Moja Planeta #49 PDF

Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje
Moja planeta 49 oktobar 2014. ISSN 2217-3307
www.mojaplaneta.net
Ekspedicija
Pamir
Alpi
Gora
Otkrijte
turno skijanje
Alpinizam
VALLE DELL ORCO
Mesto inspiracije
za nove generacije
Gorska sluba
spasavanja srbije
Cave Akcija
Rescue Moj sportski izbor
Training Osvojte vredne poklone!
Moja planeta
Besplatni outdoor magazin / Oktobar 2014.
Extreme Summit Team 50 Valle dell Orco

U italijanskom mestu Ceresole Reale
odran Meunarodni skup alpinista.
Srbiju su predstavljale Katarina
Manovski i Jelena Jakovljevi...
78 Prenesi dalje
Ne morate da idete u Himalaje samo
kako bi popeli neki vrh. Moda je
bolje ponekad otii tamo i uiniti
dobro delo... Alpinizam
39 Gora Oprema i osnovni principi - Turno skijanje
Ekspedicija disciplinu, koja je 108 Kopaonik
9 Pamir sve popularnija... Greben Grede
Bore Gelevski, i Kozjih stena
Goran Nikoloski i Propeler istraivala su etri
Borko Gaji bili su 84 esta trka Kragujevanina...
deo tima koji je preivljavanja 114 Velebit
osvojio vrh Lenin... Mokra Gora 2014. Na samom smiraju
16 Alpi 96 Treking liga ljeta smo odluili
visokogorstvo posjetiti NP Kruevca je i ovog
Visokogorci Sarajeva Nai stadioni su oktobra organizovao
organizovali 42 Maroko livade i planine Paklenica...
masovnu akciju...
ekspediciju i uivali Putovanje krunisano Vojvodine 118 Zlatibor
u atraktivnim usponom na Izlet godine za 144 PK Pobeda
alpskim predelima... Mt. Toubkal i Planinarenje varadinski HPD Dotaknuti Homolje
26 Mont Blanc posetom prelepim MIV bio je Beogradski planinari
100 Miholjsko uivali u maginim
Matej Perkov uputio predelima... Zlatibor...
ljeto na Orjenu lepotama Istone
se u samostalnu Trebinjci po 11. put 122 U zaleu
avanturu. Donosimo outdoor Karpata
Srbije...
organizovali uspon
vam drugi dio 60 Zip line na Vuji zub i vrhove Planinarkama i 150 PD Jelenak
njegove prie... KES Armadilo Orjena... planinarima PEK U bojama ruja
instalirao prvi trajni Gora ukazala se Panevci u
sistem sa sidritima prilika da otputuju Deliblatskoj
u Ovar Banji... za Poljsku... peari...
Biciklizam 130 Planinom

Putovanje
70 Moj prvi brevet Jastrebaki mar
Planinarski klub 162 Trekking tri
Otkrijte sjajnu planine i more
Jastrebac iz
biciklistiku
136 GSS 160 Ishrana iz prirode 156 wwf vesti

10 2014. Moja planeta 3
Moj sportski
CMYK - 20/100/100/0
#c9252c
Akcija
IZBOR Poaljite fotografiju svog
omiljenog sporta u prirodi
i osvojte vredne poklone!
UE Shopping Center, u saradnji sa Sport od utorka, 28. oktobra, do utorka, 11.

Vision i britanskim outdoor brendom novembra.
Karrimor, uz podrku magazina Moja Sve uesnike akcije Sport Vision e
planeta, organizuje akciju MOJ SPORTSKI obradovati sa 20% popusta na artikle
IZBOR. outdoor brenda Karrimor. A autore tri
Ako ste ljubitelj penjanja, planinarenja ili najinteresantnije fotografije i preporuke,
bilo kog drugog sporta u prirodi, poaljite po odabiru irija, ekaju vredni pokloni
nam vau omiljenu fotografiju i kratku - kupovina Karrimor artikala u iznosu od
preporuku zato je to ba sport koji volite i 11.000, 8.000 i 6.000 dinara. Takoe,
preporuujete drugima na e-mail adresu: najbolji postovi e biti objavljeni na naem
usceakcije@usceshoppingcenter.com UE blogu i magazinu Moja planeta.
4
6 10 2014. Moja planeta
06 10 2014. Moja planeta 5
MOJA PLANETA 49 Oktobar 2014.
et
Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje
n
an a:
a.
Osniva i izdava:
pl n
et
ja te
Adresar
o i
Studio za dizajn Smart Art
.m a
w tr
Adresa redakcije:
w Po
Narodnog fronta 65, 21000 Novi Sad planinarskih
smartart domova
w
Glavni i odgovorni urednik:
Jovan Jari (jovanjaric@mojaplaneta.net) iz celog regiona
Art direktor:
Ivana Ubiparip
na jednom mestu
Prelom:
Studio za dizajn Smart Art Putovanja,
Fotografije:
Dreamstime, SXC, Studio za dizajn Smart Art planinarenja,
Advertajzing: najave akcija,
062/22-37-47
Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu, putem elektronske kupi-prodaj,
pote. Stari brojevi se mogu dowloadovati iz arhive sa Internet adrese: izvetaji sa akcija...
www. mojaplaneta.net
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
796.5
MOJA planeta [Elektronski izvor] : besplatni outdoor magazin za
aktivan ivot / glavni urednik Jovan Jari . -
Online izd.- Elektronski asopis . - 2010, br. 1 - . - Stare brojeve magazina Moja planeta moete
Meseno .- Dostupno na http: //www.mojaplaneta.net skinuti sa Internet adrese:
ISSN 2217-3307
COBISS.SR-ID 255946503 www.mojaplaneta.net
Magazin upisan u Registar javnih glasila Srbije pod registarskim
brojem:
na linku ARHIVA
DE: 000002
Izdava zadrava sva prava. Svi autorski tekstovi, fotografije i ostali
sadraji objavljeni su uz odobrenje autora. Svi pisani i foto materijali u
vlasnitvu su Studija Smart Art i autora. Kopiranje, dalja distribucija
tekstova (delimino ili u potpunosti) i fotografija u komercijalne svrhe
zabranjena je u svim medijima bez pismene dozvole Studija Smart Art
i autora. Tekstovi i fotografije se objavljuju iskljuivo bez novane na-
knade. Redakcija i izdava ne odgovaraju za sadraj i istinitost reklam-
nih poruka i tekstova. Redakcija i izdava ne odgovaraju za tamparske
i nenamerne greke. Redakcija nije obavezna da vraa i odgovara na
primljene rukopise, fotografije i elektronsku potu.
Fotografija naslovne strane: Don Swanson
Klub putnika

ekspedicija PamirBore Gelevski i Goran Nikoloski
(Makedonija), i Borko Gaji (Srbija), bili
su deo meunarodne ekspedicije od 22
lana koja je osvojila vrh Lenin (7.134 m)...
8 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 9

ekspedicija
U Centralnoj Aziji, na granici izmeu Puno stanova u okolini, neki mirniji, a neki divljiji. A, U baznom kampu su nas preekali visoko razvojorene uljeve na nogama zbog tekih izama. Od visinskog
u Kirgistanu lepi crnokosi, kosooki ljudi, koji uopte ne zastave zemalja uesnica ekspedicije, ali vrh Lenin nismo kampa C1 ve se videla planina u celoj lepoti. Ogroman
Kirgistana i Tadikistana, nalazi se Pamir... voze lade i volge, ve honde, tojote i njihovo najomiljeni- videli. Vreme je bilo oblano, kino i vetrovito. Odjed- gleer Lenin, u kome se kao zamrznute reke slivaju drugi
je vozilo - leksus. Mislim da je bilo vie leksusa po ulicama nom neko je viknuo: Eno ga vrh. Podigli smo pogled, gleeri; staza koja ide sredinom gleera ka visinskim
T
akvu poteru po neijoj bisti dosad nisam doiveo. Bikeka, nego u fabrici u Japanu. ali videli smo samo oblake. Gore, gore pokazivao je kampovima C2, C3 i ka vrhu, ogromne gromade snega
Stotinak ljudi iz celog sveta, natovekim naporima, Nas troje, Bore Gelevski i Goran Nikoloski, lanovi rukom. Iznad oblaka, pojavio se osunani kameniti vrh. koje se otkidaju od planine i rue se u dolini.
posle neprospavanih noi, izgladneli i izmrzli, bili Planinarskog drutva Makpetrol iz Skoplja (R. Make- Au, visoko bogami, ree prijatelj. Znai tako izgleda Nismo mogli odvojiti oi od planine. ak smo i vrata
su u frenetinoj potrazi za bistom Vladimira Ilia Lenina donija), i Borko Gaji iz Bora (R. Srbija), bili smo deo sedamhiljadarka?, pomislih u sebi. Ogroman beli zid atora drali otvorenim i, uukani u tople vree za spa-
u Centralnoj Aziji. I kad su je nali na visini od 7.134 meunarodne ekspedicije od 22 lana u organizaciji koji se visoko usekao u oblake, ispreseen gleerskim vanje, zurili smo u beli zid ispred nas. Zbog visine smo
m najee su je psovali: Zar sam zbog ovog izmrzo? agencije AK SAI TRAVEL iz glavnog grada Kirgistana - pukotinama. imali nesanicu, ali apetit nam je bio dobar.
Zar sam se za ovo peo iznad 7.000 m? Ali psovke traju Bikeka. Planinari iz deset zemalja sveta (Makedonija, Treeg dana posle dolaska u bazni kamp krenuli Krenuli smo ka kampu C2 na 5.300 m. Prikaili smo
kratko, a seanje o celoj avanturi traje ceo ivot. Srbija, Bugarska, Danska, Francuska, Nemaka, Poljska, smo ka visinskom kampu C1 na 4.400 m. Deo ljudi je se u navezu i krenuli preko gleera, preskaui preko
A, gde je vrh Lenin? U Centralnoj Aziji, na granici Ukrajina, Rusija i Amerika) smo se skupili u Bikeku i onda krenulo na skoro petoasovni uspon po suvom terenu dubokih gleerskih pukotina. Zurili smo u dubinu puko-
izmeu Kirgistana i Tadikistana. Kirgistan se granii prvo avionom do grada O pa kombijem smo stigli do u ekspedicijskim izmama, dok je jedan od voa krenuo tina, ali dno nismo videli. A, kamp C2 je na kamenitom
Kinom, Tadikistanom, Uzbekistanom i Kazahstanom. baznog kampa Aik Ta, na 3.600 m. u sandalama. On je najbolje proao dok su ostali dobili delu gleera. Samo malo pomakne kamenje i eto ga led.

ekspedicija

ekspedicija
Na ator je bio izmeu dve gleerske pukotine u kome U kampu C2 sam video i prijatelja Tomasa iz Beograda na 5.300 m i sledeeg dana smo sili do kampa C1 na opet u ator blizu pukotine, opet strmnom stazom do
su planinari bacali ostatak jela ili vode. A, 1990. godine na koji je bio na aklimatizaciji do visine od 6.200 m. Pocrneo 4.400 m. E, tamo smo se naspavali i najeli, poto u viim kampa C3 na 6.150 m. I 11. avgusta, ponedeljak, pamtim,
istom mestu poginulo je 43 planinara, kad je tokom noi i pun utisaka spremao se za odmor i sutradan za silazak kampovima nismo ni spavali, a ni dobro jeli. Nismo spav- u etiri sata ujutru po lokalnom vremenu, krenuli smo
zemljotres uzdrmao gleer i veliki serak je pao na kamp. ka kampu C1. On je sutradan krenuo nadole, a mi, posle ali zbog visine, ali i zbog konstantnog pucanja gleera ka vrhu. Ustvari, krenuli smo nadole, do sedla na 6.000
Glavni voa tadanje ekspedicije se nekoliko asova pre besane noi, ka kampu C3 na 6.150 m. Dve strme sekcije, iznad koga su bili nai atori. m, i onda nagore ka vrhu. Dan je bio sunan i hladan.
zemljotresa popeo na 6.200 m da spremi kamp C3 za jedna zaleena, odmah iznad kampa C2 i druga ispod Posle trodnevnog odmora na visini od 4.400 m, sada Kolona se polako kretala, ali se opet smanjila za dvoje.
uesnike ekspedicije. Kad se ujutru probudio, nije mogao kampa C3 su nam oduzeli dah od napora. Hiljadu metara naspavani i ojaani, krenuli smo na finalni push ka vrhu. Sa leve strane duboko dole video se zmijasti gleer
verovati svojim oima da kampa C2 - nema. Sjurio je nagore je bio vrh Lenin, a dve hiljade metara nadole Zbog visinske bolesti, dijareje, nedostatka motiva za Lenin, a sa desne strane kao uzburkano more, planine
nadole ka kampu koga nema i poeo da otkopava ljude. mirno je ka zelenoj dolini vijugao gleer Lenin. uspon i drugih razloga ostalo nas je samo 13 planinara u Tadikistanu. Neverovatan prizor. Posle skoro deset
Samo su dvoje preiveli nesreu. Neverovatna pria. Nismo spavali na visini od 6.150 m nego smo se vratili (od 22). Opet istom stazom kroz gleer, opet u kamp C2, asova, i nekoliko lanih vrhova, stajali smo do malene
Leninove biste na 7.134 m. On miran i staloen, a mi bez
daha, umorni i edni. Napravili smo nekoliko slika sa i
bez zastavama i petnaestak minuta kasnije krenuli smo
nadole. Trebalo nam je oko pet asova da stignemo do
sedla na 6.000 m, odakle smo enjivo umornim oima
gledali nae atore na 6.150 m. Stisli smo zube i zadnjim
atomima snage ispeli smo do atora. Spavali smo skoro
11 asova.
Sutradan, pokupili smo stvari i sjurili prvo do kampa
C2 i onda nadole ka kampu C1 na 4.400 m. Preplanuli od
sunca i umorni dobro smo se najeli i relaksirano otspavali
jo desetak asova. to na naim leima, to pomou
nosaa doneli smo sve stvari u bazni kamp na 3.600 m,
gde smo se prvi put posle 12 dana istuirali. Na prigod-
noj sveanosti dobili smo i sertifikate za uspean uspon,
ali ono to smo doiveli u snenoj divljini Pamira nam je
vanije od bilo kojeg lista papira. Odlino smo se druili
sa ostalima u grupi, uivali smo u neverovatnim prizori-
ma, i iskusili ivot ispod i iznad 7.000 metara.
A, dane do polaska kui ispunili smo posetom gra-
dovima O i Bikek, peinama Kralja Solomona, etnjom
pored velikog planinskog jezera Isik Kul, uivali smo u
kirgistanskim specijalitetima i vou. Jo su nam pred
oima lepote Kirgistana i Pamira. Crveno-zeleno-sivo-
bele planine, ispucani gleeri i lepa kosooka lica.
Autor: Goran Nikoloski
Slike: Bore Gelevski, Goran Nikoloski

ekspedicija
Alpi
Visokogorci Sarajeva uspeno
su organizovali ekspediciju i uivali u
atraktivnim alpskim predelima...
S
a velikim nestrpljenjem doekasmo i dan po-
laska! U ranim jutarnjim satima krenuli smo iz Sa-
rajeva prema Chamonixu i putovanje je proteklo
dobro. Brzo smo stigli do Aoste, gdje nas je sve do
kampa u Chamonixu pratila prava jesenja kia. Misli li
smo da od naeg uspona nee biti nita.
Na nae zadovoljstvo svanuo je lijep suan dan. i pridruismo se mnogobrojnim penjaima do prvog rasporeenom kamenom stazom koja je pri vrhu je posljednja sigurna taka za odmor prije samog
Vremenska prognoza je povoljna za uspon narednih odredita Tate Rousse (3.167 mnv), gdje emo post- osigurana sajlama. Na poetku uspona naili smo na uspona. I mi smo se uputili prema njemu. Sunano
tri - etiri dana, ne gubei vrijeme odvezli smo se do aviti ator i narednih para dana to e biti na bazni prvu prepreku - takozvani Kuloar smrti. To je jako posljepodne zamjenila je hladna no uz jak vjetar, koji
oblinjeg mjesta Buoneville i ekali da nas tramvaj kamp iz kojeg kreemo na osvajanje vrha. strma udolina izmeu dva niza stijena nagiba 45 je, po nekim izvorima, dostizao brzinu i preko 140 ki-
prebaci do Le Nid DAigle (Orlovsko gnijezdo) na Ove godine vrjeme je ilo na ruku mnogim stepeni preko koje treba poprjeko prei. Uska staza lometara na sat. Strmom stazom vrebaju opasnost od
2.386 mnv, odakle inae kree uspon na Mont Blanc. penjaima iz regiona tako da je veliki broj naih je pod snijegom i ledom naroito u ranim jutarnjim dubokih pukotina ili od strmina s kojih nema povratka.
Pored nas su promicala naseljena mjesta razasuta kolega iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore, kao i iz Bosne satima. Ukoliko se dogodi da penja padne zavrie Ispod nas u dolini ivi Chamonix. Dok se u visini nas,
po padinama, povezana iarama koje se zimi ko- i Hercegovine zabiljeilo uspjean uspon na ovu na stijenama ili u procjepu ledenjaka. Kao mogue na vrhovima preko puta uurbano smjenjuju korpe na
riste za skijae, dok ljeti prevoze znatieljne turiste. ledenu ljepoticu. Oekuje nas ustajanje u 4h na 3.167 osiguranje tu je postavljena visea sajla koja je vie od iari koju emo i mi posjetiti. Tamo se u dolini preko
Sad je priroda oko nas preljepa a zimski pejza je metara. Kafa, aj i lagani doruak. Pripremismo se za metra iznad prolaznika i koju niko u naem prisustvu puta izmeu eksponiranih stijena naziru dva zeleno-
sigurno nestvaran. Pogledamo prema Mont Blancu uspon do doma Gouter (3.817 mnv) koji je polazna nije koristio. Opasnost tu vreba od odrona, posebno u siva ledna jezera. Proveli smo besanu no. Kroz svaku,
i ostalim vrhovima ija vjena ledena bjelina svojim taka za zavrni uspon na eljeni vrh. Dom se ocrtava popodnevnim satima. pa i najmanju rupicu u sklonitu ulazio je hladni vjetar.
bljetavilom na septembarskom suncu izaziva divljen- na litici tano iznad nas. Gledajui ga iz podnoja U novom domu Gouter vlada guva, svi su uurbani, Zavijalo je kao u kotlu. Tu smo do ranih jutarnjih sati
je. Izlazimo iz tranvaja poprilino natovarenih ruksaka inio nam se tako blizu. Ispenjavamo se nepravilno jedni dolaze, jedni odlaze prema slonitu Vallotu, koji no proveli u drutvu 14 penjaa.

visokogorstvo

ekspedicija
jimo na vrhu velianstvene planine, ne kao pobjednici Zavretkom slikanja na vrhu sa zastavama dragih
ve kao mali dio nje same. I gle uda ni daka vjetra, nam prijatelja slijedi povratak. Sada sa poveanim
preljep sunan dan... Iznad nas plavetno nebo. Ispod oprezom vraamo se. Savren dan, bajkoviti snjeni
nas manji vrhovi za koje je ova visina nedostina. U motivi za fotografisanje zaokuplja nam panju, tako
dolini Chamonix sa susjednim mjestima. Sve je tu na da zaboravljamo umor, a razdaljinu od vrha do doma
dohvat pogledu. Osjeam da su mnoge oi u tom Gouter prolazimo brzo.
Jutrom se vjetar smirio i sve je postalo ivlje. Poele iz vidokruga napredujui prema vrhu. Djelovali su kao gradiu uprti prema vrhu na kojem stojimo, ba kao Nakon svega proivljenog sputanje bi trebalo biti
su pripreme za uspon. Uobiajeno je da se prema vrhu sitne takice koje se tek primjetno miu. Iscrpljujui to su bile i nae prije nekoliko dana. Svima im od srca najlaki dio. Ali... Umor, oteava sputanje kao i led,
kree u dva sata poslije ponoi iz Goutera, a iz Vallota put, spavanje u atoru, slaba ishrana, uinile su da je elim da ostvare san i postignu i doive eljeni cilj i snijeg na stazi te velike gromade klizavog kamenja.
(4.362 mnv) oko pet sati ujutro. U ruksak smo, osim svaki korak na ovoj nadmorskoj visini teak. Velika ove neponovive trenutke. Teak put i mimoilaenje na sajlama osiguranimim
rezervnih rukavica, majica i kapa, stavili neto vode elja za usponom na vrh pomogla nam je u pro- Teko je opisati ushienje, uzbuenje. Hiljede misli, nizbrdicama stvara due zastoje. Treba jo jednom proi
i energetskih okoladica. Spavanja kao da i nije bilo. nalasku posljednjih atoma snage kako bi doli do cilja. slika, velike elje za podjeliti radost uspjeha sa svojim Kuloar smrti. Na dodatni oprez upozorili su nas penjai
Saekali smo da se prvi pridoli penjai koji su poslje Predstoji nam dio jo jednog izuzetno opasnog dijela najmilijim koji su nas pretili tokom putovanja... ta iz kampa na Tete Roussu koji su pratili periodino
ponoi krenuli iz Goutera malo zgriju i odmore te nas- uspona, takozvanog ileta. Na grebenu Bosses (4.520 prvo? obruavanje velikih kanenih gromada u podnoju
tave svoj uspon. Izali smo iz sklonita Vallot i krenuli mnv) postoji vrlo uski prolaz (30-40 cm) s bezdanima
prema vrhu. Kada je svanulo vie nije bilo potrebe za na obje strane. ilet je opasniji kada pue vjetar,
baterijskim lampama. to je na ovim visinama uobiajeno. Ovaj put smo sa
Krivudave kolone penjaa vidjele su se daleko vjetrom imali sree, ali sa penjaima u omimoilaenju
ispred nas. Pratili smo ih. Skoro svi su bili u navezi od manje. Proavi ilet od vrha nas je dijelio jo samo
dva do etiri penjaa pa i vie. Bri penjai gubili su se jedan strmi uspon. I evo nas! Sav umor je nestao. Sto-

ekspedicija

ekspedicija
strmine Kuloara. Sve je dobro prolo, te stigosmo u vode, kamena, drvenih klupa za odmor, planinski kua
kamp kod Tete Rousse, gdje nas je vjerno doekao na kao i nevjerovatna turistika posjeenost ostavili su
mali crveni ator. Sve se odvija po zacrtanom planu. nas bez daha. Usput nam je pogled esto zalutao na
Rano ustajanje, pjeaenje do tranvaja i povratak u vrh Mont Blanca gdje se u jednom trenutku podigla
Chamonix. Smjestili smo se u kamp i poslje dana od- snjena praina. Koliko li se danas penjaa uspelo na
mora i etnje po Chamonix odluili smo posjetiti ona ovu snjenu ljepoticu. Okovan ledom i okupan sun-
dva zeleno-siva ledna jezera koja su se vidjela sa pla- cem djeluje nestvarno taj vrh na kome smo prije tri
toa kod sklonita Vallot. Prije toga dan emo provesti dana ponosno stajali. Slike su jedini pravi pokaz za svu
na prekrasnom lednjaku Mer de Glace na 3.300 mnv. ljepotu koju smo doivjeli na svom putu po Alpama...
Uavali smo u ivopisnoj prirodi koja okruuje Napustili smo Chamonix udobno zavaljena na
lednjak kao i hrabrim palaglajderistima, tu su jo i sjeditu automobila preivljavam sve ono to se do-
neustraivi etai po lednjaku, slobodni penjai... To je godilo nekoliko zadnjih dana. Sjetne misli prolaze mi
neto novo i nesvakidanje za nas. glavom na tragedije penjaa koje su se dogodile ove
Gdje god da okrenemo foto aparat traimo ta dva godine prilikom osvajanja krova Evrope. Pokuavam
jezera i evo ih tu ispred nas udaljeni na kilometar misliti na lijepe trenutke ovog naeg pohoda. Brzo
vazdune linije. To nam je naredni cilj. Uspinjemo se smo stigli do slovenake, a zatim i hrvatske granice, te
iarom do skijakog centra Flegere Lindex odakle u ranim jutarnjim satima stigli i kui.
nas dobro ureena planinarska staza vodi do Lac Samela Zeli,
Blanc tih arobnih jezera. Izuzetna ljepota lednike Visokogorci Sarajevo

ekspedicija
Mont Blanc
Matej Perkov uputio se

u samostalnu avanturu.
Svoju ekspediciju nazvao je
Onda romantica 2014.
Donosimo vam drugi dio
njegove prie...
ekspedicija
emo vidjeti kakvo e biti vrijeme.

Romantini val, tj. onda Naprtio sam na lea teak ruksak i s
velikim osmijehom krenuo u ostva-
romantica ime je ekspedicije renje svog sna uspon na najvii vrh
koja je trajala 16 dana Alpa iz centra Chamonixa.
Markirana stazica najprije je vodila
i iji je cilj bio popeti se preko skijalita, a zatim serpentinama
na etverotisunjake kroz umu. Pitoma priroda smirivala
me, nailazio sam na planinare koji su
u masivu Monte Rose se odluili na pjeaku turu do Mer
i Mont Blanca... de glace. Susreo sam i jednu grupu
Litvanaca koji dijele moj san, takoer
su odluili pjeice iz Chamonixa do
vrha planine. Nakon tri sata hode eto
me na izletitu Montenvers, inae
posljednjoj stanici vlakia koji ovdje
dovodi izletnike ve vie od stotinu
godina. S vidikovca se preda mnom
prostirao velianstveni ledenjak Mer
de glace (More leda). Kada sam ovdje
bio davne 1998. godine bio je neko-
liko metara vii i rastuilo me kako se
brzo topi. To je bio jedan od razloga
zato sam htio uspon ba preko
ledenjaka. Dostigli su me i Litvanci
koji su imali u planu iste veeri doi
do doma Requin na 2.505 m, to je
bio i moj cilj. Vrijeme je bilo stabilno
i odluio sam nastaviti dalje lijepom
stazom koja me vodila do stijena na
kojoj poinju sajle i metalne ljestve
koje vode dolje do ledenjaka. Adren-
alinska tura nije bila jednostavna s
velikim tekim ruksakom, ali uskoro
sam nogama dotaknuo ljunanu
podlogu ispod koje se nalazi led.
R
omantini val, to jest onda Pokret iz doline Nakon duhovnih priprema, nas- Presvukao sam se, stavio kacigu
romantica ime je ekspedicije koja Grad Aosta, prohladno jutro tavile su se administrativne - in- na glavu i dereze na noge idemo
je trajala 16 dana i iji je cilj bio probudilo me vrijeme da ustanem i formiranje o vremenskoj prognozi dalje. Na ledu nema utabane staze
popeti se na etverotisunjake u ma- odem na autobusnu stanicu. Na putu i ruti preko ledenjaka Mer de glace, ni markacije, orijentir su mi bili drugi
sivu Monte Rose i Mont Blanca. emu prema Chamonixu opet je poela nabavka hrane, plina i jo nekih sit- penjai koji su dolazili iz gornjeg
takav neobian naziv? Eto zato, jer je kia iz oblaka koji su zavili dolinu nica, te traenje mjesta za spavanje. U dijela gleera. Dereze su dobro
Onda romantica beskonana avan- Aosta. Nakon izlaska iz dugakog predveerje gradiem je etala gomila hvatale led koji je bio tvrd poput be-
tura, koja vodi u paralelne svjetove. tunela koji prolazi kroz utrobu Mont turista, a ja sam s najveim ruksa- tona, a ledenjaki krajolik ostavio me
Onda romantica je ljubav, a ljubav Blanca, bus nas je iskrcao na kolod- kom u gradu bio sastavna atrakcija bez daha. Jedan penja rekao mi je
je najljepe to moe dati planini. voru u blizini centra Chamonixa. ovog mondenog mjesta. Atmosfera da imam oko dva i pol sata do doma,
Onda romantica znai biti iskren u Nemam elje da se maknem od je bila pozitivna, nestalo je straha i no ubrzo su poeli problemi. Vie
srcu i poten u dui, od poetka do toplog radijatora u ekaonici - kia depresije. S prvim mrakom poela nije bilo penjaa prema kojima bih
kraja. Onda romantica znai uspon neumorno pada, pa drijemam i je i kia, a leui na vrei za spavanje procjenjivao smjer meu santama, a
iz podnoja, jer to je jedini nain da punim mobitel. Kada je napokon promatrao sam oblake. Noio sam pukotine su bile sve vee i opasnije.
se emocionalno i duhovno stopi s stalo, krenuo sam obavljati kojekakve pod nadstrenicom stranjeg ulaza Stigao sam do vala gdje se ledenjak
planinom na iji vrh se penje. Onda poslove koji prethode usponu. Prvo u penjaku sportsku dvoranu, naao lomi, a na vrhu stijene ispred sebe
romantica je molitva koju ponavlja u sam otiao na groblje da se pomolim me noni uvar ali nije prigovarao. vidio se dom Requin. Samo, kako do ska oprema stara nekoliko desetaka se mora izvui - hajde! rekao sam si,
sebi kao mantru, na svakom koraku, s duama poginulih alpinista neka me Ujutro me deurni momak pustio da njega doi? Zapeo sam u ledenom godina. Kroz led je teklo nekoliko zazivajui u sebi sve one alpiniste ko-
nadom da e sretno stii na cilj. Onda uvaju na planini. U dijelu groblja se otuiram u svlaionici, a zatim sam labirintu i skakao sa sante na santu, divljih rijeka, a nailazio sam i na jima sam se molio jutros na groblju.
romantica znai zahvalnost, jer iako si sa spomen ploama odmah sam proetao do centra na doruak. pazei da ne skonam u nekoj od mjestimina jezerca. Poela je lagana
na planini sam, mnogo je ljudi koji te primijetio jednu s imenima hrabrih dubokih pukotina. Ledenjak je bio kia, nebo se zatamnilo i situacija je Domovi
podravaju i koji su ti pomogli u ostva- momaka - makaranina Tonija Rose i Preko ledenjaka fascinantan, sila prirode oitovala bila teka. Bio sam nasmrt preplaen, Nakon dugog lutanja i preskak-
renju najveih snova. Onda romantica beograanina Igora Skendera, a suze Odluio sam da krenem na uspon se u debelom ledu po kojem su bile ali nije bilo vremena za strah i paniku. ivanja stotina pukotina, doao sam
je pria o ljubavi, ivotu i smrti. su same potekle. do Montenversa na 1.900 m, a dalje razasute limenke, kartue i planinar- Smiri se! Sam si, nema nikoga, sam do stijena, duboko odahnuvi. No,

ekspedicija

ekspedicija
sad je trebao te stijene ispenjati kako snagu, jeli dok jo imamo apetit, suili dorukom). Dom Cosmiques koriste Idemo! Vrh za vrhom m mislei to u, a zatim iz mraka molitvom sve i svakoga dobro je,
bih se domogao doma - kruljive, mokru opremu i uivali u atraktivnom mnogi penjai za aklimatizaciju, a Pola jedan, budilica zvoni, a cijela dolazi neki Kinez i pita me idem li na proli smo! Svie! Zora je prekrasna.
mokre, strme, s malo oprimaka. Za letu helikoptera koji su ili u spasilake dovde dolaze iarom koja vodi iz spavaona skae na noge. Oblaenje, Tacul. Pruili smo si ruke i krenuli. Sunce izlazi i stvara neobinu sliku
penjanje sam odabrao vododerine intervencije. Chamonixa (1.000 m) do Aiguille du trpanje stvari u ruksake, kuhanje Opasne zaleene stijene smo neka- jer se navlae neki oblaci. Ispred nas
kojima su tekli slapovi iz ledenjaka Treeg dana uspona krenuli smo u Midi (3.800 m). Ovo je loa taktika jer ajeva (za ovu priliku frendica mi je iz ko proli, zatim strmina, jedan ileti opet zastoj, iznad naih glava vrh
na gornjem dijelu planine, no taj tu pet ujutro prema domu Cosmiques svi osjete posljedice visinske bolesti Bolivije donijela aj od koke). Jedan i nema vie, nemamo kamo. Iznad Mt. Maudit. Trei problem treba
dobro sam podnio. U nedostatku na 3.600 m. Iako smo imali strah s obzirom na to da im tijelo pretrpi sat je, u punoj spremi silazim do atora nas je samo nebo, dakle na vrhu smo. ispenjati strminu od koje se ledi krv
oprimaka umetao sam vrh cepina u od nastavka puta kroz ledenjak, prevelik ok. Litvanaca. Kreemo po tragovima u Pogled? Tama, te osvijetljeni gradovi u ilama. Tko ima dva cepina penje s
tanke pukotine, te se pentrao dry tool- bez problema smo nali adekvatne Za etvrti dan uspona predvieno ledenjaku, nema greke. Nebo zvjez- i sela na stotine kilometara unaokolo. njima, tko nema imari i prusicira, svi
ing tehnikom. Napokon, dom! Hrana, prolaze, preskoili nekoliko prijeteih je loe vrijeme pa smo se odmarali, dano, vidljivost odlina, temperatura arobno! Slikanje, zagrljaj, stisak su navezani. Neki tip pada u puko-
topli krevet i ljubazni ljudi, te drutvo pukotina i doli na sigurno podruje. aklimatizirali, penjali na nie vrhova i oko nule. Nakon strmog uspona jedan ruke i nazad dolje. Cijela kolona je u tinu, izvlae ga. Dok se drugi penju
dvogodinje Elze koja je tu glavna. Bijela pustopoljina iz koje se izdiu izviali stazu kojom emo se uspinjati ledeni skok na kojem je postavljeno meuvremenu prola podno vrha, cepinom radim stopinke i hvatita u
Oko deset naveer stigoe i Litvanci graniti vrhovi vii od 4.000 m totalno ve noas. Dom je pun ljudi, to znai fiksno ue, a zatim dva sata tekog dostiemo ih i zatim kree uspon na ledu, a zatim se penjem u taj smjer
koji su proli isti pakao kao i ja, pa se nas je oarala - hodali smo sporo kako da su uvjeti za uspon obeavajui. No penjanja po velikoj strmini u pravcu prijevoj podno Mt. Maudit, takozvani uz pomo Kineza koji me rukama
dogovaramo da se vie ne razdva- bi nam se tijela privikla na visinu, te je bila nemirna - nisam mogao zaspati vrha Mt. Blanc du Tacul (4.228 m). Prokleti vrh. Ispred nas odsjeeni se- gura za guzicu. Dereze i cepin dre, a
jamo dalje preko opasnog ledenjaka uivali u panorami. Ve oko podneva od uzbuenja, a tip koji je leao do etiri ujutro, Litvanci ne ele na taj vrh rak prolazi se uskom izboinom, lice uspio je i on. Napredujemo po strmini
idemo skupa. Sutradan nismo ili smo stigli. Litvanci dizali atore, a ja mene u par navrata me zagrlio mislei jer tede snagu i vrijeme pa odlaze prema ledu, ruksak prema van i moli dok nas komadi leda koje odvaljuju
nikamo: odmarali smo se, skupljali sam dobio krevet u domu (42 eura s da sam mu ena. dalje. Ostajem sam u mraku na 4.000 se da sve proe u redu. Opet zazivam drugi penjai udaraju po kacigama.

ekspedicija

ekspedicija
Nakaili smo se na neko staro fiksno jem Kinezu snjenu strminu po kojoj dvoje penjaa, mau mi, smijee se nita se ne vidi korak po korak, teko dva sata muke. Nakon osam krugova navljam u sebi, gledajui na ploama
ue, a zatim uz velik uzdah olakanja moemo do vrha. Ne eli pozdravl- i estitaju. Dajem im fotoaparat i disanje. Glava bubri od visine, kaciga pakla slijedio je posljednji, deveti lica mladih ljudi koji su imali san, kao
ispenjali do kraja na prijevoj. Taman jamo se, on ide dalje za Mt. Blanc, a ja vadim zastavicu, slikaju me. Sjurim pritie tjeme koje me boli. zloglasni Kuloar smrti kojeg sam i ja. Ali nisu se vratili kui, da izgrle
kad sam rekao Nikad vie!, pogled gore prema vrhu koji izgleda opako, se nazad dolje uz maksimalan oprez, Sreem Kineza koji se sputa, pretrao za 20 sekundi bez problema. najmilije i pokau slike prijateljima.
mi padne na zaleene stijene Mont kao peraja morskog psa. Litvanci piju aj podno nekog seraka izmjenjujemo adrese i grlimo se za Htio sam nastaviti do sklonita na Ostavili su ivot u bespuima Mont
Maudita. Pokaem cepinom na njih Nakon pola sata solo penjanja prije konanog juria na Mt. Blanca. kraj. Kad smo ve pomislili da neemo 2.700 m kako bih utedio novac, ali Blanca, Velike bijele planine koja je i
i krenem, Kinez utke za mnom. Nije po strmini na sve etiri dolazim na Iscrpljen sam, teko diem. Pitaju me stii, eto nas na vrhu visokom 4.810 poela je velika oluja. Bilo je kasno, ove godine uzela ivot dvadesetero
nemogue ali preopasno je. Odusta- 4.465 m visok vrh koji je preklani kakav je bio pogled s vrha Tacul, od- m! Oblak, snijeg, ledeni vjetar, bijeli ostao sam spavati u domu. Sutradan penjaa.
jemo i vraamo se. Nakon 20 minuta odnio ivote devet alpinista. Prema govaram uz osmijeh Trebali ste ii pa smo kao snjegovii. Vadim zastavicu, sam s Crnogorcima i ekipom iz Zagre- Nakon pranja i veere pio sam
hoda zaobili smo stijene, pokazu- meni iz pravca zaleenih stijena ide vidjeti. Nakon toga ulazimo u oblak i neki Englez me slika dok se Litvanci ba siao do postaje tramvaja (tram du pivo u centru kod spomenika prvim
iza grle. Pozdravljam ih. Jako me zebu Mt. Blanc, oko 2.300 m), a zatim smo osvajaima Mt. Blanca. Turisti me
ruke s kojima inae imam problema se pozdravili. Nastavio sam u dolinu prezrivo gledaju, domai mi se
pa se bojim smrzotina. Ne osjeam pjeice, oduevljen zelenom zonom osmjehuju i ljubazno pozdravljaju.
sreu ni euforiju, samo elim sii. Od- livade, ume, konji na ispai, cvijee, Znaju gdje sam bio, znaju zato je pivo
lazim u pravcu doma Gouter, vidljivost divokoze, slapovi i rjeice, dok se iznad otvoreno. Povratak javnim prijevozom
je nikakva i pratim naveze s plaenim njih uzdiu granitni vrhovi i ledenjak trajao je dva dana. Opet sam zapeo u
vodiem. Nakon nekog vremena, na Bionnassay. Bilo je kasno popodne Trstu, cijeli dan spavajui uz more na
visini oko 4.100 m izlazimo iz oblaka i kada sam se spustio u Les Houches, a rivi i ekajui bus za Zagreb. Stiem
sreem Crnogorce iz PK Komovi. zatim jo nekoliko kilometara cestom naveer, ostavljam stvari doma i na
do Chamonixa. Neki ljudi su me slikali trgu grlim prijatelje, koji su sretni to
Samo dole kod table na ulazu u grad i mojoj srei me vide jer su iz gorja diljem svijeta
Na Gouteru odmaramo, spavao nije bilo kraja, no bio sam tako umo- stalno stizale vijesti o poginulim al-
sam sat vremena jer iza mene je 14 ran da se nisam mogao nasmijeiti. pinistima. Otvorili smo pivo, te ispalili
sati napora. Spavanje bez rezervacije Ulazim u grad i prvo odlazim na signalnu raketu koju sam 25 godina
ovdje kota 100 eura, pa sam odluio groblje vadim tri svijee koje sam uvao za posebne prilike. Prekrasno je
da odem inae smo stradali i ja i uvao za eventualno bivakiranje, te ih sanjati i ostvariti snove, a nakon ove
moj proraun. Od Goutera do doma palim podno ploe poginulim alpin- ekspedicije vie nita u mom ivotu
Tete Rousse (3.168 m) treba ispenjati istima. Suze teku, a srce je ispunjeno nee biti isto!
kruljivu feratu preivio sam nakon zahvalnou. iv sam, iv sam po- Matej Perkov

oprema
Gora
Turno
skijanje
Sutinski se razlikuje od klasinog alpskog
skijanja u nainu izvoenja uspona,
jer celu turu zasnivamo na sopstvenoj snazi

DYNAFIT TEXTILE GRAPHIC WINTER 2014_15 500x850 OveRview
GORA d.o.o. Bul. Dr. Zorana inia 123v, Novi Beograd, Srbija
tel/fax: +381 11 3121513; mob: +381 65 8848001; www.gora-i.com
DYNAFIT TEXTILE GRAPHIC WINTER 2014_15 500x850 OveRvie
Turno skijanje
Da li ste ikada zimi, prtei prie je to nema nikakvih trokova za ski pass.
sneg pri usponu, propadali Takoe, korienje turno ski opreme omoguuje
do pojasa i pri tom gubili kretanje u snenim uslovima, kada obini planinari
dragocenu snagu? Da li ste odustaju i vraaju se kui, usled nemogunosti
nekad zbog toga odustali kretanja u planini po dubokom snegu. Za razliku
od uspona? od skijanja na ureenim skijalitima, ovde vam niko
nee iznenada presei putanju, niko nee sluajno
J
edan od prvih turno skijaa bio je John Snowshoe naleteti na vas na stazi, niko vam nee prei preko
Thompson, koji je u planinama Sierra Nevade u skija u redu za ski lift. Turno skijanje je pravi doivljaj,
Kaliforniji jo 1855. godine isporuivao potu na koji ukljuuje, kako penjanje, tako i sputanje i na taj
udaljene rudarske kopove, koji su se nalazili u planini, nain povezuje planinarenje i skijanje u prirodnom
tako to je koristio skije za uspon i silazak. ambijentu. Tokom ture moemo povezivati jedan
U Evropi se ova disciplina prvi put javlja 1894. godine, ili vie vrhova, u zavisnosti od kondicije i trenutnih
kada je njen otac, Nemac Wilhelm von Arlt izveo snenih uslova.
prvi uspon na 3.103 metara visok Sonnblick u Austriji
i odskijao sa vrha. Pomenuti uspon i spust su i danas Oprema
pravi turno skijaki podvig. Pri turiranju upotrebljavamo specijalnu turno ski DYNAFIT Textile Graphic DYNAFIT Textile Graphic DYNAFIT Textile Graphic
Jedna od najpoznatijih turno skijakih tura u Evropi, opremu, koja nam omoguava da se jednostavno Winter 2014_15 1 Winter 2014_15 2 Winter 2014_15 3
DYNAFIT Textile Graphic DYNAFIT Textile Graphic DYNAFIT Textile G
znamenita Haute route izmeu Chamonixa u i efikasno penjemo sa skijama na nogama. Veoma Freeride Touring 1
Winter 2014_15 1
Ski Running 1
Winter 2014_15 2
Freetouring 2
Winter 2014_15 3
Francuskoj i Zermatta u vajcarskoj, prvi put je u vaan deo opreme su turno vezovi (Dynafit je u ovome Freeride Touring 1 Ski Running 1 Freetouring 2
celini izvedena 1911. godine. Ta tura je i dalje visoko dostigao tehniko savrenstvo), koji omoguavaju
rangirana na top listi elja velikog broja turno-skijaa. hodanje sa skijama na nogama, i specijalne koe, koje
Ruta prolazi kroz netaknutu planinsku prirodu u pri usponu zalepimo na klizne povrine skija, to nam
samom srcu Alpa sa mnogobrojnim usponima i omoguava da hodamo uzbrdo, bez klizanja unazad.
spustovima i u proseku zahteva oko nedelju dana za Pre poetka spusta, koe odlepimo i spakujemo, te
njeno izvoenje. dalje moemo normalno da skijamo. Same turno-
Srbija ima gotovo idealan reljef za turno skijanje. skije se od skija za alpsko skijanje uglavnom razlikuju
Zapravo, to je idealan nain za kretanje zimi u naim po manjoj teini (Fischer je u kolekciji 2014/2015.
brdima. predstavio neke znaajne novitete). Sva turno ski
Turno skijanje se sutinski razlikuje od klasinog oprema je znatno laka od opreme za klasino alpsko
alpskog skijanja u nainu izvoenja uspona, jer celu skijanje. Obua za turno skijanje je specijalizovana,
turu zasnivamo na sopstvenoj snazi. Odlina strana tako da omoguava hodanje i skijanje, te predstavlja
kompromis izmeu krute i tvrde pancerice za alpsko
skijanje i meke planinarske gojzerice. Fischer je od
sezone 2014/2015. u svoju Vacuum Fit kolekciju
uvrstio i turno modele i na taj nain najozbiljnije
uao u trku sa do sada neprikosnovenim Dynafitom.
Ovo je pogotovo vano za planinare i skijae sa
problematinim stopalima. Za turno skijanje takoe su
potrebni i tapovi sa veim krpljama, to nam znatno
olakava kretanje u dubokom snegu. Ranac je osnovni
deo opreme, u kojem se obavezno nalaze oprema za
prvu pomo, rezervna odea, hrana i pie.
Detaljnije o svim finesama turno ski
opreme u narednim brojevima.
DYNAFIT Textile Graphic DYNAFIT Textile Graphic DYNAFIT Textile Graphic
Winter 2014_15 4 Winter 2014_15 5 Winter 2014_15 6
Denali 1
DYNAFIT Textile Graphic
Ski Touring 6
DYNAFIT Textile Graphic
Ski Touring 3
DYNAFIT Textile G
Winter 2014_15 4 Winter 2014_15 5 Winter 2014_15 6
Denali 1 Ski Touring 6 Ski Touring 3
visokogorstvo
visokogorstvo Maroko
Jedno sjajno putovanje krunisano je usponom
na Mt. Toubkal (4.168 m), i posetom prelepim
predelima Todra klisure i Dades doline...

visokogorstvo
O
d 12. do 22. septembra veoma hrabri i izdrljivi jer nije filmski studio gde su se snimali
proveli smo u Maroku. bilo lako penjati se u nenormal- uveni filmovi Lorens od Ara-
Posetili smo Kazablanku nim uslovima za ovu planinu i bije, Gladijator, Aleksandar
i Marake, a od nas sedmoro takvom jainom vetra koji nas i mnogi drugi, a i danas se tu
estoro se popelo na najvii vrh je obarao na zemlju. U mnogim snimaju.
Atlasa i severne Afrike - Jebel momentima morali smo da se Posetili smo Kasbahe
Toubkal (4.168 m). Na vrhu su drimo jedni za druge kako bi (tvrave), dolinu rua (ruama
stajali Andrija, Vlada, Nevena, ostali na nogama. u ovom periodu nije bila se-
Suzana, Ceca i ja - Dragana, Posle planine krenuli smo zona), berberska sela i videli
17. septembra, a Slavica nas je u unutranjost Maroka u elji kako ivi narod u unutranjosti.
ekala na 3.200 m kod planinar- da vidimo i obiemo to vie U Dades dolini smo prenoili
skog doma i obilazila jezero i od ove lepe crvene zemlje. Ali, u hotelu koji je jedan od
vodopade u okolini. na voza i vodi, za tri dana najneobinijih hotela u kojima
Sem mene i Andrije, ostali su sproveo nas je kroz predivnu sam bila, kako po atmosferi i
prvi put kroili na ovu visinu. Dades dolinu, Todra kanjon izgledu, tako i mestu gde se
Mogu samo da kaem da su bili (sa smerovima za penjanje), nalazi.

visokogorstvo

Iskren prijatelj prirodi i oveku
visokogorstvo
Drugu no prespavali smo je inspirisalo da no prove-

u Sahari. Do atora smo doli demo napolju. Tako smo nas
na kamilama (moja je bila troje, a potom nam se i Suzana
najmanja i najvie se bunila pridruila, prespavali ispred
i ritala pa sam se u poetku atora. No pod otvorenim ne-
plaila, a posle sam mogla i bom u putinji je neto najlepe
bez ruku da jaem). Berber- to sam doivela u Maroku.
ski ator u pustinji nije nita Dug put do Marakea nam
drugaiji od onih u kojima se je pokvarilo vreme i pljuskovi
ponekad prave svadbe (samo koji su na putevima napravili
je malo manji). Uopte nije bilo poplave zbog ega smo dva i
oaravajue biti u njemu, pa po sata stajali i ekali da dou
smo Nevena, Vlada i ja vee deurne slube i otklone pre-
iskoristili da trimo niz dine, preke od mulja, blata i vode...
valjamo se po pesku, isproba- Ogromna kolona automobila, Magazin o ekologiji, zatiti ivotne
vamo sputanje bordom niz
dine i na kraju utvrdili da bord
kamiona, dipova, kombija
stvorila se za kratko vreme, da
sredine, odrivom razvoju
u ovom sluaju moe bolje da sam se u trenucima oseala kao i zdravim stilovima ivota
poslui kao sanke. Sedenje i da sam u Srbiji. Eto, ni severnu
askanje na toplom pesku nas Afriku nisu zaobile poplave.
Prodaja u pretplati!
Sve informacije na telefon:
+381(0)65 888-08-57

alpinizam
Alpinizam
VALLE
DELL ORCO
Mesto inspiracije
za nove generacije
U italijanskom mestu Ceresole Reale odran je Meunarodni skup
alpinista u organizaciji kluba Alpino Accademico Italiano. Srbiju su
predstavljale Katarina Manovski i Jelena Jakovljevi...

alpinizam
O
d 14. do 21. septembra, u su iskljuivo vezani za takmienja, celog dogaaja je svako vee pravio koji je inae Francuz i zamislite ne
italijanskom mestu Ceresole mada je to skroz druga pria jer tu emu i raspored za naredni dan. zna skoro ni re engleskog. Nevero-
Reale (Orco Valley) odran nema razmene znanja, iskustva i Tako nas je svako jutro ekala tabla vatno ta strah i adrenalin mogu da
je meunarodni skup alpinista u energije poto ste vei deo vremena sa nazivom sektora u koji idemo, uine. Setila sam se svega to sam
organizaciji kluba Alpino Acca- u izolacionoj zoni i ne smete gledati spisak ljudi (5 do 10 u grupi) i jedan uila u srednjoj koli iz francuskog.
demico Italiano. Na jednom mestu druge penjae dok izvode uspone. Italijan - vodi koji je pratio grupu. Potpuno zapanjujue, kako sam ga
okupilo se 48 alpinista iz 20 zemalja Tako sam ja od samog starta na Svakoga dana grupe su se menjale, progovorila iako deset godina nisam
(ne raunajui domaine), a svoje ovom skupu bila u blagom oku, ali kao i sektori, pa se nije moglo desiti imala dodira sa tim jezikom.
predstavnike imali su i Brazil, Japan, onom pozitivnom. da penjete sa istim ljudima kao pre- Elem, neoekivano sam brzo
Turska, Novi Zeland, Izrael i Iran. Veliki broj penjaa razliitih na- thodnog dana ili na istom mestu. ula u fazon penjanja pukotina i
Nau zemlju i Planinarski savez Srbi- cionalnosti okupljeni su na jednom Prvi penjaki dan! Doruak u skontala tu tehniku jamming-a. Iako
je, po odluci Komisije za alpinizam, mestu sa ciljem razmene znanja 7,30, zatim kratak brifing i tabla sam itajui o tome pre nego to
predstavljale su Katarina Manovski i i iskustava u penjanju razliitih sa imenima. itam imena u mojoj sam otila na put mislila sam da e
Jelena Jakovljevi. stilova, prvenstveno granitne stene. grupi: David, Felix, Luis, Jelena... uasno boleti, nije bilo tako. Otkrila
Ovakva masovnost penjaa na isti, alpinistiki smerovi, od jedne Ukupno estoro nas i zaokrueno sam jedan potpuno drugaiji stil,
jednom mestu meni je do sada ili vie duina, pukotine, jamming je ime italijanskog vodia, Tito! Jel neobian, po svemu udan, ali inte-
bila potpuna nepoznanica, obzi- ono to Valle dell Orco ini poseb- to mene neko zeza? Haha, ali ne, resantan na neki svoj nain. Gran-
rom da dolazim iz jednog potpuno nom oblau jer se to ne moe nai to je u Italiji veoma esto ime. No itna stena, meni novo otkrie. Ima
drugaijeg sveta sportskog pen- bilo gde u Evropi. Organizacija je dobro, bili smo upareni tako da sam utisak kao da e svakoga asa skliz-
janja. U stvari, veliki skupovi kod nas bila na visokom nivou, a koordinator ja penjala sa Titom i Romaricom, nuti, nekako ti se sve ini masno,

alpinizam

alpinizam
klizavo. Ali kao i kada ode na mor- koji vam nesebino prenose svoje 6c. Iako se nisu poznavali, funk- nekim koga ne poznajem, a naroito ba i nije ilo na ruku. Kao i kod kabanici, ali nita strano. Ovo su
ska penjalita gde te saekaju tufe i znanje, a vodi vas ista energija. cionisali su savreno tokom uspona ne sa nekim ko ne govori moj jezik. nas, kia je ove godine pokvarila jedini dani kada smo skoro svi bili
kolonete tako se i ovde samo treba Toliko smirenosti, strpljenja i pozi- sa jako dobrom komunikacijom. Ali, nije bilo nikakvih problema niti penjaku sezonu svuda u Evropi. To- zajedno i to je bilo interesantno
prilagoditi. Krenuli su da se reaju tivnosti na jednom mestu. agor se nije stiavao sve vreme tra- prevelikog razmiljanja. Ne mogu kom naeg boravka u Italiji, tri dana videti. Navijanje, bodrenje, davanje
smerovi, najpre Incastromania, Uvee smo se svi nali u restora- janja veere, a osmesi na licima i ista da objasnim kako ali kada sam prvi je konstantno padala i onemoguila saveta na razliitim jezicima. as se
uveni smer na bloku Sergent, prava nu, blago umorni od celodnevnog ona energija koju stalno pominjem put videla sve te ljudi javio se neki nam da ostvarimo planirano. Dobra uo engleski, as italijanski, fran-
kolska pukotina, potpuno ista, ide- penjanja, meutim to nikako nije je konstantno bila prisutna. Nevero- udan oseaj kao da ih ve znam od stvar je to i u takvim uslovima ne cuski, hrvatsko-srpsko-slovenaki...
alna za uenje i upenjavanje. A onda smetalo analiziranju, prepriavanju vatan oseaj. ranije. Dodue, predstavnike Turske i mora biti statian, jer se na samo Naravno, svima je bilo zbunjujue
smo preli na ozbiljnije stvari, Elisir i opisivanju dana. Tek sam se tu Inae, poznato je da u alpinizmu jesam znala, jer su to penjai koji su sat vremena vonje od mesta gde kako to da penjai iz tri zemlje
dIncastro (6b+), Lavventuriero videla sa Kaom, poto je organi- ne moe penjati sa bilo kim. Obzi- moete misliti u isto vreme kada i mi smo smeteni nalazi Bosco, poznato govore i razumeju se a nije isti jezik,
(6c+), Lultima follia di sir biss (6c). zovano tako da ne penje sa oso- rom da vreme provedeno pri us- prole godine boravili na penjalitu sportsko penjalite ove regije. pa smo malo drali asove istorije i
Smerovi su takvi, da ima svega, bom iz svoje zemlje ve sa drugima. ponu moe trajati i vie sati, ta oso- Geyikbayiri u Antaliji. Sudbina ili Smerovi su od 15 do 30 metara, upoznavanja ljudi sa prolou naih
jamminga, off-width-a, dilfer pen- Bilo je interesantno uti njenu priu, ba mora da ti maksimalno odgovara ta li je da se opet sretnemo na ocena 6a do 7c+, a mogu se penjati drava. to bi kolega iz Hrvatske
janja po pukotini. Neobino i lepo. o penjanju u navezi sa Jesperom iz i da u nju ima poverenja. Ja iskreno poznatom penjalitu, ali na zapadu. i po najveoj kii. Dodue osigu- rekao, trebalo je da predloimo
Pogotovo kada ste okrueni ljudima Danske smer od 200 metara teine nikada do sada nisam penjala sa Na nau veliku alost, vreme nam ravalac na pojedinim mora biti u koordinatoru da sastavi nas estoro i

alpinizam
poalje Tita da nas vodi. slobodno rei da mi je posle ovog Ovakvi skupovi su najbolje mesto
Kada je osvanula subota, posled- putovanja sada kristalno jasno koji za uenje i prikupljanje informacija
nji penjaki dan na ovom skupu, je to put koji elim pratiti. Mauro koje dalje moemo preneti dru-
svi su se pravo iz kreveta zalepili Penasa, koordinator ovg skupa je gim penjaima. Svakako i najbolje
za prozor gledajui u nebo. Osmeh izjavio sledee: Ovo je moglo biti mesto da prezentujete svoju zemlju,
nije izostao videvi sunce kako sportsko penjalite, ali mi smo hteli posebno penjaku zajednicu za
poruuje: Izlazite napolje!. Jedva da ostavimo stvari kakve su bile i koju mnogi ne bi ni uli da postoji
smo ekali i istraujui pronali tri da ostavimo stenu netaknutu za da se ne pojavljujemo na ovakvim
sektora koja su bila delimino suva, avanturistiko penjanje. Sportsko meunarodnim dogaajima. Veliku
tako da smo se podelili. Nije bilo penjanje je prelepa stvar jer vam zahvalnost dugujemo domainima
mogue penjati duge smerove, dozvoljava da dostignete veoma iz kluba Alpino Accademico Italiano
iako nam je to prvenstveno bio visok nivo, ali nije sve. Potrebno je na celokupnoj organizaciji, smetaju,
cilj na ovom putovanju, jer je ipak razvijati neke druge vetine koje su ishrani i svakodnevnom prevozu na
palo dosta kie prethodnih dana. razliite. Naravno da ste u prednosti sektore, autobuske, eleznike stan-
Ali isti tradicionalni smerovi od ovde ako dobro penjete, ali to ne ice i aerodrome. Posebnu zahvalnost
jedne duine su bili suvi. Fantastian ide automatski. Potrebna je volja da iskazujemo Planinarskom savezu
dan. I ponovo pukotine, jamming, to radite. Srbije koji je finansijski omoguio
frendovi. Iako dolazim iz sveta Iskustvo koje smo Kaa i ja stekle na odlazak na ovaj put.
sportskog penjanja i volim boltove, je zaista neprocenljivo. Ljudi koje Tekst: Jelena Jakovljevi
ovoga puta mi nisu nedostajali ni smo upoznale su odlini evropski i SPK Vertikal Beograd
najmanje. elela sam da to vie svetski penjai, podjednako dobri u Alpinistiki odsek Poarevac
penjem na nain koji su to inili prvi svim vrstama penjanja (sportskom, Foto: Domen Petrovi, Kata-
penjai daleko u prolosti. I mogu tradicionalnom, jamming, bolder). rina Manovski, Ilia Chekanov.

outdoor
outdoor
ZIP LINE
Ovar Banja
KES Armadilo je pratei sve trendove koji se
tiu adrenalinskih sportova instalirao prvi trajni
sistem sa sidritima u Srbiji...

web: www.armadillosport.com
Pogledajte kako izgleda spust
e-mail: armadillosport@yahoo.com
KES ARMADILLO Facebook:
na ZIP LINE u Ovar banji
Z
ip line je poseban sistem koristili improvizovani zip line za lo je pratei sve trendove koji se sve do kraja sistema. Spust se ZIP LINE nekada i sad
za sputanje putem gravit- prenoenje opreme u svom radu, tiu adrenalinskih sportova do zavrava u vodi na bezbedan i Gore: Moderan sistem u
acije pomou sajli ili uadi. a sem toga na taj nain su bili sada instalirao vie privremenih atraktivan nain, a sem opreme Ovar Banji sa mekim
Nastao je kao potreba stanovni- blii biljkama i ivotinjama koje zip line na lokacijama gde su se za sputanje koriste se i neop- prizemljenjem;
ka planinskih oblasti u Kini, su prouavali. Najdui zip line u odvijale i ostale aktivnosti kluba, rensko odelo i alpinistiki lem. Desno: Simpatina
Evropi i Himalajima da preu Evropi nalaze se u Italiji, Austriji, a prvi trajni sistem sa sidritima Nakon to je postavljen, niz ovaj zanimacija, sa
preko reka i klanaca gde nije bilo Ukrajini i Britaniji. Svake godine izraen je 2013. godine u Ovar zip line spustio se veliki broj mreama kao
mogue postaviti mostove. Aus- irom sveta grade se novi i sve Banji. Sidrite je postavljeno lanova i prijatelja kluba, kao i obezbeenjem
tralijski vojnici su ih tokom rata atraktivniji sa mnotvom dodat- na kablarskoj strani jezera, a posetilaca Ovar Banje.
koristili za isporuku hrane, vode, nih sadraja vezanih posebno za specijalno ue prelazi jezero po Zip line je, uz Via fer-
pa ak i municije. tehnike detalje sputanja. duini izmeu dva sidrita koje ratu Turinovac, alpinistike i
Sedadesetih godina prolog Zip line je u Srbiji relativno se nalaze na razliitim visinama, sportske smerove, jo jedna u
veka ljudi su doli na ideju nepoznat pojam jer se na tako da je ceo sistem iznad nizu ponuda za aktivan i nezabo-
da ova vrsta transporta moe kratkim sajlama koristi tek na vode i to u duini od 250 m. ravan odmor i zabavu u ovom
sluiti zabavi, kao i u komerci- nekoliko lokacija iako se u svetu Sputanje ljudi se vri pomou delu Srbije.
jalne svrhe. Na tu ideju su doli poslednjih pet godina ovaj vid koturae koja je privrena na Petar underi
istraivai i studenti koji su adrenalinske zabave i turizma sigurnosni pojas i slobodnim Danijela Babovi
boravili u dunglama Kostarike i munjevito razvija. KES Armadi- padom se sputaju od vrha pa KES Armadillo

web: www.armadillosport.com Pogledajte prezentaciju
e-mail: armadillosport@yahoo.com na sledeem linku
KES ARMADILLO Facebook:
Sportsko
penjanje,
alpinizam
Poetni alpinistiki
teaj - letnja tehnika
U
organizaciji Kluba ekstrem- odsek k u okviru kog spro- uspon u steni, n lokciji
nih sportova Armadillo i vodimo svoje ktivnosti u ovoj plninskih msiv Ovr i Kblr,
Alpinistikog odseka aak, disciplini. Svki ln klub rdi n vodili su g Slobodn Milovnovi
poetkom septembra odran je tejevim ko pomoni instruk- - Bobi, instruktor lpinizm i Petr
Poetni alpinistiki teaj-letnja tor i n tj nin stie reference z underi, lpinist. Pomoni
tehnika na podruju Ovarsko- sticnje buduih zvnj. Alpinizm instruktor bila je Danijela Babovi
kablarske klisure. je specifin sport koji od ovek alpinista-pripravnik. Teaj je
KES Armadillo promovie zhtev vrhunsku psiho-fiziku pohaalo sedam polaznika.
kontinuirno uenje i obuku pripremljenost, obuku, stlno Vein teorijskih predvnj smerov u steni. 2. Plninrstvo i plninrsk orgnizovnje kcije spvnj i
po njviim stndrdim u usvrvnje tehnikih procedur i nstvnih sov odrn je u Kurs se sstojao od deset teori- orgnizcij prv pomo
ktivnostim u kojim se bvimo. i vetin, dobr poetn obuk plninrskom domu PK Kblr u jskih predvnj s 20 nstvnih 3. Opsnosti u plninm 7. Oprem i pkovnje udi
Uprvo iz tog rzlog njvie trud je kljun z dlje uspeno Ovr Bnji, ko i neposredno n sov i prktinog del. 4. Bivkovnje 8. Ekspedicionizm i
poslednjih godin uloili smo u npredovnje. oblinjim veblitim n kojim 5. Logistik uspon (priprem z klimtizcij n velikim visinm
sopstvenu edukciju i kvalitet Tej se sstojo teorijskih je izvoen prktin nstv Teoretski deo obuke: uspon, uspon i ocenjivnje smeri) 9. Trening, ishrn i fiziologij
obuke u lpinizmu kroz Alpinistiki predvnj, vebi i prktinih neophodn z uspeno penjnje 1. Alpinizm istorijt i znj 6. GSS, orgnizcij GSS-, 10. Kodeks ponnj u

KES ARMADILLO

KES ARMADILLO
plninm i ztit prirode 8. Sputnje i podiznje plog trdicionlnom penjnju, ko i

11. vorovi prtner (St. Bernr, trus) sistemim spvnj kod ovog
12. Orijentcij 9. Uspon kroz 5 smeri nin penjnj. Poslednjih dn
10. Izrd trnsportnih tej izvreni su zvrni usponi
sredstv u smerovim: Proleni, Morvski,
Prktini deo obuke: Kotn, Studentski, Ovrsk
1. Kretnje stenom (preenje Polznici su se izmenjivli prenic i Klasik.
u levo i u desno, penjnje i n rdnim tkm nkon Svi polznici su uspeno urdili
otpenjvnje) demonstrcije instruktor prktini deo vebi. Popeto je uku-
2. Zbijnje i izbijnje klinov, pri temtskim jedinicm- pno 25 ovek smeri.
umetnje i venje okov, izrd tndov, zbijnje i N krju su sledili usmeno-
frendov, izrd osigurvlit izbijnje klinov, postvljnje prktini ispit, ko i pisni test. Svi
3. Podevnje opreme, meuosigurnj (frendovi, okovi), polznici su uspeno poloili ispit,
nvezivnje i kretnje nveze tehniko penjnje i sputnje a dalje aktivnosti sprovodie sa
(dvojn, trojn) niz ue. N tj nin omoguen mentorima u okviru letnjeg alpin-
4. Pdovi i zustvljnje pdov je kvlitet demonstrcij, ko izma dok ne zavre i Poetni zimski
5. Abzjl (osmic, reverso, i bolj percepcij instruk- alpinistiki teaj ime bi stekli
polulrc) tora o usvjnju znnj svkog zvanje alpinista-pripravnik.
6. Smospvnje polznik ponosob. U nstvnom Petar underi
7. Penjnje irokih, uskih progrmu, ksnije i n veblitu, Danijela Babovi
kmin, ljuski velik pnj je posveen KES Armadillo

biciklizam
Biciklizam
Moj prvi
brevet
ta je to brevet? Otkrijte sjajnu biciklistiku
disciplinu, koja je sve popularnija u svetu,
ali i na naim prostorima...

biCiklizam
B
revet (breve) je francuska re koja znai sertifikat. ru vremena koje je limitirano za svaku vonju (za brevet kasnije nego to smo planirali. Stiemo u Iniju, gde je solidnom brzinom. Odavde kree prvi uspon obroncima
Randonneur biciklizam (Randonnee - na francus- od 200 km je 13 sati). Tako da je pobednik svako ko start vonje. Prijavljeno je preko 100 uesnika, ozbiljnih Fruke gore do prevoja Banstol, pa sam do gore bio
kom jeziku oznaava dugo putovanje). Ran- zavri vonju. biciklista-takmiara, amatera, rekreativaca... Start je mokar. Onda sjajan spust po ne ba sjajnom putu ka
donneur-ska vonja oznaava da svaki uesnik dobija U toku breveta biciklista je samostalan i sam odreuje planiran za osam sati. Dok smo uzeli kartone, raspak- Sremskim Karlovcima. Dunav sa desne strane u svojoj
na startu svoju karticu. Karticu mora da overi na svim kako e voziti, gde i kad e praviti i kolike pauze. Vreme ovali bicikle i presvukli se ve je 8 i 15. Tako da startuje- irini, vetar u kosi, fenomenalan oseaj. Proleteli smo
usputnim kontrolnim takama i preda na cilju. Dakle, poinje da tee im zapone vonja a na vama je da mo sa zakanjenjem to me malo nervira jer vreme tee kroz Karlovce i stigli do Petrovaradina. Podno tvrave
slino kao Frukogorski maraton, samo na biciklima. uklopite da stignete na cilj pre isteka vremena. Pomo u od osam. Jutro je prohladno, oktobar je mesec. Najav- na 56. kilometru je prva kontrolna taka. Overavamo
Tako da brevet zapravo podrazumeva sertifikovanu toku vonje nije dozvoljena, tako da u sluaju eventual- ljen je oblaan dan ali bez kie, vetar do 4m/s. kartone, osveavamo se i nastavljamo da pedalamo ka
vonju. nih kvarova, biciklista sve sam otklanja. Grabimo prve kilometre, zagrevamo se, prija jutarnja Sremskoj Kamenici. Put se odvaja na levo i sledi drugi
Istorija breveta vodi poreklo, naravno, iz Francuske. Za brevet sam uo prole godine i jako me zain- vonja. Na Google Earth-u sam pogledao trasu vonje uspon uz Fruku goru. Nagib je osam posto. Pedalamo
Na poetku je brevet bila trka profesionalaca, 1.200 km teresovao. Bicikl vozim rekreativno, a kako esto pravim a delove sam ranije i vozio. Organizator je na mestima mravljom brzinom od devet kilometara na as. Do
od Pariza do Bresta. Od 1901. godine trka postaje in- izlete po Srbiji (vonje od 100 do 150 km), reih da se skretanja nacrtao strelice na asfaltu, tako da uz malo prevoja Iriki Venac ima etiri kilometra, razmiljam,
ternacionalna. Od 2011. godine od strane Randonneur okuam u ovom. Pogotovo to je brevet 200 km Srema panje ne bi trebalo da zalutate. Skinuo sam trek, ali to je kao do vrha Avale... Pa hajmo polako. Od prevoja
Srbija organizuju se breveti u Srbiji duine 200, 300, 400, bio je poslednji u ovogodinjoj seriji, te nisam nikako nije bilo potrebe da ga proveravam. Ipak, vidim da se sledi dobar spust preko Iriga a zatim ravan deo puta ka
600 i 1.000 km. eleo da ga propustim. jedan par biciklista vraa par puta, trae skretanja. Prvi Rumi. U Rumi je druga kontrolna taka. ekiramo se,
Brevet nije takmienje u uobiajenom smislu jer U subotu, 4. oktobra brat i ja pakujemo biciklove deo puta je ravan: Novi Slankamen, Kredin, Beka, pravimo pauzu. Iako je rotilj izgledao primamljivo ne
nema pobednika. Sutina breveta je zavriti trku u okvi- na kola i iz Beograda kreemo oko sedam sati ujutro, ortanovci. Vetar povremeno duva u lea pa vozimo znam kako bi mi prijao za dalju vonju. Tako da se ipak

biCiklizam

biCiklizam
odluujem za banane i okoladice. Izvezao sam 90 km,

razmiljam kako se oseam. Nisam ni posebno umo-
ran ali ni odmoran. A nisam ni na pola puta. Grabim ka
Vrdniku. Fruka gora blista na jesenjem zubatom Suncu.
Prestiem neke bicikliste, drugi prestiu mene. Kratko se
javimo jedan drugom, klimnemo glavom ili mahnemo
rukom. Pozdrav: Kako ide?. Pretpostavljam da ni njima
nije ba lako. Svi asovi su daleko ispred mene, ovi sa ko-
jima vozimo su rekreativci kao i mi. Prijatan neki svet
Razliitih uzrasta, a ima i dama...
Od Vrdnika kree trei uspon na Fruku goru. Najgora
deonica - nagib preko 12 %. Psujem u sebi. Razmiljam
da ne bi bio mnogo sporiji da siem i da guram bicikl
uzbrdo, ali neu iz inata. Sreom ova deonica nije
preterano duga, ubrzo nagib postaje manji. Na prevoju
prijatno iznenaenje, organizator nas je doekao sa
slatkiima i vonim sokovima. Spas u pravi as jer su
mi rezerve glikogena na minimumu. Hvala mu za brigu
i trud
A posle uspona uvek sledi spust! Krivine su otre i
poprilino je strmo, pa vozimo oprezno uz koenje.
Izlazimo na glavni put i grabimo ka Beoinu. Trea kon-
trolna taka na 125. kilometru. Smazao sam okoladu i
voni sok i bez pauze nastavljamo dalje, elim da izve-
zem to vie pre nego to se smrkne. Od mesta Svilo
kree etvrti i poslednji uspon na Fruku goru. Ne radu-
jem mu se ni najmanje ali znam da je posle sve ravno. anske lampe. Sreom, kao da sam predosetio, poneo vinjaka. Kultura vonje i potovanja biciklista ravna sjajno organizovano. Poruujem medalju iz Francuske
Izvui u jo ovo. Nakon 2,5 km izlazim na greben. To sam planinarsku eonu lampu, te nju kaim napred na nuli. Razmiljam: Samo da me neko ne pokupi sada u za izvezenu vonju, bie lepa uspomena...
je to! Hvala ti, Fruka goro, divna si, ali za danas mi te je bicikl. Iako sam u windstoperu, prilino je hladno. Jo finiu!. I na kraju, zato sve ovo piem?
dosta 20 kilometara do Rume u koju stiem u no. etvrta Konano svetla u daljini - Inija... Na cilj stiem sat Poslednjih godina u Beogradu broj biciklista se
Jurim ka Sremskoj Mitrovici, koja je na 160. kilometru. kontrolna taka. Overavam karton i bez pauze nastav- i po pre isteka vremena. Predajem karton. Grupice upetostruio. Mnogi voze samo po gradskim stazama,
Vonje due od ove do sada nisam nikad ni vozio. ljam ka Iniji. Poprilino sam umoran. Butine opasno biciklista odmaraju. Organizator je spremio posluenje - Ada, Avala... i to je lepo. Ali, ako elite da probate neto
Vozim sa nekoliko momaka. Hrabrimo jedan drugog. zateu. Do isteka vremena ima jo dva i po sata i 24 km, fantastinu gibanicu. Uzimam jedno pare, drugo, tree, ozbiljnije, brevet je svakako za preporuku. Da vidite gde
Poinje da se smrkava. Oblaim fluoroscentni prsluk. znam da u stii ali elim to pre da zavrim. Izmeu etvrto... Ne mogu da se obuzdam i ne znam za pristo- su vae granice i da ih pomerite. Da izvezete dobar deo
Iako sam jue kupio nove baterije i prednje svetlo je Rume i Inije put je neosvetljen, automobili me obi- jnost, tek sad vidim koliko sam se istroio i koliko sam Srema u jednom danu. Da shvatite kako je Fruka gora
radilo sino i jutros, sada ne radi. Grrrr Izem ti kore- laze divljaki, besne, trube Ne bi usporili ni za karton gladan. Jedan biciklista je izraunao da je prole godine prelepa na razne naine. Da upoznate divne ljude. Da
na brevetu 200 km istroio 7.500 kcal. Ne znam kako je shvatite da moete...
to izraunao ali je zastraujue. Pakujemo bajsove na Vuk i Vojin Tubi
kola, noge me ubijaju. estitam organizatoru, sve je bilo PK Balkan

Dragan Jaimovi
Bacite pogled s krova sveta
extreme summit team www.zivotjelep.com link za 360
www.extremesummitteam.com
PRENESI DALJE
Ne morate da idete u Himalaje samo kako bi
popeli neki vrh. Moda je bolje ponekad otii
tamo i uiniti dobro delo nego uspeti se nekog
himalajskog gorostasa. Dokazivati se moemo i
na drugi nain. Na primer, moe se pomoi deci
koja ive u podnoju Himalaja. Zato ba Nepal i
zato deca?
N
epal je jedna od najsiromanijih zemalja u svetu
ali to je i zemlja u kojoj ive vedri i nasmejani
ljudi. U proteklih petnaestak godina odlazei
u goste tim ljudima imao sam priliku da ih dobro
upoznam i, to je jo vanije, nauim mnogo pamet-
nih stvari koje su postale sastavni deo mog ivota.
Naroitu naklonost gajim prema narodu Sherpa jer Da li znate da u Nepalu godinje u uzrastu do Moda podstaknemo i druge da ine dobra dela i krenuo sam u realizaciju ove ideje. Tokom boravka u Hi-
sam sa njima delio sve lepe i rune trenutke tokom pet godina umre 75.000 dece? Jeziv podatak, zar krenu u akciju. Moda. Zbog tog moda vredi dati sve malajima prethodne godine, i razgovora sa prijateljima
himalajskih ekspedicija u kojima sam uestvovao. ne? Bar polovina dece nema priliku da dobije makar od sebe. iz Namche Bazara, kao i direktorom kole Bikumarom,
Njihov odnos prema Prirodi i ivotu uopte pomogao osnovno obrazovanje. Zato smo odluili da opremimo Pria je krenula u Beogradu tokom brzo sam shvatio ta je sve neophodno da bi kola
mi je da se konstantno menjam i da kroz dela koja kolu u jednom selu na Himalajima - Namche Bazaru razgovora sa mojim prijateljima Peom i Duanom koji normalno funkcionisala. Mali problem je bio transport
inim pokuam da budem bolji ovek. Zato godinama i na taj nain bar malo poveamo anse te dece za su finansijski najvie pomogli da se sve ovo organizuje. te opreme iz Kathmandua, ali dugogodinje iskustvo u
oseam potrebu da bar deo dobra koji sam primio bolji ivot. Znam da je to to smo uradili samo kap Poto sam ovek od akcije i ne verujem mnogo u prazne organizaciji ekspedicija mi je pomoglo da to vrlo lako
vratim tim divnim ljudima. Odabrao sam njihovu decu. u okeanu, ali kap po kap moda se neto i promeni. prie ve iskljuivo cenim ljude po njihovim delima, reim.

extreme summit team

extreme summit team
Najvee iznenaenje bila je ceremonija prepoznao dobru energiju u naem delu. tri dana druei se sa lokalnim stanovnitvom i decom, kraju u koji stranci retko dolaze i u kojem nema lodeva
organizovana u nau ast kao i oduevljenje 120 Nakon svega dogovorio sam sa drugarima koji ine koja su svaki put kada nas sretnu na ulici pozdravl- gde se moe prespavati. Moraemo pod ator ili u
deaka i devojica koji pohaaju tu kolu. Druenje sa Namche football club da odigramo jednu utakmicu jala: Good morning! How are you? Thank you for the njihovim kuama oko ognjita. Nije ni bitno gde emo
njima je neto najlepe to mi se desilo u Himalajima. u kolskom dvoritu. Nekim udom smo ih dobili 5:1, school. spavati, vana je sutina.
Na ceremoniji pored dece i nastavnika bili su prisutni mada na toj visini oni tre kao zeevi a mi se posle I na kraju, ovo nije sve.Ovo nije kraj prie. U meuvremenu, postao sam lan upravnog odbora
roditelji, kao i nekoliko trekera iz celog sveta koji su se svakog tranja borimo za dah. Izgleda da je Murinjova Entuzijazam koji sam oseao kada sam popeo Mt. Ever- fondacije Podri ivot iji je osniva glumac Sergej
tog dana zadesili u Namcheu. Oduevio me je jedan lik taktika uvaj svoj gol a u napadu ta uradi ovog puta est pre etrnaest godina nije nita u odnosu na ovo Trifunovi. Fondacija se iskljuivo bavi pomaganjem
koji je kada je skontao o emu se radi, izvadio novac iz urodila plodom. Malo mi je bilo neprijatno jer je posle kako se sada oseam. Ve sam se dogovorio sa moja deci koja zbog prirode bolesti moraju na operaciju u
depa i ponudio Bikumaru za kolu rekavi: Hou i ja da toga celo selo prialo o toj utakmici i naravno krenula dva prijatelja iz Nepala da idueg prolea doemo u inostranstvo. Broj te dece koja su uspeno operisana i
pomognem! Bili smo sreni zbog toga jer je jo neko je prozivka njihovih fudbalera. Mi smo u gostima ostali njihovo selo i pomognemo tamonju kolu. Oni ive u izleena na nau radost se poveava, pa sam pomislio
kako bi bilo divno za tu decu organizovati odlazak u
planinu uz razne aktivnosti koje e doprineti povratku
izgubljenog samopouzdanja. Priroda je najbolji lek i
menja na pogled na svet. Povratak Prirodi bi trebao
da bude ne samo nacionalni projekat, ve planetarni
projekat ako mislimo da budua pokolenja nastave da
ive na planeti Zemlji.
Pozivam sve ljude otvorenog srca koji kapiraju
ta radimo da nam se pridrue. Ne moraju svi ii sa
nama u planine, moete pomoi na sto razliitih naina.
Kao to rekoh, dela a ne rei I sve ovo zbog onog
moda sa poetka teksta.
ivot je lep!
Dragan Jaimovi
Extreme Summit Team
Najava ekspedicija Extreme Summit Team-a

Aconcagua expedition 2015.
Uspon na najvii vrh June Amerike
Trajanje: 23 dana
Polazak: 28. 01. 2015.
Kilimanjaro
Uspon na krov Afrike i rezervat Ngorongoro
Trajanje: 12 dana
Polazak: 30.01.2015.
Anapurna trek, Nepal
Planinarenje do BC Annapurna
Trajanje: 16 dana
Polazak: 16. 04. 2015.

propeler 6. Trka preivljavanja
Mokra Gora 2014.
esta po redu Trka preivljavanja, najstarija i trenutno

najvea avanturistika trka koja se organizuje u Srbiji,
zavrena je u nedelju 5. oktobra

propeler
jedno od sklonita
Sinova ume
Pobednici 6. Trke preivljavanja
esta po redu Trka preivljavanja, najs- upaljenu vatru, napravljeno sklonite, pribav- Kategorija Opstanak:
tarija i trenutno najvea avanturistika ljenu hranu kao i uspeno reene specijalne 1. mesto - dele ekipe
trka koja se organizuje u Srbiji, zadatke. Medijana Ni padobranci iz Nia (Milovan Mili,
zavrena je u nedelju 5. oktobra. Trka se re- Dragan okovi, Slobodan Vuli)
alizuje jednom godinje, svaki put na drugoj Nakon Valjevskih i Sokolskih planina, Zlati- era, Deki Nea iz Beograda (Negoslav
lokaciji sa idejom promocije manje poseenih bora, Jagodnje i Boranje, Junog Kuaja trka Radievi, Dragan eri, Dejan Rankovi)
i divljih predela nae zemlje. se preselila na Mokru Goru. Start i okupljanje 3.mesto - Sinovi ume iz Valjeva (Vladimir
Pravila trke su vrlo jednostavna: Stazu od uesnika bio je zakazan na osam kilometara Rankovi Strelac, Dragan Stankovi Lida)
Kategorija Avantura:
ezdesetak kilometara potrebno je prei od Meavnika, ispred hotela arobni breg.
1. mesto - Survivor Team Zajear (Milo
za dva dana u timovima od dva do etiri Trka je organizovana od strane Sportskog Panajotovi, Milan Panajotovi, Stefan Risti)
lana. Od opreme timovima je dozvoljeno kluba ekstremnih sportova Wild Serbia, 2. mesto - Seljaine iz Novog Sada, Beograda,
da koriste: mapu terena, kresivo za paljenje a ove godine u saradnji sa Parkom prirode Loznice i Valjeva (Gavrilo Andri, Teodora Radii,
vatre, no i pola litra vode. Prolazei kroz argan - Mokra Gora, Turistikom orga- Damjan Daki, Stefan Krstanovi)
ume, kanjone, livade i jaruge, takmiari nizacijom Uice i Zdravstvenim centrom 3. mesto - Hipnotisana gomila iz Kragujevca
se susreu sa raznim preprekama i opas- Uice. Lokacija je kao i prethodnih godina Jedan od zadataka (Andreja Kosti, Nemanja Blagojevi, Nikola Kosti)
nostima. U ovakvim uslovima potrebno je objavljena tek pet dana pred samu mani-
da sami naprave sklonite, zapale vatru, festaciju. Samim time niko nije znao lokaciju stazom od 60+km po neureenim divljim Pred sam start trke bilo je prijavljeno vie od
pronau ili ulove hranu! Sve ove aktivnosti i niti je mogao da se unapred priprema na 240 uesnika u 85 timova.
predelima. Kategorija Avantura za one koji
domiljatost takmiara se posebno boduju poznatom terenu. bi za nijansu leernije da se oprobaju u U ranim jutarnjim satima u subotu, nakon
pri ukupnoj oceni pobednika trke. Pobednik Trka se odvija u tri kategorije: Opstanak, zajednike fotografije uesnika i organizatora
preivljavanju, sa stazom od 30+km i kate-
je ona ekipa koja sakupi najvie bodova, za Avantura i Porodica. Kategorija Opstanak gorija Porodica, za porodice sa decom, na- trke, prve ekipe su ule u karantin zonu gde
vreme koje je potrebno da se pree staza, je namenjena vrhunskim sportistima, sa je sledio detaljan pretres. Svaka ekipa je mo-
menjena najmlaima i njihovim roditeljima.

propeler

propeler
gla da ponese minimalno opreme koja je una- Na oko pola velike staze timovi u Opstanak na svakih 10 do 15 km staze iznosile su i do odnosu na ranije godine znaajno podigao.
pred tano definisana. Zatim je sledio prvi za- kategoriji imali su zadatak da prou kon- 700 m. Prelepa priroda i krajolik kroz koji su Konkurencija je vea, timovi dolaze fiziki
datak koji je vodio na najvii vrh planine Tare trolnu taku Kobilovac za manje od osam prolazili drali su takmiare motivisanim da pripremljeni, sa odlinom orijentacijom na
- Zborite. Preko Gavrana, staza je dalje vo- sati, jer ukoliko to urade kasnije ne bi bili u izdre do samog kraja. Uesnici koji su proli karti. Znanje koje pokazuju za ishranu u priro-
dila na Carevia vis i Runjevu glavu. Takmiari mogunosti da preu celu stazu. Umesto celu stazu su savladali oko 3.400 m uspona i di i za pravljenje bivaka i vatre je svakako
su se kretali neprestano kroz ume, livadska potpune eliminacije sve ekipe nakon elimi- isto toliko visinskog pada. A na kraju... Gula za potovanje. Vizija organizacionog tima
prostranstva, pored starih autentinih koliba natornog vremena prelaze u Avantura kat- i zadovoljstvo linog uspeha za zavrenu trke je da ova manifestacija postane opte
ovog kraja, grebenima i strmim liticama. Na- egoriju gde dalje nastavljaju ka cilju i tamo trku. Prei celu stazu veliki je uspeh a tek poznati brend irom Evrope koji e okupljati
kon par dominantnih vrhova, staza se sputa ostvaruju plasman u Avantura kategoriji. pobediti u jednoj ovako kompleksnoj trci. ljubitelje prirode i promovisati prirodne le-
u kanjon Belog Rzava, da bi se preko vrhova Ovogodinji teren nije bio nimalo lak. Staza Za pobednike su od strane sponzora, robne pote Srbije. Na kraju, bitno je napomenuti,
sa druge strane kanjona ponovo vratila preko je bila vrlo dinamina i odmah po penjanju na marke Dolomite i Expedition, obezbeene pored velikog broja uesnika manifestacija je
reke i vodila nazad ka cilju/startu. S obzirom brdo, ekao je spust u potok, i tako redom... vredne nagrade u vidu outdoor opreme. zavrena bez povreda i znaajnijih gubljenja
da staza trke nije markirana, ovako bi otpri- Trebalo je savladati devet vrhova, strme Prvoplasirane ekipe su dobile patike Dolo- ekipa. Iako je teren jako nepristupaan,
like izgledala njena optimalna putanja, nara- umske vlake, proi izuzetno teak teren sa mite Steinbock Rocket GTX specijalno diza- obiluje medvedima, vukovima i ostalim div-
vno svaka ekipa je imala svoju taktiku i izbor skoro zapaljenom umom, nai stazu izmeu jnirane i prlagoene za ovu vrstu aktivnosti. ljim ivotinjama, sve je proteklo u najboljem
kako stii do zadatih kontrola... litica kanjona Belog Rzava. Visinske razlike Opti utisak je da se kvalitet ekipa u redu!

Planinarsko drutvo Jelenak, Panevo
Adresa: Svetog Save 10, 26000 Panevo, Sastanci se odravaju etvrtkom, od 19 do 20.30 sati
propeler web: www.jelenak.rs
Nani iz Kranja
ra na Iviki oglavak. beli labrador. Lave je ipak bio dobronameran.

Dobijamo novi zadatak a to je kota 1.155 To znam jer i sam imam enku labradora od
Kakvi su utisci planinara mnv na Kobilovcu. Silazimo lepim grebenom 12 godina. Od tog momenta pa do cilja pas
panevakog PD Jelenak s Trke ka icama dalekovoda koje nas usmeravaju ka se nije odvajao od nas.
kontrolnoj taki. Ipak silazimo neto junije do Posle izlaska na Tusto brdo po mrklom mr-
preivljavanja na Mokroj gori... tunela argan. aku silazimo kratko na jug pa onda putem
Pred ulazak u tunel skreemo desno u potok do zaseoka arci u selu Kranje. Tu sreemo
P
itate se ko je Nani? Uskoro ete sazna- Brateinu i posle stotinjak metara penjemo nae kolege iz tima S kone i konope pored
ti. Ovogodinja Trka preivljavanja bila se ka Kobilovcu. Silazimo strmo ka zaseoku vatre i zajedno provodimo vreme uz vatru
je odrana na terenima severno od Milekii, lepe stare voke, a od voa ni traga. dremajui na umskom putu u kabanicama.
mesta Mokra gora u oblasti planine Tare. Izlazimo na vrh Karaula gde dobijamo sledei Pre mraka svi zajedno kreemo do zaseoka
Sam dolazak po magli u petak uvee nije zadatak - Tusto brdo. Silazimo ka potoku kroz Vujii i prelazimo most na Belom Rzavu.
ohrabrivao takmiare. Nekako odspavasmo umu crnog bora i nailazimo na mesto gde Kreemo strmom umskom vlakom ka Gaju.
i raspoloeni krenusmo sa starta kao 49 od smo odluili da pravimo bivak i vatru. Brzo Pas Nani uporno za nama hoda i izlazi sa mu-
56 ekipa. Vreme na startu: oblano. Preko se bacamo na posao poto mrak brzo pada. kom ovom tekom stazom. Na ovoj deonici
Ivera i Zborita dolazimo do podno kote Vatra je krenula uz neto suve trave, papusa je bio potreban oprez jer se manje i krupnije
vrha Gavran. Tu ujemo meni dobro poznate konjskog trna i lui, ipak drva koja smo imali kamenje kotrljalo niz strmu stranu usled naih
zvuke, obzirom da sam iz sremakog sela Tamo saznajemo da smo trenutno 15 po na raspolaganju su bila prilino mokra. Dva koraka po neugodnom terenu. Hvatamo gre-
Belegi. Elem, stanovnici zaseoka i pojate plasmanu. Nazad idemo do novog zadatka sata smo se nekako grajali a onda malo drem- ben ka sledeoj kontrolnoj taki. Sada nam je
pored koje smo proli mukom ubacuju de- Runjeve glave preko Ruia dola. Vreme se nuli i oko 22 sata nastavili po laganoj kiici lake, Nani nam pravi drutvo. Na Zagvoznicu
bele svinje na prikolicu radi transporta do poboljava, krajevi lepi a stare i naputene dalje ka Tustom brdu. izlazimo po pljusku. Saznajemo da smo trei
Mokre gore. To je bio i poslednji susret sa kue pokrivene indrom izazivaju u meni Pred sam izlazak na vrh u mraku smo zauli to nam daje krila. Zadatak konano sadri i
ljudima. Nakon Gavrana odlazimo do Carevia oseaj sete za davno minulim vremenima. Sa meni dobro poznat lave. Tarabu koji smo re gula na cilju. Sledi silazak do kanjona
visa direktnim putem kao i veina uesnika. Runjeve glave nastavljamo nekoliko kilometa- nameravali da preskoimo branio je jedan lepi Belog Rzava. Tu se izuvamo i prelazimo reku

propeler web: www.jelenak.rs
na pogodnom mestu. Idemo kratko uzvod- bio na visini zadatka, ali nije mogao da nam
no a zatim udesno kroz mali kanjon reice pomogne oko orjentacije na terenu.
Trenjice. Usput nailazimo na gomile izmeta Na cilju nas je preplavilo zadovoljstvo zbog
od medveda i kreemo dalje. U blizini vrha Kik preene trase. Teren je bio na momente
izlazimo severno ka grebenu koji vodi do vrha relativno teak. Uspona je bilo vie nego
Mramorak. Na ovoj deonici se Nani estoko prole godine. Moja ekipa era, Deki i Nea
umorio a bogami i mi. Iako nisam imao puno osvojila je prvo mesto zajedno sa odlinom
vode sipao sam na dlan i dao mu da pije jer je ekipom iz Nia (Medijana). Moram spome-
bio iscrpljen i umoran leao na stazi. Pridigao nuti da su sve ostale ekipe (Sinovi ume,
se posle odmora i krenuo dalje. Sledi obilazak Poskok, S kone i konope, Megacarevi,
Kranjske glavice po nioj izohipsi i sputanje Hobiti i Drvosee), koje su prole celu trku u
ka cilju. Pribliavajui se cilju nisam oseao kategoriji Opstanak, bile odline i svi zajed-
neki veliki umor niti glad. no zasluujemo priznanje na uloenom trudu.
nedeljnog jutra negde u bespuu planine Tare. ne manjka posle ovakve trke.
Orjentirski gledano zadatke smo obavili skoro Svima odajem priznanje. Posle ovako naporne
Da njegov gazda nije bio na cilju moda bi ga Organizatoru takoe hvala to nam je
savreno osim malo traenja oznake na trke poruujem da je svaka ekipa zasluila da
poveo sa sobom u Belegi. omoguio da osetimo taj lep oseaj zado-
Gavranu i malog odstupanja kod Kika. Vode je se nae na pobednikom postolju.
Nije bila laka ni vonja do kue udaljene 300 voljstva i samopouzdanja nakon naporne Trke
bilo dovoljno a hrane nedovoljno. No je bila Posebno bi se zahvalio ekipi S kone i
kilometara. Kako sam se samo stropotao preivljavanja u kategoriji Opstanak.
relativno topla i ugodna za bivakovanje. Obzi- konope na drutvu uz vatru i priu tokom
u krevet! Kao i svaki put na cilju se oseam Izvetaj napisao Dejan Rankovi,
rom da mi je poznavanje botanike i mikologije ranih jutarnjih sati u Kranju. lan ekipe era, Deki i Nea (eri Dragan,
ponosno to sam uspeo da premostim sve
bolja strana osvojili smo dosta poena u Pas Nani e nam ostati u veitom seanju Rankovi Dejan i Negoslav Radievi)
tekoe na navedenoj trasi. Samopouzdanje
bodovanju hrane iz prirode. Nani je takoe kao dobar i zahvalan saputnik tog kinog

Treking liga
VOJVOANSKA TREKING LIGA SENIORI
GOD. 1. MESTO 2. MESTO 3. MESTO

Edvard Halas ZPK Danilo Pavievi PSD Karolj Calbert ZPK
2012.
Spartak, Subotica elezniar, Inija Spartak, Subotica
Davor Pantovi PSD ore Guga PSD Vraka
2013. Nikola Pera Beograd
Vraka kula, Vrac kula, Vrac
Nai stadioni su livade

jvodinu bolje nego za sve moje duine imae razliiti broj bo- na ureenim i obeleenim
godine i dosta sam izmenio dova ukoliko se jedna odrava stazama. Du svake se na-
sliku o njenoj prirodi. Zaista na planinskom terenu kao laze planinarske markacije
bila je to prilika da se prirodne to je Fruka gora, a druga koje oznaavaju put, a pored
i planine Vojvodine
lepote nae zemlje jo bolje na ravnom kao to je Carska toga mogu postojati i puto-
upoznaju. bara. Bodove za savladanu kazi, trake ili neki drugi naini
U svakom kolu uesnici mogu stazu dobijaju svi uesnici obeleavanja. Na odreenim
da se odlue za jednu od tri koji zavre trku bez obzira na mestima nalaze se i kontrolne
staze razliite duine u za- plasman i vreme koje im je take koje je uesnik u obavezi
Vojvoanska treking unapred utvrenim sistemom koji bi se prenosili iz kola u visnosti od svojih ambicija bilo potrebno. Dodatni bodovi da overi kako bi se smatralo
bodovanja i da se svemu da i kolo, sve do poslednje trke i i mogunosti. Tane duine se dobijaju za plasman, zbir da je uspeno zavrio trku.
liga - druga sezona! takmiarski predznak. Po us- zavretka akcije. nisu unapred odreene, ali se bodova daje konaan plasman Organizatori mogu na stazi
vojenom pravilniku uee na Nastavak projekta je usledio okvirno kreu u rasponu do 15 u kolu. Po strukturi bodovanja postavljati nekoliko okrepnih
P
laninarsko-smuarski ovim akcijama je omogueno 2013. godine. Tokom godine do 20 km za najkrau pa do moda e se stei utisak da je stanica sa voem i vodom, ali
savez Vojvodine (od svima, kako planinarima na sedam razliitih lokacija 40 km i vie za najduu stazu. primarni cilj da se pre svega se uesnici pre svega oslanjaju
januara 2014. godine tako i ostalim sportistima, odrano je isto toliko kola na Vrednost staze iskazana je u nagrauje prisustvo i uee, na hranu i vodu koji sami nose,
Planinarski savez Vojvo- rekreativcima i graanima. stazama prilagoenim svim bodovima, broj bodova zavisi to jest uspeno savladavanje kao i na izvore i esme koje se
dine) u jesen 2012. godine Na etiri lokacije u Vojvodini - uesnicima, kako trkaima, od duine staze i teine ter- staze a da se manje pridane nalaze na putu.
zapoeo je pilot projekat pod Frukoj gori, Palikom jezeru, tako i peacima i planinarima. ena, to jest savladane visinske znaaja rezultatu, meutim Popunjavanjem prijavnog
nazivom Vojvoanska treking Deliblatskoj peari i Vrakim Jedan od uesnika, Nikola razlike (1 km = 1,5 bodova, krajnji cilj pokretanje ove Lige listia i prihvatanjem Pravil-
liga. Osnovna ideja je bila da planinama, uesnicima je Pera, lepo je napisao na kraju svakih 100 metara savladane jeste uvoenje takmiarskog nika lige postaje se zvanini
se uee na tradicionalnim pruena prilika da za staze takmiarske godine:. Za ovih visinske razlike = 2 boda). sistema u planinarski sport. uesnik lige. Startnina za
planinarskim akcijama vrednuje koje bi preli dobiju bodove est meseci sam upoznao Vo- Drugim reima, dve trke iste Trke se odravaju u prirodi, svako kolo je 200 dinara (ili

Treking liga
Levo: Direktor Zoran Vukmanov: Veliki smo

onoliko koliko smo ljudi odveli u planine
Dole: Sa planinskim trkaem Mirkom
Kujundiem u Gornjem Podunavlju
dva evra u dinarskoj pro- je odrana u subotu 15. de- nai i neka minimalna finansi-
tivvrednosti). Novac saku- cembra 2013. godine u Sub- jska sredstva kako bi se nivo
pljen ovim putem slui za otici proglaeni su pobednici. organizacije podigao na vii i
obezbeivanje simbolinih Apsolutni pobednik za 2013. na taj nain privukao jo vie
nagrada po zavretku trke i godinu je lan PSD Vraka uesnika a to da ne i eventu-
trokove organizacije svakog kula Davor Pantovi sa 654 alne sponzore.
kola. Svaki takmiar na startu bodova. Sabiranjem tri na- U 2014. godini je do sada
dobija uesniku knjiicu koja jbolja plasmana pojedinaca odrano pet kola, do kraja
slui za overavanje kontrolnih iz istog kluba dobijen je po- sezone preostalala su jo tri.
taaka, kao i mapu staza i bednik u ekipnoj konkurenciji Delimino je izmenjen pravil-
kratko uputstvo. Po uspeno PSD Vraka kula iz Vrca nik o bodovanju pa se u ovoj
zavrenoj trci svaki uesnik sa 1.656 bodova. U ekipnoj sezoni od osam kola boduje
dobija diplomu na svoje ime i konkurenciji takmie se samo est najboljih rezultata dok se
bed za savladanu stazu dok lanice Planinarskog saveza za ekipnog pobednika boduje
pobednici dobijaju i medalje Vojvodine. po pet najboljih takmiara iz
(po troje prvoplasiranih na Nakon odrane druge sezone istog kluba. Osim takmiara se razvijati u narednim godinama.
svakoj stazi u mukoj i enskoj moe se rei da je Liga dobila iz nae zemlje pojavljuju se i Detalji o svakom kolu mogu se nai na sajtu
kunkurenciji). svoj prepoznatljiv identitet, gosti iz Maarske i Rumunije. Planinarskog saveza Vojvodine www.planinari.
Nakon odranih sedam kola sve je vie uesnika iz kola u Broj uesnika u svakom kolu org.rs kao i na sajtu Lige vojvodjanskatreking-
tokom 2013. godine na kolo, a osim planinara tu su je neto vei nego u protekloj liga.info
Jesenjoj skuptini Planinar- i drugi sportisti. Naravno za sezoni to daje nadu da e Zoran Vukmanov
skog saveza Vojvodine koja uspean nastavak potrebno je ideja treking lige opstati i dalje Direktor Vojvoanske treking lige

Planinarenje
Planinarenje Miholjsko ljeto na

Orjenu Trebinjci iz PD Vuji zub po 11. put
organizovali uspon na Vuji zub i vrhove Orjena
(Crna Gora) od 10. do 12. oktobra...

Vie informacija o aktivnostima PD Vuji zub
Planinarenje
visokogorstvo potraite na ovom linku
U
kalendaru aktivnosti PD Vuji se vremenske prognoze, a sve je i smjestili se u planinarskom i - Ubla; i teku: Ubla - Rastije do - Boko Ilini iz Sombora - 80 godina. dolazi do Rastije dola, odakle se
zub iz Trebinja, drugi vikend optimistiki ukazivalo da nastupa izviakom domu u selu Tuli. Veliki Velika Jastrebica - Vuji zub - Dobri Poseban peat ovogodinjoj skree za Veliku Jastrebicu. Dese-
oktobra rezervisan je za tradi- Miholjsko ljeto u pravom znaenju broj na ovu akciju dolazi godinama, do - Ubla. manifestaciji dao je dolazak dragog tak uesnika se odvaja i nastavlja
cionalnu akciju Uspon na Vuji zub i tih rijei. a raduje injenica da je bilo gos- U subotu ujutro organizovan gosta iz Slovenije - Milana Simia, ka Pirinoj opljani i Dobrom dolu,
vrhove Orjena. Akcija traje tri dana, Na ovogodinjoj manifestaciji tiju - drutava koji na ovoj mani- je prevoz do izletita Ubla (1.020), sina ivadina Simia, utemeljivaa ostali skreu lijevo i nastavljaju
a obuhvata uspon na vrhove masiva odranoj od 10. do 12. oktobra festaciji uestvuju prvi put (Tuzla, odakle se polazi na uspon. Sa starta nekad najveeg trebinjskog kole- Stazom ivadina Simia. Staza se
Orjena uz obavezan uspon na Vuji uee je uzelo vie od sto planinara Dubrovnik, Istono Sarajevo, Brko, je krenulo stotinak planinara uz- ktiva - Industrije alata Trebinje i strmo uspinje vijugajui kroz gustu
zub (1.805), vrh po kome je drutvo iz dvadeset drutava sa podruja Mostar... ). rasta od sedam do 77 godina... Ne, pionira organizovanog planinarenja bukovu umu, koju postepeno
dobilo ime. bive Jugoslavije, osim iz Make- Zavisno od fizikih sposobnosti i ispravka - u ovom sluaju od devet na ovim podrujima. Od prije dvije zamjenjuju etinari - borovi i mu-
Prethodne tri godine vrijeme nije donije (ovo im slui kao pozivnica!). sklonosti, domaini su uesnicima mjeseci do 80 godina! Najmlai godine, staza koja vodi do najveeg nike - orjenski endem. Posle neto
ilo planinarima na ruku, zbog loih Prvi su pristigli planinari iz Vojvo- stavili na raspolaganje tri dobro uesnik - Jakov aji (Visokogorci vrha Orjena na podruju Hercegov- vie od sat hoda, staza izbija se na
vremenskih prilika - kia i atmosfer- dine i ve u petak ispeli najvii vrh ureene staze - laku: Ubla - Pirina Crne Gore), ima tek devet mjeseci, ine - Velike Jastrebice (1.865), nosi istinu i do vrha - otprilike osamde-
skih pranjenja, plan akcije je mijen- Orjena - Zubaki kabao (1.894 m). poljana - Dobri do - Ledena peina i znatieljno posmatra masu oko njegovo ime. set minuta - vodi samim grebenom
jan a staze skraivane. Pripremajui U popodnevnim i veernjim satima nazad; srednje teku: Ubla - Rastije sebe iz udobne nosiljke na leima Nakon dvadesetak minuta lag- Jastrebice.
ovogodinju akciju oslukivale su u petak pristigli su i drugi uesnici do - Velika Jastrebica - Dobri do oca Aleksandra; najstariji uesnik je anog hoda i blagog uspona, grupa Kolona se otegla i, posle neto

Planinarenje

Planinarenje
vie od tri sata, svi uesnici, ukupno Oba naprijed pomenuta uesnika dvajanje - jedna grupa silazi zasad za oko dva sata. Nakon kraeg Ove godine, po svim ocjenama, za od vrhova, obilazak Trebinja i
85 planinara, pristigli su na vrh. Sli- - nastariji i najmlai - su savladali nemarkiranom stazom u Pirinu pol- zadravanja na Vujem zubu (pede- nijansu bolji od prologodinjeg, okoline i slino.U popodnevnim
jedi odmor, okrepljenje, uivanje u uspon - mali Jakov blaeno dre- janu, gdje su domaini spremili aj i setak planinara, za ovakvu teinu koji je po svim ocjenam, bio najbolji satima - pakovanje opreme i
pravom ljetnjem danu, prekrasanom mucka u nosiljci, a imao bi ime da kolae. Druga grupa nastavlja prema staze rekordan broj), fotografisanja, na svijetu. povratak kuama. Na kraju, uz elju
vidiku - kao na dlanu vidi se vei dio se pohvali - jo sa sedam mjeseci je Vujem zubu izuzetno atraktivnom upisa u knjigu utisaka, grupa silazi u Poslije ruka odmor (i pas legne da se opet vidimo, zavravamo ovaj
Orjena, Loven, Bjelasnica, Leotar, osvojio dosta vee vrhove - Vlasulju ali i zahtjevnom stazom. Staza dije- Dobri do (1.303) i nastavlja ka Pirinoj dok se ruak slegne!), a navee izvjetaj tradicionalnim pozdra-
ali i udaljeni vrhovi u Crnoj Gori, (2.336) i Pruta (2.393)! lom prolazi kroz Kreljev mramor poljani, odakle se nakon osvjeenja - peaenje knjiica, podjela zah- vom trebinjskih zubia - DA SMO
Hercegovini i Hrvatskoj, more kao Nakon etrdesetak minuta na - kraki predio koji valjda samo skupa sa planinarima iz prve grupe valnica uesnicima i svima koji su ZDRAVO!
nadohvat ruke, dalmatinska ostrva; vrhu, nekoliko uesnika se vraa Hercegovina moe da iznjedri - kao vraa na Ubla. pomogli organizaciju i zabava uz Tekst: Miroslav Kovaevi
kljocanje fotoaparata, upisivanje u ka Ublima istim putem, dok ostali no otre stijene, provalije, krape, Po povratku na Tuli slijedi ruak, i muziku uivo do kasnih sati. Fotografije: dr Marko Paovica,
svesku posjeta, zajedniko fotograf- produavaju grebenom ka Vujem eksponirane stijene... Dovoljno je ovaj put su lanovi Odreda izviaa Nedelja je rezervisana za ak- Dragan Radi i Maja Miranovi
isanje sa zemlje i iz vazduha. zubu. Posle petnaestak minuta raz- rei da se tih 2,5 kilometara prelazi Trebinje pripremili vojniki pasulj. tivnosti po izboru - uspon na neki Miroslav Kovaevi

Planinarenje
kovske reke kroz kanjon izmeu litica planine. Jaz je dug 18 km i ukopan je nice smre, jele i vresa. Ovo je jedini
Kozjih stena i Modre ploe. u stene i preko provalija strmih litica prirodni rezervat u okviru koga raste
Samokovska reka je najvea vodena Kozjih stena. endemina biljka kopaonika ljubiica
arterija Kopaonika. itavom duinom Kozje stene predstavljaju prirodni (Viola kopaonicensis). Travna vege-
kanjona je obeleena staza koja vodi rezervat koji se nalazi na zapadnoj tacija Jadovnika i Kukavice predstavlja
sve do izletita Kadijevac. Mnogobro- strani planine Kopaonik, na levoj strani snanu osnovu ishrane ivotinjskih
jni slapovi i vodopadi ine ovaj predeo klisure Samokovske reke iznad koje vrsta.
veoma atraktivnim. Naa staza vodi do se uzdiu atraktivne stene po kojima Ovo mesto je i znaajan ornitoloki
vodopada na delu gde je Samokovka je ovaj rezervat i dobio ime. Njime je rezervat, jer se mogu pronai vrste kao
stenjena izmeu elinca i Kozjih ste- obuhvaena klisura, ceo greben Kozje to su: sivi soko, orao zmijar, osiar,
na. Tu su napravljene i stepenice koje stene, vis Kukavica i istone padine balkanska uata eva i mnoge druge
vode iznad vodopada i upuuju na Jadovnika. Ovaj rezervat karakterie se vrste.
Kopaonik
umsku stazu koja ide dalje kanjonom sa nekoliko specifinih celina. Kanjo- Na samom vrhu grebena Grede su
prelazei u vie navrata preko Samo- nski deo karakterie se endeminim lepi proplanci sa fantastinim vid-
koje su mi predstavljale zagonetku jer kovske reke premoene drvenim biljnim vrstama, kao i velikom icima. Tu je i par starih baija, kao i
gledajui GoogleEarth i topografske mostiima. Na tom mestu naa staza raznolikou ivotinjskog sveta. jedna novija napravljena na strani koja
karte nisam mogao da naslutim kakva prati umski put koji se sada penje ka Reliktne ume klisure Samokovske silazi ka sedlu izmeu Grede i Painog
je prohodnost kroz umovite predele. grebenu Modra ploa koji se sputa sa reke grade smre i jele, kao i zajed- baita, kuda vodi i ova staza.
Na kraju nam je jedino mali problem Grede. Na par mesta gde put zavija za
Grebenom Grede
bio u silasku sa grebena Kozjih stena, krivinu ukazuju se litice Kozjih stena
ali smo sreom naili na umski put obasjane jutarnjim suncem. Po dol-
kojim smo bez problema sili do asku na sam greben Modra ploa, put
odredita. nastavlja izohipsom ka Gvozdakom
i Kozjih stena
Na akciju je krenulo etvoro potoku do mesta gde treba skrenuti
planinara sopstvenim prevozom. Iz ka livadama koje severoistinom stra-
Kragujevca smo poli oko 5,45,a na nom treba da nas dovedu do grebena
odredite - ulaz u Nacionalni park Grede. Veina livada nije pokoena,
Kopaonik, tanije kod izletita orov ali to ne predstavlja vei problem za
Na planinarsku akciju i istraivanje Nacionalnog most, stigli smo u 8,10, i posle krae kretanje. Na greben Grede izlazi se uz
pripreme na stazu smo krenuli u 8,20. proplanak sa zasadom mladih srma.
parka Kopaonik iz Kragujevca je krenulo etvoro Staza kree sa parkiralita ispred Kratko se prolazi kroz umu, umskim
planinara sopstvenim prevozom... izletita orov most. Ubrzo po ulasku putem kojim se lako izlazi na Gredu.
u izletite nailazi se na esmu sa Sa Grede su lepi vidici u pravcu
pitkom vodom gde se mogu obez- eljina, na susedni Vuak i na zvezdu
D
ugo me je kopkalo da istraim na Kukavici i Kozjim stenama i znao bediti zalihe vode. Izletite je lepo ove akcije - Kozje stene, na ijim se
ovu trasu, za mene veim de- sam kakve me lepote tamo oekuju. ureeno sa klupama, stolovima i liticama ocrtava useeni Mijatovia
lom potpuno nepoznatu. Ovog Volim grebenske ture i eleo sam da nadstrenicama, kao i sa ureenim jaz, inenjerski poduhvat, koji je spro-
prolea sam proao kanjonom Samo- i ova staza uglavnom prolazi preko mestima za paljenje vatre i rotilj. U veo Dragoljub Mijatovi, dvadesetih
kovske reke i uverio se u njegovu grebena sa kojih se pruaju lepi vidici. prvom delu ide se dobrim umskim godina prolog veka, da bi obezbedio
atraktivnost, a ranijih godina sam bio Tako sam je i osmislio. Bilo je deonica putem koji prolazi pored toka Samo- vodu za svoje imanje sa druge strane

Planinarenje

Planinarsko-ekoloki klub GORA, Kragujevac
Web: http://pekgora.wordpress.com/
Planinarenje E-mail: pekgora@gmail.com
Na sedlu, staza prelazi asfaltni put koja vijuga ka vrhu Paino baite. ka izletitu Kadijevac do koga se
koji iz Joanike banje vodi ka Kopa- Ona vodi kroz umu obraslu ogrom- sputa jugozapadnom padinom kroz
oniku. Preko jednog proplanka se nim smrekama. Na Painom baitu umu.
ulazi u umu i prati se umska staza se ulazi u obeleenu stazu koja vodi Na izletitu Kadijevac je lepo
ureen prostor pored Samokovke
reke koja tu vijuga i pravi intere- uglavnom je obrasla ilavom traje proi sa druge strane. Ranije je sve dolinom Danikog potoka do
santne meandre. Na izletitu post- vom koja je ispod nogu kao tepih, Mijatovia jaz bio prohodan itavom Branove strugare i asfaltnog puta koji
oji esma sa pitkom vodom, gde se ali moe da bude i klizava. U prvom duinom, ali je u meuvremenu iz Joanike banje vodi ka Kopaoniku.
mogu dopuniti rezerve. delu se sputa i penje na jednu uku, dolo do uruavanja delova na jazu i Odatle jo oko 600 metara asfaltom
Od izletita staza vodi proplancima a onda je stalni silazak niz greben prolazak njime je sada veliki rizik, ako i stie se do polazne take ove trase,
Kadijevca obraslim klekom i boro- Kozjih stena. je uopte i mogue. gde stiemo u 19 sati, po mraku,
vnicama ka sedlu izmeu Kadijevca i Kozje stene su izuzetan vizuelni Od Mijatovia jaza staza produava putem obasjanim meseinom.
Kukavice i sve vreme se otvaraju lepi doivljaj na ovoj stazi i vredi proi grebenom koji je sada obrastao Ukupno oko 22 km, sa ukupnim
vidici ka najviim vrhovima Kopaoni- celom duinom grebena i uivati klekom, kroz koju vodi jasno uoljiva usponom i silaskom od 1.350 m. Sve
ka: Paniev vrh, Karaman, Gobelja. u svakom detalju. Prelazi se preko stazica sve do poetka ume. Tu staza to smo proli za 10 sati i 45 minuta.
Sa sedla se na Kukavicu penje mnogih isturenih stena sa kojih su nastavlja grebenom jo neko vreme Zahtevna staza, ali prua neviena
junom padinom uz proplanke sa odlini vidici ka provaliji kanjona kroz meanu bukovu i smrekovu zadovoljstva! Verovatno najivopisniji
kojih se otvaraju pogledi na vrhove Samokovske reke i na susednu Gredu. umu, ali sada kretanje nije tako lako predeli na Kopaoniku. Trai dui dan
udaljenih planina. Vrh Kukavice je Delovi staze uz liticu su veoma kao u prethodnom delu staze. Stazica ili raniji polazak. Sa polazne take
odlian vidikovac i vredi provesti eksponirani i treba biti veoma opre- je sve tee uoljiva, a kada se krene mogue je praviti razne kombinacije
neko vreme na njemu u razgledanju i zan pri kretanju. u silazak niz greben ona se i gubi pa prolaskom celim tokom Samokovske
uivanju. To je ujedno i najvii vrh ove Uskoro se stie i do mesta gde treba paljivo pratiti trek kojim se reke do Kadijevca i varijantama de-
staze - 1.726 mnv. Mijativia jaz proseca liticu Kozjih ste- stie do umskog puta za Daniki lova ove staze.
Sledi silazak sa Kukavice sever- na i prelazi sa druge strane grebena. potok, zapadnim padinama Belia. Dejan Miloevi,
nom stranom po grebenu koji vodi Sam usek je sada zatrpan velikom Po silasku u Daniki potok izlazi se planinarski vodi III kategorije
ka Kozjim stenama. Staza je strma i koliinom stena i kamenja i teko na makadamski umski put koji vodi PSS, mb 486

Planinarenje
Crtica o Bojinom kuku
Velebit
Poetkom septembra, na samom smiraju ljeta
smo odluili posjetiti i pokuati popeti neto u
NP Paklenica (Hrvatska)...

Planinarenje
Foto: Almir Junuzovi, Ermin Lagumdija - Germa; Gordana Vuji

odluujemo da odmah po dolasku Bojinca. Zastajkujui razgledamo uporite za noge i osiguravajui
penjemo Bojin kuk, najvii vrh kamene ptice, make, pse sa kojima se sajlom napredujemo ka vrhu.
Bojinca. Bojinac je dio NP Paklen- se priroda poigrala razbacavi ih Popevi 1.110 mnv visok Bojin kuk
ica koji je najkasnije uao u njen podrujem krtog zelenila i visoke nagraeni smo pogledom na more,
sastav, 1997. godine. Smatra se makije. Iz mnotva oblika izdie otok Pag, vrhove Velebita: Vaganski
jednim od najljepim krakih kra- se Jagin kuk. Pod vrelinom sunca vrh i Sveto brdo, beskraj kamena i
V
elebit ili velebitski masiv Paklenica, koja je svoje ime Bogatstvo i raznolikost prirode su, jolika Hrvatske. U velianstvenim nastavljamo otrijim usponom visoravan Velikog Rujna. Izmaglica
je najdua, ali ne i najvia dobila po smoli endemskog crnog od prahistorijskog doba, stvorili kamenim oblicima dominira Jagin kroz makiju sve do pod galeriju treperi u zraku i onemoguava
planina Hrvatske. Poetkom bora - pakline, arobno je mjesto uslove za ivot ovjeka na prosto- kuk. Bojinog kuka. Tu se odvajaju dvije jasan pogled. Vraamo se istim
septembra, na samom smiraju ljeta susreta Mediterana i kontinenta. rima junog Velebita to se vidi po Krenuvi relativno kasno iz Stari- staze, desno za Veliko Rujno i lijevo putem mada postoji i kruna staza
smo odluili posjetiti i pokuati Na njenom prostranstvu isprepliu velikom broju arheolokih i drugih grada cestom dolazimo do ruba usponom kamenitim terenom kroz lavirint kukova. Oslabljeni zraci
popeti neto u NP Paklenica, dije- se guste ume crnog bora, graba, kulturnih nalazita. Velikog Vaganca odakle zapoinje do prijevora gdje zapoinje sajla Sunca i mirisi kadulje i mente ine
lu Junog Velebita. Sve nae nade hrasta i bukve sa surovim stje- Donijevi sa sobom lijepo vri- markacija. Staza ide preko livada za posljednji dio staze za Bojin nae korake lakim. Spremni smo za
i elje su bile okrenute povoljnim novitim predjelima, kanjonima, jeme, po izjavi domaina, uz ve Velikog Vaganca, te se uspinje kuk. Pod gojzericama odjekuju sljedei dan i novi uspon.
vremenskim prognozama. piljama, usjecima i karpama. najavljenu prijetnju pogoranja, krakom goleti i dolazi u podruje uplje kamene gromade. Traei Tekst: Gordana Vuji

Planinarenje
Vrh Ljulja 1.269 mnv arganska osmica Prema vrhu igote

1.422 mnv
Spust s Tornika Etno-selo Sirogojno
Ljepota zvana i naravno od nekolicine poslanih
ZLATIBOR
upita odgovorilo mi je Planinarsko ja, no upornost se isplatila te sam brilo jer je jutro osvanulo sunano, iz davnina. Ovo arobno mjesto
drutvo RUJNO Uice, tonije Ivan odabrala STTC Zlatibor i nisam a i sa dolaskom sunca nae se vraa nas u davna vremena, prepu-
Obuina, te se ovim putem elim pogrijeila. Uljudnost, uslunost tih raspoloenje vidno popravilo, te no sjeanja uz prikaz i i eksponate
zahvaliti njemu kao planinarima mladih ljudi bio je pun pogodak, kreemo na nau drugu destinaciju koji su tu izloeni. Posjetitelja ima iz
PD Rujna - Nadi i Vojinu koji su a da o smjetaju i prehrani ni ne - igotu s vrhom 1.422 mnv. svih krajeva, a ponuda rukotvorina
puna etri dan bili s nama od ranih priam. Dan je idealan za hodanje, svi privlai panju ne samo planinara
jutarnjih sati pa sve do povratka u Put je bio dug, ali za sve to smo sretni i veseli to se vidi na ve i ostalih posjetitelja etno-sela.
na hotel. elite ono to je tee i zanemarite, naim licima. Ljepota oko nas Povratak u hotel i jo jedan dan
Planiranje i izbor destinacija izleta godine za Staze na Zlatiboru i iroj okolici tako da smo na Zlatibor stigli s zadivljujua je, pogled vam see u ugodno proveden na Zlatiboru.
varadinski HPD MIV (Hrvatska) pravi je nisu markirane, pa ako ne poznate
teren vrlo e te se teko snai, jer
malim zakanjenjem gdje su nas
nai domaini - Ivo, Nada i Vojin ve
nedogled, oko vas mirisne livade
pune raznolikog cvijea, jednostav-
Vrijeme je i dalje idealno pa se
nadamo da e i tako ostati.
izazov. Ovogodinji prijedlog - Zlatibor (Srbija)... jedino dobar poznavalac ovog ekali. Smjetajem u sobe, uska- no vas zovu da uivate u njima. Vrijeme brzo prolazi, a ini
podruja moe vas odvesti na cilj. kanjem u gojzerice krenuli smo To se ne moe opisati, to se mora nam se kao da smo tu u ve mje-
D
estinacija o kojoj se puno u potpunosti uspio. Planinarstvo nije razvijeno kao kod odmah vjencem Tornik s najviim doivjeti. sec dana, to znai da smo se
prialo, a jo vie divilo. Od samog poetka naila sam na nas, moete i sami vidjeti udne vrhom Bandera 1.496 mnv. Kreemo se travnatim terenima udomaili.
Ljepote koje treba vidjeti i niz predrasuda o mjestu odlaska, poglede ljudi koje susreete, a i pi- Iznenadila nas je jaka kia i vjetar koji pod naim nogama ine tepih Odlazak na vrh Ljulja 1.269 mnv
doivjeti. Iako nisam nikad bila na ali oni koji su za tu destinaciju bili tanja zato?. to nam to penjanje tako da se nismo puno zadravali pun cvijea, mirisnog bilja koje vas i jo jedno prekrasno okruenje ini
Zlatiboru, o njemu sam ula mno- zainteresirani, kao i ja, s nestrpljen- znai? i slino. na samom vrhu ve smo brzo sili jednostavno upotpunjuju, krajolik nas zaista ispunjenim u pravom
go lijepih pria te me mogunost jem su oekivali prve rezultate Najava da dolazimo na etiri razmiljajui da li e nam vrijeme je oaravajui. Kolona vijuga, vri- smislu te rijei. Prekrasna uma,
organiziranja izleta stavila u hva- dogovora i tako je sve krenulo. dana znaila je da moram rezervi- dozvoliti za sve ove dane da jeme je idealno za hodanje i nitko zelenilo, pogledi prema vrhovima
levrijedan poloaj. Pregovori i Poto na tom podruju nisam rati hotel ili planinarsku kuu, to uivamo u ljepotama Zlatibora. se ne ali da mu je teko. Nakon koji nas okruuju, izvori pitke vode
dogovori radili su se punih est poznavala nikoga tko bi me mogao nije bilo tako jednostavno poto Ta no bila je kiovita, vjetrovita, dolaska u hotel odlazimo u pozna- i to bi jo ovjek poelio ovog
mjeseci, ali sam tek po povratku uputiti od kuda da krenem, in- za 50 ljudi planinarskih kua nema, nevrijeme koje je upalo stabla, ak to staro etno selo Sirogojno. Na trenutka, osim da ova arolija traje
shvatila koliko je trebalo truda, ternet mi je posluio kao prva a hotel mi se inio malo preskup. smo drugo jutro vidjeli ostatke tue ulazu srdaan doek mladih djevo- to due.
volje, odlunosti da bi ovakav izlet mogunost pronalaska kontakta Znala sam da je to elitna destinaci- i snijega, ali nije nas nita obeshra- jaka - vodia koje nam priaju priu Kako uz uspon idu i posjete

Planinarenje
Planina Tara-vrh Zborite Planina Tara-vrh Zborite
Andrigrad
spomenik Ivi Andriu
Na Drini uprija
Dio Drevengrada
(Meavnik)
mjestima od kuda se kree na predzadnji dan boravka. Ovaj Gori i poznatoj uskotranoj pruzi ga interesantnim, a posjetitelja ima u 21. stoljeu. Smjeten je na bili u Sarajevu na Baariji, a niste
uspone, ovaj put posjetili smo i dan provodimo na planini Tari, s arganskoj osmici. iz cijelog svijeta. rijekom poluotoku gdje se rijeka jeli evape - niste bili u Bosni.
najvee selo Jablanicu. Druenje najviim vrhom Zboritem od 1.544 Nakon trosatne vonje, za koju Povratak za Varadin se blii, ali Rzav uljeva u Drinu. Pedesetak Prepuni utisaka, ljepote o kojoj
s mjetanima uz posjet drvenoj mnv. Mjesto je ujedno i poznati ste se morali najaviti i rezervi- jo ima nekoliko destinacija koje kamenih kua, kazalite, kino, ho- smo uli, a sada i doivjeli zavrili
crkvi koja se dograuje i povratak u skijaki centar tako da je turizam rati vonju est mjeseci unapri- se moraju obii, a to su poznati tel, crkva i jo puno toga ini ovaj smo s izletom godine do nekih
nae odredite. Zadovoljstvu nema itekako razvijen. jed odlazimo prema poznatom Andriev mostu na Drini uprija kamengrad. novih destinacija i izazova za
kraja, svi komentiraju dananji Odlazimo do vrha gdje se za- Kusturiinom Drevengradu. u Viegradu, kao i taj dan otvoren Nakon etnje mostom koji se svakog vodia.
ugodno proveden dan. jedno slikamo te se nakon kraeg Grad koji je napravljen za Andrigrad sa spomenikom u jednom dijelu obnavlja na put Jadranka oklica
I kako se kae sve to je lij- odmora vraamo na mjesto po- potrebe snimanja filma, a kasnije je velikom piscu i Nobelovcu Ivi nastavljamo prema Sarajevu na HPD MIV Varadin
epo kratko traje tako se blii i na laska i kreemo prema Mokroj dograivan. Obilje neloginosti ini Andriu, prvim kamenim gradom tradicionalne evape, jer ako ste Vodi

Planinarenje
U zaleu
KARPATA
Planinarkama i planinarima PEK dima iz planinarsko turistikog udruenja grada Bjalsko

Bjala obezbedila je smetaj i vodie za planinarske staze
Gora Kragujevac (Srbija) ukazala kojima emo tamo proi.
se prilika da 27. septembra otputuju Malo vremena smo imali za pripremu, ali navedenog
dana tano u podne krenuli smo iz Kragujevca sa trga u
za Poljsku, tanije do grada Bjalsko centru grada. Put nas je vodio preko Maarske, Slovake,
Bjala... kako bi smo zaobili visove Tatri na krajnjem severu Kar-
pata delom smo proli i kroz eku, odakle smo zavili ka
istoku i samim jugom Poljske, nakon nekih 17 sati puta,
P
oljska! Velika zemlja! Po povrini deveta drava u stigli u grad Bjalsko Bjala. Tu smo, u lezijskom (leskom)
Evropi. Na zapadu se granii sa Nemakom, na jugu vojvodstvu, ija je prestonica grad Katovice, 60 kilom-
sa ekom i Slovakom, na severu sa Litvanijom i etara severnije. Bjalsko Bjala je grad od preko 170.000
ruskom enklavom, Kalinjingrad, na istoku sa Ukrajinom i stanovnika. Nalazi se na granici istorijskih oblasti, Gornja
Belorusijom. Uprkos velikim stradanjima kroz koja je narod lezija (leska) i Malopoljska (Galicija). Prostor poput
Poljske proao tokom Drugog svetskog rata, danas se u Balkana sa burnom istorijom i dogaajima. Prostor na
Poljskoj nalazi ak 14 kulturnih batina na listi UNESCO-a i kom su od davnina veinski iveli Sloveni, ali je bio otiman dom Krakov) i istoni deo u zapadnoj Ukrajini (sa gradom istoni deo Ukrajini.
mnogi prirodni rezervati, jedinstveni u Evropi. i uglavnom bio pod kapom Austrijanaca i Prusa. Do ovih Lavov). Prvobitno, pre prve podele Poljske, Krakov i oko- Vekovima je reka Bjala (Bela) bila granica izmeu lezije
Upornou nae planinarke Gordane Matijevi, njenom prostora u dva navrata su stizali i Osmanlije. lina nisu pripadali Galiciji i smatrali su se delom istorijske i Galicije (Malopoljske), a na njenim obalama nezavisno su
besprekornom poznavanju poljskog jezika, njenim jako leska ili lezija istorijska je oblast na tromei Poljske, Malopoljske. Zapadna granica ove prvobitne Galicije ila je egzistirala dva grada - Bjalsko i Bjala. Oba nose naziv po
dobrim kontaktima sa predstavnicima lokalne vlasti u eke i Slovake. Oblast ine Gornja i Donja leska. lezija rekom Vislok. Deo Galicije koji je danas u Ukrajini obuhvata reci koja ih je razdvajala.
kragujevakim gradovima pobratimima, Bidgo i Bjal- je bila provincija u sastavu Austro - Ugarske, a potom Lavovsku, Ivano Frankovsku i Ternopiljsku oblast. Stari grad Bjalsko nastao je izmeu 12. I 14. veka. Ovde
sko Bjala, kao i dobrim kontaktima sa predstavnicima Pruske. Nakon Prvog svetskog rata i raspada Crno-ute Deo Galicije u Poljskoj obuhvata vojvodstva Malo- se preraivala ruda. Nemaki doseljenici su se doselili u
lokalne vlasti u Kragujevcu, planinarkama i planinarima monarhije veim delom je pripala Poljskoj, a manji delovi poljkso, Potkarpatsko i lesko. Kroz istoriju Galicija je bila drugoj polovini 13. veka na poziv lokalnog vojvode. Grad
PEK Gora Kragujevac se iznenada ukazala prilika da 27. su pripali ekoj i Slovakoj. pogranina regija, prostor preplitanja trgovakih, politikih je dobio gradske privilegije 1312. godine. Reka Bjala je bila
septembra otputuju za Poljsku, tanije do grada Bjalsko Galicija, ranije poznata i kao Crvena Rusija, istorijska je i kulturnih uticaja, kao i sukoba. Nastala je u 12. veku kao granica eke lezije (deo Svetog rimskog carstva) i Poljske
Bjala. Zahvaljujui razumevanju i ljubaznosti gradske vlasti oblast na istoku Srednje Evrope koja je danas podeljena kneevina oko grada Gali, odakle je dobila ime. Kasnije kraljevine. Bjelsko je pripadao ekoj i po toj liniji je od
Kragujevca izdejstvovala je prevoz do ovog grada na jugu izmeu Poljkse i Ukrajine. Galicija je podruje veliine oko je pripadala Poljsko -litvanskoj dravnoj zajednici, bila 1526. godine pripadao Habzburgovcima.
Poljske autobusom kojim je Grad Kragujevac prevozio 80.000 km u podnoju Karpata od gornjeg toka reke Visle podeljena izmeu Habzburkog i Ruskog carstva, ujedin- Malo mesto na drugoj obali, Bjala, ime je dobio 1584.
uenike srednjih i osnovnih kola Kragujevca do Bidgoa. na zapadu, do gornjeg toka reke Prut na istoku. Reka San jena u novostvorenoj Poljskoj republici 1918. godine, a godine. Tu se vremenom doseljavaju protestanti iz Bjal-
Naravno, pre nego to emo tamo poi, u kontaktu sa lju- deli Galiciju na zapadni deo u jugoistonoj Poljskoj (sa gra- od 1939. ponovo podeljena kada je SSSR prikljuio njen skog. Status grada Bjala dobija 1723. godine. Od druge de-

Planinarenje

Planinarenje
obe Poljske, 1772. godine, Bjala pripada Austriji, odnosno opet deli reka Bjala. Beskidi su planinski venac. To je deo za- Bjalskog, okrueni zgradama i objektima starih vie vekova. Umorni od puta i razgledanja grada lako nas je dohva-
krunskoj zemlji Galiciji. padnih i istonih Karpata, koji se nastavlja i sputa od Tatri Tog dana srdano nas je saekao Marek ador, predstavnik tio san. ekala su nas nova uzbuenja. Jutro je! Prvi dan
Napadom na Poljsku 1. septembra 1939. godine Nemci u pravcu severa. Beskidi zahvataju prostor eke, Slovake i Sekcije planinara iz Turistiko - planinarskog udruenja naeg planinarenja! U dogovoreno vreme ispred hotela nas
su prostor lezije i deo Galicije anektirali. U ratnim dejst- Poljske. Na podruju Poljske postoji devet planinskih celina Bjalsko - Bjale. Uz zajedniki obilazak grada upoznao eka na vodi Stanislav (na Stanko). Autobusom izlazimo
vima nisu razorili gradove na ovom prostoru, kao to su to sa nazivom Beskidi. Najvii vrh Beskida je Babja Gora od nas je sa njihovim aktivnostima u oblasti planinarenja, o na periferiju grada. Od same autobuske stanice, na kojoj
uinili sa Varavom i drugim gradovima na severu Poljske. 1.725 mnv (Poljska). Danas je Bjalsko Bjala jedan od na- lanstvu i organizaciji planinarenja u leskom vojvodstvu. smo izali, kree staza koja nas vodi ka Malim Beskidima.
U oba grada do kraja Drugog svetskog rata veinsko jrazvijenijih gradova u Poljskoj, sa stopom nezaposlenosti Od njega saznajemo da na podruju grada i okoline postoji Planinarske markacije su, za razliku od naih krunih,
stanovnotvo su bili Nemci (oko 60 procenata). U gradu je od svega pet odsto. Poznat je po tekstilnoj i automobilskoj 16 ureenih planinarskih staza ukupne duine od preko pravougaonog oblika i bez izuzetka su iste veliine, jer se
ivelo i blizu 30 procenata Jevreja, koji su tokom rata strad- industriji i mainogradnji. 80 km. Takoe, saznajemo da na samoj periferiji grada boje iskljuivo unapred pripremljenim ablonom. Ili se
ali najveim delom u zloglasnom logoru smrti, Auvicu, Smestili smo se u gotovo strogom centru starog jezgra od podnoja leskih Beskida ka vrhovima tog gorja vode prethodno izrauju od lima i plastike i privruju na za
koji se nalazi tu izmeu grada Bjalsko - Bjala i Katovice. Po u Bjalskom, u hotelu kojim gazduje Turistiko udruenje savremeno izgraene iare i gondole, koje vode do vrho- to pogodnim i vidim mestima. Kako se esto deava da
zavretku rata svi Nemci su proterani sa ovog prostora, a planinara Bjalsko Bjale. va skijakih staza, a kojih ima u ukupnoj duini od preko doe do ukrtanja staza, ili njihovog paralelnog pruanja
oblast naseljavaju Poljaci, uglavnom sa prostora zapadne Usledio je obilazak grada. Zateeni smo mnotvom i 50 km. Na Malim i leskim Beskidima ima svuda ureenih odreenom duinom do odreene raskrsnice, oni su taj
Ukrajine (regiona oko grada Lavov). ouvanou graevina graenih u nekim davnim vremen- skijakih staza, a u podoju leskih Beskida izgradena je problem reili tako to jednu stazu markiraju, na primer,
Grad Bjalsko - Bjala formiran je tek 1. januara 1951. go- ima. Reaju se stilovi iz raznih epoha: gotika, romanika, i skakaonica. Kako na podruju itave Poljske, tako i u sa- kombinacijom bele i crvene boje, a drugu kombinacijom
dine, a u vremenu od 1975. do 1998. godine je bio glavni barok, romantizam, klasicizam, modernizam Tu su mom leskom vojvodstvu velika panja se posveuje zatiti bele i zelene boje. Za sluaj ukranja i pruanja vie staza,
grad sopstevnog vojvodstva. stambene jedinice, administrativne graevine, industrijski prirode i prirodnog okruenja. Tako u samom leskom voza svaku stazu odreuju drugu boju, koja moe biti uta,
Grad lei na oko 300 metara nadmorske visine, u objekti, ulice poploane opekom i kaldrmom od granita jvodstvu postoji ak 45 rezervata prirode, oblasti posebne crna, plava, zelena, crvena. Na svakoj raskrsnici uredno su
podnoju obronaka Beskida Malih i Beskida leskih, koje Dugo ostajemo na prostoru trnice (trga) u starom centru zatite prirode i podruja sa posebnom zatitom ptica. postavljeni unificirani putokazi. Izraeni su od plastike bele

Planinarenje
boje, sa podacima o mestu do kog staza vodi, markacijom izdie do vrha Skrzyczne, na visinu od 1.257 mnv. doekuje ogroman planinarski dom, takoe graen u 19 i prijatno uz izvrsno pivo ivjec. Zbog kie koja pojaava
u boji koja pripada stazi, naznakom vremena potrebnim da Tu sa izgraenog tornja uivamo u pogledima koji se veku, od masivnog kamena. Na vrhu magla. Kratko se tu biramo krau stazu u spustu koja nas vodi do mesta Bistra.
se stigne do odredita i podatkom o planinarskom drutvu pruaju ka Malim Beskidima, na dolinu ivjeca i reke Bjale, zadravamo i nastavljamo uspon do vrha Klimczok na visini U gradu do hotela kia je padala kao iz kabla. Usledio je
koje je postavilo putokaz, sve slovima crne boje. na Visoke Tatre. Potom po lepom sunanom danu provodi- od 1.117 mnv. odmor.
Na start prvog dana planinarenja bio je na periferiji mo vreme uz pie na velikoj terasi planinarskog doma. A Sputamo se niz ski stazu a potom penjemo do planinar- Imali smo ast i zadovoljstvo i da prisustvujemo sas-
grada u naselju Mikuovice leske na nadmorskoj visni od onda nastavljamo grebenom leskih Beskida preko vrhova skog doma, gde susreemo mnotvo dece iz niih razreda tanku sekcije Planinarskog udruenja Bjalsko Bjale. Ponovo
oko 350 mnv. Prelazimo reku Bjalu i sada smo u naselju Male Skrzycyne (1.211mnv) i Kopa Skrzyczenska (1.189 osnovne kole. Upravo su izlazili iz doma i kretali na stazu smo sa njima razmenili iskustva i utiske sa planinarenja, i
Mikuovice Krakovske, gde presecamo auto put S69 i na mnv), do vrha Skala Malinowska (1.152 mnv). zajedno sa vodiima i nastavnicima. Po kii koja je poinjala zahvalili se na srdanom prijemu i izuzetno organizvanim
izlasku iz naselja otrim usponom prolazimo ispod visa Lisa Kreemo se predelom koji je ogoleo i na kom sasvim i magli, koja nas sve vreme prati. I inae, i prethodnih dana akcijama na stazama Malih i leskih Beskida. Iskreno i toplo
Gora (653 mnv). proreeno stre iljci ogromnih stubova sasuene smreke, na stazama smo se susretali sa decom u koloni, koju vode smo ih pozvali i pozivamo ih da dou u Srbiju i budu nai
Dalje nastavljamo ski stazom konstantnog uspona, koju su napali insekti potkornjaci. itavo prostranstvo je vodii i nastavnici. gosti u Kragujevcu, sa eljom da zajedno sa nama ispenju
sve do vrha Magurka Vilkovicka od 909 mnv. Tu nas eka sve do poslednjeg vrha ogolelo. Stanko nam ree da se Pored njih na stazi, iako su bili u pitanju radni dani bilo vrhove nekoliko naih planina i pokaemo im lepote pre-
zaslueni odmor u bati planinarskog doma, koji nudi ulau ogromni napori da se ovaj porstor ponovo poumi. je mnotvo planinara svih uzrasta. Uglavnom su po dvoje, dela Srbije.
kompletnu uslugu obroka i pia. Sa ovog vrha pruaju Sa poslednjeg vrha pravimo zaokret pa se sada sputamo a ima ih u prilinoj meri koji planinare i sami. U domu toplo Tekst i foto: arko Prodanovi
se prelepi pogledi ka Visokim Tatrama, na dolinu prema u pravcu severozapada. Dolazimo do Malinovske jame,
Bjalsko - Bjali, ivjecu. Pastoralni krajolici zelenih planinskih u koju se nekoliko naih planinara sputa, predvoeni
proplanaka raj su za zaljubljenike u prirodu. Stankom. Nastavljamo, prvo otrim usponom pa onda
U veernjim satima ponovo oblazimo grad. Poseujemo otrim spustom do asfalta i mesta Salmopol. Autobusom se
ajdinicu opremljenu poput onih na Bliskom i Srednjem vraamo u hotel.
Istoku. Probali smo ajeve od jasmina i lotosa. Lepo, ali Vee provodimo u etnji gradom, u drutvu domaina
ja sam te veeri ipak potraio mesto gde se slui dobro Tomeka i njegove supruge Anje. U centru grada izdie se
toeno pivo. dvorac i ijim podrumima smo probali toena piva izuet-
Drugi je dan planinarenja. Kao i prvog dana prelep dan. nog kvaliteta. eka nas trei dan.
Sunano i toplo. Na Stanko ovog puta nas dovodi u Dan trei. Oblano, tmurno! Najavili kiu. Sa nama je
turistiki skijaki centar na periferiji grada, Szczyrk, u danas pored Stanka tu i Marek. I danas emo na Beskide
podnoju leskih Beskida. Sve u ovom naselju ukazuje da leske, ali ovog puta iz naselja Olszowa Gorna (oko 400
se ovde ljudi ozbiljno bave turizmom. Restorani, trgovine, mnv) do vrha Szyndzielnia od 1.028 mnv stiemo gondo-
prodavnice, hoteli, sve je umiveno jarkim sveim bojama. lom.
Ureene ulice i trgovi. Tu je skakaonica, iare. iara nas Po izlasku iz gondole do doma i vrha stiemo us-
iz ovog jako ureenog mesta sa visine od oko 450 metara ponom putem koji je kaldrmisan u 19. veku. I gore nas

Tomica Delibai
Planinom www.tomica-planinom.com
E-mail: tdelibasic@ptt.rs
republika akcija. Lepoti akcije, potpunom plani- uesnika, sa velikim brojem dece, to ohrabruje i
narskom ugoaju i doivljaju, doprinela je be- obeava buenje planinarskog duha.
sprekorna organizacija domaina. Glavnu trasu Okupismo se u selu Srndalje, pa umskim
od sela Srndalje, sa istone strane planine, putevima uz dolinu, grebenom, tako do izlaska
pa preko vrha Zmajevac i grebena planine i do na kolski put, pa od raskrsnice Repuak, odvo-
doma arko ari prelo je 350 uesnika, a uk- jkom ka Zmajevcu, divnom vidikovcu. S jedne
puno je na akciji bilo 850 uesnika, jer je u oko- strane se vidi vidikovac Bele stene, sa druge je
lini doma na kraim turama i izletitu bilo puno greben na kom su vrhovi Velika ulica i Pogled,
Tradicionalna akcija
Jastrebaki
mar Srbija
Pinom je obeleena
priblina pozicija
lokacije opisane u
Planinarski klub Jastrebac tekstu.
iz Kruevca je i ovog oktobra

organizovao Jastrebaki mar, uz
najmanje padavina. Bukova, brezova, i kakva
masovno uee planinara i omladine, sve ne uma tada zaareni, pocrveni, zarumeni,
po lepom jesenjem vremenu... ujedno zazeleni, naginjui ka nijansama utog,
purpurnog. Sve to je preduslov za potpuni
ugoaj i doivljaj, a svi preduslovi su ovaj put
O
krobar i njegove umske boje poseban bili sasvim ispunjeni.
su ambijent i ugoaj za umovite pla- Vikend 11. i 12. oktobra bio je kao poruen
nine, naroito gde se meaju listopadno - ne pamtim odavno tako lepo vreme. Tada je
i etinarsko drvee. Tako je i sa Jastrepcom, bio 53. Jastrebaki mar, manifestacija kod
gde se svakog oktobra organizuje planinar- nas najstarija, koja se ujedno izvodi u kontinu-
sko peaenje i druenje. Kau da u oktobru, etu, dakle bez prekida. Bila je kao akcija u kal-
u poreenju sa ostalim mesecima, ovde ima endaru Planinarskog saveza Srbije, to jest kao

Planinom

Planinom
PLANINOM
knjiga vodi,
drugo proireno izdanje
Autor: Tomica Delibai
O planinama Crne Gore i Srbije,
opisi planina i staza, poziv na
literaturu, brojne potrebne
podatke, uz deo o planinarenju
uopte, ta planinar treba da
najvii vrhovi. umska grebenska staza kojom njega, gde se skupilo puno sveta, da uivaju
Informacija o domu
zna i na ta da obrati panju.
idemo dalje ide do raskrsnice za Stracimir, pa u prirodi, na lepom sunanom jesenjem danu.
onda dalje grebenom i spustivi se na izvoz Prijatnom raspoloenju doprineo je ugodan
Planinarski dom arko ari na Jastrepcu, udaljen
ivkov kladenac. Tu primeujem da je u koloni
Dragan, za koga mi neko ree da je ovde najs-
smetaj u domu, gostoprimstvo domaina, a
pamtiu i lepo spremljenu ukusnu hranu, poseb- 21 km od Kruevca, spratni je objekt sa strujom, vodom, Po pristupanoj ceni od
tariji, a on mi sa zadovoljstvom potvrdi da ima no pastrmke. Sutradan idemo do Belijeve ko- kuhinjom, kapaciteta 70 leajeva.
Dom dri PK Jastrebac iz Kruevca
500 dinara, pouzeem, sa
90 godina. Jo uvek krepkog koraka proao je libe, gde se druimo sat i po vremena, u zaista
itavu turu preko vrhova planine. neobinom ambijentu. Sledi odlazak do Majoro- Telefon: +381 37/438-388 trokovima slanja
064/17-412-88 (Dragutin Paji)
Sledi druenje u planinarskom domu i kraj ve esme. Sve je bilo ugoaj za pamenje. 700 dinara.
Vie detalja o uslovima

poruivanja i kupovine:
www.tomica-planinom.com
E-mail:
tdelibasic@ptt.rs
Telefon autora:
+381(0)64-245-22-37

GSS Srbije
GSS Cave Rescue

Training

Gorska sluba spasavanja
CRT 2014.
Spasavanje iz jama i peina spada u red najteih i povreenog... Akcija spasavanja iz speleolokog
najzahtevnijih akcija spasavanja. Spasavanje oteava objekta izvodi se strogo po unapred dogovorenom
komplikovan pristup povreenom, teki uslovi u planu akcije gde svaka ekipa ima jasno definisano
kojima se prua prva pomo i bezbedno odrava mesto i zadatak.
Meunarodna obuka spasavanja sigurnost i komfor povreenog. Usko i najee ver-
tikalno okruenje znaajno oteava njegov transport
Uesnici u jednoj akciji spasavanja nisu samo vr-
hunski speleolozi. Ekipe na povrini brinu o opremi,
iz speleolokih objekata u nosilima.
Pored velikog broja specijalno obuenih spasilaca, za
hrani, o opremanju i oznaavanju puta do ulaza
jame, o radio vezama, transportu, smetaju itd. Sve
izvoenje akcije u speleolokim uslovima potrebna je to neophodno za brzo i efikasno delovanje ekipa
M
eunarodna obuka spasavanja iz je bila Makedonija, 2011. obuka je odrana u Bugar- je i velika koliina spasilake opreme specifine za spasavanje.
speleolokih objekata (Cave Rescue Train- skoj, 2012. u Sloveniji, dok je domain prologodinje namene: za spreavanje pothlaivanja povreenog, Prilikom akcije spasavanja neophodna su
ing) odrana je od 13. do 21. septembra obuke bila Hrvatska. Do sada je program obuke za pouzdanu komunikaciju meu spasiocima i odgovarajua sredstva za vezu i prenos informacija
u Lisinama, u kanjonu Resave, u okviru Inicijative prolo vie od 120 uesnika zemalja lanica Inicijative spasilakim ekipama, za brzo postavljanje spasilake jer njihovim korienjem voa akcije spasavanja
Jugoistone Evrope za prevenciju i spremnost na Jugoistone Evrope za prevenciju i spremnost na instalacije za evakuaciju, za brz i siguran transport moe brzo i efikasno donositi vane odluke.
katastrofe (DPPI SEE). Obuku su organizovali Sektor katastrofe. Svaki lan ekipe koja se nalazi u jami mora da proe
za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije i Uprava Kako je istakao voa ovogodinje obuke, Ale Straar Vertikalni transport odgovarajuu obuku za spasavanje u vertikalnim
za civilnu zatitu i spasavanje Republike Slovenije iz Speleospasilake slube Slovenije, ove godine 21 povreenog uslovima. Spasavanje na tehnikim terenima je
u saradnji sa Gorskom slubom spasavanja Srbije i uesnik iz devet zemalja (Slovenije, Hrvatske, Bosne neupredivo tei zadatak od kretanja po istom tom
Speleospasilakom slubom Slovenije. i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, terenu, jer je sva panja posveena povreenom
Cilj obuke bio je jaanje ljudskih kapaciteta za de- Albanije, Turske i Srbije), pod budnim okom 12 in- umesto na samo kretanje (penjanje, traverziranje,
lovanje u sluajevima katastrofa, njihova prevencija, struktora iz Srbije, Slovenije i Hrvatske, sticao je nova i sputanje). Osnovni cilj svake spasilake akcije je
kao i poboljanje i proirenje saradnje predstavnika utvrivao postojea znanja iz oblasti speleospasavanja. evakuacija povreenog bez pogoranja stanja. Ipak,
odgovarajuih nacionalnih slubi uz usklaivanje sigurnost svakog pojedinca se ni u jednom trenutku
postojeih procedura. ne sme ispustiti iz vida.
Ovo je esta obuka ovog tipa. Prva je organizovana
2009. godine u Crnoj Gori, naredne godine domain Vertikalni transport
povreenog
Analiza rada na vebalitu
Tekst i fotografije: Gorska sluba spasavanja Srbije
Pokazna veba
u kanjonu Resave
Vertikalni transport
povreenog
Horizontalni transport
povreenog
Smotra uesnika Transport

meunarodne obuke povreene osobe


Pokazna veba u kanjonu Resave

U sklopu meunarodne obuke odrane u Lisinama, slube spasavanja Srbije, vrednost ovakvih skupova
u etvrtak, 18. septembra, u kanjonu Resave uspeno je to ljudi iz razliitih zemalja prolaze istu obuku i
je odrana zajednika pokazna veba svih uesnika. sarauju zajedno. Radi se po istim principima i stan-
Vebi su prisustvovali pomonik naelnika Sektora dard koji je uveden u speleospasavanju kroz ovakve
za vanredne situacije MUP-a Srbije Ivan Baras, ru- obuke omoguava da instruktori i polaznici rade Kontakt:
kovodilac DPPI SEE Sekretarijata Ivana Ljubojevi, kao jedan dobro uigran tim spreman da zajedniki
zamenik ambasadora Republike Slovenije Mateja reaguje u sluaju katastrofa veih razmera.
Phone: 060/449-71-11
Nori tamcar, predstavnici Uprave za civilnu zatitu Jo jedna provera spremnosti za zajedniko de- E-mail: sinisaracic@yahoo.com
i spasavanje Republike Slovenije i naelnik Gorske lovanje, spasilake timove iz nae i okolnih zemalja
slube spasavanja Srbije Marko alija. oekuje na vebi spasavanja iz speleolokog objekta,
Website: www.sportsko.udruzenje.org
U simuliranoj vebi evakuacije povreenog spele- koja se odrava sredinom novembra u organizaciji www.facebook.com/FitnessYogaAdaBojana
ologa sa dna jame, za potrebe njegovog izvlaenja Gorske slube spasavanja Srbije. Speleospasilaka
postavljene su instalacije za evakuaciju pomou veba je najmasovnija akcija GSS-a, koja angauje
kontratega, sistem za natezanje San Bernard i tirolska sve raspoloive potencijale slube i najbolja je prilika
traverza. Za instalacije i kretanje spasilaca i transport da se vidi kako bi izgledala realna situacija spasa-
povreenog upotrebljeno je vie stotina metara vanja i saradnje sa organizacijama iz nae zemlje, ali i
statikog ueta i velika koliina razne druge tehnike slubama iz okruenja.
opreme, koja se koristi iskljuivo u spasavanju.
Kako su prisutni zvaninici istakli, pokazna veba
spasavanja je na direktan nain prikazala raspoloive
potencijale spasilakih ekipa iz Srbije i okolnih ze-
malja prilikom izvoenja spasavanja iz jama i peina.
To je bila i najbolja prilika da se vidi kako generalno
izgleda realna situacija spasavanja na ekstremno
nepristupanim terenima i, naravno, saradnja ze-
malja lanica Inicijative za spremnost i odgovor na
katastrofe Jugoistone Evrope. Pokazna veba
se paljivo prati
Prema reima instruktora Daneta Media, iz Gorske
Uesnici i gosti pokazne

vebe u kanjonu Resave

Planinarski klub Pobeda je najbrojniji planinarski klub u Srbiji sa preko 2.000 lanova i
najveim brojem akcija, izleta i pohoda. Osnovne aktivnosti kluba su: izleti, planinarenje,
PK PObeda sportska orijentacija, alpinizam, i nadasve druenje sa ljudima raznih profesija,
nacionalnosti, koje sve povezuje humanost i ljubav prema prirodi.
Dotaknuti
Homolje
Beogradski planinari morali su da porane kako
Srbija
Pinom je
obeleena
priblina
pozicija
lokacija koji
jo pomalo stidljivo. Jedna pela mi
uzrujano zuji pored nosa. Vrijeme
bi uivali u maginim lepotama Istone Srbije i se pominju u
tekstu.
je da se krene dalje.
Greben je otvarao djevianske
druenju s domainima akcije... predjele, na sve strane. Jastreb je
kruio visoko, iznad glava. Kao da
S
ubota zajea u 3,30h! Ne! To goh u Skerlievu. Nigdje ive due. napravismo pauzu za kafu. Kafana kafe i prilino brzo nas poslui, pa upavu umu. Lijeva noga je jo tu je sve stalo...
je telefon. Trebalo mi je par Samo jedna ena, koja u oblinjem sa druge strane ulice izgledala je prvi utisak ode u zaborav. - vuem je po praini. Posle par kilometara prva
minuta da shvatim da moram kafeu brie tragove burnog petka. pusto. Provjerih. Konobarica za Atmosfera je ve bila prilino Kolona se otegla ko gladna raskrsnica. Ko nee dalje, silazi do
da ustanem, jer kreemo u est Ve u 5,30 h pomolie se ranevi ankom pogleda me blijedo. ivahna. Brzo u bus, pa vonja jo godina. Rekoe, preko 600 plani- baznog logora - pastrmski ribnjak,
sati. Uf! Nekako izbauljah iz toplog sa par planinara. Pa onda doe Dobro jutro! Jel otvoreno? pet kilometara do sela Neresnica. nara. Jutro je prijetilo da se baci kraj rijeice Kome i ima u cipelama
kreveta, vukui povrijeenu nogu bus, pa jo raneva, jo planinara... Radite? Tamo ve gungula. Parkinzi pre- sunanom danu u naruje. Neto 13,5 km. Na sledeoj raskrsnici,
do kupatila. Par dana ranije po- U est je samo jedno nedostajalo Aha! puni autobusa, kombija, auta... U oblaka je plovilo nebeskim vo- takoe odvajanje. Za vrh Tilva
digoh neto naglo i dva prljena sa spiska prijavljenih. Nije loe, Ima nas tridesetak, moemo na centralnom dijelu spremna bina i dama. Teko je poeliti bolje Uro jo pravo (21,5 km), a za logor
eljno obuhvatie jedan siroti obzirom da niko nije nita uplatio. brzinsku kafu? lijep doek sa hljebom i solju. Upis, vrijeme za planinarenje. Prepad- desno (17,5 km). Tu se kolona ve
nerv. Kako e to izgledati na stazi? Skupismo nekoliko njih uz put i Aha! podjela bonova za pasulj, govor, osmo zaobljeni vrh Ziman, do- osjetno istanjila. Dobar dio popu-
Hm... bismo kompletni kod Umara, gdje Posle tako konstruktivnog uputstva... Krenusmo na pjeaenje brim raspoloenjem. Povadie se lacije je skrenuo ve na prvom
Nekako doklapsah do stanice, uskoila Jovana, blago bunovna i razgovora, vratih se do busa i u 9,30 h. Put je vijugao kroz inte- sendvii i ostale akonije. Pogled skretanju. Izabarah ovu srednju
ekajui prvi 601. Gledasmo se crvena u obrazima. dadoh znak za okupaciju malog resantno selo. Lagano se penjemo see prema ostatku Homoljskih varijantu i nekako se skotrljah do
mrak i ja preko uline rasvjete. Niko Ostatak puta do Kueva i tihog zdanja. Konobarica, naglo ka vrhu Ziman. Ponegdje sijevne planina. Boje su ve krenule da se rijeke. Pored, na proplanku, pasu
ne ree ni rijei. Ve u 5,15 h sti- je proao u poludremeu. Tu trgnuta iz dremea, napravi odline pogled na okolna brda, zarasla u komeaju. uta se grli sa crvenom, dva zavezana konja. Jedan se malo

PK PObeda

PK PObeda
zavrzo. Prioh da ga oslobodim. okrepljujuih napitaka. Malo dalje, glave. I sunce se smjeilo,
Za uzvrat mi je strpljivo pozirao. kazani su isputali dimne signale. raznjeeno prizorom.
Uradih par fotografija, dok me je Pasulj je skoro gotov. Na nekoliko Pasulj je bio odlian, zajearsko
drugi podozrivo gledao. Vrlo brzo tandova prodajna izloba meda, ugodno, lica nasmijana... Od jedne
preosmo na ti. Jednog sam ak slatka, demova, sira, rakije... Po subote nisam smio oekivati vie.
i ekao po glavi, dok je on mene osunanoj livadi ratrkani plani- Do 17 h svi iz grupe su doli sa
njukao. Kao da napravi kiselu nari, zauzeti flaama zajearskog, staze. Objavih polazak za Beograd
facu. Mora da sam tuknuo na znoj. hladnog. u 18 h. U meuvremenu upoz-
Izvinjavam se! Spremna bina za nastup folklora. nah jednog domaina sa bjelom
Koma nas je navodila do rib- Klinci i klinceze u ljupkim narodnim ubarom. Vojvoda od Ceremonje.
njaka. Lijepo ureen prostor. nonjama. Kada je veina bila u ovjek se zove Dragoslav. Ljubazan
Domaini iz PK Vukan Poarevac, kampu, otpoe simpatian pro- i rad da nas nekom prilikom ugosti Pokret u 18 h. Dok smo se moe malo pojaati muziku? Beograd svijetli kao rojevi svitaca.
dobro organizovani, doekali gram. I sam se odah pravom uitku, u svome domu. Rado emo se izvlaili iz uskih ulica i grabili prema Mogu. Ulice vrite automobilima. Ner-
su svakog prijazno i sa aom gledajui te male, nasmjeene odazvati. Kuevu, tako je i mrak otimao posli- Udobno smjeteni izmeu vozni zvuci sirena. Teka psovka.
jednje izdisaje umirueg dana. tihog i glasnog, jezdismo kroz no, Kui smo...
Molim vas, moe li muzika malo ponovo dremljivi i pomalo umorni. Dopisnik iz depova prirode:
tie!? Osmjeh je jo bio tu. Lica zadovolj- Branislav Makljenovi
Moe. na i snena. Foto: Mirjana Milievi,
Branislave, mi nita ne ujemo, Umari. Jovanu pruguta mrak... Branislav Makljenovi

PD Jelenak web: www.jelenak.rs
U bojama ruja
Panevci su uestvovali Srbija

2009. godine trasirali i markirali.
Nikad nije problem okupiti ekipu
da i dalje nae staze negujemo i
odravamo.
cija je uzvienje Borovi breg,
po kome staza i nosi naziv, sa
njena pitoma trasa oznaena
plavim markacijama, a sa stazom
u planinarskoj akciji Pinom je od desetak i vie dobrovoljaca za Ukupna duina staza je 45 koga pogled see ka Karpati- broj 6, popularnom Eko stazom,
osveavanje markacija, kresanje km, osmiljene su tako da mogu ma, Vrakom bregu, Dunavu oznaenom zelenim markaci-
i uivali u jesenjem obeleena
priblina podivljalog bunja, uklanjanje da se kombinuju po potrebi, a i Kostolcu. Staza broj 3 nosi jama, ini jednu celinu, iji su
vatrometu boja ruja u pozicija suvih i polomljenih grana, saku- razliite su po duini, strukturi naziv po zatienoj vrsti drveta, korisnici uglavnom deca, kolarci
lokacija koji
Deliblatskoj peari... se pominju u
pljanje otpadaka po stazama...
Ove godine na trud i ljubav
terena i karakteru. Staza broj 1
vijuga 12 km preko peanih
kopriviu, koje pravi ogroman
hlad nad umarskom kuom gde
i etai koji ovde esto dolaze
da uivaju u sveem vazduhu i
tekstu. su krunisani prvom nagradom dina obraslih travom do samog se najee pravi predah na ovoj prelepim predelima.
K
ad se udrue dobra uprava na konkursu Evropske peake ruba Peare i umarske kue, stazi dugoj sedam kilometara. Na ovim stazama, koje se
PD Jelenak Panevo, en- asocijacije. To je ekoloka na- gde se nalazi jedan od retkih Staza broj 4 je Staza radosti, jer nalaze na prostoru kolsko -
tuzijazam i ljubav lanova, Uprava i lanovi - volonteri grada za projekat obeleavanja izvora u ovoj pustinji - po njima njenih pet kilometara vodi kroz rekreativnog centra ardak,
lepo vreme i ivopisna priroda PD Jelenak cele godine se peakih staza na ardaku. Na se i cela staza zove Vrela. raznolike predele umsko - step- po prelepom jesenjem danu u
Peare, neminovno se rodi spremaju za ovu manifestaciju nju smo posebno ponosni, jer Staza broj 2 je najdua, a skog karaktera. Staze broj 5 i 6 subotu, 4. oktobra je po 16. put
jedna tako plemenita akcija kao sa puno ljubavi i kreativnosti. je to dokaz da je sve obeleeno njenih 15 km prolazi kroz razno- su najkrae i imaju po tri kilo- odrana ova centralna mani-
to je U bojama ruja, koja svake Pored organizacije, potrebno je i markirano po najviim evrops- like predele stepskog karaktera metra. Staza 5 je Staza zdravlja festacija u Deliblatskoj peari.
godine okuplja sve vie uesnika. odravati est staza koje smo od kim standardima, a trudiemo se i etinarske ume. Njena atrak- ili takozvana Plava staza jer je U jesenjem vatrometu boja ruja,

PD Jelenak

PD Jelenak web: www.jelenak.rs
oko hiljadu Panevaca i planina- Program je ove godine po- oko 1.200, od toga 500 dece tru kompleksa ardak organi- sve uesnike, posle odabranih zahvalnica i diploma i asom fit-
ra iz raznih krajeva pridruilo se nudio tri dogaaja: peaenje i 700 odraslih, 21 planinarsko zovani su i mnogi drugi pratei aktivnosti, prireen tradicionalni nesa u prirodi - uz ritam zumbe
ovom prazniku sporta, prirode i i uivanje na stazama razliite drutvo sa preko 200 plani- sadraji: teorijsko i praktino planinarski pasulj, a uz njega su zaigrali su svi uesnici, to svake
druenja u naoj tradicionalnoj duine, takmienje u okviru nara, a u takmiarskom delu upoznavanje sa raznovrsnim mogli da uivaju u programu sa godine uini nae druenje
i najmasovnijoj akciji. Peara 6. kola Vojvoanske treking bilo je oko 130 uesnika - 80 planinarskim i alpinistikim bine - pored folklora, ove godine veselijim. A to i jeste cilj ovakvih
tada postaje carstvo u kome lige i takmienje u planinar- trkaa u okviru treking lige i vetinama, sajam zdrave hrane, su nas zabavile male balerine. susreta - ukazivanje na vanost
svako pronae rekreaciju i za- skoj orijentaciji. Ove godine 50 takmiara u planinarskoj meda i domaih proizvoda. U Manifestacija je tradicionalno razvijanja zdravih navika uz
bavu za sebe. je broj uesnika bio rekordan: orijentaciji. Pored toga, u cen- popodnevnim asovima je za zatvorena dodelom medalja, druenje i uivanje u prirodi.

WWF
WWF oveanstvo troi

jednu i po planetu!
Predstavljen najnoviji WWF-ov
Izvetaj o ivoj planeti 2014...

hiljada vrsta kimenjaka od 1970. do vei od kapacitet prirode za obnav-
2010. godine, uz korienje Indeksa ljanje. Bila bi nam potrebna jedna i Kontakt info
ive planete. Indeks je baza koju prati po planeta kako bi se stvorili resursi
Londonsko zooloko drutvo, dok neophodni za trenutnu potronju. To Dodatne informacije potraite
ekoloki otisak oveanstva meri Glo- znai da seemo vie drvea nego to na sledeim adresama:
balna mrea za ekoloki otisak. moe da izraste, troimo pijau vodu www.panda.org/Serbia FB: i
Ovogodinji Indeks ive planete bre nego to zalihe mogu da se ob- www.facebook.com/WWFSerbia
koristi novu metodologiju, koja pre- nove, isputamo vie ugljendioksida TW: twitter.com/WWFinSerbia
ciznije prati stanje globalnog bio- nego to priroda moe da skladiti. WWF Dunavsko-karpatski pro-
diverziteta i time prua jasniju sliku Ekoloki dug je izazov 21. veka, gram u Srbiji:
stanja naeg prirodnog okruenja. smatra Matis Vakernagel, predsednik wwf.panda.org/serbia
Nalazi ovog izvetaja pokazuju Globalne mree za ekoloki otisak.
smanjenu brojnost populacija vrsta u Skoro tri etvrtine svetske populacije U Izvetaju se moe nai i deo
odnosu na prethodne, ali ukazuju i na ivi u zemljama koje se bore kako sa Perspektive jedne planete sa
mogua reenja. ekolokim deficitima, tako i sa nis- strategijama ouvanja, proizvodnje i
kim prihodima. Usled ogranienosti troenja prirodnih resursa, kao i prim-
Vrste u divljini resursa moramo se fokusirati na eri zajednica koje su odabrale dobre
u kritinom padu poboljanje ljudskog blagostanja a da naine za smanjenje ekolokog otiska
to ne podrazumeva puki rast. i ouvanje biodiverziteta.
Kako se navodi u Izvetaju, popu- Razdvajanje odnosa izmeu Bez prirode se ne moe preiveti,
lacije riba, ptica, sisara, vodozemaca ekolokog otiska i razvoja je kljuni a ni napredovati. Gde god da smo,
i gmizavaca smanjene su za 52 odsto globalni prioritet koji se navodi u zavisimo jedni od drugih, od potreba
od 1970. godine. Slatkovodne vrste Izvetaju. Dok je ekoloki otisak po za hranom, vodom i istim vazduhom.
su pretrpele smanjenje populacija od glavi stanovnika u zemljama sa viso- U vremenu kada mnogo ljudi ivi
76 odsto, to je gotovo dvostruko u kim dohotkom pet puta vei nego u siromatvu, neophodno je da
odnosu na kopnene i morske vrste. u zemljama sa niskim prihodima, naemo zajednika i odriva reenja,
Geografski, ovi gubici najvie nastaju istraivanje pokazuje i da je mogue rekao je Lambertini.
u tropskim regionima, s rekordnim poboljati standard ivota uz odrivo Kada je u pitanju Azija, Izvetaj po-
smanjenjem u Latinskoj Americi. korienje resursa. kazuje inovativne mere koje gradovi
Izvetaj pokazuje kako najvee pret- U deset zemalja s najveim primenjuju kako bi se smanjila emisija
nje po biodiverzitet nastaju usled nes- ekolokim otiskom su: Kuvajt, Katar, ugljendioksida, koristila obnov-
tanka i degradacije stanita. Ribolov i Ujedinjeni Arapski Emirati, Danska, ljiva energija i promovisalo odrivo
lov su takoe ozbiljna pretnja, a efekti Belgija, Trinidad i Tobago, Singapur, troenje resursa. U primerima irom
klimatskih promena su zabrinjavajui, Sjedinjene Amerike Drave, Bahrein sveta prikazuju se inicijative za kon-
P
opulacije biljaka i ivotinja su se kako bismo izgradili odriviju programa WWF-a u Srbiji. Zanimljiv uz odreene navode da bi ovaj faktor i vedska. trolisanje zagaenja, transformaciju
dvostruko smanjil prethodnih budunost, izjavio je Marko Lamber- podatak je da u poreenju sa zeml- mogao da utie na izumiranje vrsta. trita i poboljanje ivota.
40 godina, ukazuje najnoviji tini, generalni direktor WWF-a. jama u regionu, Srbija troi najmanje Gubitak biodiverziteta i Odriva reenja WWF-ove Perspektive jedne
WWF-ov Izvetaj o ivoj planeti za Srbija takoe ivi iznad mogunosti prirodnih resursa. Od okolnih zemalja naruavanje ekosistema koji su vani Izvetaj o ivoj planeti 2014. je plat- planete pokazuju kako svaki kutak
2014. godinu. Ovaj kontinuirani pad svojih prirodnih resursa. Prema Slovenija ima najvei ekoloki otisak za nau egzistenciju su alarmantni, forma za globalni dijalog, donoenje irom planete moe doprineti
naglaava potrebu za odrivim razvo- podacima iz Izvetaja o ivoj planeti, sa 2,6 potroene planete, Hrvatska izjavio je Ken Noris, nauni direk- odluka i angaovanje vlada, korpo- odrivom ekolokom otisku koji
jem kako bi planeta ozdravila, navodi Srbija troi vie prirodnih resursa 1,9, Makedonija i Bugarska troe 1,7 tor Londonskog zoolokog drutva. racija i drutva u ovom kritinom ne troi resurse Zemlje van njenih
se u Izvetaju. nego to joj je dostupno. planete, Bosna i Hercegovina 1,5. Ova velika teta je posledica naeg trenutku za planetu. mogunosti.
U Izvetaju o ivoj planeti 2014. Kada bi svi na Zemlji iveli Izvetaj o ivoj planeti 2014. je naina ivota. Iako Izvetaj pokazuje
takoe je izmeren i ekoloki otisak - kao stanovnici Srbije, bila bi nam deseto izdanje vodee WWF-ove kritinost situacije, i dalje ima nade.
koji predstavlja potrebe oveanstva potrebna 1,4 planete. Ova vrednost je publikacije, koja izlazi svake druge Zatita prirode treba da se usmeri na
za prirodnim resursima, koji je duplo dobijena izraunavanjem prosenog godine. Ovogodinji izvetaj pod konkretne mere zatite, politiku volju
vei od kapaciteta prirode za ob- ekolokog otiska po glavi stanovnika, nazivom Vrste i prostori, ljudi i mesta i podrku privatnog sektora.
navljanje. Po nalazima Izvetaja bila istakla je Duka Dimovi, direktor prati stanje populacija preko deset Izvetaj o ivoj planeti 2014
bi nam potrebna jedna i po planeta ukazuje kako efektno upravljanje
kako bi se obnovili svi neophodni zatienim podrujima moe uticati
resursi. Gubitak biodiverziteta i Svetski fond za prirodu na ouvanje biodiverziteta. Tako je u
neodrivo korienje prirodnih resur- Nepalu poslednjih godina primeen
sa ugroavaju i prirodu i oveka, ali Worldwide Fund for Nature (WWF), odnosno Svetski fond za prirodu, rast populacije tigrova. Generalno,
nam ukazuju i da je krajnje vreme da jedna je od najveih, irom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja populacije u zatienim kopnenim
promenimo ove loe trendove. se bavi zatitom prirode i ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu global- podrujima trpe manji gubitak biodi-
Biodiverzitet igra kljunu ulogu nu mreu u vie od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi unitavanje verziteta nego u nezatienim.
u ivotu planete. On je barometar ivotne sredine i da stvori budunost u kojoj ljudi ive u skladu sa priro-
naeg uticaja na planetu, koja je na dom putem ouvanja svetske bioloke raznovrsnosti, odrivog korienje Rast ekolokog otiska
jedini dom. Hitno nam je potrebno prirodnih resursa i smanjenja zagaenja i preterane potronje. Prema nalazima iz Izvetaja, pritisak
angaovanje svih sektora drutva oveanstva na planetu je dvostruko

Radenko Lazi REKLI SU O SREMUU
Vie informacija o Konceptu Ishrana Ni jedna biljka na Zemlji nije tako
ISHRANA iz prirode iz Prirode SREMU moete pronai delotvorna za ienje eluca,
na: www.sremus.org creva i krvi kao divlji luk
udesnom zrnu ima gvoa, esencijalne aminokise-

line, lizina, nezasiene masne kiseline (naroito
linolna), ima sumpora, kalcijuma, magnezijuma, cinka,
kalijuma, fosfora, bakra, selena (zatita imuniteta), a
seme je veoma bogato i biljnim vlaknima.
OPREZ: Kod korienja tira oprez nije neophodan,
jer se ne moe zameniti sa neim to nije za upotrebu,
ve eventualno samo sa srodnim jestivim vrstama.
Dovoljno je biljku dobro upoznati i potom je upotre-
bljavati bez posebnog opreza.
UPOTREBA U ISHRANI
Korisni korov
Zamislimo varijatet itarice ija je upotreba u hrani
stara vie hiljada godina. Jedan je od temelja ishrane
Indijanaca i Inka, a drevni Asteci su tiru dodeljivali i
boansku ulogu i na njemu gradili svoju civilizaciju.
U ishrani se upotrebljavaju mladi listovi i soni vrhovi Jo po neto o tiru
biljke, kao povre i varivo, orbe. Samlevene semenke Jedan dobro razvijen klas tira moe da donese
(ne sadri glutein) za hleb (u testu), kolae, kae, a i do 100.000 semenki, a one mogu da ekaju vie
STANITA: Poreklo tira je tropska Amerika, a kod cele za klijanje, pa ak i kao kokice. tir moe da se desetina godina da se stvore uslovi za klijanje.
nas raste po batama, njivama, meu raznim sejanim koristi i sirov, u biljnim salatama, a ako se termiki Umesto da kupujete AMARANT, zasejte (ili se
kulturama (detelina, krompir, pasulj...). Nije mnogo obrauje onda vae recepti slini spanau. Nema dogovorite sa prijateljem na selu) da za sebe i za
izbirljiv, pa se moe nai na peskovitom, ali i humus- svoj karakteristian ukus, pa ga kao hranu treba vas poseje najobiniji seljaki (korov) tir.
nom zemljitu, bogatijem azotom. Veoma je raspros- malo vie (od uobiajenog) zainiti. Kao i sve os- Od semena tira prave se izvanredne kokice,
tranjena korovska biljka, od nizija do visokih planina. talo, preporuujem da se i tir vie koristi u biljnim sitnije od uobiajenih, ali mnogo kvalitetnije i
tir... Voli toplija mesta, gde ga vie ima. esto se nae i kao meavinama, iako u sebi ne sadri nita negativno to zdravije. Ukus im se moe pojaavati zainima
zasejana kultura, naroito u azijskim zemljama. Nije bi ga posebno na to navodilo. U Programu SREMU (po izboru) a i same se mogu dodavati drugim
biljka tipa vesnika prolea, pa ga za upotrebu treba tir se afirmisao u kombinaciji sa krompirom ili sa receptima (sendviima, kolaima, musliju, vonim
tir ili rumenika (Amaranthus retroflexus) oekivati tek krajem maje i poetkom juna. pirinem. salatama, raznim pudinzima, a tu bi jo i mata
jednogodinja zeljasta, do jednog metra visoka BERE SE: Beru se mladi listovi, soni vrhovi biljke i mogla svata.
biljka, sa relativno debelom, uspravnom, dla- seme. Seme se sakuplja jednostavno. Rukom se uz sta- Krupno mleveno brano od semenki tira
kavom i izbrazdanom stabljikom, koju neretko krasi bljiku svue klas - seme, a zatim se dlanovima protrlja, UPOTREBA U LEENjU umeano u kljualu vodu, kuvati pet minuta i os-
crvenkasta nijansa. Listovi su gui prema vrhu sta- ime se odvoje semenke od kouljice. Sui se u hladu taviti da stoji jo 20 minuta u posudi. Koristi se kao
bljike, ovalnog oblika, sa nervaturom koja podsea na na promaji. tir u leenju nema izrazita svojstva koja ga posebno prilog, u supama, kao dodatak peenim jelima i
riblju kost (kao sloeni parket), nisu nazubljeni (imaju SASTOJCI: U 100 grama svee biljke ima: vitamina preporuuju, iako semenke korisno deluju kod metabo- desertima.
blago valovite ivice) i nalaze se na duim peteljkama. C = 135 - 185 mg, karotina = oko 13 mg. U semenu lizma, nervnog sistema, oksidacije holesterola, infekcija, Mlade izdanke i/ili listove tira kratko proku-
Na vrhu stabljike izraste klas na kome se prvo pojave ima: belanevina = 19%, masti = 8% (nezasiene), a ima i antikancerogeno dejstvo. Kao samonikla biljka vati i ocediti pa preliti prelivom od kisele pavlake,
zelenkasti cvetii, koji prethode semenkama tira. skroba = 41%, ugljenih hidrata = 2%, celuloze = 11%, svakako je korisna u ishrani, a i za zdravlje kroz ishranu jogurta i mladog belog luka (jo bolje SREMU-a).
Biljka cveta skoro celo leto, od juna do septembra. kkal = 386, a ima i neto tanina. U mladim listovima i pogledati deo o sastojcima.

putovanje
Putovanje Planinari iz Hrvatske i Srbije

uivali su u putovanju i ispeli
trei vrh Balkanskog poluostrva
(Bugarska), a zatim nastavili
put grkog mora i planina...
Trekking tri
planine i more 10 2014. Moja planeta 163
putovanje
S
eptembar je mesec za duga putovanja i planinar- bodne dane. I sve to u sedamnaest dana, od 10. do 26.
ske avanture. Takvo putovanje organizovali su septembra.
planinari iz Hrvatske i Srbije. Cilj im je bio uspon Pred nama je bilo nono putovanje kako bismo
na Vihren (2.914 m), vrh planine Pirin u Bugarskoj i dve ujutro stigli u bugarsku prestonicu Sofiju. Marijana, iz
planine u Grkoj: Falakro (2.232 m) i Ipsario (1.203 m). planinarskog saveza Bugarske, organizovala je da nas
Ovako je to doiveo Bora koji ve sedam godina u Sofiji doeka Rumijana, koja nam je pokazala zname-
uestvuje u organizaciji i voenju planinara iz Hrvatske nitosti grada. Vodila nas je u vieasovno razgledanje
na putovanja, izlete i uspone na planine Balkana. centra. Tu su: Fudbalski stadion Vasil Levski, spomenik
zahvalnosti ruskim oslobodiocima, Univerzitet, spo-
Od plana do realizacije menik caru oslobodiocu, Parlament Bugarske, Crkva
HPD Brljan Jankovac iz Osijeka organizovao je svetog Aleksandara Nevskog, Ruska crkva, Crkva sveta
grupu planinara (18) iz Varadina, Daruvara, Koprivnice, Sofija, zdanje Ministarstva Bugarske, Trg svete Sofije,
Belia i Osijeka, a PSD Potar iz Novog Sada okupio damija, Crkva svete Petke i arheoloke iskopine rim-
je devet uesnika pohoda iz Zrenjanina, Perleza, Novog skih termi... Usledilo je osveenje u oblinjem kafiu i Bansko i uspon na Vihren Doma se nalazi snaan izvor. Uzimamo vodu za uspon
Sada i beogradskog elezniara. Na put je krenulo 27 povratak do autobusa. Rumijana ostaje sa nama i ona Posle udobne vonje stiemo u Bansko i smetamo i povratak, jer je staza do vrha bez vode za pie. Poz-
najupornijih, sa eljom da provedu slobodno vreme u e nam pomoi da se smestimo u hotel u Banskom. se u apart-hotel etirilisna detelina. Hotel ine etiri dravljamo se sa petoro planinara koji ostaju kod Doma.
putovanju, druenju, planinarenju i odmoru. Nastavljamo putovanje kroz Bugarsku ka Pirinu. Na objekta izmeu kojih je, u sredini, zatvoren bazen. Udo- To su: Zdenko, Seka, Ksenija, Jadranka i Ivan. Posle
Pet dana pred putovanje prevoznik iz Osijeka otka- magistralnom putu posle Blagoevgrada, na raskrsnici ban smetaj na bazi dva polupansiona. U toku veere desetak minuta uspona odustaje i deda Borislav (74).
zao je autobus. Uz podrku Osijeana obezbeen je ka selu Rila, nalazi se spomenik Sv. Ivanu Rilskom. najavljujemo ranije ustajanje i doruak. Meu uesnicima na usponu do treeg najvieg vrha
autobus u Novom Sadu od 50 mesta za 27 putnika. Tu skreemo ka Rilskom manastiru. Ovo je najvei Ko rano rani dve sree grabi, savetuje stara poslovica. Balkanskog polusostrva, bila je i estogodinja Anela
Put je predviao trodnevni boravak na Pirinu (u Ban- i najznaajniji manastir u Bugarskoj, a posveen je Vedro nebo, prohladno sunano jutro. Ako se po jutru Nenadovi. Jo pre polaska iz Novog Sada odluila je da
skom), s usponom na najvii vrh te planine, a sledeih svetom Ivanu Rilskom. Svaki centimetar zida u priprati dan poznaje nama e danas biti lepo. U autobusu je e se popeti na Vihren, najvii vrh Pirin planine. Odgov-
13 dana u Grkoj obezbeen je smetaj u letovalitu i naosu je oslikan freskama. Raskoan ikonostas rad 19 planinara. Vozimo se 14 km do Bajkueve mare ornost i rizik za realizaciju njenog cilja preuzeo je deda
Vrasna Paralia. Tokom boravka u Grkoj planiran je je vrhunskih majstora. U manstiru poseujemo muzej (1.900 m) gde se nalaze restoran i parking. Tu je naa Borivoje (64).
obilazak Tasosa, Kavale, Amfipolisa i ski-centra Falakro i obilazimo konake, a potom, u restoranu na obali ishodina taka za uspon ka vrhu Pirin planine. Svi Zajedno sa dvanaest starijih Anela se popela za
(zamenjen sa planinom Pangeo). Fakultativni izleti u planinskog potoka, izvan konaka manastira uivamo u kreemo ka planinarskom domu Vihren (1.950 m). etiri sata na 2.914 m visok vrh. Iako je bila najmlaa,
organizaciji domaih agencija predvieni su za slo- odmoru i ruku. Staza je blago strma, duga oko dva kilometra. Ispred nije ometala grupu pri usponu i silasku. Penjala se

putovanje
etrnaest je asova. Oblak je seo na vrh. Gusta je

magla. Krenuli smo nizbrdo. Prva grupa je odmakla. Ne
vidimo ih vie. Anela i ja smo na zaelju, a ispred nas
jedva primeujemo tri osobe na desetak metara. Pra-
timo stazu, a one idu direktno niz padinu. Nisu na stazi.
Posle desetak minuta prolazimo pored njih i one nam se
pridruuju. Sili smo na sedlo vrlo brzo. Oblak je ostao
iznad nas. Molili smo se samo da ne bude kie. Molitve
su nam bile usliene. U povratku smo hodali etiri asa.
Drao sam tempo koji je na kraju krunisan bez-
bednim izlaskom na vrh i povratak do autobusa bez
povrede. Anela je ponela epitet heroja uspona. Ne
samo od lanova nae grupe ve i od strane drugih
planinara Bugara, Poljaka, koje smo susretali na stazi.
Moda joj je najdrai partner pri usponu bila mala Dina,
pas koji je uz njenog vlasnika Peru putovala i penjala se
svugde sa nama.
Svi smo bili veseli. Zbrinutost deda Borislava i vozaa,
deda Duleta, za Anelinu bezbednost je nestala.
Anela je umorna ali vesela. Svi su joj estitali na
hrabrosti i izdrljivosti. Ostvarila je svoj cilj.
Problemi sa autobusom na putu ka Grkoj

Deset je asova. Veseli posle uspenog uspona na
Pirin, kreemo put Grke. Izabrao sam regionalni put
dolinom reke Meste, jer su predeli ivopisni. Putovali
smo udobno do podnoja planine, a onda je autobus
iznenada stao. Na voza Duko intervenie i ubrzo
kreemo dalje. Ali to nije bio kraj naim mukama!
Stajali smo bezbroj puta. Da ovek poludi! Putnici su logosu i Kastru. Mi nastavljamo dalje. Zastajemo da se
ipak bili neverovatno strpljivi. Sa puno razumevanja fotografiemo. Stene su izbrazdane, hrapave. Izmeu
ekaju, a pojedini su i meditirali. Nekako stiemo do su duboke krape. Prolazimo kroz makiju i pored niskih
pograninog mesta Goce Delev, sve uz molitve da se borovih stabala. Sada nam je jasno zato su oznake na
autobus ne ugasi. stenama tako este. Ne smemo da izgubimo oznake jer
Uli smo u Grku. Nizbrdo furamo kao avion, ali na bi se teko vratili na trasu. Vreme je idealno za uspon.
svakoj uzbrdici stajemo. Posle sedam asova putovanja Vedro je i vetrovito. Vidik je predivan na okolne gre-
stigli smo do Vrasna Paralie. Na deonici od 200 km bene, uvale, potone doline i strme padine.
stajali smo 23 puta. Stiemo na greben. Pred nama se otvara prekrasan
Ipak, im smo stigli u Vrasnu Paraliju i smestili se u vidik na sever. Kao na dlanu Skala Potamia i zlatna
vilu Delfin, nedae su ostale iza nas. Druenje, kupanje plaa. Planinska sela su okruena gustom umom. Vi-
i sunanje svaki dan! Deavalo se da duva vetar ili pada dik puca dalje, na daleku liniju horizonta preko puine
kia, ali posle ipak sine sunce. Nita nas nije omelo u i manjih ostrva ka Keramotiu i planinskom zaleu.
nameri da uivamo, kupamo se i idemo svakog dana u Vraali smo se umskim putem. Izabrao sam duu ali
etnju ili na izlet. sigurniju stazu. Bilo je 16 asova kada smo krenuli sa
vrha i plaio sam se da e nas na stenama pri povratku
Izlet na Tasos stii mrak. Bio sam u pravu. Poslednja tri kilometra na
U novu avanturu krenulo je 26 uesnika. Autobusom ovoj stazi hodali smo po mraku. Bio je to irok i bezbe-
smo se prebacili od Vrasne Paralije do Keramotije, pa dan umski put. Da smo se vraali istim putem, hodali
uhvatili trajekt za Limenas. Iskrcavamo se na ostrvu bismo sporije, a poslednji kilometar preli bismo u
i nastavljamo ka Potosu. Veina ostaje da se kupa na mraku, to je veoma riskantno. Poeli su da zvone
peanoj plai ovog simpatinog ostrvskog gradia. telefoni. Uesnici koji su ostali u Potosu bili su zabrinuti
sama, uz moralnu podrku svih uesnika. Pojedini su stena kruljiva. Staza se ne prepoznaje od odronjenog Nas devetoro nastavljamo ka Teologosu, gradiu na 300 za nas. Ja sam pogreio to im se nisam javio da emo
prokomentarisali da im je ona ak i podizala moral. kamenja. Ipak, na vrhu smo. Magla oko nas ali se ipak m nadmorske visine. kasniti dva sata.
Na svakih sat vremena imali smo 10 do 15 minuta probijaju sunevi zraci. Fotografiemo se za uspo- Priteemo cipele i oko 10,30 h kreemo u brdo, put U 20 asova stigli smo do autobusa i nastavljamo put
pauze. Na grebenu pre sedla pred vrhom bila je trea menu. estitke su na vrhu meusobno izmenili: Nada, Ipsarija (1.204 mnv) najvieg vrha ostrva Tasos. Smer ka Limenasu. Autobus ponovo staje i tek oko 22 sata
pauza. Dar za oi - nagrada za upornost: panoramski Anela, Vjera, Bernarda, Mira, Marica, Sandra, Emilija, kretanja je vidno i esto obeleen. Staze nema. Ho- stiemo u luku. Poslednji trajekt je otiao u 20,30 sati.
pogled na greben Pirina i gorske oi, prelepa planinska Stipe, Pero, Davor, Vlada i Bora. Dina je primala estitke damo po stenovitoj padini. as preskaemo sa stene Zdenko i ja raspitujemo se kod kapetana trajekta za
jezera. i umiljato uzvraala na milovanje. Prepeaili smo pet na stenu, pa vijugamo izmeu njih. Nakon sat vremena smetaj, ali planinari odluuju da spavaju u autobusu.
Jo malo pa smo na vrhu. Magleni oblak prelazi kilometara pri usponu, savladali visinsku razliku uspona hoda nailazimo na turiste iz Nemake i Engleske. Oni su Nisam uspeo da ih ubedim da odemo u neki pansion.
preko sedla. Idemo na zavrni uspon. Strmo je, a od 1.000 m i sada se treba istim putem vratiti natrag. u etnji po padinama Ipsaria. Planiraju nazad ka Teo- Utonuli smo u san, a napolju kia pada kao iz kabla,

putovanje

putovanje
sevaja, grmi... Sastavili se nebo i zemlja. Potoci vode Na iduem izletu, na putu ka Atoskom zalivu, po- redu, a ni autobus nije pokazivao zlu ud. Izgleda da Povratak kui
teku pored autobusa. setili su Stagiru, rodnomesto Aristotela. Iz Uranopo- je uspeno popravljen. Povratak kui protekao je u udobnoj i bezbednoj
Jutro se pomalja, a u 5,15 h polazi prvi trajekt. Mi lisa isplovili turistikim brodom u Atoski zaliv. Plovei Muzej batini eksponate od 5. veka pre nove ere vonji bez stajanja zbog kvara. Hvala naem vozau
smo na njemu. Na palubi trajekta ispijamo prvu jutarn- pored zapadne obale atoskog rta videli su monake na ovamo, koji svedoe o burnim vremenima istorije to se sve vreme boravka na putovanju trudio da
ju kafu ili aj. Jato galebova leti za nama oekujui manastire. Najprepoznatljiviji bio je ruski manastir Sv. kada su ovim prostorima vladali Makedonci, Atinjani, stignemo gde smo krenuli. Po dolasku u Novi Sad
hranu. Ja na ispruenom dlanu drim keks. Galeb u Pantelejmon sa sjajnim kupolama. Rimljani i Vizantijci. Arheoloki lokalitet nalazi se na Osijeani su nastavili put kui.
letu kljucnu zalogaj i nastavlja da krui iznad naih U povratku su odmarali u ishodinoj luci a za- obalama reke Strume. Tekst: Borivoje Veljkovi
glava... tim posetili hilandarski metoh Kakovo. Uivali su u Pangeo je rudnik zlata iz 4. veka pne, a danas je Fotografije: Uesnici trekkinga
Putujemo 35 minuta do Keramotija. Traimo u luci eksterijeru Kakova uz gostoprimstvo domaina. to park prirode sa etno selima, manastirima i ski iz Osijeka i Novog Sada
neku pekaru da kupimo pecivo, ali jo nisu poeli centrom. Odustali od odlaska na planinu Falakro. Na
sa radom. Vozimo se dalje, ali autobus po peti put Zajednika veera u Delfinu njoj su devastirani objekti ski centra, a okolo su stada
staje na uzbrdici pred Kavalom. Dolazi putarsko Iskoristili smo slobodno popodne za druenje, a krava i poludivlji psi.
obezbeenje i zovemo terensku mehaniarsku slubu. ljubazni domaini omoguili su nam da na plins- Alternative nam je bila planina Pangeo. Niko od
Pozivam kolegu i molim ga da nam obezbedi minibus kom rotilju u vili Delfin pripremimo ribu za veeru. nas nije bio tamo. Krenuli smo u avanturu. Dolazimo
za nastavak putovanja. Nalazimo se na oko 100 km od Zdenko, Stipe i Ivan bili su glavni snabdevai oradom. u Eleftoropuli. Putokaza za ski centar nema. Prilazim
Vrasna Paralije. Posle jednog asa ekanja stie prevoz. Zajednika prostorija vile bila je komotna i pros- takisti i molim ga da sa mnom krene ispred auto-
Ubrzo stiemo u apartmane. Planirani izlet, krstarenje trana za sve koji su eleli da uivaju u kvalitetnoj busa i odvede nas na Pangeo ka Hiropotamu, pla-
po Atoskom zalivu, odloili smo za drugi dan. ribi. Majstori za grilovanje ribe bili su Zdenko i Stipe. ninskom mestu. U blizini je manastir. Dolazimo do
Svi su doneli krompir salatu. Devojke su sve to lepo platoa ispred manastira. Taksista nam objanjava da
Solun i krstarenje Atoskim zalivom servirale i na kraju pospremile. Gazda Dimitri je asto zbog odrona puta posle obilnih kia nije bezbedno
Grka agencija je organizovala izlet do glavnog goste flaom cipore (domaa lozova rakija sa an- da nastavimo ka ski centru. Prihvatamo upozorenje
grada Makedonije. Bilo je 16 naih uesnika. Posetili su: isom). i posle razgledanja manastira nastavljamo put ka
Belu kulu, Crkvu svetog Dimitrija, arheoloki lokalitet Kavali.
Rimski trg. Bili su na Zejtinliku, Srpskom vojnikom Izlet u Amfipolis, planinu Pangeo i Kavalu Kavala je najvei grad istone Grke (Istone
groblju iz Prvog svetskog rata, pa uivali u etnji Aristo- Izlet do arheolokog lokaliteta Amfipolis, na Makedonije i Trikale). Turistika destinacija sa velikim
telovim trgom, solunskoj pijaci... planinu Pangeo i Kavalu protekao je u najboljem brojem spomenika kulture i istorije grada.

Novinarnica sve novine na jednom mestu
ITAJTE NAE NAJNOVIJE IZDANJE NA SAJTU WWW.NOVINARNICA.NET
Nova izdanja asopisa Moja planeta od sada e interneta omogui pristup i itanje svih tampanih
moi da se itaju i putem internet portala www.no- medija koji se izdaju u Srbiji iz razliitih oblasti, kako
vinarnica.net . Saradnjom sa portalom Novinarnica, nacionalog, tako i lokalnog karaktera. Ako elite da
na kome se nalazi sva dnevna tampa, kao i razni saznate, kakva je situacija u vaem rodnom gradu,
nedeljnici, asopisi iz Srbije i regiona, eleli smo da da li je pametno ulagati u nekretnine, gde kupiti
unapredimo odnos prema naim itaocima i da im venanicu i kako organizovati venanje, kakva je
omoguimo da itaju nae novine bilo kad i bilo aktuelna politika situacija u zemlji, neto vie o
gde, tako to e putem kratke procedure, otvaranja muzici, fotografiji, umetnosti, koja je najpopularnija
naloga biti u mogunosti ne samo da itaju, ve i dijeta ove sezone, ta rade poznate linosti, kako
da uvaju i prave sopstvenu arhivu interesantnih opremiti stan i tako dalje, sve to moe se nai na
tekstova na internet stranici Novinarnice. jednom mestu, u izdanjima dostupnim na portalu
Novinarnica predstavlja prodaju ili besplatno www.novinarnica.net . Novinarnica pokriva 90%
itanje novina u elektronskom formatu, u zavis- tampanih medija u Srbiji, najrazliitijih oblasti,
nosti od vrste izdanja, ne gubei na originalnosti, dnevne novine, nedeljnike, politike, ekonom-
zadravajui isti izgled, kao i sadraj. Na ovaj nain ske, strune, lifestyle asopise, itd to itaocima
izalo se u susret potrebama savremenog naina omoguava brzu pretragu sadraja i tema koji ih
ivota koje namee brz protok informacija, ali u isto interesuju. Osim ove prednosti, svih novina na
vreme zadrao se kvalitet, koji tampani mediji nude jednom mestu, Novinarnica nudi jednostavnu i brzu
itaocima, u odnosu na kratke vesti i sadraje koje upotrebu sadraja sajta, arhivu koja je konstantno
nude razni internet portali informativnog karaktera. na raspolaganju, ali i jeftinija izdanja u odnosu na
Novinarnica je prvi i jedini portal ovog tipa u Srbiji tampane medije. Ako elite da budete informisani i
koji ima za cilj da na jednom mestu korisnicima da budete u toku koristite sajt Novinarnice.

Moja Planeta #49 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moja Planeta #49 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje

Moja planeta 49 oktobar 2014. ISSN 2217-3307

Extreme Summit Team 50 Valle dell Orco

Biciklizam 130 Planinom

136 GSS 160 Ishrana iz prirode 156 wwf vesti

UE Shopping Center, u saradnji sa Sport od utorka, 28. oktobra, do utorka, 11.

Fotografija naslovne strane: Don Swanson

6 10 2014. Moja planeta

8 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 9

10 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 11

12 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 13

14 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 15

16 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 17

18 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 19

20 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 21

22 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 23

24 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 25

Matej Perkov uputio se

emo vidjeti kakvo e biti vrijeme.

28 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 29

30 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 31

32 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 33

34 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 35

36 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 37

38 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 39

42 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 43

44 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 45

46 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 47

Drugu no prespavali smo je inspirisalo da no prove-

48 10 2014. Moja planeta

50 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 51

52 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 53

54 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 55

56 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 57

58 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 59

60 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 61

62 10 2014. Moja planeta

64 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 65

66 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 67

plninm i ztit prirode 8. Sputnje i podiznje plog trdicionlnom penjnju, ko i

68 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 69

70 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 71

72 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 73

74 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 75

odluujem za banane i okoladice. Izvezao sam 90 km,

76 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 77

78 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 79

80 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 81

Najava ekspedicija Extreme Summit Team-a

82 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 83

esta po redu Trka preivljavanja, najstarija i trenutno

84 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 85

Pobednici 6. Trke preivljavanja

86 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 87

88 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 89

90 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 91

ra na Iviki oglavak. beli labrador. Lave je ipak bio dobronameran.

92 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 93

94 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 95

VOJVOANSKA TREKING LIGA SENIORI

GOD. 1. MESTO 2. MESTO 3. MESTO

Nai stadioni su livade

96 10 2014. Moja planeta 10 2014. Moja planeta 97