Kreativnost i nekreativni ljudi

by Aleksandar eri - 1. aprila 2016.

Psiholozi kreativnosti i filozofi identiteta uglavnom se slau u stanovitu

da je kreativnost proces spajanja dve odvojene i obino nepovezive ideje.
Artur Kestler tu je pojavu nazvao bisocijacija, kao pojmovnu razliku od
asocijacije. Asocijacija je linearno razmiljanje, a bisocijacija je svojstvo
nelinearnog. U nelinearnom miljenju kreativni um preureuje postojee
modele miljenja i time stvara novu vrednost. Kestler je dao osnove za
miljenje da je kreativnost svojevrsna kognitivna perverznost, jer se
otkrie ne postavlja tamo gde ga svi oekuju ve kroz traganje za
neskladom, nepovezanou, bizarnim, okantnim.

Kako je oigledno da na nivou tima nije mogue podstai ovu vrstu

nelinearnog miljenja, glavno pitanje za funkcionisanje poslovnih timova
sa kreativnim pojedincima je gde nai sklad izmeu kreativnog i
nekreativnog. Pozivanje na meusobno poverenje i potovanje najee
ne daje rezultata, jer su kreativni i nekreativni ljudi opoziti, sa razliitim
vrednosnim sistemima pre svega. Ne samo da partnerstva ovih ljudi, ako
se ikad uspostave, veoma kratko traju, ve teko da e iz suprotstavljenih
miljenja u osnovi, ak i da se usaglaavanje postigne, rezultirati bilo
kakvo funkcionalno reenje. Sukobi i razmimoilaenja nastala od
momenta uvida da imamo posla sa nekim ko je potpuno razliit od nas, tj.
racionalan nasuprot naem kreativnom, ili isuvie nekonvencionalan u
odnosu na standarde pristojnog i zdravorazumskog koje mi uvaavamo,
mogu biti prevazieni na jedan jedini nain jakim liderstvom. Jak lider
tima je bie sa dve prirode racionalnom, okrenutom isporuivanju
rezultata i kreativnom posveenom reavanju problema. Lideri koji su
samosvesni i umeju da procene kada e reagovati bilo jednom bilo
drugom prirodom, jedini su klju dobre komunikacije kreativnih i
nekreativnih lanova tima, tj. da uju onog drugog i da mu daju
mogunost da iznese argumente svoje pozicije.
Spoj nekreativnog i kreativnog u radu je zapravo u antipodima
individualno-kolektivno na prvom mestu. Kreativni in stvaranja ideje je
pre svega individualni, ali je njegov razvoj kolektivni. Kreativnost je tek
input za stvaranje proizvoda, to je, po svedoenjima samih kreativnih
ljudi, neka vrsta prepoznavanja potencijala kroz intuitivno miljenje.
Potom se na tome radi asocijativnim vezama ali i vezama suprotnosti i
nespojivosti. Kada je prvi ciklus stvaranja zavren, kreativnost bi trebalo
da ustupi mesto inu pretvaranja ideje u vrednost. To jeste taka upotrebe
nekreativnih pojedinaca i taka kolektivnog tj. timskog rada. Oni su nuna
karika u dijalektici poslovnog procesa sa kreativnim elementima.
Racionalnoj analizi i sintezi do nekog narednog nivoa nee biti potrebna
kreativna dorada. Naime, kada se analizira potencijal stvaranja novog
proizvoda i izmeri njegov trini udeo, stvari ponovo moemo vratiti na
nivo kreativnog promiljanja. Ovog puta, to kreativno promiljanje jeste
na nivou miljenja o dizajnu, ne o ideji kreativne stvari. Dobrim
smernicama od strane racionalnih a nekreativnih pojedinaca u pogledu
dobijanja oekivanih performansi i karakteristika proizvoda, ak i
kreativac koji je percipiran kao neracionalan i zanesen, postaje usmeren u
svom daljem kreativnom procesu.

Pojedinci u timu mogu imati kompleksna svojstva kreativnog miljenja i

organizacione logike. Meutim, veoma je teko biti istovremeno i
kreativan i racionalan, odnosno uslovno reeno nekreativan. Moe se
sukcesivno biti jedno pa onda drugo, i to je mogue postii u veoma
kratkom vremenskom periodu. Lideri koji su sami takvi, ako su dobri
lideri, onda su i samosvesni i oni mogu pribei triku zadovoljenja obe
strane time to e naizmenino i sukcesivno ulaziti u uloge kreativnog i
uloge nekreativnog lana tima (Metoda est eira Edvarda de Bona to
potvruje). Kameleonsko svojstvo da se projektuje u mentalni prostor
druge osobe je zapravo proces sopstvenog linog razvoja, time i razvoja
funkcionalnosti u timskim ulogama.

Aleksandar eri