9.

децем ар
9. децем ар (9.12.) је 343. дан године по грегоријанском календару (344. у преступној години). До краја године има још 22
дана.

Садржај
Догађаји
Рођења
Смрти
Празници и дани сећања
Литература
Види још
Референце

Догађаји
536. — У Готском рату источноримски војсковођа Велизар освојио Рим од
Острогота. децем ар
1824. — У Перуанском рату за независност снаге јужноамеричког П У С Ч П С Н
револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у ици код
Ајакуча што је ило пресудно за стицање независности Перуа. 1
1905. — У Дрездену изведена премијера опере једночинке „Салома“ 2 3 4 5 6 7 8
Рихарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда. Пу лика се 9 10 11 12 13 14 15
згражавала над скаредношћу представе.
16 17 18 19 20 21 22
1905. — Представнички дом Француске је усвојио закон о одвајању
државе од цркве. 23 24 25 26 27 28 29
1917. — Турске трупе у Првом светском рату Британцима предале 30 31
Јерусалим.
1941. — Кина у Другом светском рату о јавила рат Јапану, Немачкој и Италији.
1948. — Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила конвенцију о геноциду, која правно дефинише
геноцид и саветује својим потписницима да спрече и казне таква дела.
1961. — Тангањика је стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом
Њеререом.
1967. — Николаје Чаушеску постао је председник Румуније.
1978. — Одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago
Hustle против Milwaukee Does-а.
1979. — Научна комисија Светске здравствене организације је потврдила да је вирус великих огиња
искорењен међу људима.
1985. — Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његов след еник, члан војне хунте,
адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну ро ију з ог учешћау рату против градске гериле и
политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи.
1985. — Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти
тероризма осуђују као криминал.
1990. — Лех Валенса, ивши лидер синдиката Солидарност, је по едио на првим председничким из орима у
Пољској.
1990. — На првим вишестраначким из орима у Ср ији након 45 година владавине комуниста, по едила
Социјалистичка партија Ср ије, ивши комунисти, а за председника Ср ије иза ран лидер те партије
Сло одан Милошевић.
 1992. — Поштујући санкције УН против Југославије, Светска фуд алска федерација за ранила југословенској
репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994.
1994. — Партија Шин Фејн, политичко крило Ирске репу ликанске армије, први пут после више од 70 година
почела мировне разговоре с Владом Велике Британије.
1995. — Врховни суд Пољске потврдио по еду Александра Квасњевског на новем арским председничким
из орима и од ацио жал у присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.
1996. — УН одо риле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте
за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990.
1999. — Власти Ср ије осудиле председницу Лиге ал анских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година
затвора. Фљора Бровина пуштена на сло оду 2000, по одласку Сло одана Милошевића са власти.
2000. — Југославија и ивша југословенска репу лика Словенија успоставиле дипломатске односе.
2002. — Америчка авионска компанија Јунајтед ерлајнс поднела захтев за анкрот, највећи у историји авио-
индустрије.
2016. — Председница Јужне Кореје Парк Гун Хеј је смењена након корупционашког скандала.

Рођења
1594. — Густав II Адолф, шведски краљ, војсковођа, војни и државни реформатор.
1608. — Џон Милтон, енглески песник.
1842. — Петар Кропоткин, руски теоретичар анархизма
1846. — Јован Грчић Миленко, српски песник и доктор медицине. (†1875.)
1868. — Фриц Ха ер, немачки хемичар. (†1934.)
1881. — Војвода Вук, четнички командант у алканским ратовима
1882. — Хоакин Турина, шпански композитор
1886. — Кларенс Бирдсеј, амерички проналазач.
1887. — Драгојло Дудић српски револуционар и писац.
1895. — Долорес И арури, шпанска револуционарка
1906. — Грејс Хопер, амерички компјутерски стручњак. Творац компјутерског језика ко ол (cobol). (†1992.)
1914. — Љу ица Сокић, српска сликарка
1916. — Кирк Даглас, рођен као Исур Демски, амерички филмски глумац руског порекла.
1926. — Луис Мигел Лукас Домингин, шпански орац с иковима.
1934. — Џуди Денч, ританска глумица и до итница Оскара.
1951. — Драган Пантелић, југословенски фуд алски репрезентативац и тренер.
1953. — Џон Малкович, амерички глумац
1962. — Хуан Аткинс је амерички музичар. Сматра се оснивачем техно музике
1972. — Фа рис Санторо, француски тенисер.
1978. — Гастон Гаудио, аргентински тенисер.
1981. — Марди Фиш, амерички тенисер.

Смрти
1437. — Жигмунд Луксем уршки, цар Светог римског царства
1641. — Антонис ван Дајк, фламански сликар.
1669. — Папа Климент IX
1910. — Лаза Костић, српски писац.
1937 – Густаф Дален, шведски физичар, до итник Но елове награде за физику 1912.
1989. — Јован Ђорђевић, српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију.

Празници и дани сећања

Српска православна црква данас прославља

Преподо ни Алимпије Столпник

Литература
Б92

Види још
Списак датума Списак векова
Списак година Списак миленијума
Списак деценија

Референце
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=9._децем ар&oldid=15672317“

Ова страница је последњи пут уређена на датум 10. децем ар 2017. у 04:47 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за више информација.