i objektivnim procedurama. Po Hodderu je jedi- no reSenje poznavati svoje podatke Sto je bolje moguée, pa po- stepeno prilagodavati teorije i hipoteze podacima pomoéu me- toda pokusaja i greSaka kojim se razligite relevantne povezanosti isprobavaju. Ali osnovu Citavog postupka éini da se predmeti mo- raju smestit u svoj ,kontekst*. Na istinagin kao Sto redi dobijaju svoje znagenje kroz svoje mesto u regenici, tako i predmeti dobi- jaju svoje znatenje kroz kontckst u kome se javljaju (Hodder 1986). Hodderova kontckstualna arheologija je bila reakcija na po- Zitivizam w novo) arheologiji. On smatra da je ona previse stavi te na spoline, nezavisne Ginioce i na transkulturne genera ‘acije. Umesto toga on se na neki natin vraéa stanovistima koje je isticala starija kulturnoistorijska arheologija, naime da je svaka kultura poseban, istorijski proizvod, ona je jedinstvena. U skladu sa tim Hodder tvrdi da sve razumevanje zavisi od istorijskog i kkulturnog konteksta, i da je arheologija bliza istorii nego nekoj drugoj disciplini, To je tako zato Sto su i istoriéar i arheolog zainteresovani da dopru do ,unutrainje stcane* dogadaja iz pros- lost, to jest oboje pokusavaju da otkriju misiii namere praistori- skih pojedinaca, On kaZe da ,mi peginjemo da se havimo arheo- logijom tek kad pretpostavimo neito 0 subjektivaom smislu u slavama Ijudi koji su odayno mrtvi" (Hodder 1986-79). Glavni cilj tako postaje shvatiti praistorijske Ijude na osnovu ‘ovih sopstvenih premisa i razvii oruda ili metode kojima se ‘moze uhvatiti njihovo poimanje sveta. On piSe na jednom mestu: 98 Bjornar Olsen ~Limesto da prevodimo tekst (to jest materijalnu kultury ~ moja Aapomena) na nesto razlicito od njegovog zracenja,cilj je da ga to je vise moguée shvatimo po njegovim osnoynim premisama* (Hodder 1987.8). A jedini naéin da dopremo do tog smisia da sto bolje poznajemo relevantan kontekst: potrebno je pokusa- {i da se ufivimo u situaciju praistorijskih Ijudi. Taj postupak je blizak postupku tumagenja koji je iznet u staroj i romantiéno} hermeneutici u nemackoj filozofii i istoriograij Sta je bermeneutika? Pojam hermeneutike je etimoloski povezan sa glasonosom Hermesom iz gréke mitologije, a znaéi tumaéenje ili razumeva- nje. To uéenje 0 tumagenju se bavilo problemima koji pokrivaju najosnovnija pitanja arheologije: Koji uslovi, ili koje prilike nam ‘omoguéavaju da shvatimo zajednice iz proslosti? Engleski socio- log Anthony Giddens je tako primetio da vie od drugih disci nna arheologija treba da oseéa srodstvo sa hermencutikom (Gid- dens 1987:357) Pitanje koje hermeneutika postavija nijetoliko sta shvatamo, vveé kako shvatamo. Drugim recima, koji nam uslovi omogucava- ju da shvatimo nedto strano, nesto drugadiie? Filozof i lingvista Friedrich Schleiermacher (1768-1834) smatra se osnivatem mo- derne hermeneutike, Ta hermencutika pokiSava da oblikuje is- pravan metod 2a razumevanja tekstova iz proslosti. Takvo korekt- ‘no tumagenje se po Schieiermacheru moze obavitl samo ako tu: ‘maé samog sebe smesti na piSevo mesto i pokusa da tekst shvati iz onog konteksta u kome je bio pisac: Retnik i piZevo istorijsko vreme oblikuju zajedno celinu unutar koje se moraju shvatiti ajegovi tekstovi, ai obratna. Porpuno znanie Ge tuvek sadeZati jedan vidliv krug, da se svaki deomoze razumeti samo na ‘osnovu celine kojoj pripada i ebratno... Posiaviti se na mesto pisca znadi pratii wu ves izmedu celine idela. (Sctleiermacher 1986:84) Sline ideje je u to vreme izneo nematki istori¢ar Wilhelm von Humboldt (1767-1835). On je tvedio da istorizari mogu da 0d predmeta do teksta 99 shvate istoriju zato Sto su oni sami njen deo — oni su deo onoga Procesa koji prouavaju. Drugim retima, to sudbinsko zajednis- vo izmedu istoriéara i istorijskog objekta koji on ili ona prouéa- vaju, Zink uslov istorijskog razumevanja. Taj uvid je éinio osnova Euvene i uticajne razlike koju je jedan drugi nemacki istori¢ar, Johan Gustav Droysen (1808-1884), uspostavio izmedu ,razume- vanja" (Verstehen) i ,objaSnjenja* (Erklarung). Prvi pojam sc od- ‘nosi na karakter istorijskih i humanistickih nauka i metoda, po- tonji na wzroéna objainjenja u prirodnim naukama. Po Droysenu istorigar moze da shvati istorijske pojave na osnovu ,srodstva ko- je postoji izmedu nase Ijudske prirode i izraza ili ostataka koji se nalaze pred nama kao istorijska grada* (Droysen 1986:121). Droysen je istakao da istoriéar proucava Ijudske namrere dela- nja. Priroda, onako kako je prouéavaju fiziar ili geolog, nema takve namere. Suprotno tome, ni ljudske namere se ne mogu pro- ‘uéavati pomoéu uzrotno odredenih analiza prirodnih nauka. Na mera koja je u osnovi jednog delanja ili jednog iskaza moze se shvatiti samo kroz razumevanje konkretne situacije ili konteksta u kkome se delanje odvijalo, Droysen tvrdi zato da je jedini pristup proilosti i istorii hermeneuticki pristup u kome se dovode u vez celina i njeni delovi. Razlitite istorijske epohe éine smisaone celi- ne u kojima su delovi neraskidivo povezani. Drugim regima, razu- mevanje ima oblik bermeneutickog kruga (Droysen 1977:35) Droysen i Humbolde st bili tipiéni predstavnici nematke ,isto- rijske skole*, Pogled na istoriju i kulturu koji je ta skola zastupa- la, nagoveStavao je nacionalna i romantiéarska strujanja u duhov- nom Zivotu Evrope tokom devetnaestog veka. Istorijski razvoj je posmatran kao organski proces u kome se kulture radaju, rastu i ‘umiru Gohannesen 1985). Svaka kultura je samostalan organizam 1u kome su delovi iznutra povezani ,cluhom naroda" (Volksgeist). ‘To su iste ideje koje su tokom devetnaestog veka inile osnovu predstava 0 nacijit ,narodu", i koje su Ginile i idejnoistorijsku osnovu kulturnoistorijske arheologije.. Ideje tih istorigara je dalje razvio nemacki filozof Wilhelm Dilthey (1833-1911), Dilthey je video svoj cilj u tome da huma- 100 byornar olsen nistidkim naukama (,duhovaim naukama") da sopstvenu filozof sku osnovu, ali podjednako vrednu postovanja kao Sto je imaju prirodne nauke (Ricoeur 1981:49). Kant je izneo kategorije koje su spoznajui prirode éinile moguéom i pouzdanom, ali humani- stizke nauke su morale da dobiju sopstvene spoznajne kategori- je. Po Diltheyu, njihovu osnovu su éinili pojam razumevanja i sopstveni Zivot Ijudi, Osnovu nageg rxzumevanja judi u drugim istorijskim i kulturnim kontekstima nalazimo u nasem svakodney- nom Zivotu, u na’em sopstvenom razumevanju sveta, Ono 80 mi kao istoriéari ili arheolozi poimamo, jesu tragovi Zivota iz pro3lo- sti onako kako su se manifestovali u ,iskazima Zivota" kao Sto su tekstovi, arhitektura i oruda, U pozadini tih izraza koje tumagi- mo, nalaze se Ijudsko iskustvo i razumevanje koje je na odreden natin upisano u ce iskaze. Kako mi sami stiéemo takva iskustva razumevajuéi na3 sopstveni Zivot i posmatrajuéi kako se naSe sop- siveno rizumevanje sveta otitava u naSim ,iskazima Zivota" (amet- ost, tekstovi, arhitektura itd.), mozemo razumeti takve iskaze koji potigu iz drugih kulturnih i istorijskih konteksta. Nase sop- stveno ruzumevanje sveta stvara zato spoznajnu osnovu naseg ~zumevanja proslosti, koje time dobija karakter ,ponovnog doviv- {javanja" (MuellerVollmer 1986:20-26, Johnsen & Olsen 1992). Coltingwoodova filozofija istorije Kako se moze zakljuditi, postoji jasna sli¢nost izmedu Hod- derove kontekstualne arheologije i te rane, romantiéarske her- meneutike (videti Johnsen 1992, Johnsen & Olsen 1992). Hod- derovo poznavanje tradicije tumaéenja potiée, medutim, iz rado- va engleskog istori¢ara, filozofa i arheologa R. G. Collingwooda. On i opisuje svoju sopstvenu arheologiju kao dopun i prosi- renje Collingwoodovog projekta (Hodder 1986:119) Jedna od srediinjih taéaka Collingwoodove filozofije, onako kako je izneta u njegovom glavnom delu The Idea of History (1946), jeste odbacivanje ideje da se istorijske analize oblikuju po mode- lu iz prirodnih nauka. Dok se prirodnonauéno znanje moze po- twrditi kroz posmatranje i eksperimente koji se mogu kontrolisa- Od predmeta do teksta sor Wi, dotle se ideje istoriéara il arheologa © proslosti nikada me mo- .Ru proveravati na takav natin, Po Collingwoodovom shvatanju pri- rodni procest | kulturnt procesi se moraju dréati strogo odvojeno. On ilustruje tu ruzliku poredenjem izmedu paleontologa (nausni- ka koji izutava izumele Zivotinje i biljke) i arheologa Upotreba steatigrafskih podataka jednog aheologa, zasnovana jena tome da ih on shvata kao arcefakte koji su sll judskim cijevi- ma, i koji zato kazuju neSto 6 tome kako su judi posmatrali Zivot Jedan paleontolog, koji serstava seoje fosile u vremenske nizove, ne polis iste tacke gledita kao istorigar, ves samo kao naugnike koji razmiija na natin koji sew naboljem sluaju moze nazvat kvaziisto- rijskim. (Collingwood 1946:212) Kod Humboldta i Droysena istorijsko razumevanje je razu- ‘mevanje sustine stvari preko njihovih spoljnih izraza. U Colling- woodovo} filozofji to se isto javija kroz osnovnu razliku izmedu spolja8nostii unutrasnjosti jednog delanja. Pod spoljainaséu jed. ‘nog delanja (ili dogadaja) on podrazumeva sve Sto se fizitki ogle- dda kao delanja istorijskih uéesnika ii Sto su konkretni proizvod takvih delanja (tekstovi, predmeti, zgrade). Unutrasnjost delanja ak upucuje na misli f namere koji éine osnovu tih delanja. Je- dinstvo izmedu spoljaSnjosti i unutraSnjosti éini pravi objekat pro- 1uéavanja za jednog istoriéara. U prirodi nema intencionalnih de- Janja. Prirodnjact se zanimaju samo za eksterne veze izmedu do- sadaja i pojava, te da tim odnosima pridaju opite ili zakonomer- ne opise. Zato postoji fundamentalna razlika izmedu pritodno- nauénih objasnjenja i istorijskog razumevanja. Dozvolite da tu razliku ilustrujem jednim primerom. Zami mo 9. april 1940. godine (dan napada nacisti¢ke Nemaéke na Norvesku—1j. R.). Neko stoji na ulici u Ostu i podize ruku ukoso nagore sa dlanom okrenutim upolje. Pricodnonauéni opis moze potpunosti da objasni fizitke uzroke toga da se ruka podize u taj poloZaj. Uzrok su odredeni signali koje mozak Salje i time aktivira odredene grupe misiéa, On, medutim, ne moze nista da kaze 0 tome zaito mozak Salje bas te signale, ii ta je bilo znave- nje nacistizkog pozdrava baS na dan okupacije. A da bi se ilustro- 102 Byornar Olsen valo da smisio zavisi od istorijskog konteksta, zamislimo da je incko uuéinio isti gest sto godina ranije ~ teSko da bi mu iko pri dao acko znagenje. To je sr Collingwoodove idejc 0 tome zaSto prirodnonauéni pristup nije dovoljan jednom istoriéaru i arheo- logu. Kada Hodder kaze da cilj arheologije mora biti da uhvati mi- sli praistorijskih Ijudi, to je samo preformulacija uvenog Col- lingwoodovog iskaza da je ,sva istorija istorija misli” (Collingwo- ‘od 194615). Delatnost istoriéara | arheologa zato se izjednagava ‘sa ponovnim misljenjem ili ponovnim Zivljenjem misli i namera Ijudi iz proslosti: ,lstorija sveg misljenja, a zato i sve istorije, jeste ponovno dozivijavanja (re-enactment) mistjenja iz prostosti umorgu istorigara” (Collingwood 1946.215). To znati da se treba postaviti na mesto Ijudi iz prostosti i pokusati shvatiti koje su probleme probali da rese delanjima koja se preduzimali. Da bi se razumela Cezarova delanja kao vojskovode i politiéara moramo zamisliti konkretnu situaciju u kojoj se Cezar nalazio, koje je strateske probleme pokuSavao da reSava, { koja je sredstva imao na raspolaganju, Jedan od problema te pozicije jeste da ona predustovijava od- redeni oblik razumevania istorije usmeren na liénost. Da bismo ‘uopste mogli da se bavimo vecim strukturama kao So su drustva i kulture, moramo ih posmatrati kao neposredau posledicu Ijud- skih samera. To je, medutim, problem kome éu se vratiti u slede- Gem poglaviju. A ovde u se zabaviti nekim drugim problemima sa polazistem u Collingwoodovim shyatanjima, rano} hermeneutict i kontekstualnoj arheologiji lana Hoddera iz. osamdesctih. Kriticke napomene Po Hodderovom i Collingwoodovom idealistitkom poima- nju istorije, smisao istorijskih tckstova ili arheoloske grade se mora otkriti kroz rekonstrukciju istorijskog konteksta u kome su nnastali, Sa polazistem u teagovima koje proslost ostavlia, kao Sto su tekstovi i predmeti, razumevanje je isto Sto i orkrivanje onog Zivotnog konteksta diji su bili delovi, te razumevanje Coveka i 0d predmeta do teksta 103 proiosti onako kako su on ili ona razumevali sami sebe. Sopstve- ri Kontekst arheologa ili istoriéara jeste izvor poremeéaja i greSa- ka, iistrazivat zato mora da izbrise swoje sopstvene stavove i pred- rasude. Moramo izbeéi da primenjujemo vrednosti iz naseg sop- stvenog doba, i moramo opisivati, analizirati i tumaéiti bez ika- kvih predrasuda Nije te3ko videti da se to uéenje © tumaéenju upetljava u nieke od istih problema na koje su nail i pozitivisti u svom nas plaSavanju objektivnog i neutralnog konteksta posmatranja. Zat0 nije bez osnova da je rana hermeneutika nazvana ‘pozitivizmom duhovnih nauka’ (Habermas 1969:14). Tumaé mora zauzeti pot- Puno objektivan i neutralan stav prema svojoj gradi, ,predrasu- de iz naeg sopstvenog doba koje zagaduju moraju biti iskljuée- ne kad se bavimo prosloséu. To znaéi da mi kao arheolozi i isto- riaci imamo suverenus sposobnost da se potpuno iskljucimo iz ‘svog sopstvenog vremena, da izbrisemo sve tragove ligne biogra- je, drustva, kulture i nauénih tradidija, i da se ,poistovetimo" sa kontekstima iz proslost Jedan drugi problem Diltheyevog, Collingwoodovog i Hod- derovog poimanja proslosti jeste da je, mada naglaSavaju jedin- stvenost svakog istoriiskog konteksta, ipak premisa da mi moZe- mo shvatiti samo one aspekte misli, inova i namera iz proslosti koje imaju nesto univerzalno u sebi. Mi mozemo da razumemo samo ono Sto se objektivizovalo u zajednitkom misaonom do- ‘bru, to jest samo ono Sto ima neSto zajednigko sa nasim sopstve- nim natinom razmisijanja: .Da bi postao pogodan objekat istorij- skog prouéavanja dogadaj mora posedovati univerzalnost i sadr- Zati znagenje koje je relevantno za sve Ijude u svim vremenima (Collingwood 1946:303). Time se individualno i istorijsko redu- kuje na objektivno i opitevazeée (Johnsen & Olsen 1992) Ti sukobi izmedu objektivizma i subjektivizma, koji su ima- nentni u toj hermencutic! i filozofijiistorije, mogu imati uzrok u ‘njenom poreklu. Savremena hermeneutika je nastala krajem osam- aestog stoleca kao rezultat dva vaina intelektvalna pokreta: s jedne strane romantizma i nostalgijeza proslos¢u, s druge strane 104 Byornar Olsen filozofije prosvetiteljstva i njene borbe protiv predrasuda. Taj su- kob obelezava i Diltheyevu i Collingwoodovu filozofiju istorie, ana neki éudan naéin ostavija tragove za sobom i u kontekstual- ‘oj arheologiji lana Hoddera (Johnsen & Olsen 1992). Gadamer i istorijska delovanja Srediinje mesto u razvoju hermeneutike nakon Diltheya za- uuzimaju radovi nemackog filozofa Hansa Georga Gadamera. On daje obuhvatnu kritiku rane hermeneutike, te, naravno, moze da se Gita i kao kritika i korektiv Hodderove kontekstualne arhe- ologije. Nasuprot pokusaju rane hermeneutike da izbrife svoje sopstveno istorijsko mesto i predrasude povezane sa njim, Ga- damer kaze da nas sopstveni istorijski kontekst dini nuzan pred- usloy da bismo uopste mogli da shvatimo druge kontckste (Ga- damer 1981), Jedna od kontroverznih taéaka njegove filozofije jeste i reha- bilitacija pojma pred-suda. Po Gadameru, negativan prizvuk koji ta) pojam danas ima u obliku pojma predrasude, jeste rezultat borbe iz vremena prosvetiteljstva protiy predrasuda u tumazenjy i spoznaji, ajegovih ,predrasuda protiv pred-sudova" (Gadamer 1981:240). Lzvorno, taj pojam je obelezavao jedan pred-sud, jed- no vrednovanje dato pre nego sto su sve strane jedne stvari bile razjaSnjene. Takve predsudove Gadamer smatra potpuno auznim preduslovom da bi proces tumatenja uopste mogao da potne. Mi moramo imati neko polaziste — predsud — da bismo mogli da vrednujemo neito strano, a onda se on mora doterivatiu susretu sa drugima. Kad ¢itamo neki tekst, mi uvek imamo otekivanja w fodnosu na njega, poginjemo sa odredenim teretom koji koristi- mo u nagem tumagenju. To vazi i za naSe tumagenje proslosti, 2 Gadamerov pojam istorije defovanja motda to moze da razjasn Proslost igea centrainu ulogu u Gadamerovoj hermeneutici. Covek Zivi u kontinuitety, to je vazan deo tradicije. Razumeti a kamoli razumevanja proslosti na osnovu njenih sopstvenih premisa. Vise je to ncka vrsta prevodenja smisla iz prostosti u nage vreme, ede je proslost Od predmeta do toksta ins ve€aktivnai utige na savremene vidike tumada, To znadi da razume- vanje ili tumazenje nije nekakav istorijski kvalitet, veé udinak .delovanje" istorije. Taj udinak, ili to delovanje koje istonja ima wodnosu na nase razumevanje, pa i na nage razumevanje proslo- sti, Gadamer naziva istortjom delovanja (Gadamer 1981:267, An- dersen 1979), To znavi da kad mi kao arheolozi pokuSamo da razumemo fenomene iz praistorije, veé smo u samom polazistu pod utica- jem istorije, Mi imamo ,predrasude" iz istorije istrazivanja arheo- logije i posebnih nauénih oblasti, iz naSeg liénog divota, iz nase nacionalne istorife itd. Istorija arheoloskog delovanja se talozi u liceraturi, u arhivama, u terenskoj praksi i u nastavi. Ta istorija delovanja uécstvuje u predodredivanju onoga Sto se smatra vred- nim truda, utige na to Sta ée se pojaviti kio objekat mog,isteazi- vvanja, {Sta su razborita pitanja koja €e se postaviti o tom objektu. ProMlost, drugim retima, nije samo objekat istraZivanja, veé je facto Sto nezavisno tumatim, Ona je aktivai uéesnik oblikovanja tog tumagenja. Ona me, takoreéi, snabdeva i gradom za prouta- vanje i okvirima tumagenja. To, naravno, stavlja i ozbiljne znake pitanja kraj pozitivistitke vere procesne arheologije u podatke kao objektivan i nezavisan kontekst za proveru hipoteza i tcorija © proslosti Johansen & Olsen 1992). Gadamer opisuje razumevanje proslosti kao dijalektitki, to jest proces sa povratnim dejstvom izmedu horizonata proslosti i sadaSnjosti, u kome se horizont definise kao ono So se moze videti sa datog stanovista. To ne znavi da su takvo stanoviste ili takva perspektiva ogranigenje onoga sto Sovek moze videti, oni su vide polaziste koje je moguée prosiriti, Kroz susret sa drugim horizontima mi postepeno prosirujemo nae sopstvene viike, i postizemo bolje razumevanje. Na isti nagin na koji pojedini Ijudi su-deluju i shvataju sami sebe kroz susret sa drugim pojedincima, tako se i razligiti kulturni i istorijski horizonti odnose jedan pre- ma drugome. Istorijsko tumagenje se ne dogada tako Sto se ja kao atheolog prebacim iz svog sopstvenog horizonta u prosli, iz ko- jeg potize grada koju prouéavam. To se dogada tako Sto se moj sopstveni horizont stopi sa horizontom grade u jedan nov i pro- 106 Bjornar Olsen Od predmeta do tekst 107 Siren horizont. Istorijsko razumevanje je zato obelezeno takvim stapanjem horizonata (Gadamer 1981:270-274) Namece se viSe kriti¢kih pitanja iu vezi sa Gadamerovim po- imanjem istorijskog razumevanja. Kako mi znamo da je ret 0 ta- vom stapanju horizonata? Kako da razlikujemo takvo spajanje od pukog projektovanja nasih sopstvenih vrednosti i kulturnih shvatanja na jednu stranu kulturu? Gadamerova hermencutika ne daje pouzdan odgovor ni takva pitanja, mo%da zato Sto to nikada ine mozemo sa sigurno3€u znati.Jasno je, medutim, da ée u tuma- Zenju uvek uéestvovati delovi nasih sopstvenih vrednosti i shva- tanja. U tome implicite lezi i da je to spajanje naseg sopstvenog horizonta sa drugim, prostim horizontima, Od reti do teksta: neke nove prespektive U novijoj teorijskoj literaturi iz oblasti arheologije Zesto su »tckstualna” gledista bila raspravijana kao moguée alternative po- zitivizmu procesne arhcologije. Te nove perspektive imaju svoje polaziste delom u filozofskoj hermencutici, ali posebno w fran- cuskom poststrukturalizmu. Kao Sto sam to samo donekle dodir- uo U raspravi o arheologiji lana Hoddera, to obuhvata mogué- ‘host da se materijalna kultura posmatra kao neka vrsta teksta. Taj tekstualni preokret je programatski do8ao do izraza tako Sto mnogo naslova iz postprocesne literature sadréi pojmove kao Sto su ,tekst" ili ,Zitanje" (npr. Hodder 1986, 1989, Moore 1986, Olsen 1987, Tilley 1990, 1991), S razligitih strana je dodla kritika uvodenja te tekstualne me- tafore za tumagenje materijalne kulture. Najvazniji argument j ste da dok je tekst linearan ~ i predustovijava da se tekst Gita datim redom — dotle je arheoloska geada priliéno haotiéan skup otpadaka, oruda i struktura bez ikakve sligne linearne strukture (Renfrew 1989:35-36). Ja, medutim, smatram da ta kritika ipak pogada malo po strani od toga kako je ta analogija sa tekstom zamisljena i primenjena. Kako ja (0 shvatam, postoje primarno dva nagina na koji je ta tekstualna analogija bila primenjena, a nijedan od njih ne uzima 1 obzic odnos prema linearnosti teksta. Jedan je nadin karakte- ristiéan za kontekstualnu arheologiju lana Hoddera, Analogifa je tome Sto, bas kao Sto pojedini delovi teksta dobijaju svoj smi- sa0 na osnovu teksta kao celine, te iz, povezanosti izmedu teksta | pisca, tako i razliciti delovi arheoloske grade dobijaju smisao kroz arheoloski kontckst diji su deo. U tome je kijuéna veza sa celi- ‘nom teksta i njegovim delovima, Za Hoddera je ta analogija zna- Gila i upotrebu ranohermencutickib procedura tumaéenja, u ko- jima se smisao teksta izjednagava sa intencijama pisca. Drugi nagin posmatranja materijalne kulture kao teksta na-

    You might also like