Moja Planeta #50 PDF

Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje
Moja planeta 50 novembar 2014. ISSN 2217-3307
www.mojaplaneta.net
Biciklizam
Annapurna
Ekspedicije
Chulu East
Alpamayo
Kavkaz
Propeler
Odrana trea
avanturistika trka
Zubin Potok Mokra
Gora Gazivode
Speleologija
Bezdanka
Istraena atraktivna
vertikalna jama
Moja planeta
Besplatni outdoor magazin / Novembar 2014.
Speleologija 94 Lovci na oluje

Daniel Pavlinovi, Hrvoje Batini,
Zlatko Bara, Hrvoje Margareti i
Boris Bai lanovi su odvane grupe
Storm Chasers Dubrovnik...
10 Bezdanka
etvorolana ekipa istraila je
atraktivnu vertikalnu jamu, duboku
80 m, koja se nalazi u lunikom kraju
Optine Babunica (Srbija)... Ljudi
8 Market outdoor shop TRIMM - prihvatite izazov
Biciklizam beogradski planinari Intervju
16 Anapurna na Studenoj planini i 74 Trekking kao
etvorica biciklista eljinu...
novi urbani stil
organizovala O ovoj izazovnoj
su ekspediciju Planinarenje
disciplini na
Anapurna 2014 60 Pohod na saradnik Matej
i na dvotokaima piramide Perkov razgovarao
prela uvenu Oktobarski uspon je sa Zvonimirom
svetsku trasu vrha U zemlji koja je
planinara iz Room iz
Anapurna trek... Vojvoanski izmislila turizam
Srbije na Pirin zagrebakog
planinari moete da birate
(Bugarska)... Atletskog kluba
Ekspedicija organizovali su plae, arheoloka
68 Ljepotica na Sljeme... nalazita i istorijske
24 Chulu East ekspediciju Srbija
Alpamayo 2014... dlanu spomenike...
Uspon na Chulu mugnuti iz gradske Propeler Napravite izuzetak
East (6.584 m), 46 Kavkaz vreve u planinu... 82 Odrana trea i posetite jednu
Himalaji (Nepal), Tihomir Vojnovi
od 14. oktobra do 7. iz beogradskog
Meta beogradskih avanturistika trka prelepu peinu!
planinara od 17. do Trea po redu
novembra... Radnikog krenuo 19.10 bila je Tara Putovanja
avanturistika
34 Planina bez je put Kavkaza, (Srbija)...
kako bi obeleio vie
trka na trasi Zubin 108 Kerala
Potok Mokra Gora Mali je deo mnogo
godinjica...
Gazivode odrana veeg pareta
Planinom je 11. oktobra u prostranstva koji
optini Zubin Potok se krije iza slogana
54 Prvi snegovi na (Srbija)... Incredible India
planini 102 Peina Agitis
Lep sneni
viked proveli su
u Grkoj
78 GSS 102 Prozor u svet - grka 98 wwf vesti

2 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 3
MOJA PLANETA 50 Novembar 2014.
et
Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje
n
an a:
a.
Osniva i izdava:
pl n
et
ja te
Adresar
o i
Studio za dizajn Smart Art
.m a
w tr
Adresa redakcije:
w Po
Narodnog fronta 65, 21000 Novi Sad planinarskih
smartart domova
w
Glavni i odgovorni urednik:
Jovan Jari (jovanjaric@mojaplaneta.net) iz celog regiona
Art direktor:
Ivana Ubiparip
na jednom mestu
Prelom:
Studio za dizajn Smart Art Putovanja,
Fotografije:
Dreamstime, SXC, Studio za dizajn Smart Art planinarenja,
Advertajzing: najave akcija,
062/22-37-47
Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu, putem elektronske kupi-prodaj,
pote. Stari brojevi se mogu dowloadovati iz arhive sa Internet adrese: izvetaji sa akcija...
www. mojaplaneta.net
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
796.5
MOJA planeta [Elektronski izvor] : besplatni outdoor magazin za
aktivan ivot / glavni urednik Jovan Jari . -
Online izd.- Elektronski asopis . - 2010, br. 1 - . - Stare brojeve magazina Moja planeta moete
Meseno .- Dostupno na http: //www.mojaplaneta.net skinuti sa Internet adrese:
ISSN 2217-3307
COBISS.SR-ID 255946503 www.mojaplaneta.net
Magazin upisan u Registar javnih glasila Srbije pod registarskim
brojem:
na linku ARHIVA
DE: 000002
Izdava zadrava sva prava. Svi autorski tekstovi, fotografije i ostali
sadraji objavljeni su uz odobrenje autora. Svi pisani i foto materijali u
vlasnitvu su Studija Smart Art i autora. Kopiranje, dalja distribucija
tekstova (delimino ili u potpunosti) i fotografija u komercijalne svrhe
zabranjena je u svim medijima bez pismene dozvole Studija Smart Art
i autora. Tekstovi i fotografije se objavljuju iskljuivo bez novane na-
knade. Redakcija i izdava ne odgovaraju za sadraj i istinitost reklam-
nih poruka i tekstova. Redakcija i izdava ne odgovaraju za tamparske
i nenamerne greke. Redakcija nije obavezna da vraa i odgovara na
primljene rukopise, fotografije i elektronsku potu.
Fotografija naslovne strane: Milo Milenkovi
Forum Moja planeta
Prodaja, kupovina i razmena opreme 11 2014. Moja planeta 5

Ukratko o...
Fgra planine
Fgra
(rumunski: Munii
Fgraului,
maarski: Fogaras
hegysg), najvie
su planine junih
Karpata u Rumuniji.
Neki od najviih vrhova su: Moldoveanu (2.544
mnv), Negoiu (2.535 mnv), Vitea Mare (2.527 mnv),
Lespezi (2.522 mnv), Cornul Clunului (2.510 mnv)...
Rumunija
Destinacije
Treking
Kontakt: Domar - Sigi Schwartz, Broj kreveta: 70. Otvoren je od maja
Photo: Tams Mszros

0040761878175, vlasnik doma - Co- do novembra, a zimi je otvoren deo
planine
rina Iosif +40745319766 koji slui kao sklonite.
E-mail: corina.iosif@gmail.com Snabdeven je tekuom vodom i
strujom (generator), ima kuhinju i
Fgra Dom Negoiu kupatila.
Pristup: iz grada Victoria.
1.550 mnv Kontakt: dom +40745319766
Veina ljudi koji ele da penju vrh Corina (sms). Vie informacija o
Moldoveanu dolaze iz pravca grada Lokacija: dom se nalazi na lo- smetaju, Dan Podragu Opris,
Victoria. Grad Fgra, uprkos imenu kaciji Piscul Serbota na grebenu u +40740041766,
nije najblii grad planinskom vencu. etinarskoj umi. E-mail: corina.iosif@gmail.com (na
Od veih gradova najvaniji su Broj kreveta: 140 jesen i zimi).
Braov and Sibiu. Grejanje: pe na drva.
Snabdeven je tekuom vodom i
Dom Barcaciu
Dom Turnurila
strujom.
Pristup: Vozom na liniji Fagaras - 1.550 mnv
1.520 mnv Sibiu. umskim putem do doma.
Kontakt: dom +40744.573875 ca- Lokacija:
Lokacija: istoni deo doline Podra- bananegoiu@gmail.com Broj kreveta: 26
gului u umi smreke. Transport do doma: 0730.008315 U domu se mogu naruiti topla
Broj kreveta: 20 Octavian Carstea tradicionalna rumunska jela.
Cena spavanja: 7 evra po osobi. Grejanje: na drva
U domu se mogu kupiti aj, sokovi,
pivo, supa i hrana po narudbini.
Dom Podragu Osvetljenje: dom je uvee osvetljen
uz pomo generatora ili sveama.
Grejanje: pe na drva. 2.136 mnv Ima tekuu vodu iz oblinjeg izvora.
Osvetljenje: stuja iz generatora, Pristup: Iz mesta Avrig
lampe na gas i svee. Lokacija: nalazi se u centralnom Kontakt: Mihai Petre
Pristup: putem Victoria - Sipot - Ca- delu Faraga planina u jednom od +40744858140, +40740059805
bana Turnuri (leti). najposeenijih delova. E-mail: barcaciu@yahoo.com

market TRIMM NOVI BREND U PONUDI KOD NAS! java potpuni komfor pri dugim etnjama.
TRIMM - prihvatite izazov

Imaju dodana ojaanja na kolenima i na
outdoor shop Vrhunski dizajn, novi materijali i najsavremenije tehnologije - sve to je provereno i
stranjem delu koji je predvien za sedenje.
(Slika 3)
atori su podeljeni u pet kategorija
extreme, adventure, trekking, outdoor i
testirano na terenu, u najsurovijim uslovima... family. Silikonizovani su, imaju UV zatitu,
teine od 1,65 kg. Vodopropustljivost je od
3.000 do 10.000 mm, konstrukcija im je od
DURAL 7001, kao i DURAL Wrap materijala
O brendu to ih svrstava u ultra lake atore.
TRIMM je proizvoac outdoor opreme iz Ranevi od 20 do 75 l specifine teine
od 0,5 do 1,6 kg, to moe biti presudni
eke. Postoji od 1993. godine i pozicioni- Dvoslojna Softshell Perjana
moment u pripremi opreme za ekspediciju
ran je u top tri brenda u preko 200 pro- i troslojna jakna jakna jakna
davnica i online shopova na tritu eke gde je svaki gram bitan pri izlasku na vrh.
Republike i Slovake. Jakne, pantalone, te-
stiraju TRIM-ovi alpinisti tokom ekspedicija Korisnici
i daju finalnu re na kvalitet proizvoda. Korisnici TRIMM-a su VOJSKA I POLICIJA
u ekoj, kao i specijalilzovane planinske
slube. Sponzorisali su SKI SKOKOVE
u SLOVENIJI, podrali su meunarodne
ekspedicije Himalaji, Patagonija, Cho Oju,
NORTH POLE, Lenjin Peak...
Aktivni ve
Dva modela pantalona Trimm
Slika 1 Slika 2 Slika 3
Dizajn
Na dizajnu radi tim strunjaka iz Francuske
i Nemake koji su umnogome doprineli da
TRIMM postane prepoznatljiv u EU, Rusiji i
Americi.
Materijali
TRIMM koristi TRIGUARD materijale u izradi
jakni i pantalona, jakne su sa membranom
i mogu biti dvoslojne ili troslojne na kojima
su avovi vareni i dopunski proivani. (Slika
1)
Artikli
Jakne od softshella ili softshell lite USKORO u prodaji
materijala takoe su troslojne, a novina je
otpornost na vodu i vetar. (Slika 2) Vodo- u outdoor shopu
propustljivost se kree od 5.000 do 10.000 u BEOGRADU.
mm.
Pantalone su od softshela i Bi stretch 4
www.outdoor-shop.rs
way (rastegljiv u etiri pravca) koji dozvol-

speleologija Bezdanka
etvorolana ekipa istraila je atraktivnu
vertikalnu jamu, duboku 80 m, koja se nalazi u
lunikom kraju Optine Babunica (Srbija)...

speleologija
P
ored prelepih kanjona, vrhova, starih utvrenja
i mistinih graninih puteva Lunica krije jo Ekipa
jedan prirodni dragulj, koji je retko ko video.
Jednu od najlepih vertikalnih jama Srbije, za koju Ekipu ovog speleolokog pohoda inili su:
su metani optine Babunica verovali da nema dno. Vladimir Rankovi Strelac, Valjevo
uvena preseka Bezdanka, na tim nije prvi koji je Milica Ignjatovi, Valjevo
uao u ovu jamu ali je svakako prvi koji je napravio Milo Milenkovi, Subotica
slike i istraio je celu (mit je razbijen, ima dno i nema Marko Nikoli, Beograd
Pop Martinovog zlata, logino zar ne?).
To je uradio jedan od naih najboljih speleologa i tajnovitou dvorane tih dimenzija na vrhu bla-
- Vladimir Rankovi Strelac. Jama je duboka oko gog brega Preseke uke. Ulaz se nalazi na 1.170
80 m (poslednji dan je pronaen najdublji kanal, mnv. Sve je bilo vie nego dovoljno da se sa arom
nema dalje), nama je ova mini expedicija bila prava oekuje ovo sputanje, lagano i detaljno uivanje
adrenalinska avantura! Svi su dali 100% sebe da - ispitivanje. Ovoga puta ekipa je bila vie nego
Milo napravi sjajne fotke, jer trebalo je spustiti ogro- potpuna, opremljena i spremna da se posveti poslu.
man ranac sa foto opremom na dno. Ekipa se dobro Pogotovo fotografisanju, to je veliki izazov za sve
smrzla da biste videli ove fantastine fotografije, a nas ako se uzme u obzir da se radi u mrklom mraku
vredelo je svakog minuta. i neprestano visi na uetu. Zabueno je nekoliko
Kakav utisak je ostavila ova jama, moete videti iz ankera u iznenaujue vrstu stenu ulaza. to samo
dnevnika Vladimira Rankovia: po sebi ve na startu govori dosta. Jama je nastala
Nakon ankerisanja i postavljanja ulaznog veoma davno. U ranom periodu nastanka krenjaka.
sidrita, oduevljenje se poveava lepotom, irinom Zvonasta dvorana uruenog plafona. Ulazni odvoj je

speleologija
ukupne povrine do dva kvadratna metra. Poto je nas nalazi se rupa manja od kvadratnog metra kroz
bilo vie uesnika uraen je sistem od vie cugova koju se ulazi u vertikalu od 20 m cilindrinog oblika
radi breg prolaska i manjeg ekanja na ulazu to jest i prenika sedam do deset metara. Napravljeno je
izlazu. Sistem je iao po zidu iza jedne okuke odakle nekoliko dobrih slika u eksperimentisanju sa svet-
se sputao prelepi beli saliv u maltene celoj visini lom rune izrade. Sutradan je jama ispitana do kraja.
vetrikale. Po mahovini obrasloj na nakitu se tano da Ubrzo se zavrila to je bilo za oekivati od prastare
videti linija putanje dnevnog svetla koje se probija neaktivne peine. Ukupna dubina ide do -80 m.
na pojedinim mestima i 15 m vertikalno niz saliv. Sa Impozantna vertikala i svakako osveavajua akcija u
sistema u uglu vertikale se jasno prua uvid u est ivotima speleologa. Vanredno lepa jama u svakom
metara iroku i 15 m dugu elipsu preseka vertikale pogledu.
u planu. Posle pet sidrita silazi se do police koja je Posebnu zahvalnost dugujemo TO optine
na dubini od 50 m. Tu je fotograf dobio svoje vreme. Babunica na logistici i Milanu Stamenkoviu.
Postavljanje stativa i rasvete je trajalo. U zidu iza Text: Vladimir Rankovi/Marko Nikoli

biciklizam
Biciklizam Anapurna
etvorica biciklista organizovala su ekspediciju
Anapurna 2014 i na dvotokaima prela
uvenu svetsku trasu Anapurna trek...

Detaljan pregled puta po danima moete pogledati na sajtu naeg sportskog udruenja Na sve
biCiklizam strane www.nasvestrane.rs ili na linku: www.nasvestrane.rs/anapurna-2014
B
iciklistika ekspedicija Anapurna 2014, upeno upoznaju Nepal, kao jednu izuzetno posebnu daleku sahar. Do njega je mogue doi razliitim prevozima u smo mogli po prvi put da vidimo od odlaska iz jako
je zavrena pre neto vie od mesec i po dana, zemlju, da osete kulturu, veru i obiajei Istoka, ali i da zavisnoti od elja za avanturom ali put svakako ne traje zagaenog Katmandua.
kada su se njeni uesnici, Boris Gengo, Nenad doive Himalaje, venac najviih planina na svetu, koji manje od pet sati jer su putevi uasno loi, puni krivina i Srea, radost i oekivanje neoekivanog zavladali su
Mojsilovi, Uro Koji i Branislav Stameski vratili sa mame sve ljubitelje prirode, sporta i avanture. ponekad ak u blokadi zbog estih odrona. po dolasku u malo i mirno mesto Besisahar. Odmah smo
tronedeljne avanture na Nepalu i prelaska uvene Odmah po dolasku u Katmandu, uvideli smo koliko Taj put svakako je nezaboravan, konstantan strah od se dali na sreivanje sve opreme, pripreme svega za put
svetske trase Anapurna trek na svojim dvotokaima. je ovo mesto razliito od svega do sada to smo posetili, sudaranja, ispadanja sa puta zbog manijaklane vonje i vonje koja nas je oekivala narednih dana. Tople stvari
Cilj tima koji je krenuo iz Beograda bio je da pre svega a opet aposlutno jedinstveno i oaravajue. Prometne svih Nepalaca ali i neverovatna priroda i zelenilo koje pakovali smo prve, a kabanice i stvari koje su nam bile
ulice, totalni haos, beda, isprepletena budistika i potrebne za brzo vaenje na poslednje mesto u naim
hinduistika religija, urba ali i aposlutna mirnoa ranevima. Bajkovove smo podmazali, gume proverili i
stanovnitva. Tokom prvih nekoliko dana po dolasku, polako krenuli na put.
boravili smo u jednom skormnom hotelu nedaleko od Prva tri dana vozili smo u jednostavno neverovatnom
strogog centra grada, a vreme smo, pored priprema ambijentu. Zelenilo, vodopadi, lokano stanovnitvo,
za polazak na turu, proveli obilazei najpoznatije i one dosta penjanja, konstantnog off roada, pauze na lokal-
manje poznate znamenitosti grada, poput Durbar trga, nim mestima i degustiranje lokanih specijaliteta na bazi
nekadanjeg centra grada, Hrama majmuna, Budine pirina.
stupe, lokane pijace i svega onoga to smo mogli da Stanovnitvo ovde izuzetno oskudno ivi, bave se
otkrijemo i sami etajui se kroz prometne ulice. poljoprivredom i stoarstvom, ali su veseli, totalno
Ostatak vremena, posvetili smo nabavci potrebnih predusetljivi i nasmejani prema svima koji im se obrate
dokumenata za ulazak u Npark Anapurna koji se sato- i ele da sa njima da popriaju na tarzan egleskom koji
jao od potrebnih dozvola (ANCAP i TIMS) i sreivanju mahom svi pokuavaju da govore.
bajkova koje smo otpakovali iz kutija u kojima smo ih etvrtog dana nae vonje popeli smo se na visinu
transportovali u avionima. od blizu 3.500 mnv. Ambijent zelenila, zamenili su
Mesto iz kojeg se kree u vonju za Anapurna trek, sneni vrhovi na visinama od preko est i sedam hiljada
nalazi se na oko 170 km od Katmandua i zove se Besi- metara, sunce je sijalo sve vreme tokom dana, a vonja

biCiklizam

biCiklizam
bila umerenija sa blagim penjanjima i mogunou za

apsolutnim uivanjem u prirodi.
Tokom vonji spavali smo u tipinim lokanim
smetajima koji se nazivaju guest house i poprilino
su skromni. Zanimljivo je da se tokom vonje u pravcu
ka vrhu, cena smetaja smanjivala, a cena hrane
poskupljivala. Deo sa hranom je i logian jer je na vrhu
potrebno da tu hranu neko donese na leima, ali deo
za smetaj je totalno nejasan jer na vrhu spavanje kota
svega jedan dolar, a kue se prave na licu mesta od
kamenja koje lokalci srede i drvene grae koju donesu
uz pomo mula.
Kada smo stigli u mesto Manang (poslednje mesto
u okviru rute ka vrhu do kojeg moe da se doe nekim
prevozom i mesto koje svi trekeri i biciklisti koriste za
poslednju dopunu stvari o za odmor), iskoristili smo za
aklimatizaciju i lagane etnje uivajui u nestvarnim Hi-
malajima i vrhovima koje smo odatle mogli da vidimo, a
pogotovo Anapurna 2-3 i 4.
Naredna tri dana, proveli smo u konstantnom pen-
janju ka poslednjem base kampu na visini od 4.500
mnv. Svakog dana, nakon vonji bajkova, peaili smo
na vie visine i opet se vraali u mesta u kojima smo
spavali kako bismo se to lake navikil na promenu
visniske razlike i predupredili nastajanje akutne visinske
bolesti koji bi nam vrlo lako poremetila planove.
Jutro kada smo krenuli na osvajanje najvieg prelaza ta da kaemo za oseaj na vrhu sem da smo bili Uspeli smo da obiemo sveta mesta, stare manastire i Ono to smo vratili sa ovog puta, jeste oseaj neke
rute Thorung La Pass na 5.416 mnv bilo je izuzetno izuzetno ponosi na sve uinjeno i sve postignuto do lokane birtije u kojima smo se hranili kao lokalci i trudili tuge zbog zamenjenih ivotnih vrednosti naeg
hladno i maglovito. Polazak je bio oko etiri sata izjutra, tada. Vreme je bilo na naoj strani i mogli smo da se da to vie doivimo ovaj na odlazak na dalek put. podruja i podruja na kojem smo bili. Tamonji narod
kako bismo do deset uspeli da se popenjemo, a opet sa uivamo u svakom trenutku i prostranstvima koja su se U mestu Totoapni, dan pred cilj, naa avantura kao da i uprkos izuzetnoj nematini, oskudnom ivotu i gener-
druge strane, da oko osam sati uvee stignemo u mesto pruali ispred nas. se zavrila ranije kada smo otili u lokane tople izvore u alnoj bedi ivi sreno i zadovoljan je sa onime ta ima.
Jomsom ispod 3.000 mnv. Ostatak vonje do naeg finalnog odredita i mesta kojima smo se kupali toplom vodom posle vie od deset Ljudi se drue, razgovaraju, gledaju u budunost vedro i
Ve negde oko osam izujtra, granulo je sunce, pojavili Beni, protekao je u konstantnom sputanju. Izuetno dana i u kojima je relaksacija posle svega prevezenog, optimistino. Puni su energije koja se prenosi i na vas, a
su se velianstveni vrhovi, a pass je bio tako blizu, ali naporan deo celog putovanja, sa mestima gde je duvao ispeaenog i izneenog bila apsolutna. osmesi koje vam upuuju teraju vas da se opet vratite i
izuzetno daleko jer se zbog razuenog vazduha kilom- izuzetan eoni vetar i na putevima koji su bili jedva Povratak u Katmandu, obogatili smo sa posetom Poh- budete deo te prie.
etar puta prelazio za jedan sat. prohodni zbog nabujalih voda. kari, predivnom turistikom mestu koje je odisalo lepim Sa druge strane, iskustvo za koje smo bogatiji nema
kulturnim spomenicima, prelepim jezerom i oboncima merilo ni po jednom kriterijumu. Lepote Himalaja,
planina i vrhova sa kojih smo se pre samo nekoliko dana drave Nepal i svega to smo videli zauvek e ostati deo
i spustili. nas i bie snaga za nove radne i ivotne pobede.

ekspedicija Chulu East
Kako smo bili tako blizu a tako deleko, kuvali u
ekspres loncu i ekali s ilegalcima... Neuspeli
uspon na Chulu East (6.584 m), Himalaji
(Nepal), od 14. oktobra do 7. novembra...

ekspedicija
Jasmina i Mingmar Sherpa Chulu East (6.584 m)
Anapurna
Nesvakidanja alpinistika avantura koja

A
ko bi znameniti intro romana Ana Karenjina predomiljam se, kako sad to da kaem i odjednom i po loem vremenu... Zato da ne, pa ljudi izlaze
L. N. Tolstoja parafrazirali na jeziku Himalaja, izustih: Onda... idemo dole... na vrhove i po uasnim uslovima... Kad odjednom
se odigrala skoro pa na krovu sveta on bi glasio: Sve uspene ekspedicije lie Odustajem od vrha, rekoh i pesee me u sto- javljaju iz Katmandua: Jasmina, gde ste?... Silazite
dolazi nam iz pera Novosaanke jedna na drugu ali svaka nuspena, neuspena je na maku. odmah dole, novi ciklon se formirao u junoj Aziji...
svoj nain. A, bilo je to nae tree jutro iznad pet hiljada ODMAH DOLE!
Jasmine Teki... metara na Chulu East (6.584 m) i svaki dan bio je isti I tad mi je nekako laknulo i oseala sam se bolje.
Chulu scenario: ujutru plavo nebo i tek po koji papaerjasti Ali, krenimo redom!
Kako ti se ini Mingmare?, pitam svog vodia oblai, kako jutro odmie oblaia je sve vie, u
Mingmara Sherpu dok oboje u rano jutro stojimo podne - sneg, vetar, vidljivost nula. Vejalo bi i duvalo Ciklon
ispred atora i zurimo u nebo. ceo dan do duboko u no, a jutro bi ponovo os- Sve je poelo ciklonom Hudhud i najveom
Nije dobro. Vreme izgleda opet loe. vanulo plavo. tragedijom koja je u istoriji planinarenja ikada za-
Hajde da prvo spakujemo atore, ako do tada I dok silazimo, samu sebe muim mislima zato desila Himalaje.
ostane vedro idemo gore, a ako se ponovo ponu ali zato sam donela takvu odluku. Moda bi sledei Petnaesti oktobar, avion kasni zbog nevremena,
skupljati oblaci i krene vetar, onda.... Zastadoh, dan bio vedar i onaj pravi, moda sam mogla popeti Katmandu se ne vidi od crnih oblaka. Konano us-

ekspedicija
Na improvizovani
Bazni Kamp

ekspedicija
Anapurna
pevamo da sletimo, stiem u hotel, a tamo me eka godine Island Peak (6.189 m) i sada sam se spremala 3.500 m, da je gore mnogo snega. Govore nam bi ostali u baznom kampu, a Mingmar i ja bi krenuli
Ganesh Sharma vlasnik agencije Mega Adventure da probam vrh koji je i vii i tehniki zahtevan. Lobu- da niko nije popeo Chulu i da su svi timovi morali sami.
International sa loim vestima: je je i nii i daleko laki od Island Peaka, a Mhera biti evakuisani... Govore o mrtvima, o lavinama, o Moes li da nosi svu svoju opremu i svu nau
Na Himalajima je od jue uasno nevreme, kau Peak, iako preko 6.500 m, nije tehnikih zahtevan - uasu... Ubeuju nas da se vratimo. hranu i primuse... Hm... Moda i koji ledni klin, a ja
da ima mnogo nastradalih, sve je blokirano, kae. samo hodanje do vrha kako kau. Kod mesta Humde na 3.200 m, skreemo desno u nositi ator, ue i sve ostalo?, pita Mingmar
Ja stojim potpuno nemo, ne mogu da verujem. Meni nije stalo do popetog vrha po svaku cenu, i - tu se put za Chulu East bazni kamp odvaja od Mogu..., odgovaram i trudim se da zvuim
Poslednji put sam penjala na Himalajima 2010. go- do bilo kakvog vrha samo da bi imala vrh. Dola sam treking puta oko Anapurne. Pravimo prvi kamp na samouvereno, a istina je da mi kroz glavu pro-
dine. etiri godine sanjam i ekam ovu ekspediciju, da penjem Chulu East, kaem. 3.700 m, drugi na 4.200, a odatle kreemo ka Chulu laze misli: nosila sam mesecima teak ranac svake
a sada - nisam ni ula u hotelsku sobu, nisam se ni Posle dugog razgovora i razmatranja raznih East baznom kampu na 5.140 m. Put do BK je strm i subote po Frukoj Gori kao deo treninga, a sad
raspakovala, a kau mi da je sve propalo. moginosti donosimo odluku: uprkos svemu teak, naroito za nosae. Dok se penjemo sreemo jedan isti takav ranac treba da nosim po neemo
Predlau mi da penjem Lobuje ili Mhera Peak, jer probaemo Chulu. dva tima koji silaze dole. Priam sa lanom japan- to sigurno nije Fruka Gora. E, ima da ga nosi! Ako
oblast Everesta nije zahvaena ciklonom. Kako to da Do kraja oktobra sneg i vreme se mogu stabilizo- skog tima. Kae, ili su da penju Tilicho Peak (7.134 treba odmarae se posle svakog koraka ali e ga
penjem? Stvarno ne mogu. Ja sam popela pre etiri vati..., kae Mingmar. m) i morali odustati zbog nevremena, pa su doli izneti! Uh, uh, uh...
I tako, 16. oktobra u rano da probaju Chulu East, pa su i tu odustali i na kraju Prvo bi se popeli na 5.700 m i napravili novi
Jasmina i Meg jutro krenusmo Mingmar gnevni i revoltirani iskoristie tri dana lepog vreme- kamp, odmorili se i oko 22 asa krenuli na vrh.
Sherpa moj vodi (Summit na i, da se ne vrate kui bez ikakvog vrha, popee Finalni uspon na Chulu East je veoma dug i zahte-
Guide), nosai Meg, Suba i ja. Chulu Far East, daleko laki, manje zahtevan i manje van i zato je bolje krenuti to ranije, pre ponoi.
Svu nau opremu, atore, opasan od Chulu Easta, i oito nedovoljna uteha. Mingmar je doneo odluku: poto nas je samo dvoje
100 m ueta, klinove i kilo- A gore na 5.140 m nas eka neprijatno penjaemo alpinistiki. On e voditi, a ja u ga
grame opreme za penjanje iznenaenje: na mestu koje zvanino predstavlja osiguravati - penjau druga i skupljati opremu.
po snegu i ledu nose Meg i bazni kamp nije bilo nikoga. Sneg je do ramena... Eh... A da li bi uspela da nosim taj ranac na 5.700
Suba. Mingmar je vrhunski Uas! Ja nikada ranije nisam doivela da stanem m i kako bi izgledao taj uspon - nisam nikada
alpinistiki vodi (pet puta i propadnem u sneg toliko da mi samo vire ruke i otkrila. Naredne dane i noi proveli smo zatvoreni
Everest, Lotze, Manaslu, Dalu- glava. Na pola sata hoda od baznog kampa nailazi- u atorima ekajui 24 asa plavog neba bez vetra.
giri i nebrojeni vrhovi od 7.000 mo na mali plato, a ravna isturena terasa dovoljna je Samo jedan vedar dan nam je trebao - i nismo ga
i 6.000 m) i kao top visinski za dva atora. Dok postavljamo atore vreme odjed- dobili.
erpa (top summit sherpa) nom poinje da se kvari i pojavie se crni oblaci.
nosi samo svoj lini ranac. Nismo zavrili postavljanje atora, a ve je poeo da Dal bhat power 24 hours
Treking poinje poznatom nas iba jak vetar i sneg. Suba, Super Majstor Visinske Kuhinje ili Micheline
stazom oko Anapurne. Svi ta je ovo Mingmare?... Pa sijalo je sunce do pre Star High Altitude Chef... to on dobro kuva! Moj
trekeri, apsolutno svi koje pola sata!, pitam mislei u sebi ta ako je ovo opet apetit je rastao sa visinom i to je bilo predmet
sreemo hodaju u suprotnom neki ciklon. mnogih viceva. Mi tek stigli u bazni kamp i po
pravcu i svi nas zaueno Sad ne moemo dole, moramo ostati ovde, nevremenu namestili atore, a Suba krenuo da
gledaju kuda smo to krenuli. odgovara. nameta primuse i iz torbe izvadi ni manje ni vie
Govore nam da je vojska Plan je bio da dve noi prespavamo u baznom nego pravi pravcati ekspres lonac.
blokirala put u Manangu, kampu, imamo treninge i da trei dan krenemo na Pa ti si nosio taj ekspres lonac na 5.000 m?,
da nikog ne putaju iznad takozvani Summit Push (finalni uspon). Meg i Suba pitam ga.

ekspedicija
Naravno, kako emo kuvati dal bhat bez ekspres Vi ste sad stigli? Nas je dvoje, danas smo krenuli je meni tih ilegalaca.
lonca, kae Suba. (Dal bhat je tradicionalno nepal- ka visokom kampu ali smo odustali zbog vremena. Na svakoj ekspediciji
sko jelo: bareni pirna, kuvano soivo dal i kari Jeste li sreli ona dva tima kada ste dolazili?, pita samo se unjaju po
od povra, sve servirano na velikom metalnom na engleskom sa jakim nemakim akcentom visok kampu. Tako jed-
posluavniku. Po tradiciji vam se sipa bar dva puta, mladi, sav prekriven snegom, jako uzbuen. nom izvedem moj
a nije nepristojno traiti i trei, to je bilo esto u Da, sreli smo ih, odgovaram. tim na vrh, kad idu
mom sluaju). Nama je neko od njihovih vodia ili nosaa ilegalci za nama,
Kuvae dal bhat na 5.300 m po snenoj noem isekao ator, kae. a jedan prikopao
meavi? taaaaa!?, pitam zaueno. svoj imar na moje
Naravno, didi, dal bhat power 24 hour!, odgo- Da, da, zato to smo nezavisni penjai, to pen- ue. Moe li da
vara on (didi, ili na nepalskom - seka, kao su me jemo bez vodia. veruje, on stavlja
obino oslovljavali). Mi smo sad stigli, moj erpa i moji nosai vam svoj imar na moje
E, da je bilo po hrani, mogla bi danima po nisu isekli ator, odgovaram. ue! E, kad su doli
najveim meavama da ekam u onom atoru. Moda je vetar ili kamen, dodaje Mingmar. na vrh, mislim,
Suba, pa ti ne treba da radi kao nosa, ti treba Mi sutra idemo na vrh, ljutito odgovori neza- neu se ja s tobom
da bude kuvar! Top ef! Da kuva dal bhat na visni penja, okrete se i nestade u magli. svaati na 8000 m,
ekspedicijama ima svi da lete na vrh Everesta!, Vuaaaau, Mingmar, jesi li video ovo? Isekli im nego ja spustim moj
kaem ja. noem ator!, priam posle. tim i skinem svu
Sa uspenih ekpedicija se ljudi vraaju sa popetim Niko njima nije isekao nita! Oni su ilegalci i uad, pa da vidim
vrhom, jako mravi i iscrpljeni, a ja u se, ako ovo prevaranti. Kladim se da nemaju Summit Permit kako e prevaranti
nevreme potraje, vratiti bez popetog vrha, debela i (dozvola za uspon koju morate da platite nepals- da siu sada!
srena. koj vladi). Ja imam ovlaenje i sutra u da odem i Pa, ta si ih tako
traim da mi ga pokau i ako ga nemaju ima da ih ostavio? I kako su
Ilegalci prijavim, pa e ii u zatvor. sili?, pitam.
Ba kad smo stigli u bazni kamp, namestili atore, Nemoj, Mngmar, pusti, neka penju ako hoe... ta me briga
a Suba krenuo da kuva dal bhat, odjednom prime- A ne! Nee oni sami penjati nita, oni ekaju da kako su sili, pre-
timo kroz sneg i maglu siluetu koja ide ka nama. mi krenemo pa da idu za nama. Znam ja njih, dosta varanti jedni! On stavlja imar na moje ue, a posle Suba
kad se vrati kui pria kako je on veliki penja i
penje bez erpi. U Nepalu postoji zakon po kome
je zabranjeno penjati bez licenciranog vodia ali taj
zakon niko ne potuje.
Naredni dan pitam da li je par otiao, a Mingmar
mi odgovara:
Nisu oni otili nigde, eno ih, ekaju nas. E, nee
oni penjati kad i mi, nee oni ii za nama i pratiti
moje tragove! Samo neka probaju!
Zaista, dok smo te dane ekali po nevremenu,
esto bi ugledali u daljini priliku koja izviruje iza
steme i gleda ta radimo. Mingmar je u pravu, oni
stvarno ekaju nas. A ilegalaca ima mnogo, bar
50% trekera oko Anapurne ine takozvani nezavisni
trekeri koji idu potpuno sami. Priajui sa njima
otkrih da mnogi nemaju skoro nikakvog iskustva u
planini. Taj veliki broj prilino naivnih i neiskusnih
mladih ljudi koji idu sami je doprineo tako velikom
broju nastradalih i kljuan je faktor u tragediji na
Anapurni. esto bi mi prilazili i pitali za razne savete
i pomo sve dok jednom nisam dobila bukvicu.
Zato im govori, zato im pomae? Misle da
mogu sami, e, pa neka idu sami. Ti si skupo platila
svog vodia da ti pomae!, ljutito e Mingmar.
I tako, ja sam pazila da pred Mingmarom ne se ceo dan kajete to ipak niste otili. Ja nisam tada
priam s ilegalcima da ga ne ljutim. odluivala o vrhu niti mislila o vrhu. Odluka koju
sam donosila bila je: da li elim da se vratim kui ili
Epilog elim da nastavim igru u kojoj je jedan od veoma
Mene sada po povratku pitaju mnogi da li sam moguih rezultata taj da se kui neu vratiti. uveni
razoarana i oajna to sam morala odustati i uvek Ed Viestrus je rekao: Odlazak na vrh je opcija,
se zaude kada shvate da nisam. To nije kao kada povratak je obaveza.
odluite da idete na subotnju etnju po Frukoj A Chulu? Pa, videemo se mi jo lepotice!
Gori, probudite se, pada kia i odustanete, a posle Jasmina Teki

ekspedicija
Ekipa
Uesnici ekspedicije Srbija Alpamayo 2014 bili su:
Milivoj Erdeljan (Novi Sad),
Miodrag Jovovi (Vrbas),
Iso Plani (Subotica)
eljko Duli (Bukovac)
Prvu aklimatizaciju uradili smo laganim trekom na

Pastiori gleer na visini od 4.900 mnv. Dobro se oseam,
glava slabije boli... Oseti se uticaj visine, pa pijem
tenosti, hidriram se... Veliki gleer ispred nas, mnotvo
lednikih jezera, oblano je i hladno. Slikamo, snimamo
delove aklimatizacije za film i uivamo u lepotama
zavretka gleera Pastiori.
Narednog dana, vidno smo uzbueni. Kako i ne bi bili
kada smo se za tren nali u podnoju Huaskarana i na
putu koji nas vodi do planinskih delova koji pripadaju
Santa Cruz masivu. Na cilj je Alpamayo.
nisam se ni okrenuo od prole ekspedicije na Huas- Planina zove

karan, kad ve je dolo vreme da se krene na Alpamayo. Alpamayo se nalazi u delu planinaskog lanca Anda,
Najlepu planinu na svetu u anketi, sprovedenoj meu koji se zove Kordiljera Blanka (na panskom bele
penjaima i fotografima u julu 1966. godine, izabrao planine) na kojem ima tridesetak vrhova preko 6.000
je nemaki magazin Alpinismus. Da je stvarno tako, metara i 50 vrhova viih od 5.700 m. U severnom delu
uverio sam se ve prilikom skupljanja prvih informacija, Kordiljera Blanka u masivu Santa Cruz, Alpamayo se
slika i opisa uspona. Nisam ni sumnjao da taj naziv nosi istie svojom neobinom simetrijom gotovo savrene
tek tako! piramide od leda. Alpamayo na keua jeziku znai: mut-
Leteli smo preko Engleske, Atlantika, Kube, zatim na reka. Ime je dobila po reci Alpamayu koja protie
sleemo u Panama City. Let je trajao oko 11 sati. Imamo severozapadno od njega i po drugom izvoru u selu. Nia
jo jedno presedanje i let dug oko tri sata, u Limu je od mnogih susednih vrhova i ne spada meu najvie
stiemo oko 22 h. Smetamo se u hotel i iza ponoi vrhove Anda, ali se uspon na njen vrh smatra jednim od
leemo da spavamo mrtvi umorni. Od polazka iz Srbije najzahtevnijim u Andima. Ima dva otra vrha - Severni,
Planina bez vrha

na putu smo proveli oko 36 sati. visok 5.930 m, i Juni, visok 5.947 metara, a meusobno
Narednog dana posle doruka putovanje se nastavlja su odvojeni veoma uskim grebenom.
autobusom. Prolazei uz obalu velikog Tihog okena, Prvi pokuaj uspona na Alpamayo 1948. organizovala
odvajamo se prema planinama i planinskom prevoju je vajcarska ekspedicije preko severnog grebena.
Barrancas ili poznatijem Conococha pass I ve oko 17 Kada su ve bili blizu vrha pod nogama B. Lauterburg,
h stiemo u Huaraz. Evo nas na 3.000 metara nadmor- R. Schmid i F. Sigrist se odvalila ledena streha i poleteli
Vojvoanski planinari ske visine! Kratki dogovor sa Erikom za dalji raspored su na severozapadnu stranu. Neverovatno preiveli su
po danima, planiranje i priprema za uspon i pie za pad od 200 metara bez povreda. Francusko-belgijska
organizovali su ekspediciju dobrodolicu. ekspedicija: George i Claude Kogan, Raymond i Nicole
Srbija Alpamayo 2014... Huaraz je dobio ime po osnivau San Sebastian de Leininger, Maurice Lenoir i Jacques Jongen 1951. preko
Huaraz. To je glavni grad regiona Ancash i sedite je severnog grebena popela se na Severni vrh.
vlade Huaraz Pokrajine. Grad se nalazi u centralnom
B
a kao da sam tu gore, na tom belom brdu, na delu Callejon de Huailas doline i na desnoj strani reke U susret gorostasu
tim snenim stehama, ledenim strminama i Santa. Prosena visina grada je oko 3.050 metara, a Posle aklimatizacione etnje i zavrnih priprema,
iznad besprekornih gleerskih dubokih pukotina. prostire se na osam kvadratnih kilometara i broji vie od sledi nam polazak prema planini. Budim se rano, usta-
Posmatajui vrhove severnog i junog Haskarana, iz 120.000 stanovnika, to ga ini drugim po veliini gra- janje, spremanje za polazak - uzbuenje je vidljivo.
podnoja, ba tu sa puta koji nas vodi dalje... Sa puta dom u centralnim peruanskim Andima, i 22. po veliini Roacima i prijateljima u Srbiji javili smo da narednih
koji je granica izmeu Belih i Crnih Kordiljera posma- grad u Peruu. dana neemo biti u mogunosti da ih kontaktiramo.
tram, razmiljm i pokuavam da vidim rutu ili makar Huaraz je glavni finansijski i trgovaki centar Callejon Jedina mogunost za komunikaciju je kada se vratimo
nekoga ko je tamo gore. Gore na planini, na ijem smo de Huailas, kao i glavni turistiki centar regiona Ancash. ili sa vrha Alpamaya. Vidljivo smo ubrzani i ne smemo
vrhu bili pre godinu dana. Prolazimo, vozimo se dalje... Huaraz je glavno mesto za zimske avanturistike spor- nita da zaboravimo. Onaj oseaj kad treba da krene na
dalje ka nekom novom izazovu koji nas eka. na jo jedan veliki put! Nekoliko sitnih stvari, kao i tove, kao to su alpinizam, penjanje, planinarenje, trek- neko vano ili specijalno mesto. Oko 7,10 h kreemo iz
Polazak ovog puta je bio vie nego oputen... Nije one mnogo bitnije, poslednjih dana pakovane su ing ili poseta gleerima i planinama na Cordillera Blanca. Huaraza.
bilo toliko tenzije i frke kao ranijih puta. Da li je samu u Srbiji. Spremi za dug put, prema junoj polulopti, Nekoliko dana provedenih u Huarazu, koristimo za Trenutak polaska je kao i prole godine: isti prevoz,
stvar olakala misao da idemo u isto mesto, planinski velikom kontinentu June Amerike. Putujemo do odmor od puta, adaptiranje organizama i najvaniju voza, kuvari, mnogo opreme koja je natovarena za
masiv, dravu ili kontinent, tek ve smo tu - kreemo velike, mone, poznate nam drave Peru. to bi rekli, stvar - aklimatizaciju! naredne dane i Erik - sa novom devojkom.

ekspedicija

ekspedicija
krau aklimatizacionu etnju iznad kampa Ichic Cocha. noj livadi u hladovini drvea i visokog rastinja koje buja
Uz lagane aktivnosti po kampu ekamo veeru oko 18 h, i na visini i preko 4.000 mnv eka nas jak i strm uspon.
ubrzo posle toga uvlaimo se u vree za spavanje i atore. Oko 250 m visine do BC. Lako smo savladali uspon i
Sedam dana je prolo od polaska iz Srbije, ve smo sepentine, a pred nama je kao nagrada - Alpamayo!
aklimatizovni i dobro se oseamo! Rano izjutra usta- Vidimo ga sa june strane ali njegov vrh je prekriven
jemo i uveliko pakujemo stvari, kamp je osunan i toplo oblakom.
je. atori su jo vlani od kondenza. Neko je podviknuo:
Kreemo posle doruka! Krenuli smo oko osam sati. ekanje na pravi trenutak
Prolazimo pored Huaskarana, tek sada vidim kako ulaznice, kako bismo mogli da krenuti na Santa Cruz Vreme je super, toplo, sunano i idemo lagano. Teren je Stiemo u BC Arhuaycocha na 4.330 mnv oko 14 h,
dobro izgleda, a tamo u mislima mi ostaje penjanje od treking. ravan, nije ni najmanje zahtevan, lagano i brzo napre- eka nas podizanje BC kampa, atora, nametanje za
porle godine. Pogledom lutam po planini, pokuavam Put nas vodi kroz dolinu Santa Cruz (dolina nosi ime dujemo prema BC Dolazimo do jezera (laguna Jatunco- boravak u narednom periodu, raspremanje opreme,
da trasiram rutu, da vidim makar onaj mali deo atora po istoimenoj reci). Na prvi pogled prema dolini bilo je cha). Tu pravimo pauzu za uivanje u prelepom prizoru osveili smo se u reici koja ubori pored kampa.
ili nekog od kampova gore na snegu. Radujem se to je teko oceniti prolaznost, i pristupanost trerena kojim bi na 3.950 mnv. Tirkizno plava boja jezera, ubor potoka Gledajui prema vrhu Alpamayo, Morena kampu,
dobar vidik, ostaje mi samo zadovoljstvo u pogledu na se prolazlo prema dolini. Meutim staza je tako dobro i vodopada koji se sa obe strane doline slivaju u jezero. sedlu... ugledali smo grupu ljudi kako penju, a neki se
prevoj koji se odlino vidi. Ubrzo smo proli mesto oda- ureena da prosto ne oseti da se penje. Lagan uspon, Du desne strane jezera vodi dobro vidljiva staza, put i sputaju u BC. Naredne dane koristimo kao odmor,
kle smo skretali ka selu Musho. Svaki naredni kilometar pa ravno uz reku Santa Cruz, a zatim sledi pauza i tako penjai koji se uurbano mimoilaze pozdravljajui jedni plan, provera opreme i ujedno akilmatizaciju na visini
na putu, krivina i naselje su novina i neizvesnost za nas. narednih nekoliko sati. druge. Prolazimo jezero i gde po koji vrh pod snegom do 4.500 mnv. Lagane aklimatizacione etnje iznad BC
Prolazimo kroz naselje Caraz i malo posle toga Na 3.750 mnv nalazi se kamp Ichic Cocha gde stiemo izviri, mamei nam poglede. Posle pauze na maloj zele- do (laguna Arhuaycocha). Jezero je na 4.485 mnv. Plavo
kreemo se makadamskim putem sve do 2.750 mnv do posle podne. Na prvi kamp je smeten u dolini pored
omanjeg planinskog sela Champasha, gde nas ekaju reke Santa Cruz (lepa travnata zaravan) i to je mesto gde
mule. One preuzimaju opremu i teret dalje na planini do emo prespavati dve noi. Nalazi se na mestu gde brzo
baznog kampa. Vozili smo se oko tri sata. Kratko i brzo postaje hladno, jer vetar duva im sunce zae za okolne
prepakivanje opreme, priprema za treking i oko 11 sati vrhove. Rano ujutro kamp je osunan, toplo je i moe se
ulazimo u Nacionalni park Huaskaran. Neizbena pro- uivati u lepom pogledu prema kraju doline i na izraziti
cedura evidentiranja, prijava duine boravka i uzimamo vrh Taulliraju, visok preko 5.000 mnv. Predve kreemo na

ekspedicija

ekspedicija
tirkizna boja vode okruena vrhovima, sa preke starne zavrnog uspona, o vremenskoj prognozi malo ko
jezera vidi se ogroman gleer koji se sputa u jezero. ta zna. Vreme i razvijanje metorolokih pojava u BC
Iznad BC popeli smo se oko 150 m za sat i po i upijamo Alpamayo je specifino i teko moe da se prati. Svaki
okolinu, dok posmatramo trasu prema Morena kampa. dan vreme se po nekoliko puta pokvarilo, padne kia,
Narednog dana izneli smo tehniku opremu i neto navuku se oblaci, za tren postane hladno.
hrane u Morena kamp, gde sve pakujemo u dak-vreu Sutra ujutro sve ih ispraamo, ljudi su krenuli prema
i stavljamo pod stenu. Napravili smo kratak interviju sa planini, mi ostajemo i ekamo jo jedan dan u baznom
mladom Sirelom, koja je po prvi put dostigla visinu do kampu. Odlui smo da imamo jo jedan dan odmora
5.000 mnv. Dobro se oseamo svi na toj visini, pogled pred sam uspon. Spustili smo se malo nie od BC,
nije ba najbolji jer oblak je sakrio sve ostale vrhove. proetali do jezera, napunili baterije, saekali Cezara,
Malo je zahladnilo. Povratkom u BC zatekili smo nove upoznai se i zajedno odmorili.
penjae iz Amerike i eske, pa BC kao da je oiveo. Dan polaska na planinu, u BC osvanuo je pod ja-
Razmenjujemo iskustva i uporeujemo planove oko kim mrazom. Sunce je ubrzo izalo i poelo da otapa

ekspedicija
i penjanja preko sedla koje je na visini na 5.500 mnv.

Na sedlu susreemo ehe koji su posle nevremena od
jue, tu podigli svoj kamp. Sa sedla zapravo imamo prvi
pogled na na Alpamayo, visinski kamp C1 i drugu stranu
planine. Uzivamo u pogledu i ne moemo verovati
koliko su strme i ledene strane planine na koju trebamo
da se penjemo ovih dana. Nae okruenje sada je obo-
jeno bojama snega i leda. U C1 maksimalno moemo
ostati tri dana, posle toga moramo dole u BC. Proce-
dura montiranja kampa i smetanja se ponavlja ve po
nekoliko puta, to nam je postalo rutina. Pored nas su
stigli penjaki par iz Nemake i vajcarske, mi smo ve
u atorima i pokuavamo da odmorimo za sutra. Po
dogovoru iza ponoi pokuaemo da penjemo smer i
izaemo na vrh. Uvee je u C1 sneg padao toliko jako da
nisam bio siguran da li emo uopte kretati u smer i dao zamrznutoj podlozi. Mnogo smo laki i uigraniji, lagano lado, a spavali smo kao nikada do sada. Ujutro BC kao i
mi razlog vie to sam slabo spavao. ali bezbedno penjemo se i napredujemo. Na vrhu smo... obino pod mrazom, sunce jo nije izalo, danas je dan
Mislio sam da se Iso ali, kada je iza ponoi rovario Poslednji rasteaj i to je kraj uspona na Alpamayo. Na za odmor, higijenu, suenje opreme... Povremeno po-
po atoru, gledajui napolje i razgovarajui sa Cezarom. vrhu smo bili oko 8,20 h. Slikanje, estitke jedni dru- gledam gore i pomislim da sam jue bio na vrhu. udan
Poelo je oblaenje, spremnje opreme, priprema za po- gima, javljam vest o naem uspehu u Srbiju... Ispunjeni oseaj, a razlika tako velika i ostaje ogromno iskustvo.
lazak, mini obrok (doruak) i olja aja pred sam pokret. sreom, radou, suzama u oima zbog uspeha, svesni Nakon kupanja u gleerskoj reci, ija je temperatura oko
Navezali smo se, hodamo, baterije svetele, kreemo se da moramo da poemo dole niz smer, posvetili smo 2,8 stepeni Celzijusa, oseaj istoga se vratio. Poslednja
polako, toplo je i vedro, zvezdano nebo, uspon polako nekoliko trenutaka i misli naim prijateljima iz Italije, koji veera i zahvaljivanje vodiu i logistici za podrku.
poinje. Prtimo kroz svee napadan sneg. Na nekim su poginuli prolog meseca, ispenjavi istu smer.
kamp, koji smo poeli da raspremamo za premetanje mestima upadamo i iznad kolena, to nam oteava Za povratak koristimo sistem za sputanje preko Svako svojim putem
u Morena kamp. Kreemo negde oko 11h, relativno kretanje. Ve smo dosta vremena izgubili. Uspeli smo abalakovog ora. Sve vreme penjanja i sputanja niz Ve sutra svako kree dalje svojim putevima. Oni
laganim tempom jer smo natovareni. Gazili smo sporo se probiti do ulaska u smer i nai se u prvom rasteaju smer bili smo u senci ledenih zidova koji su se uzdizali ekaju neku novu ekspediciju i spremanje za novu logis-
i to je dobro. Posle nekoliko sati takvog tempa, bili smo Francuske direktne smeri. Francuska direkna smer je 500 metara iznad nas. U C1 spustili smo se oko 11 h, tiku, neki novi uspon ili vrh. Mi ostajemo sreni i zado-
ve smeteni u Morena kampu na visini od 5.000 mnv. duine sedam - osam rasteaja ueta. Nagib u prva dva i tek tada nas je grejalo sunce. Odmaramo se sreni i voljni. Duboko negde u sebi obeamo ili makar kaemo
Omanji lan paket i smetanje po dvoje u atoru na ovoj rasteaja ueta u snegu i ledu je od 55 do 60 stepeni, zadovoljni. Gledamo u smer i vrh Alpamayo, zapravo da bih opet doli na ove prelepe visine. Alpamayo je
visini priinjava oseaj pravog komfora. Poinje loe dok su ostali rasteaji ueta u istom ledu konstantno tek sada je uspeh uokviren. Istog dana spremili smo zasigurno opravdao naziv najlepa planina na svetu.
vreme, kia, sneg, bez puno vetra. Napolju se nita ne 65 do 75 stepeni sa skokom od 80 stepeni nagiba. i poneli svu opremu u BC. Naporno i dugo sputanje Pruila nam je iskerno uivanje u penjanju i boravku
vidi... Nevreme traje sat i po i posle se razvedrava, posta- Prvi rasteaj u mraku, samo vidim lampicu do koje u BC je trajalo od popodnevnih asova. Tog dana u u njenom naruju. Ostaemo joj zahvalni to nam je
je svetlo napolju. Iznad Morena kampa gledamo trojicu se treba popeti na vrhovima dereza i uz pomo alatki svoj dnevnik kratko sam napisao: Summit Alpamayo! dozvolila da uspeno zavrimo i ostvarimo na plan o
eha na izlazu na sedlo. Pomislio sam kao je samo njima za penjanje. I tako sedam puta do zavretka direktne Krenuli oko dva sata, na vrhu oko 8,20 h; C1 visinski 11 penjanju planine bez vrha.
bilo. Razmenili smo iskustvo i sa penjaima iz Nemake Fracuske smeri na planini bez vrha, inilo mi se kao da h, Morena kamp 15,30 h, BC oko 17h. Umor nas je sav- Tekst: eljko Duli
i vajcarske, a zatim je na scenu stupio kuvar broj jedan. se ne moe popeti, da kraja nema. Izlazak sunca i jutarn-
Veera na 5.000 mnv bila je spremna: savrena supa, ria je rumenjlo obojili su ledenu strminu u narandasto-
sa virlama (veoma ukusno) i puding. crvenu boju. Kakav prizor, kao da se nebo zapalilo i
zamenilo no za dan. Jedva sam doeko da svane, jer
U smeri sada je mnogo lake penjati.
Visinski camp C1 nalazi se na oko 5.300 mnv i od Savrenom tehnikom korienja alatki u kombinaciji
njega se dolazi za oko etiri - pet sati laganog tempa sa pokretima dereza ujem zvuk i kripanje po ledu i

ekspedicija

ekspedicija
svim podacima uesnika. Naa ekipa

je bila sastavljena iskljuivo od
andarma i specijalaca koji dozvolu
za godinji odmor dobijaju dve
nedelje pre termina, a Nikola uri,
koji je takoe bio u kombinaciji,
upravo bee dobio drugo dete pa
nije mogao da se ukljui. Ekspedicija
je planirana skoro godinu dana uz
prikupljanje informacija od velikog
broja ljudi. Ipak, najvie informacija
koje su se pokazale i najkorisnijim
dobio sam od Lazara Popare. Nisam
eleo da toliki rad bude uzaludan pa
sam na put krenuo 12. jula - sam. Cilj
mi je da uspon na Eljbrus bude prva
faza a da u drugoj, dogodine, reali-
zujemo planirani uspon na Ubu, ali
iz Gruzije - tamo se ne postavljaju
nikakvi uslovi za uspon.
Do Mineralnih voda sam doao
avionim uz presedanje u Frankfurtu i
Moskvi. Put sam nastavio kombijima
sa kojima sam stigao do Terskola
u podnoju Eljbrusa. Terskol se
nalazi na 2.100 metara a na aklima-
tizaciju se ide na eget. Obzirom
na pomenute odnose sa Gruzijom,
mogue je doi samo do prvog
vrha koji je na 3.461m i koji se zove
Pola veka nakon to je prva jugoslovenska i potom na uspon. Sa mnogim Azaugieegetkara.
alpinistima sam razgovarao na ovu Zbog vremena koje se naglo
ekspedicija osvojila vrh Uba na Kavkazu, Tihomir temu ali je malo ko bio spreman i pogoralo, stigao sam samo do
Vojnovi iz beogradskog Radnikog krenuo je da razmilja o ovakvom poduhvatu. grebena visokog 3.400 m. Dalje
Ipak sam sa predsednikom Komisije pogoranje vremena me je nater-
s istim ciljem, kako bi obeleio vie godinjica... za alpinizam PSS-a, Slobodanom alo da se iarom sjurim u dolinu.
arkoviem, uspeo da formiram Sutradan sam ponovo krenuo na
P
re 50 godina organizovana je tor. Namera mi je bila da ekspediciju ekipu za uspon. Meutim, tu se po- aklimatizacioni uspon. Vreme je
prva jugoslovenska ekspedicija realizujem na isti nain kao i oni javila vojno-politika prepreka koja od ranog jutra bilo loe pa sam se
iji je zadatak bio da osvoji vrh pre 50 godina: najpre bi se ilo na se praktino nije mogla savladati. popeo iarom. Naalost, rezvedra-
Uba na Kavkazu i da tako obelei aklimatizaciju na Eljbrus, onda do Zbog poluratnog stanja izmeu vanje je ostalo samo moja pusta
90 godina organizovanog plani- baznog kampa eljda a odatle bi Rusije i Gruzije ekspedicija se mora elja, pa sam na vrhu iare potraio
narstva u zemlji. Ekspedicija je imala se ulo u Gruziju do podnoja Ube prijaviti dva meseca unapred sa zaklon. Naao sam ga ispod terase
devet lanova a njen voa je bio dr restorana, na oko 3.000 m, i tu sam
Franc Srakar. Od naih, uestvovali skoro dva sata na telefonu gledao
su Zvonimir Zvone Blaina i ika neki film. Paradoksalno, zar ne?
Gradiar obeleavajui time 15 godi- Susneica i izmaglica su smanjile
na Radnikog. Poto su svi uesnici vidljivost na tridesetak metara pa
bili vrhunski alpinisti, izuzetno teko nisam mogao uivati u prizoru.
preanje Ube nije bilo nereiv U meuvremenu je naiao jedan
problem pa je godinjica 27. jula Poljak, Gregor, kome se svidela moja
1964. uspeno proslavljena. ideja o usponu na Eljbrus, pa smo se
Ideja mi je bila da, ove 2014, dogovorili da sutra krenemo zajed-
obeleim 50 godina od tog uspeha, no do Prijuta gde bi nam bila baza.
s obzirom da su u njemu uestvovali Sutradan smo krenuli do sela dolasku u Garabai nali smo ratrak kontejner u kuhinju sa trpezarijom.
nai lanovi, a i zbog injenice da je Azau a odatle iarama do najvie i prebacili se do Prijuta gde smo se Ogromni prozori tokom obroka
ove godine Radniki napunio 65 stanice Garabai. Pogled iz iare se smestili u kontejnerima. Na visini omoguuju fantastian pogled
godina, i da sam ja ve 25 godina u pruao skoro celom dolinom reke od 4.100 m takav smetaj se moe na Kavkaz. im smo se raspremili,
njemu. Neophodno je da spomenm Baksan. Dan je bio divan ali su se smatrati izuzetnim. Vlasnik nae krenuli smo na aklimatizaciju.
i to da mi je Zvone Blaina bio men- ve pojavili neki oblaci. Odmah po grupe kontejnera je adaptirao jedan Uspeo sam da stignem do 4.500

ekspedicija

ekspedicija
m kada se spustila kao testo gusta ujutru odluimo o nastavku uspona. Plan mi je bio da prenoim i da pa da onda nastavim do Eljbrusa. U do Terskola. Rezervne dane sam vozim na hoklici. Do Beograda sam
magla. Vidljivost je za par minuta Ujutru se oseao jo gore pa je ujutru siem do Garabaija da bih datim okolnostima, nisam imao iz- proveo u usponima na eget i stigao 1. avgusta sa presedanjem u
spala na desetak metara. Gregor siao u kotlinu a ja sam nastavio sa potraio nekoga sa ratrakom ko bi bora. Naalost, sutradan je od ranog Kogutaj i u etnji dolinom Baksan Moskvi i Beu.
je jo ranije ostao na askanju sa aklimatizacijom. Dan je bio sunan, i me u ranim jutarnjim satima izba- jutra duvao jak vetar sa susneicom. i Adil Su. Do Mineralnih voda sam Na kraju, treba da kaem da je
nekim Ukrajinkama, pa sam ga to preterano. ak i sa ski-naoarima cio do 5.000 m odakle bih potom Vidljivost je opet spala na desetak ponovo iao izuzetno popularnim ovo bilo sjajno iskustvo. Prvi boravak
izgubio iz vida. Nisam hteo da nije bilo prijatno gledati. Vie od produio na Eljbrus. Naalost, sutra metara, tako da je i ovaj plan o gaz kombijem. Zbog loe organi- na Kavkazu na toj visini se zavrio
rizikujem daljim usponom pa sam pola puta sam preao murei. na Garabaiju sam saznao da se usponu na Eljbrus propao. Andrej, zovanog prevoza sam odluio da bez posledica. teta to ipak nisam
polako krenuo nazad. Zahvaljujui Pogled na Ubu je bio fantastian. moj plan ipak nee ostvariti pa jedan od tih Rusa, preko interneta do aerodroma stignem to pre, i po uspeo da se popnem na Eljbrus ali
GPS-u sam znao gde da skrenem ka Tog dana sam se popeo do 5.000 sam pokuao da napravim drugi. U je proverio prognozu i ustanovio svaku cenu. Naime, u kombi se sig- za utehu, ni Hilari to nije uspeo. U
kontejneru jer sam u onim uslovima m, a onda je poeo jak vetar koji oblinjoj buki, cisterni preraenoj da e vreme i narednih pet dana urno ulazi samo na poetnim stani- svakom sluaju, uspon na Ubu iz
mogao zavriti u Garabaiju. U je nosio smrznut sneg koji mi se i za boravak, naao sam grupu Rusa biti isto. Naalost, imao sam samo cama a sledei - kad doe. Lake bi Gruzije u pokuati da organizujem
kontejneru sam zatekao Gregora pored maske poput iglica zabadao koja je planirala da sutradan ratra- tri rezervna dana. Posle srdanog mi bilo da sam polomio nogu nego dogodine. Nadam se da u biti bolje
koji je pokazivao prve znake visinske u lice. Izdrao sam petnestak kom ode do Stena Pastukhovih. pozdravljanja sa ovom simpatinom da sam propustio prevoz. Zato sam sree.
bolesti. Dogovorili smo se da sutra minuta pa sam krenuo nazad. Planirao sam da im se prikljuim ruskom ekipom, krenuo sam nazad pristao da se u poslednjoj etapi Tihomir Vojnovi

Tomica Delibai
Planinom www.tomica-planinom.com
E-mail: tdelibasic@ptt.rs
crnog bora, i tu nas odmah saekuje sneg, Na Maretovoj esmi setih se prie o zalju-
pa postaje kompaktniji. Borovi su okieni kao bljeniku u ovu planinu koji se tu poslednji put
jelke, na momete sa neke grane na nas stresu napojio ledenom vodom. Pred vrhom Kavgalija
svoje belo ruho, koje su dobili prethodnog dana se provlaimo kroz granje koje se ne ba ljuba-
i veeri. Kad izaosmo iz ume, goli greben zno oslobodi vika snega i baci ga na nas,
poe da pokazuje zato se ova planina naziva neoekivane pridolice. Na vrhu je tako hladno,
studenom. Postaje hladnije a i vetar taj oseaj pogotovo zato to duva vetar, pa ne zastajemo.
pojaava. Kape i rukavice postadoe drag pri- Vrh nije izrazit i praktino se i ne vidi, posebno
jatelj, bez kog se ne moe. kada je magla. Sputajui se grebenom i pute-
Prvi snegovi
na planini
Lep sneni Srbija otra zima na njima. Zato su bile pravo mesto za
doivlaj prvog snega ove kasne jeseni.
viked proveli Pinom je Dva vikenda za redom - sasvim razliita: je-
obeleena
su beogradski priblina
dan sa miholjskim letom, naredni sa snegom i
zimom. To je bio doivljaj druge polovine oktobra
planinari na pozicija
i mogue je u kasnu jesen. Ako sam prethod-
lokacije
Studenoj planini opisane u nog vikenda bio na emernu i Radoelu, po
tekstu. predivnom jesenjem vremenu i u ambijentu sa
i eljinu... arenilom umskih boja, odmah naredni vikend
usledio je sneg, dok lie jo nije opalo. Sneg je
P
rvi ovogodinji sneg doiveo sam na planina- pao na zeleno i uto lie, jo neopalo sa grana
ma koje su po mnogo emu kao stvorene za drvea. Nagovetaj je to prave zime i tako je
to. Studena planina po svom imenu uka- oznaen kraj oktobra.
zuje na studen, pa njeno ime nije sluajno. To se Akciju je lepo osmislio i vodio Vlada
u snenim uslovima tako jasno oseti. Isto je i sa Radivojevi, vodi iz PK elezniar Beograd.
eljinom. Ove planine su veza izmeu Kopaonika U subotu smo doputovali do Kraljeva, pa do
i masiva Stolova i emerna, centralnih planina Sr- mestaca Brezna, meu Stolovima, Studenom
bije. Masivi i njihova koncentracija stvaraju uslove planinom i Goem. Odatle su dostupne ove
za otriji zimski ambijent. Ove planine spadaju u planine, u tri pravca. Ovaj put idemo iz doline
vie planine, ali ne tako visoke koliko moe biti Gvozdake reke, uz Borovitu kosu, rezervat

Planinom

Planinom
PLANINOM
knjiga vodi,
drugo proireno izdanje
Autor: Tomica Delibai
O planinama Crne Gore i Srbije,
opisi planina i staza, poziv na
literaturu, brojne potrebne
podatke, uz deo o planinarenju
uopte, ta planinar treba da
vima ka Cvetalici postaje sve toplije i prijatnije. Sumaglica se polako razilazi, a potom vraa, Izlazak na sam vrh eljina, visok 1.785 m, zna i na ta da obrati panju.
Jedino je teta to ne vidimo Stolove, jer je sa naroito kada je u pitanju zavrni uspon. Usamljeni podestio me je na atraktivne zimske izlaske na
ovog pravca taj pogled impresivan. vei vrhovu skupljaju okolnu maglu. Drvee je puno vrhove planina. eljin je jadan od njih, naroito u
eljin od Mitrovog Polja, iz doline Rasine,
uz brdo Vranja strana i dalje, bio je sutranji
snega, ispada da koliko ga je na zemlji, toliko i na
granama, sve do vrhova i visokog drvea. Tako se
ovim uslovima. Poljanskom zavrnom stranom
prvo treba sam vrh locirati, a stub na vrhu je
Po pristupanoj ceni od
ponovni susret sa snegom na planinama, prvim stazicama provlaimo kroz snene tunele, koje su oblepljen belom snenom navlakom, koja se ledi 500 dinara, pouzeem, sa
ovogodinjim snegom. I lovci su iskoristili situ- napravile grane drvea. Zeleno i uto granje se i tako prijanja za kamen. Ostaje sve to u seanju
aciju sa snegom na kome zverke ostavljaju tra- opustilo pod teretom, pa na momente moramo kao lep ovogodinji prvi sneni doivljaj izlaska trokovima slanja
gove. Zato vie puta imamo susrete sa lovcima. otresti sneg to ga je pritiskao, pa se provui dalje. na vrh planine. 700 dinara.
Vie detalja o uslovima

poruivanja i kupovine:
www.tomica-planinom.com
E-mail:
tdelibasic@ptt.rs
Telefon autora:
+381(0)64-245-22-37

planinarenje
planinarenje
Pohod na piramide
Pirin
Oktobarski uspon planinara iz Srbije
na Pirin (Bugarska)...

Planinarenje
Bugarska
Pinom je
obeleena
priblina pozicija
lokacije opisane
u tekstu.
T
rei vrh Balkana Vihren, na planinu Pirin, u jugozapadnoj priliku da sa travnate zaravni, iz
sa 2.194 metara nadmorske Bugarskoj. podnoja piramide, prisustvuje
visine, izgleda kao ogromna Uspon na Vihren poeo je vrlo neverovatnom prizoru izlaska
piramida. Pored njega uzdie se rano, oko pet sati izjutra. Mrkli sunca na Pirinu. Dok su se vrhovi
jo jedna, samo est metara nia mrak, nas petnaestak sa vodiem i jezera utopljavali u bojama, bilo
piramida - vrh Kutelo. Ipak, nije Bobiom Marinoviem. Dok ho- je jasno da je lep dan na pomolu.
to prizor koji e vas ostaviti bez damo jedno za drugim uz pomo Dan za podvige, zapravo.
daha. Pirin u Bugarskoj je toliko svetlosti sa eone lampe, izdaleka Nakon Vihrena, ispenjali smo jo
uzbudljiv u prirodnim lepotama verovatno liimo na neku malu tri vrha - Kutelo 1 (2.908) i Ku-
da vas taj utisak samo usisa i svetleu zmiju koja vijuga nago- telo 2 (2.906), te Banski Suhodol
traje u beskonanost. Onda se re. Verovatno, jer ko bi bio budan (2.884). Usponi na vrhove Pirina
i ini sasvim logino da ete se u te sate i gledao u stazu koja od izuzetno su dinamini. Hoda se
u nekom momentu nai ni pred Planinarskog doma Vihren, sa po travi, sitnom kamenju, koje
im drugim do dve gorostasne 1.950 metara nadmorske visine, potom menja krupan kamen i
piramide. vodi kroz etinare dalje u planinu. otre stene. Gotovo sve vreme ste
Sredinom oktobra, PD Pobeda Za taj napor bili smo. Nekih dva na strmini. Panja je neprekidno
organizovala je dvodnevnu akciju sata kasnije, naa grupa imala je usmerena na stazu i hodanje. Sa-

Planinarenje

Planinarenje
mim tim, kontakt sa planinom je prelaska grebena, posebno ako Ribno, ablje i Dolgo, stiete
mnogo jai, a itav doivljaj pot- si prvi put ovde, stvarno je pose- drugaiji utisak o Pirinu u odnosu
puniji. Misli ne uspevaju da odlu- ban. Pobeda. Ve u povratku na onaj koji dobijete dok penjete
taju. Ostaju tu, vrsto vezane za istom stazom, sve je kao nor- njegove najvie vrhove. Deluje
predeo, koji je surov i ravnoduan malno i kao ovako idem po leba pitomo i ljupko, nije vas uhva-
prema tim sitnim figurama koje ujutru. tila, pa ne puta, ve moete da
odmiu negde. Muice na leima Pravu lepotu Pirina zaista pred- uivate. Staza do Todorinog vrha
diva. stavljaju vie od 70 glacijalnih vodi grebenom preko Todorine
Tog dana, vrhovi su ostali u jezera rasutih po planini, plave porte (2.712m) i Male Todorke
drugom planu. Prelazak preko ili smaragdne boje, zavisno od (2.702m). Uspon nije naporan,
prevoja Koneto, grebena otrog udaljenosti sa koje ih posmatrate. sem u delovima u blizini vrhova,
kao no preko kojeg se dolazi do Pored tog krupnog kamenja, ini gde se hoda preko krupnog
vrha Banski Suhodol, zapravo je se da je voda drugi element ove kamenja i stena. isto da se ne
obeleio itav boravak u Bugar- planine, ne samo samo zato to zaboravi gde smo - na nekoj taki
skoj. Na duini od oko oko 700 stalno nailazite na jezera, ve i planinskog masiva nebruenim
metara kroz sredinu grebena stoga to se esto uje ubor ili se pejzaima daje lekciju iz znaenja
provuena je sajla i grupa je prelaze potoci. Drugi dan naeg rei divljina.
preduzela potrebne bezbedon- boravka u Bugarskoj, u kom smo Jelena Paklar
osne mere za prelaz. Hoda, a sa ispenjali Todorin vrh (2.746),
obe strane pogled pada u ambis. bio je posveen njima. Prolazei
Oseaj koji te obuzme nakon pored Banderiskih jezera - Okoto,

Planinarski klub Pobeda je najbrojniji planinarski klub u Srbiji sa preko 2.000 lanova i
najveim brojem akcija, izleta i pohoda. Osnovne aktivnosti kluba su: izleti, planinarenje,
PK PObeda sportska orijentacija, alpinizam, i nadasve druenje sa ljudima raznih profesija,
nacionalnosti, koje sve povezuje humanost i ljubav prema prirodi.
pokriva magle je odbacila prema

dolinama i kanjonima. Sunce je pod
otrim uglom ujedalo dan. Nebesko
plavilo, proieno kiom, udobno
je zasjelo po vrhovima predugakih
jela, borova, omorika...
Skoro da zaboravih da nisam
sam. Okrenuh se. Svi su tu. Tu je
i tabla koja kae da smo blizu.
Posle 5,6 km hodanja, izaosmo na
Banjsku stijenu. Da nije ograena,
ovjek bi odmah dobio elju da
poleti! Prizor od kog srce poinje
ubrzano da lupa. Stotinama metara
duboko, a kao na dlanu, dijelovi
jezera Peruac i okolne planine.
Malo desno se ukazuje i brana, koja
i sa te visine izgleda ogromno. Lj-
epota se prosula sa dlana po oima.
mirkam i utim. Svi su slinih
utisaka. Nizbjeno fotkanje. Pokuaj
zarobljavanja trenutka. Da sam sam
Srbija sigurno bih ispustio neki krik, koji
Pinom je obele- jedino moe biti priblian emociji.
ena priblina Bolje to nisam, jer je u blizini, na
pozicija lokacija oko 300 m hranilite za medvjede.
koji se pominju Ima ih oko 30. ta bi toliki medvjedi
u tekstu.
pomislili o meni!?
Ostadosmo skoro itav sat,
TARA
raznjeujui se pod mlakim suncem,
Ljepotica
dok nas ne prenu dolazak druge
poprilino do Mitrovca. Tiho rekoh ekipe. Poprilian broj dipova zauze
vozau Bori: Moda je Mitrovac okolni put. Tiina se u momentu
na dlanu
samo legenda? Moda ne postoji? raspri. Sklonismo se da uivaoci u
Nasmjeio mu se nepostojei brk. prirodi mogu da prepjeae svojih
Stigosmo, ipak neto iza 22,30 20 metara. Povratak istim putem,
h. Nije bilo nervoze niti smo se bremenit lijepim utiscima. Na
mugnuti iz gradske barica doe do nas za 15 minuta. pokajali. Imali smo pravi noni Mitrovcu je i mali rezervat prirode
vreve u planinu... Meta Toliko joj je trebalo i da donese uitak gledati pod svjetlima farova -Crveni potok. U njegovom sklopu
pie... Neto mi ne ide ovaj petak. pustu cestu, pokrivenu crvenkastim je i Tepih livada. Neveliki pros-
beogradskih planinara Uz zvuke muzike iz osamdesetih, liem. U par navrata, kao da smo tor tresetita usred male praume.
od 17. do 19.10 bila je nastavismo preko Debelog brda ulazili u tunel. Kia nas je mlatila u Valjda su bajke odavde krenule...
ka Bajinoj Bati. Ve je poela kia prekidima, na svakih deset minuta. Opet smo na putu. Do restorana
Tara (Srbija)... i smrailo se kao u kokoinjcu. Na Na mokroj cesti nas doeka ovjek i naruenog pasulja samo nas par
benzinskoj pumpi pitah enu za sa imenom Alimpije. Zaduen je za se iz udobne sprave za spavanje i... da se upoznam sa jo nekim od kaika dijeli. Ba se uzmirisalo u
U
vjek taj petak bude neto kasom: kafanu. Malo dalje od njegove kaf- nema struje! Umivanje pod lam- Mitrovana. Dobih informacije koje glavama. Jo vie je mirisalo iz
nervozan u popodnevnim Za Mitrovac bjee skretanje ane je lovaki dom. Ispred doma nas pom. Posle umivanja... eto ti struje! sam traio, kupih kartu Tare i najzad inija. Napad je poeo... Kad nam
satima. Kao da eli da nas desno, iz grada? doeka ovjek sa imenom Jordan. Nema veze. Navukoh ranac na lea - na pjeaenje. donesoe raune, skoro da i bjeg je
to vie ode iz Beograda, pa nas Da. Posle prvog semafora. Hm! Jordan je bio zaduen da nam i malo kiseo, ali ipak osmjeh. Ekipa Cilj nam je Banjska stijena. poeo. Cijene, kao da smo jeli orbu
pouruje, tijesni, zvidi, vriti i Hvala! podjeli kljueve i naloi kotao. Sve je je ve u oblinjem restoranu. Rekoh Vidikovac na 1.065 m, sa kojeg su od ajkulinih peraja. Srea pa nema
zavija. Zaglavljeni s kombijem u Posle skoro nevidljivog semafora, obavio vrlo domainski. Prvi utisak Mitrovcu: Dobro jutro, domaine! nastale najlepe fotografije Peruca ajkula u jezeru. Opet pomislih na
etverotokakoj bujici, od Sa- da provjerim jo jednom. Zgodno, je bio ubjedljiv. Sobe udobne, iste, Red je... i okoline. Makadamskim putem, medvjede i njihovo hranilite. Kako
jma do Orlovae sluamo sirene ensko eljade pod kiobranom. tople... Nita vie nije ni trebalo. Kod Na ulazu u restoran, prepadoe kroz umiveno jutro, uzburkasmo li njih deru!?
i itamo ljutite psovke sa usana. Oprostite, za Mitrovac, jel ovdje Alimpija odoh na malo upoznavanja me troje! Vuk, lisica i zec. Na plafonu svje vazduh. Crveni tepih od Ipak, Mitrovac nas prosto izgura
Od 17 do 17,45 izlazak iz grada! skreemo? i neto teno, ohlaeno. Negdje orao i jastreb. Svi preparirani... bukovog lia je bio prostrt samo napolje i pokaza nam jo skrivenog
Potom, kada nas upeca ibarska Ukaza se poluosmjeh i kratak pred pono upoznah se i sa kreve- Doruak u atmosferi laganog za nas. I ptice uputie pozdrav. Tara blaga. Napravismo dodatnu etnju
jurnusmo u no sa itavih 50 na sat. pogled. tom. Bio je ljubazan. razbuivanja. Obzirom da su se otkrivala arenom posteljinom. crtajui pjeaki krug. Mirisi su bu-
Dobro je. Iza Valjeva malo odmora u Ne, ne. Vozite samo pravo! Subota proviri kroz blago raz- grupu sainjavale, najveim dijelom Izvlaila se iz nje kao lijepa ena, jali u nozdrvama. Sunce se ubrzano
neizbjenom restoranu Duga. Prije Eh! Samo pravo odosmo skroz maknutu zavjesu. Zablijesnu me dame, nije me udila tiina. Posle kad mazno svlai kombinezon, povlailo sa radnog mjesta. Subota
toga ih nafalih kako su brzi. Kono- do Kaluerskih bara i produismo traak izlazeeg sunca. Iskobeljah doruka, skoknuh do info centra svjesna svoje ljepote. Bijeli jutarnji se preputala sumraku...
70 11 2014.
07-08 Moja
2013. Moja
planeta
planeta 11 2014. Moja planeta 71
PK PObeda

Planinarski klub Pobeda je najbrojniji planinarski klub u Srbiji sa preko 2.000 lanova i
najveim brojem akcija, izleta i pohoda. Osnovne aktivnosti kluba su: izleti, planinarenje,
PK PObeda sportska orijentacija, alpinizam, i nadasve druenje sa ljudima raznih profesija,
nacionalnosti, koje sve povezuje humanost i ljubav prema prirodi.
U kafanici kod ovjeka po imenu

Alimpije, u veernjim satima - per-
formans. Druenje koje je poelo
prije dolaska ekipe, pretvorilo se u
rijedak proces spontanosti. Krupni Neka, domaine, sad smo gore i polazak za Peruac. Serpentinski lijepo ureen. Pored rijeice.
drvosjea Predrag je skoro zaprosio neku kuvanu! silazak je omoguio jo zabijanja lj- Uukano, mirno i za oputanje.
nau, nejaku Draganu! Bjee ak i Ma, dete, ova ti je sa alfijom, epote u duu. Do izvora rijeke Vrelo, Uivasmo pola sata, pa pokret.
zagrljaja. Obradovasmo se, jer svi lekovita! najkrae u Evropi (365 m), stigosmo Ovog puta smo uspjeli vidjeti
smo sa mladine strane. Meutim, E, kad je tako, onda... napola gluvi od naglog gubitka predjele, koje nismo u dolasku. Po
nita od svadbe. Nejaka Dragana Domain ree da ima 84 godine visine. Ipak, sam izvor u kaskadama padinama Povlena, Bobije, Jablan-
se nije dala bez priprema. Krupni i pokazujui damama koliko je i slapovima je uspio da se probije ika i Medvednika rasprila se sela,
Predrag je bio skrhan. Fenomenalna zdrava alfija, uradi nekoliko skle- i u ui. Ispod litice grgolji mnotvo premazana arenilom boja. Debelo
zabava... kova. Za as ta biljka posta predmet vrela kroz zelene tepihe mahovine brdo se usijalo u zalazeem suncu.
Jo jedna no u uukanim so- panje, kao i domain. i trave. Prooh do sredine slapova, Jo serpentina. Jo ljepote...
bama lovakog doma. Propadanje Nerado se rastadosmo od dobrog pogledah ka vrhovima, oekujui Opet smo u Dugi. Ovog puta
u san sa jelama, omorikama, med- ike i zanosnog jezera. No, valjalo je da odozgo sie dobri bog Tar (po mnogo bra usluga. Popismo
vjedima... jo tota posetiti, pa onda pravac kojem je i dobila ime) i da me kucne kafu. Malo ispod restorana se ula
Nedeljno, kao da je repriza subot- njegov kutak, na domak jezera. stotina metara nie, do same obale. kui. Pozdravismo i Bracu, prvog po ramenu i kae: Branislave, ta Jablanica. Skupa sa njom uosmo u
njeg jutra. Isti zraci kroz prozor i isto Ve je spremao sendvie i kuvanu Pred kuom vremeni domain. domaina, motoristu, koji ree da si blenuo, zatvori usta, ima ovdje Valjevo. Dok se ona strastveno spa-
nema struje. Saekah sa umivan- rakiju. Posjedasmo u krug kao mladi Samo vi proite, deco, slobodno! ima oko 70 godina!? Nije nam rekao muha. Zatvorih usta. Nije me niko jala sa Kolubarom, mi smo morali
jem dok ne doe! Potom, restoran, izviai. Nedelja je dobijala lijepe Jeste za kafu? ta on stavlja u rakiju... kucnuo po ramenu, pa se vratih do dalje, u no. ekao nas je Beograd,
kafa, doruak i polazak kombijem obrise. Dok smo askanje dovo- Hvala, domaine! Neemo Vonja nazad do Mitrovca je ot- restorana, na samom uu u Drinu. sav svjetlucav i zavodljiv. Na ulazu
do jezera Zaovine. Nekih dese- dili do ivahnosti, magla se polako smetati, samo malo da uivamo u krivala spektakl od pejzaa. Tara se U hladovini, uz grgoljanje vodo- u grad klasina guva. Nisam uo
tak kilometara vonje kroz bijelu dizala. Jezero kao da je izranjalo pogledu. ponovo otkrivala... pada, ostadosmo na ruku. Drina je vritee sirene. Nisam uo kripu
koprenu. Ostavismo kombi kod samo iz sebe pretvarajui se u Ma kakvi smetati, bre! Sad u ja Sretosmo i nesuenog nezainteresovano tekla dalje. Nismo konica i sone psovke. Sav sam bio
brane, pa lagano se prihvatismo safirno ogledalo u kojem se od- da vam pokaem odavde sve! Eno mladoenju od sino! Nije izgledao je impresionirali. popunjen Tarom. Samo osjetih kako
staze. Vodio je put do ia Bracine mah poelo ogledati i par sunevih vidi tamo preko, to vam je viken- vie raspoloen za takva dogaanja. Dan se uveliko otimao ne- me neko kucnu po ramenu! Dobro
kolibe, to jest priikolice. On je stigao zraka. Ponovo je bio red da zani- dica onog... A, ovo desno je moj... A, Otiao je za poslom... delji. Krenusmo ka Bajinoj Bati. vee! Bus plus kontrola...
iz Beograda motorom i pozvao jemim. I jesam. ribe? Ima ribe koliko voli... U domu pakovanje, provjera, Odredite - manastir Raa. Iz grada Dopisnik iz depova Prirode
nas u goste. Ubrzo pronaosmo Posle vrue uine, siosmo par E, a sad hajte bar na rakiju! regulisanje obaveza, jo pozdrava desno, oko 20 minuta. Komleks Branislav Makljenovi

Vie o Atletskom klubu Sljeme potraite na adresi:
Intervju www.aksljeme.com
Natjecanja
Postoji li nekakav sustav natjecanja?
- Naravno, postoji sustav natjecanje koji je ureen
Pravilnikom Trekking lige - lankom 16. koji se odnosi
odreenom vremenskom roku moraju proi sve zadane na bodovanje i ukupni poredak. Dio lanka 16. glasi:
kontrolne toke koje obilaze na nain kako propisuje bodovanje je odvojeno za Ultra i Planinarsku kat-
pravilnik svake pojedine trekking utrke. Sve utrke egoriju; bodovi iz Jogging kategorije pripisuju se u
podijeljene su u tri teinske kategorije (ultra, planinar- Planinarku kategoriju; poredak je odvojen za mukarce
ska i jogging kategorija), te prilagoene i namijenjene i ene; u sustavu bodovanja PUTL-e i TL-e i poretka ne
zahtjevima rekreativaca, spotaa-amatera, vrhunskih postoje starosne ili bilo koje druge kategorije; za ukupni
sportaa, turistima i zaljubljenicima u planine. poredak u TL-e 2013 za Ultra kategoriju boduje se na-
jboljih 6 rezultata od moguih 9 utrka plus Velebit Ultra
to je trekking za tebe i zato se time bavi? Trail (100 km) koji se boduje po vrijednosti indexa x1.5
Trekking
- Nisam bio te sree da me kao dijete ukradu Cigani Ultra kategorije sukladno bodovnoj tablici; ukoliko vie
u parku i odvedu daleko, pa da me bude briga za sve natjecatelja u ukupnom poretku TL-e za prvih 10 mjes-
i da mi cijeli ivot bude putovanje i igra, tako da se ta zauzme istu poziciju, prednost e imati natjecatelji s
koncept trekking utrka izvrsno uklopio u moje elje za veim brojem boljih plasmana.
razonodom, zabavom i doivljajima sa svrhom kvalitet-
kao novi urbani stil

no iskoritene dokolice.
statistiki gledano - prosjeno je do sada doivio: ene 36
to misli, zato je trekking privukao toliki broj mla- godina; mukarci 35 godina uz +/- 1,5 godina odstupanja.
dih ljudi?
- Koktel koji privlai mlade ljude slinog svjetonazora Koja je najpoznatija i najatraktivnija utrka u
sastoji se od: pozitivne atmosfere, jeftinih paketa, geo- Hrvatskoj?
me mue dok se budim nou, porazg- grafski diverzificirane ponude, te dobrog osjeaja kojeg - To je svakako Velebit 100 Ultra Trail. Mitska i mistina,
O ovoj izazovnoj disciplini na saradnik ovarao sam sa Zvonimirom Room iz trekkeri doivljavaju na utrci i nakon nje - tu bih citirao planina Velebit jedan je od najznaajnijih simbola
Matej Perkov razgovarao je sa Atletskog kluba Sljeme. popularnu trekkericu koja je u zanosu party-a nakon
MljeTrekk-a izjavila: Na
prepoznatljivosti Hrvatske u svijetu i sastavni dio na-
cionalnog identiteta. Povrinom je najvea planina
Zvonimirom Room iz zagrebakog Moe li mi ukratko rei to je trekkingu, a posebice nakon Dinarskog sustava koja se uz obale Jadranskog mora
trekking? Mitska i mistina, njega osjeam se tako od sjevera prema jugu protee u duljini od ak 145 km,
Atletskog kluba Sljeme... - Trekking je fizika aktivnost planina Vele- dobro i sve mi je milina, s najviim vrhom od 1.757 m i vie od 50 vrhova preko
koja podrazumijeva kretanje na
bit jedan je od kao kad obuem fino donje 1.500 metara nadmorske visine. itava povrina Velebita
Zvonimir Roa nogama: hodanje, planinarenje ili rublje. ima zatieni status Parka prirode u kojem se nalaze i dva
K
akvi su to ljudi koji umom tre kao da im se nekud tranje po najrazliitijim prirodnim najznaajnijih nacionalna parka - Paklenica i Sjeverni Velebit, te je
uri? Kamo im se uri, zato tre i kakav je to novi terenima i vegetacijskim sustavima - simbola pre- Kakav je profil jednog kao takvo najvee prirodno zatieno podruje u Europi -
trend u gradu? Iz mjeseca u mjesec sve vie mladih planinama, brdima, otocima ili ravnicama, po oznaenim prosjenog trekkera? posljednja istinska divljina europskog kontinenta.
u Hrvatskoj bavi se trekkingom - zanimljivim spojem ili neoznaenim stazama, iskljuivo uz pomo zemljo- poznatljivosti - Prosjeni trekker Od 2003. godine ova mitska planina postala je gladi-
klasinog planinarenja i tranja. Ova disciplina postaje vida, kompasa, propisane obavezne osobne opreme, Hrvatske u svije- je: visoko obrazovan, jatorska arena za jedan od najrespektabilnijih sportskih
sve popularnija i uspjela je u onom to planinarskim vlastite hrane i vode i bez pomoi motoriziranih ili drugih natprosjenih prihoda, eli dogaaja u regiji june Europe: Velebit Ultra Trail, utrku
drutvima dug niz godina ne uspijeva - privui gomilu sredstava kretanja - osim vlastitih nogu. Trekking utrke tu i sastavni dio uspjeh i sreu sebi i dru- koju bi svaki trail trka morao upisati u svoju sportsku
mladih u planine. Je li je to sport, samo rekreacija, bora- su razliitih duina i mogu se odravati na najrazliitijim nacionalnog gima, pozitivno promilja, biografiju, a svaki ljubitelj egzotike kao lokaciju koju se
vak u prirodi ili nain ivota koji postaje novo obiljeje prirodnim predjelima, vremenskim uvjetima i godinjim posjeduje kreditne kartice, jednostavno mora posjetiti za ivota. Utrka od 100 kilom-
urbanog stila? U elji da naem odgovore na pitanja koja dobima. Pravila trekking utrke nalau da natjecatelji u
identiteta aktivnog je ivotnog stila te etara sa 6.500 m uspona prolazi prohodnim i oznaenim

Intervju
Jo rije - dve...
Kakva oprema je potrebna i jesu li potrebna skupa
ulaganja?
- Potrebne su vam tenisice za trekking namjenu za koje
ete morati izdvojiti od 50 do100 eura, te obavezna
osobna oprema koja se sastoji od: kompasa, lampe,
zvidaljke, astrofolije i kompleta prve pomoi - to je
troak od oko 50 eura. Cijena startnine kree se od 15
do 20 eura, ovisno o utrci i kategoriji i ukljuuje topli
obrok, kartu utrke, nagrade sponzora te osiguranje
GSS - Gorske slube spasavanja. Najvei dio troka
odnosi se na putovanje, ovisno iz kojeg dijela zemlje
dolazite - ukoliko je polazna toka Zagreb, trokovi
iznose od 5 do 70 eura, ovisno o destinaciji, te trokovi
smjetaja/spavanja koji iznose od 10 do 30 eura.
poetnike, rekreativce i profesionalne sportae. Trekking za natjecanja?

i trkaka natjecanja na istoj odvijaju se tijekom cijele - Ne bih to nazvao odricanjima, mislim da je odricanje
godine. Nalazi se praktiki u centru grada Zagreba, pa neto drugo, primjerice kad se odrekne ene, babe
u samo nekoliko minuta nakon ume, divljine i fizikih ili strica... alim se! Pripremam se sa Atletskim klubom
napora moete uivati uz kavicu u centru grada. Sljeme - Zagreb te odraujem treninge s prijateljima na
Medvednici, nasipu i Jarunu. Uz navedeno nastojim u
Tko su najistaknutiji trekkeri, ima li nekog svog pripreme ukomponirati i to vie utrka, godinje otrim
uzora? desetak trekkinga, te dva maratona i nekoliko polumara-
- Dva imena valja istaknuti, u mukoj konkurenciji to je tona.
stazama i jedinstvenim prirodnim lokacijama Nacio- rojatno ljudima pae netaknuta priroda, miris mora, okus Goran Lesjak - profesor u osnovnoj koli, uspjeno spaja
nalnog parka Paklenica u kojem je svaki nadolazei soli i pejzai Mediterana. Ipak smo zemlja s 1.000 otoka. poslovne obveze, obiteljski ivot i sport. Prole godine Postoji li trekkerska liga prvaka?
kilometar novo iznenaenje. Sve tekoe i umor ublauju je zavrio Ultra-Trail du Mont-Blanc meu prvih 50, a ove - Da, to je Ultra trail du Mont Blanc (168 km). Ovo
brojni vidici s Velebita koji se pruaju na desetine jadran- Dakle, moemo rei da su trekking utrke vrlo bitne godine Western States Endurance Run u Americi kao neslubeno svjetsko prvenstvo, zapravo, je avanturistiki
skih otoka, a najvea nagrada za one koji stignu do cilja za produljenje turistike sezone, to jest razvoj turizma 37. za 19 sati i 45 minuta. Kod ena to je Tadeja Kruec - ultramaraton oko tridesetak kilometara dugakog i
svakako je kupanje u toplom plavetnilu Jadranskog u Hrvatskoj openito? sportaica od malih nogu, ve je osam godina zaraena petnaestak kilometara irokog Mont Blanca, koji poinje i
mora. I hladna piva, naravno! - kraping - trekking na otoku Pamanu je pravi utrkama. Zavrila je jedan od najteih ultramaratona u zavrava u Chamonixu. Trasa utrke prolazi kroz tri drave:
primjer. Ve pet godina svijetu - Ultra trail du Mont Blanc, bila je 24. s vremenom Francusku, Italiju i vicarsku. Svake godine okuplja oko
Koja ti je najdraa i zato? za redom ovaj nevelik i za 36 sati i 35 minuta, to je dosad najbolji hrvatski enski 2.500 natjecatelja iz cijelog svijeta.
- Bez konkurencije to je Velebit 100 Ultra Trail. Imao klasinog turista manje Ultra trail du rezultat, te je tri godine za redom pobijedila na kultnoj
sam, kako bi nogometni trener iro rekao privilegij privlaan otok sredinom utrci Velebit 100 Ultra Trail. Vlastitih uzora nemam, sam Za kraj, kako komentira utrke na podruju ExYu?
nastupiti na istoj 2013. i 2014. godine. Okuao sam se treeg mjeseca na nekoliko
Mont Blanc sam sebi uzor. Natjecao si se na Durmitor i vrsnica trekku. Je li bi bilo
na prestinih 100 kilometara (limit 33 sata) i obje godine dana postaje konica s neslubeno dobro poveati broj utrka na podruju bive Jugoslavi-
uspio sam se upisati na listu finishera: 2013. bio sam nekoliko tisua posjetitelja je svjetsko S obzirom da svaki sport zahtijeva nekakva odricanje?
39. s vremenom 26 sati 56 minuta, a ove sam bio 31. s te preko 900 trekkera na ja, kako izgleda tvoj sportski ivot, kako se priprema - Smatram da bi trebalo poveati broj utrka na
vremenom 27,51 min. Uz ranije navedeno, jo bi nado- utrci. Program traje neko- prvenstvo. To je podruju bive drave poradi stvaranja nove i dodane
dao neprocjenjivo osobno iskustvo koje sam stekao: od liko dana i ukljuuje: sajam avanturistiki vrijednosti sa svrhom rasta radosti, zaljubljenosti ili ak
borbe sa samim sobom, vremenskim prilikama, kako oi otonih proizvoda, kul- ljubavi prema istima od strane sudionika/natjecatelja, te
odrati otvorene tijekom noi, halucinacijama, te prodor- turno umjetniki program, ultramaraton profita kod organizatora. Samim time dolo bi do jaanja
nog osjeaja ispunjenja po ulasku u cilj. Raspivane gradele - gastro koji poinje socijalnog kapitala koji bi olakao pristup, obogatio za-
ponudu, radionice izrade i zavrava u jednicu te doveo do novih zajednikih akcija. Slavenska
Koja su ti oekivanja u ovoj sezoni? tradicionalnih predmeta toplina i srdanost zasigurno su preduvjeti za sinergiju,
- Nakon 7. od ukupno 14 kola, nalazim se na 8. mjestu i nakita, stoga s razlogom Chamonixu kvalitetnu komunikaciju, promociju i implementaciju
od ukupno 142 natjecatelja na Ultra kategoriji Trekking nosi oznaku kvalitete - trekking projekata.
lige. Do kraja sezone oekujem iskorak prema naprijed, Hrvatski otoni proizvod. Uz kraping valja izdvojiti i itatelji, nalazite se pri samom kraju Trekking
no primarni cilj je ostati neozlijeen i uivati na utrkama. MljeTrekk sredinom proljea, te poetkom zime Rab i Krk preaca. Svaka Vam ast to ste stigli do ovdje. Svatko
trekking, koji svaki za sebe okupi oko 300 trekera. onaj tko se odvai sudjelovati na trekkingu isprva je
Pria se po kvartu da su posebno uzbudljive utrke na skeptik. Ja sam to svakako bio. Sumnjiavost nikada ne
jadranskim otocima. Slae li se s time? Je li Medvednica kao jedna nevelika planina dobar prestaje. Prvom prilikom pogledajte trekking uivo i ako
- Jadranski otoci predstavljaju epohalnu pozornicu za poligon za treninge ili ak natjecanja? Vam se svidi kuajte ga!
odigravanje trekkinga. Zato? Nitko od nas nije otok pa - Da, zbog mnogo markiranih staza razliitih nagiba Tekst: Matej Perkov
nam moda zato pae skupno trekkati po otocima. Vje- i tehnike zahtjevnosti svakako je izvrstan poligon za Foto: www. treking-liga.com

GSS Srbije
GSS
Veba spasavanja
iz speleolokog objekata
Gorska sluba spasavanja
Veba spasavanja
povreenog. Transport su oteavali uslovi u jami. opreme u cilju breg, efikasnijeg i sigurnijeg
Povrinski transport, od ulaza u jamu do mesta izvoenja zajednikih akcija spasavanja iz jama
predaje povreenog, izveden je uz upotrebu for- i peina, jer ovaj vid spasavanja spada u red
macijskog nosila UT 2000. najteih i najzahtevnijih. Poseban deo skupa bio
iz jame u Lanitu
Speleospasilaka veba predstavlja jednu od naj- je posveen analizi najveih speleospasilakih
masovnijih akcija Gorske slube spasavanja Srbije, akcija u proteklih godinu dana, pre svega akcije
koja se organizuje svake godine. Veba na direk- speleospasavanja u Nemakoj, izvedene u junu,
tan nain prikazuje raspoloive potencijale nae kada je nakon 13 dana iz jame sa dubine od 960
Gorska sluba spasavanja Srbije izvela su uestvovali i predstavnici slubi iz regiona: slube za spasavanje iz podzemlja, ali je i najbolja m spasen nemaki speleolog.
Jamarske reevalne slube Slovenije, Hrvatske prilika da se vidi kako bi generalno izgledala
je 15. novembra vebu spasavanja realna situacija spasavanja na nepristupanim
gorske slube spaavanja, speleospasilakih slubi
iz speleolokog objekta. Lokacija iz Bugarske i Rumunije, SD Ponir iz Banja Luke i terenima i saradnja sa ostalim srodnim slubama
ovogodinje vebe bila je jama u Lanitu predstavnici speleolokih klubova iz nae zemlje: iz nae zemlje, kao i kolegama iz okolnih zemalja.
na Mirou, duboka 272 m... Speleolokog odseka Beograd Petar Baki, Aka- Na nedavno odranom Evropskom slupu spe-
demsko speleoloko alpinistikog kluba i specijal- leologa u Italiji, na kome su uestvovali i pred-
S
aradnja sa speleolokim klubovima iz nae nih jedinica MUP-a Srbije. stavnici GSS Srbije, kao jedni od osnivaa Ev-
zemlje i srodnim organizacijama iz okruenja Prema scenariju vebe u jami u Lanitu dolo je ropske asocijacije za spasavanje iz jama, upravo
nastavljena je i ove godine, jer su njihovi do povreivanja speleologa na dubini od 150 m. je potenciran znaaj meunarodne saradnje
predstavnici uzeli uee u izvoenju vebe. Upuen je poziv za pomo Gorskoj slubi spasa- speleospasilakih slubi. Neophodna je razme-
Gorsku slubu spasavanja Srbije predstavljali su vanja Srbije. Po dolasku na teren, formirane su na iskustava, neprestana obuka, usklaivanje
spasioci tima za spasavanje u vertikalnim uslovi- spasilake ekipe na povrini i u podzemlju za postojeih procedura i nabavka savremene
ma, spasioci logistikog tima i tima za spasavanje izvoenje spasavanja iz speleolokog objekta po
u optim planinskim uslovima. Osim njih, na vebi procedurama GSS-a.
Sedam spasilakih ekipa u jami, uz koordinaciju
lanova taba, baze, logistike ekipe i ekipe za
povrinski transport, uspeli su da, nakon pet i po
sati, izvuku povreenog speleologa i transportuju
ga do mesta gde se nalazilo sanitetsko vozilo.
Celokupna veba trajala je 12 sati.
Simulaciju pruanja prve pomoi unesreenom u
jami izveo je medicinski tim GSS-a. Njegov trans-
port kroz jamu, specijalnim speleospasilakim
nosilom Nest, obavili su spasioci timova za spasa-
vanje u vertikalnim i u optim planinskim uslovi-
ma GSS-a, zajedno sa ostalim uesnicima vebe,
postavljajui potrebne sisteme za evakuaciju
Photo: Vladimir Krali, ASAK Beograd
Dosadanje vebe
Izvedene domae i meunarodne vebe spasa-
vanja iz speleolokog objekta u organizaciji Gor-
ske slube spasavanja Srbije u proteklih nekoliko
godina:
- Faca ora, 2008. godine;
- Suvi ponor, 2009. godine;
- Rakin ponor, 2010. godine;
- Suvi ponor, 2011. godine;
- Ivkov ponor, 2012. godine;
- Rakin ponor, 2013. godine;
- Jama u Lanitu, 2014. godine.
propeler
Propeler
Odrana trea
avanturistika trka
Trea po redu avanturistika trka na trasi Zubin
Potok Mokra Gora Gazivode odrana je 11.
oktobra u optini Zubin Potok (Srbija)...

propeler
T
rea po redu avanturistika trka neto niu taku, odnosno prevoj U saradnji sa Outdoor In iz Zu-
u optini Zubin Potok odrana Previju na 1.305 mnv. Cilj je bio u binog Potoka ovaj dogaaj protekao
je 11. oktobra. Oktobarski kampu na jezeru Gazivode. je na visoko profesionalnom nivou.
sunan i veoma topao dan doekao Najvie uesnika opredelilo se za Posveenost Outdoor in tima
je oko sto uesnika koji su tog dana peaenje, stoga ne objavljujemo prema ovoj trci primetili su i mnogi
startovali u osam sati iz sela Kovae rezultate prvih deset u mukoj koji su bili i na naim prethodnim
na 713 mnv. Sportska staza bila je i enskoj kategoriji, ve samo trkama. Kao i uvek pokazali su se
duga oko 25 kilometara sa najviom takmiare koji su pretrali 25 kilom- kao najbolji domaini u elji da
takom vrha Berim na 1.731 m, dok etara nimalo lakog terena sa visins- prezentuju i promoviu svoj kraj
je rekreativna bila kraa i obuhvatila kom razlikom od 1.018 m. koji ima veliki potencijal ne samo za

propeler
razvoj turizma, ve i mnogih spor- Staza koju su Ricko, eljko i Zmaj iz Zveana i Bojan Slavkovi ravnoteu kao poetnici u nestabil-
tova na otvorenom i avanturistikog Lazar pre trke markirali, a dva dana su bili zadueni za fotografisanje. nom kajaku.
turizma. pre iste je svi mi zajedno pojaali Za one bre tu je bio Nikola Bojovi Po zavrenoj trci, u velikoj pro-
U logistici je bilo oko 50 ljudi. Na oznaavajuim trakama je bila koji je bio na zaelju kolone. Pored storiji na obali jezera, uesnike je
kontrolnim takama delila se voda odlino oznaena da je mogla domaih bilo je puno stranaca doekao sveani ruak, proglaenje
i slatkii, dan pre sendvii. Desetak lako da se proe i bez vodia. I iz Finske, Nemake, Grke, Irske, pobednika i dodela nagrada. Za
terenskih vozila deuralo je ceo dan pored ove injenice, domaini Belgije, vajcarske i Italije, a etnju prvo mesto po 100 evra i paket
na terenu, kao i sluba hitne pomoi su uposlili vodie Miroslava Mokrom Gorom ulepali su parag- Revita napitaka, drugo po 50 evra
i policije. Pored kontrolora iz Out- Lazarevia i Miroslava Boovia lajderisti koji su poleteli sa Berima i i tree po 20 evra za muku i ensku
door In tima, veliki doprinos u lo- (PK Berim iz Zubinog Potoka), jedrili nebom iznad nas. kategoriju.
gistici dali su momci iz civilne zatite arka Prodanovia (PK Gora iz One prve koji su stigli na cilj Od pobednika moram da is-
Zubinog Potoka, pritekavi u pomo Kragujevca) i Radeta Kneevia (PK Sreten, dravni reprezentativac u taknem Martu Jovanovi i Go-
kome god i ta god je zatrebalo i Kopaonik iz Zveana) da vode i kajaku, provozao je po jezeru, dok rana Miliia iz Zubinog Potoka
prevozei sve to je bilo potrebno. paze na uesnike koji nisu trali iz su se ostali sunali na plai ili etali i Diu uria iz Kosovke Mitrov-
Takoe su i bajkeri koordinirali na sportske, kao i rekreativne kate- u okolini ekajui ostale. Neki su i ice, atletiare kojima je ovo bila
terenu. gorije. Miroslav ela Lazarevi iz PD sami probali da veslaju odravajui prva planinska trka. Aleksandar
Dimitrijevi iz Mladenovca (rodom iz
Rezultati okoline Pritine) takoe je poetnik
u planinskim trkama, a ostvario je
ENSKA KATEGORIJA prvo mesto. Marija osi iz Sme-
1. Marta Jovanovi 03:05:56 derevske Palanke zauzela je drugo
2. Marija osi 03:27:58 mesto iako je pre trke zbog povrede
3. Ana Milosavljevi 03:36:30 tetiva stopala razmiljala da li da
4. Anne Meskanen 03:41:33 uopte tri. Ana Milosavljevi iz
Beograda je, kao i na naoj prethod-
MUKA KATEGORIJA noj trci, osvojila tree mesto. Anne
1. Aleksandar Dimitrijevi 02:21:22 Meskanen, ambasadorka iz Finske je
2. Goran Milii 02:28:16 sa samo pet minuta razlike stigla iza
3. Dio uri 02:28:28 treeg mesta, a bila je jedina dama
4. Sreten Bilji 02:50:02 u godinama koja trala ostvarivi za-
5. ore Duki 02:59:25 vidan rezultat. Sreten Bilji iz Bajine
6. Milan Prodanovi 03:04:40 km Bate je ovom trkom otkrio svoj novi
7. Dragoje Kastratovi 03:13:35 talenat pored kajaka i nadamo se
da e se ubudue ee takmiiti i u
planinskom tranju. ore Duki iz
Sremskih Karlovaca je na naoj pre-
thodnoj trci na Staroj planini osvojio
tree mesto, a ovde ga je izgleda
oarala lepota Mokre Gore pa je
ovog puta malo posustao. Milan
Prodanovi iz Kosovske Mitrovice i nedavno postavili i vetaku stenu poslovni, onda je to veliki korak ka
Dragoje Kastratovi iz Zveana su za penjanje i tako podstakli veliki uspehu. Volela bih da je vie takvih u
takoe lepo iznenaenje i takmiari broj mladih ljudi da ponu da se naoj zemlji i da interese za dobrobit
koji su prvi put uestvovali u naoj bave sportskim penjanjem. zajednice stave iznad linih interesa.
trci i ostvarili dobar rezultat. U povratku ka Beogradu posetili Najveu zahvalnost dugujem
Veernje sate uesnici su prov- smo manastir Gradac, zadubinu Dragii Mijaiu, direktoru projekta
eli na odlinom koncertu grupe iz Jelene Anujske, supruge srpskog Outdoor In iz Zubinog Potoka, koji
Rake u Domu kulture u Zubinom kralja Stefana Uroa I, kad ve nismo je dao sve od sebe da ovaj dogaaj
Potoku i okolnim kafiima gde je mogli da vidimo u Brnjacima njen proe ovako odlino kako je i
bilo dobro drutvo i zabava. dvor koji je potopljen i ostaci da- proao. Uz ovakvu portvovanost
Uz sve aktivnosti, trka je skoro nas lee u dubinama Gazivodskog optina Zubin Potok e uskoro
prerasla u Team building. Jutro je jezera. Zaustavili smo se i ispod postati centar za posetu velikog
osvanulo u Sportsko - rekreativnom starog grada - tvrave Magli i broja turista i avanturista. Zato sve
centru Mokra Gora gde su u takoe ga posetili i uivali u predi- vas, koji niste bili, pozivamo da
zagrejanoj sali sertifikovani in- vnom pogledu na Ibarsku klisuru. posetite ovaj kraj, jer vratiete se iz
struktori Joga saveza Srbije, An- Ovo je jedna od, do sada, najbolje istog sa najlepim uspomenama.
drija Novakovi i Ivana Stankovi organizovanih trka. Kada se radi Vidimo se na sledeoj prolenoj
odrali javni as joge za uesnike i sa ljudima kojima je zaista stalo da avanturistikoj trci na Tari.
domaine. neto urade za svoju lokalnu zajed- Dragana Rajblovi
U sali su lanovi tima Outdoor In nicu, koji su odgovorni i povrh svega Sportski klub Alti

Moj sportski
CMYK - 20/100/100/0
#c9252c
Akcija
IZBOR Pristigle su brojne fotografije
i prie, pa je za iri bio pravi
izazov da izabere najbolje i
dodeli vrede poklone
UE Shopping Center, u saradnji sa Sport preporuku zato je to ba sport koji vole.

Vision i britanskim outdoor brendom Sve uesnike akcije Sport Vision je
Karrimor, uz podrku magazina Moja obradovao sa 20% popusta na artikle
planeta, organizovao je akciju MOJ outdoor brenda Karrimor. Autori tri
SPORTSKI IZBOR. najinteresantnije fotografije i preporuke, po
Ljubitelji penjanja, planinarenja, biciklizma odabiru irija iz TC Ue, dobili su vredne
i brojnih drugih sportova u prirodi, slali poklone: kupovinu Karrimor artikala u
su svoje omiljene fotografije i kratku iznosu od 11.000, 8.000 i 6.000 dinara.

Akcija
Dragi nai, 3. Mesto

Hvala svima na uestvovanju u konkursu Moj sportski izbor! Nije stvar u tome da osvoji vrh. Ne
Evo i imena naih pobednika: eka te gore nikakva nagrada, ak
I mesto - Vladimir ivkovi - gotovo odmah se kree nazad. Hil-
II mesto - Simonida Draga jadu, dve... Tri hiljade metara. Same
III mesto - Jelena Paklar brojke ne znae nita.
Slede fotografije i tekstovi uesnika konkursa - prvih 10 mesta. Izazov koji sebi postavlja, napor
kom se izlae, ljudi sa kojima
hoda, priroda koja te okruuje,
nain na koji reaguje, ono to
1. mesto te raduje, ono to te ljuti i ono
Jo kao dete sam bio nemirnog duha pred im si nemoan... Svaki put
i izraene volje. Teko je bilo spreiti je drugaije. Svaki put se nekako
me, ako neto naumim da uinim. promeni.
Teko je bilo i stii me. Do dvadesete Jelena Paklar
sam lutao od sporta do sporta, ali se
nisam pronaao ni u jednom. A onda
sam sasvim sluajno otkrio neto
to je zaokupilo svu moju panju,
to je smirilo moj nemirni duh, to
me je ispunilo. Bilo je to sportsko
penjanje. Otiao sam u drutvo i bila
je to ljubav na prvi pogled. Krenuo
Finalisti
sam da uim korak po korak do vrha.
Sa svakim novim osvojenim metrom
stene bio sam sreniji i zadovoljniji.
Vrebala su nova iskuenja, mamile
me opasnosti i rizici, a adrenalin je Planinarenje je za neke sport,
bio sve vei, ja sve zadovoljniji. Svaki za mene je to way of life,
osvojeni cilj bio je podsticaj za jo jer kad zapertlam svoj Karrimor,
vie i jos bolje. Neopisiva je ta lepota ili zalazak sunca koji se kao vatrena sklapaju brakovi, dodaju novi kumovi. oseaj je neponovljiv i jak.
druiti se sa pticama, gledati svu kugla izgubi iza horizonta ili zaroni u Cela jedna srena i vesela poro- Penjanje po strmoj planini,
lepotu prirode iz ptiije perspektive. more. A tek drutvo koje sam stekao dica. ivot jednog penjaa je zaista oseaj pobede daje meni,
Ne mogu rei da li je lepe posma- osiguravajui njihov ivot ili oni moj. uzbuenje, iznenaenje, pesma, pria kao da sam deo prirode,
trati sa stene raanje jutra, kada se To su verujem prijateljstva za ceo i jedna velika ivotna kola. takav oseaj u srcu me ne mine.
sunevi zraci probijaju kroz granje ivot. Tu se raaju nove ljubavi, Vladimir ivkovi Drugarstvo koje planinari stvore,
traje i do penzionerskih dana,
proet oseaj sigurnosti,
je ono to traje medju nama.
2. mesto Ljubavi se prave radjaju tu,
Izbalansiran odnos adrenalina, elje planina im unosi magiju,
za istraivanjem, etanja po prirodi elje se prosto stope u jednu,
i druenja. Kome ne smeta da se doiveti uvek iznova planinu vrednu! Moj sportski izazov je planinarenje. Na
malo izblatnjavi pri ulasku u neki Dejan Dudukovi fotografiji je vodopad u Sopotnici, bizu
speleoloki objekat moe prijatno Prijepolja, moj suprug, naa beba od 13
da se iznenadi unutranjou, meseci i ja.
odnosno, mogunostima prirode Decu od malih nogu treba voditi u priro-
(vode i rastvorljive stene) da stvara du, jer kako e je zavoleti ako u njoj ne
oblike. Peinski nakit, koji se stvara borave. Planinarenje, priroda je klju za
hiljadama godina, formira oblike koji kvalitetniju komunikaciju u porodici. Mes-
plene svojim postojanjem i ostav- to gde ovek istinski moe da razume
ljaju bez daha. U dvorani prepunoj drugog oveka, da se opusti i pronae
nakita nikada niste sigurni da li ste i svoj mir. Svi mi teimo da nas ljudi oko
dalje samo u peini ili ste nali tajni nas razumeju, sasluaju, a priroda je
prolaz do Ali Babine peine iz crtanih idealno mesto gde porodica moe da se
filmova (ne po sastavu ve po lepoti istinski upozna, izgradi, postavi prave
prizora) :) temelje, nae svoj mir, napuni baterije i
Fotografija je nastala prilikom po- da bude spremna na sve izazove koje je
sete Bogovinskoj peini. oekuju.
Simonida Draga Frozina Valek

Akcija
Preporuka za sportsko penjanje: Oseaj slobode, Moj omiljeni

boravak u prirodi, kreativnost u reavanju svakog sportski izbor je
smera iznova i iznova, briga o bezbednosti tranje.Preporuujem
drugih, izazov tela na fizikom i psihikom nivou, ga, jer je tranje moj
savladavanje strahova, upoznavanje divnih ljudi beg u neki lepi i
i druenje, a kao lag na tortu mogunost foto- zanimljiviji svet, svet
grafisanja najdivljijih i najdivnijih pejzaa netak- gde nema zidova i
nute prirode. Mislim da je za poetnu preporuku prepreka, gde se die
sasvim dovoljno. punim pluima i gde
Bogdan Pavkovi se oseam sreno.
Svako tranje u meni
budi zahvalnost prema ovom sportu, f) kroz tranje upoznajete svoju oko-
jer me je bar na sat, dva odvojilo od linu, svoj grad i njegove skrivene ulice,
kancelarije, buke, gradskog prevoza, g) kroz tranje shvatate da su mnogi
zaguljivog vazduha i dugotrajnog zadaci u kui i na poslu mnogo laki
sedenja i neaktivnosti. Tranjem od tranja dugih distanci (maratona
sam spoznala ari i pozitivne strane i polumaratona). Uz takav stav ih i
ovog sporta, sporta koji utie da se lake obavljate.
oseate fantastino, jer: h) dok gledate kilometre ispred sebe
a) trite u prirodi, na otvorenom, shvatate da su neke stvari, koje vam
Trudim se da sportom bavim skoro svakog dana i b) trite sa vama dragim ljudima, u ovom trenutku izgledaju daleko,
nije mi bitno da li je sportska sala ili teretana. Ali ipak Svaka osvojena stena je c) dok ste u trkakim patikama, trite zapravo veoma dostine, ali da za
mi otvoreni prostor najvie ui, jer u njemu ovek podstrek za nove izazove u najudobnijoj obui na svetu, njihovo dostizanje morate dobro da
svakojake vetina moe da naui. Bilo da je tranje - kako penjake, tako i d) uz tranje ste u kondiciji i vie nije se oznojite. Kada dostignete cilj, znoj
po umi ili sportsko penjanje, uz aktivnost napolju se ostale ivotne izazove! problem svezati pertlu i popeti se na se pretvara u radost :-).
oseam kao da imam i par godina manje. A zgibovi na Sportsko penjanje je, sedmi sprat bez lifta, i) i za kraj - trati moete uvek -
grani drveta ili na travi trbunjaci, dobri su za trening ukratko receno, sport koji e) oseate se poletno i na vama je tokom leta, jeseni, zime i prolea i
duha, ali i miii su sve jai i jai. Biti fiziki aktivan dozvoljava pomeranje sve manje sala koje svima smeta stvoriti pregrt predivnih i nezabo-
meni mnogo znai, a ak ni ak Noris sada samnom ne postavljenih granica! i stvara oseaj da ste konstantno ravnih uspomena.
sme da se kai. Aktivnosti u prirodi su sportski izbor Milica Ognjanovi duni neto da skrivate, Dragana Kurtovi
moj, pa mislim da bi Karrimor oprema i ja bili pravi
savreni spoj.
Jasmina Makuljevi
Iskren prijatelj prirodi i oveku
Upoznali smo se sasvim sluajno, pre skoro deceniju. mogue. Svima koji veruju da mogu, smeju i hoe. Veru-
I od tada smo nerazdvojni - stena i ja, priroda, penjanje jem da je ovo sport koji nudi vie od drugih sportova,
i ja. Dugo mi je trebalo da naem sport koji mi odgov- koji nas ui da je volja uma presudna, da su granice tu
ara, koji mi zadrava panju, koji me tera da vebam da se rue i da su uda mogua. Probajte, okuajte se,
i usavravam se. Sport kome bih se iznova vraao. I proverite svoje mogunosti. A lako ete odustati, ako
upravo se to desilo kada sam se susreo sa penjanjem, vam se ne svidi i ako ne doivite taj oseaj koji sam
nekako sam odmah znao da je to to. Nita mi nije bilo ja osetio na poetku i koji me i danas dri da istrajem.
teko i sve mi se inilo zanimljivim. Penjui razliite Mada, iskreno sumnjam da ete odustati... Vidimo se na
stene, razliite visine i teine, otkrivao sam da su gran- nekom penjanju, na nekoj novoj steni....
ice ljudskih mogunosti zaista pomerive. Da je samo Nenad i Tatijana Tintor
vano verovati u sebe i svoje sposobnosti. Da je vano
predano raditi, vebati i ne predavati se. Verovati da je
sve mogue. I sve ostvarivo. Zato me je penjanje toliko i
privuklo. Taj adrenalin koji osetite kada uradite pokret za
koji ste bili sigurni da je nemogue uraditi, kada nakon
dugog vebanja popnete ono to ste sebi postavili kao
zadatak, je zaista neprocenjiv. Neprocenjivo je i uivanje
u prirodi, u neobinim predelima, koje moda nikada ne
Magazin o ekologiji, zatiti ivotne
bih obiao i upoznao da se ne bavim ovim sportom. sredine, odrivom razvoju
Uivanje i u razliitim susretima i interesantnim ljudima
koje sam upoznao tokom svih ovih godina. Zato ga i zdravim stilovima ivota
i preporuujem svima. Svima koji su dovoljno hrabri i
spremni na izazov, svima koji ele da osete da je sve Prodaja u pretplati!
Sve informacije na telefon:
+381(0)65 888-08-57
LJUDI
Daniel Pavlinovi: Da, ovo je vrlo skup sport. Opremu

uvamo koliko moemo, a tu i tamo neminovno je da
poneto i strada. Sva oprema je potrona pa se pomalo
mijenja tijekom vremena. Moglo bi se rei da su od svega
foto objektivi i filteri neto to najdulje traje, a sve os-
talo dolazi i prolazi. Osim foto opremom, raspolaemo
i razliitom meteorolokom opremom, koju esto no-
simo i na teren. Osim toga, ugradili smo i automatsku
meteroloku postaju na Petku, koja nam prua bitne
Lovci na oluje
podatke, a uskoro emo ugraditi i jednu u Gruu, koja e
imati relevantne podatke za gradsko podruje. Ono to
nedostaje nama, ali i bilo kome tko prati meteoroloke
prilike ili mu posao ovisi o njima jest meteoroloki radar.
Podruje Dalmacije je jedino u Europi koje nije pokriveno
meteorolokim radarima, a meteoroloki radari pruaju Nagrade
jedinstvene podatke, vrlo bitne za kratkoronu prognozu,
tehniara. Kada ne lovim munje radim kao fotograf tako pogotovo kada su u pitanju opasne oluje. to se odjee Postali ste slavni irom svijeta. Moete li nam
Daniel Pavlinovi, Hrvoje Batini, Zlatko da sam cijelo vrijeme s aparatom u ruci, to je olakotna
okolnost jer sam, skoro uvijek spreman okinuti fotku ili
tie, sve ovisi gdje se odvija akcija i kakvog je tipa, no
posebna odjea u principu je potrebna samo kada je u
neto vie rei o nagradi koju ste skoro dobili i ko-
liko ste nagrade ukupno dobili zahvaljujui ovom
Bara, Hrvoje Margareti i Boris Bai dvije iako mi nekada posao ne dozvoljava. Za zabavu smo pitanju snijeg i olujni vjetar i po tom pitanju nemamo poslu? Kakav je osjeaj biti poznat irom svijeta?
lanovi su odvane grupe Storm svi preteno spremni osim kada smo u stisci s poslom, no
ako su vremenske prilike povoljne za lov tada je fotografi-
problema.
Boris Bai: Fotografiranje prirodnih ekstrema nikada
Daniel Pavlinovi: Dvije fotografije su mi ule u
slubeni kalendar Svjetske meteoroloke organizacije
Chasers Dubrovnik... ja uvijek na prvome mjestu, kae Boris Bai. nije lagan zadatak, kako za fotografa tako i za opremu. (WMO) i to je za mene veliki uspjeh. Bit e prezentirane
Drugi lovac Daniel Pavlinovi dodaje: Mi kao ekipa Od opreme preferiram Canon fotoaparate i objektive, i u njihovim online galerijama, a fotografije e izai i u
smo ve godinama prije toga krenuli u akciju. Osobno se a mogu rei da su proli kroz dosta toga, od izlaganja godinjem UN-ovom izvjeu o klimi. Ovo mi je druga
N
jihov lov je opasan, pun adrenalina i ovim od djetinjstva, jer me meteorologija zanima ekstremno niskim i vlanim uvjetima, kada bi se aparat znaajnija nagrada ove godine, a prva je bila pobjeda
bezbjedan je za sve sve osim za njih - otkad znam za sebe. Zanimanje za fotografiju doslovno zaledio, do zalijevanja morskom vodom i u meteorolokom foto natjeaju povodom Svjetskog
lovce na oluje. Prvi lovac na oluje bio je krenulo sluajno, jer sam elio biljeiti vrste pjenom... Osim manjih problema, oprema uvijek preivi. meteorolokog dana, kada sam dobio put u Gardaland.
je David K. Hoadley, koji je 1956. godine oblaka fotoaparatom pa se tako, nenadano, Naravno, uvijek teimo napretku, pa tako i u fotografs- Kakav je osjea biti poznat irom svijeta zaista ne znam,
zapoeo avanturu koja i danas mnoge ne pojavila i ljubav za fotografijom. Razliitih kom aspektu. jer mi se i ne ini da je ba tako. Istina je da se proulo za
samo oduevljeva, nego i malo plai. Ulo- smo zanimanja, no ovo nas definitivno spaja. nas u foto krugovima i to je to za sada.
vila sam dva lana vrlo zabavne ekipe iz ini mi se da spremnost za zabavu ovisi Koliko obraate panju Boris Bai: Neke od fotografija su, moe se rei, obile
Dubrovnika koji se bave, za ovo podruje, i o samoj akciji. Kada se oekuje nekakvo na upozorenja prije svijet. No to je rezultat upornosti i volje, jer iza svake do-
malo neobinim poslom.
vi
ludilo, svi smo euforini i rasploeni, a ako ovo je vrlo skup odreenog nevremena i da bre fotke stoje sati i sati boravka na kii i vjetru po nimalo
Storm Chasers Dubrovnik kao grupa Daniel Pavlino akcija ne ispuni oekivanja, onda zna uslijediti sport. Opremu li imate izraen sigurnosni ugodnim uvjetima. Neke od fotografija su objavljene na
postoji ve tri godine, no i mimo formaliteta razoaranost i nikome se nita ne da. plan? CNN-u i Huffington postu, kao i u National geographicu.
zvanog SCD svaki od nas fotografira vre- uvamo koliko Daniel Pavlinovi: Mi
menske (ne)prilike due vremena. SCD Oprema za posao kojim se bavite je dosta moemo, a tu i sami izraujemo prognoze
trenutno broji pet aktivnih lanova, a skupa, kako uspijete da je sauvate i da li iz rezultata prognostikih svako nevrijeme je svoja pria i uvijek postoje odreene
to su Daniel Pavlinovi, Hrvoje Batini, postoji neto od tehnologije to bi ste htjeli tamo neminov- modela, tako da znamo razlike ostvarnog u odnosu na prognozirano. Osim toga,
Zlatko Bara, Hrvoje Margareti i ja - Boris da imate a da vam nije dostupno? Da li no je da poneto kakvo vrijeme slijedi i esto se uvjeti i tijekom samog nevremena brzo mijen-
Bai. Razliitih smo stupnjeva formal- ste zadovoljni kvalitetom odjee jer ste koliko je opasno. Ne postoji jaju, no mi smo na to nauili i znamo se ponaati tako da
nog obrazovanja od magistara struke do izloeni ekstremnim uslovima?
i strada odreeni sigurnosni plan jer se ne ugrozimo, a da opet dobijemo to traimo.
96 11 2014. Moja planeta Boris Bai 11 2014. Moja planeta 97

LJUDI
Jo rije - dve...
Je li Balkan spreman za klimatske promjene i kak-
va su vaa zapaanja kad su te promjene u pitanju?
Daniel Pavlinovi: U zadnje vrijeme zabiljeen je niz
rekorda. Primjerice, najvia temperatura u Dubrovniku
otkad postoje mjerenja (kolovoz 2012. godine, 38,3
C), najvie temperature i po ostalim mjesecima,
primjerice listopad je obarao rekorde dvije godine
zaredom (2011. i 2012.), u studenom prije etiri godine
imali smo rekordnu dnevnu koliinu oborine, a ona je
popravljena u rujnu ove godine (192 litre po metru
kvadratnom u 24 sata) itd. Sve bi to mogli biti odrazi
klimatskih promjena. O spremnosti podruja Balkana
na klimatske promjene teko mi je govoriti, no primjeri
s nedavnim poplavama mogli bi biti indikativni.
Da li Vam se kad desilo da ste neku oluju precijenili ili Boris Bai: Moderna civilizacija kao takva je sada
potcijenili i to biste poruili pojedincima koji dijele istu vie no ikad osjetnjiva na vremenske ekstreme. Ovo
strast? proljee smo mogli svjedoiti ekstremnim kiama u
Daniel Pavlinovi: Nikad prognoza nije 100% regionu i tetama koju je ta kia napravila. Dakle,
tona pa oluja uvijek ispadne barem neto slabija ili ne samo Balkan, nego cijeli svijet danas je, vie nego
jaa od oekivanog. Kod ovog bi pomogli spome- ikada, osjetljiv na prirodne ekstreme bilo da su to oluje,
nuti meteoroloki radari. to se sigurnosti tie, uvijek erupcije vulkana, potresi i slino.
oekujemo najtee uvjete i na takve se pripremimo. Puno
je manji problem ako uvjeti onda ne budu teki, nego to prognozom vremena, koju iznosimo i nekim medijima.
bi bio da se pripremimo na slabije uvjete od ostvarenih. Tako znamo kakvo nas vrijeme oekuje i izlazak planiramo
Oni koji dijele ovu strast najee ponu ili s neim vezano u skladu s oekivanim vremenom. Ponekad stie ciklona
uz meteorologiju ili fotografiju. Ako netko eli fotografi- s olujnim jugom ili burom, nekad fronta s grmljavinom,
rati dinamine meteoroloke pojave, moj savjet je da prvo mnogo je razliitih tipova (ne)vremena. Kada se na vidiku
to se tie fotografije, vrlo esto su slike daleko bolje planu iako se tijekom godina dogodilo par situacija gdje pone oko svoje kue, u svom podruju. Tako e stjecati pojavi zanimljiva situacija, nekoliko dana je pratimo i do-
kada se slikava izvan oluje prema njoj, nego unutar same je munja udarila preblizu. Na primjer, ovo ljeto sam foto- potrebno iskustvo i nauiti se vaditi maksimum, jer govaramo gdje emo ii. Ponekad krenemo tik prije oluje,
oluje, jer su uvjeti vrlo teki i ako se neto i uspije foto- grafirao munju na oko 30 m udaljenosti, iz tog okraja izazov je napraviti novu zanimljivu sliku na uvijek istom a ponekad, ako idemo udalje krajeve, i satima prije.
grafirati, esto se na slici od kie i slabe vidljivosti ne vidi sam izaao samo s napuklim bubnjiem. podruju. Boris Bai: Svaka potraga za olujom kree ekanjem.
nita posebno. Boris Bai: To se dogaa jer zapravo ne postoji eka se dovoljno nestabilna atmosfera koja moe proiz-
Boris Bai: U pravilu za neko nevrijeme znamo 24 U sluaju da poete u SAD koliko bi vremena bilo metoda kojom bi egzaktno mogli odrediti kolike e jaine vesti i podrati jae nevrijeme. Kada se takva situacija
sata unaprijed da e se dogoditi na nekom irem pros- potrebno da se pripremite za to iskustvo, jer tamo biti odreena oluja. Zna se samo u kojoj je mjeri atmos- dogodi, prate se prognostiki modeli i u okvirno vrijeme
toru. Meutim, te prognoze nisu uvijek precizne. Lov na je situacija drugaija a i fera nestabilna i to se moe oekivati. Biti dobar u ovome izlazi na teren. Prema dostupnim podacima za trenutnu
oluje zahtijeva dosta improvizacije i prilagodnjivosti tre- moda je tee upoznati zahtijeva mnogo sati provedenih vani na terenu jer je to situaciju se donosi odluka u kojem se smijeru i koja oluja
nutnim uvjetima. Sigurnost bi uvijek trebala biti u prvom lokaciju ,,lova? Ako netko eli jedini nain da se upozna kretanje i ponaanje oluja na prati i kree se. Nekada ne ufotkamo nita, a nekada se
Daniel Pavlinovi: To fotografi- nekom terenu u odreenim situacijama. vratimo punih kartica doma sretni.
bi iziskivalo odreenu
pripremu, no ne predugu. rati dinamine Kako kree potraga za olujom, moete li itaocima da Koje su vam do sad najljepe uspomene i koliko vas
Znamo koja su podruja u meteoroloke opiete taj proces? esto bude strah od nevremena?
koja bismo ili i u koje doba Daniel Pavlinovi: Mi se u sklopu ovoga bavimo i Daniel Pavlinovi: Koliko god vrijeme nudilo ljepote
godine, a koristili bismo iste pojave, moj sav- i tajanstvenosti, toliko najljepe uspomene pamtim ba
prognostike modele kao jet je da prvo prilikom naeg druenja bilo prilikom lova na oluje ili
i sada, te satelitske snimke pone oko svo- prilikom naih meteo mitinga, kada se naemo s os-
i ostale podatke, kao na talim lanovima Crometea. Teko je odabrati to je bilo
primjer s mree Blitzortung. je kue, u svom najljepe, no svakako je u vrhu bura na Pagu u studenom
Bilo bi zahtjevnije jer se radi podruju 2013. godine, Vogel (2008), Rijeka (2005), zatim kajak-
o povrinski znatno veem ing na Zrmanji, Dolomiti... Bilo je zaista trenutaka koji se
podruju, pa bi trebala i odreena doza sree za neto nikada ne zaboravljaju, a nadam se da e ih biti jo puno.
uloviti. Boris Bai: Najupeatljiviji trenutak do sada bi bio
Boris Bai: Put u SAD bi zasigurno zahtijevao odre- susret s munjom na oko 30 metara. To je jedno nevjero-
denu fazu pripreme. Ogroman je prostor lova i oluje su jatno iskustvo koje se definitivno pamti cijeli ivot. Kada
dosta intenzivnije. Lociranje i praenje oluja bi radili uz su u pitanju ekstremne vremenske pojave strah je uvijek
pomo dostupih prognostikih servisa koji nude trenut- prisutan.
nu radarsku situaciju. Tekst priredila: Marija Boljevi
Foto: Daniel Pavlinovi, Hrvoje Batini i Boris Bai.

WWF
WWF
Izvetaj o klimatskim
promenama
Nauna rasprava o klimi vie nije potrebna,
vreme je za donoenje odluka...

Photo: Garett Gabriel, Robert Weber, Simon Kimber, Mikael Miettinen, Len Radin
Kontakt info
Dodatne informacije potraite
na sledeim adresama:
www.panda.org/Serbia FB: i
www.facebook.com/WWFSerbia
TW: twitter.com/WWFinSerbia
WWF Dunavsko-karpatski pro-
gram u Srbiji:
wwf.panda.org/serbia
borbu protiv klimatskih promena.

To nee paralizovati ekonomiju,
niti zaustaviti razvoj nego up-
ravo suprotno. Ono to je jasno je
da e pasivno ponaanje biti puno
skuplje.
2. Nije prekasno da se izbe-
gnu jo katastrofalnije klimatske i zahtevali akciju. Verske voe, ko- da iskoriste svoj mandat, osiguraju
promene. Brzi i odluni koraci za rporacije, sindikati, studenti, orga- milijarde potrebne za prelazak na
smanjene zavisnosti od fosilnih nizacije civilnog drutva i graani obnovljive izvore energije i dogov-
goriva mogu zadrati globalni pozvali su vlade da deluju brzo i ore se o putu napred za globalni
porast temperature ispod 2 C, ambiciozno. Sada je red na njih - klimatski sporazum u Limi.
to je nauno dokazan prag kako
bi se izbegle opasne klimatske
promene, a potvrdile su ga i vlade
drava.
3. Postoji ogranienje koliko
Panel o klimatskim promenama u Kopenhagenu ugljendioksida moemo emitovati

a to ogranienje smo ve uve-
liko prekoraili. Globalno, emisije
M
eudravni panel o godina rada vie od hiljadu promena. Ovaj izvetaj je odobrilo ugljendioksida se moraju smanjiti
klimatskim promenama naunika iz 160 zemalja irom 195 vlada lanica Meudravnog brzo, ponajvie u ovoj deceniji, da
(IPCC) koji je 4. novembra sveta. panela o klimatskim promenama i bi dostigle nulu oko sredine veka,
odran u Kopenhagenu, konano Vodei svetski stunjaci u predstavlja globalni nauni kon- ako elimo izbei katastrofalne
je objavio 5. izdanje svog Izvetaja oblasti klime su nam dali snano senzus o klimatskim promenama, klimatske promene. Vlade, kom-
o proceni klimatskih promena merilo i dobar podsticaj za glo- komentarie Samanta Smit, direk- panije i svi mi moramo preskoiti
(AR5). Izvetaj predstavlja sedam balne napore u oblasti klimatskih torka WWF-ove klimatske i ener- male korake i krenuti u potpuno
getske inicijative. ukidanje fosilnih goriva.
Izvetaj pokazuje da klimatske 4. Prilagoavanje na klimatske
promene ve utiu na ljude i promene je nuno, ali postoje i
prirodu svuda irom sveta. Acidi- ogranienja. Bez hitnih mera za
fikacija okeana, porast nivoa smanjenje emisija, prilagoavanje
mora, ekstremne vruine i velike nee biti dovoljno za zatitu
promene na Arktiku pokazuju osnovnih ivotnih uslova i prirode
da su klimatske promene ve od koje svi zavise.
injenica. Izvetaj pokazuje da 5. Da li emo delovati ili ne
je ljudska aktivnost glavni uzrok otvara i pitanje jednakopravnosti,
promena i da naa zavisnost od pravde i potenja. Ako konkretna
Svetski fond za prirodu
fosilnh gorivia ima dominantan akcija izostane ugroziemo na- Worldwide Fund for Nature (WWF), odnosno Svetski fond za prirodu,
uticaj na zagaenje koje menja pore za smanjenje siromatva i jedna je od najveih, irom sveta priznatih, nezavisnih organizacija,
nau klimu. ugroziti dostupnost hrane, vode i koja se bavi zatitom prirode i ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu
Dok Izvetaj detaljno navodi egzistenciju za one najsiromanije. globalnu mreu u vie od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi
pogubne posledice nestabilne Takoe ostavljamo dananje unitavanje ivotne sredine i da stvori budunost u kojoj ljudi ive u
klime, on takoe navodi jasan put mlade i budue generacije s go- skladu sa prirodom putem ouvanja svetske bioloke raznovrsnosti,
za istiju i sigurniju budunost. tovo nepremostivim izazovom. odrivog korienje prirodnih resursa i smanjenja zagaenja i preterane
Glavni zakljuci su: Ovog septembra u Njujorku lju- potronje.
1. Svet moe i mora sebi priutiti di iz svih delova drutva marirali

Prozor u svet vane podatke o potrebnim dokumentima i uslovima boravka pronaite na stranici:
www.lebanon-tourism.gov.lb
Peina Agitis
u Grkoj
tu injenicu smo mi iskoristili i tokom kratkog boravka Odjednom, izlazimo u peinu na obali reke, koja je
u Grkoj uivali u neobinosti i nesvakidanjoj lepoti iroka desetak metara, a koja ima dosta jak pad. Visina
peine Agitis. peine je svega pet do est metara, ali sa tavanice vise
Dolazimo iz Bugarske, od pograninog grada Goce grozdovi stalaktita, najraznovrsnijih boja. Peinski nakit
Delev. Po ulasku u Grku vozimo se brdovitim terenom. je gust, raznih dimenzija i nije uobiajeno kupast, ve
Stiemo i do planine Falakron koja je visoka 2.232 meta- je nekako kvrgast, nepravilan. Ponegde iz reke izronja-
ra. Prelazimo prevoj, gde je raskre za zimski smuarski vaju i itavi peinski stubovi koji se prelivaju u raznim
centar. Sputamo se u dolinu do gradia Prosostani. bojama od ute, pa sve do crvene i raznih nijansi crne.
Odavde skreemo na severozapad jo petnaestak kilom- Sve je znalaki i struno osvetljeno. Oekujemo amce i
U zemlji koja je izmislila turizam moete etara. vonju po reci. Umesto toga sredinom reke napravljena
Stiemo u dolinu nevelike reke Agitis, pritoke Strume. je peaka staza poploana betonskim blokovima i
da birate plae, arheoloka nalazita i Iako nije velika, ova reka ima dosta veliki pad sa brzaci- ograena ogradom! Hodamo uz reku. Voda dosta brzo i
istorijske spomenike... Napravite izuzetak ma i slapovima. Dolina je plodna, teren valovit. Ambijent buno tee pored nas. Stalno se okreemo, as na jednu,
kojim tee speleologu nita ne obeava. Udaljeni smo as na drugu stranu, jer prolazimo neobino bogatom
i posetite jednu prelepu peinu! od Bugarske jedva pedesetak kilometara. Stiemo do peinom. Na nekoliko mesta prolazimo ispod namerno
podnoja ogranaka planine Falakron. Dolazimo u lep sruenih stalaktita, da bi mogla da se napravi staza, a na
H
iljade i hiljade naih ljudi tokom cele godine hrle etvrta grupa su planinari, od kojih mnogi smatraju da ureen park uz reku. Oko reke su gorostasni platani. jednom mestu se mora dobro sagnuti da bi se moglo
u susednu Grku. Razlozi su mnogostrani. Najvei ako se nisu popeli na Olimp (stecite bogova), nisu ni bili Postoje ureene peake staze. Obilazimo i omanju nastaviti razgledanje ovog neobinog prirodnog fenom-
broj ide da se odmara i uiva u kupanju na bez- u Grkoj. Pored Olimpa tu su i druge grke planine: vrh kapelu, ili kako Grci kau, paraklis i tu, ujemo snaan ena. Napravljena staza, uz reku je duga oko 500 metara.
broj grkih plaa. Najee su to: Paralija, Parga, Evia, Svete Gore (Atos) i Pind. huk vode koja nedaleko, iz pravog krakog vrela, buno Ovde se svod peine sniava i dalja staza bi traila novo
Tasos, Halkidiki... Druga grupa poseuje mnogobrojna Samo mali broj sretnika zna da u Grkoj pored nave- istie. Prelazimo most ispod izvora i dolazimo do biletar- ruenje prirodnih peinskih ukrasa. Vodi nam ree da je
istorijska mesta iz starog helenistikog, a i hrianskog denih kulturno-istorijskih i turistikih atrakcija, mogu da nice. Tu plaamo ulaznicu ak sedam evra (u Bugarskoj peina, ustvari, podzemni tok, ove krake reke, dug oko
razdoblja: Atina (Akroplj), Sparta, Korint, Olimpija, Delfi, se nau i neke retke i neobine stvari. Jedna od njih je ulaznice su samo dva do tri evra!). Uz pratnju vodia pet kilometara i da je i dalje pun raznovrsnog peinskog
Epidaurus, Meteori... Trea grupa su hodoasnici koji i peina Agitis. Ova peina je u severnom delu Grke, u kreemo betoniranom stazom levo od izvora - vrela. nakita. Vraamo se istim putem natrag. I sada, kao malo-
odlaze u Svetu goru (Atos), gde pored Hilandara odlaze Jegejskoj Makedoniji. Nalazi se nedaleko od dva grka Dolazimo do prokopanog ulaza u peinu. Otvara se pre, sve je oko nas novo, neobino i nadasve lepo, pos-
do Kareje, Vatopeda, Zografa, Kutlumua, Velike Lavre... grada - Seresa i Drame, a blizu je bugarske granice. Ba kapija, pali svetlo i ulazimo u hodnik dug 70-80 metara. matrano iz drugog ugla. Dolazimo na poetno mesto.

Prozor u svet

WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
Prozor u svet WWW.NOVINARNICA.NET
RUBRIKA WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
Ne vraamo se kroz prokopani kanal, ve skretosmo levo WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET WWW.NOVINARNICA.NET
u novi, prokopani hodnik. Posle samo pedesetak metara
izaosmo iz tunela i - odjednom, stadosmo zapanjeni.
Stigli smo u novu, veliku dvoranu. Reka tee pored nas,
a cela dvorana je osvetljena dnevnom svetlou. Zbun- Novinarnica sve novine na jednom mestu
jeni smo. Ali bacivi pogled na gore, ugledasmo iroki
otvor, vigled, odakle dolazi dnevna svetlost. Osvrnuvi
ITAJTE NAE NAJNOVIJE IZDANJE NA SAJTU WWW.NOVINARNICA.NET
se oko nas, vidimo da reka tu, pred nama, opet ponire Nova izdanja asopisa Moja planeta od sada e interneta omogui pristup i itanje svih tampanih
i da nismo na ranije vienom, izvoritu reke Angitis. moi da se itaju i putem internet portala www. medija koji se izdaju u Srbiji iz razliitih oblasti, kako
Pred nama je jo jedno iznenaenje. U ovoj prostranoj, novinarnica.net . Saradnjom sa portalom Novinarni- nacionalog, tako i lokalnog karaktera. Ako elite da
vidnoj, dvorani postoji i jedan veliki toak, dolap koji ca, na kome se nalazi sva dnevna tampa, kao i razni saznate, kakva je situacija u vaem rodnom gradu,
je nekada voda pokretala. (Da li je taj dolap korien nedeljnici, asopisi iz Srbije i regiona, eleli smo da da li je pametno ulagati u nekretnine, gde kupiti
za navodnjavanje, kao mlin, ili kao elektrina centrala, unapredimo odnos prema naim itaocima i da im venanicu i kako organizovati venanje, kakva je
nismo saznali, ali utisak je bio veoma neobian, snaan omoguimo da itaju nae novine bilo kad i bilo aktuelna politika situacija u zemlji, neto vie o
i upeatljiv.) Izlazak iz ove neobine peine opet je bio gde, tako to e putem kratke procedure, otvaranja muzici, fotografiji, umetnosti, koja je najpopularnija
prokopanim hodnikom. Izaavi iz peine bili smo i naloga biti u mogunosti ne samo da itaju, ve i dijeta ove sezone, ta rade poznate linosti, kako
Photo: Ioannis Epicurean
oduevljeni i opinjeni. Zar je mogue u ovoj pitomini da uvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih opremiti stan i tako dalje, sve to moe se nai na
naii na ovakvu prirodnu lepotu i neobinost? utvrdili da se u peini ivelo jo u praistoriji, a kao dokazi tekstova na internet stranici Novinarnice. jednom mestu, u izdanjima dostupnim na portalu
Ovaj, poslednji deo peine, gde je vodeniki toak, tu su seiva, vrhovi strela, ostaci grnarije. Pored dokaza Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno www.novinarnica.net . Novinarnica pokriva 90%
dolap, bio je ljudima poznat od davnina. Meutim, o ivotu ljudi, ovde su naeni i ostaci ivotinja - mamuta, itanje novina u elektronskom formatu, u zavis- tampanih medija u Srbiji, najrazliitijih oblasti,
unutranjost sa prekrasnim peinskim nakitom ot- medveda, jelena, koji potiu iz jo ranije prolosti. nosti od vrste izdanja, ne gubei na originalnosti, dnevne novine, nedeljnike, politike, ekonom-
krivena je nedavno, tek 1978. godine. Otkrivanje peine Poto sam obiao mnogo peina, ne samo u bivoj Ju- zadravajui isti izgled, kao i sadraj. Na ovaj nain ske, strune, lifestyle asopise, itd to itaocima
ilo je preko ronjenja kroz rene sifone, da bi tek kasnije goslaviji, ve i u Bugarskoj, Turskoj, Siriji, Libanu i Iranu, izalo se u susret potrebama savremenog naina omoguava brzu pretragu sadraja i tema koji ih
bili prokopani hodnici kojima se danas obilazi ovaj dra- smem da tvrdim da je peina Agitis sigurno jedna od ivota koje namee brz protok informacija, ali u isto interesuju. Osim ove prednosti, svih novina na
gulj prirode. Temperatura vode u peini je konstantna najlepih i najatraktivnijih u svetu, a udaljena je od nas vreme zadrao se kvalitet, koji tampani mediji nude jednom mestu, Novinarnica nudi jednostavnu i brzu
i iznosi 13 stepeni, dok je temperatura vazduha 17 jedva 600 km! itaocima, u odnosu na kratke vesti i sadraje koje upotrebu sadraja sajta, arhivu koja je konstantno
stepeni tokom cele godine. Arheolozi i antropolozi su Aleksandar Damjanovi nude razni internet portali informativnog karaktera. na raspolaganju, ali i jeftinija izdanja u odnosu na
Novinarnica je prvi i jedini portal ovog tipa u Srbiji tampane medije. Ako elite da budete informisani i
108 11 2014. Moja planeta 132
koji ima za cilj da na jednom mestu korisnicima da budete u toku koristite sajt Novinarnice.
juli 2012. MojaPlaneta
putovanja
PUTOVANJA Indija
kerala
Photo: Sylvianism1 VELIKA

Minja Tomi
PUTOVANJA profesor geografije, bloger, putnik namernik,
sluajni turista, test voza raznih bedekera
photo: Chi King, Frontierofficial, ethan crowley

Mali je deo mnogo veeg pareta prostranstva koji svoj san, da bi i on ponovo (po
ko zna koji put) posle egipatskih
karakteriu veliki kontrasti, bogatstavo ali i surova faraona, Rimljana, Aleksandra prepunim zlatnih darova koji su, vekovima je gledala na Indiju s se vozi levom stranom, ali zapra-
borba za ivot, mistika i duboko ukorenjene filozofije, Makedonskog i ko zna koga jo - po proverenom receptu, trebalo nipodatavanjem i odredila joj vo vozi se i desno... I sredinom
otkrio Indiju. Stari rimski novii da kupe milost vladara. Umesto veoma nisko mesto u razvoju druma... Jedino je pravilo da se
a nadasve ljudska toplina. Sakrivena pod zatitnim naeni u Indiji i izloeni u Letn- milosti, za zlato su kupili samo svetskog duha, odmah negde kree napred. Uprkos stalnom
znakom Gods Own Country, a istovremeno joj palati, raskonoj rezidenciji zaine i otpoeli da se bogate, posle kamenog doba. To im haosu, oajnom stanju puteva
maharada iz Koija, svedoe da jer - Evropa ne bi bila to to jeste nije smetalo da je eksploatiu i i arolikoj skupini uesnika - od
uukana u okrilje slogana Incredible India Kerala! je Indija otkrivana bezbroj puta i da nije odmah poela da materi- pljakaju njena bogatstva. peaka, motora, tuk-tukova i
da je svako novo putovanje i dan jalizuje svoj san prodajui neke Sami Indijci vole da kau da udnih automobila, do krava i
O
d davnih Indiju je bila suludom snu da putujui na danas otkriva kroz jedan novi, zaine i desetine hiljada puta ta god da kae o Indiji - su- slonova povremeno, sve to neka-
san o izobilju i ispunjenju zapad stigne na istok. Indiju skriveni san. skuplje od nabavne cene. protno je takoe istinito. Svaki ko vozi napred i zauujue
elja, te oajniki mamila je video na svakom mestu, pa Maharada iz Koija, gde se stav o ovoj zemlji uistinu prelazi - bez mnogo incidenata. Prava
i primoravala na bezumne tako i u Americi. A na drugoj Vasko da Gama iskrcao, nije eleo Indijski san u svoju protivrenost i zapravo, je avantura putovati lokalnim
misli i dela. Tako se inilo i da strani, na samom rogu Indije, u da razgovara sa njim. Ali to Vaska A s druge strane, ta je bio sve je tano. Ako elite da prevoznim sredstvima u kojima
Kolumbo gubi razum u svom Ernakulamu, prvi put pristao je nije pokolebalo, te se za dve indijski san? Pa, Evropa zasig- upoznate pravu Indiju - izaite su udobnost i higijena na veoma
neobuzdanom i, na prvi pogled, Vasko da Gama da bi dosanjao godine ponovo vratio sa brodom urno nije. Stara, kulturna Evropa na ulicu. Ali budite paljivi! Ovde niskom nivou, ali i uprkos tome,

PUTOVANJA

PUTOVANJA
ljubaznost, srdanost i pozitivna prave fantastine vizuelne efekte i sa visokorazvijenim zemljama

energija ljudi sasvim potisnu sve (sari su veoma jeftini - za tur- sveta. Nalazi se se na krajnjem
neprijatnosti. iste su oko tri evra, a za lokalce jugu potkontinenta, a nastala je
Svakom doivljaju Indije jedan). 1956. godine ujedinjenjem triju
treba pridodati neverovatnu nekadanjih kneevina: Koina,
pozitivnu energiju koja, uprkos Drugo lice Indije Malabara i Travankorea. Ima
oiglednoj nematini, izbija iz Meutim, Kerala nudi jedno odlian zdravstveni i obrazovni
Indijaca. Nasmejana tamnoputa sasvim drugo lice Indije... Ovo sistem sa preko 90% pismenih
lica srdanih, a u isti mah nekako je jedna od najgue naseljenih stanovnika, a duina ivotnog
ponosnih, otvorenih i priljivih saveznih drava Indije. Glavni veka je poput one u najrazvijeni-
ljudi je upravo ono to Indiju ini grad je Tiruvanantapuram jim zemljama sveta (oko 70 god).
tako privlanom i neponovljivom (nekada se zvao Trivandrum). Tradicionalne tropske bolesti,
njeni ljudi i njihovo filozofsko Pored engleskog, malajalam kojih se neko ko dolazi iz Evrope
gledanje na teke okolnosti u je zvanini jezik ovog pareta moe logino pribojavati, ovde
kojima ive. ene su odevene u Indije. Jedna je od najrazvijeni- su mnogo ree.
sarije predivnih jarkih boja koje jih, a po mnogim parametrima Ime Kerala oznaava zemlju
sa njihovom tamnom koom kvaliteta ivota uporediva ak kokosovih palmi. Na jeziku mala-
jalam kera znai kokosova palma,
dok alam oznaava zemlju.
Indijski okean i prelepe plae;
backwaters, ogromne povrine
pod vodom, kombinacija reka,
jezera i kanala u unutranjosti
zemlje; te brdski predeli ka
susednoj indijskoj dravi Tamil
Nadu sa plantaama aja koje
su osnovali Englezi dok su
vladali ovim delom sveta sve
to mami turiste u Keralu. Uz sve
to i neverovatno je zelena jer su
ogromne povrine pod kokoso- presivnih dimenzija i sve svedoi
vim palmama, ili bananama, a o tome da je proizvodnja i trgov-
ima i mnogo pirinanih polja. ina zainima na ovim prostorima
Ovde se gaji, ni manje ni vie, veliki biznis. Uostalom, zato bi
nego 600 vrsta pirina i svi se oko nje otimali Portugalci koji
mogui zaini - od cimeta, vanile, su doli jo u petnaestom veku
morskog oraia do umbira, (Vasco Da Gama, 1498.) pa preko
bibera i nama manje poznatog Holanana i Englezi krajem
kardamoma. Zaini se pakuju u osamnaestog veka.
ogromne vree, skladita su im-
O tempora o mores
U junoj indijskoj dravi Kerala
nalazi se skup pet jezera, koja su
meusobno povezana rekama
i kanalima. Desetak hiljada
ljudi ivi na ostrvima do kojih je
mogue doi samo plovilom. Na
nekima ima struje, a na mnogi-
ma ne. brod koji izgleda kao plovei amcem ili plovilom.
Metani preivljavaju pu sa kuom na leima. Njime Na jednom od ostrva
zahvaljujui ribolovu, poljo- upravlja posada koja je takoe izgraena je mala fabrika u kojoj
privredi i uzgajanju biljaka od angaovana i za pripremanje se koljke prerauju u kre.
kojih se dobijaju poznati zaini. hrane tokom boravka. Pravi je Ribari ih sakupljaju, melju i pale,
Jo uvek na celom tom podruju doivljaj voziti se tim kanalima pa na taj nain dobijaju kre koji
stanuje stotine veoma retkih koji i dan danas predstavljaju zatim prodaju zadrugama. Na
vrsta ptica, mada je u poslednje mreu veoma vanih puteva za drugom ostrvu se pravi konopac
vreme primetan tetan uticaj stanovnike svih tih ostrva. Tiina od kokosa. Tehnologija je veoma
razvoja ekonomije. koja vlada na reci je nestvarna i stara, ali veoma ekonomina
Backwaters se najbolje mogu samo se katkad, tu i tamo uje i ekoloka: nakon to pojedu
istraiti ako se iznajmi brod, ubor vode ustalasane nekim unutranjost, metani ostatak

PUTOVANJA

PUTOVANJA
kokosa sakupljaju, a niti s ploda okolnih jezera pokazuju da i zaina koji ovde uspevaju: cime- posetu brani, kao i odlazak do su Portugalce porazili i proterali podsea na Jugoistonu Aziju.
se, nakon viemesenog suenja, Indijci mogu i umeju da uvaju ta, umbira, kardamoma, morsk- najdalje i najvie plantae koja Britanci. Lepa peana plaa u uvali,
skidaju i stavljaju na gomilu. Uz blago kojim raspolau kada neko og oraia i crnog bibera, dakle se nalazi na neposrednoj granici Koi ima puno crkava ali i duine oko jednog kilometra, sa
pomo toka koji se pokree dosledno sprovodi zakone. prah koji se dodaje priprem- ove drave sa susednom indijs- drugih znaajnih objekata zbog puno restorana na obali, malih
runo ili uz pomo struje, od Sa svake stabljike aja redovno ljenom crnom aju, kombinova- kom dravom Tamil Nadu. Kakvo kojih ga vredi posetiti. Od Hol- hotela sakrivenih bujnom veg-
male zguvane gomile lagano se beru listovi i to samo po tri nom s mlekom. Zbog bibera aj li je to samo bogatstvo mirisa! andskog groblja iz 1724. godine, etacijom u pozadini, sa dosta
razvlae dlake, te se na taj nain mlada sa svake granice. Nad- je pomalo ljutkast, ali isto tako i Koi je najpoznatiji i najvei do bazilike Santa Kruz. Sent ali ne i previe posetilaca to je
dobija konopac. Svakog dana zornik budnog oka pazi da se neverovatno ukusan. grad drave Kerala. U njemu ivi Francis crkva ija je unutranjost Kovalam, najpoznatije letovalite
ene naprave desetine kilom- u korpi sluajno ne nau i stari U Munaru je vrlo lako uivati, nekoliko miliona stanovnika, a napravljena od drveta, najvanija Kerale. Na jednom kraju uvale
etara i tako za ceo dan uspeju da listovi, a idealno bi bilo da se ali lepota Munara i okoline pre za turiste je najzanimljiviji deo je istorijska zaostavtina iz izdie se svetionik sa koga se
zarade dolar ili dva. sat vremena nakon branja lie svega lei u plantaama aja i grada pod nazivom Fort Koi, u vremena Portugalaca. Upravo u prua velianstven pogled na
Na planinskom pojasu Zapad- dostavi fabrici na preradu. zaina. Za obilazak te okoline kome vreme kao da stoji. Centar njoj sahranjen je Vasko da Gama zaliv i jo par susednih. Inae,
nih Gata, u dravi Kerala, nalaze Za ove prostore karakteristian najjednostavnije je da se unajmi Fort Koija se moe prepeaiti 1524. godine, ali njegovi posmrt- voda Indijskog okeana, zapravo,
se plantae aja oko mestaca je i dodatak aju od koje se pravi tuk-tuk i onda krene krivudavim za nekoliko sati, a sve turistike ni ostaci su tek etrnaest godina Arapsko more, ovde je plave
Munar, na nadmorskoj visini od ukusan lokalni masala aj koji putevima marrute koja bi u na- znamenitosti se nalaze jedna kasnije preneti u Portugal, u boje; talasi - ne ba tako veliki, a
oko 2.400 metara. Ovo je regija je u Kerali veoma popularan jboljem sluaju trebalo da ukljui blizu druge. Grad je bio prva ev- Lisabon. Ulaz u crkvu je bes- temperatura vode - ravna ideal-
za koju bi se moglo rei da je i obavezan na meniju svakog i posetu rasadniku cvea, jahanje ropska kolonija na teritoriji Indije platan, ali minimalna donacija je noj.
vajcarska u Indiji. Ureenost restorana. Inae, taj dodatak slonova, vonju pedolinama na pod vlau Portugalaca od 1503. oekivana.
putne infrastrukture i istoa je prah, kombinacija nekoliko jezeru, iznajmljivanje glisera, godine, meutim, 1663. godine Portugalci su 1555. godine sa-
zidali Mataneri palatu koja je u Kuhinja
poetku bila namenjena za radu
Veera Kerala Varma. Holanani su
je renovirali 1663. godine i ini se
da od tada nije bilo znaajnijih
investicija. Danas je palata pret-
vorena u muzej.
Staro i novo
U Koiju se jo uvek za lov-
ljenje ribe koriste kineske mree.
Izgledaju jednostavno ali za Hraniti se u Kerali (i generalno
njihovo korienje, posebno pri itavoj Indiji) jeste poseban iza-
izvlaenju, potrebna je velika zov. Junoindijska kuhinja je
snaga. Podseaju na eram iji priznata i poznata u svetu, ima
se pokretni deo uroni u vodu na bezbroj varijacija istih ili slinih
odreeno vreme kako bi se riba dobro zainjenih i ukusnih jela.
namamila u mreu. Ono to, meutim, stvara dilemu
Magina plaa Varkala jeste: kako pomiriti radoznalost
udaljena je 150 kilometara da se to vie toga proba, sa
juno od Koija, a 40 kilometara opreznou da se izbegne
severno od Trivandruma. Nema mogue trovanje zbog evident-
saobraajnih guvi, bespotrebne nog pomanjkanja higijene.
buke, prosjaenja kao u drugim Indijska hrana, ili bar
delovima Indije i sve je nekako junoindijska, jako je ukusna,
podreeno turistima a, izmeu dobro zainjena i uglavnom ljuta.
ostalog, kao i ceo jug Indije Koriste se razliite vrste karija
(curry je jelo koje se najee
nalazi na meniju); sva je hrana
uglavnom bazirana na pirinu
koji je ili sastojak jela ili je njegov
glavni prilog; onda pilee meso
ili ovetina, obilje ribe, govedina
nikako!
Specifian je ukusni naan - vrstu
hrskavog hleba, tanak poput
tortilje i ponekad bude zamena
pirinu; rasam kiselo ljuta supa;
i sve vrste zaina kojima zemlja
obiluje

Moja Planeta #50 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moja Planeta #50 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje

Moja planeta 50 novembar 2014. ISSN 2217-3307

Speleologija 94 Lovci na oluje

78 GSS 102 Prozor u svet - grka 98 wwf vesti

Fotografija naslovne strane: Milo Milenkovi

Forum Moja planeta

Prodaja, kupovina i razmena opreme 11 2014. Moja planeta 5

Photo: Tams Mszros

8 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 9

TRIMM - prihvatite izazov

Dva modela pantalona Trimm

Slika 1 Slika 2 Slika 3

10 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 11

12 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 13

14 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 15

16 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 17

18 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 19

20 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 21

22 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 23

bila umerenija sa blagim penjanjima i mogunou za

24 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 25

26 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 27

Jasmina i Mingmar Sherpa Chulu East (6.584 m)

Nesvakidanja alpinistika avantura koja

28 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 29

30 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 31

32 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 33

34 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 35

Prvu aklimatizaciju uradili smo laganim trekom na

nisam se ni okrenuo od prole ekspedicije na Huas- Planina zove

Planina bez vrha

36 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 37

38 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 39

40 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 41

42 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 43

44 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 45

i penjanja preko sedla koje je na visini na 5.500 mnv.

46 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 47

48 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 49

svim podacima uesnika. Naa ekipa

50 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 51

52 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 53

54 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 55

56 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 57

58 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 59

Vie detalja o uslovima

60 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 61

62 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 63

64 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 65

66 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 67

68 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 69

pokriva magle je odbacila prema

72 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 73

U kafanici kod ovjeka po imenu

74 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 75

kao novi urbani stil

76 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 77

poetnike, rekreativce i profesionalne sportae. Trekking za natjecanja?

78 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 79

84 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 85

86 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 87

88 11 2014. Moja planeta 11 2014. Moja planeta 89

UE Shopping Center, u saradnji sa Sport preporuku zato je to ba sport koji vole.