Moja Planeta #51 PDF

Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje
Moja planeta 51 decembar 2014. ISSN 2217-3307
Skyrunning
Mesto gde se susreu
nebo i zemlja!
www.mojaplaneta.net
Visokogorstvo
Zimski usponi
na Magli
i Prenj
Saveti
GSS Srbije
Pripremite se
za zimu
Outdoor
Eiger
Poslednji izazov
Evrope
Market
Vree za spavanje
Na izbor - najbolje iz 2014.
Moja planeta
Besplatni outdoor magazin / Decembar 2014.
Priroda 120 Britanska Kolumbija

Pod velom okeana sa jedne strane
i planinskih venaca sa druge, uva
tajne svoje lepote na zapadu
Kanade
Magazin Moja planeta ima novu Facebook

stranicu (na bivi profil) 100 Sve nae sove
U Srbiji se gnezdi deset vrsta sova,
Da biste videli sve nae postove treba da su vam dok nam u zimskim mesecima u goste
ukljuene dve opcije: dolaze brojne ritske sove i utine iz
severne i istone Evrope... PUTOVANJA
1. following i 78 Market na izbor Vree - najbolje iz 2014.
Outdoor stazom Prijevor - propeler
2. ekirajte dugme add to interest lists koji se 16 Eiger Magli, uvijek je
avantura, a tek
84 Skyrunning
nalazi u padajuem meniju znaka like Osvojen je na mnoge
naine, ali i dalje sputanje...
Upoznajte disciplinu
koja e vas odvesti
privlai alpiniste 48 Prenj na mesto gde se
i penjae iz celog Nama, ljudima susreu nebo i
sveta. Moda nema sa ovih prostora, zemlja!
visinu kao drugi Prenj nam doe kao
atraktivni vrhovi matina planina Promocija
Alpa, ali njegova za planinarenje, 96 Upoznajte
pojava pleni... A tek visokogorstvo i
pria...
Fruku goru peice
alpinizam... Ova knjiga otkrie
vam sve lepote
visokogorstvo planinarenje crnogorskog i projektom snimanja najstarijeg
38 Magli 58 Zla gora hercegovakog planinarskih staza nacionalnog parka u
Uspon na Magli Otkrijte s nama krevitog gorja, koji na podruju opine Srbiji...
zapadnom stranom, dragulj venca treba videti u svoj Novi Travnik
njegovoj lepoti...
66 Jeevac i Kurilo
Obeleen
Meunarodni dan
planina u Srbiji...
74 Crni vrh
lanovi Omladinskog
udruenja Nova
vizija poeli su sa
30 GSS 114 Prozor u svet - iran 108 wwf vesti

12 2014. Moja planeta 3
MOJA PLANETA 51 Decembar 2014.
et
Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje
n
an a:
a.
Osniva i izdava:
pl n
et
ja te
Adresar
o i
Studio za dizajn Smart Art
.m a
w tr
Adresa redakcije:
w Po
Narodnog fronta 65, 21000 Novi Sad planinarskih
smartart domova
w
Glavni i odgovorni urednik:
Jovan Jari (jovanjaric@mojaplaneta.net) iz celog regiona
Art direktor:
Ivana Ubiparip
na jednom mestu
Prelom:
Studio za dizajn Smart Art Putovanja,
Fotografije:
Dreamstime, SXC, Studio za dizajn Smart Art planinarenja,
Advertajzing: najave akcija,
062/22-37-47
Izdanje je besplatno i distribuira se u PDF formatu, putem elektronske kupi-prodaj,
pote. Stari brojevi se mogu dowloadovati iz arhive sa Internet adrese: izvetaji sa akcija...
www. mojaplaneta.net
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
796.5
MOJA planeta [Elektronski izvor] : besplatni outdoor magazin za
aktivan ivot / glavni urednik Jovan Jari . -
Online izd.- Elektronski asopis . - 2010, br. 1 - . - Stare brojeve magazina Moja planeta moete
Meseno .- Dostupno na http: //www.mojaplaneta.net skinuti sa Internet adrese:
ISSN 2217-3307
COBISS.SR-ID 255946503 www.mojaplaneta.net
Magazin upisan u Registar javnih glasila Srbije pod registarskim
brojem:
na linku ARHIVA
DE: 000002
Izdava zadrava sva prava. Svi autorski tekstovi, fotografije i ostali
sadraji objavljeni su uz odobrenje autora. Svi pisani i foto materijali u
vlasnitvu su Studija Smart Art i autora. Kopiranje, dalja distribucija
tekstova (delimino ili u potpunosti) i fotografija u komercijalne svrhe
zabranjena je u svim medijima bez pismene dozvole Studija Smart Art
i autora. Tekstovi i fotografije se objavljuju iskljuivo bez novane na-
knade. Redakcija i izdava ne odgovaraju za sadraj i istinitost reklam-
nih poruka i tekstova. Redakcija i izdava ne odgovaraju za tamparske
i nenamerne greke. Redakcija nije obavezna da vraa i odgovara na
primljene rukopise, fotografije i elektronsku potu.
Sledei broj magazina Moja planeta izlazi u februaru 2015.

Destinacija
RUBRIKA
Bernski Alpi - Oberlandvajcarska
Photo: Aco Dani Milan Alpguide

Ukratko o...
Bernski Alpi su planinski lanac u zapadnom delu
vajcarske. Oberland se nazivaju najvii delovi kantona
Bern i Valais. Oblast okruuju doline Bernskih Alpa i dva
najvea jezera Thun i Brienz. Jungfrau-Aletsch oblast se
nalazi na istoku Bernskih Alpa i to je oblast sa najvie
gleera i nalazi se pod zatitom UNSCO-a. Najvii vrhovi
su: Finsteraarhorn (4.274 mnv), Aletschhorn (4.182 mnv),
Jungfrau (4.166 mnv), Mnch (4.105
mnv), Schreckhorn (4.080 mnv),
Gross Fiescherhorn (4.049
mnv), Grnhorn (4.043
mnv), Lauteraarhorn
(4.042 mnv), Hinter
Fiescherhorn
(4.025 mnv),
Gletscherhorn
(3.983 mnv, Eiger
(3.970 mnv)...
6 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 7

Destinacije
Planinarski
Dom otvoren: od jula do oktobra
Region: Canton Berna Broj kreveta: 75
domovi i sklonita
Dolina: Gasterental Pristup od mesta: Rterichsbodens-
Dom otvoren: stalno ee, 1.767 mnv, 2 sata
Bernski Alpi
Broj kreveta: 32 Planinarenje/penjanje: Chl. Dia-
Pristup od mesta: Holtel Waldhaus, mantstock 2.839 mnv
- Oberland 1.358mnv, 1 i po sat

Planinarenje/penjanje: Balmhorn
Kontakt: 0041 033 973 11 14 , rezer-
vacije 0041 033 971 35 51
(vajcarska) NE (AD III-IV ; 5-7 sati)

Kontakt: 0041 033 675 13 40, rezer-
E-mail: reichen.weberhuettli@swis-
sonline.ch
vacije 0041 033 676 29 69 Web: www.berghaus-maenndlenen.ch
Anenhuette Burghtte Doldenhorhtte

(2.358 mnv) (1.750 mnv) (1.915 mnv)
Region: Canton Vallese (Valais) Region: Canton Berna Region: Canton Berna
Dolina: Ltschental Dolina: Fieschertal Dolina: Kandertal
Dom otvoren: od juna do oktobra Dom otvoren: od poetka juna do Dom otvoren: stalno otvoren
Broj kreveta: 50 sredine oktobra Broj kreveta: 40
Pristup od mesta: Fafleralp (1.788 Broj kreveta: 32 Pristup od mesta: Kandersteg, 1.176
mnv), 2 sata i 30 minuta Pristup od mesta: Fieschertal, 1.108 mnv, 2 i po sata
Planinarenje/penjanje: Jgiknubel mnv, sat i po Planinarenje/penjanje: Doldenhorn
3.124 mnv Planinarenje/penjanje: Finsteraar- 3.638 mnv
Kontakt: 0041 027 939 17 64, rezer- horn 4.274 mnv (PD/AD; 11 sati) Kontakt: 0041 33 675 16 60 , rezerva-
vacije 0041 027 939 15 23 Kontakt: 0041 27 971 40 27 , rezerva- cije 0041 33 675 17 25
E-mail: info@anenhuette.ch cije 0041 27 971 40 27 E-mail: aschi.mueller@bluewin.ch
Web: www.anenhuette.ch/sites E-mail: info@burghuette.ch Web: www.doldenhornhuette.ch
Web: www.burghuette.ch
Audannes Ca- Dossenhuette

bane des 2.508 m Berghtte (2.663 mnv)
Region: Canton Vallese (Valais)
Mnndlenen Region: Canton Berna
Dolina: Valle du Rhone 1.194 mnv, 3 sata Kontakt: 0041 027 952 23 65, rezer- Web: www.aacb.ch/huetten.php (2.344 mnv) Dolina: Urbachtal
Planinarenje/penjanje: Daubenhorn vacije 0041 027 946 23 51
Blmlisalphtte
Dom otvoren: stalno Dom otvoren: stalno otvoren
Broj kreveta: 46 2.942 mnv E-mail: baltschiederklause@oberwal- Region: Canton Berna Broj kreveta: 55
Pristup od mesta: Les Rousses, 1.767 Kontakt: 0041 33 675 12 72, rezerva- lis.ch Dolina: Ltschental Pristup od mesta: Urbach, 838 mnv,
Web: www.rhone-web.ch/baltschie-
(2.834 mnv)
mnv, 2 sata i 30 minuta cije 0041 33 675 12 72 Dom otvoren: od poetka juna do 6 sati
Planinarenje/penjanje: Wildhorn E-mail: info@schwarenbach.ch derklause sredine oktobra Planinarenje/penjanje: Dossenhorn
Web: www.schwarenbach.ch Broj kreveta: 30
Bietschhorn-
3.248 metri mnv 3.138 mnv
Region: Canton Berna Pristup od mesta: Burglauenen, 930 Kontakt: 0041 033 971 44 94
Baltschiederk-
Kontakt: 0041 27 398 45 50, rezerva-
Dolina: Kiental
huette
cije 0041 27 398 31 86 mnv, etiri sata E-mail: cyzwicky@bluewin.ch
Dom otvoren: stalno Planinarenje/penjanje: Bira 2.456 Web: www.dossenhuette.ch
lause
E-mail: gardien@audannes.ch
Web: www.audannes.ch Broj kreveta: 138 mnv
Eiger - Osteg-
Pristup od mesta: Oeschinen, 1.682
(2.565 mnv) Kontakt: 0041 33 853 44 64 , rezerva-
Berghotel
mnv, 4 sata
(2.783 mnv) cije 0041 33 853 44 64
ghtte
Planinarenje/penjanje: Morgenhorn E-mail: reichen.weberhuettli@swis-
Schwarenbach
Region: Canton Vallese (Valais) 3.623 mnv sonline.ch
Region: Canton Vallese (Valais) Dolina: Ltschental Kontakt: 0041 33 676 14 37, rezerva-
Dolina: Goms Tal Dom otvoren: stalno cije 0041 33 676 22 91
Web: www.berghaus-maenndlenen.ch
(2.320 mnv)
(2.060 mnv)
Bchlitalhuette
Dom otvoren: stalno Broj kreveta: 26 Web: www.bluemlisalphuette.com/
Broj kreveta: 76 Pristup od mesta: Baltten 1.540 mnv, typo3 Region: Canton Berna
Region: Canton Vallese (Valais) Pristup od mesta: Ausserber 1.008 3 i po sata Dolina: Ltschental
(2.328 mnv)
Balmhornhtte
Dolina: Valle du Rhone mnv, 6 i po sati Planinarenje/penjanje: Bietschhorn Dom otvoren: stalno otvoren
Dom otvoren: stalno Planinarenje/penjanje: postoji 3.934 mnv Broj kreveta: 12
Broj kreveta: 100 nekoliko smeri razliite teine za Kontakt: 0041 79 305 85 94, rezerva- Region: Canton Berna Pristup od mesta: Grindelwald, 1.038
Pristup od mesta: Eggerschwand, sportsko penjanje. cije 0041 027 934 22 81 (1.956 mnv) Dolina: Haslital mnv, 4 i po sata

Destinacije
Grathtte
Planinarenje/penjanje: Hornli 3.057 Region: Canton Vallese (Valais) Web: www.sac-altels.ch/huetten/fru- Pristup od mesta: Khboden/Fiesch- Dom otvoren: otvoren stalno
mnv Dolina: Fieschertal endenhuette.php eralp 2.212 mnv, 1 sat Broj kreveta: 90
Kontakt: 0041 33 854 12 90, rezerva- Dom otvoren: stalno otvoren
(2.079 mnv) Pristup od mesta: Unteres Lauch-
Flueseehtte
Planinarenje/penjanje: Klein Wan-
cije: 0041 33 854 12 90 Broj kreveta: 110 nenhorn 3.706 mnv bhl, 1.228 mnv, 3 sata
E-mail: touristcenter@grindelwald.ch Pristup od mesta: eleznika stanica Planinarenje/penjanje: Wetterhorn
Kontakt: 0041 27 971 47 83, rezerva- Region: Berna
(2.050 mnv)
Web: www.grindelwald.ch/mittellegi Jungfraujoch, 3.454 mnv, 6 sati 3.692 mnv
Planinarenje/penjanje: Finsteraar- cije: 0041 27 971 47 83 Dolina: Kiental Kontakt: 0041 33 853 11 40 , rezerva-
Engelhornhtte
horn 4.274 mnv E-mail: aletsch@gletscherstube.ch Dom otvoren: od poetka jula do cije: 0041 33 853 25 00
Kontakt: 0041 33 855 29 55, rezerva- Region: Canton Berna Web: www.gletscherstube.ch oktobra E-mail: welcome@gleckstein.ch
Dolina: Simmental Broj kreveta: 15
(1.901 mnv) cije: 0041 33 855 29 55 Web: www.gleckstein.ch
Galmihornhtte
E-mail: info@finsteraarhornhuette.ch Dom otvoren: stalno otvoren Pristup od mesta: Kiental, 958 mnv,
Guggihtte
Web: www.finsteraarhornhuette.ch Broj kreveta: 12 tri i po sata
Region: Canton Berna Pristup od mesta: Oberried, 1.103 Planinarenje/penjanje: Sattelhorn
Frndenhtte
Dolina: Haslital mnv, 3 sata (2.113 mnv) 2376 mnv
Dom otvoren: stalno otvoren Planinarenje/penjanje: Lenkerstrubel Kontakt: 0041 33 676 11 26, rezerva- (2.791 mnv)
Broj kreveta: 50 (Wildstrubel W) 3.243 mnv cije: 0041 33 676 11 26
Pristup od mesta: Hotel Rosenlaui, (2.562 mnv) Kontakt: 0041 33 733 25 15/0041 79
Region: Canton Vallese (Valais)
Region: Canton Berna
Gspaltenhorn-
1.300 mnv, sat i po 720 12 30 Dolina: Goms Tal
Dolina: Lautenbrunnental
Planinarenje/penjanje: Klein Region: Canton Berna E-mail: fluhseeverein@bluewin.ch Dom otvoren: od poetka jula do
Dom otvoren: otvoren stalno
htte
Simelistock 2.384 mnv Dolina: Kandertal sredine septembra
Gletscherstube
Broj kreveta: 30
Kontakt: 0041 33 971 47 26, rezerva- Dom otvoren: stalno otvoren Broj kreveta: 44 Pristup od mesta: Kleine Scheidegg,
cije: 0041 33 971 47 26 Broj kreveta: 70 Pristup od mesta: Mnster, 1.370
(2.458 mnv)
Mrjelen
2.061, 3 i po sata
E-mail: engelhornhuette@aacb.ch Pristup od mesta: Gornja stanica mnv, 2 sata Planinarenje/penjanje: Mnch
Web: www.aacb.ch/engelhorn.php iare Kandersteg - Oschinen, 1.682 Planinarenje/penjanje: Gross 4.107 mnv
Region: Canton Berna
mnv, 2 i po sata.
(2.360 mnv)
Finsteraarhorn-
Chastelhorn 2.842 mnv Kontakt: 0041 33 855 31 57, rezerva-
Planinarenje/penjanje: Frndenhorn Dolina: Kiental cije: 0041 33 855 31 57
Kontakt: 0041 27 973 39 19, rezerva-
3.369 mnv. Dom otvoren: otvoren stalno
htte
cije: 0041 27 973 13 28 E-mail: info@sac-interlaken.ch
Kontakt: 0041 33 675 14 33, rezerva- Region: Canton Vallese (Valais) Broj kreveta: 75 Web: www.sac-interlaken.ch
cije: 0041 033 675 14 33 Dolina: Fieschertal E-mail: info@galmihornhuette.ch Pristup od mesta: Griesalp, 1.408
Gaulihtte
Dom otvoren: od maja do oktobra Web: www.galmihornhutte.web-
(3.048 mnv) E-mail: fruendenhuette@sac-altels.ch mnv, 3 sata
Broj kreveta: 34 node.com Planinarenje/penjanje: Gspalten-
horn 3436 mnv
Kontakt: 0041 33 676 16 29, rezerva- (2.205 mnv)
cije: 0041 33 676 16 29
Web: www.gspaltenhornhuette.ch Region: Canton Berna
Dolina: Urbachtal
Geltenhtte
Broj kreveta: 65
Pristup od mesta: Urbach, 950 mnv,
(2.003 mnv) 4 sata
Planinarenje/penjanje: Hiender-
Region: Canton Berna telltihorn 3.080 mnv
Dolina: Geltental Kontakt: 0041 33 971 31 66, rezerva-
Dom otvoren: otvoren stalno cije: 0041 33 971 31 66
Broj kreveta: 87 E-mail: gaulihuette@gmail.com
Pristup od mesta: Lauenensee, 1.381 Web: www.gauli.ch
mnv, 2 sata
Gruebenhtte
Planinarenje/penjanje: Geltenhorn
3.065 mnv
Photo: GIOVANNI PACCALONI
Kontakt: 0041 33 765 32 20, rezerva-

cije: 0041 33 765 32 20 (2.512 mnv)
E-mail: kontakt@geltenhuette.ch
Web: www.geltenhuette.ch Region: Canton Berna
Dolina: Haslital
Gleckstenhtte
Broj kreveta: 65
Pristup od mesta: Handegg, 1.401
(2.317 mnv) mnv, 4 sata
Planinarenje/penjanje: Golegghorn
Region: Canton Berna 3.077 mnv
Dolina: Ltschental Kontakt: 0041 79 263 64 12, rezerva-
Destinacije
cije: 0041 79 263 64 12

E-mail: silbernagel@bergpunkt.ch passhtte
Web: www.gruebenhuette.ch
(2.690 mnv)
Hollandiahtte Region: Canton Vallese (Valais)
Dolina: Ltschental
(3.240 mnv) Dom otvoren: od poetka juna do
kraja oktobra
Region: Canton Vallese (Valais) Broj kreveta: 40
Dolina: Ltschental Pristup od mesta: Ferden, 1.389 mnv,
Dom otvoren: otvoren stalno 4 sata
Broj kreveta: 100 Planinarenje/penjanje: Hockenhorn
Pristup od mesta: Fafleralp, 1.763 3.293 mnv
mnv, 7 sati Kontakt: 0041 27 939 19 81, rezerva-
Planinarenje/penjanje: Mittaghorn cije: 0041 27 939 18 87
3.892 mnv E-mail: info@loetschenpass.ch
Kontakt: 0041 27 939 11 35, rezerva- Web: www.loetschenpass.ch
Lammerenhtte
cije: 0041 27 939 11 35
E-mail: hollandia@bluewin.ch
Web: www.hollandiahuette.ch
(2.504 mnv)
Hohganthtte Region: Canton Vallese (Valais)
(1.805 mnv) Dolina: Valle du Rhone
Dom otvoren: stalno otvoren
Region: Canton Berna Broj kreveta: 96
Dolina: Habkerntal Pristup od mesta: Leukerbad, 1.401
Dom otvoren: otvoren stalno mnv, 4 i po sata
Broj kreveta: 25 Planinarenje/penjanje: Wildstrubel
Pristup od mesta: Kemmeriboden, Vetta Centrale 3.243 mnv
Kontakt: 0041 27 470 25 15, rezerva-
976 mnv, 3 sata
cije: 0041 33 673 30 10
Planinarenje/penjanje: Hohgant
E-mail: waeflerch@bluewin.ch
2.197 mnv
Web: www.laemmerenhuette.ch
Kontakt: 0041 34 402 54 50, rezerva-
Lohnerhtte
cije: 0041 34 402 51 11
E-mail: hohganthuette@sac-em-
mentla.ch
(2.171 mnv) Region: Canton Berna Broj kreveta: 42 Pristup od mesta: Jungfraujoch, spitz 3.323 mnv
Konkordiahtten
Dolina: Haslital Pristup od mesta: Stanica Eismeer, 3.454 mnv, 1 sat Kontakt: 0041 33 853 13 44, rezerva-
Region: Canton Berna Dom otvoren: stalno otvoren 3.260 mnv, 2 sata Planinarenje/penjanje: Mnch cije: 0041 33 855 12 52
Broj kreveta: 40 Planinarenje/penjanje: Eiger 3.970 4.107 mnv E-mail: mutthornhuette@bluewin.ch
(2.850 mnv) Dolina: Engstlingental
Dom otvoren: stalno otvoren Pristup od mesta: Ospizio del Grim- mnv Kontakt: 0041 33 971 34 72, rezerva- Web: www.mutthornhuette.ch
sel, 1.980 mnv, 4 i po sata Kontakt: 0041 33 853 03 66, rezerva- cije: 0041 33 971 34 72
Oberaarjoch-
Broj kreveta: 40
Region: Canton Vallese (Valais) Pristup od mesta: Adelboden-y, Planinarenje/penjanje: Hiender- cije: 0041 33 854 12 90 E-mail: info@moenchsjoch.ch
Dolina: Fieschertal stock Ostgipfel 3.307 mnv EI/F+ E-mail: gomountain@grindelwald.ch Web: www.moenchsjoch.ch
htte
1.348 mnv, 3 i po sata
Dom otvoren: otvoren stalno Planinarenje/penjanje: Vordere Kontakt: 0041 33 973 11 10, rezerva- Web: www.grindelwald.ch/mittellegi
Mutthornhtte
Broj kreveta: 155 Lohner 3.049 mnv cije: 0041 33 951 25 24
Monchsjoch-
Pristup od mesta: Khboden/Fiesch-
eralp, 2.212 mnv, 5 sati
Kontakt: 0041 79 431 54 25, rezerva- E-mail: lauteraar@sac-zofingen.ch
(3.256 mnv)
cije: 0041 79 431 54 25 Web: www.haslihuetten.ch
(2.898 mnv)
htte
Planinarenje/penjanje: Gross Grn- E-mail: grabemattli@gmail.com
Mittelegihtte
horn 4.043 mnv Web: www.sac-wildstrubel.ch/Organ- Region: Canton Vallese (Valais)
Kontakt: 0041 33 855 13 94, rezerva- Region: Canton Berna Dolina: Fieschertal
cije: 0041 33 855 13 94
isation/Lohnerhuette/lohnerhuette.
(3.657 mnv) Dolina: Lautenbrunnental Dom otvoren: stalno otvoren
E-mail: info@konkordiahuette.ch
htm
(3.355 mnv) Dom otvoren: stalno otvoren Broj kreveta: 45
Lauteraahuette
Web: www.konkordiahuette.ch Region: Canton Berna Broj kreveta: 100 Pristup od mesta: Passo del Grimsel,
Region: Canton Berna Dolina: Ltschental Pristup od mesta: Stechelberg, 910 2.164 mnv
Ltschen-
Dolina: Ltschental Dom otvoren: stalno otvoren mnv, 6 sati Planinarenje/penjanje: Oberaarhorn
(2.393 mnv) Dom otvoren: stalno otvoren Broj kreveta: 120 Planinarenje/penjanje: Tschingel- 3.631 mnv

Destinacije
Kontakt: 0041 33 973 13 82, rezerva- 3.740 mnv Planinarenje/penjanje: Btlasse

cije: 0041 33 973 13 82 Kontakt: 0041 27 927 17 67, rezerva- 3.193 mnv mnv, 5 i po sati Broj kreveta: 25 Kontakt: 0041 27 481 39 19, rezerva-
Web: www.sac-biel.ch cije: 0041 27 927 17 67 Kontakt: 0041 33 855 24 64, rezerva- Planinarenje/penjanje: Jungfrau Pristup od mesta: Mrren, 1.645 cije: 0041 27 481 39 19
E-mail: info@oberaletsch.ch cije: 0041 33 855 24 64 4.158 mnv. mnv, 3 sata Web: www.casmontana.ch
Obera-
Web: www.oberaletsch.ch E-mail: trinkberg@hotmail.com Kontakt: 0041 33 855 24 45, rezerva- Planinarenje/penjanje: Schilthorn
Wiwannihtte
Web: www.rotstockhuette.ch cije: 0041 33 855 24 45 2.970 mnv
letschhtten Rotstockhtte
E-mail: rottalhuette@sac-interlaken.ch Kontakt: 0041 33 855 50 53, rezerva-
Rottalhtte (2.463 mnv)

Web: www.sac-interlaken.ch cije: 0041 33 855 50 53
E-mail: schilthornhuette@muerren.ch
(2.640 mnv) (2.039 mnv)
(2.755 mnv) Schilthornhtte
Suls-Lobhorn-
Region: Vallese (Valais)
Region: Canton Vallese (Valais) Region: Canton Berna Dolina: Valle du Rhone
(2.432 mnv)
htte
Dolina: Goms Tal Dolina: Lautenbrunnental Region: Canton Berna Dom otvoren: od poetka juna do
Dom otvoren: stalno otvoren Dom otvoren: stalno otvoren Dolina: Lautenbrunnental sredine oktobra
Broj kreveta: 64 Broj kreveta: 52 Dom otvoren: stalno otvoren Region: Canton Berna Broj kreveta: 34
Pristup od mesta: Belalp, 2.094 mnv Pristup od mesta: Stechelberg, 910 Broj kreveta: 45 Dolina: Lautenbrunnental (1.955 mnv) Pristup od mesta: Lerchwald, 1.851
Planinarenje/penjanje: Geisshorn mnv, 3 sata Pristup od mesta: Stechelberg, 910 Dom otvoren: stalno otvoren mnv, sat i po
Region: Canton Berna Planinarenje/penjanje: Wiwanni-
Dolina: Lautenbrunnental horn 3.001 mnv
Dom otvoren: stalno otvoren Kontakt: 0041 27 946 74 78, rezerva-
Broj kreveta: 24 cije: 0041 27 923 09 03
Pristup od mesta: Isenfluh, 1.081 E-mail: info@wiwanni.ch
mnv, 2 i po sata Web: www.wiwanni.ch
Planinarenje/penjanje: Schwalmere
Wildstrubelht-
2.777 mnv
Kontakt: 0041 79 656 53 20, rezerva-
ten
cije: 0041 79 656 53 20
Web: www.lobhornhuette.ch
(2.791 mnv)
Schreckhorn-
htte
Region: Berna
Dolina: Simmental
(2.529 mnv) Broj kreveta: 70
Pristup od mesta: Iffigenalp, 1.584
Region: Canton Berna mnv, 3 i po sata
Dolina: Ltschental Planinarenje/penjanje: Wildstrubel
Dom otvoren: stalno otvoren W (Lenkerstrubel) 3.243 mnv
Broj kreveta: 65 Kontakt: 0041 33 744 33 39, rezerva-
Pristup od mesta: Grindelwald, 986 cije: 0041 33 744 33 39
mnv, 5 sati E-mail: wildstrubelhuette@bluewin.ch
Planinarenje/penjanje: Klein Web: www.wildstrubelhuette.ch
Schreckhorn 3.494 mnv
Wildhornhtte
Kontakt: 0041 33 855 10 25, rezerva-
cije: 0041 33 855 10 25
(2.303 mnv)
Web: www.sac-basel.ch/unsere-huetten
Violettes Ca- Region: Canton Berna
bane des 2.209 mnv

Dolina: Iffigental
Broj kreveta: 96
Photo: Tim Caynes
Region: Vallese (Valais) Pristup od mesta: Iffigenalp, 1.584

Dolina: Valle du Rhone mnv, 2 i po sata
Dom otvoren: stalno otvoren Planinarenje/penjanje: Wildhorn
Broj kreveta: 40 3.248 mnv
Pristup od mesta: Montana-Vermala, Kontakt: 0041 33 733 23 82, rezerva-
1.471 mnv, 2 sata cije: 0041 33 733 23 82
Planinarenje/penjanje: Pointe de la E-mail: wildhornhuette@bluewin.ch
Plane Morte 2.927 mnv Web: www.cas-moleson.ch

Outdoor
Osvojen je na mnoge naine, ali i dalje privlai

alpiniste i penjae iz celog sveta. Moda nema
visinu kao drugi atraktivni vrhovi Alpa, ali njegova
pojava pleni... A tek pria...

Outdoor
Poslednji izazov Evrope

S
travih 3.970 metara, Eiger ak nije najvii vrh Ber- zni hotel. Tako su bogati putnici s terase hotela mogli da meavinu pogodnu za lavine. esto se, a posebno u Prvi pravi reality show
nskih alpa. To je Finsteraarhorn, ali i njegovih 4.274 uivaju u pogledu na severnu stranu padine koja je bila, kasnim popodnevnim asovima, kada sunce obasjava Da poslednji izazov Starog kontinenta nije bio maji
m, svrstavaju ga tek na deveto mesto u masivu. kako e se to kasnije ispostaviti - poslednji izazov Evrope. delove vertikale, mogu videti sporadini odroni sipara, kaalj govori i podatak da je prvi ozbiljan uspon izveden
Severna strana Eigera je stena koja se uzdie iz pitomog ali i strane lavine preko cele vertikale koji iste sve pred tek 1935. godine. Treba imati na umu da je to vreme
Grindelwalda, sela u zelenoj dolini, s kravicama na livad- Severno lice planine sobom. uzdizanja onog bednog mazala, koji je u istoriji ostao
ama i cveem na prozorima... Ona izranja upravo iz one Ako vas nisu oarala vajcarska sela ili inenjerska S druge strane, ova planina predstavlja prirodnu upamen kao kancelar Nemake i potonji neopevani
idile na koju prvo pomislite kada kaete vajcarska. Kroz dostignua, Eiger ima jo jedan adut. To je on sam, branu za vetrove koji nose niske, teke oblake. To znai zloinac. Elem, budui da je rat bio jo daleko, trebalo
ovu planinu prolazi tunel s prugom koja se zavrava u njegovo severno lice s 1.800 m iste vertikalne stene. da se vremenske prilike mogu zaas promeniti i vedar je ujediniti nemaku naciju oko nekakvog projekta, a os-
Jungfraujochu, a u srcu Eigera, na 3.454 mnv, nalaze se Eigerwand, ili kako ga jo zovu, Nordwand i North letnji dan, idealan za penjanje, moe da se pretvori u vajanje Eigera nekako se nametnulo samo po sebi: em
dve podzemne eleznike stanice, s izlazima na samu Face, jedan je od tri velike severne strane Alpa (druge horor - ledeni inferno, kada su ljudi na steni preputeni je u Evropi, em je njegovo osvajanje dobra reklama za
liticu. To je ujedno i najvie pozicionirana eleznika dve su Matterhorn i Grandes Jorasses). I sam pogled sami sebi i milosti planine. bermensch naciju koja je bila u povoju. Dvojica mla-
stanica u Evropi. OK, to jeste atrakcija, posebno ako se na njega uliva strahopotovanje... Iako se ovaj gorostas Eiger, meutim, nije ostao neosvojen, jer se do vrha dih bavarskih alpinista, Karl Mehringer i Max Sedlmeyer,
uzme u obzir da je pruga putena u promet jo daleke ogleda u pitomoj dolini, upravo Eiger, oslonjen na stare moe stii iz vie pravaca. Jo je daleke 1858. godine, bili su kao porueni za taj zadatak, tim pre to su godinu
1912. godine. lednike, predstavljao je smrtonosnu zamku i postao je Charles Barrington s vodiima Christianom Almerom i dana ranije njihovi zemljaci iz Drezdena, Willy Beck, Kurt
Budui da su vajcarci izmislili elezniki turizam grobnicom mnogih snova, ali i nesrenih planinara. Peterom Bohrenom, proetao je zapadnom stranom i Lwinger i Georg Lwinger odustali nakon dosegnutih
i spojili ga s potrebom bogatih Engleza da komotno Naime, tokom zimskih meseci na izboinama ver- bez veih problema stigao do vrha. Meutim, upravo 2.900 metara. Marljivi Bavarci su uradili domai zadatak,
putuju egzotinim evropskim zabitima, ne udi to je pre tikala hvata se sneg, obrazujui ledene strehe. One njegova severna, prskosna strana, godinama je ostala prouili vertikalu, pratili vremenske prilike i najzad
ravno 100 godina pod samim Eigerom podignut i luksu- upijaju sipar koji nastaje erozijom, to stvara kritinu nedostina za alpiniste. odabrali pravi trenutak.

Outdoor

Pogledajte igrani film Nordwand (2008), koji govori o usponu iz 1936. godine
Outdoor www.imdb.com/title/tt0844457/?ref_=nv_sr_3
Prvog dana dosegnuli su nivo eleznike stanice i Kada se Eiger sledei put otvorio, Nordwand je bio smeri iza sebe i vreu trikova za tvrdoglavog vajcarca. da e im ono biti potrebno u iduim etapama uspona.
tu postavili prvi bivak. Idueg dana sporo su napre- potpuno zaleen - oien olujom i lavinama. Nesrene A te, 1936. godine, Eiger je ve odneo nekoliko ivota... Ispostavilo se da je to bila kljuna greka, jer je ova,
dovali, pa su tek treeg dana uli u vertikalnu smer. alpiniste smrt je pronala na 3.300 m. Smrzli su se u Ove deake nita nije moglo da zaustavi! Oni su i kao staklo glatka stena, bila prohodna samo u jednom
Meutim, te noi srea ih je napustila. Zahuktala se malom udubljenju na steni, gde su pokuali da pronau u samu potragu za ulazom krenuli snano i odvano, smeru.
snena oluja i planinom su poeli da se prolamaju zavetrinu i spas od lavine. Danas je to mesto poznato pretiui Willyja Angerera i Edija Rainera, koji su neko- Prvog dana penjali su neverovatnom brzinom i
zloslutni zvuci lavina. Publika, koja je durbinima s pod nazivom Bivak smrti. liko sati ranije poli da istrae istu smer. Par dana kas- lakoom. Upravo to je i bio plan, jer nisu eleli da
balkona hotela pratila njihovo kretanje, strepela je za nije, 17. jula, ova etvorica krenue samouvereno novim rizikuju loe vreme. Meutim, litice iznad njih izloene
njihove ivote, ali nije mogla da ih vidi budui da je i Te sitne, kljune stvari putem koji ima jednu neizvesnu glatku kosinu. Cilj im je popodnevnom suncu poele su da se tope i kia ka-
idueg dana planina bila skrivena gustom maglom. Koje je pravo znaenje izreke da nesrea nikada ne bio da ovu izuzetno teku vertikalnu deonicu, kao vrsni menja zasula je penjae koji su prelazili prvo ledeno
Dva dana kasnije, oblaci su se razili i ljudi s terase su ide sama? To da e, nakon prvog malera uslediti jo penja, Hinterstoisser pree prvi i osigura prelazak dru- polje skoro na polovini uspona. Tada se nisu nosile
ih na trenutak ugledali kako podiu svoj peti bivak pokoji, ili da do velike nesree dovode one dosadne, gih lanova ekipe. On je to i uinio po principu klatna i kacige i Angerer je dobio kamen u glavu i lea. Umesto
visoko na levoj strani vertikale. Tada su poslednji put zanemarljive sitnice? Kada su krenuli na Eiger, Bavarci uspostavio vezu fiksnim uetom. Ovaj desetak metara da procene njegove povrede i pokuaju sputanje, oni
vieni ivi, jer su ih ubrzo od oiju posmatraa sakrili Andreas Hinterstoisser i Toni Kurz nisu imali takvih misli. dug koridor ostae poznat kao Hinterstoisserova su tvrdoglavo nastavili dalje. Bila je to nova greka, koja
magla i oblaci. Imali su tek dvadeset dve - tri godine, gomilu popetih traverza. Kada su je svi preli, povukli su ue, raunajui je oteala dalje kretanje cele grupe.
Drugog dana vremenske prilike su se promenile.
Oblaci su se spustili, ali to to su ostali zaklonjeni od
pogleda publike bio je manji problem. Kako je povreda
usporila Angerera, prelazak preko drugog ledenog polja
trajao je mnogo due. Sa ovog mesta oni ve mogu da
vide ispupenje u steni - Bivak smrti, to znai da je
greben bio gotovo na dohvat ruke. Meutim, oni pre-
dugo ostaju na eksponiranom delu i tako gube drago-
ceno vreme, a pred njima je jo oko 900 metara verti-
kale. Podiu bivak na ledu, nedaleko od mesta na kojem
su godinu dana ranije skonali njihovi sunarodnjaci.
Idueg jutra, posmatrai s terase hotela videli su
nesvakidanji prizor: dvojica su se sputala, a dvojica
alpinista velikom brzinom krenula su nagore. Naime,
izgleda da su tek tada shvatili da Angerer vie ne moe
da izdri dalji uspon i pao je dogovor da Rainer pone
da ga sputa, a da Hinterstoisser i Kurz krenu na vrh.
Meutim, nakon par stotina metara Rainer ih zove u
pomo. Hladnoa i umor ve su bili uzeli svoj danak i
Angerer je u tako uasnom stanju da on vie ne moe
sam da ga spusti preko 500 m visoke ledene vertikale.
Bio je to kljuan trenutak koji im je zapeatio sud-
bine. Padao je mrak, sakupljali su se olujni oblaci, a pred
njima je bila trea no na litici. Ono to im je sigurno
donosilo nespokoj bilo je 900 metara spusta do doline i
prelazak preko traverze.
etvrtog dana, planina je bila prekrivena gustim
oblacima i maglom. Temperatura se spustila i pred zoru
itava severna strana bila je zaleena. Prelazak preko
ledenog polja bio je jako spor, a kada su se najzad
spustili 200 metara nie, pred njima se ukazala gola
vertikala - Hinterstoisserova traverza preko koje se
nije moglo. Hinterstoisser je due od etiri sata uza-
lud pokuavao da je pree, ali na kraju je morao da
odustane.
Ubrzo, oluja se svom silinom obruila na Nordwand.
Bliila se strana no i njima je ostala je samo jedna op-
cija - abzajl u ponor i nada da e uspeti da se dokopaju
ulaza u elezniku stanicu.
Sputali su se sporo, nosei povreenog oveka.
Levo: Pogled na Vidljivost je bila minimalna, natopljeni konopci preteki,
Eiger iz podnoja; a hladnoa ih je grizla je do kosti.
Gore: Hinterstoisser Posmatrai iz doline nisu mogli da uine nita za
i Kurz na jednom od planinare. Oni ak nisu mogli ni da vide dramu koja se
svojih pohoda; odvijala upravo na mestu koje je otkljualo Eiger. Ba
Dole: Kurz zbog toga, zabrinuti elezniari su izvirili kroz ispust

Outdoor

Outdoor
tunela, pokuavajui da utvrde u kakvom su stanju Nordwand i im su izali iz eleznikog ispusta poeli su na kojem visi Angerer, da se zatim popne do Rainera, pa metara, a oni su imali konopac od samo 30, obinim
penjai. Razmenili su nekoliko reenica i to je promrzlim da dozivaju Kurtza. Zaudo, jo uvek je bio iv. Prekriv- da i njega oslobodi, a zatim da trostruki konop rasplete vorom zavezali su jo jedno od tridesetometarsko ue.
planinarima dalo novu nadu da e se spasti. Jo samo en s nekoliko centimetara leda, promrzao, ali iv! aka i spusti ga do spasilaca. Ovo je zvuao kao jednostavan Izgledalo je da e ova pria na kraju ipak imati srean
par abzajla i bie u toplom vozu, pijuckajui aj... mu je bila zaleena, a telo je jedva micao. Morali su da plan, ali njemu, gladnom, umornom i teko pokretnom, kraj bar za jednog mladog Bavarca. Trebalo je samo da
smisle nain da ga spuste, jer uspon uz vertikalu do trebalo je vie od pet sati. Kada je najzad spustio jedan se spusti do njihovog nivoa i oni bi ga dugakim tapom
Ostavi ironiju za kraj njega nije bio mogu. Jedina opcija za uspostavljanje kraj raspletenog konopca do spasilaca, oni su za njega privukli na liticu. Naalost, ono to je izgledalo kao do-
Na oko 60 visinskih metara iznad horizontalne veze sa spasiocima bila je da Kurtz odsee deo konopca zakaili novo ue. Kako je Kurzu trebalo najmanje 50 bra ideja, postalo je smrtonosna zamka za njega. Kurz je
snene nie na ijem je drugom kraju sigurni elezniki
tunel, Hinterstoisser se spremao za finalni spust. Ali
Eiger je imao jo jedno iznenaenje za kraj. Urlik lavine
koja je krenula 600 metara iznad njih, prolomila se
celom dolinom. Hinterstoisser je imao tu nesreu da
ga nalet snega i kamenja doslovce odnese s naveze,
dok preostala trojica ostaju da vise nad bezdanom na
jednom uetu. Angerer je na dnu konopca i usled udara
glavom i telom u stenu verovatno odmah umire. Rainer,
koji je povuen nagore i sada nosi teinu sve trojice,
lagano se gui u smrtonosnom zagrljaju konopca.
Kurz bespomono visi izmeu njih, doziva ih, ali ubrzo
shvata da mu prijatelji vie nisu ivi i da je ostao sasvim
sam...
Nekoliko sati kasnije, elezniani i planinari koji su
krenuli u spasavanje, izlaze na eksponiranu stranu i
ostaju zateeni uasnim prizorom. Uspevaju da dozovu
Kurza, ali ne mogu da mu pomognu. Pada no, a da bi
doli do njega, treba da preu jo 200 duinskih metara.
I tada on bi bio na oko 45 metara iznad njih. Do Kurtza
ih vodi 20 cm irok, ledom okovan koridor, a sa njihove
leve strane su strme litice i rizikuju da ih olujni vetar
odnese. Pokuavaju da ga ohrabre, govorei mu da e u
zoru doi po njega, ali Kurtzu to jako malo znai. Posle
etiri dana u planini, suvie je umoran i promrzao. Da
zlo bude gore, izgubio je rukavicu i aka poinje da mu
se koi od hladnoe. Dok ih Kurz preklinje da pokuaju
spasavanje, oni moraju da se povuku, znajui da su jako
male anse da e ga idueg jutra zatei ivog.
U zoru petog dana ceo zid severne strane bio je pot-
puno zaleen. S prvom svetlou spasioci su krenuli na

Outdoor
uspeo da povue konopac, da se vee i zapone

abzajl... A onda se njegov karabiner zaglavio na
voru... Trebao je da prebaci osiguranje i kara-
biner preko vora, ali kako mu je jedna ruka bila
zaleena, on to nije mogao. Pokuavao je due
od sata, a onda je, shvativi bezizlaznost situ-
acije, svojim spasiocima mirno rekao: Ne mogu
vie... i predao se. Njegovo oputeno telo klatilo
se nad ponorom... Planinari i elezniari, koji su
bili desetak metara ispod njega, pokuavali su
da ga podstaknu na jo jedan, poslednji napor,
ali ubrzo su shvatili da on vie nije iv. Sve ovo
posmatrali su ljudi s terase hotela.
Ipak Nemci
Beivotno Kurtzovo telo sutradan su s konopca
skinuli nemaki alpinisti, koji su nekoliko dana ranije iz Grupa planinara koja
Photo: Imholzer, Alex Kiausch, Felina Fetishdoll, David Denicol, Peter Gol, Nomie Assir, Tim Hanley
Nemake bili krenuli u akciju spasavanja. Oni su takoe je osvojila Nordwand

pronali i tela drugih nastradalih lanova tima i vratili ih
u domovinu. vajcarska vlada je ubrzo zabranila uspon Walter Almberger i Toni Hiebeler i njihov prvi zimski
na Nordwand. Ipak, etiri meseca kasnije, pod pritiskom uspon od 6. do 12. marta 1961. godine; Michel Darbel-
Nemake, ova zabrana je ukinuta. lay u neverovatnom soliranju od 18 sati (2. i 3. avgust
Nakon jo jedog nemakog neuspenog pokuaja 1963. godine); Nemica Daisy Voog, koja penje od 1. do
1937. godine, koji je sreom okonan bez rtava, 3. septembra 1964. i postaje prva ena koja je do vrha
severna strana Eigera osvojena je 24. jula 1938. godine. stigla preko sevene strane...
Nemako - austrijski tim inili su Anderl Heckmair, Lud- Trenutni brzinski rekord dri vajcarac Daniel Ar-
wig Vrg, Heinrich Harrer i Fritz Kasparek. Ili su preko nold koji je izveo solo uspon u trajanju od dva sata i 28
Hinterstoisserove traverze i ibani snenom olujom ipak minuta. Rekord je postavljen 20. aprila 2011. godine,
stgli do grebena i vrha. preko fiksne uadi na Hinterstoisserovoj traverzi.
Drugi svetski rat skrenuo je panju s Eigera, koji e Poslednji izazov Evrope je osvojen na mnoge naine,
ponovo postati popularan tek pedesetih, a posebno ali on i dalje privlai alpiniste i penjae iz celog sveta.
tokom aavih ezdesetih godina prolog veka. Penjane Moda nema visinu kao drugi atraktivni vrhovi Alpa, ali
su nove smeri i postavljani novi, neverovatni rekordi. njegova pojava pleni... A tek pria...
Ostae upameni Toni Kinshofer, Anderl Mannhardt, Zoran Kalini

GSS Srbije
GSS
Saveti GSS Srbije

Spremni
za zimsku
30 12 2014. Moja planeta
sezonu 12 2014. Moja planeta 31
Gorska sluba spasavanja
Pripremite se za Kretanje
- Nikada u planinu ne idite sami i ne odvajajte se od
zimu - saveti GSS

grupe.
- Kreite se obeleenim planinarskim stazama.
- Zimi su dani krai, procenite vreme koje vam je
potrebno za prelazak staze, kako biste bili u vrstom
objektu pre mraka.
Kako da uspeno prebrodimo ovu zimsku sezonu i da nam boravak na planini - Pratite vremensku prognozu i informiite se o stanju
ostane u lepom seanju? Evo saveta strunjaka... snega i opasnostima od lavina.
- U sluaju pogoranja vremenskih uslova potrebno
S
tigla nam je zima, a sa njom snene padavine je nai zavetrinu, nikako stajati na vetru. Ukoliko se to
i problemi koje nam one mogu doneti. Gor- ne moe izbei, okrenite lea vetru a ne grudi i lice, jbolje je iskopati rupu ispod jelke (tu ve ima praznog
ska sluba spasavanja Srbije osim spasavanju, Kretanje u planini u zimskim uslovima navucite kapuljau, stavite ruke u depove. i zaklonjenog prostora), odsei grane na koje se
dosta panje posveuje i prevenciji nesrea, a tekst Kretanje u planini, naroito u zimskim uslovima, - Tempo kretnja po snegu ne bi trebalo da bude brz sedne (da se ne bi selo direktno na sneg) i treba
koji je pred vama je jedan od naina da uspeno uvek je ozbiljan poduhvat, za koji je potrebno kako se ne biste znojili, ali ni prespor da se ne biste saekati da stane meava ili da se podigne magla.
prebrodimo ovu zimsku sezonu i da nam boravak pripremiti se na odgovarajui nain. Planinarenje ohladili, s obzirom na injenicu da snena podloga - Ne sedati na sneg zbog odmora, ne padati u san.
na planini ostane u lepom seanju. zahteva dobru psihofiziku pripremu, posedovanje i vetar sniavaju telesnu temperaturu. Najbolje je - Postoje folije od plastinog materijala koje su
kvalitetne opreme koja titi od spoljanjih uticaja i hodati umerenom brzinom. presvuene reflektujuom materijom, koje slue da
odgovarajuih znanja o kretanju u planini. - Ukoliko treba prtiti sneg za oekivati je da e osoba se zadri toplota. One se obmotaju oko tela kada smo
da se preznoji. Zato treba imati suvu majicu i presvui u mirovanju, i lako se sloe tako da se mogu nositi u
se odmah kada se prestane sa prenjem snega. depu. Jedan od naziva je astrofolija, dobra je ideja
Oblacenje - Sneg oteava hod. Put koji se po snegu od 25 cm imati je uz sebe tokom zime.
- Slojevita tanja garderoba je toplija od jednostrukih - Tokom toplog letnjeg dana, od znoja vlana majica pree za sat potrajae mnogo due sa snegom od 50 - Oseaj za prostor se menja. Objekti, prema kojima
debelih stvari: poinje se sa slojem donjeg vea koji e se brzo osuiti na suncu i toploti kada stanete. cm, a smetovi visine kukova i vei su izazov i za one se snalazimo u normalnim uslovima, u ovim postaju
je do tela, prijatan i koji vas dri suvim od znoja. Sledi Zimi, meutim, nema potrebnog sunca i topline za najsnanije te hod moe trajati satima za ono to nevidljivi a konfiguracija terena se potpuno menja.
topli sloj - debeo onoliko koliko su hladni uslovi u tu svrhu. Jedini izvor toplote koji moe osuiti mokru smo navikli da prelazimo u petnaestak minuta. U takvim uslovima orijentacija bez GPS, kompasa ili
kojima ste. Spoljanji sloj odee treba da bude od majicu je vae telo. Morate znati da je za isparenje - Po visokom snegu telo dolazi u konstantan dodir karte je gotovo nemogua i za najbolje poznavaoce
materijala koji ne proputa vetar i vlagu. Idealno je vlane odee potrebna ogromna energija. Nositi sa hladnom povrinom, te je brzina hlaenja mnogo terena, a opet malo je onih koji umeju da rukuju tim
da je to neki materijal koji omoguava da telo die, vlanu odeu je najbri i najbolji nain da se brzo vea, to treba imati na umu ako se planira prelazak ureajima.
dakle da se vlaga od tela filtrira ka spoljanjoj sredini pothladite. Vlagu i znojenje kontroliite sopstvenim terena koji je zavejan. - Obavezno sa sobom nosite eonu baterijsku lampu,
pri emu spreava spoljanju vlagu da prodre unutra... ritmom. Izbegavajte pregrevanje i veliko znojenje. - Poneti neto slatko (okoladu, suvo groe...), ako bez obzira da li planirate da se vratite pre mraka.
Ovo se postie membranama koje se nalaze ispod Kada se odea navlai, bilo zbog vlage iznutra bilo je mogue termos sa slatkim piem (zaslaeni aj, - Jedno od vrlo korisnih sredstava za poziv u pomo
spoljnog tekstila, poput proizvoda firmi Goretex, od one spoljanje, presvucite se odmah po dolasku sok...), imati kod sebe sveu (i upalja), jer ona u je mobilni telefon. Meutim, esto nije mogue
Polartec i Event. u dom ili tokom dueg odmora. Ako je vie slojeva zaklonu moe da podigne temperaturu za nekoliko ostvariti pozive jer hladnoa isprazni bateriju. Zbog
- Koliko ete dodatne odee poneti i koje vrste, zavisi odee mokro, promenite bar onaj do samog tela. stepeni koji su najee odluujui u borbi za ivot. toga telefon ne treba drati u spoljanjem depu, ve
Photo: Vladimir Krali, ASAK Beograd
od toga kakve uslove oekujete na odreditu. Dodatni - Zbog njihove daljine od jezgra tela, ekstremiteti - Ukoliko nema prirodnog zaklona od nevremena, na- to blie telu.
sintetiki slojevu su dobri ako vas oekuje hladno i imaju najslabiju cirkulaciju i skloni su pothlaivanju,
vlano okruenje. Opasnost pothlaivanja usled vetra pa je neophodno zatiti ih na odgovarajui nain. Vano Treba imati
znai da morate imati kompletan sloj koji titi od vetra Noge treba da budu tople i suve. Gornji sloj cipele - Ne konzumirati alkohol. Alkohol iri krvne sudove i samo Spisak korisnih stvari koje mogu da
zimi. Ovaj sloj je uvek povrinski i mora biti dovoljno treba da omoguava potpunu zatita od snega i daje utisak da vam je toplije. Zbog pojaane periferne cirku- stanu u dep:
irok i udoban da ispod njega stanu svi topli slojevi. druge spoljanje vlage, dok je unutranji uloak taj lacije hladna krv iz ruku i nogu e pre ohladiti celo telo, pa e - Svea i upalja
- Ni odea ni obua ne smeju da steu, u protivnom koji obezbeuje toplotnu izolaciju. pothlaenje - i smrzavanje - nastupiti mnogo ranije nego da - Pitaljka
e se zaustaviti cirkulacija krvi i doi e do brzog - Kamane su vam neophodne uvek, a pogotovo zimi. se nije pio alkohol. - eona baterijska lampa
pothlaenja i promrzlina. One spreavaju da sneg ue u cipelu odozgo. - Ne trljati smrzute ruke/noge snegom, ili bilo ime drugim. - Mobilni telefon s napunjenom
- Jakna treba da je zatvorena oko vrata, kukova i na - Prava kombinacija arapa je odluujua za top- Ne stavljati u vruu vodu, na vrue mesto. U protivnom e baterijom
rukavima kako topao vazduh ne bi izlazio napolje. linu nogu, ali previe arapa postie upravo supro- doi do oteenja koe. Osobi koja je pothlaena skinuti - okolada ili drugi slatki
- Kapu treba nositi i ona treba da pokriva makar gornji tan efekat. Ako je cipela pre vae noge natrpana mokru i hladnu obuu/odeu/rukavice i utopliti neim suvim - Perorez
deo uiju, a dobro je da jakna ima kapuljau koju je arapama bie tesna, smetae cirkulaciji i bie vam (ebetom), a davati tople i zaeerene napitke. - Astrofolija
mogue navui preko kape. hladno.

Na skijakim terenima Kako uputiti poziv za pomoc Saveti skijaima i borderima

U sluaju potrebe za pomo na skijakoj stazi,
Gorska sluba spasavanja Srbije na skijakim tereni- - Odravajte ili poboljajte fiziku kondiciju. Dobro peaenje, a time i opasnost od gubljenja.
kao i u bilo kojoj situaciji vezanoj za kretanje,
ma organizuje pretrage za izgubljenim skijaima, vri se zagrejte i razgibajte pre vonje, jer je polazak na -Skijanje van staza je posebno nezgodno. Preice
boravak i opasnosti u planini, moete se obratiti
pruanje prve pomoi povreenim licima i organi- hladno najei uzrok moguih nesrea. izmeu staza koje su navedene, nisu zvanine ski
spasiocima Gorske slube spasavanja Srbije,
zuje transport povreenih do zdravstvene ustanove. - Odaberite stazu koja je u skladu s vaim skijakim staze. To su uglavnom putevi za racionalno kretanje
pozivom na brojeve telefona:
Kao i svake sezone, spasioci GSS Srbije e brinuti umeem. ratraka izmeu staza, pa se njima kreete na sop-
Kopaonik: 063/466-466
o bezbednosti svih ljubitelja zimskih sportova na - Ne zaustavljajte se i ne odmarajte se na sredini stveni rizik. Zato izvan staza nemojte nikada skijati
Stara planina: 063/466-461
Kopaoniku, Staroj planini i Zlatiboru. Na sve tri staze, ve sa strane. sami. U sluaju nesree moi ete da pomognete
Zlatibor: 063/466-467
planine, godinje se zbrine oko 1.000 povreda. Zbog - Brzinu vonje prilagodite svom znanju, vremens- drugima ili ete biti u prilici da vama pomognu.
Prilikom poziva potrebno je navesti tanu lo-
prirode skijakog sporta, povrede su dosta este i kim uslovima i situaciji na stazi. - Ako naiete na povreenog, obeleite mesto
kaciju gde se nalazite uz opis o kakvoj nesrei se
neretko prilino ozbiljne, to zahteva brzo lociranje - Pre svakog odlaska na skijanje proverite stanje pobadanjem i ukrtanjem skija iznad povreenog
radi i saekati da pomo doe.
povreenog i pruanje neophodne prve pomoi. vae opreme. Sredite podlogu i kantne, proverite kako drugi skijai ne bi naleteli, pogotovo u us-
ispravnost i podeenost vezova prema vaoj telesnoj lovima slabe vidljivosti. Ne pokuavajte da pomerite
teini i znanju skijanja. Cipela ne sme da bude velika, povreenog skijaa, jer moete da izazovete nove
i da vam se peta eta u njoj. Loa i zastarela oprema povrede. Jedina stvar koja moe da se uradi na
za skijanje moe biti uzrok povreivanja, pre svega, licu mesta je neka vrsta utopljavanja povreenog.
loi vezovi koji se ne otvaraju na vreme, veliki broj Odmah obavestite Gorsku slubu spasavanja putem
cipele, tupi rubovi na skijama... deurnog telefona. Nai pripadnici stalno patroliraju
- Skijai moraju potovati oznake, upozorenja i infor- stazama ili obavestite iniara koji e sa spasiocima
macije na skijalitu. stupiti u kontakt radio vezom. Bitno je TANO uoiti
- Veina nesrea se dogaa poetkom ili krajem dana poloaj povreenog na stazi kako se ne bi desilo
zbog umora ili zbog zaleenih staza. da spasioci trae povreenog vie od 15 minuta po
- Kada osetite umor i utrnulost nogu smesta prestan- planini samo zbog loe procene mesta povrede.
ite sa skijanjem. - U sluaju gubljenja u planini posle prestanka rada
- Pazite na radno vreme iara. Morate stii na vreme iara, savet je: ne zavlaite se u umu kako bi se za-
do iara koje e vas izvui na staze za povratak grejali, jer je onda tee da vas neko nae. Pokuajte
prema skijakom centru. U suprotnom ne gine vam da se drite neke staze ili putia.

visokogorstvo
visokogorstvo
Uspon na Magli zapadnom stranom, stazom

Prijevor - Magli, uvijek je avantura, a tek sputanje!

visokogorstvo
P
ribliava se jo jedan Na Prijevor stiemo oko 7,30 odustaje zbog vidljive opas- Temperatura je bila od -8 do -12
vikend, a samim tim h, a svje vazduh ve zapara nosti, a troje nastavlja dalje C, uz jake udare vjetra, poseb-
i jo jedan odlazak u plua, pod nogama kripi (Neo, Miko i Dejana). Poslije no u gornjem dijelu koji znamo
planinu. Ovaj put odluismo snijeg i led. Posmatramo stazu nepunih osam sati uspona, oko kakav osjeaj hladoe daje.
da pokuamo uspon na Magli, i razmiljamo ta nas eka.... 15,30 h smo se nali na vrhu Na vrhu se nismo ni mogli, ni
najvii vrh BiH (2.386 mnv) i Palo je nedovoljno snijega, uz jak vjetar koji nosi snjenu smjeli zadravati jer je ve bilo
to zapadnom stranom stazom to oteava uspon i ini ga prainu i ledene iglice koje nam kasno, a niska temperatura i
Prijevor - Magli. I prethodnih mnogo opasnijim, posebno amaraju lice. jaki udari vjetra nisu nimalo bili
puta smo ili ovim pravcem, to snijeg nije slegnut, ve ga Uspon je bio vrlo teak. Svaki gostoprimljivi.
kako u ljetnim, tako i u zims- ima od 10 do 20 cm. U strmim korak, svaki udarac cepinom i Znali smo da e povratak biti
kim mjesecima, ali svaki put dijelovima, komadi snijega se bajlom morao je biti siguran, prava avantura i neizvjestan
se doivi drugaija avantura. otkidaju, dijelovi se malo otope u suprotnom, ne pie nam se do samog kraja, jer smo svjesni
U ljetnim uslovima, ova staza u periodu od 14 do 16 asova dobro. Koristili smo postojee da nas hvata no... Da nam je
se smatra jednom od najteih kada ovu stranu ogrije sunce, ankere postavljene u stijen- samo najopasniji dio staze prei
u regionu, posebno u ovom a onda to sve zaledi, kamenje ama, pravili osiguranja staze, dok se jo vidi... Ali, ne - im se
vremenskom periodu. Ekipa od je golo, prekriveno blagim koristei imar, bajle i cepine, sunce izgubi, u roku od petn-
troje ljudi kree iz Istonog Sa- slojem leda. Sve mi to znamo, sigurno i bez greke koja bi aestak minuta, pada mrak i od-
rajeva, 12. 12. oko 16 h. Noimo ali pokuaemo. Sa dosta do- u ovim uslovima bila fatalna. mah palimo eone lampe. Samo
kod naeg prijatelja Nenada brom opremom i pod vodstvom Kacige su nam glavu spasile smo se prvu duinu ueta us- voa i aja, nismo jeli - vremena vodstvom sigurno jednog od
Ikonia, efa stanice GSS Foa i naeg dragog prijatelja Nea, jer je vjetar u nekoliko navrata pjeli spustiti dok je jo bio dan. za pauzu nije bilo. Radilo se najstrunijih ljudi u tehnikama
Spasilakog kluba Wolf , koji e ekipa od petoro ljudi kree ka iznad nas otkidao komade leda Osjetimo umor i glad jer cijeli polako i sigurno na dvostruko koje smo koristili, naeg Nea,
voditi ovaj uspon. vrhu, ali nedugo poslije, dvoje i kamenja koji su nas zasipali. dan skoro nista, osim suvog ue, anker, osmica, pod ruko- koji je u nekoliko navrata rekao

visokogorstvo

visokogorstvo
- u ovakvim situacijama nema u kojoj znamo da nas na duini do samog kraja... Evo nas na dijelovima, odnosno kroz super ekipi za ovakvu avanturu, Tekst napisali: Dejana
urbe, mora se raditi sve sigur- od 25 eka metara sljedee Prijevoru poslije 14 sati jer je sredinju jarugu za povratak, hvala naem prijatelju Nei koji TeSanovi i Miodrag Stani
no. Samo jedan pogrean potez osiguranje (ao nam je sto taj silazak trajao ukupno est sati! i uspon kada je martovski je fantastino i sigurno vodio Visokogorci Istono
i gotovo je. dio nismo mogli snimiti i slikati Sve u svemu jedna avantura snijeg nabijen, postoje osigu- ovaj uspon! Sarajevo
Sve smo dobro odradili, jer je oprema morala biti u ran- za pamenje, velika kola, dosta ranja takoe svakih dvadesetak
mrak je ve uveliko pao, a i cu). Dalje se kaimo na sljedee praktinog znanja, u tekim metara. Na jednom tom dijelu,
snijeg prolijee. Stiemo do osiguranje i opet, sedmi - osmi uslovima (malo ljudi se tim mi smo oko kamena ostavili
velikog usjeka koji dijeli stazu put se sputamo kroz usjek i pravcem vraa, ak i u najljepe uti prusik 6 mm, i na vrhu us-
lijevo i desno gledano odozdo tu ne nalazimo novo osigu- julsko vrijeme, a ne u toku noi jeka na klinu ostavili smo jedan
(oni koji su ili znaju). Tada ne ranje. Ali uz pomo prusika koji i u zimskim uslovima). hms, moe nekome koristiti
produavamo na pokidani dio veemo oko kamena, nastav- Za one koji planiraju uspon i glavu spasiti, a kau poslije
sajle ve ravno sa stijene gdje je ljamo opet na dvostruko ue ovom stazom ili silazak, jedna ovakve ture, kada te planina
postavljen lanac sa dva arafa, i dolazimo do sljedeeg fiksa informacija, od prvog ankera ovako ispotuje, treba joj neto
pomou osmice sputamo se i eto nas na marki, konano! ispod sajle na grebenu, sve je ostaviti.
niz stijenu, u mraku, sa visine Nastavljamo paljivo kroz kleku povezano na duinu ueta od Magliu hvala ti za ovo!
od desetak metara, u provaliju i stiemo do ume, a onda i dvadesetak metara na kritinim I ta rei poslije svega... Hvala

oro
k
us
Alpinisticki tecaj
Obavetenje o organizovanju poetnog zimskog alpinistikog teaja

U organizacji Planinarskog saveza Vojvodine odrae se poetni alpinistiki teaj,
zimske i ledne tehnike. Za period odravanja teaja odreena je druga polovina marta,
a taan datum i mesto (Stara Planina, Durmitor ili Komovi) bie naknadno objavljeni na
naem sajtu (Moja planeta), FB stranici i sledeem broju magazina.
Teaj se sastoji od 13 teorijskih predavanja sa 27 nastavnih asova i 12 tematskih jedinica
zimske tehnike, kao i praktinih uspona u snegu i ledu sa 55 nastavnih asova.
Voe teaja su instruktori alpinizma Laza Radivojac, Obrad Kuzeljevi i dva pomona
instruktora.
Cena: 130 evra

100 evra studenti i nezaposleni mlai od 25 godina
70 evra maloletna lica od 16 do 18 godina uz pismeno odobrenje roditelja
U cenu nisu uraunati smetaj i prevoz.
Informacije na telefon: Obdrad Kuzeljevi, 063/477-122
Photo: Alpinistika sekcija Novi Sad

visokogorstvo
Prenj
Nama, ljudima sa ovih prostora, Prenj nam
doe kao matina planina za planinarenje,
visokogorstvo i alpinizam...

visokogorstvo
K
ada te neko pozove, ili sam Dom se nalazi na 1.050 mnv, a
odlui da krene na Prenj njime gazduje Planinarsko drutvo
ili neki od vrhova na Prenju, Prenj iz Mostara. Ne iznosimo
uvijek se doivi neko novo iskust- svu opremu, samo nune stvari za
vo i poznanstvo. Prenj, nama sa prenoiti. Bura iznad Rujita je
ovih prostora, doe kao matina oistila nebo i nagovjetava ist i Kreemo markiranom stazom smo neto i prezalogajili. Put nas- pod nadlenost planinarkog po ovako lijepom vremenu i am-
planina za planinarenje, visok- lijep nadolazei dan. koja vodi od doma preko Vilinog tavljamo preicom prema Vilinom drutva Prenj iz Mostara. Otvara- bijentu. Mada je kasno popodne
ogorstvo i alpinizam. Ovaj put Jutro. Domain doma poziva klanca do Bijelih voda. Nedaleko klancu. Staza je oznaena utim mo dom i smjetamo se. Poto se a malo smo oduili sa gutanjem,
smo se odluili krenuti na Prenj na jutarnju kafu. Sunce se probija zastajemo i skidamo viak gard- trakama sa naznakom Pazi mine. najavilo jo planinara da e bo- ipak se odluujemo krenuti dalje
bez nekog cilja, bitno je samo da kroz borove grane sa odsjecima erobe, dok jako jutarnje sunce a Uspenjasmo se stazom do Vilina raviti u domu zauzimamo mjesto prema Sivadijama. Od doma
smo u planini. jutarnje smrznute rose. Uz kafu i blagi uspon ine svoje. Put vodi klanca drei se strogo oznaka na i ostavljamo viak stvari koje nam kreemo kroz klekovu umu pre-
Krenuli smo u veernjim satima dogovorismo i plan za nastavak kroz borovu i bukovu umu sa stazi. nisu potrebne za dalji nastavak ma grebenu Sivadija. Obiljeene
ka Rujitu. Izletite se nalazi ne- nae avanture. Jo jednom pregle- dobro ureenom i markiranom Stiemo u dom Adnan Krili do Sivadija. Tu vani pored doma i markirane staze nema, pa put
daleko od Mostara. Smjestiemo dasmo ruksake da li je sve tu stazom. Prvu veu pauzu smo na Bijelim vodama. Dom se nalazi ruamo i kafu pravimo jer bi bila sami sebi traimo, kroz kleku,
se u planinarski dom Rujite. to treba za naredna dva dana. napravili kod bunara. Naravno tu na 1.450 mnv, a i ovaj dom spada grehota propustiti to zadovoljstvo stabla munika i kamenih ploa.

visokogorstvo

visokogorstvo
prepriavanje o proteklom danu Crvanj i ostale vrhove Prenja koje

utonusmo u planinski san. se sa svojom snijenom bjelinom
Sat na ovim prostorima nije istiu u nebeskom plavetnilu.
potreban. Jutarnje sunce kroz pro- Na vrhu emo da odmorimo i
zor je budilnik. Ponovo amor u odredimo stazu za povratak jer
sali. Svi smo u pokretu. Pakuju se nismo nita nosili od opreme za
i prepakuju stvari u ruksake i svak osiguravanje. Ova staza kojom
svojom stazom. Neki e do Jezerca smo se penjali je bila dosta strma
neki do Sivadija a mi odluismo i klizava. Ipak idemo provjerenom
da ispenjemo mali Osobac. Nakon stazom, stazom kojom smo se i
neizbjenih jutarnjih obaveza popeli. Vremena imamo dovoljno
kreemo jednim dijelom marki- - nogu za nogom ali sigurno,
ranom stazom. sputamo se sa najteeg dijela. Pri
Svraamo do bivka koji je bio silasku sreemo tri planinara koji
neizbjeno sklonite, a koji je i su se uputili prema vrhu Sivadija
sluio kao glavni smjetaj dok i to pod punom opremom za
se gradio dom. Bivak je i dalje bivakiranje. Sunce je visoko na
u dobrom stanju i moe dobro horizontu, pa emo imati dovoljno
posluiti za smjetaj. Nastavljamo vremena za odmor kod doma na
stazom prema Prijevorcu gdje Bijelim vodama.
emo se desno odvojiti prema Put nastavljamo prema Rujitu,
vrhu malog Osobca. Od odvajanja polaznoj taki nae dvodnevne
esto zastajemo i osvremo se na napravili slijedi povratak. Silaz ba pucketanje vatre i toplina koja nas planinarstva. A svi smo bili puni sa staze koja vodi na Prijevorac i avanture po Prenju. U domu
vrhove Prenja - Plavac, Kamenac, nije tako lak bio kao to smo mis- doeka na samom ulazu u sobu. dogaaja i iskustva pa se na Jezerce nema marke. Nastavljamo zatiemo domaina koji nas je
Botine, Zelenu glavu... Sunce je na lili, jer smo izabrali neki, kao, krai U sobi zatiemo jo planinara. vrijeme nije ni gledalo. Vrijeme je put preko kaskada i kamenja. Kako ugostio pri dolasku, sad to isto
samom zalasku pa emo i mi na put. Trebalo je savladati i nekoliko Sjaj svijee ne da u prvi momenat i za poinak, treba i sutranji dan se vie penjemo sve vie se ukazu- ini i pri odlasku. Poziv ili odluku
put skratiti do zapadnog grebena skokova niz kamene ploe. Malo ni da razaznamo lica koja nas iskoristiti maksimalo. Razilazimo ju vrhovi Prenja, obavijeni tankim poi na Prenj nikad ne odbijati
Sivadija. Pojavio se i dim iz odaka se pridravajui za kleku, malo doekuju. Poslije presvlaenja, ide se svak u svoju sobu na spratu slojem snijega. Sunani dan bez ili razmiljati da li krenuti. Na toj
doma! Dobra vijest - stigli su i dru- oslanjajui na tapove, u sami neizbjena supa, pa ,,eif - kafa. doma. Neki e ostati u sali i os- vjetra nam dozvoljava vie pauza planini se uvijek doivi neko novo
gi planinari, pa nas oekuje topao sumrak se naosmo tik doma. Na Kako to ve ide, prie zapoinju tatak noi prespavati na spojenim za razgledanje i fotografisanje. iskustvo i neka nova avantura. To
dom. Sami vrh Sivadija ovaj put vratima doma nas doeka ovjek o planinarenju i dogaajima u klupama. Smjetamo se u sobu Izlaskom na sami vrh doekuje je planina koja mami sve zaljublje-
emo gledati i slikati sa grebena. sa smijekom i rijeima: ,,Bujrum, planini. Ambijent doma, svijea a pogled kroz smrznuti prozor u nas lagani povjetarac i planin- nike planine i zaljubljenike foto-
ekace on nas tu na istom mjestu. vatra je naloena!. Skidosmo ruk- i pucketanje vatre u kaminu vedro nebo najavljuje hladnu no. ska svjeina sa istim pogledom grafije.
Poslije par fotografija koje smo sake i gojzerice, a iz sobe se uje nas je vratilo u davne godine Smjeteni u vree za spavanje uz na Bjelanicu, Treskavicu, Vele, Samela Zeli

planinarenje

Zla gora
Tomica Delibai
Planinom www.tomica-planinom.com
E-mail: tdelibasic@ptt.rs
smisao i opstanak. I po izvore se moralo krenuti uz planini, unitivi povrinsku osnovu zemlje, pa posle
brda i ka planini, jer ih u nizini nema, pa kue imaju cis- toga voda ponire, nestaje u kamenu. U selu Trepa,
tijerne. Svi su imali katun izmeten u planinu, iako su pod brdom Orlina, ka najviim vrhovima Njegoa, kuda
mogli skoro svakodnevno da dou do kue. U planini je ujedno i kolski put ka Zloj gori, nalaze se Vrela. To
je u letnjem, naroito sunom periodu bilo najlepe. su Trepaka vrela ili Donja vrela. Najizdaniji je to izvor,
Sela su zato ivela i opstajala uz pomo planine. nepresuan, a nekada je dnevno napajao hiljade grla
Planina je bila, a i danas je rezervoar ivota. stoke. Izvor je pod stenom, tih i neujan skoro, voda
Izvori su pod planinom ili u planini, a neki su nestali miruje i polako otie, a ipak sa njega moe zahvatiti
u krakom podruju, emu su doprineli i poari na koliko hoe a da se novo skupljene vode pod stenom
Crna Gora
Pinom je obeleena
priblina pozicija lokacije
opisane u tekstu.
Otkrijte s nama dragulj venca itavo je to bogastvo, ali kada leti zasui, sve travke
se u niim predelima sparue i ostaju da ive jedino u
crnogorskog i hercegovakog hladovima planine.
krevitog gorja, koji treba videti u Zla gora zato nije zla, ve titi od zla. Svakojakih
zala. Ona je skrovite za zverke, a i mesto gde ovek
svoj njegovoj lepoti... nalazi mir i gde je siguran. Hladovina od bukovih
debela imaju posebnu vrednost kad leti sunce zapali
kamen u niim seoskim predelima. Tada se iz okol-
M
oe li planina biti zla i otkuda planini takvo nih sela kretalo ka katunima u Zloj gori i Njegou, a
ime? Ako ime govori o planini, takva je. Zla je vraalo najesen. Njene vrleti su nekada omoguavale
i naziva se Zlom gorom. Planina ne moe ipak bezbedno sklanjanje pred raznim vojskama. Ovakva
biti zla sama po sebi. Ona kao i svaka planina moe planina se svega nagledala, raznog zla koje vreba i
biti opasna ako joj ne znate udi. Tada je zla. Pogo- od koga valja zatititi nevoljnika. To je uloga planine
tovo ako je u njenim krevitim borima i gorju mogue zatitnice. To je Zla gora, planina blagodarnica.
ui u predele gde je teko nai orjentaciju i ak izlaz. Zla gora je kao crnogorska planina istoni nastavak
Ipak je ovde pre re o neem drugom, pozitivnom. Njego planine, venca na severozapadu od Nikia,
Planina je zatitnik od zla. Zlo nije njeno prirodno vezujui se na Sominu i dalje sa herecegovakim
svojstvo, u smislu opakosti, opasnosti koja u planini planinama. Paralelan je to venac sa Golijama na sever-
inae vreba pre svega neiskusnog. Nema bezopasne noj strani. To je granino podruje, ali planina ne raz-
planine. Ali u nedrima planine mnogi nalaze odmor i dvaja, ve spaja brdovite vence i predele. Ona je veza
oputanje. U njenim hladovima je poseban zrak. On prirode i ljudi u njoj. Nekada je na ovom migracionom
pirka i rashlauje. Tu je raznovrsno bilje, ukljuujui i stoarskom podruju bilo mnotvo meana, obana,
lekovito. Ono je upravo u Zloj gori, jer njene travke stada ovaca, koza, goveda... Brojna su tu prezimena,
i iroke grane tite od raznoraznih zala. Nemogue preko trideset. Na osnovu tog bi se reklo da je to
je prebrojati sve vrste drvea i bilja koje ovde rastu bogat kraj, ali pre je pasivan, no uz rad i prirodu koja
na stenju i zemlji koja se smestila meu kamenjem. je reklo bi se neobino dareljiva, ovek je tu nalazio

Planinom

Planinom
PLANINOM
knjiga vodi,
drugo proireno izdanje
Autor: Tomica Delibai
O planinama Crne Gore i Srbije,
opisi planina i staza, poziv na
literaturu, brojne potrebne
podatke, uz deo o planinarenju
uopte, ta planinar treba da
ne snizi. Oito radi na podzemnom principu spojenih krupnim kamenom sazidan, s tim to su ivice kose Prohuati e i iz njih kao i sa planinskih strana e se zna i na ta da obrati panju.
sudova. i suavaju se, skalin po skalin, na koje stoka (ovce iznenada sruiti silna voda koja e izbijati u dolini
Par stopina metara nie na pravcu kuda voda sa i koze) moe sii kada se voda snizi, dok su krave sela Trepa. Izbijae voda praktino iz svakog brega
izvora otie, nalazi se sazidani okrugli iroki ubao, koji
vodu prima i ujedno dalje proputa. Protoni je. Sa
imale pristup na dva ulaza jedan naspram drugog. Tu
je i veliko korito, nekada bilo drveno. Da se goveda
i iz kamena, pa poplavni talas koji nastane i popuni
sve nie doline za tili as moe biti dubok i preko
Po pristupanoj ceni od
izvora do ubla voda dolazi podzemno, kroz kamenje ne bi gurala i obarala u vodu, kamena ograda to deset metara, kakve se poplave nisu retke. Sve to na 500 dinara, pouzeem, sa
i zemlju, a povrinski kod jaeg rada izvora, kia i onemoguava, a sitna stoka je ogradu preskakala. krakom podruju, pa im kia prestane, voda e vrlo
plima vode. Kada je ubao nastao, ne zna se, a oito Kada je kiovito, pa oko tri dana i noi neprekidno brzo nestati. trokovima slanja
je na pravcu toka vode na irokoj poljani iskopan, pa kia pada, Vrela e naglo proraditi svom silinom. Trepaka vrela su bila mesto sastajanja obana,
druenja, odakle je kretala pesma, ovde su se okre-
700 dinara.
tala kola, poinjali ljubavni sastanci. Vrela su simbol
jednog prolog vremena, spomenik prirode i ljudskog
pregalatva, domiljatosti u jednostavnosti izgradnje Vie detalja o uslovima
funkcionalnog objekta, koji je napajao edna grla i
time omoguavao ivljenje. poruivanja i kupovine:
www.tomica-planinom.com
E-mail:
tdelibasic@ptt.rs
Telefon autora:
+381(0)64-245-22-37

Planinarenje
Meunarodni dan planina
Jeevac
i KURILO
Ujedinjne nacije 11. decembar obeleavaju kao
Meunarodni dan planina, nakon to je zakljueno
da je neophodno stalno podseati na veliki znaaj
planina u sistemu odrivog razvoja okoline i
ouvanja kvalitetnog ivota stanovnitva. Dan planina
obeleava se i u Srbiji...
P
ovodom Dan planina 7. 12. Ove godine pohod ka vrhovima
2014. godine, drugi put za Jeevca otpoeli smo u selu Jablan-
redom planinarski klubovi iz ica koje se nalazi na istonoj perif-
Kragujevca Gora i eelj zajedniki eriji Gornjeg Milanovca. Vremenska
su izveli planainarsku akciju na prognoza za dan uspona nita lepo
podruju planine Jeevac na jugo- nije obeavala - kia rosulja, mogui
zapadu umadije. Kragujevakim pljuskovi. No bez obzira i na takvu
planinarima ponovo su se prikljuili prognozu na stazu je izalo preko
njihovi prijatelji iz Kraljeva - PSD 110 planinara i ljubitelja prirode.
Gvozdac, Zubinog Potoka - PK Ber- Izdiemo se iznad poslednjih
im, aka PK Kablar, Leposavia kua u Jablanici i odmah ulazimo
- PSD Kopaonik i Smederevske u gustu maglu. Odmorni hvatamo
Palanke PK Jasenica. Ove godine solidan tempo pa, kreui se zavoji-
po prvi put sa nama su vrhovima, ma, prvo putem kroz mladu cerovu, svetom Jovanu. Po jednom predan-
dolinama i kosama planine Jeevac a zatim kroz stoletnu bukovu umu, Srbija ju, crkvu je podigao Marko Kraljevi
proli i nai prijatelji, ljubitelji prirode, ne za dugo tog jutra osvajamo prvi Pinom je
za pokoj due svoje majke Jevro-
zdravog i sportskog naina ivljenja vrh - Trijeska (736 mnv). Ovaj vrh obeleena sime - Jee, po drugom, isti je ktitor,
iz Udruenja biciklista Vozim po iznad Jablanice, kupastog je oblika, priblina pozicija veliki elnik Radi Postupovi, pod-
malo jer mi je stalo Kragujevac. otrih strana, pri vrhu naikan lokacije opisane igao manastire Vraevnicu i Jeevac
Planina Jeevac se nalazi na krupnim stenama, koje nedvos- u tekstu. da se meusobno pomau. U prilog
samo sedam kilometara istono od misleno ukazuju da i on poput druge teorije ide i injenica da su
Gornjeg Milanovca. Najvia taka Borakog kra ima vulakansko osnove obe crkve gotovo istovetne,
planine Jeevac je Crni vrh sa 902 m, poreklo. Vrhovi Jeevca nisu gre- odluujemo da ne penjemo najvii iako u poveljama elnika Radia
to je zavidno visoko za breuljkastu benski povezani pa, koju god stazu vrh Jeevca - Crni vrh. Zaobilazio nema pomena o ovoj zadubini, a
umadiju. Trea je planina po visini da izaberete, sa jednog na drugi ga sa njegove june strane i tako ime je verovatno dobila po planini
u umadiji, posle Rudnika (Cvijiev vrh se morate sputati u dolinu i uspevano da se kreemo koliko u kojoj se nalazi. U srednjem veku je
vrh 1.132 m) sa severa i Gledikih potom ponovo uspinjati, to znatno toliko ravnom linijom, ne gubei pored manastira prolazio vaan put,
planina (Samar 922 m) sa jugois- uveava ukupan uspon i spust, a znaajnije na visini. koji je vodio od Beograda, preko
toka. U podnoju planine Jeevac, time i vreme potrebno da se planina Kraim spustom silazimo do Rudnika, Jeevca, Bora i Karanovca
u kotlini sa jugoistoka nalazi se pregazi s jednog na drugi kraj. obala Crkvinske reke i ostataka (dananje Kraljevo) do Kosova. na grupa se odvaja i silazi niz kosu grupa nastavlja puem preko zaseoka
Gruansko jezero, a na jugozapadu Zbog toga i injenice da se kreemo manastira Jeevac. Nije poznato ija Iza toga izdiemo se i hvatamo do doline Grkog (Lukia) potoka. airovii ka Borakom kru. Magla na
se ova planina oslanja na padine kroz maglu, te da smo dobrano zali je zadubina, s obzirom da o tome naputene u urasle puteve koji vode Prati put niz selo sve do podnoja trenutak popusti pa nanovo stegne.
planine Vujan. u jesen i da je dan znatno okratio, nema jasnih podataka. Posveena je ka Borakom kru i dolini Grue. Jed- Borakog kra i seoske crkve. Druga Brim tempom penjemo i Boraki

Planinarenje
kr (515 m). Kroz maglu pri kraju KURILO 2014 Mladenovca, Beograda, Nemake,
dana naziremo kue u dolini Bora. Ovog puta u subotu 13. decem- Srbija Mongolije, Zubinog Potoka i Kragu-
Fotografiemo se, obilazimo bedeme bra 2014. godine, Outdoor In tim Pinom je jevca.
davno naputenog srednjevekovnog (zaduen za realizaciju projekta obeleena Na Krajnjem jugu Ibarskog
grada. urno silazmio u dolinu, za razvoj turizma u optini Zubin priblina pozicija Kolaina, iznad sela Drijen, Ku-
grabei poslednju svetlost dana. Potok) u saradnji sa Planinarskim lokacije opisane rilo svojom kupom nalik piramidi
Usledilo je druenje plani- klubom Berim Zubin Potok i PEK u tekstu. dominira krajnjim jugoistonim pro-
nara u parohijskom domu u Boru. Gora Kragujevac, organizovao je storom Morke Gore. S druge strane,
Jo jednom uspeno obeleen zimsku planinarsku akciju Kurilo kako je tu u njegovoj neposrednoj
Meunarodni dan planina. 2014. Akciji su se pridruili i plani- su se iz Zubinog Potoka do Ravnog blizini katastarska tromea optina
Upuujem srdaan pozdrav svim nari PD eelj Kragujevac i PSD Dola (1.016 metara nadmorske Zubin Potok, Srbica i Istok, izdie
planinarima i ljubiteljima prirode, Gvozdac Kraljevo. Grupa od osam visine) u ataru sela Jabuka prevezli se i nad krajnjim severom Drenice i
uz elju da i sledee godine na planinara je iz Kragujevca i Kraljeva autobusom. Sa te kote vodi plani- Drenikih planina, koje dele Kosovo
isti nain, ali u jo veem broju, u petak, 12. decembra stigla u narska staza do krajnjeg odredita od Metohije i nad severoistonom
ponovo obeleimo Dan planina i da Zubin Potok i smestila se u sobama za taj dan - vrha Kurilo (1.458 linijom Metohijske kotline. Vrh Kuri- poloaju sa njega pruaju vidici sve ka vrhovima Mokre Gore, ka Rogoz-
ova zajednika planinarska akcija Sportsko - rekreativnog centra metara nadmorske visine). Na stazu la je potpuno ogoljen i prekriven je do Kopaonika na severu, are na ni, ka iavici, planini iznad Vuitrna
eelja i Gore preraste u tradicio- Mokra Gora. je izalo 56 planinara iz Kosovske velikom travnatom povriinom, pa jugu i Prokletija na zapadu. Takoe, i Kosova Polja, dolini Metohije.
nalnu, a kasnije i u republiku! Sutradan u osam sati planinari Mitrovice, Zveana, Rake, Kraljeva, se zahvljaujui tome i ve opisanom sa njega se pruaju prelepi pogledi Vremenska prognoza za dane

Planinarenje

Planinarenje
vikenda na podruju Ibarskog koji vode od Mijaia ka Utviima. usponom izbijamo iznad kua u do visoravni tavanj, u podnoju Planinari sede zagledani u daljinu. tima i njihovih prijatelja alpinista i
Kolaina je potvrena. Jutro hladno, U dva navrata izbijamo na greben Maloj Kaludri i nastavljamo stra- Kurila (1.350 m). Sa tavnja puca Sunaju se! Meditiraju! Fotografiu! planinara. No, vie o tome nekom
moda i ispod minus est ste- iznad kua u Velikoj Kaludri. Sa gre- nom sa kratkim usponima i silas- pogled ka Prokletijama u potezu od Mau zastavama i obelejima svojih drugom prilikom.
peni. Na Ravnom Dolu sunce je ve bena puca kristalno ist pogled do cima preko Melaje, nekada velikog Pei ka Istoku. Tu ispred vrhovi na klubova! Izvedena je jo jedna akcija
odskoilo od horizonta i prijatno Rogozne (Crni vrh, 1.479 m) i Kopa- travnatog prostranstava. Konano, padinama Mokre Gore - Stropaka Vreme prolazi! Kratak je dan! posveena Meunarodnom danu
podie temperaturu vazduha. Sa onika (Paniev vrh, 2.017 m; Kuka- negde iza podneva izbijamo na glava (1.589 m) i Gola stena (1.380 Sunce brzo pada ka zapadu. Usle- planina! Jo jedan dan proveden
startne pozicije gledei u pravcu vica, 1.726 m; Velika Gobelja, 1.934 Gusinjsko (Drijensko) brdo (1.174 m). I na kraju polako se izdiemo dio je spust do magistralnog puta na padinama Mokre Gore. Prelepo
jugoistoka u oi pada kupa Kurila. m; Mala Gobelja, 1.845 m). Jasno se m) u podnoje Kurila. Mnotvo sa visoravni i ogoljenom stranom Istok - Zubin Potok, pa prevoz do druenje sa ljudima i prirodom.
Kreemo se putem ispod Veternika uoavaju vrhovi Junog Kopaonika bukovih trupaca na zaravni brda brda zavojima penjemo posled- Zubinog Potoka. Druenje planinara Ovog puta preena je staza duine
(1.217 metara) ka prvim kuama - atorica (1.750 m) i Otro Koplje - planinarima prua idealnu pri- nje metre. Evo nas na vrhu Kurila! nastavljeno je uz ruak u restoranu oko 15 kilometara sa usponom
u selu Velika Kaludra. Magla u je Barjak (1.789 m). Tu ispred nas, na liku da se u kraoj pauzi prepuste Dolina Metohije u magli. Na jugo- Sportsko - rekreacionog centra od 749 i spustom od 752 metara.
kotlinama! Pogledi ka visovima u dohvat ruke izdiu se Berim (1.731 toploti sunevih zraka, koji su u zapadu i jugu iz magle izranja ceo Mokra Gora. Na kraju, u kasnim I opet, hvala Outdoor In timu i
daljini su kristalno isti, bez trunke m), Rezalska Glava (1.183 m), Kapak tom trenutku dostigli svoju najviu greben Prokletija i ar-planine. veernjim satima razgovaralo se o planinarima PK Berim na doeku
zamuenja. Prethodnih dana na (1.537 m), Luin kr (1.450m), Previja taku na istom plavom nebu. Ve Na severozapadu vrhovi Mokre idejama za unapreenje i razvoj tur- i organizaciji akcije. Hvala im na
Mokroj Gori je pao tanji sneg, ali ga (1.298 m), Radopolje (1.751 m), sa ovog brda otvara se pogled ka Gore. Pravcem sever - severoistok izma u Ibarskom Kolainu. Jedna od tome to su gostima planinarima
je sunce dodatno istanjilo i od njega Vraa glava (1.557 m). vrhovima ar-planine. Na levoj ceo greben Kopaonika. Predivni njih je i izgradnja via ferrate na Ber- ukazali na lepote koje prua planina
na prisojnim stranama prostrlo ilim, Ostavljamo poslednju kuu strani njenog grebena dominira pogledi! Sunano je i toplo. Na Ku- imskim stenama u duini od 800 - Mokra Gora i to su i ovog puta to
izatkan belinom snega i smeom i Utvia iza nas. Sputamo se do Ljuboten (2.499 m). rilu gotovo da nema dana kada ne 1.000 metara. Za tako neto trebae nesebino podelili sa nama.
braon bojom ogoljenog tla. Smenju- prostrane livade u dolini reke. Iza pauze usledio je otar i dui duva jak vetar. Ovog puta ni daka! dosta novca ali i angaovanja i volo- Tekst i foto:
ju se kratki usponi i silasci putevima Forsiramo Kaludransku reku. Onda uspon iznad kua u selu Drijen Idealno vreme za planinarenje. nterskog rada lanova Outdooor In arko Prodanovi

Staza je snimljena i pohranjena na
Planinarenje ovom linku
Info
Sjajan dan rezultirao je sljedeom
statistikom:
Duina rute: 18,05 km
Vrijeme potrebno: 4,53 sata
Potroenih kalorija: 2.394 kcal
Crni vrh
Bosna i
Hercegovina
Pinom je obele-ena
priblina pozicija lo-
kacija koji se pominju
u tekstu.
lanovi Omladinskog udruenja Nova vizija

poeli su sa projektom snimanja planinarskih staza
na podruju opine Novi Travnik. Reportau o izletu
na Crni vrh proitajte u nastavku...
C
rni vrh je planina smjetena Na ovoj planini nema
u centralnoj Bosni koja izgraenih vikendica. Tu je tek
teritorijalno jednim dije- poneka baraka za smjetaj ljudi
lom pripada Novom Travniku a koji tokom ljeta uvaju ovce na
drugim Bugojnu. Planina koja je ovoj planini. Planinarska ruta strane izvor Jelinak od kojeg se prostranim panjacima te velikim Monjii. Nae staze ovog puta su put dalje nas je vodio prema
bogata panjacima, prostrans- ovog puta startala je iz mjesta lede usta. Uz postepeno zasta- poljima divlje borovnice koja bile prema Jagodikim brdima. Ravnom Rostovu, preko Hrtova, i
tvima borovnice, te istim zra- Opara odakle preko doline Dale janje na ovom uzvienju moete tokom ljeta posjeuju berai. Prostranstvo koje obiluje za- onda stiemo u Etno selu Babii
kom, prava je mala oaza zdravlja put vodi do Lugova, mjesta vidjeti dolinu Ravnog Rostova, Pogled na zlatne boje jeseni, starjelim panjacima i bojama je- gdje smo uz kahvu sumirali utiske
i mira. Do vrha planine, gdje su koje je bogato panjacima, te je enkovake ravni a sa lijeve te aposlutna tiina ugoaj su seni to ovaj izlet ini posebnim. ovog pohoda. Jutarnji mraz, pre-
smjetene prostrane livade, moe tokom ljeta prepuno ljudi koji strane u daljini vidi se Kalin, jo koji ostavlja bez daha. Sa desne Nedaleko od Jagodikih brda, na- divni pogledu, ugodnih 15 ste-
se stii brojnim planinarskim obrauju svoja imanja ili uvaju jedna prelijepa planina. I, nakon strane Crnog vrha prostore se lazi se selo Jagodii koje je tokom peni tokom dana ovu planinarsku
stazama iz oba grada a i umskim stoku. Dalje put sa Lugova vodi uzvienja Markovine, cilj je tu. Vukovi Lazina a sa lijeve mjesto rata naputeno i uniteno a bilo turu uinili su posebnim, onako
putevima koji su dobrim dijelom prema uzvienju Markovine, Planina Crni vrh jedinstvena Obadine, te dalje put vas vodi je nekad selo vrijednih stoara. kako to samo moe planina u
oteeni. podno kojih se nalazi sa lijeve je planina u srednjoj Bosni po prema jezeru Radovan i naselju Nakon kafice, ruka i odmora novembru.
74 12 2014.
07-08 Moja
2013. Moja
planeta
planeta 12 2014. Moja planeta 75
Planinarenje

oprema
Vree
Market
najbolje
iz 2014.
Predstavljamo vam neto
skuplje, a kvalitetnije vree za
spavanje iz ove godine...

V
najbolje iz 2014.
r e c e
Cene patika su okvirne i zavise od zemlje u kojoj se prodaju.
k o l a d i z a j n
Ovo je vrea potpuno prilagoena za sve vremenske uslove, vodotporna je, trajna i vrste
a
konstrukcije. Savren primer da je analiziramo u sitna crevca...

Therm-a-Rest Auriga Blanket
[ultra lagana] Kap u l j aca
Veoma je lagana i za ljude koji vole slobodu pokreta i ne podnose
mumija oblik vree. Ona je ustvari vie pokriva, nema lea, ali ima Kapuljaa ima 12 tepova na sebi
dep za noge. Pokazala se kao topla u temperaturnom opsegu koji je (veina vrea ima 4-5), te jako
dao proizvoa. Ima sistem kanapa sa obe strane za zatezanje vree i dobro pristaje na glavu. Jedan od
testera vree je izjavio da je mu
duboki dep za noge od 35 cm, tako da se moete lepo upakovati za
je kapuljaa toliko dobro legla
spavanje. Dobra strana ove vree je to spakovana zauzima, vrlo malo
prostora, moe stati u vreicu zapremine flae od 1 litre. Mammut na glavu da je skinuo kapu, koju
inae esto nosi kada spava na
Okvirna cena: 221 evro; Altitude EXP hladnom jer je zimogroljiv.
Specifikacija: 600 g; 1C 3-season
www.cascadedesigns.com [najizdrljivija]
445 evra; 1.200 g.; -10C
Rab Neutrino Endurance 200 www.mammut.ch Ud o b r n o st
[lagana i vodonepropusna]
Deo vree kod rane od 82 cm
Ovo je lagana, topla, vodo-otporna i vrea koja se moe dobro
iniovu vreu neto irom od
kompresovati kada se pakuje. Izuzetno topla u odnosu teinu.
veine ostalih modela. Dobar
Punjena je guijim perjem. Moe se kompresovati na veliinu je izbor za krupnije ljude ili za
fudbalske lopte. Prostrana je za mumija vreu, ima meke i lako zimogrozljive koji vole da spavaju
zatvrajau zipere. Pokazala se kao dobra na turama na kojima je bila Bolje sa neto vie garderobe na sebi.
prisutna velika vlaga. p r eg r ade
Okvirna cena: 250 evra;
Specifikacija: 680 g; 0C Veina vrea ima
www.rabusa.com horizontalni tep kod Z i pe r
pregreda na vrei, dok je kod
ove vree tep na bokovima Ima mekan ziper koji se lako
Mountain Hardwear Ratio 32 okrenut za 45 prema otkopava. Nalazi se celom
[vrea za sve prilike] vaem licu. Ovo omoguava duinom vree, otkopavanje
Ova vrea se pokazala jednako dobra vlanim uslovima s veu udobnost i spreava radi u oba smera, pa je mogue
temperaturom blizu nule, ali i kao vrea koja odlino die u toplim pojavu hladnih taaka kada napraviti dodatnu ventilaciju na
letnjim noima, pa je dobra i za planinarenje i za kampovanje. okrenete i spavate na boku. donjem delu vree, ako vreme
Veoma je udobna, topla i vodootporna (DWR-treated nylon) koji nije hladno.
je izdljiv na vie dana provedenih na kinom vremenu. Punjen je
vetakim materijalima, pa je povoljnija od onih punjenih perjem.
P u n j en j e
Specifikacija: 820 g; 0C V o d o o tp o r n i
Ima visokokvaliteno sloj
www.mountainhardwear.com punjenje od guijeg perja
i dobro se kompresuje. Ako Ima 100% najlonski sloj ( nylon
NEMO Tango Duo Slim 30 se pravilno odrava, rok shelterTX) i to je jedan od
[najbolja za parove] trajanja je 15-20 godina. najizdrljivijih materijala po
Ovo je udobna dupla vrea za parove razumne veliine. Nema pitanju otpornosti na vlagu
zipere i mogli bismo je iz ale nazvati jorgan sa depom za stopala. (materijali na bazi najlona su
Kod testiranja u hladmin uslovima, toplina vree je odgovarala se pokazali vremenom bolji od
D ep z a materijala na bazi poliestera).
sprecifikaciji proizvoaa. Od ramena do kolena, moe se zategnuti ili
st o pa l a Jedan od testera je proveo ak
otpustiti.
Okvirna cena: 290 evra; dva i po meseca napolju u razim
Kvalitena i udobno uraena vremenskim uslovima i nije imao
Specifikacija: 1.180 g; -1C pregrada za noge garantuje nijednom problema da kiom i
www.nemoequipment.com toplotu za vaa stopala. vlagom.
V
najbolje iz 2014.
r e c e
Cene patika su okvirne i zavise od zemlje u kojoj se prodaju.
T E S T O P R E M
Obe sintetike vree koje su testirane imaju pristojnu cenu za ovu klasu, meutim kod jedne se
E
sve vrti oko udobnosti, dok druga ima naglasak na toplini za ekstranme uslove.
Sierra Designs Mobile Mummy - dvosezonska
[inovativni dizajn]
Ako vam je mrsko da po hladnoi gmiete okolo i traite neto, ovo
je vrea za vas. Ima dvostrani ziper, koji moete otkopavati sa obe
strane vree. Takoe ima otvore kroz koje moete provui ruke i
ponovo zakopati vreu, a moete osloboditi i noge iz vree. Ovo
vam daje mobilnost, a uva toplotu u hladnim uslovima, ali takoe, Rab Ignition 3 The North Face
ako je korisite leti, moe vam obezbediti dodatnu ventilaciju. Moe se 122 evra; Cats Meow
spakovati na zapreminu od jedne litre, uz korienje kompresora. 1.360 g.; -4C 122 evra; 1.220 g.; -7C
Okvirna cena: 310 evra; www.rabusa.com www.thenorthface.com
Specifikacija: 760 g.; -1C
www.sierrade-signs.com
ira je u ramenima od Prostrana dovolno za ljude
Eureka! Silver City 30 vree desno, to daje prosene grae. Veoma je
vie prostora krupnijim me r e
[za poetnike] toplotno efikasna.
ljudima i onima koji
Obino kada platite vreu ispod 60-70 evra, dobijete ono to ste i spavaju nemirno. Veoma
platili. Ovo je vrea kod koje za relativno manje para, dobijete vie. je udobna i meka.
Proizvoa je unapredio vreu od ranijih verzija novom vrstom Kapuljaa je debela udobna i
sintetikog punjenja, gde se poveala toplina i udobnost, a bez Kapuljaa je deblja za topla. Nema posebno skrojen
poveanja teine vree. Vrea se dobro pokazala u hladnim uslovima. hladnije noi, ali je neto okovratnik i potrebno je
k ap u l j aca
Ima mek ziper sa zatitom od du njega od zaglavljivanja. ira, pa se jedan od testera malo vie otpusiti kanape od
Okvirna cena: 74 evra; vree se ipak poalio da kapuljae za otvor za disanje.
Specifikacija: 1.250 g; -1C mu je to smetalo, te je
www.eurekatent.com morao nosi dodatnu kapu
za spavanje.
Spakovana je veliine
Crux Torpedo 500 Spakovana je veliine pa k o van j e fudbalske lopte.
[vodootporna] koarkake lopte.
Ova vrea moe da izdri skoro bilo koju vremensku prognozu u svom Veoma je topla i izdrljiva, a
tempereturnom opsegu. Izuzetno je topla - punjena guijim perjem, Punjenje dri dobro dodanta tanka postava pozadi
dobro die i vodonepropusna je (eVent shell). Ziper ne proputa vlagu toplotu u vrei, ali kada vree, te je udobna za ljude
ni u najgorim uslovima. Neki testeri ove vree su se nali u hladim se temperatura priblii koji vole da spavaju na leima.
i kinim uslovima bez atora i dobrog sklonita, prenoili u umi i donjem pragu koji je Jedan od testera vree je
definisao proizvoa, T empe r at u r a izjavio da je bio sa roditeljima
ostalni potpuno suvi. Laganija je od veine drugih vodonepropusnih
vrea iz ove klase, prostrana je za mumija, meutim veoma je skupa. oseti se da se vrea na kampovanju i dok je njemu
sporije zagreva, a naroito bilo prijano toplo, njegovim
slobodni (prazni) delovi roditeljima bilo je hladno u
Specifikacija: 1.200 g.; -6C vree. vrei isti klase (za do -7 C).
www.crux.us.com
Standarda velina Standarda velina odgovara
d u i na
Mountain Equipment Matrix III odgovara ljudima do ljudima do visine 183 cm.
[najbolji hibrid] visine 188 cm.
Ima toplo i vodonepropusno punjenje (kombinacija prirodnog i
sintetikog). Veoma je topla sa PrimaLoft punjenjem na leima, pa NAJBOLJA ZA:
NAJBOLJA ZA:
je mogue korisiti i na tanjim podmetaima. Odgovara potpuno Ovo je klasina mumija
Udobna vrea, za tri
specifikaciji proizvoaa, kada je temperaturni rang u pitanju kod vrea dobra za kampovanje
sezone, jeftina u odnosu
veoma hladnog vremena. Ovu vreu nije mogue dobro kompresovati. i za planinarenje za zimu
na to to dobijete
Okvirna cena: 245 evra; ili loije vreme u drugim
kupovinom.
Specifikacija: 1.280 g.; -7C godinjim dobima.
www.mountain-equipment.co.uk 12 2014. Moja planeta 83
propeler
propeler Skajraning kao sportska disciplina danas

broji vie od 200 trka irom sveta sa oko
30.000 uesnika iz 54 zemlje . Meu ovim
zemljama od nedavno se nalazi i Srbija....
Skyrunning
Mesto gde se susreu
nebo i zemlja! 12 2014. Moja planeta 85
Prvi SkyRace u Srbiji pogledajte na linku:
Propeler https://vimeo.com/98530928
Skajraning u Srbiji
Organizaciju Skajraning Srbija vodi tim entuzijasta
iji je cilj da svojim delovanjem doprinese razvoju,
afirmaciji i promociji Skajraninga, ultramaratona na
visokim nadmorskim visinama i ostalim sportovima
izdrljivosti, kao i razvoju, afirmaciji i promociji sportsk-
og i planinskog turizma u Republici Srbiji i ire.
Prijemom u punopravno lanstvo Meunarodne
skajraning federacije (International Skyrunning
Federation - ISF), Skajraning asocijacija Srbije (Skyrun-
ning Serbia) dobija i meunarodnu podrku za rad i
razvoj Skajraninga kao sportske discipline i na teritoriji
Republike Srbije, preuzimajui na sebe obavezu i od-
govornost da se strogo pridrava statuta ISF-a i drugih
relevantnih propisa.
Pored toga pred nama je jasan zadatak, a to je jaka
i kvalitetna Nacionalna liga sa minimum est trka
godinje. Ono to svakako krasi istoriju nae zemlje
je Frukogorski maraton, jedan od najstarijih brdskih
maratona Evrope koji postoji od 1978. i traje u kontinu-
itetu dan danas, preiveo je i najgora vremena. Narav-
no danas postoji puno zanimljivih i tradicionalnih trka
u prirodi, koje organizuju razliiti klubovi i udruenja
irom Srbije
Ne postojimo samo da bi organizovali trke nego i da
omoguimo trkaima da poseuju meunarodna
takmienja pod okriljem ISF-a. Cilj je da u kontinuitetu
pomaemo naim takmiarima da napreduju na inter-
nacionalnom nivou, da stvorimo Skyrunning reprezen-
taciju Srbije koja e nas predstavljati na evropskim i
svetskim prvenstvima irom sveta. Takoe nam je elja
da saraujemo i sa drugim organizacijama i sportskim
udruenjima koja se bave slinim trkama u prirodi. Ot-
voreni smo da i druga pravna sportska lica organizuju
trke pod naim kalendarom i ISF formatom.
K
oncept tranja uz i niz planinu iz iste zabave, ulogu 2008. godine preuzela od Federacije za sport na ning lige (Skyrunner World Series) mogu imati meovite visina dostie ili prelazi preko 4.000 metara.
razonode ili rekreacije je prilino nov, ako uzmemo visinama. Glavni ciljevi Meunarodne skajraning federacije pravce ili maksimalne visine ispod 2.000 metara, sa ciljem ULTRA SKYMARATHON (Nebeski ultra maraton) - Trke
u obzir Ben Nevis trku iz 1903. godine ili na primer jesu upravljanje, promocija i razvoj skajraninga i drugih da se nacijama koje nemaju odgovarajue prirodne uslove koje za vie od 5% prevazilaze parametre SKYMARA-
Pikes Peak Marathon iz 1954. koji je nastao iz iste op- slinih sportskih aktivnosti na svetskom nivou. za takmienje, omogui da uzmu uee u takmienju. THONA, sa minimalnim ukupnim vertikalnim usponom od
klade izmeu puaa i nepuaa. Moramo napomenuti Skajraning kao sportska disciplina danas broji vie Skyrunning discipline se mogu podeliti u nekoliko 2.500 metara i sa preko 50 kilometara duine.
i slavnu trku u vajcarskoj u Siera-Zinalu koja e u 2015. od 200 trka irom sveta sa oko 30.000 uesnika iz 54 kategorija. SKYRACE (Nebeska trka) - Trke na nadmorskoj visini
doiveti svoje 41. izdanje. zemlje. Meu ovim zemljama od nedavno se nalazi i SkyMarathon (Nebeski marathon), SkyRace (Nebe- izmeu 2.000 i 4.000 metara, minimalne duine od 20
Ideja da se od tranja uz i niz planinu stvori sportska Srbija. Kontinentalna takmienja se odravaju na svake ska trka), SkyRaid (Nebeska tafeta) i Vertical Kilometer a maksimalne 30 kilometara (prihvatljivo odstupanje je
disciplina potekla je od italijanskog planinara Marina dve godine, Svetske na svake etiri a pored njih postoji i (Vertikalni kilometar). Ove discipline i formati takmienja 5%). U zemljama gde nadmorske visine ne doseu do
akometija, koji je sa grupicom svojih prijatelja penjaa poseban dogaaj Skaj gejms (Sky games), koje jedino su zatieni kao meunarodna robna marka. 2.000 metara, takmienja na kojima ukupan vertikalni
postavljao rekorde i pravio trke na Monblanu i Monterosi u nije otvorenog tipa ve samo za zvanine nacionalne Skyrunner (Nebeski trka - takoe zatiena robna uspon prelazi 1.300 metara, mogu se organizovati kao
italijanskim Alpima ranih devedesetih godina. Uz spon- reprezentacije. ISF je pridrueni lan UIAA koji je lan IOC marka) termin je koji definie osobu koja uestvuje na SKYRACE trke.
zorstvo brenda FILA 1993. godine skajraning je promov- (Meunarodnog olimpijskog komiteta) to je jako bitno iz trkakim takmienjima koja se odravaju na nadmorskim VERTICAL KILOMETER (VERTIKALNI KILOMETAR) - Trke
isan i pokrenut irom svetskih planinskih venaca sa takvim razloga lobiranja za ulaz u porodicu plimpijskih sportova. visinama preko 2.000 metara sa 1.000 metara ukupnog vertikalnog uspona preko
nadahnuem da je inspirisao mnoge trke irom sveta. Postoje sledee Skyrunning discipline: razliitog terena sa znaajnim nagibom, ali koje ne prelaze
akometijeva vizija tu nije zaustavljena. On je ve Opis i formati SKYMARATHON (Nebeski maraton) - Trke sa minimal- duinu od pet kilometara. Ove trke se razlikuju po tri
1995. godine osnovao Federaciju za sport na visinama SKYRUNNING (Nebesko tranje) - Sportska disciplina nom ukupnom razlikom u nadmorskoj visini od 2.000 visinska nivoa sa varijablom od +/- 200m, na primer od 0
kako bi odgovorio na potrebu da se ustanove pravila koja planinskog tranja do ili preko 2.000 metara nadmorske metara, duine izmeu 30 do 42 kilometara (prihvatljiva - 1.000 m, 1.000 - 2.000, 2.000-3.000 m, gde je prihvatljiva
bi uobliila ovaj sport i koja bi izdefinisala ovu sportsku visine, gde uspon ne prelazi 30%, a teina penjanja ne tolerancija je 5%). Putanja trke moe da ide preko razliitih tolerancija pet odsto.
disciplinu. Skajraningom (Skyrunningom) kao sportskom prelazi 2. stepen. tapovi i ruke se mogu koristiti kao podloga, umskih i planinskih staza i puteljaka, sipara, SKYSPEED (NEBESKA BRZINA) - Trke sa 100 ili vie
disciplinom danas upravlja Meunarodna skajraning pomono sredstvo tokom trka. kamenih i stenovitih prolaza, snega i leda (ukupna duina metara ukupnog vertikalnog uspona sa nagibom veim
federacija (International Skyrunning Federation) koja je tu Maksimalno do dve trke svakog kola Svetske skyrun- asfaltne podloge ne sme biti dua od 15%), a nadmorska od 33%. Postoji i verzija u zatvorenom prostoru koja se

Propeler

Propeler
naziva SkyScraper - Vertical Running (Nebeski Soliter - prijanjanjem za teren, lake i stabilne. U proteklih deset go- i u drugim sferam ivota,
vertikalno tranje). dina ovaj tip obue je evoluirao u toliko razliitih pravaca pravila ponaanja postoje i
SKYBIKE (Nebeski bicikl) - Trka sa dve discipline koja se da vie nego u bilo kom drugom sportu, svako moe na stazama. Nikada nemo-
sastoji od planinske biciklistike trke i Vertikalnog kilome- da pronae jedan idealan par trail patika koji savreno jte ometati druge uesnike
tra ili nekog drugog skyrunning takmienja. odgovaraju njegovoj fizionomiji i nainu kretanja. Njihov svojim tapovima i sluajno
SKYRAID (Nebeska tafeta) - Timsko skyrunning osnovni cilj je da prue sigurnost onome ko ih nosi jer ne ili namerno im blokirati
takmienje na dugoj distanci kombinovano sa drugim tako retko one mogu praviti razliku izmeu manje ili vee prolaz. Vae odluke nose i
sportovima, kao to su: biciklizam, skijanje, alpinizam i povrede i lepog dana u prirodi. odgovornost. Ukoliko oda-
slino. Odea - Skyrunning odea je donekle bliska opremi berete da koristite tapove
SKYSCRAPER/VERTICAL RUNNING - (Nebeski soliter - koja se koristi u klasinom tranju. Staze po prirodi nisu imajte na umu da morate
Vertikalno tranje): Vertikalne trke sa usponom od preko uvek savreno ureenje, ukoliko postoje, i esto podra- omoguiti ljudima koji vas
45% po stepenicama u soliterima ili napolju. zumevaju prelazak preko oborenih stabala, uspone i obilaze da to ine bezbed-
SKYTRAIL (Nebeske staze) - Trke po trasiranim stazama silaske sa stena, provlaenja kroz nisko otro rastinje ili no po sebe i po vas.
(sa manje od 10% asfalta) koje ne ispunjavaju uslove za granje. Sve ovo podrazumeva veu otpornost tkanina U zavisnosti od terena
trke drugih formata preko 2.000 metara. Duina ovih trka od kojih su majce, orcevi, jakne, pantalone ili hel- i uslova u kojima se trke
moze biti razliita, ali ne manja od 15 kilometara. anke sainjene. Osim zatite od neposrednog dodira sa odravaju, organizatori
okruenjem, odea mora pruiti i zatitu od atmosferskih mogu definisati obaveznu
Oprema uticaja. Svaka udolina, visoravan ili lokalni vrh ima sop- opremu. Cilj organizatora
Oprema za boravak u planinama je naglo evoluirala u stvenu mikroklimu i esto je u jednom danu u planini na trka nikada nije da opte-
proteklih dvadeset godina. Deo zasluga za ovim trendom razliitim mestima mogue iskusiti vie godinjih doba. rete uesnike nepotreb-
delom lei i u sve veem razvoju razliitih sportova u pla- Jako je dobro napraviti kompromis izmeu veeg stepena nom opremom. Pitaljke,
nini. Novi formati koji su preneli svoju tenju da se kon- zatite ili noenja dodatnih slojeva odee na tetu brzine astro folije, kabanice, kape,
ceptom brzine kretanja po planini ne prave kompromis sa jer nagli pad temperature ili iznenadne padavine mogu dodatni slojevi odee,
sigurnou koja je neophodna u surovim uslovima. Deo brzo da uspore osobu nakon naglog gubitka toplote. Osim mobilni telefoni ili defini-
zasluga za razvoj outdoor opreme pripada i skyrunningu. brzine, ovim se gubi i na bezbednosti. sane koliine tenosti koja
Obua - Osnovni komad opreme neohodan radi bez- tapovi - tapovi su izuzetno popularan komad opreme se mora nositi, ukoliko su
bednog boravka u planinama je obua. U sluaju skyrun- u zapadnoj Evropi. Oni omoguavaju stabilnije kretanje predviene kao obavezni
ninga to su trail patike. U idealnom sluaju one moraju kao i preraspodelu snage itavog a posebno pomau na sastavni deo opreme, su tu
pruati zatitu stopalima od otrog kamenja i neravnog usponima. Istovremeno mogu predstavljati opasnost po sa razlogom.
terena, tititi prednji deo stopala od udara, sa dobrim ostale uesnike ukoliko su u rukama neobazrive osobe. Kao Van trka, a i u mnogim
trkama, prilikom boravka
u zabaenim delovima
prirode neophodno je
sa sobom imati mapu i
kompas ili moderni GPS
ureaj. Pravilo palca
kae da e se tehnologija
uvek pokvariti, tako da
bez blagog poznavanja
terena kojim ete se kretati
i sigurnih sredstava za navigaciju, rizikujete mnogo svakim samo jedna kategorija - trka! Kotizacija je 1.000 dinara.
odlaskom u divljinu. Vie o svemu uskoro
Oprema u planinama ne podrazumeva samo obuu,
odeu i ostala pomagala ve i set vetina koji svako nosi Rtanj Vertical Kilometer 21. mart (5 km 1.100 D+)
sa sobom. Koliko god bile lepe, planine imaju svoju Boljevac
ud i lako mogu pretvoriti savreno lep dan u borbu za uveni piramidalni vrh iljak misterioznog Rtnja (1.565
preivljavanje. Zato uvek dobro razmislite ta poneti sa mnv) i njegova severna strana vas oekuju. Na samo 190
sobom od opreme u planinu, pored, naravno, osmeha i km od Beograda vas oekuje jedna od najstrmijih kozijih
pozitivne energije koja ide uz Skyrunning. staza Istone Srbije. Legende kau da je to vremenska
kapija, akra Zemlje, NLO lokacija ali vam mi svakako
Skyrunning liga Srbije 2015. moemo potvrditi da je ova planina poseban doivljaj.
Avala SkyTrail 1. mart (16 km 850 D+) Beograd Vertikalni kilometar je izuzetno atraktivan format u Sky-
Sezonu otvaramo na beogradskoj planini, imaete tu running komuni i pravi izazov za sve trkae. U 2011. i 2012.
ast da idete Tragovima srna koju e za vas posebno pri- se ovom stazom tralo na 4 elements trci. Sama ruta
premiti jedan od naih najboljih ultra maratonaca. Potajno nee biti skroz ista ali rekord te staze dri Dejan Popovi
prieljkujemo sneg, da bude jo zanimljivije a zaviriete u sa 62 minuta. Prijave otvaramo 15. januara a zatvaramo 5.
svaki kutak Avale. Prijave su otvorene na trka.rs a zat- marta. Mogua je prijava i posle roka, kao i na licu mesta
varamo ih 15. februara. Start i cilj su na arapia brestu. ali naalost ne moemo garantovati uesniki paket
Mogua je prijava i posle roka, kao i na licu mesta ali ili mesta u takmiarskom autobusu. Postoji samo jedna
naalost ne moemo garantovati uesniki paket. Postoji kategorija - trka. Vie o ovom predelu i maginom Rtnju

Propeler

Propeler
trka e biti VK world class - start trke je u dolini Grbaje,

a staza ide ka Karanfilima i po prvim merenjima nee Rezultati i bodovanje
biti dua od etiri kilometara a ve emo imati vertikalni
kilometar. Staza e biti kruna tako da e svi finieri nas- Rezultati nas tek oekuju, sve nas. U meuvremenu dok
taviti peke dalje ka grebenu Onjaka i spustiti se sa druge ne startujemo zvanino 1. marta sa Avala SkyTrail-om
strane ka planinskom domu Branko Kotlaji gde e nam red je da vam pojasnimo ISF-ov i na sistem bodovanja.
biti baza. Napominjemo da e ova staza biti izuzetno Svaka trka nosi sledei iznos bodova poev od prvog
strma i na nekim delovima tehniki dosta teka, naravno mesta: 100-88-78-72-68-66 i po 2 boda manje za svaku
postaviemo uariju gde treba ali ova trka u startu nije narednu poziciju u plasmanu zakljuno sa 40. pozicijom
za one koji se plae visine ili im je asfalt u krvi. Raunajte kod mukaraca i sa 15. pozicijom kod ena. Sokolov put
da nosite atore, tapove itekako preporuujemo! Prijave e kao odabrana trka u ovoj sezoni nositi 20% vie bo-
otvaramo 15. juna a zatvaramo 10. jula. Mogua je prijava dova za svaku poziciju u skladu sa prethodno navedenim
i posle roka, kao i na licu mesta ali naalost ne moemo sistemom bodova (broj bodova se zaokruuje na najblii
garantovati uesniki paket ili mesta u takmiarskom celi broj). Odluka o ovakvom tretmanu Sokolovog puta
autobusu. Imamo jednu kategoriju - trkai. Ovu trku orga- doneta je u skladu sa principom ISF da svaka nacionalna
nizujemo u saradnji sa PK Radniki iz Beograda. asocijacija ima pravo da odabere jednu trku u kalendar-
Jedino to vam moemo garantovati da e vam biti skoj godini koja e biti prva meu jednakima .
prokleto dobro na ovoj avanturi! Srpska Skyrunning liga e u 2015. godini imati devet
zvaninih takmienja (vie formata i razliitih duina):
arplaninski SkyRace 2. avgust (cca 28 km 2.300 D+) VerticalKilometer (VK) x 2 (Rtanj i Prokletije)
Kosmet/Makedonija SkyRace (SR) x 3 (Sokolov put, Besna kobila i ar planina)
Oekuje vas top SkyRace, verovatno najtei u 2015. Ne Ultra SkyMarathon (USM) x 2 (Tara i Tornika Bobija)
samo to ete imati blizu 30 km i preko 2.300 mnv uspona SkyTrail (ST) x 3 (Avala, Stara planina * i Tara)
ve zato to ete pred sobom imati tri vrha oko 2.500 mnv. Na kraju godine svim takmiarima se sabira pet najboljih
Nee biti tehnikih detalja kao na Sokolu ali nee biti ni rezultata sa trka u okviru Srpske skyrunning lige i na
puno pitomih delova staze kao na Besnoj kobili. arski osnovu tako utvrenog broja bodova odreuje se njihov
greben je spektakularan i ovo e biti trka za pamenje. generalni plasman. Uslov bodovanja u generalnom plas-
Start je iz trpca sa 800 mnv preko Piribrega, Sejmenske manu Srpske Skyrunning lige je da takmiar mora imati
moete pogledati na sledeem linku: njih je markacija na svakih 1,6 km. Na adut je KLEKA! kule i Ljubotena a zavrava u Starom selu sa makedonske rezultate u sve 4 kategorije (VK, SR, USM i ST). Najboljih
https://vimeo.com/59395452 Menjamo lokaciju starta i cilja, Babin zub e biti naa strane. Oekujte dosta gledalaca jer se tradicionalno za sv. 5 rezultata se utvruju kao najbolji rezultati iz po jednog
Spremite se za NLO vertikalu! baza u 2015. Rute ostaju iste za dve due distance samo Iliju izlazi na Livadiko jezero pa je ara taj dan puna ljudi. VK, SR, USM i ST, dok se kao peti najbolji rezultat uzima
se za krau sprema potpuno nova deonica, naravno sa Prijave otvaramo 15. juna a zatvaramo 15. jula. Naalost jo jedan najbolji rezultat bilo kog formata. Ukoliko
SkyRace Sokolov put 1. maj (22 km 2.200 D+) Ni Knjaevake strane. Prijave otvaramo 15. marta a zat- nije mogua prijava posle roka ili na licu mesta iz razloga takmiar na kraju godine ima samo etiri zavrene
Da li treba predstavljati ovu trku? Sigurno da ne, varamo 15. maja. Mogua je prijava i posle roka kao i na to je ova trka organizaciono mnogo zahtevna i moramo trke (po jednu iz svake kategorije) u generalni plasman
verovatno najlepa i najpopularnija planinska trka 2014. licu mesta ali naalost ne moemo garantovati uesniki dostaviti tane spiskove graninoj policiji u Skoplju i se ukljuuje na osnovu zbira ostvarenih bodova. Ovaj
godine u Srbiji. Nika banja - Mosor - Sokolov kamen - paket ili mesta u takmiarskom autobusu. Vie o izdanju iz Pritini dosta ranije. S obzirom da je u pitanju nedelja, stil bodovanja osmiljen je u skladu sa zahtevima ISF
Trem! U 2015. e se odrati u petak s obzirom da je neradni 2014. moete pogledati na sledeim linkovima: trka e se odrati, makar se oglasio i sv. Ilija. Imamo jednu i tenjom da liga ne favorizuje jedan tip takmiara.
dan a posebno vas oekuju programi u subotu i nedelju www.udruzenjefreestylera.com/sr/stara-planina-bitne- kategoriju - trkai. Ovu trku organizujemo u saradnji sa Svestranost i istrajnost su osnov uspeha.
ukoliko elite da provedete Prvomajske praznike u okolini stavke-pred-trku NVO Beli vuk iz trpca i TREX Makedonija. Tragovima Najbolje takmiare na kraju godine nagraujemo
Nia koji ima dosta toga da ponudi. Svakako vam orga- www.facebook.com/media/set/?set=a.325337470953924. arplaninaca, pa ko pretekne! vrednim nagradama kako na pojedinanim trkama,
nizujemo izlet u Cerjansku peinu, adrenalinsku peaku 1073741836.163497120471294&type=3 tako i u generalnom poretku, o emu vas vie informacija
turu po Sievakoj klisuri itd. Rekord dri Nenad ivkovi Tara Ultra SkyMarathon (28. - 30. avgust) Bajina bata oekuje tokom takmiarske godine.
(2 h 46 min.). Prijave otvaramo 1. marta a zatvaramo 10. SkyRace Besna kobila 11. jul (cca 30 km 2.000 D+) Vranje Ova trka e generalno zadrati koncept iz 2013. Tri Najaktivniji uesnici mogu oekivati posebne pogodnosti
aprila. Mogua je prijava i posle roka kao i na licu mesta Nov SkyRace, dosta pitomiji od Sokola ali nita manje us- staze, Sky trail, SkyMarathon i Ultra SkyMarathon (vie o i olakice o emu e biti blagovremeno obaveteni.
ali naalost ne moemo garantovati uesniki paket ili pona. Obronci Srpske uke i Besne kobile su idealni za nekog formatima - http://www.skyrunning-serbia.com/skyrun- *Stara planina e dve due distance imati pod okriljem
mesta u takmiarskom autobusu. Ostaju dve kategorije, ko tek ulazi u svet planinskog tranja. Konstantan uspon, ning). Nee nositi bodove za UTMB ve za ISF ligu a od ITRA za UTMB bodove
planinari i trkai. Promo spot sa prvog izdanja ove trke pitome staze, esti izvori i iroki zemljani putevi. Start je u januara 2015. vam moemo dati vie detalja. Taru ne treba
moete pogledati na sledeem linku: Vranjskoj banji na 420 mnv a cilj na 1.923 mnv sa kog puca posebno predstavljati, jedna od najlepih planina regiona. propozicije objavljujemo poetkom juna.
https://vimeo.com/98530928 fantastian pogled na Crnook, Valoge, Vardenik, Milevsku Zato se spremite da trite Planinom medveda. Imamo jednu kategoriju za Ultra SkyMarathon - trkai.
planinu, ar planinu Potpuno netaknuti deo Srbije. Prijave Za SkyRide, eto prilike biciklistima i spremnim planinarima
Ultra trail Stara planina 5. - 7. jun (122, 73 i 36 km) otvaramo 1. juna a zatvaramo 1. jula. Mogua je prijava i Tornika Bobija SkyRaide & Ultra SkyMarathon 50 km, da uestvuju u ovom atraktivnom miksu. Prijave otvaramo
Knjaevac posle roka kao i na licu mesta ali naalost ne moemo garan- 19. septembar Ljubovija 1. avgusta i zatvaramo 5. septembra. Mogue je prijaviti se
Sprema se tree izdanje Staroplaninskog maratona (24h tovati uesniki paket ili mesta u takmiarskom autobusu. Za kraj Skyrunning lige Srbije vas oekuje SkyRaide i Ul- posle roka i na dan trke ali naalost ne moemo garanto-
Koprena) nae najdue brdske trke. Retko koja trka ima dos- Imamo dve kategorije, planinari i trkai. tra SkyMarathon na arobnim predelima Zapadne Srbije. vati uesniki paket i takmiarski autobus.
ta delova preko 2.000 mnv, Stara je surova, nepristupana Jedna staza za obe discipline a start iz centra Ljubovije, cilj Trka opadajueg lista? Da, uz pregrt jesenjih boja, to
sa nezaobilaznim klekama. Spremite se za pravu divljinu Prokletije Vertical Kilometer 25. jul (cca 4 km 1.200 D+) kod osnovne kole na Prisedu. Pred vama e biti kanjon vas eka na Tonikoj Bobiji!
i naotrite ula jer ova trka nije za no brain-ere. Koncept Crna gora Tribue, vidikovci, miks etinara i listopada, pogled na Sve o formatu trka moete pogledati na sledeem linku,
je takav da bez paljivog gledanja markacija i karte teko Stara dobra izreka kae: Sve planine Balkana mogu na Omegu Drine, jer taj kraj ima puno toga da ponudi. stranica br 3: www.skyrunning.com/images/stories/pdfs/
ide. Sigurno ste svi uli za Hard Rock trail od 100 milja u jednu stranu a Prokletije na drugu. Lepi, opasniji planin- Kako planinari vole da kau, taj deo je Durmitor u isf-sky-rules-2012.pdf
Americi. E, to je taj koncept s tim to je kod njih jo tee. Kod ski masiv ne moete nai na Balkanskom poluostrvu. Ova malom. SkyRaide je miks MTB&brdskog tranja, a tane Uivajte u treninzima!

Promocija
Upoznajte svetu
Fruku
goru peice
Ova knjiga otkrie vam sve lepote
najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji...

promocija
K
njiga Upoznajte svetu poetak ili po povratku kui Prezentacija i promocija knjige vrha do Irikog venca. U povrataku na
Fruku goru peice sa kraja izabrane staze. Izuzetan prijem knjige Upoznajte svetu Paragovo hodali smo Plavom stazom broj 9.
jeste vodi sa kojim e Prostor Fruke gore zatien Fruku goru peice bio je na prvoj Po Kalendaru akcija za 2014. godine SU
vam peaenje u prirodi od je i 1960. godine proglaen prezentaciji i promociji u okviru sednice PSD Potar Novi Sad, u toku godine
elje postati navika. Pored prvim nacionalnim parkom Zbora Slube vodia Planinarskog saveza organizovali smo vie puta izlete po
potrebe za rekreacijom i u Srbiji. Bogatstvo uma, Srbije 7. decembra 2013. godine. planinarskim stazama Svete Fruke gore.
disanjem punim pluima, livade sa arenim tepihom Knjiga je promovisana i 14. decembra 2013. Na sajmu turizma od 10. do 14. aprila 2014.
na planini spoznaete sve poljskog cvea i raznim godine u Subotici na godinjoj Skuptini knjiga Upoznajte svetu Fruku goru peice
o znamenitim linostima, vrstama peuraka ine Plasninarskog saveza Vojvodine. Svoje prezentovana je posetiocima na tandu
stvaraocima kulture i ovu nisku planinu velikom. prostorije za promociju i prezentaciju ove turistike agencije ELNOSTOURS Novi Sad.
istorije u okrilju Fruke gore. Biodiverzitet ini preko knjige otvorila je 4. februara 2014. godine Knjig Upoznajte svetu Fruku goru peice
Jedinstvena je Fruka gora. 1.500 raznih vegetacionih i Gradska biblioteka Novog Sada. Sala za promovisana je i u toku Frukogorskog
Srbija je kontinentalna vrsta. Na Frukoj gori nalaze promocije bila je dupke puna. Pored izdavaa planinarskog maratona 25. aprila 2014.
brdsko planinska zemlja. se 16 akumulacija. To su i autora auditorijumu su se obratili i doktor godine. Posbno istiemo da su po knjizi na
Jedino na Frukoj gori jezera iste izvorske vode, Jovan Babi i doktor sportske medicine planinarske staze Svete Fruke gore dolazile
izletnike staze obeleene a pojedina slue za ribolov, Sran Soldatovi. organizovane grupe planinara iz planinarskih
su u est boja. Danas ih sport i rekreaciju. Organizovana je prezentacija knjige na klubova: Avala, Pobeda i elezniariz
ima 23: plava, crvena, uta, Krenite u ume Fruke gore. Skuptinama i sastancima planinarskih Beograda.
zelena, crna i braon. Ova Tamo e vas doekati cvrkut drutava: Pobeda iz Beograda, Potar,
tradicija traje due od 85 ptica, dobovanje detlia, Nafta i elezniar iz Novog Sada u toku
Tekst: Borivoje Veljkovi
godina. Staze opisane u kliktanje orlova, zujanje pela Fotografije: Ilija Romi, Miomir irovi, Dra-
marta i februara 2014. godine. gan Pavlovi, Borivoje Veljkovi
ovoj knjizi odvee vas u radilica i veseli let arenih Prvi izlet, prema knjizi po obeleenim
nedra Fruke gore. Od Sremskih Karlovaca i leptirova. Pored lepih utisaka, doivljaja i novih stazama Svete Fruke gore potari su
Alekseja Radievia (Branko), preko mesta gde saznanja, a pri povratku iz iste prirode molim organizovali 8. februara 2014. Zelenom
su boravili i radili Dimitrije Obradovi (Dositej), vas da otpatke od konzumirane hrane, kese i stazom broj 11 od Paragova preko Crnog
Milica Stojadinovi - Srpkinja (Vrdnika vila), kutije ponesite u dolinu do prvog kontejnera.
Jovan Jovanovi Zmaj (ika Jova Zmaj) i stii uvajmo prirodu.
ete do erevia i Jovana Gria Milenka Fruka gora, tanka pa dugaka,
(Frukogorski slavuj). kraj Dunava drema kao maka.
Posetiete 16 manastira iz srednjeg veka. Fruka gora, kao hleb iz pei,
Njihova obnova traje vekovima, pa i danas. od svih drugih i lepi i vei.
Do pojedinih hramova stii ete peakim Fruka gora, ko postelja prava,
stazama. Do drugih ete se dovesti Na njoj nou pola Srema spava.
organizovanim prevozom, u dolasku na Duko Radovi
Nova knjiga u prodaji

Upoznajte svetu Fruku goru peice
Get to know holy Fruka gora on foot
Format i tampa: A5, ofset, pun kolor.
Obim: 94 strane, iveno, kunzdruk 120 grama.
Ilustrovano sa 23 turistiko-planinarske karte sa
ucrtanim stazama, 97 fotografija razliitih formata.
Izdava: Samarija d.o.o. Novi Sad odtampao je
knjigu 14. novembara 2013. godine, 23. decembra 2014.
godine odtampano je izdanje na engleskom jeziku.
Prodaja: U Planinarskom savezu Srbije u Beogradu, u
planinarskim domovima na Frukoj gori na: Strailovu,
Glavici i Popovici; kod izdavaa, autora; u knjiarama
Solaris i Most u Novom Sadu; u prostorijama PSD
elezniar i Potar na Trgu galerija 4 u Novom
Sadu.
Izdava: Samarija Novi Sad, Duan Kojiin; telefon:
063/509-670
Autor: Borivoje Veljkovi; telefon: 064/236-95-24
Cena: 700 dinara

priroda
Priroda Sve nae

sove
U Srbiji se gnezdi deset vrsta sova.
Sve, osim uka koji je prava selica, kod
nas se zadravaju tokom cele godine,
dok nam u zimskim mesecima u goste
dolaze brojne ritske sove i utine iz
severne i istone Evrope.
Buljima (Bupo bupo)

priroda
Kukuvija u letu
Z
emlju naseljava ukupno a izuzetak su neke od vrsta koje
230 vrste sova, od kojih Izdavai postera se gnezde na zemlji i koje jaja
213 pripada porodici smetaju u iskopana udubljenja
pravih sova (Strigidae), a 17 Centar za zatitu sova Srbije ili jame. Ostale sove nose jaja u
porodici kukuvija (Tytonidae). Momila Tapavice 12/835 dupljama drvea, upljinama u
Iako znatno variraju u izgledu 21000 Novi Sad stenama, gnezdima drugih ptica
i veliini, sove poseduju neke www.sove.org.rs ili na ljudskim graevinama.
od zajednikih odlika koje su centarzasove@gmail.com Veliki broj sova manjih di-
nastale kao evolutivni odgovor menzija orjentisan je na ishranu
na potrebe nonog ivota, Drutvo za zatitu i krupnim insektima i kinim glis-
osoben za relativno mali broj prouavanje ptica Srbije tama, dok su glavna hrana veine
vrsta ptica. Primera radi, patul- Radnika 20a sova srednje veliine glodari i
jasta sova je duga svega 12 cm, 21000 Novi Sad drugi sitni sisari, kao i male ptice.
a buljina dostie 71 cm i raspon www.pticesrbije.rs Krupne vrste sova sposobne su da
krila od gotovo dva metra. sekretar@pticesrbije.rs savladaju krupniji plen, kao to su
Sove su po svemu specijalizova- zeevi, kunii, ptice grabljivice i
na grupa ptica koja je prilagoena godile su se na ivot u pustin- druge vrste sova.
ivotu u tami (odlian vid i sluh, jama, travnatim podrujima, Sove su kroz celu ljudsku isto-
neujan let). Prisutne su na svim movarama i tundrama. Odreeni riju zauzimale znaajno mesto
kontinentima, sa izuzetkom An- broj vrsta sova uspeno se prila- u folkloru i mitologiji, pre svega
tarktika. Nastanjuju sva stanita godio ivotu u ovekovoj blizini, zahvaljujui slabo poznatom
koja im pruaju mogunost koja nudi brojne pogodnosti nonom ivotu, neobinom
za ishranu i gneenje. Iako je kakve su velika brojnost plena izgledu, i glasnom, prodornom,
najvei broj vrsta prilagoen na (glodara i insekata) kojima se neke za ljude esto zastraujuem
ivot u razliitim tipovima uma vrste hrane, kao i obilje pogodnih oglaavanju. Kod mnogih naroda
(tajgama, listopadnim i tropskim mesta za gneenje. su predstavljale simbol mudrosti Utina
umama), mnoge vrste prila- Veina sova ne gradi gnezdo, (primera radi, grka boginja mu-

outdoor

priroda
drosti, Atina, predstavljana je esto sa sovom kuku- u DZPPS pomaete nae napore da istraimo,
mavkom na ruci), dok su kod drugih, meu kojima zatitimo i promoviemo ptice i prirodu Srbije.
je i veina evropskih naroda, smatrane vesnicima U Srbiji se gnezdi deset vrsta sova. Sve, osim uka
smrti i nesree. Mnoga sujeverja vezana za sove koji je prava selica, kod nas se zadravaju tokom cele
duboko su ukorenjena u svest slabije obrazovanog godine, dok nam u zimskim mesecima u goste dolaze
stanovnitva i teko se iskorenjuju ak i danas. Loa brojne ritske sove i utine iz severne i istone Evrope.
reputacija se veoma pogubno odrazila na mnoge Sve vrste sova u Srbiji ubrajaju se u Strogo
vrste sova koje su vekovima proganjane i ubijane i zatiene ivotinje koje je zabranjeno ugroavati na
pored oigledno velike koristi koju donose oveku i bilo koji nain. Takoe, zakonom o zatiti prirode
poljoprivredi hranei se glodarima i insektima. zatiena su i njihova stanita. Kazne za ubijanje
Ipak, najvei problemi za veinu vrsta sova poja- sova iznose 200.000 dinara (oko 1.700 evra) za svaku
vili su se 20. veku zajedno sa naglim porastom broja jedinku!
ljudi i tehnolokim napretkom. Stanita mnogih
vrsta su viestruko smanjena, ime su bile pogoene
naroito vrste specijalizovane na ivot daleko od Buljina
ovekovog uticaja. Pod pritiskom urbanizacije i pol-
joprivrede nestale su stare ume, livade i panjaci.
ak i sove koje su se prilagodile ovekovoj blizini
postale su ugroene od strane hemijskih preparata
u poljoprivredi, razvoja saobraaja, modernog stila
gradnje, elektrinih stubova, staklenih prozora i
drugog. Na sreu, danas postoje brojni programi
prouavanja i zatite sova irom planete, a sve vei
broj ljudi ini napore da pomogne sovama i obez-
bedi im opstanak.
Poster Sove Srbije, kao i brojni drugi promo-
tivni materijali, dobija se uz ulanjenje u Drutvo
za zatitu i prouavanje ptica Srbije. Ulanjenjem
Kukumavka

WWF
WWF Da li nestaju
beli medvedi?
Dosadanja praksa emisije tetnih gasova
moe prouzrokovati izgladnjivanje i gubitak
mladunaca polarnih medveda...

smanjila na nivou jedne decenije -
izjavila je Samanta Smit, direktorka Kontakt info
WWF-ove inicijative za globalnu
klimu i energiju. Dodatne informacije potraite
na sledeim adresama:
Poslednje ledeno www.panda.org/Serbia FB: i
www.facebook.com/WWFSerbia
podruje TW: twitter.com/WWFinSerbia
ak i u najgorem scenariju, za WWF Dunavsko-karpatski pro-
neke delove arhipelaga predvia gram u Srbiji:
se da e due zadravati letnji led, wwf.panda.org/serbia
s kraim razdobljima bez leda.
Led na obodima severne Kanade podruje moe biti bitno stanite u
i Grenlanda, poslednje ledeno budunosti, ali odluke o upravljan-
podruje, potencijalno je utoite ju tim podrujem moraju se doneti
za ivot prilagoen ledu. Ovo sada - kae Klajv Tesar, menader
podruje zahteva posebne mere WWF-ovog projekta Poslednje
i upravljanje kako bi i dalje bilo ledeno podruje. Verujemo da bi
zanje novog globalnog spora- bitno stanite. lokalno stanovnitvo trebalo da
zuma u Parizu sledee godine. Taj - Iako se ova studija posebno preuzme inicijativu u odluivanju o
sporazum mora obezbediti da svet bavi medvedima, njeni rezultati budunosti ovog podruja. WWF je
pokrene globalnu akciju kako bi pokazuju da su uslovi ivota na radio dosta na tome da organizaci-
se globalna emisija gasova koji ledu nepogodni, ukljuujui i je Inuita budu ukljuene i dobro
prouzrokuju efekat staklene bate ljude s Arktika. Poslednje ledeno informisane.
Iskren prijatelj prirodi i oveku
Uticaj klimatskih promena

K
ako se navodi u najnovije bi se i ovde moglo desiti da se razbiti u julu, prisiljavajui trudne
objavljenom izvetaju WWF- led istopi u narednim decenijama meke da se ranije povuku na
a, klimatske promene prete ime bi populacije medveda bile kopno. No, iako je tanki led bolje
ve kritino ugroenim ledenim dovedene u pitanje. stanite za foke (glavni plen med-
ekosistemima Severnog ledenog Klimatske promene primarna veda), takav led ne traje dovoljno
okeana predstavljajui velik rizik su pretnja polarnim medvedima dugo da bi polarni medvedi zado-
za znaajno opadanje populacije upravo zbog topljenja leda koji je voljili svoje potrebe za hranom.
polarnih medveda do kraja ovog njihovo glavno stanite. S manje Ovaj scenario se moe izbei ako
veka. Po projekcijama dosadanje ledenih povrina, medvedima se svet reaguje sada i pokua da
prakse, polarni medvedi bi se takoe smanjuje i pristup plenu, smanji emisije gasova koji proiz-
mogli suoiti sa izgladnjivanjem i tj. hrani. Studija je pokazala da do vode efekat staklene bate.
problemima stvaranja potomstva 2070. godine, vie od 80 odsto - WWF poziva vlade da to pre
du celog kanadsko-arktikog leda na arhipelagu bi se moglo deluju kako bi se osiguralo posti-
arhipelaga.
Magazin o ekologiji, zatiti
Nestaje led Svetski fond za prirodu
etvrtina polarnih medveda ivotne sredine, odrivom
na svetu ivi na arhipelagu, gde
je morski led prisutan tokom cele
Worldwide Fund for Nature (WWF), odnosno Svetski fond za prirodu,
jedna je od najveih, irom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja
razvoju i zdravim stilovima
godine. No, kako navodi doku- se bavi zatitom prirode i ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu global- ivota
ment Projekcija morskog ledenog nu mreu u vie od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi unitavanje
stanita polarnog medveda u
Prodaja u pretplati!
ivotne sredine i da stvori budunost u kojoj ljudi ive u skladu sa priro-
kanadsko arktikom arhipelagu, dom putem ouvanja svetske bioloke raznovrsnosti, odrivog korienje
objavljen u naunom asopisu prirodnih resursa i smanjenja zagaenja i preterane potronje.
PLOS ONE uz podrku WWF-a, ak

Sve informacije na telefon:
+381(0)65 888-08-57
Prozor u svet vane podatke o potrebnim dokumentima i uslovima boravka pronaite na stranici:
www.travel-earth.com/iran
koje vie ili manje pokriva

neka jakna. Marame se nose,
ali su one raznobojne, a ima i
ta jo moete da radite?
providnih koje kad-kad istiu Pored uspona na Damavand, u ovoj zemlji moete
koketnost vlasnice.
Iako na ulicama nema
uivati u razliitim aktivnostima, a pre svega
bliskih kontakata mukarca Iran poseti kulturno-istorijskim znamenitostima...
i ene kao kod nas, vie nisu
kao nekada daleko jedni Na ovim prostorima nastali su prvi gradovi na svetu, koje su podigle
od drugih. Ne dre se ni za drevne civilizacije. Ovde doslovce svaki kamen ima arheoloku vred-
ruke, ali zajedno idu ulicom, nost, pa je ovo zemlja koju treba posetiti bar jednom...
odlaze sa decom u parkove.
Tu provode vreme oni koji
tokom vikenda iz bilo kog Persepolis je drevni grad iz 515.
razloga nisu napustili grad. g. pne., koji je podigao Darije I Veliki.
Na zelene povrine ili negde Ovo arhitektonsko udo podignuto je
u iskrajku ire ebad na ko- u ast zoroastrijske religije, najstarije
jima se odmaraju. Mukarci monoteistike vere. Budui da tada u
se zabavljaju loptom ili brinu Perziji nije bilo ropstva, ceo kompleks
o deci, dok ene pripremaju su izgradili plaeni radnici iz Egipta,
zakusku. Dakle, u parkovima Indije, Grke, s Kavkaza i iz Arabije.
ne pie, kao kod nas: Ne
gazi travu! I trava i ostalo
Suza je jedan od omiljenih reziden-
zelenilo u ovom gradu od
cijalnih gradova Darija I Velikog, ali
12 miliona dua je tu da bi
potie iz perioda od 7.000 g. pne, to
ensko lice
njegovi stanovnici u njima
ga ini jednim od najstarijih gradova
uivali. Oni to znaju i potuju.
Irana
na svetu. U vreme Darija doivela je
Kad se raziu, ne moe se
procvat i postala jedan od centara zo-
nai ni jedan papiri ili neki
roastizma, koji e uticati na judeizam,
drugi otpadak. U parku se ni
a kasnije i hrianstvo i islam.
po emu ne vidi da je samo
pre kratkog vremena ugostio
stotine odraslih i dece. Pasargad je jedan od glavnih gradova
Mada se u ovoj, kao i Perzijskog Carstva u doba vladavine
ostalim islamskim zemljama iranske dinastije Ahemenida (6. vek
ne toi alkohol, mnogobrojne pne.). Iz njega je vladao Kir Veliki i dan-
su ajdinice u kojima ima as je tu nalazi njegov mauzolej. Ostaci
bezalkoholna pia, aja i kafe. grada su jedan od 17 iranskih spome-
Tu su i nargile koje koriste nika kulture koje je zatitio UNESCO. U
mukarci, ali esto i ene. antici, bio je poznat po vrtovima.
U ovoj zemlji jo uvek ivi duh stare Najee sede na jastucima
u drutvu ili same, na ulici
Persije, ali Islamska Republika Iran danas ili u kakvom lokalu i znalaki se preputaju dimu iz smo jednu takvu grupu, ali i studentkinje koje su
pokazuje sasvim novo lice... nargila. Kad smo eleli da ih fotografiemo, uz osmeh slikale (ne fotografisale). Bilo ih je i u Golestan palati
su davale svoj pristanak. koja je u centru Teherana, pa u Nacionalnom muzeju
Neretko, itave porodice odlaze u restorane brze Irana...
P
osle vie od 20 godina ponovo sam se sprema- su bile u mnogo gorem poloaju. Na sve strane, ak hrane. Tu je, ini se, ena u povlaenom poloaju. Sve ene i mlade i stare, lako stupaju u razgovor.
la u Iran. Moram priznati da je seanje na ono i na ulici i u liftovima, opominjali su nas i policajci, i Otac vodi decu (najee dvoje), brine o porudbini, Dosta njih zna engleski, iako ne vole Zapad i Ameri-
vreme, vreme vladavine Homeinija i iransko- pripadnici specijalnih vojnih jedinica - pazderani, ali hrani decu, plaa, a ona - majka bez obaveza - sedi kance. Ako ih zapitate gde se neto nalazi, u stanju
iraki rat, budilo u meni dozu nelagodnosti koja se i ene aktivistkinje da bolje sakrijemo stas, pokri- za stolom, posmatra ih i uiva. Rekli su nam da je u su da vas tamo odvedu i usput spremno odgovaraju
nije smanjivala ni posle ubeivanja dobrih poznava- jemo kosu ako je marama koji centimetar kliznula i sluaju razvoda, sud najee na strani ene-majke. na sva pitanja, ali i pitaju. Ipak, treba naglasiti da su
laca tamonjih prilika da je sada u ovoj zemlji situ- otkrila pramen kose. ene su pri tom bile najupor- Vidljivo je da se i enska deca koluju. Devojice i mukarci ljubazni. Jednom su nas u parku pozvali i
acija znatno drugaija. nije, a moe se rei i najgrublje. uz obaveznu aku uniformu ve posle osme godine ponudili ajem i nargilama. Uvee smo se sa grupom
Priseala sam se prvog prelaska tursko-iranske U to vreme su sve ene - Iranke bile ogrnute starosti, nose marame. Upadljive su, jer svaka kola mladia, po njihovom pozivu, fotografisali. Prodavac
granice. Ve tu su sve ene morale potpuno pokriti dugim crnim adorima. Videle su im se samo krupne, ima unifrormu druge boje. U grupama poseuju koji je u svojoj kui prodavao sve i svata ponudio
sve obline i kosu. Ni bosa noga u sandali, usred let- crne, prelepe oi. muzeje i druga znaajna mesta. U letnjoj rezidenciji nam je ruinu vodicu. Kako nismo shvatali ta je i
nje ege, nije se smela videti. Nije bilo vano to smo Sa takvim uspomenama etam ulicama Teherana, poslednjeg aha Reze Pahlavija (svrgnut 1979. go- ta bismo sa njom radili, uveo nas je u dvorite i tu
stranci. I mukarce su upozoravali da je zabranjeno Jazda, Koma, Siraza, Isfahana, Tabriza, Kermansaha... dine) koja se nalazi u severnom delu grada na nad- nam demonstrirao njenu proizvodnju, tanije desti-
noenje koulja i majica kratkih rukava i da samo jed- Vidi se da je sve znatno drugaije. Narodu se vratio morskoj visini blizu 1.800 metara, (a grad se prostire laciju latica ruinog cveta. U pekari gde sam snimila
no dugme ispod kragne sme biti nezakopano. ene osmeh na lice. Mnogo je mladih ena u farmerkama od 1.200 do 1.800 metara nadmorske visine), videli proizvodnju i peenje hleba koji je nalik na razvuen

Prozor u svet

Prozor u svet
Muki deo svadbe

Nada i hleb pripremljen
na tradicionalni nain
enska svadba:
urka je ovde!
Uenice u
Golestan palati
list testa ispeen na plotni

(kao za seljaku gibanicu),
dobila sam jedan na pok-
lon i odmah, onako topao,
pojela! Mali odmor na
U zemlji gde je voda Pozorinom trgu
vrednija od nafte, svi se
voze. Za jedan evro moe
se kupiti ak 16 litara Tu je jedini mukarac bio - mladoenja! Bilo je dosta materijala ivih boja. Jedini mukarac - mladoenja
goriva! Vozila ima toliko da veselo i buno naroito oko stola sa brojnim tortama. se slobodno ekao od enskog do mukog dela sva-
je teko probiti se s kraja na Devojke su nam rado pozirale i slikale se sa nama. tova. On je na svadbi oigledno, jedina povlaena
kraj grada. U takvoj situaciji Pozvali su me i u drugu odaju. Tu je desno od osoba.
taksi je isuvie spor. Zato ulaza, paralelno sa zidom postavljen sto sa mnogo- Kad smo odlazili ispratio nas je jedan svat sa
su se Iranci dosetili i uveli brojnim akonijama, a la vedski sto, ali bez alkohola devojicom koja nam je mahala u znak pozdrava.
taksi-motore koji se mnogo bez kojih je kod nas takva sveanost nezamisliva! Zapitala sam se: da li e i njena svadba liiti na ovu ili
lake probijaju kroz guvu. Ostali deo sale ispunjavali su stolovi za goste. Za e se vremenom obiaji promeniti?!
Jedina im je mana to svakim je sedelo skoro desetak mukaraca, svi u tam- Posle povratka u hotel, dugo sam razmiljala i
voza moe da primi samo nim odelima, sa kravatama. Nasuprot enama, bili su dobila odgovore na pitanja koja su mi se tokom
jednog putnika. veoma tihi. Taj skup je liio na sve, samo ne na slavlje etnje ulicama nametala. Odevne predmete za ene
A, kako izgleda iranska i veselje. iz prepunih prodavnica, Iranke i te kako kupuju i ko-
svadba otkrila sam sasvim Kod nas tako neto ne postoji. Zato zamislite svad- riste. Takoe su vrlo vine pri upotrebi kozmetikih i
sluajno. Izala sam na bu gde su svatovi u dve prostorije. Mukarci sede parfimerijskih proizvoda kojih u prodaji ima mnogo.
ulicu da proetam i skratim odvojeno, piju sokove, jedu slatkie, vode razgovore Znalaki se minkaju, a seda kosa je znak neurednos-
vreme do veere. Naiao je jedan Iranac sa prelepim jo nekoliko saputnika ispunila dato obeanje. kao da su se nali na nekoj slubenoj veeri. enskog ti! Svaka je imala i nakit. Ko ih bolje upozna shvata
buketom cvea. Poto ni kod nas mukarci esto ne Nali smo se na ulazu. Odatle su desna vrata lica ni za lek! ak je i posluga koja im donosi jela, da veina zna da se dotera, ali samo za sebe i svog
nose cvee, poeleh da ga snimim. Tad sam saznala vodila u enske, a leva u muke odaje. Sa nekoliko pia i kolae isto muka! mukarca. adori (ogrtai) su, zapravo, zatita nji-
da ide na svadbu koja je u lokalu koji samo nekoliko svojih saputnica ula sam u salu restorana za ene. U Ne mogu da se otrgnem utisku koliko je u hove privatnosti, lepote i enstvenosti. Mnoge ih sa
kua razdvaja od hotela u kome smo smeteni. Poz- prvom trenutku nam se inilo da smo na nekoj naoj enskom delu svadbe sveanije, veselije i lepe. Tu ponosom nose.
vao me je da poem i ja. Zahvalila sam na pozivu i urki, jer su sve prisutne ene bile evropski odevene, su viena naminkana i nasmejana lica, obnaena ra- Tekst i fotografie:
obeala da u doi neto kasnije. Posle veere sam sa a mnoge i s prilino velikim dekolteom ili bretelama. mena i izazovna enska tela ispod haljina od laganih Nada Damjanovi

putovanja
PUTOVANJA
Photo: Laurent Lecordier

Britanska
Kolumbija
Minja Tomi
PUTOVANJA profesor geografije, bloger, putnik namernik,
sluajni turista, test voza raznih bedekera
Pod velom okeana sa jedne strane i planinskih Krajem osamnaestog veka provinciju na ovim prostorima - Turisti poseuju provinciju zbog uplovio u jednu prirodnu, zatienu
britanski istraivai James Cook i Britansku Kolumbiju. neverovatnih prirodnih lepota, luku na zapadnoj obali Amerike.
venaca sa druge, uva tajne svoje lepote koja se ne John Vancouver prvi su delimino blage klime, plaa, terena za ribolov Zahvaljujui obilju uma i blizini
troi ni posle niza uzastopnih Zemljinih etnji u istraili ove krajeve. Kako su uma, uma, uma i sportove na vodi, lova, peaenja i okeana ovde je, godine 1870. nas-
kompanije za trgovinu krznima Poznata po lepoti svojih planin- planinarenja, kampovanja, najbolje tala prva naseobina okupljena oko
zatvorenom krugu oko Sunca. Lepota koja se ne bile zainteresovane za divlje i skih masiva i svoje duge razuene opremljenih i najveih skijakih pilane. Zvala se Grenvil. esnaest go-
smanjuje - Britanska Kolumbija na zapadu Kanade nepristupane prostore, prvi kolo- obale, Britanska Kolumbija ima preko destinacija Stenli park u Vanku- dina kasnije, u ast prvog Evropljani-
nisti ovih prostora poetkom 19. 12% ukupne terirorije pod zatitom veru, Nacionalni park Pacifik Rim, na koji je kroio na ovo tlo - Grenvil
N
ajgue naseljeni deo Kanade velikim drvenim kuama i totem veka bili su lovci, traperi i trgovci drave. Reljef provincije izrazito je planinarski centri Vistler i Ferni, je promenio ime u Vankuver. Iste
pre dolaska evropskih kolo- stubovima. panci su prvi pokuali krznima. planinski i gusto poumljen, sa kom- topla Okanagan dolina sa vinograd- godine u velikom poaru gotovo da
nista bio je upravo priobalni da ih prisvoje, te su delove dananje Godine 1858. otkriima zlat- pleksima retkih, potpuno ouvanih ima i vinarijama su samo neke od je izgoreo do temelja, ali tvrdoglavi
pojas Britanske Kolumbije. Stanovnici Britanske Kolumbije ubrajali u svoju nih nalazita u dolini reke Frejzer, kinih uma i oko 60% teritorije najposeenijih destinacija. stanovnici ovog pareta sveta bili
ovog podruja bili su starosedeoci, oblast - Kaliforniju. Ove krajeve bilo je nastupa zlatna groznica Frejzero- prekrivene kompleksima najveeg su nepokolebljivi - to im je motiv da
pripadnici tzv. Prvih naroda (First jako teko zauzeti zbog tada posebno vog kanjona. U tom periodu dolazi i najstarijeg, stoletnog etinarskog Otkud vam Vankuver? ostanu. Podigli su novo naselje na
nations). Plemena su lovila losose, izraene geografske i saobraajne do velikog priliva Amerikanca, te drvea. Reka Frejzer koja se uliva u Kapetan Dord Vankuver iz Bri- temeljima starog - i ponovo je bilo
jelene, medvede i bila poznata po izolovanosti i nepristupanosti. britanska kruna proglaava novu okean jedna je od najveih u Kanadi. tanske kraljevske mornarice prvi je od drveta.

PUTOVANJA

PUTOVANJA
Po otvaranju Panamskog kanala, plaama i planinama - sa venim ima posebnu kulturu kafe i hipster-
1915. godine, Vankuver je postao snegom na jednoj strani nag- ske kafie, neverovatan sui i azijsku
vana luka pogodna za izvoz inje divljini, a drugom je okrenut kuhinju, a sve zahvaljujui uticaju
penice i drveta na jug, istok i u budunosti. Nalazi se na samom mnogobrojnih stanovnika azijskog
Evropu, a danas ga smatraju najza- vrhu liste gradova povoljnih za porekla.
bavnijim gradom u Kanadi i kanads- ivot. Mnogi holividski filmovi su Ne propustite Visei most Kap-
kim odgovorom na aavi San snimani ba ovde, a postoje i ture ilano koji je iskljuivo namenjen za
Francisko. za oboavaoce Twilight sage koji peake, a nalazi se 70 metara iznad
Vankuver je danas blistavi grad mogu posetiti mesta na kojima su pomahnitale reke Kapilano. Dug je
od solitera na ostrvima, okruen snimljene pojedine scene. Vankuver 140 metara I Stenli park okruen
pet milja dugim morski nasipom
koji je ujedno i peaka staza.
Ovde imate na raspolaganju milje i
milje peanih i umskih staza koje
moete obilaziti peke, na rolerima,
ili biciklom koji se mogu iznajmiti na
vie mesta u parku
Inae, najvii vodopad u Kanadi
Della Falls, visok 440 metara, nalazi
se na ostrvu Vankuver.
Vankuverski mrmot
Mrmot sa ostrva Vankuver ivi
iskljuivo u visokim planinskim
oblastima, gde je ostalo jo svega
tridesetak primeraka. To je jedna od
14 vrsta mrmota rasprostranjenih
irom sveta, a Vankuverci se zbog je-
dinstvenog izgleda lako prepoznaju.
Imaju okoladno-braon krzno i bele
mrlje, a od ostalih se razlikuju i po Oigledno je da u projektanti Vistler
ponaanju i genetici. Vilida hteli da iskombinuju arm
Zahvaljujui programu arhitekture zapadne obale sa ne-
razmnoavanja u vetakim us- taknutom prirodom i pogledima od
lovima, njihov broj se poveava i ini kojih se ostaje bez daha.
se da e ova vrsta biti spasena od
izumiranja. Tatshenshini - Alsek
Pokrajinski park Tatshenshini
Vistler - Blekomb - Alsek je zatieno podruje na
Na stotinak kilometara severno krajnjem severozapadu Britan-
od Vankuvera u priobalnom pre- ske Kolumbije. Osnovan je 1993.
delu Stenovitih planina u Britanskoj godine nakon opsene kampanje
Kolumbiji, nalazi se odmaraliste Vis- kanadskih i amerikih organizacija
tler - prvi skijaki centar van Sjedin- za zatitu vane prirodne batine
jenih Amerikih Drava proglaen i biodiverziteta, a protiv geolokih
brojem jedan od strane svih ski istraivanja. Cilju im je spreavanje
magazina. I dok je zimi u njemu sve otvaranja novog rudnika bakra
u vezi sa skijanjem, leti je sve u vezi pored izvora potoka - Tats (Windy Godine 1994. uvrten je na deltu u zalivu Dry Bay (SAD). Nji-
sa biciklizmom, pecanjem i golfom. Craggy), gde se danas nalazi i samo UNESCO listu i zajedno sa nacio- hove doline se u snanom kon-
Moe se rei da se Vistler sredite parka. Park ima povrinu nalnim parkovima Wrangell - St. trastu sputaju s planina u hladni
podjednako potuje kako zbog od oko 10.000 km i celom svojom Elias, Glacier Bay i Kluane ini aljaski zaliv, te je ovo podruje
velianstvenih skijakih terena severnom stranom granii s Na- meunarodni sistem parkova, koji sklono estim poplavama,
(ima najveu skijaku povrinu u cionalnim parkom Kluaneom u predstavljaju najvee zatieno klizitima tla i lavinama. Raznoliki
Severnoj Americi, ak 32 kvadratna Jukonu, a junom s Nacionalnim podruje na svetu. geoloki sastav i velike razlike
kilometra), tako i zbog svog kosmo- parkom Glacier Bay u SAD. U ovom Park je dobio ime po dve u visinama su zajedno stvorili
politskog arma. Raskoni hoteli i podruju nalazi se najvea lednika najvee reke koje protiu kroz zanimljiv i kompleksan krajolik
apartmani smeteni su u neposred- kapa izvan polarnih krugova, te i njegovu zakrivljenu ledniku do- raznolikih ekosastava.
noj blizini ski-liftova i gondola spektakularni vrhovi i lednici koji su linu - Tatshenshini (reka smrdljivih Na jugu parka se nalazi Alsek
i, naravno, nude divne poglede dom sivim medvedima, sobovima i chinook lososa) i Alsek, koje se gorje, ija je najvia planina 4.663
na krajolik Stenovitih planina. aljaskim ovcama. spajaju u parku i tvore zajedniku m visok Mount Fairweather,

PUTOVANJA

PUTOVANJA
inae jedna od najviih priobalnih Od ivotinja koje ive u parku sela na renim obalama parka. delaca znai iznenaenje ili udo, ovim velianstvenim planinama i
planina na svetu. Ovo gorje je jako najzanimljivija je endemska pod- Godine 1999. skupina pastira je u nikoga nee ostaviti ravnodunim. okolici ide vie od 400 kilometara Jo re - dve
sklono potresima zbog dva raseda vrsta crnih medveda, tzv. gleerski podnoju lednika u parku pronala Visoke stene oblikovane lednicima, planinarskih staza.
koja ga okruuju, Hubbard-Board- medved koji ima plavo-sivu boju smrznuto ljudsko telo za koje je idilina jezera i zagluujui vodo- Smaragdno jezero zapanjuje Provincija ima najvie razliitih
er rased sa zapada i Denali rased sa krzna. Pored njih tu obitavaju jo utvrena starost od 300 do 550 padi nalaze se u Nacionalnom svojom velianstvenou. Blistavo vrsta biljnog i ivotinjskog sveta u
severa. i crni medved, los, divokoza, sivi godina. Ovaj juni Tutchone indi- parku Yoho u Kanadi, jednom od jezero neverovatne ledeno plave Kanadi.
Prva geoloka istraivanja vuk, labud truba, suri orao i belo- janac je kasnije prozvan Kwday najmanjih kanadskih nacionalnih boje okruuju tihe ume smreke i Svoje ime zvanino nosi od
ovih podruja sprovedena su tek glavi orao, dok se uz obalu mogu Dn Tsnchi - pronaena davna parkova. visoke planinske vrhova okovane 1858. godine. i pretpostavlja se
ezdesetih, a rafting na njegovim pronai morski lavovi i grbavi osoba. Nacionalni park Yoho smestio se snegom. Za boju ovoga i dru- da ju je po reci Kolumbiji nazvala
rekama je zapoeo sedamdesetih. kitovi. u Britanskoj Kolumbiji, na zapad- gih jezera u parku odgovoran je kraljica Viktorija.
Posetiocima parka doputen je Park se nalazi unutar ribolovnih Nacionalni park Yoho nim obroncima kanadskog Sten- mulj nastao topljenjem lednika Viktorija (Victoria) je glavni
rafting, kajakarenje i ribolov na podruja prvih naroda - Tlingit i Nacionalni park ije ime preve- jaka. U njemu ima ak 28 planin- visoko na planinama. Leti se na grad Britanske Kolumbije i na-
rekama parka. Juni Tutchone, ija su ribarska deno s jezika indijanskih starose- skih vrhova iznad 3.000 metara. Po jezeru i u njegovom okruenju lazi se na ostrvu Vankuver. Ipak,
organizuju brojne aktivnosti, pa najvei grad je Vankuver, koji je i
je tako mogue jezerom ploviti u najvea kanadska luka i trei po
unajmljenom kanuu ili krenuti na veliini grad u Kanadi.
avanturistiko planinarenje. Britanska Kolumbija je provin-
U blizini Smaragdnog jezera cija sa najvie kineskih doselje-
smestilo se najpoznatije nika u Kanadi, a kineski jezik se
paleontoloko nalazite Stenjaka, govori po uestalosti odmah
koje je pod zatitom UNESCO i posle engleskog. Ovde se nalaze
mogue ga je obii samo pod i neka od najlepih ostvarenja
strunim vostvom. Ovo je jedno domorodakih indijanskih kul-
od najvanijih nalazita te vrste tura, emu se poklanja posebna
na svetu u kojem su neki od fosila panja.
stari i do 530 miliona godina. Britanska Kolumbija je trei
Kroz park i dolinu Yoho protie najvei proizvoa filmova u
istoimena reka. Na samom kraju Severnoj Americi, posle Njujorka i
doline s nje se buno obruava Los Anelesa.
slap Takakkaw (prevedeno s indi- Ovde se na jezeru Hender-
janskog znai velianstveni) ija son nalazi taka sa najveom
snana grmljavina odjekuje kilo- koliinom padavina u Severnoj
metrima u okoliu. Ovi su slapovi s Americi. Najvea hobotnica na
visinom od 254 metra trei po vi- svetu, najvea koljka i najvea
sini u Kanadi. Uz Takakkaw slapove morska zvezda pronaeni su uz
u Parku Yoho nalaze se brojni drugi obalu Britanske Kolumbije. I najs-
slapovi, kao i brzaci na rekama. tarije kanadsko drvo - Daglasova
Snaga vode odgovorna je i za jela stara 1.300 godina, nalazi se
neke neobine formacije stena. u Britanskoj Kolumbiji. Najvea
Tako se ovde moe nai i prirodni totem skulptura na svetu, vi-
most od stene preko reke Kicking soka 54,94 metra podignuta je u
Horse koja izvire na ledniku. Viktoriji.
130 12 2014. Moja planeta 07-08 2014. Moja planeta

12 2013. 131

Moja Planeta #51 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Moja Planeta #51 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Besplatni outdoor magazin za aktivan ivot PDF izdanje

Moja planeta 51 decembar 2014. ISSN 2217-3307

Priroda 120 Britanska Kolumbija

Magazin Moja planeta ima novu Facebook

30 GSS 114 Prozor u svet - iran 108 wwf vesti

Sledei broj magazina Moja planeta izlazi u februaru 2015.

12 2014. Moja planeta 5

Bernski Alpi - Oberlandvajcarska

Photo: Aco Dani Milan Alpguide

6 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 7

- Oberland 1.358mnv, 1 i po sat

(vajcarska) NE (AD III-IV ; 5-7 sati)

Anenhuette Burghtte Doldenhorhtte

Audannes Ca- Dossenhuette

8 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 9

Kontakt: 0041 33 765 32 20, rezerva-

cije: 0041 79 263 64 12

12 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 13

Kontakt: 0041 33 973 13 82, rezerva- 3.740 mnv Planinarenje/penjanje: Btlasse

Rottalhtte (2.463 mnv)

Violettes Ca- Region: Canton Berna

bane des 2.209 mnv

Region: Vallese (Valais) Pristup od mesta: Iffigenalp, 1.584

14 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 15

Osvojen je na mnoge naine, ali i dalje privlai

16 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 17

Poslednji izazov Evrope

18 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 19

20 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 21

22 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 23

24 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 25

26 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 27

uspeo da povue konopac, da se vee i zapone

Nemake bili krenuli u akciju spasavanja. Oni su takoe je osvojila Nordwand

28 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 29

Saveti GSS Srbije

zimu - saveti GSS

34 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 35

Na skijakim terenima Kako uputiti poziv za pomoc Saveti skijaima i borderima

36 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 37

Uspon na Magli zapadnom stranom, stazom

38 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 39

40 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 41

42 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 43

44 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 45

Obavetenje o organizovanju poetnog zimskog alpinistikog teaja

Cena: 130 evra

Informacije na telefon: Obdrad Kuzeljevi, 063/477-122

Photo: Alpinistika sekcija Novi Sad

48 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 49

50 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 51

52 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 53

prepriavanje o proteklom danu Crvanj i ostale vrhove Prenja koje

54 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 55

58 12 2014. Moja planeta

60 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 61

62 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 63

64 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 65

Meunarodni dan planina

66 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 67

68 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 69

70 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 71

72 12 2014. Moja planeta 12 2014. Moja planeta 73