26.

ZATITA OD PRENAPONA

26.1. PRENAPONI

Prenaponi bilo kog porekla tetni su jer:

Izazivaju preskoke (elektrini luk)
Oteuju izolaciju, privremeno ili trajno

Zbog prethodnog, prenaponi mogu dovesti do:

Oteenja elemenata postrojenja
Velikih havarija i materijalne tete

Zato se prenaponi moraju svesti na nivo koji izolacija moe podneti bez oteenja.

Podela prenapona prema uzroku nastanka:

Spoljanji ili atmosferski
Unutranji

Atmosferski prenaponi nastaju usled atmosferskih pranjenja (udara groma) u elemente EES-a (direktni
udar) ili u u objekte u njihovoj blizini (indukovani atmosferski prenaponi). Odlikuju se kratkim trajanjem i
visokim amplitudama.

Unutranji prenaponi dele se na:

Sklopni ili komutacioni nastaju pri sklopnim operacijama (ukljuenje ili iskljuenje) delova mree.
Izazivaju ih sklopne operacije prekidaima i rastavljaima. Karakteriu ih umerene amplitude i trajanje.
Privremeni ili povremeni. Odlikuju se niim amplitudama i duim trajanjem u odnosu na prethodno
pomenute. Prema uzroku nastanka dele se na:
o Prenaponi pri nesimetrinom pogonu pri nesimetrinim kvarovima ili prekidima
o Rezonantni prenaponi - nastaju u mreama kod kojih zbog odreenog uklopnog stanja ili kvara,
sopstvena uestanost mree postane bliska uestanosti mree
o Ferorezonantni prenaponi nastaju u mreama u kojima nelinearna induktivnost magneenja
ue u rezonansu sa kapacitivnostima
o Prenaponi pri naglom rastereenju

26.2. ATMOSFERSKI PRENAPONI

Njihovo trajanje obino je nekoliko desetina mikrosekundi, brzine uspostavljanja su velike, a amplitude
mogu biti i nekoliko miliona volti.

Atmosferske prenapone karakterie:

Amplituda (temena vrednost) Um
Polaritet
Vreme trajanja ela
Vreme trajanja zaelja z

Na Slici 26.1 prikazan je tipian oblik prenaposnkog talasa.

1
Slika 26.1.
Tipian oblik atmosferskog prenapona

Iz oscilograma napona odreuju se karakteristike prenaponskog talasa. Odreuju se etiri take na

krivoj:
Taka u kojoj se dostie 0.3Um (pri porastu napona)
Taka u kojoj se dostie 0.9Um (pri porastu napona)
Taka u kojoj se dostie Um
Taka u kojoj se dostie 0.5Um pri smanjenju napona

Kroz take sa ordinatama 0.3Um i 0.9Um na usponskom delu talasa (elo talasa) povlai se prava linija.
Preseci te prave sa apscisom (taka O) i sa pravom U=Um (taka A) odreuju vremenski interval OA koji se
naziva vreme trajanja ela.
Apscisa take 0.5Um na opadajuem delu krvive odreuje taku B. Interval OB predstavlja vreme trajanja
zaelja talata. To vreme je mera trajanja prenapona, a u odreenoj meri i mera energije penaponskog talasa.
Ova vremena se izraavaju u s.
Primer: +500 kV 1/50, znai da je talas pozitivan, amplitude 500 kV, trajanja ela 1 s i trajanja zaelja
50 s.
Standardni prenaponski talas, kojim se vri ispitivanje nivoa izolovanosti je 1.2/50 s.
Na Slici 26.2 dat je tipian oblik strujnog talasa prouzrokovan atmosferskim pranjenjem.

Slika 26.2.
Tipian oblik strujnog talasa prouzrokovanog atmosferskim pranjenjem
2
 Parametri strujnog talasa odreuju se na slian nain kao i parametri naponskog talasa. Jedina razlika je
u odreivanju trajanja ela talasa, koje odreuje prava koja se provlai kroz take ije su ordinate 0.1Im i 0.9Im.
Standardni oblik strujnog udarnog talasa kojim se ispituje oprenma je 8/20 s.

26.3. ODVODNICI PRENAPONA

Odvodnici prenapona su aparati koji imaju nelinearne otpornike (varistore) vezane prema zemlji koji pri
nailasku prenapona smanjuju svoju otpornost odvodei deo energije u zemlju. Nestankom prenapona oni
ponovo vraaju svoju otpornost na prvobitnu vrednost.
Prema konstrukciji odvodnici se mogu podeliti u dve grupe:
silicijumkarbidni (SiC) ili klasini odvodnici prenapona,
metaloksidni ili cink-oksidni (ZnO) odvodnici prenapona.

SiC odvodnici su prvi odvodnici prenapona koji su poeli da se primenjuju za zatitu elektroenergetskih
postrojenja. To je ureaj sastavljen iz redno vezanih nelinearnih otpornika i iskrita. Iskrite ima ulogu
sklopnog aparata koji se ukljuuje kada napon pree odreenu vrednost (napon reagovanja), a iskljuuje kada
struja prolazi kroz nulu. Tokom odvoenja prenaponskog talasa, nelinearni otpornik smanjuje svoju vrednost i
ograniava napon na prikljucima na prihvatljivu vrednost. Po nestanku prenaponskog talasa, nelinearni
otpornik poveava svoju vrednost i slui da ogranii propratnu struju koja protie usled dejstva radnog napona.
Upotrebom nekoliko iskrita i varistora vezanih na red moe se konstruisati odvodnik za vie radne napone.
SiC odvodnik prikazan je na Slici 26.3.

Slika 26.3.
SiC odvodnik prenapona

Umesto klasinih odvodnika danas se u svetu upotrebljavaju metaloksidni odvodnici prenapona (MOP).
Ove odvodnike odlikuje jednostavnija konstrukcija i povoljnije zatitne karakteristike. Glavne prednosti MOP-a
su:
Nepostojanje iskrita
Povoljniji oblik volt-amperske karakteristike (U-I karakteristika)

Budui da nema iskrite, MOP stalno provodi struju. U normalnom pogonu, ta struja je zbog velike
otpornosti MOP-a jako mala i nema potrebe za iskritem. Pri nailasku prenaponskog talasa, MOP smanjuje

3
svoju otpornost ograniavajui napona na prikljucima na prihvatljivu vrednost. Tokom odvoenja
prenaponskog talasa, struja odvoenja je u kiloamperskom podruju.
MOP odlikuje izraen koeficijent nelinearnosti otpornika, koji je znatno vei nego kod SiC odvodnika.
Zgodan nain prikazivanja volt-amperske karakteristike je preko referentnog napona i struje, odnosno:

ir u
= ,
I ref U ref

gde su:
ir trenutna vrednost rezistivne komponente struje odvodnika,
u trenutna vrednost napona odvodnika,
Iref, Uref referentna struja i referntni napon koji definiu jednu taku na volt-amperskoj karakteristici,
koeficijent nelinearnosti.

Koeficijent nelinearnosti kod MOP-a ima vrednosti od 20 do 50, za razliku od SiC odvodnika gde isti
ima daleko manje vrednosti, od 2 do 6.
Na Slici 26.4 prikazane su U-I karakteristike dva tipa odvodnika.

Slika 26.4.
U-I karakteristike metaloksidnog i silicijumkarbidnog odvodnika

Na narednim slikama prikazano je nekoliko primera MOP-a.

4
Slika 26.5.
Uzduni presek odvodnika sa porcelanskim kuitem

Slika 26.6.
Distributivni odvodnik sa polimernim kuitem

5
Slika 26.7.
Trofazni GIS odvodnik prenapona

26.4. OSNOVNE VELIINE VEZANE ZA IZBOR MOP-A

Naznaeni napon mree Un - to je dodeljena naznaena vrednost koja odreuje naponski nivo mree.
Definie se kao efektivna vrednost meufaznog napona. Standardne vrednosti naznaenog napona
mree date su u Tabeli 26.1.

Tabela 26.1. Standardne vrednosti naznaenog napona mree Un i najvieg pogonskog napona mree Um

Naznaeni napon mree

3 6 10 20 35 60 110 220 400
Un [kV]

Najvii pogonski napon mree

3,6 7,2 12 24 38 72,5 123 245 420
Um [kV]

Najvii pogonski napon meree Um - to je maksimalna efektivna vrednost meufaznog napona mree.
Obino je za 5-20 % procenata vii od naznaenog napona mree. Zavisnost najvieg pogonskog napona
od naznaenog napona mree data je u Tabeli 26.1.

Struja odvoenja odvodnika - to je struja koja protie kroz odvodnik.

Naznaena struja odvoenja odvodnika In - to je temena vrednost udarne struje standardnog oblika
8/20 s/s. Na osnovu ove vrednosti struje odvodnici se svrstavaju u odgovarajue klase. Standardne
vrednosti naznaene struje odvoenja su: 1.5 kA, 2.5 kA, 5 kA, 10 kA i 20 kA.

Preostali napon odvodnika Up - to je amplituda napona na prikljucima odvodnika kada kroz isti protie
struja odvoenja. Preko ovog napona se definie zatitni nivo MOP-a.
6
 Naznaeni napon odvodnika Ur - to je napon koji slui za raspoznavanje odvodnika. Naznaeni napon
odvonika ne predstavlja napon na koji se MOP moe trajno prikljuiti, kao to je to uobiajena
definicija kod ostale opreme.

Trajni radni napon odvodnika Uc - to je najvia efektivna vrednost napona na koji se odvodnik moe
trajno prikljuiti.

Referentna struja Iref - to je amplituda rezistivne komponente struje odvodnika, dovoljno velika da se
efekti parazitnih kapacitivnosti mogu zanemariti. Ovu vrednost specificira proizvoa opreme.

Referentni napon Uref - to je amplituda napona odvodnika kojoj odgovara referentna struja odvodnika.
Ovu vrednost specificira proizvoa opreme.

Na Slici 26.8 prikazane su neke od definisanih veliina radi lakeg razumevanja.

Slika 26.8.
Meusobni odnos radnog faznog napona mree U, trajnog radnog napona odvodnika Uc, naznaenog napona
odvodnika Ur i preostalog napona odvodnika Up

Uobiajeni odnosi koji meu njima vladaju dati su sledeim relacijama:

0.75 U r U c 0.8 U r
0.9 U ref U r 0.98 U ref
U ref U p

26.5. IZBOR ODVODNIKA PRENAPONA

Obzirom da se danas koriste samo metaloksidni odvodnici prenapona, opisaemo proceduru samo za
njihov izbor.

Izbor trajnog radnog Uc

U mreama sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralno takom treba da vai:

UcUm
7
 U efikasno i neefikasno uzemljenim mreama treba da vai:
U
U c 1.05 m
3

Koeficijent 1.05 uzima u obzir eventualno postojanje viih harmonka.

Izbor naznaenog napona Ur

U mreama sa izolovanom ili rezonantno uzemljenom neutralnom takom:

Ur1.25Uc

U mreama sa efikasno i neenefikasno uzemljenom neutralnom takom ovaj napon se bira kao vei od
dve vrednosti:

Ur11.25Uc
ili
U
U r 2 TOV
K TOV
gde su:
UTOV privremeni prenapon,
KTOV koeficijent koji uvaava sposobnost odvodnika da podnosi privremene prenapone.

Privremeni prenapon odreuje se kao:

U TOV K Z U mf
gde su:
Umf maksimalni fazni napon sistema,
KZ faktor zemljospoja koji zavisi od naina uzemljenja neutralne take i kree se od 1.4 za direktno uzemljene
mree do 1.73 za mree sa izolovanom neutralnom takom, dok je za mree uzemljene preko impedanse
izmeu 1.4 i 1.73.

KTOV se oitava sa dijagrama koji daje proizvoa odvodnika. Tipian izgled ove karakteristike dat je na
Slici 26.9. Neki proizvoai ovu karakteristiku daju u odnosu na Uc, kao to je prikazano na Slici 26.10. Tada
oitani koeficijent KTOVc treba svesti na KTOV preko izraza:
K TOV = 0.8 K TOVc

8
Slika 26.9.
Karakteristika podnosivog napona industrijske uestanosti u funkciji vremena za MOP tipa 3EL2, proizvodnje
Siemens, u odnosu na naznaeni napon Ur

Slika 26.10.
Karakteristika podnosivog napona industrijske uestanosti u funkciji vremena zaMOP tipa MWK, proizvodnje
ABB, u odnosu na trajni radni napon Uc: a) bez prethodnog optereenja, b) sa prethodnim optereenjem
garantovanom energijom W

Trajanje privremenih prenapna odreeno je podeenjem reagovanjea relejne zatite i prekidaa. Ukoliko
ovo vreme nije poznato usvaja se 3 s za prenosne mree i 10 s za distributivne.
Naznaeni napon odvodnika u mreama sa efikasno i neenefikasno uzemljenom neutralnom takom bira
se kao vei od dve vrednosti:
U r (U r1 , U r 2 )
9
 Izbor naznaene struje odvoenja (izbor klase odvodnika)

U Tabeli 26.2 date su naznaene struje odvoenja (klase odvodnika) i opsezi naznaenih napona za koje
se ove klase vezuju. U naoj praksi koristi se klasa 10 kA za sve naponske nivoe.

Tabela 26.2. Klasifikacija struja odvoenja odvodnika prenapona

Klasa odvodnika
2500 5000 10000 20000
In (A)
Naznaeni napon
Ur 36 Ur 132 3 Ur 360 360 Ur 756
Ur (kV)

Provera zatitnog nivoa

Odvodnik omoguava odgovarajui zatitni nivo ako je ispunjen uslov:

U pod
> 1.4
U 10kA
gde su:
Upod podnosivi atmosferski napon opreme (dat u Tabeli 20.1),
U10kA preostali napon odvodnika za naznaenu struju odvoenja (u ovom sluaju 10 kA), koji daje
proizvodja odvodnika.

Odreivanje klase rastereenja voda

Klasa rastereenja voda predstavlja sposobnost odvodnika da apsorbuje odreenu koliinu energije.
Klasa rastereenja voda odreuje se na osnovu pretpostavke da se na dugom vodu usled sklopnih operacija
javlja sklopni prenapon, koji se zatim u obliku putujueg talasa rastereuje kroz prikljueni odvodnik.
Amplituda strujnog talasa nastalog tom prilikom odreena je amplitudom sklopnog prenapona i
karakteristinom impedansom voda, dok je trajanje odreeno duinom voda i brzinom prostiranja
elektromegnetskih talasa. Standard definie pet razliitih klasa rastereenja voda, koje se oznaavaju brojevima
od 1 do 5. Vei broj oznaava bolju sposobnost apsorpcije energije.

Izbor kuita odvodnika

Na izbor kuita odvodnika utiu: statika i dinamika naprezanja, nivo zagaenja sredine, struja
kratkog spoja na mestu ugradnje odvodnika, kao i oblik spoljanje povrine kuita.

26.6. ODVODNICI PRENAPONA ZA ZATITU NEUTRALNE TAKE TRANSFORMATORA

Trajni radni napon odvodnika u zvezditu transformatora odreuje se u zavisnosti od naina uzemljenja
neutralne take sistema.
Za izolovan ili rezonantno uzemljen sistem treba da vai:
Um
U cn
3
Za sistem uzemljen preko otpornika velike vrednosti treba da vai:
Um
U cn
K TOVc 3
Na osnovu trajnog radnog napona Ucn sledi odgovarajui naznaeni napon odvodnika Urn:
Urn1.25Ucn

Sposobnost apsorpcije energije ovih odvodnika treba da bude ista ili vea od one zahtevane za
odvodnike postavljene izmeu faznog provodnika i zemlje.
10
 26.7. GROMOBRANSKA ZATITA POSTROJENJA

Gromobranska zatita treba da sprei direktne udare groma u objekte postrojenja. Kao gromobranska
zatita u postrojenjima, koristi se zatitna uad i zatitni iljci. Za visine uadi i vrhova iljaka do 25 m, zatitne
zone mogu se odrediti jednostavnim geometrijskim postupcima.
Zatitna zona ueta, koje se nalazi na visina H odreena je lukom poluprenika 2H, koji polazi od ueta
do povrine tla, kao to je prikazano na Slici 26.11.

Slika 26.11.
Zatitna zona jednog gromobranskog ueta u ravni normalnoj na osu ueta

Na Slici 26.12. prikazana je zatitna zona koju formiraju dva ueta postavljena paralelno na rastojanju
ne veem od 2H. Zatitna zona izmeu uadi odreena je lukom poluprenika R, iji se centar MR nalazi na
visini 2H na osi simetrije uadi. Spoljanja zatitna zona odreuje se na isti nain kao na Slici 26.11.

Slika 26.12.
Zatitna zona dva gromobranska ueta u ravni normalnoj na ose uadi

Zatitna zona jednog gromobranskog iljka odreena je lukom poluprenika 3H, koji polazi od vrha
iljka do povrine tla, kao to je prikazano na Slici 26.13. Zatitna zona je rotaciono simetrina, tj. ista je u svim
ravnima koje prolaze kroz osu iljka.

Slika 26.13.
Zatitna zona jednog gromobranskog iljka u ravni koja prolazi kroz osu iljka

11
 Na Slici 26.14 prikazana je zatitna zona dva gromobranska iljka koji se nalaze na rastojanju ne veem
od 3H. Zatitna zona izmeu iljaka odreena je lukom poluprenika R, iji se centar MR nalazi na visini 3H na
osi simetrije iljaka. Spoljanja zatitna zona odreuje se na isti nain kao na Slici 26.13.

Slika 26.14.
Zatitna zona dva gromobranskog iljka u ravni u kojoj se iljci nalaze

12