f-tt--N (co 1& t( ~ ses (e; U t/c:J.!) Cl r;J-OJ'?

;u )vqVIJ'V: I /), 'rfo i'UJ~E

posle eega ceo proces moze da zapocne iznova. Tako su npr. s~aSnji
15. RASLOJAV ANJE JEZIKA slovenski [ezici u istorijskom smislu dij.alekti nekadasnjeg pretpostav-
Ijenog slovenskog pEiezika. A ]Ljednom vremenskom PIe~, neka
kolektivna [ezicka pojava moze se posmatrati naE~ELJ;1a e. Jedan
~oze se videti kao zbir .1fiELeka+.!LkOji
ga eine (tj. kao skup dell-
mleno podudarnih struktura ~jm;istem.), k~ina nadredena tiro
d~a (tj. k~in~~B-f!trukiuJ:a), Hi - ako se misli na stjuldaxd-
~oblik jezika - kao ~~cija i~jer standardni jezik jeste
svojevrstan odbir koji se ne-poaudara ni sa Jednim od prethodna dva
videnja).
15.1. JEZIK, DIJALEKT 1 SOCIOLEKT U dosad pomenu1lim domenima s~e i geneze nema...na~
raz1ike izmedu j~kta: cisto ling.1li.WckLgle.daQo,svaki djjg-
Fenomen jezika ispoljava se u mnogobrojnim prostornim, drustve- l~ koji ima sva obelezja [ezika, pa u
[e 1lfl.i:p:y,z:Lkom:YJ].jkCLGijskL,S'fSteIJ).
nim TJ..unkcionalnim varijacijama, uz to podlommn neprekidnim prO=- tom smislu dij alekti stvarno i1i potencij alno i jesu j ezici. J edino sto se
'iileilama u vremenu. Sa tog stanovista pQjfdful.~ICi nisu kompaktne moze reel jeste da je j~s.ld-n~.dredenSl Kategorija, utoliko
i~stalne celine nego se u razlieitim pravcima rasloJavaju u speclhCritje sto je dijalekt, po definicljl oblik nekog jezika. Iz toga sledi da je jedan
pojavne oblike koji se mogu smatrati njihovim varijetetima, R,odjezicima j~e~ od svojih sopstvemncn:raleka1a,-ako rh dma (jer jezici ma-
Hi kodovima, Glavne dimenzije takvog diferenciranja su terit.orijaIn.o njih zaJednica ne moraju da budu dijalekatski raslojeni), samim tim
rilOjaVan~ na dijalekte, s.ocijaln.o raslojavanje na s.oci.olekte,Tfimkcr.o- sto ih sve obuhvata. Ali ova relativna unutarjeaicka razlika ne mozg
na no l'Iaslojavanje-n-a.-funkci.onalnestil.ove; njih CenlO redom da razmo- se apsolutizovati na medujeziekom planu, dovodenjem u vezu sa brojem
trimo u ovom, zavrnnom pogTavlju knffge. govornika: svakim ki~kiII.!. diialekJpm govori mnogo vise ljudi nego
Teritorij@lo raslojavanje manifestuje se u Cinjenici da isti jezik ~ brojem jezika, a zapadnogrenlandskl eskimski rnj'e manje je-
donekle razlicito upotrebljavaju Ijudi koji potiCu sa razlicitih delova zik nego stO su to engleski Hi Spanski.
njegovog govornog podrucja, Te se rEliJke lako primecuju, n.lirotlto aJro Kao li~i kriterij~ razlikoval!.ia mogla bi se M uzeti ~-
govornici nisu dobro savladali.JltandaI;Qnj oblik datog jezika; ako je rec {rmna razumljivost, pa se 0 i no smatra da ona postoii izmedu dijale-
o srpskohrVats1tem, mi ~ce bez teskoea prepoznajemo da Ii je neko . Jrta lstog Jezlka;--ali ~ i izmedu razlieitih jezika. No i ovo ziierito
iz Vojvodine, Dalmacije, Bosne, erne Gore i slieno, a dobro poznavanje ima s@loJ:e...Iat!vn.uvrednost, [er s~~nje izmedu srodnih jezika
stranih jezika moze nam omogueiti da njihove pradstavnike koje slusa- moze nekada da tece la~ego dzmedu u~ljenihQijalekata istog je-
mo smestimo u odgovarajucu zemlju Hi eak regiju. U vezi sa ovakvim zika (v. primere u odeljku 4.1). Osim toga, u odsustVU pnrodni~.J1.flr~a
osobenostima u izgovoru, gramatici i recniku ttadicionalno se upotreb- ~ kao sto su planinski lanci ili velike vodene~lne, karakteristi.CnLsu
Ijava terrnJ..n.....dij;liekt,
~ ova ree ~aL!:l.rugilL..zI.!l!~a. tzv. diiaIekatski kontinuumi uz pratecu stepenastu razumljivost, prti ko-
PQEm.-dijalekta ovde se javlja na raznin!.~penima....J1p-strakc~, joj se stanovnici svaka dvasusedna naselja dobro razumeJu, dok razum-
od l~alnog preko regigmUIg?g do medute:gionalnog, sto znaci da sugr.a- Ijivost pl'esta;j.~ tackama takvog kontinuuma - i to
Dice izmedu dijalekata fluidne i uslovne - zbog eega se najeesce._ne nezavisno od zvanienih, jeziekih, odnosno drzavnih ~ni~ Takav je
:woze-jednoznaenoret1 k61iKot'aOnoima clijalekata 'Q kojeIrJ..Jeziku. Kada sluca] npr. na potezu Pariz-Rim, Hi .Bee=-Minhen-c-Amsferdam, ili Be-
se kod nas povede reCOSlokmrskom~kom..Hi cakavskom......
na- o,.gracb-skoplje-Sofija. D.9. jasne [ezieke segmentacije dolazi tek ~
I:~ju, rnisli se na ~~aGi;ie objedinjene odredenirn nivou standardnih jezika - koji, medutim, kako eemo kasnije videti,
z!'ljednie!Q,m_criama u glasovnom, gramatiekom i Ieksickom sastavu. nije eisto lingv;isti~ki.lJ nasim prunerima, dijalekatski kontinuumi bi
Ovako shvacen, dijalekt moze da obuhvati v,i.~egovo,ra i ggOYma. 'I'ako na ovom planu bili nedvosmisleno podeljeni na teritorije francuskog i
italijanskog, nemaekog i holandskog, odnosno srpskohrvatskog, make-
su medu ~~vskim dijalektima zastuPlje~~1i stariji ~ ~e donskog i bugarskog.
~esnog niYoa, i to ~~g.Jj~sko ... 'Qgjzgo:v.oJ;a~Mladi
govori ekavskog i ijekavskog izgovora Stokavskog narecja ulaze \LQana,. Kl3tegori.j.alna.....azlikadzrnedu jezikCL.L.Qjj.al.ektazapravo se pojav-
...Y.!ll. srpskohrvatskog knji~evnog jezika. 4lLi- govorna podrucja izvan Ijuje'tek izrazitijim Ijueivan'e rustvenih einilaca; kao sto je pita-
sire prihvacenog knjizevnog standarda mogu imati svoje sopstvene knji- nje razlieitih vrednosti oje se unutar sa . Ice prtidaju objektiv-
no. postojeclm [eziekim razlikama. U ovom, sociolinquistickoni smislu
~evne oblike; tada se govori 0 dijalekatsk.oj knjizevn.osti (kod nas tako svi dijalekti nisu posebni jezici: .jgzicima se obicno nazivaju ~
postoji bogata cakavska i kajkavska knj<1zevnatradlcIJa). dijalekti (Hi skupovi dijalekata) l:Eji isEu~iJJ.--0.d.r.g4ene drustvene t

P~jalekta ~a i svoju istorijsku projekciju, za koju [e ka- ky1~ U celini uzeto, d6KgOVorne osobenosti ostaju u geo-
rakteristiena ~ika cepa~ra i ~a::kJjal1jcc;::.Jedan jezik se iz raz- grafskim okvinma govorti se 0 dijalektiroa, ali kada ova obelezja dobiju
nih ~jeziekih razlqga, kao sto su ratna osvajanja i1i ekonomske mi- psiholosku i simbolleku vrednost v~ivanjem .za o~acionIDne,
gracije, cepa na dijalekte usled razbijanja prvobitne zajednice govor- p,cte Hi kulturne' pripadnosti, govori se 0 [eaicima, C@no.VIgOvor-
nika; ovi se vremenom razilaze i dobijaju status zasebnih jezika - mh zajealIicapo pravllu se ne 9Secaj],I pripadnicima dl[ci1eKata, nego
----- 157
156
jezika. Prema jednom starom slljivom poredenju, jezik je dijalekt koji pojedin~pripadnik date jezicke zajednice. Po sredini nalazimo grup-
raspolase vojskom i mornaricom; a u slicnom duhu je reeeno !i to da ~alizacije jezika. Prema tome, skali 0 edinac- -drutva odgo-
je ~samo _j~zik koji je i~bio b!Lku, dok je ~ik samo d~jalekt vara, na jezickom planu, raspon idiolekt-dia e t soda e t- ezik. Dok
kOjl je politiCkLus.peo. U svakom slucaju, za doslednije razlli.koVlmje ~i .cini p~. et lingvisti e, a 080 enosti idio e a pre idu
ovih kategOrfja neophodno je da se cisto lingvisticka m~jla dopune u-s~, proueavanjem dijaleka1a-bavi se pQSebruLTIilgVlsticka.dis-
sociolingyisti~lIliIn-ptistupom, koji polaai od drustvene funkcije jezicklll ci~ dijalektolggija, koja se na terenu grad.sltih-.di;i-alekata i po-
sreastaVa. seblio sociolekata izrazito pr~zima sa soclolinavistikom.
U neopsavdano I!Q.iednost81lijell~m i ekstremnom vidu, ovo stano-
viSte odrazava se u popularnom shvatanju odnosa izmedu jezika i di- 15.2. JEZICKA NORMA I STANDARDlZACIJA
jalekta, koje pociva na cr~I=edlloSllQi.Jlis.ti.nkciji. Slobodna, sva-
kodnevna upotreba ovdh reci podrazumeva da je ~Lzapravo jsto sto
i~clnLJli knjiZevni jezik, dakle ins.tituci0:nalizevan- i drustveno QiYilizacjt~_PQciY!L na otkrivanju, izgradivanju i postovanju ~lla,
cenjen oblik govora koji ima i svoju pisanu vetziju. N~!?"l,lprottome, pa u ~j oblastLdruStvenog zivota, od jela i odevanja do rada, Zi1-
dijaiekt je nesto st~ se lTI_an~i, jer se asocira sa nepisanim govorom bave i razgovora, postoje o~e ponaianja. One se mogu veo-
neo razovanog, narocito seoskog zivlja i sa nizim drustvenim statusom, ma razlikovati od jednog drustva do drugog, ali one uvek postoje; u
i cega prtipadnioi savremenih drustava treba da se oslobode, kao ne- svakom drustvu se oeekuje da ce ih se clanovi k.Ql?k~...:.Erigr.ID~i,
kakvog n~a---r-imiti.vni.j.e-.proslosti. Drugim reeima, u ovom videnju dok njihovo krsenje izaziva drustvenu osudU:"
jezik i diJalekt stoje u o~e-i-devijaoi.je. Ovakvo shvatanje U nekim domenlma, medu kojima je i ypotr_~'!~!L1~a, ove norme
ima dzvesnog oslonca u -oruStvenoj stvarnosti i kulturnoj tradioiji, ali n~~o pitanje konveneionalnih ....hv.atanj.LJ)prikladnom ponasanju,
je u krajnjem izvodu neQti.hyatlliYQ upravo zbog svoje jednostranosti: nego su pravilp.osti koje ulaze u samu osnovu odgovacajuee aktivnosti,
vec smo videli da ima dlfaleka~sa znacajnom knjizevnoseu, a u danas- na takav naein da se ona be~i!.~Lmogta ni~~ayll?ti. Kada bi
njim demografskim d. socioloskim uslovima pojmovi u vezi sa obrazo- svak~~sa.o.-kakCLIl1u sJ'! kada ~ohte (po pravildma babe Smi-
vanjem, urbanlzacijom, standardima i prestizom toliko su slozeni i is- ljane, kako bi se to ranije reklo), ne vodeei=racuna 0 prihvacenim kon-
prepleteni da traze nijansiranje pre nego proste dihotomije. vencijama upotrebe datog jezika, komunildjiLbi ubrzo I!r~, a je-
Prema dzlozenom, dij.aakkt-1e . je o~ lektivna manifestacija [ed- zicki ~, suocen sa h~~g:lUr3 i pl'ivatnih jezika, vreme-
nog j~i:l ..karak(eritiC'iiil za n~ njegovi govorrn . a g a nom bi se naprosto _raspao j tako prestao dapostoji. A ovo se ipak
~ da bud:e~dena @Q.graf.ki,_i.storijski Hi drustveno - Hi pak nikada ~ desava - i to upravo stoga sto govornici poseduju odredena
tradici,i9m i upotrebom zaveStana znani.a 0' tome sta se-f kako maze
nekom ~IJlbjna_~U..Q_Ill-PvTh
v.0 razma~rali, '~f.~ski
oinilaca. Na ~tvenom planrrKoji smo upra-
.dija~e.kti se Rrozim.~ju. sa d!..l:!~jy~.:Qimd~jalek- reci u n~emKll,l{ao i osecanj e 0 tome sta re od cega Dolk sta
moze da slilZi kao uzor a sta valja ocenitikao odstupanje od uobicaje-
tima (so_C!olektima, ao tipovdma govora kojima se odlikuju d,x:us1y~.!!e
gru]2e definisane socioekonomskim statusom, steEenoIILQbJZazovanja,pro- nog i prihvatljivog.
IeS1J2m, pa i...:~lom i.llz.r~stom itd. Tako se npr. po.znati ~Qckney Ovakva znanja i oseeanja najcesc~sll nigde ekgliciranfLniti ko-
dEffiruse kao g~br8ZOVaiii.h zitelja :istocnog Londona, cime se ~ difikovana, nego su samo ne~vesna,-P-I:eclltnaj impMci~..a, kao neiskazan
grafsko-od~nJe kombinuje sa drusjy~. Sa ra~ivilizaclJe all vanredno delatan deo Jezicke svesti kolektiva, oji se prenosi s ko-
t~te prirodno prelazi ~ti,i&p.e Hi Qg.J:lzontalne na _s9ci1alnU-i,1i lena na koleno. Ta svest proistiee iz skupa drustvenom upotrebom po-
v~~~n..Z!iju r~laltanj.a: u d!!.u.asl'l:iemsvetu d~eni-pr-GStor tvrdenih obIika realizacije moguenosti sadrzanih u [ezlckom sJ.stemu,
u "kojem se neko rada i razvija sve je v~od cisto geografskog. skupa koji se moze nazvati~l!kom normom ~te zajednice. Prostije
D~~ jezika, u nekim obltcliiia veoma-stafo, po- receno, norma je O!!Q-Sto, se u_nekom jeziku .~ i onako kako
stoji u razhcitim vidovima kako kod civilizovanih tako Lkod-..e.nrti'ih,. s~o~. -
~_edIllica. Tako dolazi do delirnicno zatvorenih, pa i~o.-: a:Jn Govornicisrpskohrvatskog jezika, na primer, ne moraju da JQ..1LU
~o.v:a, poznatih samo clanovima uze grupe, koji se tim putem skolu da bi..znali da se u ovom jeziku moze reei Pera--mem veruje, Pera
namerno Hi nenamem~gx:ani~~a._dr.ugim clanovima zajed- njoj ne veruje, Pera mi veruje, Pera joj ne veruje, Pera meni ueruje
nice (obredni i e~~~~!ci, sa!wvacki govor, kriminalni.J!!JW..-=k.-0m1a- a njoj ne veruje, ali ne i Pera mi veruje a joj ne veruje. Skclovan
dinski sleng, zargont pojedinih struklirn[liri;anih subkultura, _~I;l covek verovatno hi umeo da kaze i zasto se ovo poslednje ne maze reci,
terminol~ itd.) , dok se ~_.d.F_~oj strani obhikuju s!andardni ili knji- a neskolovan mozda ne bi, ali ni ovaj drugi sigurno ne bi tako rekao,
zevni jezici. Svd ovi sociolekti takQde"POdlezu diferenciranom drustve- jer hi se to protivilo njegovom intuitivnom znanju maternjeg jezika,
nom vrednovanju unutar jezika kojimapripadaju, jer liz funkcija koje krseci duboko usadena pravila njegove upotrebe.
obavljaju proistiee i prestiz rkoji mogu imati illi nemati. U-slza!rodneJmom, je Zivotnom i~ svih nas da se @avimo,
Ako siri kraj spektra varijaoija unutar jednog jezika obelezava ili da nas drugi isprave, kad mesto 1.1e-.kazemQjsa.k.<kYElia,kad~
celina tog jezika, na suprotnom, uzem kraju nalazi se idiC!ldll-JlLlicui pobrkamo glasove ili reci, gramatieke konstrukcije Hi stilske nivo~, kad
~koji obuhvata sveukuI!nos.L-j.eziCkih.Ju:ed~ma raspOlaze nam se kraj reeenice ne slozi s njenim poeetkom, itd. Jezi~orma

158 159
pronosi se i kroz pokolenja pod budnim nadzorom njenih nesvesnih
nosilaca, jer ,i-neulti roditelji ispravljaju svoju decu kad ova pogrese,
sto znaei da ~, koliko god bila genetski programirana da usvoje je-
zik, odrastajuci u . svojoj drustveno] sredini ~similuju jednu tradicijom
i konvenoijom ~u. Oeirn toga, u pnmltivnim kao i u civi-
lizovanim zajednicama postoje i po~LOdr.e.dena - makar bila i
neformulisana - ~la valj.anosti i usp-e~njihovih j~-
ka. Svakim se [eai om, bio on pisan Hi ne, rnoze po-sudu samih nje-
gavih predstavnika govoriti bolje iIi Iosije, sto znaCi da 'se svaki jezik
i moie i mora nauciti; a jezik bez norme ne bi se mogao ni utiti ni
upotrebljauaii.
U ovom implicitnom ali temeljnom grametfcko-stllisttekom smislu
~je, dakle, ngQ.d.'lO,j.L'\~ELQd-samib..-poj~ezik~ i [eziekcg 0Este-
nja, pa nju poseduju nJ! saron stalldardizQvaill nego i svi drugi jezici
fj-ezicki varijeteti, ukljucujuci nepisane dijalekte d govore, pa cak i
kontaktne jezike velikog stepena rnesanosti i nestabilnosti. Otuda se -
suprotno rasprostranjenorn verovanju da samo knjizevnd [eeici imaju
normu, dok se upotreba svih drugih [ezickih tip ova odvija spontano i
slobodno, izvan stega bilo kakvih normi - 0 postojanju norme mora
govoriti nezavisno od drustvenog statusa jeziekih sredstava. Ne rnoze
biti reci 0 prisustvu norme negde a njenorn odsustvu drugde, nego samo
o razlikama izmedu nuzno postoj ecih normi.
Pa irna..Junda u ovom pogledu bilo kakve ~a~ izmedu 1jjan-
dardnih Hi knjizevnih jezika i svib dmgih-j.ezi.~h varijeteta? Dakako
da iroa-- c,ak vrlQ yelike. Razlika je u tome sto su oni prvi normirani
preko mere spontanog, sto se kod njih na prirodnu normu svesnom
intervencijom nadograduje jedna dodatna, ylanski odabrana, s~o
kodifikovana i drustveno verifikovana norma. Om, dakle, p.9!ed imlill::
cJ!!le im:aju i eksplicitnu normu, po kojoj upravo i doQijaju atribEt stan-
dardnosti, J~B9..-SvOJofp.rlrod~rma~iV,!!!l, ali su samo ne JezICi
uz to i normirll!!Lmerama koje svesno pre uzimaju neke jezi&ezajed-
nice, dostigavsi vi s+epeA cjVj1jzacijSkO~razvoja. U ovom potonjem i
svakako poznatijem preskriptivnom smis u, -norma predstavlja ~p-
nost propisanih .i obaveznih pY.ila dobre uJ2.Qtreheiezika, koja sluze
~pravnosh i uzor svima koji se datim [ezikom sluze
Hi ga uce. Ovo je EQQ:r.l~
Ilustrujmo razliku izmedu dye vrste no!Jll.e...Ako neko kaze i Bio
sam u skoli i Ikao sam u skoli, mi cemo odmah da ocenimo da on ne
govori u skladu sa normom, ali treba razumeti da time mislimo na
standardnojeziclm varum On, naime, govori sasvim uskladeno sa druk-
cijom normom ~stvenog dijalekta, koja dozvoljava upravo takve iska-
ze, ali ne npr. i Uao sam u !kola, st~ verovatno izlazi iz okvira bilo
koje srpskohrvatske norme i moglo bi da se cuje samo od stranca, pPlo;>
go jejJ~, naravno, sto se ~ezickih razloga ~standardnog.
jezika vre~o, a dij~ norma mahom ngg::tivno.
Standardnojezi.Cka-horma zahvata sye nivoe jezicke strukture 11
c~asponu~, pa govorimo 0 ortoepskoj, ortografskoj,
morfoloSki5J,SIIltaksickoj, Ieksieko] i stildstiekoj norrni, a utvrdena je
u pravopisima, gramatikama, recnicima, stilistickim i drugim pnirucni-
cima. Tako norma srpskohrvatskog predvida npr. da se dosledno razli-
kuju c i C, dz i c!, kao d akcenti i duzine, da se pise predsednik a ne
160
pretsednik, da se na odredenim mestima upotrebljavaju velika slova,
da se kaZe gledalac a ne gZedaoc, treba da ucimo a ne trebamo uCiti,
ani peku hZeb a ne oni pe tu leba, pepeljara a ne piksla Hi Cikobernica,
novcanik a ne buc!elar Hi sZajpek, te da se po mogucnosti pise jasno,
sazeto i uz izbegavanje ponavljanja.
Normiranost je po pravilu cvrsca u pisanom nego u govornom k-
:lJi~ u ~govoru, pravopisu i gramatici nego u le~ci i naroeito stilu.
u strucnorii nego u opstern [ezdku. U-IDll~norma dQIDJ.-
sta d taZlicite naporedne obli~e, a uz to se toko~emena i sama me-
nja, prilagodavajuci se jezickim i drustvenim promenama. Uopste uzev,
[edna' eavremena i delatna norma mora uz odredenu cvrstinu da pose-
duje i _dmr~Jl1LIIle....ruelasticnoslli, kako fezicki izraz ne hi nepotrebno
sputavala nego negovala i bogatila. Stoga nju pe' treba shvatiti kao ~
dinstvea-cbzazac, ostvarljiv na samo jedan nacin i u tom obliku jedini
ispravan za svakoga, svagda i svugde, ~kao s!g.lIL.PJ,:ino.ipaJoji se
diferencirano i fleksibilno ostvaruju u razlicitim situacijama upotrebe
jezika.
Po svojoj sustini, standardizovan jezik nije ukaZupZkJ;. jezik nego
merodavan jezik. Po jeziekom standardu rni znamo sta je u datom je-
ZlKU normalno a sta osobeno, sta neutralno a sta obelezeno, i na koji
poseban naCin. Tako je rec ~ sasvim standardna i moze 'da posluzi
kao. rn.e.rilo.za ocenjivanje s1ilskLEesto specificnijih alternativa aer..Qp.lan,
zrgkQpl.aJL.jJLv.a;!d~Zov.
r.oces-iz.gr.ac1iv:an}a-jezickih-ne-rminaziva se jetiC~Jl~a,
a njegov rezultat je stl!ndar.dnLi~njiZevni jezik. Po svojoj prirodr
standardizacija pqdrazumeva ,tz:llesnu meru norma1i~ij.!! (nivelacije, ne-
utralizacije) - dakle smanjivanja JWima_:y.?rijaciie i suzavanja izbora
izrnedu alternativa. lake je njen predmet jezik, ona je u sus~J.nLd.l:.4.-
styeIlli cin, i rnoze se uspesno izvoditi s,@lo udruieniro snag.a.ma fe-zickih-
i drugnl strucnjaka, uz puno razumevanje i aktivnu saradnju drustva
u celini. Naime, norma mora da bude ne samo ~ nego
i druStveno prihvacenaj bez ovoga bi ona izgubila svoju svrhu.
-r' '
Slg.,ndardizacija odabran;jb oblika jezjl{a, koja ovima ob~je
drustveni presti7., negativno se odrazava na statuB-llf!S.tandardnih jezic-
kih varijeteta, koji u toj konstelaciji gu~. Ovde se ubrajaju
e!:e syega-dij.al.ek.ti, 0 kojima je vec bilo reci, zatim z~n~Q.....ili
~g. Upotreba ovih naziva nije ujednacena, ah se ~,argonom obicno
naziva ret rana nefor na u ha.stmcne termr1da1d~Je (npr. leFar-
ski, p~~.ki~ministrativni zargon), s.kJ.uLne,s1a izcazanih-cnaziva
kojima se koriste pojedini zanati (npr, zargon autoln...~hanicaraHi zidara;
rar
tamo -gde.-su--naztvt-sta.lJ.da 7ovani, govori se 0 stnl..Cnim terroi'iiQI9gi-
~, ili pak ~.z.i.Ckill-sredS+ava J~aJ,:akteristicnih za neku uzraSnJ.l
g!J!pu, odnosno Y.bkulturu (npr. ornladinsklz-~, zargoni pop-grupa).
U--ovom poslednjem slneaju dolazi do preklapanja sa argoom iIi
slengom-..(od franc. argot odnosno engl. sZang;rarnji aoma~iv za
slicnu pojavu bio je ~atrollatki) - s tim sto se ovi potonji nazivi, a
narocito J!!go, c~sce EE,0trebljavaju kada je rec 0 gru~a periferije
dr:uSiya (dzeparosi, koc'Kari, prostitutke, sada i narkornani KaO poSeban
slucaj). Kod ovih grupa k~PO!!enta tajnosti ~ najbitnija, zato sto Sll
one UB-..l!daruzakona; Cim se neki izraz probije dz uskog kruga koris-
nika, koji se svoji.ii1specificnim jezikom izmedu sebe prepoznaju i stite
11
161
 od drugih drustvenih krugova, on mora hitno da bude zamenjen noyim" Knjizevni jezici najcesce izrastaju nJl. podloZJi jednDg dili!lekta ill
poznatim samo elanovlma date grupe. Stoga je argo jE[zi.ckLtip~ii se gr.llpe dijalekata ...datog jezika, izabranih iz geopolitickih, ekonomskib
IIl:enja,.Jialeko najbrle. - ilLkulturnih raz1oga. U slueaju srpskohrvatskog, yYJcov izbor novoSto-
kavskih govora imao je i li~og i politicko~opravdanja, utoliko
Medutim, iako, civilizacijeki neophodna st~da~Gizacija pribav1ja sto se radilo 0 teritorija1no centralnim a d9YQljmLrazudenlim dijalekti-
sebi gotovo say javni Hi zvanicniLpresili, ona ne ukida EotreblLZ.i=t ma (uz to no~ bogate narcdne.cknjizeiznosti), kojima su -govorili
pomenutim nestandardnim Varijetetima, koji i u izmenjenim iislovima" LSrbi i Hrvati. Za el!gleski i fran~t!l1ki birani su govol'i J~restonickih
nasta'llj.aj.Y.,da zive i zadrzavajtI"'8VOjti"'vaznost kao instl'Urne-nti-ogx:ani- ob19sti Londona, odnosno'"l5ariza; za itl!ljjans.ki, jezik Toskane, na kOJem
cene ~~u~;aciie 1~ neretko, simboli grupnog rdentlteta kojima otuda su velika knjizevna de1a stvorili Dante, Petrarka i Bokaeo: a za nemac-
'moze- pnpa a 1 i svojevrstan prlkriveni, nezvanicni prE;S.tiZ.-- ki, teritorijaIfiO'Sfii'Znierno neutra1aIl.":Yllrij"eterkoWse pocev od Lute-
rovog prevoda Biblije koristrou--knjiZevnosti i pozoristu, Za tll ulQgu
m~Ziyg!ti i neki u govornom smis1u davno izumrli ili pak bezmalo
15.3. KNJI2EVNI JEZIK ugas1Lie.~ik (hebrc:!l~~j,.odnosno_irski). !). u njoj se ces"fo jav1jaju i stra-
p.i,_posebno syetSki jezici (engleski, francuski, spanski, portuga1skr)-
Kao sto p~a razlieitih jezika istice waeaj svetskih ~iSim-ke-10ni~ama velikih slla a dariasnjim zem1jama u razvoju, koje
jezika kao sredstava medunarodne komuniiGiCije, tako i pojava razE::-- iz prakticnlh razloga mahom do danas zadrzavaju i te jezike u zvanic-
cifill"geografskih i drustvenih oblika pojediiilh jezika namece potrebu noj upotrebi, najcesce u~ jedan Hi viSe_doma~ih.
za njihovim stcyl.J!.gniizo.vanimverzijama, koje p~tilaze postojece ~ Knjizevni jezik po pravilu pocinje kllO posed neke druS1Y..ene....eli
r:iii!QlL i s.1uze kao opste sredstvo sporazumevanja medu pripadnicima (kulturne, verske, privredne ili politicke) a ~tom se pJ,1lSi.ruj.e,poste-
datog jezika. O~a_potr.eba, premda u raznim vidovima prati coveka jos peno zahvatajuci sire krugove stanovnistva da' bi na kr&ju pokrio celo-
od davnina, najveea je -YJ.loZ~I]jm_dr.usWima.....saY:I'emenQ.g~sve.ta, cije kupnu teritoriju datog jezika. GynL.ci.l}ioci ove ek~p_an~ij~ su prona-
funkcionisanje zahteva slobodan protok informacija i brzu, nesputanu 1aza.k.~I!!ILe, si!'.enje skolstva, k<?.nsti!uJ~!!njen.~ije kao poldtieke za-
komunikaciju. jeOnice, ekonomsko jacanje, pOl'as.Lk.QJ1lJJnik~cijai opsta demokratiza-
Do ovakvog sredstva u~cIDLan.i-a-Lsiabj1izoyanj.a inace veoma cija drustva, kao' jezi~ki tip koji se ne razvija spontano nego p1anski
raznorodne jezicke prakse do1azi se normiranjem izabranog jezickog i koji ostaje trajno zabelezen u knjigama i drugim dokumentima, knji-
varijeteta, koji take postaje jezik pismenostn obraZoVaii]a;"lilijTfeVn:osti, zevni jezik se v..rem.em>JTI menja sporije od samoniklih narodnih govora.
lillIfiI"ieI nauke, administracije i javnih komunikacija. Takav oblik Zbog toga se ovi tokom vekova mogu od njega osetno udaljiti, pa se
jezika naziva se s!!-ndaxdlli ili knjiz~vni jezik. (U Isktadu j3 nasom tra- [ezik ku1ture-.L~~_JJ..a.ro.d..cLmQguz~ftno .E!-~Q.v.ati; ovo se npr. desilo
9l.cij.om"mi cerno se ovde sluziti ovim p~im nazivom; 0 mogucnosfi:'-- sa starim kulturnim [ezicima kao so su ~anskr>it, hebrejs~lti,
ma izvesnog razlikovanja ovih termina v. nize). Tipieno zasnovan na ,~~!nski Hi star.QlQY.enski.U_~vij~_,yreme ovakVo razlIiiZen]e se PQ~~
najbo1jim tradicijama pismenosti i kulture jednog naroda ili vise srod- sa~'!.....f!preci!iHi bar ublazdti rnodernim sr~J;Yima L~~9e-planir.anja.
nih narcda, takav jezik postaje nosilac bastinjenih vrednosti cele za- SavremeniknjiZevni jezik mora da bude normir.9IL!!ovo1jno CtJIsto
~, ornogueujuci joj s druge strane i p!:ililjucivanje tokovimajn- da bi kao celina zadrzao svoju funkcionalnost i Iakse odolevao prome-
lte~aciO~talne c~zaciie. Jednom izgraden, on u javnQ,i-....up.o.tI.:ebi
jezika nama, ali i dovoljno e~tiCno da u 'sebe prihvati nove forme kulturnog
de uje ao ops eo avezna ~!!l~r celoj [eziekoj zajednici, pa su zivota i obezbecll prostor---zaizrazavanje individualnog, grupnog i kolek-
ogresenja 0 uJegove propise podlozna odredenim drustvenim sankcijama.
tivnog identiteta elanova svoje zajednice. Z'!.J1IZliktL.ocLnarodnog jezika,
. ~s~ ~njize~og jezika jeste Tedukc!J!: i_ezicke_T_,!!,::5!.- koil po pravilu nije specijalizovan po funkcijama nego u svom opstem
Jlkos' u geografskom 1 drustvenom prostoru date zajean1c-e;--Rao 1 U obliku sluzi podjednako svima i za sve potrebe, 1$i~evni jezik je f,!!!k-
.vremenu, cime se io1~lLkQ!DllIlikacija izrnedu ra~iillih..grJl.p.J!..govoc- ci.onalno rasloje,!!, razvijajuci u sebi sredstva za zaaovollaVanje ~i".
:gik-a,kao tJ:azlicitilLgeneracija dstog jezika. Stoga on po svojoj prirodi
ficnih potreba poj edinih drustvenih_.EmmL. unutar sireg ko1ektiva. (Ova
predstav1ja jedan naclili.ja1ekatski oblik jezika, nacelno razltcit od iz-
vornih narodnih goVOi-a.Upravo zatOsto je normiran, !!iglli: se prirodno ce biif ten:i"azavrsnog odeljka knjige),
..ne govol,)j,u..~ onako kako on propisuje, nego uzek, postoje manje Pored toga sto omogucuje razvijenom drustvu primerene oblike
kultivisane i diferencirane jezlcke komunikacije i [eziekog stvaralastva
.- Knjizevni
Hi y~ce ,tazlike; zbog toga se knjizevni jezik mora ueiti,
jezioi po pravi1u se jav1jaju h~re
-----.-, .-~
kao medijumi reldgije,
u svim domenima, knjizevni [ezlk slufi :i kao vezan medijum okuRlia-
nja svih pripadnika ~ajedJJ.ice i njihovog r~anitenja od. dr:!!IDb
svcrt.vne knjizevnosti, nau~e i xis.ok.e kultuj:e, Tos u stariffiCIVlriZaCija~ 1:- fezicko-naciona1nih zajednica. Ovakvu njegovu ulogu garanmJ njegova
ma, a potom, sa do1askom modernog dob,a, sveizrazitije i kao sredstva i suStiDlSkajedinstvenost, u smislu obuhvatanja celog kolektiva u kojem
savremene komunikacije u ~op1efl!lma. javnog iivota. U procesu de1uje kao celovit sistem, i....njegova autonomnost, u smislu odelitesti i
njihovog umnozavanja r11renja rlai=ocitu ulogu igralo je ~9nStit1!iSdjk samostalmosti prema drugim jezicima - za razliku oddijalekta, koji
evro~YlliJ xIX iieka, u manjoj meri i kasnije, 0 uvek ide pod krov nekog njemu nadredenog jezika. StogaknjiZevni
su .~ prob1emi jezicke standardizacije posebno aktuelni u zem1ja;na jezik nije samo suvereno merilo dobre upotrebe jezika, nego mu - na-
u~l.!:l ..- .__._-_ .._-
\I'
16~
162
 rocito u sprezi sa nacionalnim, polttickim Hi religijskim odredenjern _
pripada uIoga visoko eenjenog simbola koIektivne-Il.ripadnosti, a time i
odgovarajuci drustveni prestiz. Tako se funkcionaIna i vrednosna strana
knjizevnog jezika, kao njegove bitne odrednice, skIadno dopunjuju.
Kada.ja.kolektiv koji se slufi jednim knjizevnim jezikom pjldelj.en
!eritor!i-aIno, nacionaln!L dli sociokuIturno, ovim podeIama mogu da 00-
govaraju rClzlike u standaroiZaciJj.tOga jezika, i tada se govori ~-
jantama knjizevncg jezika (koje treba razlikovati od dijaIekata narod-
~Thko postoje npr. ~ska i americka variignta ~~!~g,
eventualno jos kanadska, australijska ~ evropska i kanadska va-
rijanta franeuskog; evropska !i latinoarnericka varijanta spjlIlSko.g;.u
slucaju nemackog moze se govoriti 0 d~oj varijantizaciji u razll-
citim evropskim drzavama toga jezika; i~o, sl"E.~kohI:ll:atslQj
ispolja-
va varijante u granieama iste ~~. Varijantno rasIojeni jezici nisu
zbog te svoje osobine manje standardni dli knjizevni, niti manje jezici
- tim pre sto ono sto je njihovirn varijantama ~jednicko daIeko !!.9d-
~j~, i po obimu i po vaznosti, ono sto je ~~Q..
Na kraju, novijLs.Q.ciolingY.i.s:tickI_.Qj'<UIL~tandar.dnog....-iezika
nije u
S~podlldaran sa tradicionaInim kulturoloskim pojmom knjiZeViiOg
jezika. PQklapanje postoji u najveC!:I!!... deIu tog pojmovnog podrueja, ali
,'Xl'lrfUbovimadoIazi i do izvesnog di!g.renci~Ja - utoliko Sto prvi ter-
mm n~ava mnogos.trukosLj.ezickih-funkcija _u i~vnomJi~oj:.1Lu0..pSte,
dok d~ istice vise kuItJm;1eJ.,lsI!lLz..YDI;Uunkcije.
Tako bi se npr. neki
savremeni standardni jezik tesko mogao zamisliti bez eelog spektra nor-
miranih strucnih terminoIogija, ukljueujuci i one izvan sfere kulture
u uzem smisIu (medieinsku, hemijsku, masinsku i dr.), dok je pitanje
koliko bi ovo islo U ovako shvacen knjiZevni jezik. S druge strane, iz
knjizevnog jezika tesko je is~u.Cili ocigledno sUpWmdardne, pa i ne-
kiijlzevne ~e ~sto su provinGiiaI~~i>-dij,alektizmi, zargonizmi
i slime, koje se u veIikoj meri ~te, u knjizevnlm delima - da ,i ne
govorimo 0 ci$nici da je umetnicko stvaranje u jeziku samom svojom
prirodom originaIna deIatnost koja uveliko pociva upravo na prevazi-
lazenju standardnih normi, MogIo bi se kratko reci . da je s~i~
js!zik,vise civilizatjjki...pQj.amsa naglaskom na iunkclolLalnosti, a knji-
:levEi jezJk pretezno kulturni poLam...koji-naglaSava-vrednost - sto'se
donekle odrazava ne samo u denotaciji nego i u konotaciji ovih naziva.
Ovih pojmovnih odnosa, iz kojihvproistice da se standardni jezik
i knjizevni jezik mogu ali ne moraju pokIapati, vaIja biti svestan neza-
visno od tradicionalne ili tekuce terminoloske prakse. U nasim prilika-
ma, ako bi se naziv standardni jezik ocenio kao suvisan i zeIeo Izbecl,
alternativa upravo iznetom razlikovanju bila bi da se znaeenje stan-
dardnog jezika pripise uobicajenom terminu knjizevoi jezik, a da se za
znacenje knjizevnog jezika u navedenom smis1u koristi naziv jezik knii-
z~osti Hi jezik ~izevoJl~dela_ DakIe, za ~!:..~~~~ pomenutih
pojmova, tamo gde je ono potrebno, u svakom slucaju su potrebna dva
llazivA.- Inace moze ostati nedovoljno jasno 0 cemu je upravo rec, A
buduenost ee p~ koje ee t~ko-I:esen3e na kraju da pre-
vlada.
164
15.4. FUNKCIONALNO DIFERENClRANJE I JEZICKA KULTURA
Veliko je ~svakodnevnih zivotnih situacija u kojima se slu-
zimo jezikom, 1 kako je sve to cesto uirem smlslu jedan jezik, mi
najcesce ni~esnLI:aspona yarijacija u izboru sredstava izraza-
vanja koja nam on nudi. A te varijacije, ako se bolje pogIeda, nisu
EJale, i one zahvataju razllcite planove [ezicke strukture. Mi ne gOVO:-
rima na isti naein sa svojim ukucanima i...sLHretposta~lJi.ma na poslu,
sa poznatim-i-nepoznat-im licima, na svecano] akiiaeI;giiL.Lu.. kafani.
Osetno razlicite vrste jezika primamo Citajuclsportsku rubriku u novi-
nama, licnu korespondenciju, zbirku pravnih propisa i Iirsku poezij u,
Hi slusajuci razne vrste radio i televizijskih ernisija. Na jedan n.acin
izrazavarno se kad govoriIho, a nesto dm~cij.e-..kadcpiserno. Imajuci to
u vidu, nasa ranija razmatranja 0 visejezicncsti i prevodenju mogli bi-
smo sada da dopunimo povezujuci ih - kako je to nagovesteno na kraju
odeljka 5.3. - sa onim sto ciniIho u okviru istog jezika.
Mi smo ~pomenute r~zlike oseJljjvi zato sto, uceCi jezik, ne .usza-
j amo samo pravila strukture ne go _i pravila upotrebe. To znaci da mi
uCJmo i kakoCIaSe-siutinmjezikomukladu"5a:-svaxom datom govor-
n.Q!!Lsituacij om, koja obuhvata liee koje govori, liee kojem segovori,
druga prisutiia- liea ako ih ima, predmet, mesto i vreme razgovora, i
posebno svrhu koja se govornom delatnoscu zeli postici. DakIe, iz sveu-
kupnosti sredstava koja nam jezik nudi biramo ona koja najbolje 00-
govaraju situaeiji u kojoj se odvija komunikacija.
Da_n~ 2.Q..s~(J!:!j~QB.e..tliiY..Qst
na ove cinicce, nase verbaln~kcije
i reakcije najcesce bLupaclljjY-'LD.dudcu:ale od drustveno prihvaeenih
normi upotrebe jezika. Tako je, na primer, sasvim prrhvatljivo da od
nekog bliskog tn!Zimo noyine tako sto cemo reci samo Daj mi te novine,
ali nepoznatom saputniku u vozu pre cemo reci nesto kao Izvinite, da Li
bih mogao da pogZedam Vase novine? Slicno tome, nekada cemo da '1
kazerno Molim vas da se malo utisate, a nekada cemo samo da podvik- /
nemo Tisina! A tzv. administrativni zarl1on, koji ioIe osetIjivo uho p:eda
LlLSYQm prirodnom~blle~, ~bi cudnije zvucao u.kruguiporo-
_giee. Ako zena primeti a je lep dan i pr~loZi muzu izIazak u setnju,
varja se nadati da on na to nece da uzvrati U vezi tvoje diskusije 0
vremenu, ja bih potirzao inicijativu da krenemo na rekreaciju!
Iz izlozenog proistice da se diferenciranje z' . kGg..j.ezika odyija
ll-tri gleYlle...Wme.nzij.e.~ pr~ma re u Ikomunikacije, s~ode-
lo]!! oa futl~ionl!ill~_.stilove (Dr registI:e), za koje smo u pretIiodnom
odeljku vi e 1 da predstavljaju jedno od bitnih obelezja knjizevnog je-
zika. Ovaj pojam odnosi se na jezicka sredstva karakteristicna za poje-
dine domene upotrebe [ezika (sv-_C?dneV1Il!,_~~lrracaj, masovni, mediji,
polilika, 1ekaratvo , pravosuCle, lepa--knfiZevnost, nauka,-.iabaYa,-:::sport
ita.). Pojedini od ovih tematskih varijeteta poseduju speeitiQx},gtermino-
logiju) frazeclogiju - u manjoj meri i gramatiku - po kojirna se hlko
,. piep~oznaju, i ~e Izmedu njih mogu biti znatne. Nekada doIazi j
do izrazitijeg strukovnog oblikovanja jezlka u posebne svrhe, pa se na-
sUI'rot opstem jeziku govori 0 srazmerno odelitim strucnim jezicima
ciju najupadljiviju odliku cine upravo razraaene i sistematizovane ter-
JDin.alogije.datih oblasti (npr. jezik vazdusnog Hi pom"OrSkogsaobracaJa.
masinske tehnike raCiJnarsbla....L s1.). Drugo, prema odnosu medu sa-
govornicima, od koga takode za~tila,
__ .J
all sada u znacenju OF-
165

hodenja - foonalnog kao u..J;YBini.enimprilikama, razgoVDrnog. kao u
g~j pomaiiika Ili !!!funnog.-kao u ~.!J!IDl-POI.odice.Pitanje je stila u
ovom srnislu .kako cemo nekoga os~oV:Qru.-iH-ptsanju (npr. tilVi
Hi razne formule na pocetku i zavrsetku pisma) i koju cemo meru pri-
snosti Hi distance odrzavati kroz komunikaciju. I treee, prema samom
medijumu jezickog izraza, tj. govoru ili pisanju. --- .------.
Pomenuta tri pravca diferenciranja mogu biti uzajamno n~sna,
ali i zavisna, Tako se 0 mnogim temama i u raznim stilovima moze
Hno govoriti bilo pisati, ali npr. jezik r veliko 'e forma-
Ian i pisan. Granice medu ovim podjezicima najcesCe niSl1 oStre, jer
oni rpak normalno pripadaju istom jeziku. Ali na jednom krupnijern
drustvenom planu, posebno kod visejezicnih zajednica, cesto se desava
da se u njihovim ulogarna javIjaju razlieiti dijaIekti ili cak razni [ezici,
Tako za obican razgovor 0 svakodnevnim temama rnoze sluziti domaci
dijalekt, a za foonalnu pisanu komunikaciju u .okviru odredenih funk-
cionalnih stilova - knjizevni oblik istog jezika, Hi neki drugi jezik.
Ovde su moguce veoma razlicite kommnacije. U svakom slucaju, dife-
renciranje jezickiih sredstava po raznim pomenutim dimenzijama koje
se stalno ukrstaju obrazuje jedan vl.edirnenzionaJan prostcu:. Vestina
snalazenja u tom prostoru ~ni je preduslO-pcikladne....iJJl!Sisl.lo~
uEGtrebe.-.iezika.....-
Iz ovog sledi da je veoma pojednostavljeno govoriti vo JlubroIILL
losern [eziku kao 0 nekakvim apsolutnim kate.gorijama, dakle bez obzira
na sltuactju u kojoj se jezik upotre~potreba je-Zika-u--dr.USblU
slozena je pojava, kojoj bolje odgovara illJJaciono vrednQ..1lanj.e:odrede-
na Jezlcka smstva mogu biti dobro ili lose izapr..ana. tj. prikladna ili
neprikladna S obzirom na datu govornusitu-aciju. Knjizevnij~,Ut se iz
dobrih razloga vel: sam po sebi s!!!atra n~vrednijim oblikom jezikli!. ali
ovo ne~i da je on u svakoj priIici I!~p'~!k~nov~n; uostalom, videli
smo da 'i on mora da bude dovoljno fleksioilan da bi se u njegovim
okvirima mogli praviti odgovarajuei izbori. Dobro izabrana sredstva:
doprinece nasern zblizavanju sa drugim ljudima, dok ce nas 10si jeZlicki
izbori cesto i nehotice od njih udaljiti.
Ovo razmatranje, koje treba povezati i sa ranijim napomenama .0
jeziku kao sredstvu komunikacije i stvaralastva, 0 visejezicnostt, 0 sta-
vovima prema jeziku i 0 jezickom raslojavanju, dovodi nas na samom
kraju ove knjige do P...Q~ZiCk~It~ Ovaj pojam, koji danas treba
shvatiti u jednom siroko smis u, sa rzi nekoliko _~~.e.<;neI!..ti. Pre
svega, tu je tradicionalno shvacena kultura.....goyora. u smislu lnsistlranja
na PQS..!~vanjunorml knjJZeVi1og-ooTil'ta~maternjeg jezika u govoru i
pisanju, te- na:-~o~~J.Qgion.og.-LekOQ.omieno~nt.1a-
'l@j.a. U vezi s ovim izgrFr se~~~!!Y!l~ sl!.osobnost giferenci-
ranog sluzenja razlicitim un ~mrrL51IIQYima govorenog i pisanog
[ezika, te pravljenja odgovarajucih izbora u raznovrsnim govomim si-
tuacijama. Tiiii:e'siftel!t svrSfshodnoj i stvaralackoj uPQtrebiJ:.a~cUo~!:~i9
[ezickih sredstava. A sve ovo doprinosi uspostavljanju veza izmedu kul-
tun: izrazavanja i kulture miSljenja. te smestanju kulture govornog po-
nasania u siri okvir kulture drustvenog ponasanja,
Ali kultura govora povezuje se i sa kl11turom slusania - slusania
tudeg govora, kao 'i njime saop~tenog drukcijeg miSlimia. A ov.im se
v~ki prevazilaze granice knjifevnog oblika maternjeg jezika,
ukljueivanjem dijalekata toga [ezika, a u visejezicnim sredinama i dru-
166
gih jezika. Treba po svaku cenu iibegavati jedan, na zalost nimalo
redak, RQtcenjiv~cki- da ne kazemo rugaeki - odnos prema govoru
<!,r,ugog. Jezicki kulturan covek nikada se .nec~.dsmel1ati govoru svog
sagovornika, niti ee o.Cekivati da se uvek dmgLp.jemu prilagoc:tavaju u
izboru jezika na kome ce se voditi razgovor. Ako vec ne mofe sVako
da bude viSejeZican, onda bar treba negovati drustveno i ljudski pri-
hvatljiv odnos prema predstavnicima drugih jezika. Time i govorno po-
nasanje, nasuprot jezieko], kulturnoj, pa i nacionalnoj iskljucivosti, do-
prinosi nego:v:anju-sa.x:adn.je-i-l:azume:v..ania.EoS.to..~cijeg goyora,
kao i druge lii:!nosti, jeste preduslov pravog zajednistva, koje se ne za-
vtsava na planl.l puke komunikacije nego tu tek pocinje. Jasno je od
kakve je ovo vaznosti upravo u nasoj visejezicno] i viSenacionalnoj za-
jednici.
Najzad, j~ra u siremsmislu z~ ne isamo druge je-
zike u zajedniekoj drzavt nego i strane jW...ke. Danas bi se teskQ.,mogao
nazvati [ezieki kulturnim covek koji, .ma koliko se lepOi' pravilno
sluzio sopstvenim jezikom. 1l.e.--hLni aktivno ni pasivno poznavao neki
~rani, posebno svetski jezik. Ovde ponovo uz neku meru JezlcKog zna-
nja rnislimo i na odnos prema cinjenici postojanja svih tih drugih je-
zika, velikih i malih, prema vrednostima koje oni simbolizuju i
prema njihovdm govornicima. A uz ovakva prakticna [esicka znanja
ide jos jedna poZeljna komponenta jezieke kulture - Jirigvistii!ka kul-
~ra, u smislu ~ovnib teoriiMil:Lmanja Q jeziku i jezicima. Sve to
zajedno cini stvarno i visestrano ieziCko obrazovanje, koje blagotvorno
deluje na proSirivanje duhovnog sveta i opsti razv.oj lienosti, U ovorn
sirem kontekstu ncveelcjeve znacenja dobija poznati poziv Progovori,
da uidittiko si! '
Ovak~ videna, [ezicka kultura ne moze se unapredivati uzdizanjem
nepristupaenih obrazaca, koji po svom duhu pnipadaju drugim vreme-
nima i prilikama, uz generalno diskvalifikovanje drugih oblika govora.
Umesto toga treba usredsredeno raditi na obliko.~.n;ju jednog istinski
.~g.vr.emeno.g-.mooe~ilOg urbanog--:iezickog-izraza. koji dakako
nec~znaciti...m:e.ki.!!.mLkulturnim 1!Sslec:tem,nego njegovo pri a odavan'e
zafifevtma modernog zivota i pripremanje za buduenost. uz samu
[ezicku praksu, sve ce vise morati da se deluje i na psiholoske odnose
i drustvene stavove koji se jezikom posreduju, ali Cija su prava isho-
dista najveCim delom izvan i iza jezika.
l.ezikom se najbo.1ie opsti lYlda--se to uistinu.JJili. Tu dragocenu
zelju, koja daje puni smisao opstanku ljudskih drustava, i jezieka kul-
tura morala bi da prihvati kao svojkonacni cilj. Sve su ovo pretpostav-
ke [ezicke kulture koja nije sama sebi svrha, niti je samo vazan element
opste kulture, nego se skladno uklapa i u sire drustvene ciljeve. Do-
prinoseci razvoju Iicnosti kao i drustvenih odnosa, te podizuci opsti kul-
turni nivo pojedinaca i cele zajednice, [ezicka kultura unapreduje kva-
litet zivota u pojedinim drustvima i u svetu kao celini.
,.
157