Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

OSNOVI TERMODINAMIKE
Uvod

Doc. dr Mladen Tomi, dipl. in.

Sadraj predmeta
Termodinamiki sistem. Mehanike i
termodinamike aksiome: odranje mase,
koliine kretanja, prvi i drugi zakon
termodinamike.
Jednaine stanja: termike i kalorike jednaine
stanja supstancija (idealni gasovi, realni gasovi -
voda i vodena para).
Procesi. Savreni i realni procesi. Kruni procesi
i termodinamike efikasnosti ovih procesa
(desnokretni i levokretni parni i gasni procesi
LITERATURA
Nauka o toploti, Mia Mari
DINAMIKA IZVOENJA NASTAVE
Uvod, osnovne veliine Drugi pirncip
stanja termodinamike
Jednaina stanja idealnog Entropija
gasa Termodinamiki ciklusi
Energija radnog tela Karnoov ciklus
(sistema) Termodinamiki ciklusi
Prvi princip termodinamike Oto, Dizel, Sabateov i
Promene stanja idealnog Dulov ciklus
gasa Parni procesi
Otvoreni sistemi i prvi II kolokvijum
princip za otvorene sisteme
I kolokvijum
Bodovanje

Prisustvo predavanjima i vebama - 10 p

I kolokvijum teorija i zadaci - 45 p

II kolokvijum teorija i zadaci -45 p

Popravne aktivnosti se rade na ispitu!!!

OBLAST IZUAVANJA
 Termodinamika je kao nauka deo fizike i bavi se
prouavnjem pojava vezanih za pretvaranje toplotne
u druge oblike energije.

Ona analizira i definie forme tog pretvaranje Prvi

princip termodinamike, kao i uslove pod kojima je
mogue izvriti to pretvaranje Drugi princip
termodinamike.

Nulti princip termodinamike govori o uslovima

ravnotee izmeu tela.
 Energija je sposobnost tela da vri rad i
svojstvena je svakom materijalnom telu
E=mc2.

U prirodi se mogu zapaziti razni oblici energije,

koji se razliito ispoljavaju: kretavnje vozila,
rotacija vratila, pad nekog tela i sl. Ovakva
energija je odraz kretanja makroskopskog,
vidljivog tela.
 Pored kretanja makroskopskih tela, postoje i
kretanja molekula unutar tela kretanje
molekula i atoma u njima, kao i uticaj meu
molekulskih sila.

Ono to makroskpski oseamo kao npr. pritisak i

temperaturu vazduha, mikroskopski je kretanje
molekula i atoma unutar tela.
 Svakodnevno se uvua da mnogi oblici energije
lako prelaze u toplotu, dok je transformacija
toplote u neke druge oblike energije (npr.
mehaniku) skopana sa nizom potekoa.
Sistem i radno telo
Da bi smo jedan oblik energije pretvorili u drugi
oblik energije moramo se vezati za neku
materiju, supstancu, koja se javlja kao posrednik
u transformaciji energije i koju emo nazvati
radno telo (npr. realan gas: vlaan vazduh,
vodena para, amonijak, razliiti freoni...).
 Radno telo moe biti ma kog agregatnog stanja
(vrsto, teno, gasovito).

Radno telo moe biti ista supstancija ili ga

mogu initi rastvori supstancija (gasoviti, teni
iIi vrsti) iIi, smee tih supstancija i njihovih
rastvora.

U termodinamici su radna tela najee

gasovitog agregatnog stanja.
 Radno telo izdvajamo od ostalih tela sa
uzajamnim dejstvom, pri emu ta ostala tela
nazivamo okolinom.
 Termodinamiki sistem je deo prostora koji se
izdvaja u posmatranju i analiziranju nekog
procesa, neke promene stanja radnog tela, pri
emu sve ono to nije obuhvaeno
termodinamikim sistemom smatramo
njegovom okolinom.
 Termodinamiki sistem se dalje u odnosu na
interakciju sa okolinom moe deliti na

otvoren,

zatvoren,

i izolovan.
 Zatvoren
Otvoren sistem
sistem
 Kod otvorenih sistema kroz granicu sistema se
ostvaruje protok mase (sa pripadajuom
energijom), bez obzira da Ii se pri tome, kroz
granicu, razmenjuju toplota i rad.

To su najei termodinamiki sistem u

tehnikoj praksi.
 Kod zatvorenog
termodinamikog sistema,
interakcija sa okolinom
ostvaruje se samo u obliku
razmene energije, dok je masa
u sistemu konstantna.
 Izolovani termodinamiki
sistem ne ostvaruje nikakvu
interakciju sa svojom
okolinom, tj. ne razmenjuje
energiju i masu sa svojom
okolinom. Energija i masa
sistema imaju konstantne
vrednosti. Izolovani sistem
obeleavamo rafiranom
povrinom.
 Pored navedenih mogue je izdvojiti i sIedee
osobine granine povrine:

povrina je krut,

adijabatski, ili

dijatermski zid.
 Okolina je postor koji se nalazi izvan granica
termodinamikog sistema.

Okolinu ine energetski (toplotni ili radni)

rezervoari sa kojima je razmatrani sistem u
interakciji.

Za okolinu je karakteristina nepromenljivost

intenzivnih veliina stanja bez obzira na to kakav se
proces odvija u termodinamikom sistemu.
VELIINE STANJA
Veliine koje karakteriu energetsko stanje
radnog tela nazivamo veliinama stanja.

Osnovne veliine stanja su:

T apsolutna temperatura,
p apsolutni pritisak i
v specifina zapremina.
JEDINICE - TEMPERATURA
Temperatura je makroskopski odraz
mikroskopskih promena stanja radnog tela.

Temperatura je stepen zagrejanosti nekog tela.

Posledica je unutarmolekulskih promena,

kretanja molekula.
 Temperatura se tumai i preko kinetiko-
molekularne teorije gasova: kao mera srednje
kinetike energije translatornog kretanja
molekula gasa.

 Temperatura se ne moe izmeriti direktno, ve

se meri posredstvom neke druge veliine
(zapremina, elektromotorna sila, ...).

Termometri sa ivom rade na principu promene

gustine ive.
 Meunarodni komitet za mere i teine je preporuio
dve skale:

Kelvinovu skalu (jedinica K, najee se oznaava

sa T)
i skalu Celzijusa (jedinica C, najee se oznaava
sa t).

T=t+273,15
 U termodinamici je merodavna je apsolutna
temperatura (Kelvinova ili Rankinova skala),
koju oznaavamo slovom T.

Temperatura, merena relativnom skalom

(Celsiusovom ili Fahrenheitovom), se mora
preraunati u apsolutnu temperaturu i kao takva
koristiti u termodinamici!
 U anglosaksonskom podruju je u primeni i
Farenhajtova skala.

Veza izmeu Celzijusove skale i Farenhajtove

skale je:
JEDINICE - PRITISAK
Kretanje molekula odraava se na graninoj
povrini predmeta kao normalna sila, Fn , po
jedinici te povrine s normalom n, tj. p = Fn/An .

Sila se javlja kao posledica promene impulsa

(koliine koliine kretanja) molekula pri sudaru
sa zidom (ili npr. instrumentom za merenje
pritiska) to je direktno proporcionalno s
brojem i brzinom molekula.
 Ako je jedinica za silu 1 N, a za povrinu 1 m2 ,
onda je jedinica za iskazivanje vrednosti pritiska
Paskal: 1 Pa = 1 N/1m2.

1 Pa je jako mala jedinica. Npr. vrednosti

atmosferskog pritiska je priblino 100000 =105
Pa.
 Megapaskal 1 MPa = 106 Pa = 10 kPa.

U praksi se koriste i sledee jedinice:

bar 1 bar = 105 Pa = 750 mmHg

fizika atmosfera 1 At = 1atm = 760 mmHg = 1.0133

bar

Najee se u praksi koristi izvedena jedinica 1 bar

= 105 Pa, koja priblino odgovara vrednosti
atmosferskog pritiska.
 Pritisak se moe izmeriti i visinom stuba neke
tenosti (iva, voda, alkohol):
Primer
Izraunati visinu stuba ive i vode koja odgovara
pritisku na normalnim uslovima (n.u.) od
101330 bar?

Gustina ive na 20C je 13545 kg/m3 i vode

999,7 kg/m3.
Konverzija u ostale jedinice za merenje pritiska

tehnika / fizika
paskal bar tor
atmosfera

1 Pa 1 N/m 105 10.2106 9.87106 7.5103

1 bar 100,000 1 1.02 0.987 750

1 at 98,066.5 0.980665 1 0.968 736

1 atm 101325 1.01325 1.033 p0 760

1 torr 133.322 1.333103 1.360103 1.316103 1

1 psi 6894.757 68.94810 70.30710 51.7149

3 3 68.046103
 U praksi esto treba meriti pritisak gasa u
zatvorenim sudovima.

Taj pritisak moe biti vei od atmosferskog

pritiska (pritiska okoline po 1 bar koji se meri
barometrom) i naziva manometarski pritisak
(meri se manometrom) ili nadpritisak.
 Takoe, mereni pritisak moe biti i nii od
pritiska okoline pa se naziva vakuumetarski
pritisak (meri se vakuumetrom) ili podpritisak.
JEDINICE SPECIFINA ZAPREMINA
Specifina zapremina predstavlja zapreminu
koju zauzima jedinica mase radnog tela:

Jedinica je m3/kg i reciprona je vrednost

gustine.
Primer I
Koliko OF oznacava apsolutnu nulu?
Primer II
Manometar pokazuje pritisak 2,1 MPa, a na
barometru se oitava 0,98 bara. Izraunaj
apsolutni pritisak u MPa i bar.

paps = 2,198 MPa = 21,98 bar

Primer III
Atmosferski pritisak na Marsu iznosi 0,61 kPa.
Koliko iznosi ovaj pritisak u barima? Koliko je to
u odnosu na atmosferski pritisak na Zemlji?

Normalan atmosferski pritisak na Zemlji je:

760 mmHg ili 1013 mbar.
Primer IV
Vazduh mase 19,395 kg zauzima zapreminu 15
m3. Kolika je specificna zapremina vazduha?
Kolika je gustina?