127.

Mineralna (neorganska) veziva: def, podela, hidraulicni modul

-Mineralnim vezivima se nazivaju materijali koji su najcesce u praskastom stanju i koji pomesani
sa vodom daju plasticna testa sposobna da nakon odredjenih fizickohemijskih procesa otvrdnu i
poprime svojstva kamena.
-Mogu se podeliti u tri osnovne grupe:
1.Nehidraulicna (vazdusna veziva) ocvrscavaju samo na vazduhu
gips, krec, magnezitna veziva
2.Hidraulicna veziva ocvrscavaju na vazduhu i u vodi
hidraulicni krec, razne vrste cementa
3.Autoklavna veziva ocvrscavaju u autoklavnim uslovima, na bazi autoklavne sinteze
krec-SiO2, Krec-zgura, krec-pucolan
-Hidraulicni modul izrazava sadrzaj baznog sastojka CaO u odnosu na sastojke SiO2, Al2O3,
Fe2O3, definisan je relacijom:
hm=%CaO/(%SiO2+%Al2O3+%Fe2O3)
128.Gradjevinski gips: dobijanje, finoca mliva, vrste
-a) Dobija se pecenjem gipsnog kamena (sadre) koji se uglavnom sastoji od minerala gipsa
(CaSO4*2H2O dihidrat) i primesa: pesak, krecnjak, glina, magnezijum, oksidi gvozdja
Bezvodni kalcijumsulfat (CaSO4) nepozeljni pratilac
-Sadra se usitnjava do velicine zrna tucanika (30-60 mm), zatim se melje u prah, zatim se izlaze
postepenom povecanju temp od temp susenja do temp pecenja, hladi se i pakuje. (temp pecenja
110-180, u proseku 150c)
CaSO4*2H2O = CaSO4*0,5H20 + 1,5H2O q
-b) Finoca mliva utice na proces vezivanja i ocvrscavanja. Sitnije zrno brze se rastvara u vodi,
brze dolazi do kristalizacije, krace vreme vezivanja, veca cvrstoca gipsnog kamena. Za def finoce
primenjuje se metoda prosejavanja (otvori 0,75 i 0,2 mm), na 0,75 ne sme da bude ostatka, a za
ocenu finoce je merodavan ostatak na 0,2mm.
-c) Vrste:)
1.Stuk-gips: malterisanje, izrada prefabrikovanih elemenata i za ukrasne radove (0,2 10%)
2.Modelarski gips: za izradu razlicitih modela (0,2 10%)
3.Alabaster gips: za vajarske radove, izradu ukrasnih elemenata, fina malterisanja (0,2 5%)
4.Gips za maltere (0,2 30%)
5.Gips za kosuljice i podloge: visoke cvrstoce (0,2 10%)
129.Gradjevinski gips: Dobijanje, temperature pecenja, svojstva i primena
-Dobijanje: 128. a)
-Temperature pecenja: 128. a)
-Svojstva:
a)Zapreminska i specificna masa: ZM u praskastom stanju zavisi od stepena zbijenosti, vrste
gipsa, sadrzaja vezane vode i primesa, finoce mliva(stuk gips rastresit 600-900, zbijen 1250-
1400; esterih-gips rastresit 900-1200, zbijen 1500-1700)
SM moze se odrediti postupkom potapanja u odgovarajucu tecnost (petroleum, terpentin) 2700-
3000 kg/m3
b)Finoca mliva: 128. b)
c)Vreme vezivanja: Zavisi od vrste gipsa, finoce mliva, temp pecenja sadre, vodogipsnog faktora,
sadrzaja primesa i vezane vode, temp na kojoj se vrsi ispitivanje, vremena mesanja mesavine
gips-voda. Vreme vezivanja vreme od momenta sipanja gipsa u vodu do trenutka kada
mesavina postigne odredjeni stepen stvrdnjavanja. Pomocu Vikatovog aparata: Vreme livenja od
trenutka kada je sipan gips u vodu do prestanka slivanja otiska igle u uzorku, Vreme plasticnosti
od sipanja do trenutka kada vikat igla ne prodire dublje od 5mm, Vreme vezivanja sipanje gipsa
igla ne ostavlja trag.
d)Mehanicka ispitivanja: uzorak 40x40x160 , ispitivanje pri savijanju: fzs=3*Pgr*l / 2*b^3,
ispitivanje cvrst pri pritisku (na polutkama iz prethodnog isp) :fp=Pgr/Ao
-Primena: ploce od gipsa za pregradne zidove (nearmirane celik u gipsu korodira) + 128. c)
130.Gradjevinski gips: vezivanje i ocvrscavanje, standardna isp gipsne kase
-Ocvrscavanje gipsa = reakcija prelaza poluhidrata u dihidrat sadru
-Minimalna teorijska kolicina vode 20%, u praksi iz tehnoloskih razloga se koristi 40-100%
-Prilikom vezivanja i ocvrscavanja poluhidrat se prvo rastvara u vodi, a zatim se jedini sa 1,5*H2O,
stvarajuci rastvor gipsnog kamena CaSO4*2H2O. U mesavini gips-voda se dobija zasicen rastvor
dihidrata i dolazi do kristalizacije (procesi rastvaranja i kristalizacije teku paralelno, pa na taj nacin
u celoj masi dolazi do vezivanja i ocvrscavanja).
-Vreme livenja, plasticnosti, vezivanja: 129. c)
-Dolazi do zapreminskih deformacija: malo sirenje, naglo sirenje, stabilizacija, blago skupljanje
-Promena cvrstoce u f-ji vremena: po iseku vremena vezivanja 50% ukupne cvrst, nakon perioda
susenja se dobija def cvrstoca
-Standardna isp: 129. svojstva
131.Gradj krec: osnovna svojstva i ispitivanja
a)Finoca mliva: Jedan od uslova kvaliteta kreca koji obavezno mora biti ispunjen. Kod mlevenog
kreca se ispituje prosejavanjem na sitima 0,6 i 0,09 mm. Procenat ostatka na oba sita u odnosu na
ukupnu masu. Kod hidratisanog kreca se koriste ista sita, ali se uzorak pere mlazom vode.
b)Ostatak zivog kreca: (neugasive cestice u krecnom testu) najvise 10% ukupne kolicine
c)Brzina gasenja: (reaktivnost zivog kreca R) takodje spada u uslov kvaliteta:
1.brzogasivi ili visokoreaktivni (meko peceni) zivi krec R>20c/min
2.srednjegasivi ili srednjereaktivni (srednje peceni) zivi krec R=2-20c/min
3.sporogasivi ili spororeaktivni (tvrdopeceni) zivi krec R<20c
-Brzina gasenja za krec koji za 10 min postize t=60c: R=(60 - 20)/t60
-Brzina gasenja za krec koji za 10 min ne postize t=60c: R=(t10 - 20)/10
d)Standardna konzistencija i vodokrecni faktor: Veliki broj svojstava krecnog testa, kao i ocvrslog
kreca zavisi od kolicine vode koriscene u mesavini krec-voda.
-Standardna konzistencija odredjeni stepen viskoziteta mesavine koji se dobija na osnovu
odredjenog odnosa vode i kreca. (odredjivanje: 600g hidr kreca sa odredjenom kolicinom vode,
merenje velicine rasprostiranja krecnog testa na potresnom stolu (180+-2mm))
-Za izracunavanje vodokrecn faktora koji odgovara standardnoj konz meri se masa m standardnog
testa , pa se zatim susi na 100-120c (m1), mv= m-m1, m1=mk, f=mv/mk
e)Stalnost zapremine: Ukoliko su u ugasenom krecu prisutne cestice CaO, kao i druge supstance
koje u procesu mesanja kreca sa vodom i tokom ocvrscavanja ispoljavaju izvesne ekspanzivne
osobine, doci ce do raspadanja maltera. Zbog toga je propisano da se primenjuje samo onaj krec
koji ima garantovanu stalnost zapremine. (ispitivanje: kolacic r=90mm, h=15mm standardne
konzistencije, cuvaju se 28 dana na vazduhu t=20c, rel vlazn=65%. Ako posle 28 dana se ne
pojave mrezaste ili radijalne pukotine, osipanja, ili kokice, uzorak zadovoljava uslove)
f)Ispitivanje stvaranja kokica
g)zapreminska i specificna masa
h)sposobnost zadrzavanja vode: merilo masnoce kreca od velikog znacaja za primenu u
malterima
i)cvrstoca: Ne ispituje se na cistom krecu, vec na uzorcima od krecnog maltera. (4x4x16cm)
krec:pesak=1:3, voda u kolicini od 15% u odnosu na ukupnu masu suve mesavine
132.Gradj krec: dobijanje, vrste i primena
-Dobijanje: Gradj krec je nehidraulicno mineralno vezivo koje se dobija iz krecnjaka odgovarajuceg
hemijskog sastava. Osnovna komponenta je CaCO4.
-Pecenjem na prosecnoj temp od 900-1000c stvara se kalcijumoksid negaseni (zivi) krec:
CaCO3 = CaO + CO2 q (max 85% CaO i MgO, 8%MgO)
-Kada se zivi krec pomesa sa vodom doci ce do njegovog gasenja:
CaO + H2O = Ca(OH)2 + q (gaseni krec kalcijumhidroksid)
-Tehnoloski proces proizvodnje: dobijanje krecnjaka u kamenolomu, priprema za pecenje, pecenje
-Primenai vrste:
1.Negaseni krec u komadima i 2.mleveni se posle gasenja koristi za spravljanje maltera, kao boja
za bojenje (krecenje) malterisanih povrsina, kao dodatak vodenim bojama
3.Hidratisani krec (mesanjem CaO sa hem potrebnom vodom) ima vrlo siroku primenu i sve vise iz
upotrebe potiskuje ostale vrste (ne gasi se)
4.Hidraulicni krec (pecenjem laporovitih krecnjaka sa 6-20% glinovitih primesa, CaO se jedini sa
SiO2,Al2O3,Fe2O3 i dobijaju se silikati, aluminati, feriti kalcijuma koji imaju sposobnost
ocvrscavanja na vazduhu i u vodi) se koristi za dobijanje betona nizih kvaliteta i maltera za
upotrebu u suvim ili vlaznim sredinama.
133.Gradj krec: pecenje, gasenje i ocvrscavanje (tehnologija, hem reakcije)
- Gradj krec je nehidraulicno mineralno vezivo koje se dobija iz krecnjaka odgovarajuceg
hemijskog sastava. Osnovna komponenta je CaCO4.
-Pecenjem na prosecnoj temp od 900-1000c stvara se kalcijumoksid negaseni (zivi) krec:
CaCO3 = CaO + CO2 q (max 85% CaO i MgO, 8%MgO)
-Tehnoloski proces proizvodnje: dobijanje krecnjaka u kamenolomu, priprema za pecenje, pecenje
Pecenje se vrsi u vertikalnim sahtnim pecima (zona zagrevanja, pecenja, hladjenja) ili rotacionim
(za proizv cementa). Pri pecenju se oslobadja uglendioksid (44% mase krecnjaka).
-Kada se zivi krec pomesa sa vodom doci ce do njegovog gasenja:
CaO + H2O = Ca(OH)2 + q (gaseni krec kalcijumhidroksid)
-Za gasenje je potrebno 32% vode (oslobadja se 950 kJ/kg toplote), komadi negasenog kreca se
raspadaju nas sitne cestice Ca(OH)2 - 0,001mm
-Krec se moze gasiti u plitkim drvenim sanducima, nakon cega se kasa procedjuje i sipa u krecnu
jamu gde ostaje 2 nedelje da bi se proces gasenja u potpunosti zavrsio. (ne sme da bude vise od
10% neugasenih cestica)
-U praksi se iz tehnoloskih razloga CaO gasi sa znatno vecom kol vode od hem potrebne (usled
oslobadjanja toplote deo ispari)
-Krecni malteri se na vazduhu suse i karbonizuju, cime se povecava cvrstoca maltera. Prilikom
karbonizacije se izdvaja voda, pa se samim tim povacava cvrstoca smese. Ocvrscavanje se moze
i ubrzati vestackim susenjem.
134.Hidraulicni krec: dobijanje, osnovni sastojci, polje primene
-Hidraulicni krec pripada kategoriji hidraulicnih veziva, a dobija se pecenjem laporovitih krecnjaka
sa 6-20% glinovitih primesa na temp 900-1000c. tokom pecenja jedan deo CaO se jedini sa
SiO2,Al2O3,Fe2O3 i dobijaju se silikati, aluminati, feriti kalcijuma (2CaO*SiO2, CaO*Al2O3,
2CaO*Fe2O3) koji imaju sposobnost ocvrscavanja na vazduhu i u vodi. On sadrzi i izvesnu
kolicinu slobodnog kreca CaO (vise slob kreca manja sposobnost hidraulickog ocvrscavanja).
Koristi se (u vidu fino samlevenog praha) za dobijanje betona nizih kvaliteta i maltera za upotrebu
u suvim ili vlaznim sredinama. Daje manje plast maltere nego obican krec.
135.Proizvodi na bazi kreca: autoklavno ocvrscavanje
-Dobijanje vestackih mat na bazi kreca nije bilo moguce zbog sporog ocvrscavanja u norm
uslovima, a proizvodi su imali male cvrstoce i nisu postojani u vodi.
-Primenom autoklavne obrade mesavine kreca i kvarcnog peska (P=0,8 MPa, T=170c, t=10-14h),
dobijaju se mat velikih cvrstoca i postojanosti.
Ca(OH)2 + SiO2 + (n-1)*H2O = CaO*SiO2*n*H2O
-Najrasprostranjeniji proizvod ovakvog ocvrscavanja je silikatna opeka. Moze se primeniti svuda
gde i obicna opeka ali uz neka ogranicenja.
136.Materijali pucolanskih svojstava: def, sastav, vrste, primena
-Def: Pucolani su supstance mineralnog sastava koje nemaju sopstvenu vezivnu moc ili je ona vrlo
mala, ali koje su u sposobnosti da na normalnim temperaturama i u prisustvu vlage reaguju sa
krecom (Ca(OH)2) i daju nove mat hidraulicnih svojstava.
-Sastav: Najcesce ulaze SiO2, Al2O3 i Fe2O3, pa se kao rezultat hem reakcija izmedju ovih
oksida i Ca(OH)2 dobijaju razliciti hidrosilikati, hidroaluminati, i hidroferiti kalcijuma koji su tesko
rastvorljivi u vodi.
-Vrste: Prema poreklu se dele na prirodne i vestacke. Prirodni: pucolanska zemlja, santorinska
zemlja, dijatomejska zemlja, opalska breca, vulkanski tuf, vulkanski pepeo, apatiti Vestacki:
leteci (elektrofilterski) pepeo, keramicki materijali
Postoje jos i tzv. aktivirani pucolani koji se dobijaju zarenjem izvesnih mat cime se postize
aktiviranje njihovih pucolanskih svojstava (skriljaste gline montmorionita i kaolinita )
Mada se ne ubraja u kategoriju pucolana klasicnog tipa, granulisana (bazicna) zgura visokih peci
takodje ima pucolanska svojstva.
-Primena: Za spravlljanje maltera i betona koji se koriste kako na fazduhu, tako i u vodi. Zajedno
sa pucolanom se upotrebljava i krec radi dobijanja vecih cvrstoca (u slucaju maltera)
Najsiru primenu pucolani i granulisana zgura imaju u industriji cementa gde se ovi mat dodaju
osnovnoj komponenti svakog cementa samleveno, portland cementnom klinkeru.
137.Finoca mliva pucolanskih materijala i veziva: znacaj i postupci ispitivanja
-Hem reakcije na relaciji pucolan krec u mnogome zavisi od finoce mliva pucolana.
-Odredjuje se postupkom prosejavanja ili merenjem specificne povrsine, tj. merenjem povrsine
svih zrna materijala sadrzanih u jedinici mase.
-a)Postupak prosejavanja: Koristi se sito sa otvorima 0,063mm. Uzorak 50 g pucolana osusenog
na temp 98c se stavlja u sito i prosejava mlazom vode. Po zavrsenom sejanju sito se spira
destilovanom vodom, a nakon cedjenja sa sita se skuplja ostatak koji se susi do stalne mase na
98c. Kao merilo finoce sluzi odnos mase ostatka prema masi pucolana uzetog za sejanje. Najvise
15%
-b)Postupak merenja spec povrsine (pomocu Blenovog permeabilimetra): Zasniva se na principu
da otpor koji jedan sloj praskastog mat pruza prolazu vazduha raste sa finocom mliva. Bitno je da
se prilikom merenja koristi sloj iste debljine i zbijenosti. Problem se svodi na merenje vremena t
potrebnog za prolaz odredjene kolicine vazduha kroz dati uzorak mat. Spec povr se izracunava
pomocu Kozeny-Carmanove formule: S=Ko*SQRT(t),ili S=K*SQRT(p^3)*SQRT(t) / s*(1-
p)*SQRT() ; poroznost materijala: p= 1 m/V*s
138.Ispitivanje spec povrsine pucolana i drugih praskastih mat
137. b)
139.Pucolani: pucolanska aktivnost i njeno ispitivanje, klase kvaliteta pucolana
-Stepen aktiviranja vezivnih svojstava pucolana moze da se oceni jedino na bazi ispitivanja meh
karakteristika ovih mat u kominaciji sa krecom (Ca(OH)2).
-Meh kar pucolana se ispituju na uzorcima sastavljenim od plasticnog maltera dobijenog
mesanjem hidratisanog kreca, pucolana, standardnog peska (0,5-1mm) i vode. Malter se spravlja
od hidratisanog kreca, pucolana osusenog na 98c, stand peska i pijace vode u razmeri 1:2:9:1,8
Uzorci 4x4x16cm (130g hk, 260g puc, 1170g pes, 134g vode)
-Klase kvaliteta: na osnov cvrstoce pri pritisku (kao i kod gipsa i kreca, uzorak se opterecuje
upravno na pravac nabijanja)
-Tri klase: 5 (savijanje 2 Mpa, pritisak 5 Mpa), 10 (s 3 Mpa, p 10 Mpa), 15 (s 4 Mpa, p 15 Mpa)
-Oznacavaju se : slovo P, oznaka kvaliteta, skracena oznaka petrografskog naziva pucolana
(npr. pucolan kvaliteta 15 opalske brece P 15 Ob)
140.Granulisana zgura: sastav, uslovi koje treba da ispuni zgura koja se dodaje portland
cementu
-Granulisana zgura nastaje kada se troska visokih peci naglo ohladi potapanjem u vodu (dobijaju
se relativno trosne i krte granule). Ima veliki procenat supljina i malu zap masu 800kg/m^3.
Hemijski sastav je slican hem sastavu portland cementa, tj. ona sadrzi iste okside kao i pc, ali u
drugacijim masenim odnosima. (CaO, SiO2, Al2O3, Fe2O3)
-Dele se na kisele i bazne u zavisnosti od sadrzaja osnovnih oksida (SiO2, CaO, Al2O3)
-Kao dodatak cementima dolazi u obzir samo bazna zgura (SiO2 25-30%, CaO 45-50%, Al2O3
13-20%)
141.Osnovni vestacki minerali portland cementnog klinkera: pune i skracene hemijske
oznake, elementarna svojstva i znacaj za svojstva cementa
-Portland cementni klinker Vestacki kameni materijal koji se stvara pecenjem krecnjaka i gline u
odnosu 3:1 (maseni odnos)
-Osnovni sastojci: CaO(C), SiO2(S), Al2O3(A), Fe2O3(F)
-Pored njih u sastav cementa ulaze i primese: Na2O, K2O, SO2,MgO,CaO(stetni sastojci)
-Slobodan CaO predstavlja takodje stetnu primesu zbog povecavanja zapremine.
-Na temp sinterovanja (1350-1450c) dolazi do niza hem reakcija od kojih su osnovne one koje
dovode do stvaranja tzv. klinker minerala:
CaO + SiO2 = 3CaO*SiO2 (C3S) trikalcijumsilikat alit 45-60%
CaO + SiO2 = 2CaO*SiO2 (C2S) dikalcijumsilikat belit 20-30%
CaO + Al2O3 = 3CaO*Al2O3 (C3A) trikalcijumaluminat 4-12%
CaO + Fe2O3 + Al2O3 = 4CaO*Al2O3*Fe2O3 (C4AF) tetrakalcijumaluminat-ferit 10-20%
-Hem sastav portland cementa: CaO (vezan) 62-67%, SiO2 19-25%, Al2O3 2-8%, Fe2O3 1-5%,
SO3 max 3,5-4,5%, CaO (slobodan) max 2%, MgO max 5%, alkalije (Na2O, K2O) 0,5 1,3%
-MgO i CaO izazivaju nepostojanost zapremine, Alkalije uticu na usporavanje porasta cvrstoce
cementa, ako su prisutne vise od 0,6% mogu da izazovu alkalno-silikatnu reakciju.
-Minerali ucestvuju sa oko 75% u ukupnoj masi i njihova svojstva opredeljuju tehnicke
karakteristike portland cementa.
-C3A je cesto uzrocnik sulfatne korozije cementa, C3S ima visoku toplotu hidratacije.
MPa
C3S Stepen hidratacije klinker min u f-ji vremena

C2S Mineral Vreme

3 dana 7 dana 28 dana 3 mes 6 mes
C3S 36 46 69 93 94
C2S 7 11 11 29 30
C3A C3A 82 82 84 91 93
C4AF C4AF 70 71 74 89 91
Dani
Doprinosi kl min cvrstoci
cem kamena
142.Hidratacija cem kao hemijski proces, doprinos klinker-minerala cvrstoci cementnog
kamena i toploti hidratacije
-H20 -> H, Ca(OH)2 -> CH
2C3S + 6H = C3S2H3 + 3CH +q1
2C2S + 4H = C3S2H3 + CH +q2
C3A + 6H = C3AH6 + q3
C3 + sadra + voda = 3CaO*Al2O3*3CaOSO4*31H2O + q4
C4AF + 2CH +10H = C3AH6 + C3FH6 + q5
-Etringit: 3CaO*Al2O3*3CaOSO4*31H2O mineralna supstanca koja se odlikuje velikom
zapreminskom ekspanzijom. Njegovi kristali se razvijaju veoma brzo i stvaraju odredjene ljuske
oko cem zrna. Na ovaj nacin se otezava pristup vode do cementa i to usporava hidrataciju.
-Jedna od vaznih karakteristika procesa hidratacije je oslobadjanje odredjene kolicine toplote
toplote hidraacije. cementi niske topl hidr se mogu dobiti ukoliko se smanji sadrzaj C3A i C3S, a
poveca sadrzaj C2S i C2AF. Cementi grubljeg mliva imaju nizu toplotu hidratacije.
-Glavni nosioci cvrstoce cem kamena su silikati kalcijuma. C3S je nosilac ranih cvrstoca, C2S ne
pokazuje tako brz prirastaj cvrstoce, ali tokom vremena se cvrstoca izjednacava sa C3S.
143.Hidratacija cementa kao prostorni (volumenski) proces: formiranje strukture
cementnog kamena, cementni gel.
-Mesanjem cementa i vode se dobija jedan disperzni sistem suspenzija. U cementnoj pasti
dolazi samo do delimicnog rastvaranja cestica cementa, pa voda predstavlja disperzionu sredinu,
a cement diserzionu fazu.
-Vezivanje zapocinje vec nakon nekoliko minuta od momenta mesanja vode i cementa. Kao
rezultat hem reakcija voda-C3A dolazi do stvaranja iglicastih kristala. Nakon 8-10h ce ceo
volumen mesavine biti ispunjen ovim kristalima (ovaj skelet se zove aluminatni skelet). Paralelno
sa aluminatnom strukturom se stvaraju i produkti hidratacije klinker minerala C3S i C2S. Stvaraju
se sitni silikatni kristali koji na pocetku ispunjavaju supljine izmedju iglicastih kristala aluminatne
strukture. Vremenom se znacaj silikatne strukture povecava i ona postaje stvarni nosilac cvrstoce
cem kamena. Osnovnu masu cem kamena cini cem gel.
-Cementna pasta je disperzan koloidni sistem, pa gubitak fluidnosti cem paste ustvari
predstavlja transformaciju jednog koloidnog sistema u cvrstu supstancu gel. Tokom tog procesa
ne dolazi do razdvajanja disperzione faze i disperzione sredine, zato sto gel karakterise izuzetno
porozna struktura, tako da su u cem gelu uvek prisutne pore velicine 1-3*10^-7 ispunjene vodom
(gelska voda).Ukoliko je mv/mc = 0,4 cela masa cementne paste ce se transformisati u cementni
gel. 60% ove vode ce se hemijski vezati, a 40% ce biti slobodno u porama gela. Gel predstavlja
skup submikrokristalnih cestica hidrosilikata kalcijuma.
144.Hidratacija cementa kao prostorni (volumenski) proces: sema zapreminskih promena
cementne paste za slucaj mv/mc=0,4
-Ukoliko je mv/mc = 0,4 cela masa cementne paste ce se transformisati u cementni gel. 60% ove
vode ce se hemijski vezati, a 40% ce biti slobodno u porama gela.
-Pri hemizmima koji prate hidrataciju dolazi do odredjenih zapreminskih kontrakcija cem gela. One
iznose 23% u odnosu na volumen vode koja ulazi u reakcije. Ova pojava se kod cem kamena
ispoljava smanjenjem njegove zapremine, sto predstavlja jednu od komponenata pojave pod
nazivom skupljanje cementa. Kao propratna manifestacija zapreminske kontrakcije je stvaranje
novih pora u strukturi cem gela. Kada je mv/mc=0,4 dobija se cem gel (kamen) sa 30% pora.
145.Hidratacija cem:stepen hidratacije u f-ji vodocementnog faktora, odnos cvrstoce pri
pritisku i stepena hidratacije za razlicite vrednosti vodocementnog faktora.
-Stepen hidratacije cementa (h) predstavlja odnos mase cementa koja je transformisana u gel i
mase cementa koja je usla u sastav cementne paste. h se krece u granicama od 0 do 1, pri
cemu 0 odgovara cementnoj pasti, a 1 slucaju potpune hidratacije.
-Merenja su pokazala da 100%-na hidratacija nije moguca, vec da je u betonu obuhvaceno
hidratacijom najvise 80-90% cementa. stepen hidratacije zavisi u velikoj meri i od finoce mliva.
146.Hidratacija cementa: zapremina gelskih i kapilarnih pora, gelska, kapilarna i ukupna
poroznost cementnog kamena.
-Za slucaj mv/mc= >= 0,4 i h=1 zapremina gelskih pora: 22/(32+100*) *100(%), zapremina
kapilarnih pora: (100* 40) / (32+100*) *100(%)
-Za slucaj mv/mc= >= 0,4 i h<1 zapremina gelskih pora: 22*h / (32+100*) *100(%),
zapremina kapilarnih pora: (100* - 40*h) / (32+100*) *100(%)
-A ako je mv/mc= <= 0,4 zapremina gelskih pora: 55* / (32+100*) *100(%)
-Ukupna poroznost cementnog kamena p (mv/mc= >= 0,4)
p=pg+pk =(22h/(32+100*) + (100* 40h) / (32+100*)) *100(%) =100 - (32+18h)/(0,32+)
147.Aditivni karakter (aditivnost) uticaja klinker minerala na svojstva cementa; primeri za
definisanje cvrstoce i toplote hidratacije
-Uticaj svakog klinker minerala na bilo koju osobinu cemennta ima aditivni karakter, tj. bilo koje
svojstvo Sc se moze kvantitativno izraziti u obliku:
Sc=aA+bB+cC+dD
Sc-brojna vrednost nekog svojstva (npr cvrstoce);
A,B,C,D - procentni sadrzaj minerala C3S,C2S,C3A,C4AF;
a,b,c,d - Parametri koji karakterisu uticaj jednog procenta odgovarajuceg minerala na posmatrano
svojstvo.
- cementi niske topl hidr se mogu dobiti ukoliko se smanji sadrzaj C3A i C3S, a poveca sadrzaj
C2S i C2AF
- Glavni nosioci cvrstoce cem kamena su silikati kalcijuma. C3S je nosilac ranih cvrstoca, C2S ne
pokazuje tako brz prirastaj cvrstoce, ali tokom vremena se cvrstoca izjednacava sa C3S. Vise
silikatnih minerala - veca cvrstoca.
148.Aluminatni (boksitni) cement: dobijanje, osnovne odlike
-Dobija se zarenjem mesavine krecnjaka i boksita uz dodatak silicijumoksida i oksida gvozdja.
Zarenje se vrsi u spec elektro-pecima na 1500-1550c. Osnovni minerali koji ulaze u sastav su:
monokalcijumaluminat - CaO*AL2O3 (CA) i C2S. Sadrzaj Al2O3 max 35%.
-Ima crnkastu boju, kod nas se proizvodi u klasama 65 i 75.
-Ima jako brz prirast cvrstoce u toku vremena i vrlo brzu hidrataciju. Tokom hidratacije se
oslobadja velika kolicina vode.
-Na povisenim temperaturama mu opada cvrstoca
-Otporan je u morskoj vodi, u mekim vodama, kao i u sulfatnim vodama, ali je neotporan u vodama
koje sadrze alkalije. Ne sme se mesati sa krecom, ni sa port cem.
149.Osnovna svojstva cementa, bitna (presudna) kod izbora vrste cementa kao
komponente betona, u zavisnosti od vrste konstrukcije i sredine u kojoj se gradi
-
150.Osnovna svojstva cementa: Pregled svojstava, njihov znacaj i uslovi standarda.
-spec i zap masa, finoca mliva, vlaznost i gubitak zarenjem, standardna cem kasa i vreme
vezivanja, lazno vezivanje cementa, stalnost zapremine, cvrstoce cementa, deformacije pod
uticajem kratkotrajnih opterecenja, skupljanje cementa, tecenje cementa, hemijska korozija
151.Sulfatno otporni cementi i cementi niske toplote hidratacije na bazi portland
cementnog klinkera.
a)Sulfatnootporni cement je cement otporan na delovanje sulfata (C3A). Da bi se dobio ovakav
cement sadrzaj C3A u njemu mora biti mali (3%) ili da ga uopste nema. Ovo se postize korekcijom
sirovine u smislu smanjivanja Al2O3 i povecavanja Fe2O3. Medjutim veliki sadrzaj C4AF takodje
izaziva sulfatnu koroziju, pa se zbog toga i sadrzaj C4AF ogranicava.
-Kao sulfatnootporni cementi se deklarisu sulfatnootporni portland cement (C3A max3,5%) i
sulfatnootporni metalurski cement
b)Cementi niske toplotne hidratacije se mogu dobiti na nekoliko nacina. Moze se dobiti od port
cem klinkera sa malim sadrzajem C3S i C3A, a moze se dobiti i od pc klinkera uobicajenog
sastava sa dodatkom zgure i/ili pucolana. Finoca mliva ne sme da bude previse visoka.
-Toplota hidratacije kod ovih cemenata se odredjuje metodom rastvaranja i metodom termos-boce.
-Metoda rastvaranja se svodi na merenje i uporedjivaje hemijskih energija cementa, odnosno
kolicina toplote koje oslobadja nehidratisani i hidratisani cement. (uvek je manja kod hidrat cem)
-Metoda termos-boce je jednostavnija, ali i nije toliko precizna kao prethodna metoda.
152.Klase i vrste (podela) cementa, oznacavanje cementa prema vazecim EN standardima
-Vrste predstavljaju kategorije cementa s obzirom na sastav i tehnologiju proizvodnje, dok klase
cementa oznacavaju njihove mehanicke karakteristike. Kod nas se klase definisu prema
cvrstocama propisanih zoraka dobijenim ispitivanjima na savijanje i pritisak.
-Cementi se mogu podeliti na dve osnovne grupe: na cemente na bazi portland cementnog
klinkera i na ostale (specijalne vrste)
-Cementi na bazi portland cementnog klinkera: Portland cement (PC k ; k-klasa), PC sa dodatkom
zgure (PC 15z k, PC 30z k), PC sa dodatkom pucolana (PC 15p k, PC 30p k), PC sa mesanim
dodatkom (PC 15d (z ili p) k, PC 30d (z ili p) k), Metalurski cement (Mk), Pucolanski cement (Pk),
Metalurski cem sa dodatkom pucolana (MpK), Cementi niske toplotne hidratacije (N ispred
oznake), Beli portland cement (B PC k x , x-oznaka za grupu beline), Sulfatnootporni cement (SPC
k i SM k).
-Specijalne vrste: Aluminatni cement (AC k), Supersulfatni cement, Ekspanzivni cement
-Klase cementa na bazi portland cementnog klinkera: 25, 35S, 35B, 45S, 45B, 55 (s- spori
prirastaj cvrstoce, B- brz prirastaj cvrstoce)
153.Postupak ispitivanja klase cementa prema novom EN standardu
-Definisu se prema cvrstocama pri savijanju (fzs) i pri pritisku (fp) posle 28 dana u MPa
-Klase cementa na bazi portland cementnog klinkera: 25, 35S, 35B, 45S, 45B, 55 (s- spori
prirastaj cvrstoce, B- brz prirastaj cvrstoce)
Klasa fzs fp
25 4 22
35 S 5 31
B 5 31
45 S 5,5 40
B 5,5 40
55 6,5 49
154.Vrste cementa na bazi portland-cementnog klinkera; uticaj dodataka materijala
pucolanskih svojstava
-Cementi na bazi portland cementnog klinkera: Portland cement (PC k ; k-klasa), PC sa dodatkom
zgure (PC 15z k, PC 30z k), PC sa dodatkom pucolana (PC 15p k, PC 30p k), PC sa mesanim
dodatkom (PC 15d (z ili p) k, PC 30d (z ili p) k), Metalurski cement (Mk), Pucolanski cement (Pk),
Metalurski cem sa dodatkom pucolana (MpK), Cementi niske toplotne hidratacije (N ispred
oznake), Beli portland cement (B PC k x , x-oznaka za grupu beline), Sulfatnootporni cement (SPC
k i SM k).
-Dodatak zgure: Smanjuju se rane cvrstoce, ali povecavaju kasnije. Usporava se hidratacija i
povecava specificna povrsina.
-Dodatak pucolana: sporije ocvrscavanje (sporija hidratacija), vece cvrstoce od PC nakon nekog
vremena, niska toplota hidratacije, manja zapreminska masa, ali veca specificna.
155.Skupljanje cementa: komponente skupljanja, uticajni faktori, orijentacione vrednosti
konacnog skupljanja (t->besk) cementnog kamena, maltera i betona
-Tokom vremena dolazi do odredjenih zapreminskih deformacija na uzorcima cementnog kamena.
Skupljanje je narocito izrazeo ako se uzorci drze u sredini sa vrlo niskom vlaznoscu vazduha. Ono
je posledica fizicko-hemijskih procesa u cementu, i najtesnje je povezano sa stanjem vlaznosti
cementa.
-Ukupna deformacija skupljanja se sastoji od tri komponente: 1)skupljanje usled kontrakcije
produkata hidratacije, 2)skupljanje usled isparavanja vode, 3)skupljanje nakon zavrsetka procesa
vezivanja.
-Granicne vrednosti skupljanja zavise od sladecih faktora: 1)vrste i kolicine cementa (PC ima
manje skuoljanje od cementa sa dodacima, vise cementa - vece skupljanje), 2)kolicine vode (veci
vodocemnetni faktor - vece skupljanje), 3)finoce mliva (veca povrsina zrna - vece skupljanje),
4)temperature( veca t vece s), 5)starosti-vremena (veca starost- vece s), 6)dimenzija uzoraka
(manje dim - vece skupljanje)
-Skupljanje cementnog maltera < skupljanja cementnog kamena
156.Specijalne vrste cementa: vrste, osnovna svojstva i primena
-Specijalne vrste: Aluminatni cement (AC k), Supersulfatni cement, Ekspanzivni cement
-Aluminatni: Ima crnkastu boju, kod nas se proizvodi u klasama 65 i 75. Ima jako brz prirast
cvrstoce u toku vremena i vrlo brzu hidrataciju. Tokom hidratacije se oslobadja velika kolicina
vode. Na povisenim temperaturama mu opada cvrstoca. Otporan je u morskoj vodi, u mekim
vodama, kao i u sulfatnim vodama, ali je neotporan u vodama koje sadrze alkalije. Ne sme se
mesati sa krecom, ni sa port cem.
-Supersulfatni: Velika finoca mliva, vrlo niska toplota hidratacije. Trazi znatno vecu kolicinu vode
za hidrataciju, otporan je na delovanje sulfata, kao i prema delovanju morske vode, sone kiseline,
lanenog ulja, fenola, razblazenih rastvora organskih kiselina i dr.
-Ekspanzivni cementi: U prvih 15 dana se ispoljava znacajna ekspanzija (sirenje) cementnog
kamena. Najcesce se proizvode ex cementi kod kojih je sirenje 35mm/m^1.
157.Standardna konzistencija, vreme vezivanja i stalnost zapremine cementa;znacaj,
ispitivanje
-Princip definisanja standardne konzistencije se zasniva na merenje dubine prodiranja valjka kroz
uzorak - cem kasu u prstenu. Ako se valjak zaustavi na 5-7mm iznad staklene ploce, smatra se da
su uslovi za standardnu konzist ispunjeni. Osim toga propisana je i kolicina vode potrebne za
postizanje stand konz koj mora biti ispod 31%.
-Vreme vezivanja: pocetak vezivanja - igla se zaustavlja na 3-5 mm iznad staklene ploce (vreme
pocetka vez - od mesanja do pocetka vez), svrsetak vezivanja - igla ne ulazi vise od 1mm u masu
obrnutog uzorka (vreme svrsetka vez - od mesanja do svrsetka vez).
-PC: pocetak vezivanja ne pre 60 min, svrsetak ne posle 10h
-Na proces vezivanja utice i temperatura sredine. (vise temp - brze)
-Stalnost zapremine: Pri procesu ocvrscavanja dolazi do zapreminskih deformacija (skupljanje -
ocvrscavanje na vazduhu, bubrenje - ocvrscavanje u vodi). Ovi procesi moraju da se odvijaju
ravnomerno da ne bi doslo do koncentracije unutrasnjih napona. Ukoliko su prisutne vece kolicine
expanziva (slobodni CaO, MgO, CaSO4) doci ce do pojave nezanemarljivih unutrasnjih napona,
pukotina ljuscenja i raspadanja materijala (nestalnost zapremine)
-Dokazivanje stalnosti: 1)ispitivanjem uzorka u obliku kolaca, 2)pomocu Sateljejevog prstena
158.Tecenje cementa: def, faktori uticaja, znacaj
-Viskozno tecenje cementa, kao i svih materijala u kojima se cement pojavljuje kao komponenta,
zavisi od istih faktora i na isti nacin kao i skupljanje. Ova pojava zavisi i od opterecenja, pri cemu
ukoliko su ta opt dovoljno mala (do fp/3) tecenje je linearno.
-Za prakticne potrebe se odredjuje koeficijent tecenja definisan izrazom:
(t,ti)= tec(t,ti)/el(ti) = tec(t,ti)/(ti) *E(ti)
159.Tehnologija proizvodnje cementa: sirovinske komponente, kratak opis postupka, faze
tehnologije proizvodnje koje bitno uticu na svojstva i ispitivanje cementa
-Tehnoloski proces proizvodnje cementa pocinje na kopovima sirovina - krecnjaka, gline ili laporca.
Ukoliko se za proizv koriste krecnjak i glina moguce su dve varijante tehnologije - mokri i suvi
postupak.
1)Mokri postupak: Obe sirov komp se usitnjavaju, pri cemu se glina nakon usitnj mesa sa
40%vode. Ova glinena kasa odlazi u mlin sa kuglama u koji se uvodi i usitnjeni krecnjak. U mlinu
se vrsi fino usitnjavanje sirovinskih komp, pa se nakon procedjivanja mesavine dobija tzv.
sirovinski mulj koji se odlaze u narocite bazene gde se nastavlja mesanje u cilju homogenizacije i
vrsi se eventualna korekcija sastava. Ovako pripremljen mulj se odvodi u rotacionu celicnu pec
oblozenu sa unutrasnje strane vatrostalnim materijalom. Pec je nagnuta, tako da masa prolazi
kroz sve toplije zone, da bi na kraju dospela u zonu sinterovanja (1300-1500c) gde 20-30% mat
prelazi u tecno agregatno stanje, pri cemu se oksidi kalcijuma, aluminijuma, gvozdja i silicijuma
jedine gradeci slozena hem jedinjenja. Ovde nastaju grudvice - portland cem klinker.
2)Suvi postupak: prva faza usitnjavanje do praha, faza susenja pa se nakon toga krecnjacko i
glineno brasno smesta u posebne bunkere. Brasno iz bunkera se dozira u tacno def odnosu i
dobija se sirovinsko brasno. Ono se smesta u posebne silose iz kojih docnije odlazi na vlazenje
(10-12% vode jer se ceo transport i mesanje vrse pneumatskim putem). Zatim se pece u
rotacionim pecima kao i kod mokrog postupka.
-Nakon oba postupka se klinker hladi programiranim postupkom(brzo do 300c, a posle lezi 2-4
nedelje u silosima). Posle hladjenja i lezanja on se melje uz hladjenje uduvavanjem hladnog
vazduha i tokom ovog postupka se dodaju sadra, anhidrit, pucolan, zgura
-Ponovo lezi u silosima 15 dana pa se pakuje.
160.Formiranje etringita u svezem cementnom kamenu (cementnoj pasti) i u ocvrslom
cem kamenu, odnosno u cem malteru i betonu u gotovim konstrukcijama
-C3 + sadra + voda = 3CaO*Al2O3*3CaOSO4*31H2O + q4
-Etringit: 3CaO*Al2O3*3CaOSO4*31H2O mineralna supstanca koja se odlikuje velikom
zapreminskom ekspanzijom. Njegovi kristali se razvijaju veoma brzo i stvaraju odredjene ljuske
oko cem zrna. Na ovaj nacin se otezava pristup vode do cementa i to usporava hidrataciju.
-Ekspanzija nije opasna u mesavini cement-voda, zato sto se povecanje vrsi u okviru jos fluidalne
cementne paste.
-Ekspanzivno dejstvo entrigita je opasno ako se vrsi u cem kamenu. Etringit ce se stvoriti u cem
kamenu u slucaju kada je cem kamen izlozen delovanju sulfata, tzv sulfatnoj agresiji. Dolazi do
povecanja zapremine etringita za 4,6 puta u odnosu na zapreminu supstanci sto izaziva velike
unutrasnje napone, koji dovode do razaranja cem kamena - sulfatne korozije. Cementi koji ce biti
izlozeni sulfatnoj agresiji moraju imati sto manje C3A.
161.Cementi:portland cement i osnovni pojmovi u vezi sa njegovim dobijanjem i hem
sastavom: osnovna jedinjenja pc, formiranje klinker minerala
141.