Stanko Brcic - Predavanja Novi Pazar PDF

Evrokodovi za konstrukcije
Proraun prema Evrokodu EC2

Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2
BETONSKE KONSTRUKCIJE 1
Osnovne akademske studije, V semestar
Prof dr Stanko Bri

email: stanko@np.ac.rs
Departman za Tehnike nauke,

GRAEVINARSTVO
Dravni Univerzitet u Novom Pazaru
2014/15
Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2
Sadraj
1 Evrokodovi za konstrukcije
Uvodne napomene
Teorija graninih stanja
Proraunske situacije i kombinacije
2 Proraun prema Evrokodu EC2
Opte napomene
Karakteristike materijala
Pretpostavke prorauna
3 Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2
Naponska stanja preseka
Savijanje sa i bez normalne sile
Granina stanja upotrebljivosti

Evrokodovi za konstrukcije Uvodne napomene
Proraun prema Evrokodu EC2 Teorija graninih stanja
Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2 Proraunske situacije i kombinacije
Sadraj
Uvodne napomene
Opte napomene



Struktura Evrokodova za konstrukcije

Struktura Evrokodova za konstrukcije

Evrokod 1 - Dejstva na konstrukcije

Struktura Evrokoda 2



EC2 - veza sa ostalim Evrokodovima

Izabrani simboli u Evrokodovima

Izabrani indeksi u Evrokodovima

Prednosti upotrebe Evrokoda 2

Dimenzionisanje AB konstrukcija
Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija
Armiranobetonske konstrukcije, kao i sve druge

konstrukcije, treba da budu dimenzionisane i izvedene tako
da budu:
- sigurne
- funkcionalne
- trajne
Sigurne konstrukcije su one konstrukcije koje sa odreenim
stepenom sigurnosti mogu da prihvate sva oekivana
optereenja i uticaje koji mogu da se jave tokom izvoenja
i ivotnog veka konstrukcije (njene eksploatacije)

Funkcionalne konstrukcije su konstrukcije koje su podobne

za predvienu upotrebu, odn. namenu
U skladu sa tim, moraju da budu zadovoljeni odreeni
zahtevi vezano za deformacije konstrukcije ili njenih
elemenata, koje mogu da nepovoljno utiu na udobnost
korisnika, funkcionalnost opreme, izgled objekta itd
Trajnost konstrukcije se postie pravilnim izborom i
kvalitetom materijala, kvalitenim izvoenjem konstrukcije i
oblikovanjem detalja, kao i redovnim odravanjem i
zatitom objekta

Dimenzionisanje (proraun) AB konstrukcija, odn. dokaz

sigurnosti (nosivosti) i funkcionalnosti konstrukcije, vri se
primenom dve (veoma) razliite metode:
1 teorija doputenih napona
2 teorija graninih stanja


Dimenzionisanje primenom teorije doputenih napona zasniva
se na uslovu da pod dejstvom spoljanjeg optereenja i svih
uticaja na konstrukciju ni u jednoj taki konstrukcije ne doe
do prekoraenja doputenih napona ili do plastine deformacije
Proraun prema doputenim naponima vri se prema teoriji
elastinosti
Meutim, pojava plastifikacije u nekoj taki ili iroj oblasti
nosaa, ne znai, automatski, lom konstrukcije, odn. gubitak
nosivosti
Metoda dozvoljenih napona ne daje pravu sliku ponaanja
AB konstrukcija


Dimenzionisanje primenom teorije graninih stanja zasniva se
na analizama stanja konstrukcije koja prethode lomu
konstrukcije, odn. gubitku njene nosivosti, kao i stanjima pri
pojavi velikih i trajnih deformacija koje ugroavaju
funkionalnost konstrukcije
Proraun prema teoriji graninih stanja obuhvata (uglavnom):
1 granino stanje nosivosti (loma)
2 granino stanje upotrebljivosti
Proraun po teoriji graninih stanja zasniva se i na teoriji
plastinosti i na teoriji elastinosti
Proraun po teoriji graninih stanja daje racionalnija reenja

Sadraj
Uvodne napomene
Opte napomene

Naini prorauna AB konstrukcija

Prema Evrokodu EC2, proraun AB konstrukcija vri se prema
teoriji graninih stanja (u EC2 ne postoje doputeni naponi)
Teorija graninih stanja se sastoji iz
- graninih stanja nosivosti (limit state analysis)
- graninih stanja upotrebljivosti (serviceability limit states)
Granina stanja nosivosti su ona stanja koja se odnose na
nosivost i sigurnost konstrukcije, kao i sigurnost ljudi
Dostizanje graninih stanja nosivosti dovodi do loma
konstrukcije ili njenih elemenata


Granina stanja upotrebljivosti su ona stanja koja se odnose na
funkcionalnost objekta, estetski izgled objekta, udobnost ljudi
u objektu, odn. koja se odnose na ispunjenje zahteva u
eksploataciji
Najee su ovi uslovi i zahtevi vezani za
- ugibe (odn. deformacije), koji mogu da nepovoljno utiu na
funkcionalnost objekta
- pojavu prslina u betonu, koje mogu da utiu na izgled,
trajnost, vodonepropustljivost
- pojavu vibracija, koje mogu da dovedu do oteenja
konstrukcije, ili do nelagodnosti ljudi u objektu


Uobiajeno je da se AB konstrukcija dimenzionie prema
graninom stanju nosivosti (prema graninom optereenju), a
da se zatim proveri granino stanje upotrebljivosti (prema
eksploatacionom optereenju) i po potrebi, izvri odgovarajua
korekcija


Podrazumeva se da je konstrukcija tako koncipirana i
dimenzionisana da poseduje odgovarajuu duktilnost
Duktilnost konstrukcije doputa da se reoloki fenomeni
(teenje i skupljanje betona), kao i sleganje oslonaca i sl.
mogu da zanemare u proraunu pri graninom stanju nosivosti
Sa druge strane, navedeni fenomeni mogu znaajno da utiu
na ponaanje konstrukcije u eksploataciji, pa se uzmaju u obzir
u proraunu (odn. proveri) graninih stanja upotrebljivosti


Osnove prorauna konstrukcija prema teoriji graninih stanja
date su u Evrokodu 0
U Evrokodovima za konstrukcije proraun je zasnovan na
polu-probabilistikom konceptu i na metodi parcijalnih
koeficijenata
Pri dokazima graninih stanja nosivosti za osnovne promenljive
veliine se usvajaju:
- dejstva . . . spoljanja optereenja i prinudne deformacije
- svojstva materijala . . . mehaniko-reoloka svojstva materijala
za konstrukcije
- geomertijski podaci . . . dimenzije poprenih preseka i
elemenata konstrukcije


Prema teoriji graninih stanja i parcijalnih koeficijenata, dokaz
sigurnosti za granina stanja nosivosti moe da se formulie u
vidu nejednakosti:
Ed Rd
gde je
- Ed . . . proraunska vrednost uticaja usled dejstava, u koje
spadaju, npr., sile u presecima, naponi i sl.
- Rd . . . odgovarajua proraunska nosivost
Ovakav proraun se naziva metoda proraunskih vrednosti
(design value method), ili metoda parcijalnih koeficijenata


Ako je Ek karakteristina vrednost posmatranog uticaja usled
dejstava (neka sila u preseku i sl.), onda je proraunska
vrednost uticaja Ed data sa
Ed = F Ek
gde je F 1.0 parcijalni koeficijent za uticaje usled dejstva


Ako je Rk karakteristina nosivost koja odgovara
posmatranom uticaju, onda je proraunska nosivost Rd data sa
Rk
Rd =
M
gde je M 1.0 parcijalni koeficijent za nosivost

Sadraj
Uvodne napomene
Opte napomene

Proraunske situacije prema Evrokodu

Evrokod 0 razlikuje etiri grupe proraunskih situacija:
1 stalne . . . stalna optereenenja tokom uobiajenih uslova
korienja objekta
2 povremene ili prolazne . . . kratkotrajna optereenja (npr.
prilikom izvoenja, popravki i sl.)
3 incidentne . . . izuzetne situacije koje mogu, ali ne moraju da se
jave tokom eksploatacionog veka: npr. poar, eksplozija, udar
vozila
4 seizmike . . . uticaj mogueg zemljotresa
Sutina prorauna je da se dokae da ni u jednoj proraunskoj
situaciji, koja moe da se javi tokom eksploatacije, nee da
doe do prekoraenja ni jednog relevantnog graninog stanja

Proraunske vrednosti uticaja usled dejstava

Pod pojmom dejstava, u Evrokodu se podrazumeva irok
spektar spoljanjih prinuda (dogaaja) koje izazivaju uticaje u
konstrukciji
Pod dejstvima se podrazumevaju:
- direktna dejstva . . . optereenja koja direktno deluju na
konstrukciju (sopstvena teina i drugo stalno optereenje,
korisno optereenje, sneg, vetar, . . . )
- indirektna dejstva . . . prinudne deformacije koje mogu da
nastanu usled uticaja temperature, sleganja oslonaca,


Prema pojavi dejstava u toku ivotnog veka konstrukcije,
dejstva mogu da se klasifikuju u tri grupe:
- stalna dejstva (G) . . . deluju na konstrukciju tokom itavog
njenog ivotnog veka i koja su, po pravilu, statikog karaktera
(ne menja se bitno poloaj i intenzitet): sopstvena teina,
stalna optereenja (teina nekonstruktivnih elemenata), sile
prednaprezanja, skupljanje i teenje betona
- promenljiva dejstva (Q) . . . deluju na konstrukciju tokom
odreenog vremenskog perioda i podlona su promenama po
prostoru i vremenu: korisna optereenja u zgradama,
saobraajna optereenja, dejstva vetra, snega, temperature
- incidentna dejstva (A) . . . verovatnoa pojave je relativno mala
(mogu i da se ne pojave tokom eksploatacije): poari,
eksplozije, udari vozila, seizmika dejstva (AE )


Prema zavisnosti dejstava od vremena, dejstva mogu da se
klasifikuju u dve grupe:
- statika dejstva . . . promena dejstava tokom vremena je
zanemarljiva
- dinamika dejstva . . . promena dejstava tokom vremena je
znaajna
esto se dinamike pojave posmatraju kao kvazi-statike tako
to se uvode dinamiki faktori kojima se multipliciraju statiki
uticaji, a proraun se vri primenom statike analize
U nekim situacijama dinamikih dejstava neophodna je
kompletna linearna ili nelinearna dinamika analiza, tako da se
reavaju odgovarajue diferencijalne jednaine kretanja

Modeliranje dejstava za analizu konstrukcije

Reprezentativne vrednosti dejstava

Sva dejstva se u proraunu prema metodi proraunskih
vrednosti (teoriji graninih stanja) tretiraju kao osnovne
sluajne promenljive
U tom smislu, sva dejstva moraju da budu pretstavljene svojim
reprezentativnim vrednostima
Glavna reprezentativna vrednost svakog dejstva je njegova
karakteristina vrednost Fk
Pored karakteristine vrednosti, dejstva mogu da budu
pretstavljena i drugim reprezentativnim vrednostima


Stalna optereenja G u veini sluajeva mogu da se pretstave
samo pomou jedne karakteristine vrednosti Gk
Promenljiva dejstva Q su sloenije pojave od stalnih, tako da
osim karakteristine vrednosti Qk , koja je glavna
reprezentativna vrednost promenljivih dejstava, ima jo tri
reprezentativne vrednosti:
- vrednost za kombinacije (combination value) . . . pretstavlja
proizvod koeficijenta za kombinovanje i karakteristine
vrednosti promenljivog dejstva 0 Qk
- esta vrednost (frequent value) . . . prikazuje se kao proizvod
1 Qk
- kvazi-stalna vrednost (quasi-permanent value) . . . prikazuje se
kao proizvod 2 Qk


Vrednost za kombinacije 0 Qk koristi se za odreivanje
merodavnih kombinacija za sluaj vie promenljivih dejstava i
to za granina stanja nosivosti i nepovratna granina stanja
upotrebljivosti
Verovatnoa da e sva promenljiva dejstva da deluju
istovremeno sa svojim ekstremnim vrednostima je mala
Zbog toga se jednoj (osnovnoj) karakteristinoj vrednosti
promenljivog dejstva Qk dodaju ostale karakteristine
vrednosti Qk pomnoene sa koeficijentom kombinacije 0i
Vrednosti koeficijenta 0 se odreuju iz uslova da verovatnoa
istovremene pojave dejstava bude priblino ista kao i za svako
dejstvo pojedinano


esta vrednost 1 Qk koristi se za dokaz graninih stanja
nosivosti pri incidentnim proraunskim situacijama, kao i za
proraun povratnih graninih stanja upotrebljivosti
este vrednosti 1 Qk mogu da se odrede
- ili na osnovu vremena tokom koga su prekoraene (10% od
ukupnog referentnog perioda T)
- ili na osnovu broja prekoraenja u toku godine (300 puta)


Kvazi-stalna vrednost 2 Qk primenjuje se za dokaze
graninih stanja nosivosti kod incidentnih i seizmikih
proraunskih situacija i za dokaze povratnih graninih stanja
upotrebljivosti za sluaj dugotrajnih dejstava
Kvazi-stalna vrednost dejstva 2 Qk se odreuje iz uslova da
je vreme tokom koga je prekoraena jednako polovini
referentnog perioda T, odn. da je verovatnoa preoraenja
jednaka 0.5

Reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava

Reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava

Granina stanja nosivosti

Sledea granina stanja nosivosti moraju da se provere (prema
EC0):
1 EQU . . . gubitak statike ravnotee konstrukcije ili njenog dela
(posmatrano kao kruto telo)
2 STR . . . otkaz usled prekomerne deformacije, prelaska
konstrukcije ili njenog dela u mehanizam, loma poprenog
preseka, gubitka stabilnosti konstrukcije ili njenog dela,
ukljuujui oslonce i temelje
3 GEO . . . lom ili prevelika deformacija tla, kada nosivost tla ili
stene imaju dominantan uticaj za nosivost
4 FAT . . . lom usled zamora materijala

Kombinacije dejstava za granina stanja nosivosti

Za svaki sluaj merodavnog optereenja projektne vrednosti
uticaja od dejstava Ed treba da se odrede kombinujui
vrednosti dejstava koje mogu da deluju istovremeno
Svaka kombinacija dejstava mora da ukljui
- vodee promenljivo dejstvo
- ili sluajno dejstvo
Za stalne i povremene (prolazne) proraunske situacije pri
dokazu graninih stanja nosivosti treba da se koriste sledee
kombinacije dejstava:
X X
Gj Gkj + P P + Q1 Qk1 + Qi 0i Qki (1)
j1 i>1


Alternativno, za stalne i povremene (prolazne) proraunske
situacije pri dokazu graninih stanja STR i GEO, treba da se
koristi nepovoljnija od sledee dve kombinacije:
X X
Gj Gkj + P P + Q1 01 Qk1 + Qi 0i Qki (2)
j1 i>1
X X
j Gj Gkj + P P + Q1 Qk1 + Qi 0i Qki (3)
j1 i>e1
gde
- +
P . . . oznaava da se kombinuje sa
- . . . oznaava kombinovani efekat od


U izrazima (1) do (3) koriste se oznake:
- Gkj . . . karakteristine vrednosti stalnih dejstava
- P . . . reprezentativna vrednost usled prethodnog naprezanja
(ukoliko postoji)
- Qk1 . . . karakteristina vrednost dominantnog promenljivog
dejstva
- Qki . . . karakteristine vrednosti ostalih (pridruenih)
promenljivih dejstava


U izrazima (1) do (3) koriste se oznake:
- Gj . . . parcijalni koeficijent za stalna dejstva
- P . . . parcijalni koeficijent za prethodno naprezanje (ukoliko
postoji)
- Q1 . . . parcijalni koeficijent za dominantno promenljivo dejstvo
- Qi . . . parcijalni koeficijent za ostala (pridruena) promenljiva
dejstava
- 0i . . . koeficijenti za kombinovanje promenljivih dejstava
- j . . . faktor redukcije za nepovoljna stalna dejstva G


Ukoliko nije mogue da se unapred utvrdi koje je promenljivo
dejstvo dominantno, neophodno je da se ispitaju sve
kombinacije u kojima se jedno od promenljivih dejstava tretira
kao dominantno
Takoe treba da se vodi rauna i o tome da za razliite
elemente konstrukcije ne mora da bude isto dejstvo
dominantno


Za incidentne proraunske situacije pri dokazu graninih stanja
nosivosti primenjuje se sledea kombinacija dejstava:
X X
Gkj + P + Ad + (1,1 ili 2,1 ) Qk1 + 2i Qki (4)
j1 i>1
gde je Ad proraunska vrednost incidentnog dejstva (poar,

udar vozila, . . . )
Koja vrednost dominantnog promenljivog optereenja se usvaja
(1,1 Qk1 ili 2,1 Qk1 ) zavisi od konkretne proraunske
incidentne situacije


Za analizu seizmike proraunske situacije pri dokazu graninih
stanja nosivosti primenjuje se sledea kombinacija dejstava:
X X
Gkj + P + AEd + 2i Qki (5)
j1 i1
gde je AEd proraunska vrednost seizmikog dejstva (odreuje

se u skladu sa EC 8, odnosno, SPRS EN 1998-1)
Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti, kao i
koeficijenata i , treba da se definiu u odgovarajuem
Nacionalnom prilogu za primenu Evrokodova
U naem Nacionalnom prilogu SRPS EN 1990/NA usvojene su
preporuene vrednosti koeficijenata i
Koeficijenti promenljivih dejstava: 0 , 1 , 2
Vrednosti koeficijenata i vae za sve proraunske situacije i za

provere graninih stanja nosivosti (EQU, STR i GEO), kao i za
granina stanja upotrebljivosti
Koeficijenti promenljivih dejstava: 0 , 1 , 2
Vrednosti koeficijenata i prema Britanskom nacionalnom aneksu

Kombinacije i parcijalni koeficijenti za GSN/EQU
Kombinacije i parcijalni koeficijenti za granino stanje nosivosti, za

gubitak ravnotee konstrukcije ili njenog dela kao krutog tela (EQU)
izraz (1.36) = (1)

Kombinacije i parcijalni koeficijenti za GSN/STR
STR . . . GSN usled prekomerne deformacije, prelaska konstrukcije ili

njenog dela u mehanizam, loma poprenog preseka, gubitka
stabilnosti konstrukcije ili njenog dela, ukljuujui oslonce i temelje

Kombinacije za incidentna i seizmika dejstva

Kombinacije dejstava za granina stanja upotrebljivosti

Pri dokazima graninih stanja upotrebljivosti, imajui u vidu
da se odnose na eksploataciona optereenja, izostavljaju se svi
parcijalni koeficijenti
Proraunske vrednosti uticaja od dejstava odreuju se na
osnovu jedne od sledeih kombinacija dejstava:
- karakteristine
- este
- kvazi-stalne
Koja od ovih kombinacija se koristi zavisi od konkretnog
graninog stanja upotrebljivosti koje se proverava

Kombinacije dejstava za granina stanja

upotrebljivosti
GSU . . . granina stanja ugiba (i deformacija), granina stanja

prslina, granina stanja vibracija, . . .

Evrokodovi za konstrukcije Opte napomene
Proraun prema Evrokodu EC2 Karakteristike materijala
Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2 Pretpostavke prorauna
Sadraj
Uvodne napomene
Opte napomene

Opte napomene
Evrokod EC2 se odnosi na projektovanje i izvoenje zgrada i
konstrukcija od nearmiranog, klasino armiranog i prethodno
napregnutog betona
EC2 je zasnovan na principima i zahtevima sigurnosti i
upotrebljivosti konstrukcija
Osnove za proraun i provere u EC2 zasnovane su na Evrokodu
EC0: EN 1990: Osnove prorauna konstrukcija
EC2 se odnosi na sigurnost, upotrebljivost, trajnost i otpornost
na poar betonskih konstrukcija
Ostali aspekti, kao to su propagacija toplote i zvuka, npr., ne
razmatraju se u EC2

Opte napomene
Osim generalnih pretpostavci sadranih u EC0, u EC2 se
takoe pretpostavlja:
Projektovanje konstrukcija vre odgovarajue kvalifikovani ljudi
sa iskustvom u projektovanju
Obezbeeni su odgovarajui nadzor i kontrola kvaliteta u
fabrikama i na gradilitu
Izvoenje konstrukcije vri kvalifikovana firma sa
kvalifikovanim radnicima
Izveden objekat se adekvatno odrava tokom eksploatacije
Konstrukcija e da se koristi u skladu sa projektovanom
namenom

Opte napomene
Bazini zahtevi u projektovanju, sadrani u principima
prorauna datim u EC0 bie zadovoljeni za betonske
konstrukcije ako se simultano primenjuje sledee:
projektovanje prema teoriji graninih stanja u kombinaciji sa
metodom parcijalnih koeficijenata u skladu sa EC0
dejstva na konstrukcije odreena u skladu sa EC1
kombinacije dejstava u skladu sa odredbama EC0
otpornost, izdrljivost i upotrebljivost u skladu sa standardom
EC2

Sadraj
Uvodne napomene
Opte napomene

Karakteristike betona
Osnovna karakteristika betona, prema EC2, je klasa betona
oznaena sa C xx/yy
Sa xx je oznaena vrstoa cilindra pri pritisku, a sa yy
vrstoa kocke, izraeno u MPa
Poetni modul elastinosti Ecm je sekantni modul koji
povezuje take c = 0 i c = 0.4 fcm (gde je fcm srednja
vrednost vrstoe betona posle 28 dana)
Za klasio armirane konstrukcije korisi se beton do klase C
50/60

Karakterisike betona prema EC2
poetni modul elastinosti [MPa]

p
Ecm = 9500 3 fck + 8 fck [MPa]
srednja vrstoa pri zatezanju [MPa]
fct,m 0.3 (fck )2/3 fck [MPa]

Dijagram napon - dilatacija u domenu pritiska za beton je
prihvatljivo linearna do eksploatacione vrednosti napona
0.4 fck , dok je iznad vrednosti 0.4 fck krivolinijskog oblika
Dijagram napon - dilatacija za beton u domenu pritiska u EC2
se usvaja u obliku kvadratne parabole do dilatacije od 2, a
posle je konstantna vrednost do 3.5
fck
c = (4 c ) c (6)
4

Dijagram c c za beton prema EC2

Idealizovan dijagram c c za beton prema EC2

U idealizaciji dijagrama c c u obliku kvadratna parabola -
prava, maksimalna vrednost napona na delu izmeu 2.0 i
3.5 je vrstoa cilindra pri pritisku fck
Meutim, u EC2 se definie parcijalni koeficijenti za materijale,
tako da se koristi projektna vrstoa pri pritisku fcd :
fck
fcd = cc (7)
c

U izrazu (7) uvedene su oznake
- c . . . parcijalni koeficijent za beton
- cc . . . koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj dugotrajnog
optereenja i nepovoljnih efekata naina nanoenja optereenja
(npr. dinamikih uticaja)
Vrednost koeficijenta cc se definie Nacionalnim aneksima i
preporuuje se vrednost izmeu cc [0.80, 1.0]

Dijagram kvadratna parabola - prava za beton
dijagram c c koeficijenti za materijale

Dijagram za dimenzionisanje preseka dat je na
(prethodnoj) slici
Analitika formulacija veze je:
h n i
c = fcd 1 1 c2c za 0 c c2
(8)
c = fcd za c2 c cu2
gde je n = 2, kao i c2 = 2.0, cu2 = 3.5

U nekim sluajevima se dozvoljava i pojednostavljen bilinearan
dijagram

Idealizovan dijagram c c za beton prema EC2

Karakteristike elika
elik u AB konstrukcijama koristi se za armaturu i za
prednaprezanje
Zapreminska teina elika je s = 78.50 kN/m3
Modul elastinosti elika za armaturu je Es = 210 GPa
Modul elastinosti elika za prednaprezanja je neto nii:
Ep = 195 205 GPa
elik u AB konstrukcijama je linearno elastian do dostizanja
v , a posle je elasto-plastian (ili se posmatra kao idealno
plastian)

Osobine elika za armaturu, prema EC2

Osobine elika za armaturu, prema EC2

Dijagram c c za elik za armaturu

Idealizovani dijagram c c za elik za armaturu
uk . . . dilatacija elika pri kidanju (granica razvljaenja)

ud . . . projektna krajnja dilatacija (preporueno ud = 0.9 uk )

Dijagram c c za elik za prednaprezanje

Idealizovani dijagram c c za elik za

prednaprezanje

Parcijalni koeficijenti za materijale, prema EC2

Sadraj
Uvodne napomene
Opte napomene


Vae (skoro) sve pretpostavke kao i u proraunu prema BAB
87
raspodela dilatacija po visini preseka je linearna (Bernulijeva
hipoteza ravnih preseka)
beton se u zoni zatezanja iskljuuje iz prijema napona
zatezanja (celokupno zatezanje prima samo armatura)
u stanju loma nije naruena veza izmeu betona i elika, odn.
smatra se da vai b = a
veza izmeu napona i dilatacija po visini pritisnute zone nije
linearna i aproksimira se za RDB u obliku kvadratne parabole i
prave
ova veza moe da se usvoji i u obliku ekvivalentog
pravougaonog dijagrama
dijagram napon - dilatacija za elik aproksimira se sa
bilinearnim dijagramom RD
Pravougaona raspodela napona pritisaka
cu3 = 3.5 za fck 50 MPa

za fck > 50 MPa cu3 se kree od 3.1 do 2.6

Visina pravougaonog dela dijagrama napona pritisaka data je
sa bezdimenzionalnim koeficijentom
= 0.80 za fck 50 MPa

(9)
= 0.80 (fck 50)/400 za 50 fck 90 MPa
Koeficijent je bezdimenzionalni koeficijent intenziteta

napona, dat sa
= 1.00 za fck 50 MPa

= 1.00 (fck 50)/200 za 50 fck 90 MPa
(10)

Pravougaona raspodela napona pritisaka

Evrokodovi za konstrukcije Naponska stanja preseka
Proraun prema Evrokodu EC2 Savijanje sa i bez normalne sile
Elementi dimenzionisanja preseka prema EC2 Granina stanja upotrebljivosti
Sadraj
Uvodne napomene
Opte napomene

Nain analize AB konstrukcija

Linearna analiza zasnovana na teoriji elastinosti moe da se
koristi za oba granina stanja: nosivosti i upotrebljivosti
U odreivanju uticaja u konstrukciji usled razmatranih
dejstava, moe da se pretpostavi:
- popreni preseci su neispucali
- linearna zavisnost napon - deformacija
- osrednjena vrednost modula elastinosti

Linearna analiza i ograniena preraspodela uticaja

Moe da se koristi linearna elastina analiza sa ogranienom
preraspodelom uticaja (momenata savijanja)
Ograniena preraspodela uticaja u linearnoj analizi moe da se
koristi u svim aspektima projektovanja (granina stanja
nosivosti i upotrebljivosti)
Momenti savijanja odreeni linearnom analizom u graninom
stanju nosivosti mogu da se preraspodele, pod uslovom da
rezultujui momenti budu u ravnotei sa optereenjem

Momenti savijanja kod kontinualnih nosaa

Mogua preraspodela momenata savijanja

Linearna analiza i ograniena preraspodela uticaja

Ako je posmatrani momenat nad osloncem oznaen sa M ,
posle preraspodele na momente u polju i umanjenja za M ,
momenat nad osloncem je M , gde je < 1
U EC2 se dozvoljava preraspodela od 0 do 30%, odn.
[0.7 1.0]
Data je formula za koeficijent preraspodele :
x
u
= 0.44 + 1.25
d
gde je xu rastojanje neutralne ose od pritisnute ivice, posle
preraspodele, dok je d statika visina preseka

Mogue raspodele dilatacija u graninim stanjima

Savijanje sa ili bez normalne sile

Vrednosti graninih dilatacija za beton su
- centrian pritisak . . . c2 = 2.0
- centrian pritisak . . . c3 = 1.75 (za bilinearan dijagram
c c )
- maksimalan pritisak . . . cu2 = 3.5
Vrednost granine dilatacije zatezanja za armaturu je
ud = 20
(u BAB 87 je a = 10)

Mogue raspodele dilatacija u graninim stanjima

Mogue raspodele dilatacija kod stubova

Raspodele dilatacija i napona u analizi stubova

Sadraj
Uvodne napomene
Opte napomene

Savijanje bez normalne sile

Savijanje grednog nosaa



Savijanje grednog nosaa - komparativan primer






Dijagrami interakcije M N

Savijanje pravougaonog preseka - algoritam

Savijanje grednog nosaa - T presek



Savijanje T preseka - algoritam

Algoritam za dimenzionisanje

Algoritam za dimenzionisanje, nastavak

Dimenzionisanje, koeficijent K 0

Dimenzionisanje, krak unutranjih sila z

Proraun po Teoriji II reda




Sadraj
Uvodne napomene
Opte napomene

Granina stanja napona

Granina stanja prslina




Granina stanja deformacija




Stanko Brcic - Predavanja Novi Pazar PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stanko Brcic - Predavanja Novi Pazar PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Evrokodovi za konstrukcije

Proraun prema Evrokodu EC2

Prof dr Stanko Bri

Departman za Tehnike nauke,

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Struktura Evrokodova za konstrukcije

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Struktura Evrokodova za konstrukcije

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Evrokod 1 - Dejstva na konstrukcije

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

EC2 - veza sa ostalim Evrokodovima

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Izabrani simboli u Evrokodovima

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Izabrani indeksi u Evrokodovima

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Prednosti upotrebe Evrokoda 2

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Armiranobetonske konstrukcije, kao i sve druge

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Funkcionalne konstrukcije su konstrukcije koje su podobne

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Dimenzionisanje (proraun) AB konstrukcija, odn. dokaz

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Uvodne napomene o dimenzionisanju AB konstrukcija

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Naini prorauna AB konstrukcija

Teorija graninih stanja

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Naini prorauna AB konstrukcija

Teorija graninih stanja

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Naini prorauna AB konstrukcija

Teorija graninih stanja

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Naini prorauna AB konstrukcija

Teorija graninih stanja

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Naini prorauna AB konstrukcija

Teorija graninih stanja

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Naini prorauna AB konstrukcija

Teorija graninih stanja

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Naini prorauna AB konstrukcija

Teorija graninih stanja

gde je F 1.0 parcijalni koeficijent za uticaje usled dejstva

Stanko Bri Betonske konstrukcije 1

Naini prorauna AB konstrukcija