Morfoloske karakteristike sistema organa za varenje (apparatus digestorius) Sistem za varenje ili digestivni sistem predstavlja skup organa odgovornih 20 moha nicku i hemijsku obradu unete hrane, selek- tivno odvajanje upotzeblivih hranljivih mate rija i izbacivanje nesvarenih ostataka unete hrane. Najveéi deo pribora za varcaje prod stavijen je strukturom cevolikog oblika, duzi ac od 8 do 10 m, u éiji sastav ulaze usa du- plia, Zdrelo, jednjak, Zeludac, tanko i debelo revo. Digestivuom sistenu pridudati su je tra i gusteraéa, Zbog dudine digestivne cevi jen! pojedini delovi nalaze se u razlititim delovima tela. Usna duplja je smestena u pre- elu glave, Zarelo | pocetnt deo Jednaka stu u vratu, a najvedi deo jednjaka je u grudnoj du- pi. Zavrsnt deo Jednfaka se nastavlja nt 2e- ludac i ledi u trbugnoj duplii u kojoj se nalazi najveel deo digestivne cevi. Zeludae je izraxi- to profireni deo sistema organa za varenije, koji se nastavija tankim crevom. Tanko crevo se sastoji iz tri dela dvanaestopalaénog creva, tastog i usukanog creva. Zavrsni deo tankog creva se uliva u debelo crevo. Debelo crevo se sastoji iz tri dela—slepog creva, sitog 1 Emarnog creva, koje se nalazi u Karlici i zavr- Sava se Cmarnim otvorom, USNA DUPLJA (cavitas oris) Usna duplia je poéetni, prositeni deo or gana za varenje koji je mubnim lukovima po- deljen na dva dela—predvorje usne duplie i prava usnu dupju, Usnoj duplji pripadaju zu bi, jezik i pliuvaéne Zlezde i krajnici Predvorje usne duplje (vestibulum oris).— To ja deo uene duplie koji se nalazi iza usa na, unutar obraza, a ispred zubnih lukova i obe desni vilice. Prava usna duplja (cavitas ovis propria). Ovo jo duphiina koja 99 nalazi iza zubnih le kova i obe desni vilice. Njen gornji zid gradi epee (palatum) koje se sastoji iz prednieg, sluzokozno-kostanog dela, zvanog tvrdo nep- ve (pulucumn dis wn) i zadnjcg, sluzokozno~ -misiénog dela, zvanog meko nepce (palazum ‘molle). Od stedine zadnje ivice mekog nepca spusta se nanize nepéana resica (wula pala- lina). Nepve tazdvaja usua ud wosute dupe. Donji zid prave usne duplje gradi diaphrag- ocetmi deo organa za varene (meaiosagtat: ni presek glave{ vrata): 1) usna duplia (cavitas ori), 2) Adeelo (pharynx). 3) Jedniak (oesophagus). 4) zubi (deer), $)kiémeni kanal (canals wertebrals), 6) vata Lisment prsleno (serebae cersicaes) 101‘ma ori, kojn Bine pojedini nathioidni misiéi Usna duplja je otvorena pozadi, prema Zdre- Iw. Qvaj otvar se naziva Zdcelno. suzenje (isthmus faucium). Zdrelno suzenje je ograni- Geno gore, mekim nepcem, dole bazom jezi- ka a bodno su dva uzduzno postavljena ful iameda kojih se nalazi keajnigka jama (fossa ‘onsillaris). U krajni¢koj jami se nalazi parni limfno-epitelni organ, nepéani kerajnik (tonsil Ja palatina). Kroz Zdrelno suzenje se dobro vuogava gupliina i zadnji zid Sdrela (elika 41), ZUBIL (dentes) Zubi su vrsti organi usadeni jedan pored drugog u kostane zubne jamice (alveoli denta- les) gornje i donje vilice. Poredani jedan do drugog. hi grade dva mihna Inka —eornji (arcus dentalis superior) i donji (arcus denta- lis inferior). Prvi zubi su nestalni i nazivaju se mlecni mubi (dentes decidu), oni potinja da izbijaju prve godine Zivota i postepeno ispadaju do sme godine Zivota. Mlcéne zube zamenjuju stalni zubi (dentes permanentes), koji point da izbijaju od Seste godine Zivota. Stalni zubi su ve6i i EvrSéi, Ima ih 16 uw gornioj vilici i 16 wu Wonjj viliei, Prema obliku i faushuji, statui zubi se dele na éetiri grupe, od napred ka na- zad. To su sekutici (dentes incisiv’) koji ina 4. gornjoj i 4 u donjoj vilici o&njaka (dentes canint) tma samo po 2 gore 1 2 dole, pretku- njaka (dentes premolares) ima 4 u gornjoj i 4 uu donjoj vilicl { najzad kutnjaka (dentes mola- 7s) ima 6 u gornjem i 6 u donjem zubnom aku, Posledn! Kutnjak, koji nice w periodu od 20 do 30 godine naziva se umnjak (dens seroutnus) (sitka 42). Na svakom zubu opisuju se kruna, vrat, Koren i Supljina zuba, Kruna zuba je vidhivi, prosireni deo zuba, beligaste boje. Vrat zuba Je deo koji je normalno pokriven desnima i koji spaja krunu i koren zuba. Koren zuba ima izgled Klina koji je usaden w koStanu 2ub- nu jamicu odgovaraiuée vilice. Broj korenova 102 pag sabad TaTAGTY Sitka 42.—Zubi (denes) 1) sekuter (dentes tncisi), 2) ofajaci (dentescamin), 3) pretkutnaci(dentex premo: dares) 4) Katt (dante molar), Aa) rns (donor sera), zavisi od veste cuba. Sekutiéi, o€njaci i donji pretkutnjaei imaju pa jedan karen dak se kod ostalih zuba bro} korenova kreée od | do 5. Supljina zuba je prostor unutar 2uba koji sa drZi rastresito vezivno tkivo i bogate spletove keevaih eudova i Zivaca zuba. Zubi eu uBvebse ni pokosnicom (periodontium) i desnima (singivae), Pokosnica je bogata kolagenim vlaknima, koja su rasporedena radijalno od korena zuba. Ova vlakna odreduju polo aj zuba i ucvrScuju ga u zubnoj jamici (sli- ka 43). Sika 43.—Undutnl presek mua jaubne jamice: 1) 2ub, 2) kr stadow i tiveizuba, 3) desi (xnsinae, 4) kos.JEZIK (lingua) Jezik je sluzokozno-misiéni organ smesten na donjem zidu usne dupe, Jezik ima pred- ni deo ili telo i zadnji deo ili koren. Telo je- zika (corpus linguae) je pokretni deo koji je horizontalno postavijen. Koren jezika (radix linguae) je uspravno postavijen, nepokretni deo jezika koji je priévrSéen misi¢ima za do- ni vilicu i podieziénu kost, Zdrelo i nepce. Jezik se sastoji od vezivnog skeleta, mi 6a i sluznice. Vezivni skelet jezika je izeraden od evrstog vezivnog tkiva koje éini osnovu je- ike. MiBiéi jezika, kojih ima 16, omoguéava ju iavanrednit pokretljivost jezika sto je va- 2no za obavijanje funkeije gutanja i govora. Gotovo sve misi¢e jezika otiveava XII mozda- ui Zivae (rt. hypuglossus). Sluznica jezika oble Ze povrSinu jezika, tanka je i rudi¢aste boie a osetijiva je na razligite nadrazaje koje prima preko papila. Papile jezika predstavijaju éulne Swukwure koje prtiaju usetaje veeane 2x ‘ukus, odnosno dodir, toplo, hladno i bol PLJUVACNE ZLEZDE (giandutae sattvartae) Pljuvatne Zlezde su egzokrine Alezde koje stvaraju i luge pliuvacku (selina), Ove #leede ine dve grupe, male i velike. Male piiuvaéne ilezde (gl. salivariae minores) predstavijaju brojne Zlezde rasute unutar sluznice usne du- plje. Yelike pljuvatue Zcade (xf. sutivariae ‘majores) su parne, podjeziéna (gl. sublingua- fis), podvilitwa (gh. submandibularis) i najve- éa, dousna, parotidna Zlezda (gl parotis). Iz: Youn! kanalt velikih puvacnit zlecda se otvaraju i izlivaju u usnu duplju. ZDRELO (pharynx) Zorelo je stuzokozo-misieni organ, oluca- stog oblika koji se pruza od baze lobanje na- nize, ispred tela prvih sest vratmih prsienova {iu visini donie ivice grkljana. Zdrelo se na- stavia jecnjakom. Zdrelo je napred otvore- ‘no, prema nosnoj dup, usnoj duphit i dupli arkijana. Zérelo je organ koji istovremeno pripada i sistemu organa za varenje i sistemu organa za disanje, pa se naziva ,raskrsnica organa za disanje i varenje" Zidovi 2drela su izgradeni od tri sloja~ spoliainjeg (tunica adventitia), arednjeg (turd ea muscularis) i umutrasnjeg (tunica mucosa). Srednji slo} je najdeblj, « izgraduju gn parni opretno-prugasti misii Koji se dele na mist e pudizate Zelvla i misi¢e honstriktore Edre la koji svojim dejstvom menjaju promer Zdre- la, Misici Zdrela ugestvuju w gutanju unete hrane. Pri gutanju dolazi do refleksnog zatva- ana duplje wrkYjanta kaphoun (epigouis) oi me je onemoguéeno prodiranje hrane u gr- xljan 1 ugusenje. Istovremeno dolaat Jo te fleksnog pomeranja slobodne ivice mekog nepca navise { na ta] na¢in se sprecava prod ranje hrane u nosni sprat Zdrela iu nosnu du- piu, Ovt refleksni pokreti su veoma vazn! za rnormalnu funkeija sistema organa za varenje 1 disanie. Duplia fdrela (oavitas pharvneis) ima dva otvora prema nosnoj Supliini koji se nazivaju hhoane (choanae), Uisna Supljina (isthonus fae cium) prelazi u dupliu Zdrela kroz Zdrelno su- Zenje, Na prednjoj strani donjeg dela ieola nalazi se grkljan. U odnosu na ove tri Sup ne duplja Zdrela se deli na tri sprata. Gornji sprat se naziva nosni deo (pars nasalis pharyngia). Na bonom sidu noonog oprata Zdrela nalazi se otvor kanala slusne trube ko- ja povezuje bubnu duplu aa Zdrelom. Na gor rnjem zidu ovog sprata nalazi se limfoidno- “pitelni organ, Zdrelni Krajnik (tonsilla pharyngealis). Srednji sprat, usni deo (pars oralis pharyngis), nalazi se ea uane dupljc. 103,Donji sprat je erklianski deo (pars laryngea pharyngis) jer se nalazi iza grkljana. JEDNJAK (oesophagus) Jedniak je sluzokogno-misi¢ni organ koji je uai ol Zdvela. Duzina jedujaka izuwsi 23— 25 om a promer 2-3 om. Jednjak se nasta- vija na 2drelo u visint dowje ivice yrktjana, odnosno od VII vratnog priljena i pruza se nanize kroz vrat | grudnu dupiju, 12a srca, prolazi kroz preéagu (diaphragma) i ulazi {rbusmu dupliu u Kojo} se zavrsava, a nasta- vlja se Zeludac. Zavisno od dela tela kroz koji protazi, jed- njak se naziva vratni, grudni i trbusni deo. Vratni deo jednjaka (pars cervieals) se natazi ira dunika. Grudni deo iedniaka (pars thora- ciea) je najdudi i nalazi se u zadnjem sredo- sgrudu (mediastinum posterius). Ovaj deo pro- lazi iza luka aorte i levog pluénog korena. Tr Invéni len jednjaka (qare ahdominalic) je naj radi i nalazi se iznad Zeluca, a ispod dije- fragme TRBUSNA DUPLJA (cavtias abdominatts) ‘Trbusna duplja je prostor unutar trupa ko- Ji se nalazi ispod presage (diaphragma) koja je odvaja od grudne duplie. Prednii i boéni id trbusne duplje grade misiéi prednje-bos- nog trbusnog zida i njihove vezivne tvorevi- ne, Zadnji zid ove duplie grade slabinski deo kigmenog stuba i misici koji se nalaze wz. nje- ga, Donji zid je otvoren prema karliénoj du pli, Trbusna duplja je trbusnom maramicom (peritoneura) podeljena na dva dela, prednii, veéi, peritonealna duplja (cavitas peritoneatis) i zadnii, mani deo, retroperitonealni prostor (spatium retroperitoneale). U peritonealnoj duplii nalaze se, uglavnom, organi za varenie. U retroperitonealnom prostoru nalaze se mo- kracni oreani. veliki krvni sudovi i zivei trbu- 104 ne duplje. Ispod peritonealne duplie nalazi se subperitonealni prostor, koli pripada ma- oj karliet (eavurm polbis subperitoncale) ‘TRBUSNA MARAMICA. (periwneum) Trbugna maramica je serozna opna koja oblaze zidove i organe trbusne duplje. Sasto- ji se iz dva lista, spoljasnjeg zidnog lista (pe- rioneum parietale) koji oblaze zidove trbusne duplje i unutrasnjeg, drobnog lista (peritone- tum viscerate) koji ablaze organe koji se nal ze u peritonealnoj duplji. Pored toga, visce- ralni peritoneum gradi petelike i veze koje spajaju susedne organe. ZELUDAC (gaster) Zoludac je prosireni deo sistema organa za varenje Kojl se pruza od zavrsog dela jed- njaka do poéetnog dela tankog creva. Zelu- dae se nalaz! oaman ispod precage | levog re- Inja jetre i potpuno je obmotan trbusnom maramicom, Na Zelucu se razlikuje prednji i zadnji zid, desna 1 leva 1vica f va otvora. Prednyt 21d (paries anterior) nalefe na preéagu, levi re- Zanj jetre 1 prednyt trbusnt zid. Zadnyi zid (paries posterior) naleze na gusteraeu, levi bu- breg i levu nadbubreznu Zlezdu. Izmeda zad- neg zida Zeluca i organa koji su iza njega na- lazi se duboki Spag peritonealne duplie, opor- njaéka kesa (bursa omenvalis), Ulazni otvor ove kese (foramen omentale) nalazi se na de- snoj strani, izmedu portne vene i donje Su- plje vene. Ivice Zeluca su desna mala i leva velika krivina, Mala krivina Zeluca (cwrratura sgastriea minor) je izdubljena, konkavna ivica Zeluca na kojo} se pripaia mali oporniak (omentum minus). Velika krivina (curvatura sasirica major) je ispupcena, konveksna ivica Zeluca sa koje se slobodno spusta veliki opor- niak (omentum majus), Gornil, ulazni otvor(ostium cardiacum) predstavija mesto spuja zayrsnog dela jednjaka i Zeluca. Donji, izla ‘ui utvon, (onium pytorteum) je ouvur einedu eluca i pocetnog dela tankog creva, dvanae- stopalacnog creva (dtuadenum). Zeludac ima oblik slova ,J" pa mu se opi- sulu dya dela —uspravnt “1 norizontaint Uspravni deo gradi telo Zeluea (corpus gas. unm) & deo tznad ulaznog otvora naziva se dno Zeluca (fundus gastricus). Horizontalni ‘ceo Je plloricni deo (pars pyiortea) 1 cine ga levi Siri deo, piloriéni. trem (antrum pyloricum) 1 desnt u7i deo, piloriént kanal (canalis pyloricus). Piloriéni kanal se zavréa- va piloriénim otvorom na koji se nastavlja duodenum. Zeludac je peritonealnim dupli Katurama, odnosno vezama, spojen sa sused- nim organima, jetrom, precagom, slezinom i popreénim koionom. ‘ANKO CREVO. (intestinum tenue) Tanko crevo je deo sistema 2a varenje ko- ji ve piuza oU piloricnog owora zetuca do po- Cetnog dela debelog creva, slepog ereva (cae. curt), Duzina tankog creva je 6-7 m, a nje- gov pregnik je od 3 do S em, Tanko erevo se sastoji 12 tht dela —dvanaestopaiacnog creva, tastog i usukanog ereva (slika 36). Dvanaestopalaéno erevo (duodenum). ~ On fe pogetni nepokretni deo tankog creva dug 25~30 em koji je priljubljen uz zidni pe- sitoneum zadnieg trbusnog zida, u visini prva tri slabinska préliena. Duodenum ima oblik notkovice Gili ie ispupceni deo okrenut ude- sno. Ne duodenumu se razlikuju 4 dela: po- éetni, gornii deo (pars superior). nishodni deo (pars descendens), dongi deo (pars infer or) i zavrani nshodni den (oars asrondonc) koji gradi jednu krivinu (flexura duodenojjut- nafs) i peela7i w pokeetni dea tankog creva U potkovigastoj krivini duodenuma nalazi se ‘Hezda, guiteraéa (pancreas). Dvanaestopa- laéno crevo i gusteraca Cvrsto su medusobno spojeni, vezivaim tkivom, kevnim i limfi Slika 44.—Dvanaestopalatno creve,guiteraée i 2uGna esa. 1) dvaraestopalucno erevo(dhodenum), 2) guste raga (pancreas). 3) velkiizvodni kanal gusteraée (duc 1 panenstio mar), 4) Rte (thus choledece), 5) iavodni kanal auéne kose (ducns ewicus), 6) ena esa (resiew bila, 7) zajednichi jeteni Kanal (ducts Aepatcus communis) sudovima kao i izvodnim kanalima gustera- Ge, tako da predstavliaju morfolosku i funk- cionalnu celinu. U nishodni deo duodenuma otvaraju se Judai putevi i iavodni kanali gu Sterace (slika 44). GUSTERACA (pancreas) Gusteraca je 2lezdani organ pridodat or- ganima za varenje, a nalazi se priljubljen uz prva dva slahinska priliena Na nj) se ra7 kuju glava, telo i rep. Glava gusteraée (caput pancreatis) je prosireni desni deo guiterace koji lezi u krivini duodenuma a iza nje se na laze Fudovod i donja éuplja vena Tela guste. raée (corpus pancreatis) je stednji deo iz ko- Jeg nastaje portna vena i prolazi trbusna aot ta, Rep gusteraée (cauda pancreatis) je dug i suieni deo koji svejim vehom dopire do una tranje strane slezine (slika 45). ‘Gustoraéa jo eloiona #lezda 2a apoljadnjim Iovenjem (egzokrina 2lezda) i Ylezda sa une traGnjim luéenjem (endokrina dlezda). Egzo- krini deo gusteraée stvara pankreasni sok ko- Ji 09 ieluéuyje putom izvodnih kenala guitera 105Sika 43.—Polozaj dvanaestopalaenog creva u odnosu ri gusteracu: 1) dvanaestopalatno crevo, 2) gusterada, 3) bubres (rn), 4) sleina (lien) 5) donja Supa vena, 19) ibusia wore, 7) eeljaces stably (ramen elias, 8) zajednicka jetrena arteria (a, hepatica commun). 9) slerinska arteria (a, enalis), 10) leva Beludaéna at teria (2, gastric sini). €¢ u nishodni deo duodenuma. Endokrini deo guiterage stvara hormone koji se ubacu- ju direkino, preko kapilara u krvotok. TASTO CREVO (jejunum) i USUKANO CREYO (ilewm) Tasio i usukano crevo su pokretni delovi tankog ereva. Sastoje se od 11 —12 vijuga. Tae Sto crevo je kraée, njegove vijuge se pruzaju horizontalno i fire ou, dok ee vijuge usuke- nog creva pruzaju usprayno i ono je u celini duie i uée. Zavrini deo usukanog ereva (ile- um) spaja se s@ pocetnim delom debelog cre- va (wuecun) preko otvora koji 3¢ naziva ileo cekalni otvor (ostium ileocaecale). Pokretni deo tankog ereva (jejunum et ileum) poscdu- je prostranu peritonealnu peteljku (mesenteri- um) hoja ga yeauje ca zaduji trbusni zid i ‘omogucava njegovu pokretlivost. Mezenteri- jum prozimaja Kivu i Kiutui sudovi i dived koji inervisu id creva (slika 46), 106 Sika 46.—Delow organa 2a varenje: |) jednjak (oevop- ‘agus, 2) 2eludac (easter, 3) vjuge tang {usukanow ‘reva (imum et deur), 4) slepo revo (caecum), 5) cr ‘lak (appendic vermiformis), 6) kolon (colon). 6a) us Ira Selon (ei sneaks), Gb) popredn elon (or Jon transverse), 6) rishodni kolon (coon descends) 64) sigmoidn kolon (colon sigmoldeum), 7) émarno ere: 0 (retum), DEBELO CREVO (intestinum crassum) Debelo revo je zavrini deo sistema orga: nna za varenje. Pruza se od zavrSnog dela tan- kog creva do émarnog otvora. Debelo crevo je dugo 1,5—2 ma u preseku je od 4 do \7 em. Ono se deli na tri dela: slepo crevo, si to crevo i Emarno crevo. Slepo crevo (cae- ‘cum) je poéetni i najsiri deo debelog creva, dug §—7 cm, smeSten u desnoj bedreno} ja: mi, Slepom crevu je pridodat_crvuljak (appendix vermiformis). Niegova duzina izno- si 8—10 em, Siroko je oko 0,5 cm au odno- su na slepo crevo je smesten dole i unutra Crvuliak ie boat limfnim tkivom zboz cezase naziva ,trbusnt krajnik, Sito crevo (colon) je stednji deo debelog creva, dug 1,6—1,8 m, Kojt se sastot tz 4 dela: ushodnog Kotona (co- Jon ascendens), popreénog kolona (colon transversum), nishodnog Kotona (colon de- scendens) i sigmoidnog kolona (colon sigmoi- eum). Sigmotdni kolon prelazi iz trbusne u karlignu duplju i nastavija se u Emarno erevo. Cmarno erevo (rectum), zavréni deo debelog creva, nalazi se u karliénoj duplii, dug je 13— 13 om, Sastoii se iz pogetnog, prosirenog de- Ia zvanog ampula (ampulla rect) i zavrénog, sudenog dela, Emarni kanal (canals analis. ‘Cmarni kanal se zavrSava émarnim otvorom (aanus)(slika 47). Slika 47.—Slepo erevo i ervaljak: 1) slepo erevo (cue> cum), 2) otvorervulka (ast appendtes vermiforms) 5) ervuliak (annendlx vermin). 4) ileocekalna uiee (atta tecceele), §) zavni deo usukanog reve (e- um) JETRA (hepar) Jetra je veliki #lezdani organ pridodat si- stemu organa za varenje. Ona je gotovo u ce- lini obmatana trbuinom maramicom Sika 48.—Donja strana jetre: A) desnireZan) lobus dese), D) ter tedanj (vu sinner). ©) cee tast redanj (lobus quadrorus D) repo te2an)(lobus aude ‘tus: E) ulazno poi ett (nora hepans: 1) gna kesa (Gesea bila), 2) portna vena (» porte), 3) 2uGoved (ductus choledeeus), 4) psebna jtrina ate (a,hepe- ‘ea propia, >) dorys Sophia ve (1 cava inferior) gornjem delu peritoneaine duplje, odmah is- pod deste polovinne precage. Fett ins UbIIK horizontalno preseéenog ovoida, Giji je Siri deo okrenut udesno. Na jetri se raztikuju dye strane i jedna obodna ivica. Gornja strana je slatka, ispupeena | okrenuta ka precagh (?, slanog ukusa, bez miri sa; dnevno se izluéi oko 2000 mi pankrea- suvy suka. Osiat ode, on sadréi i neorgan- ske i organske sastojke. Najvazniji neorganski sastujak paukieasnivg suka je natrijane bonat, od koga i potiée bazna reakcija ovog sok, Paukicasiil 90k sadiZi uw uezsatnin Kor licinama hloride i fosfate natrijuma, kalijuma F mragnezijun ‘Osnovni organski sastojei pankreasnog s0- ‘ka su encitni od kojih su najvaZnifi tripsin, hi- motripsin, lipaza i amilaza. Znaéi, pankrea- snl sok sadr2i fermente za varenfe svilt uiju glavnih hranfjivih materija—proteina, uglie- nih hidrata i lipida. Proteotitieki fermenti se sintetizuju u pankreasnim éelijama w inakti nom obiiku, kao tripsinogen 1 himotripsino- ‘gen, a aktivirgju se tek kada se izluée u cre- vo. Iripsinogen se aktivira u manjo} meri fermentom koji se naziva enterokinaza, kc je proizvod crevne sluzokoze. ‘Tako stvoreni tripsin aktivira nove koligine tripsinogena i druge proteoliticke fermente pankreasnog so- ka, kao Sto je himotripsinogen ferment, koji zgrusava mleko i vari proteine. Tripsin koji je nnastao iz tripsinogena deluje na proteine ra- alazuti ih skoro do aminokiseline (tzv. oligo- peptide, koji sadrze 2, 3 ili 4 aminokiseline w svom lIancu). Lipaza je ferment koji ra- zgraduje neutralne lipide na glicerin i masne kiseline i stvara se takode u inaktivaom obli- ku, a aktivira je Zucna kiselina u crevu. Bez prisustva Zuéi u tankom crevu izostaje dej- stvo livaze. Preduslov za dejstvo pankreasne lipaze, koja je glavni lipoliticki agens u celom digestivnom traktu, jeste da lipidi buda pret- hodno emulgovani, a to omogucuju alkalna reakciia u crevu i prisustvo Zuénih soli. Ami- loliticki fermenti su amilaze i malteza. Pan- ikreagna amilaza je no obimu svaga dejstva najvaznija medu amilazama u digestivaom traktu i ona razlaze skrob, sve do disaharida =maltoze. Maltoza se javlja samo u malim. Lolisinama, ali je i pored toga spasnhna da usJedan deo nastale maltoze brzo pretvori u slukozu, Lugenje pankreaenog coka i Zeludagnu co ‘kreciju reguligu nervni i humoralni mehani- am Hormonska regulacija (kao vid humoral- ne), medutim, mnogo je vaanija od nerve. Lucenje pankreasnog soka je periodi¢no i ‘eli 90 eamo posle unosenja hrane u duode num. Ono je u poéetku slabo, dok mak: mum postiée tri éasa posle unosenja hrane. Na sekrecij. pankreasnog soka najvise de- Iuju hormoni. Obilno luzenje pankrcasnog soka nastupa poste ulaska himusa (Zeludaé- nog soka, hlorovodoniéne kiseline, masnih kKiselina, lipida, mesa, skroba i drugih jedinje- hija) w dyanacstopalacuy eieve, Pod dejstvont ovih agensa u sluzokozi creva se luéi narodi- ta materija mazvana sekretin, koja prelazi u krv i sa krvliu dolazi uw pankreas, gde izaziva obiino lucenje vrlo alkalnog pankreasnog so- ka i neznatne koligine fermenata. Sekretin zauzima posebno mesto u istorjifiziologije. Jo$ 1902. godine Bejlis i Sterling utvrdili su da sumulacija duodenuma, putem nekog tak- tora koji se prenosi krvlju, ubrzava sekrecija pankreasnog soka. Kezultat njinovog istra- ivanja je otkrivanje sekretina. Oni su pretpo- stavilt da celije uw organizmu stvaraju i druge materije koje putem krvi deluju na udaljene organe, te su za takve materije predloZili na- ziv hormoni. Savremena endokrinologija je potvrdila ispravnost njihove hipoteze i do da- nas zadrzala taj naziv. Na sekreciju pankreasnog soka stimulativ- no deluje jo8 jedan izolovani hormon (za ko- ji se ranije smatralo da je sastavijen iz dva hormona) holecestokinin, koji yerovatno uzrokuje kontrakeiju Zuénog mehura, kao i hormon pankreozimin, koji povecava sekrect ju pankreasnog soka bogatog fermentima, Medutim, utvrdeno je da oba ova deistva izaziva jedan isti hormon koji luge éelije u sluzokozi gornieg dela tankog creva. pa se tai hormon danas naziva holecestokinin—pan- reozimin ili, skraceno, CCK. Ovaj hormon se izluéuje kada se u lumenu duodenuma na- Jaze produkti varenia linida i proteina (na ie 116 Je lugenje najvise utige kisetina u duodenu- ‘mu), analogno stvaranju sekretina, samo s tom razlikom ito cokretin stimulie cekreciju retkog soka sa mnogo bikarbonata, a veoma malo proteina i fermenata, dok CCK stimu- lise sekreciju gustog soka sa velikim koliGina- ma fermenta. Osim ovog hormonalnog me- haniazma, pankreasni sok se, Kao i Zeludacni Iudi i refleksno, odnosno delovanjem benu- slovnih refleksa, Sekretorn! zivac Je n. vagus. Paraleino sa dejstvom pankreasnog soka, na hranljive ma- erie u tankom erevt deityu t zuc 1 erevni sok. Pogled na hranu, njen miris i ukus pojaéa vaju kod (judi i pankreasnu i Zeludaénu se- kreciju, To Iuéenje nastaje putem uslovnih re- Hleksa koji se uspostavljaju Kod Coveka na veoma ranom uzrastu, Ovo Iuéenje sastojaka ankreasnog soka ne odlazi pankreasnim ka- nalima u erevo, veé se zadrzava u acinusima 2lezda, a ovaj mehanizam se pokrece tek ka- da hrana ude u tanko crevo, i to pretezno od deistvom navedenih hormona. (CREVNI SOK Hranljiva masa (Aimus) veéim delom pre- radena dejstyoin paukieasnvg suka i ZuCi tankom crevu trpi dalje promene koje je osposobljavaju za resvrpeiju, delovanjem, cerevnog soka koji nastavja i zavrSava proce: se lgesiife nrane. Crevni sok je produkt lugenja mnogobroi- nih Hlezda sluzokoze tankog creva. U duode- ‘num, uglaynom, izmedu pilorusa i Vaterove papile, gde se u njega ulivaju pankreasni sok i Zue, nalazi se niz mukoznih Zlezda (tzy. Brunerove dlezde). Ove Zlezde Lue velike ko- licine sluzi a reaguiu kako na direktno na- drativanje sluzoko%e dodirom, tako i na na drazivanie vagusom i pod deistvom crevnity hormona tija priroda jo$ nije precizno utvrdena. Funkeija sluzi je da zastiti duode- nalnu sluzokozu od digestivnog delovanja Feluclaenog sakaPo Citavo) povisini creva, osim w podruc ju duodenuma gde se nalaze Brunerove Zle- ade, rasute su male tubulatue Zieade, Lv. Li berkinijeve Zlezde. Smatra se da epitelne ce lije, u tim Zlezdama, stwaraju duevuv do 3000 mil crevnog soka. To je bezbojna sluza- va ecnost, niske specificne tezine 1 skoro neutralne reakcije (pH 6,5—7,5). Crevne re- sige brzo reapsorbuyu crevnt sok. Usim vooe, crevni sok sadrZi od neorganskih sastojaka bikarbonate i fosfate i samo dva enzima, 1 10 enterokinazu i vrlo malo amilaze. Fermenti crevnog soka, koji deluju na ugliene hidrate 1 zayrSavaju njihovo razlaganje do monosahari: da glukoze, jesu: maltaza, laktaza, invertaza. Lugenje crevnog soka se, uglaynom, visi pod dejstvom mehani¢kih drazi, tj. delovanjem (Gvrste) mase himusa na crevni zid. Znadi, najvadniji nagin kojim se regulige lucenje u tankom crevu jesu razlititi lokalni refleksi i direktni nadrazaji. Naroéito vazno u tom po- aledu je rastezanje tankog creva, koje izaziva obilnu sekreciju iz Liberkinijevih Alezda. Pre- ma tome, sekreciia u tankom crevu najvegim delom nastaje jednostavno kao reakcija na prisustvo hrane w crevu, ti, dejstvom mase hi- ‘musa na crevni zid Osim mehaniékih, postoje, mada ne toli ko zna¢ajni, hemijski, odnosno humoralni Gea obradi hrane u tankom crevu pridruzuju se i mehanicki procesi koje, osim navedenih, gini i crevna motorika. a sekrociju crevnog soka. Hemijaloj VARENJE U DEBELOM CREVU SadrZaj hrane iz. tankog creva dospeva w jof teénijem stanju u debelo. Tanko erevo je mesto gde se zavrSava varenje hrane. Hrana pre nego Sto dospe u dabelo erovo, pomosu igestivnih fermenata pljuvacke, Zeludacnog, pankrensnog i erevaog soka, ves je raz gradena na svoje asnovne elemente, koji su resorbovani u tankom crevu. U debelom cre- vu resorbuje se jos samo voda. Jedine hemij- ake promene do kojih moze doéi u debslom crevu u ostacima hranljivih materija, tj. nje- nih nesvarenih produkata—rezultat su ferme- ntativne aktivnosti mikroorganizama, To su uglavnom uzrotnici truljenia koji napadaju ostatke proteina i izazivaju razgradnju ami nokiselina, pri Gemu se stvaraju amini i dru- ge miaterije (fenvl, indul, kiezol) koje ncu- ‘godno zaudaraju i izbacuju se kroz anus kao feces, Funkeiia debelog creva se, prema tome, sasioji u resorpeiji velikog dela teEnosti (vo- de) sve dok crevni sadr2aj ne postigne konzi- steneiju fecesa. Ovaj materijal se nagomilava na distalnom kraiu kolona dok ne bude spre- man za izbacivarje. RESORPCIJA VODE, ELEKTROLITA I RAZGRADENIH HRANLJIVIH MATERIA U DIGESTIVNOM TRAKTU U procesu varenja, paéevii ad usne dunlic do kraja tankog creva, hrana podleze dejstvu mnogih fermenata koji je razlvin na ognovne, sastojke i pripremaju za resorpeiju, odnosno za prelazak uw kev i limfu, Pod digestivnom resorpeijom se podrazu- rmeva prelazak nrangivin materjat drugin or- ganskih i neorganskih supstanci kroz epitel crevne sluzokoze w Kry ill imfu. Digestivna resorpeija se najveéim delom odvija u tan- Kom erevu, dok se u drugim deiovima aige- stivnog trakta, praktiéno, ne ves. U Zelueu se resorbuje alkohol, a u debelom crevu voda Zidovi tankih creva su specijaino opremljeni ‘a resorpeiju. Unutrasnja povrsina creva co- veka iznosi oko 0,65 m?, Naime, usled svoje specijalne grade, povrsiia creva je nekoliko puta poyeéana, To povecanie obezbedeno Je postojanjem erevnih resica —specijalnih Wworevina crevne sluzokote, Gija je velitina 0.2—1 mm, Sluzoko#a ereva na povrsini od I'm? ima oko 40 resica. Resice predstavljju prstaste izrastaje slu- zokode kroz ji cantar prolazi limfai sud 117Sika 49.— Presek sluzokoze tankog ereva st revi Kroz resicu takode prolazi arterija koja se tunutar nje razbie w kapilarau mrezu, Znavaj digestivne resorpeije je ogromen jer sve hrantiive i organizmu neophodne ma- terije mogu da budu dostavljene svim ¢elija- ma naseg oreanizma tek kada one ir digestive nog trakta dospeju u krv ili limfu. Resorpeija Je slozen, aktivan fizioloski proces prelaska produkata varenja iz digestivnog kanala, kroz cevnn shrzoknin, vid kapilarailimfnih sodo- va, u krv i limfu. U tom procesu znaéajnu_ nog imaja filteacije, difuaije, olakSane difuzije, aktivan transport, pinocito- ze i osmoze, a samu resorpeilu pomate i osi- sgurava skrativanje resice, odnosno niihovi sksivni pokreti. U zidovima reciee nalaze 26 glatki misi¢i koji se skra¢uju, isterujuci iz lim- fnih kapilara w veée limne sudove hranljive materije, da bi se zatim misi¢i opustili a su- ddovi ponovo woisali ratvor iz mena ereve Na taj nagin pokreti resice su glavni fak- {or resorpeije, a same pokrete stimulis pro- dukti razlaganja hranijivih materija, od kojih narocito intenzivno dejstvo imaju Zuene kise- line, peptoni, glukoza i neke aminokiseline. Hrana uneta u organizam (usnu duplju) ne moze da bude apsorbovana i iskori8¢ena u onom obliku u kojem je uneta. Tek kada sa- stojci hrane dobiju pogodan fizitko-hemijski ‘oblik, oni se resorbuju. Osim digestivne re- sorpeije, koja za hranu predstavija jedini fi- Zioloski put, postoje i drugi putevi resorpcije raznih jedinjenja. Tako, npr, lekovi se mou procesi 18 resorbovati kroz sluzokoze drugih organa, kroz kozu i potko2no tkivo. Taj tip resorpcije naziva se parcnteralnom resorgri Mehanizam digestivne resorpeije, u poset ku objagnjavan je jedino fizi¢kim zakonima (filtracije, difuzije i osmoze), pretrpeo je znatne izmene, jer se mnoge Cinjenice ne ‘mogu objasniti samo njima, Danas se proces digestivne resorpcije smatra aktivnim fizio- loskim procesom, u kome je stanje éelija crevne sluzokoze (enterocita) od prvorazred- nog znaéaja. Resorpeija se razlitito odviia u raznim delovima digestivnog kanala, a zavisi i od stanja hranjivih materiia u odredenom trenutku, odnosno od stepena njihove pripra vlienosti za resorneiiu. Glavno mesto ede se ostvaruje najveci deo digestivne resorpcije je- ste tanko crevo. Niegova resorpeiona po- vidina je velika a i hrana je u tankom crevu, procesima varenia. dovedena u naipogodniie Stanje za resorpeiju. Posmatrajudi resorpeija ojedinih sastojaka hrane, moze se zapazi da se voda resorbuje u tankom, ali najvise u debelom erevn, i ta ne sama vada brane ili pica, ved i voda digestivnih sokova koji se u digestivnom kanalu izluguju. Mehanizam re sorpeije vode zasniva se uglavnom na razlici osmotskih pritisaka crevnog sadrZaja i kevi ‘Voda se resorbuje u krv samo ako je osmot- ski pritisak himuea nisi od oamotckog priti ska krvi. Neorganske soli se prema stepenu svoje rastvorjivosti resorbuju razlisitom brzi- nom. Najvecom brzinom resorbuju se hloridi nnatrijuma i kelijuma. Zanimljivo je a ae 20- |i da se lako resorbuju iz, hipotonienih i izo- tonignih rastvora, ali ne i iz hipertoniénih rastvora, Pri resorpeiji se ove soli krecu u. praveu vile koneentracije, esorpeija aktivno transportovanje materiia koje je omoguéeno oslobadanjem cnergile iz fosfatnih jedinjenja sadrZanih u enterocitima. Aktivno transportovanje natrijuma vazno je za resorpciju drugih materija. Od kalciiu- ‘ma se u rani apsorbuje 30—80%. On se ak- tivno apsorbuje iz lumena, uslavnom u gor jem delu tankog creva. U kojoj meri ée se kalcijum resorbovati zavisi. izgleda. vise ad to pokazuje Ua jepotreba organizama, a ne od koligine unete hranom. Vitamin D, laktoza i proteini ola- ASavaju tesorpeiju kaleijama. U organizam odraslih Ijudi dospe veoma malo gvozda. Muskarci gube oko 10,74 jm! dneyno, a Zene proseéno dvostruko vise jer sa menstrualnom krvi gube dodatnu kouicinu gvozda. U Evropi liudi dnevno unose proseé no oko 358,2 jim/l Bvozda, alt se apsorbye samo ona koliéina koja odgovara dnevnim gubicima, Na taj naéin se od gvozda sto se lunosi hranom normaino apsorbuje samo oko 3—4%, a viSak se izbacuje stolicom, jer bi ve- éa koligina apsorbovanog gvozda preoptereti- Ia organizam i uzrokovala oboljenje hemo- hromatozu, Gyozde se apsorbuje aktivnim procesom, i to uglavnom u gornjem deli tan- kog creva, Vitamini koji su rastvorjivi w vodi resor baju se bran Medntim, vitamini A.D. F. K. koji su rastvorljivi u lipidima, slabo ée se re- sorbovati ako nema pankreasnih fermenata i ako Zu, usled zacepljenosti glavnog Zuc- nog kanala, ne dospeva w| creun pa ee emanji apsorpeija lipida. Vecina vitamina resorbuje 82 u gornjim dalovima tankng ereva, dak se vitamin Bu apsorbuje u ileum, Uglieni hidrati se resorbuju jedino w obli ku monosaharida. Resorpciia ueljenih hidra- ta je uslovijena Gusto crevne sluzokoze. Ako je ovaj proces spre- en, resorpcija ugljenift hidiata se znatno usporava Proces resorpcije lipida jo$ uvek nye objasnjen, Svi se autori slazu da je za resorp- ci lipida nuzno prisustvo Zuénih kiselina uw crevu, kao ida se lipidi razloze na masne ki- seline i glicerin, jer se u tim oblicima lipidi resorbuju limfnim putem, a ostatak portal- nim krvotokom dospeva u jetru. Proces re- sorpeije masnih kiselina joS uvek nije potpu- no objasnjen. Ta postoje diva gledista: jedno da se masne kiseline jedine sa Zuénim kise- linama u kompleksna jedinjenja koja su ra- stvorljiva u vodi, i drugo—da se masne kise- line jedine sa holesterinom hrane ili Zuéi, sradeéi estere. Koii se mogu resorbovati. Re- lizavijum u ¢elfjama sorpeija proteina vrdi se u ot lina, koje se delimigno ugraduyju u proteine kevne plazme, a dolimisno portalnim krvo- tokom donose u jetru. procesu resorpeije u debelom crevu po stoje veoma suprotna shvatanja. Jedni sma- ‘raju da sluzokoza debelog creva moze Ua 16 sorbuje sve hranljive materije, dok drugi sma- traju da sluzokoza deelog creva ne muze da resorbuje lipide i proteine. MOTORNA AKTIVNOST POJEDINIH DELOVA DIGESTIVNOG TRAKTA I KRETANJE HRANE GUTANJE Gotanje (deghiticia) predstaviia slozenu refleksnu radnju éiji je cilj da sazvakant i pljuvaékom natoplien zalogaj hrane (bolus) prebaci iz usne duplie u Zeludac. Gutanie, ‘zai, omogucava da se hrana iz usta otpre- ‘mi u Zeludac. Akt gutania se po Magendiiu ‘mote podeliti u tri faze: prva faza je volina (ti, na nju se moze uticati voliom), dok su druge dve refleksne ine mogu se zaustaviti voljam, {ne magn se kontrolisat U prvoj fazi, poste Zvakanja, formiran za- logaj hrane, pokretanjem jezika, potiskuje se iz usne Supljine u Zdrelo. Sve dok ne stigne do bare jezika, zalogaj hrane a6 mods voliom zaustaviti na svom patu ka 2drelu. Aferentni nervi Koji se zavréavaju u Zdrelu i mekom nepcu, a pripadaju V, IX i X mozdanom Ziv- tu, bivaju nadraZeni zalogaicm i oni sprovo- de taj nadrazaj u mozak. Eferentni impulsi koji se veaéaju iz refleksnog centra iz pro- duzene mozdine putem viakana V, IX. X i ZIT muzdanug Zivea, ucwwkuju Uruge fae Bue tania Sadvakani i pljuvaékom natoplen zalogaj skuplia se na korenu jezika i potom, pokreta- ‘jem muskulature jezika, biva gurnut unazad prema njegovoj baz, sve do pred sam ulaz.u 119