STUDENTSKE DEMONSTRACIJE 1968.

REZOLUCIJA STUDENTSKIH DEMONSTRACIJA

3. juna 1968.
Studenti su u toku jučerašnjeg i današnjeg dana, između ostalog,
izrazili neslaganje sa sledećim p o j a v a m a u našem društvu i postavili
sledeče zahteve:
1) Smatramo da je osnovni p r o b l e m p o j a v a socijalne nejednako-
sti u nas. U vezi s tim zahtevamo:
— doslednu raspodelu prema radu,
— energičnu akciju p r o t i v bogaćenja na nesocijalistički način,
— zahtevamo da socijalna struktura studenata predstavlja odraz
društvene strukture,
— zahtevamo ukidanje svih privilegija k o j i h ima u našem dru-
štvu.
2) V e l i k i b r o j nezaposlenih je takođe jedan od uzroka gneva stu-
denata. Zato zahtevamo:
— ukidanje honorarnog rada,
— s m a n j i v a n j e rukovodećeg kadra bez adekvatnih kvalifikacija i
z a p o š l j a v a n j e mladih stručnjaka na n j i h o v a mesta,
— brže s p r o v o đ e n j e Zakona o obaveznom p r i p r a v n i č k o m stažu i
stimulaciju mladih stručnjaka da bi se sprečio n j i h o v odlazak
u inostranstvo.
3) P o s t o j a n j e jakih birokratskih snaga u našem društvu zahteva:
— demokratizaciju svih društveno-političkih organizacija a pose-
bno Saveza komunista,
— demokratizaciju svih sredstava i n f o r m i s a n j a i f o r m i r a n j a jav-
nog mnenja,
— slobodu zbora i demonstracija.
4) Studenti su posebno ogorčeni sa stanjem na našim univerzite-
tima. Stoga se zahteva:
— p o b o l j š a n j e materijalnog p o l o ž a j a univerziteta,
— ravnopravno učestvovanje studenata u svim f o r u m i m a gde se
rešavaju bitni p r o b l e m i društva, a pre svega pitanja direktno
ili indirektno vezana za studente,
— osuđujemo p o j a v u klanova i m o n o p o l a na p o j e d i n i m katedra-
ma i zahtevamo oštru borbu protiv istih,
— zahtevamo potpunu i demokratsku reizbornost celokupnog na-
stavnog osoblja,
— zahtevamo slobodan upis studenata.
Akcioni k o m i t e t demonstranata i
zbor studenata
u Studentskom gradu
Jraxis, jun—lipanj 1968, Dokumenti, 62—63.
 SAOPŠTENJE PREDSEDNIŠTVA KONFERENCIJE SAVEZA
S T U D E N A T A J U G O S L A V I J E P O V O D O M DOGAĐAJA N A
BEOGRADSKOM UNIVERZITETU

Predsedništvo K o n f e r e n c i j e SSJ na s v o m sastanku održanom 4. VI

1968. godine u Beogradu razmotrilo je situaciju nastalu poslednjim do-
g a đ a j i m a na B e o g r a d s k o m univerzitetu i donosi sledeće zaključke:
1. Predsedništvo K o n f e r e n c i j e SSJ podržava i usvaja progresivne
i opravdane zahteve studenata Beogradskog univerziteta koji se odno-
se na:
— demokratizaciju u svim oblastima društvenog života i borbu
za d a l j e dosledno r a z v i j a n j e s a m o u p r a v l j a n j a kao i energično suprot-
stavljanje j o š uvek prisutnim birokratskim tendencijama;
— s m a n j i v a n j e postojećih velikih socijalnih nejednakosti k o j e se
zaklanjaju iza principa nagrađivanja prema radu, a nisu na n j e m u za-
snovane;
— ukidanje svih privilegija u našem društvu i bogaćenja na ne-
socijalistički način;
— bitno p o p r a v l j a n j e socijalne strukture studenata i n j e n o dovo-
đenje u sklad sa p o s t o j e ć o m strukturom društva;
— efikasno i hitno rešavanje p r o b l e m a nezaposlenosti i posebno
zapošljavanja stručnjaka, j e r je to uslov bržeg sprovođenja mera pri-
vredne i društvene r e f o r m e ;
— r e f o r m u univerziteta i r a z v i j a n j a stvarnih samoupravnih od-
nosa na n j e m u ;
— ravnopravno učešće studenata u svim procesima i instancama
društvenog odlučivanja o sopstvenom p o l o ž a j u i statusu na univerzite-
tu i društvu;
— radikalno p o b o l j š a n j e m a t e r i j a l n o g p o l o ž a j a univerziteta i stu-
denata.
To su pitanja i stavovi k o j e je Savez studenata Jugoslavije do
sada isticao i k o j i su sadržani u dokumentima Osme k o n f e r e n c i j e Sa-
veza studenata Jugoslavije.
Ubeđeni smo da oni izražavaju stvarni interes o g r o m n o g b r o j a
studenata i da su sasvim u duhu p r o g r a m a SKJ i Ustava SFRJ. Ovi zah-
tevi su u okviru političke i društvene a k c i j e svih progresivnih društve-
nih snaga na čelu sa SKJ i drugom T i t o m i zahtevamo n j i h o v o dosle-
dno sprovođenje.
2. I s t o v r e m e n o osuđujemo sve one pojedinačne pokušaje da se
demonstracije stave nasuprot p o l i t i č k o j a k c i j i SK, p o k u š a j e da se ista-
knu zahtevi suprotni osnovnim c i l j e v i m a društvene i privredne refor-
me, bez obzira sa k o j e strane dolazili i odlučno se suprotstavljamo svim
pokušajima infiltriranja k o j i teže za tim da se zloupotrebe ovi oprav-
dani zahtevi studenata
3. Izezetno ogorčeni, osuđujemo neshvatljivo brutalne postupke
m i l i c i j e i energično smo za to da se istraga hitno sprovede i zahtevamo
da svi odgovorni za takve postupke povuku o d g o v a r a j u ć e konsekvence.
4. Z a m e r a m o j e d n o m delu štampe i drugim sredstvima informi-
sanja k o j i su p r v o g dana javnost n e d o v o l j n o tačno informisali o doga-
đ a j i m a na B e o g r a d s k o m univerzitetu, j e r se nisu upustili u sagleda-
v a n j e stvarnih uzroka i pravog karaktera tih događaja, a zadržali se
samo na p o v o d u i s p o l j a š n j e m opisu događaja.
 5. Da bi se usvojeni zahtevi uspešno ostvarili potrebno je raditi na
stvaranju takve atmosfere k o j a će obezbediti normalan d i j a l o g i otvo-
riti t o k o v e efikasnog samoupravnog i društvenog dogovaranja i reša-
vanja.
U t o m cilju Predsedništvo K o n f e r e n c i j e (Saveza studenata Jugosla-
v i j e će hitno izraditi konkretan akciono-politički p r o g r a m kako bi bor-
ba za realizaciju postavljenih zahteva bila što uspešnija.

PREDSEDNIŠTVO KONFERENCIJE
SAVEZA STUDENATA JUGOSLAVIJE
Isto, 114—115.

SAOPŠTENJE PREDSEDNIŠTVA I IZVRŠNOG K O M I T E T A

CK SK SRBIJE

„Predsedništvo i Izvršni komitet Centralnog komiteta Saveza ko-

munista S r b i j e održali su sinoć sednicu i razmotrili uzroke, sadašnje
i moguće posledice studentskih demonstracija k o j e su 2. i 3. juna odr-
žane u Beogradu. Na sednici su podržani zahtevi studenata za uspešni-
j i m i b r ž i m rešavanjem n j i h o v i h materijalnih problema, kao i proble-
ma Univerziteta. Potpuno su opravdani zahtevi za r e f o r m o m nastave i
organizacije Univerziteta, za punim i aktivnim učešćem studenata u sa-
m o u p r a v l j a n j u na Univerzitetu. Većina tih zahteva isticana je i r a n i j e
u Savezu studenata, posebno na Univerzitetskoj skupštini Saveza stu-
denata Beogradskog univerziteta i bila je prihvaćena od strane pred-
stavnika Skupštine i Izvršnog veća SR Srbije.
U studentskim r e d o v i m a već duže se s r a z l o g o m ističu akutni pro-
blemi zapošljavanja. Savez komunista se od početka r e f o r m e jasno de-
klarisao i b o r i o za stav da nema uspešnog ostvarenja r e f o r m e bez ot-
varanja vrata privrednih organizacija stručnjacima. Međutim, rezulta-
ti te b o r b e nisu z a d o v o l j a v a j u ć i . Predsedništvo i Izvršni komitet CK
SK S r b i j e p o z i v a j u komuniste u radnim organizacijama da povedu ener-
gičnu akciju za z a p o š l j a v a n j e i o d g o v a r a j u ć i raspored mladih stručnja-
ka. Sastavni deo te a k c i j e m o r a biti donošenje republičkog zakona i
drugih propisa k o j i će p o t p o m o ć i ostvarenje politike zapošljavanja.
U isto vreme, Predsedništvo i Izvršni k o m i t e t CK SK S r b i j e odlu-
čno stoje na stanovištu da se ova otvorena pitanja m o g u rešavati samo
demokratskim putem, a ne neredima i pritiscima. Takav m e t o d utirao
bi put stanju k o j e bi o b j e k t i v n o zaustavilo kurs d a l j e s demokratskog
i samoupravnog r a z v o j a našeg društva.
Podržavajući pozitivne zahteve studenata, Predsedništvo i Izvršni
komitet CK SK S r b i j e sa punom odgovornošću ističu da u našoj slo
ž e n o j e k o n o m s k o j i p o l i t i č k o j situaciji deluju i snage k o j i m a n i j e u
interesu razvitak socijalističke demokratije, s a m o u p r a v l j a n j a i ravno-
pravnost naroda. O n e pokušavaju da iskoriste progresivan politički po-
kret studenata i da ga usmere prema s v o j i m ciljevima. Komunisti, a
posebno oni na Univerzitetu, i m a j u z a j e d n o sa čitavim Savezom ko-
munista S r b i j e ogromnu odgovornost da d o g a đ a j i ne d o b i j u tok k o j i bi
velike napore komunista S r b i j e za dosledan razvitak demokratskih od-
nosa i ravnopravnost naroda, naročito u periodu posle Četvrtog plenu-
ma CK SKJ, usporio i ugrozio. Studenti Beogradskog univerziteta slu-

1124
žili su uvek interesima stvarne d e m o k r a t i j e i progresa Uvereni smo da
su oni i danas svesni s v o j e pune o d g o v o r n o s t i . "
Isto, 73—74.

SAOPŠTENJE IZVRŠNOG VEĆA

„Večeras je Izvršno veće Srbije, p o d predsedništvom Đurice Joj-

kića. razgovaralo sa predstavnicima Akcionog komiteta studentskih de-
monstracija i raspravljalo o n j i h o v i m zahtevima. U razgovoru su učes-
tvovali članovi Saveta Beogradskog univerziteta i drugovi Miloš Minić,
Rista Antunović i Dragi Stamenković.
Konstatujući u principu punu podudarnost širokih političkih zah-
teva studenata sa osnovnim postulatima našeg samoupravnog društva.
Izvršno veće je dosledno razmotrilo one zahteve k o j i se neposredno od-
nose na p i t a n j e društvenog i m a t e r i j a l n o g statusa studenata i Univer-
ziteta. Pošto je niz odluka i rešenja za ta pitanja j o š r a n i j e pripremlje-
no od strane o d g o v a r a j u ć i h organa, Izvršno veće se obavezalo da ih na
narednoj sednici razmotri u zajednici sa predstavnicima studenata i
Univerziteta.
Izražavajući ž a l j e n j e zbog dosadašnjih sukoba studenata i Narod-
ne milicije, i I z v r š n o veće i Akcioni o d b o r su f o r m i r a l i zajedničku ko-
misiju k o j a će ispitati okolnosti p o d k o j i m a je do toga došlo i utvrditi
odgovornosti zbog eventualnih prekoračenja zakonskih ovlašćenja."
Borba, 4. jun 1968.

ZAKLJUCCI SAVETA BEOGRADSKOG U N I V E R Z I T E T A

Na osnovu izveštaj a o d o g a đ a j i m a na B e o g r a d s k o m univerzitetu

od 2. do 10. juna, Univerzitetski savet je u s v o j i o zaključke. U n j i m a se,
pored ostalog, na početku kaže da je prošireni Univerzitetski savet sa
dekanima svih fakulteta, r e k t o r o m Umetničke a k a d e m i j e i predsedni-
k o m Univerzitetskog odbora Saveza studenata, poznavajući uzroke ne-
zadovoljstva studenata i n j i h o v e zahteve, doneo jednoglasnu odluku da
pruži studentima punu podršku u n j i h o v i m opravdanim zahtevima i za-
uzeo stav, da su pitanja k o j a su pokrenuta od strane studenata osnov-
na pitanja d a l j e g razvitka našeg samoupravnog društva, i da ih treba hi-
tno rešavati i da rešenja treba tražiti kroz slobodnu demokratsku di-
skusiju u predstavničkim telima, samoupravnim organima i u odgova-
rajućim društveno-političkim organizacijama i f o r u m i m a . I s t o v r e m e n o
je pozvao studente da svoju aktivnost organizuju u okvirima fakultet-
skih i univerzitetskih ustanova.
Pošto se n a p o m i n j e da je ta aktivnost dobila oblike organizova-
nih skupova i sastanaka u okvirima fakulteta, u zaključcima se kaže:
— Univerzitetski savet sa dekanima svih fakulteta a u zajednici sa
svim društveno-političkim organizacijama Univerzitetski komitet S K S ,
Univerzitetski o d b o r Saveza studenata i Udruženje univerzitetskih nas-
tavnika i ostalih naučnih radnika S R S — delovao je od samog poče-
tka, i u svim akcijama, doprinoseći u o d r e đ e n o j m e r i nalaženju najce-
lishodnijih rešenja. U toku čitavog perioda ova tela su zasedala skoro
neprekidno, k o o r d i n i r a j u ć i rad čitavog Univerziteta sa predstavnicima
1153
Izvršnog veća i Predsedništvom Skupštine SR S r b i j e kao i sa Predsedni-
štvom i Izvršnim k o m i t e t o m CK S K S . Međutim, nastojanja da se ost-
v a r i takva saradnja i sa Predsedništvom Gradske skupštine i Sekretari-
j a t o m Gradskog komiteta S K S n i j e dala z a d o v o l j a v a j u ć e rezultate. Još
u toku same a k c i j e Izvršno veće i Predsedništvo Skupštine SR S r b i j e
počeli su sa p r e d u z i m a n j e m mera za nalaženje rešenja za istaknute pro-
bleme i postavljene zahteve
U zaključcima se izražava ž a l j e n j e što je u j e d n o m delu javnosti
i štampe biìo pokušaja da se akciji studenata, kao i Univerzitetu pri-
piše smisao i smer suprotno r a z v o j u našeg samoupravnog socijalisti-
čkog društva. U t o m smislu prenaglašavani su, uopštavani i precenji-
vani pojedinačni istupi i g o v o r i na z b o r o v i m a po fakultetima uz poku-
šaj da se poistovete sa ć e l o m a k c i j o m i da se akciji da karakter skre-
tanja sa l i n i j e SKJ. Svi takvi pokušaji našem samoupravnom socijali-
stičkom sistemu tuđih shvatanja, bili su n a j e n e r g i č n i j e odbacivani od
o g r o m n e većine učesnika zborova po fakultetima.
Izražava se, takođe, ž a l j e n j e i energično p r o t e s t u j e što je u toku
ovih d o g a đ a j a upotrebljena, bez potrebe, brutalna fizička sila za suzbi-
j a n j e pokrenute akcije, j e r to ne odgovara načelima našeg demokrat-
skog socijalizma. U vezi sa t i m ostao je d a l j e nerešen jedan od osnov-
nih zahteva na k o m e insistiraju i d a l j e uporno svi studenti i nastav-
nici, kao i Univerzitetski savet i skup dekana, da se obavezno pozovu
na političku odgovornost oni k o j i su krivi za donošenje odluke o ona-
ko brutalnom postupanju m i l i c i j e prema studentima.
— Citava akcija Univerziteta bila je progresivna. Ona je u skladu
sa Ustavom SFRJ i P r o g r a m o m SKJ a nalazi se i na p l a t f o r m i samo-
upravljanja, privredne i društvene r e f o r m e . N j e n i osnovni zahtevi do-
bili su punu podršku u rečima druga Tita i zvaničnim dokumentima, ob-
j a v l j e n i m j o š u toku d o g a đ a j a od Predsedništva i Izvršnog komiteta CK
S K S . Istovremeno, Savet je osudio p o k u š a j e delovanja m a l o b r o j n i h ele-
menata tuđih našem s a m o u p r a v l j a č k o m sistemu.
Izražena je duboka zahvalnost predsedniku Titu za g o v o r održan
na T e l e v i z i j i 9. VI 1968. godine k o j i je naišao na jednodušno odušev-
ljeni p r i j e m na svim fakultetima, a k a d e m i j a m a i Univerzitetu kao ce-
lini. T a j g o v o r služiće kao putokaz za rešavanje nagomilanih problema
u našem društvenom sistemu, a nama na Univerzitetu će predstavljati
osnov i putokaz u d a l j e m radu na unapređenju našeg samoupravnog so-
I cijalističkog društva.
— Univerzitetski savet i svi ostali samoupravni organi na fakul-
tetima treba da učine posebne napore i preduzmu sve neophodno da
se Smernice u k o j i m a su našli mesto i p r o b l e m i istaknuti u A k c i o n o m
programu, kako šireg društveno-političkog tako i neposredno univerzi-
f tetskog značaja, kao i r a n i j e postavljeni predloži i zahtevi Univerziteta,
što pre i što p o t p u n i j e sprovedu u delo, Univerzitetski savet će, u svom
d a l j e m radu, postaviti p r o g r a m svojih prioritetnih zadataka.
— Sva naša sadašnja dalja nastojanja i m a j u jasan putokaz u
Smernicama Predsedništva i IK CK S K J i u govoru druga Tita za č i j e
sprovođenje se Univerzitet beskompromisno b o r i — kaže se na kraju
zaključaka.
Praxis, Dokumenti, 359—360.

1126
SAOPŠTENJE P R E D S E D N I Š T V A SAVEZA STUDENATA JUGOSLAVIJE

Na s v o j o j sednici od 12. juna 1968. godine, Predsedništvo Saveza

studenata Jugoslavije razmatralo je ciljeve, karakter i političku aktiv
nost studentskog pokreta na svim jugoslovenskim univerzitetima i vi-
sokoškolskim ustanovama i u s v o j i l o sledeće stavove:
Predsedništvo Saveza studenata Jugoslavije p o z d r a v l j a reči druga
Tita, upućene studentima i svim radnim l j u d i m a naše zemlje, k o j i je i
o v o g puta pokazao da je na visini istorijskog trenutka i da razume i po-
država progresivna s t r e m l j e n j a mlade generacije. Mi smo uvereni da će
radnička kfasa, studenti i omladina i sve progresivne demokratske sna-
ge našeg društva, predvođeni drugom T i t o m i SKJ, krenuti u odlučnu
borbu da n j e g o v e reči pretvore u delo i akciju, u revolucionarni čin i
time o t v o r e novu epohu naše socijalističke revolucije. Studenti Jugo-
slavije neposredno p o d r ž a v a j u druga Tita i odlučni su da o č u v a j u i iz-
građuju permanentni kritički stav p r e m a p o s t o j e ć e m i da u d a l j o j b o r b i
razotkriju i doprinesu rušenju reakcionarnih i birokratskih snaga k o j e
naš socijalistički razvitak neminovno uklanja sa istorijske pozornice.
Osnovni uzroci široke politizacije jugoslovenskih studenata i stva-
ranja progresivnog i demokratskog pokreta na n o v i m osnovama sadr-
žani su u p o s t o j a n j u otvorenih p i t a n j a našeg socijalističkog razvitka,
svesti i određenim nesocijalističkim p o j a v a m a u nas, i potreba b o r b e
za dosledno r a z v i j a n j e samoupravljanja i ostvarenje mera i ciljeva dru-
štveno-ekonomske r e f o r m e kao i u odlučnom htenju da se u tu b o r b u
uključe.
T o m e je doprinelo i nezadovoljstvo studenata zbog sporosti i nedo-
slednosti u rešavanju tih otvorenih pitanja kao i imobilnosti postojećih
društvenih institucija u n j i h o v o m b r ž e m rešavanju.
Osnovna karakteristika proteklih d o g a đ a j a je prevazilaženje uskih
okvira univerziteta i izlaženje na najširi plan društvenih zbivanja. Bor-
ba za brže o t k l a n j a n j e j a k o izraženih socijalnih nejednakosti zasnova-
nih na m o n o p o l u i privilegij ama, za dosledno p r i m e n j i v a n j e socijalisti-
čkog principa raspodele prema radu i rezultatima rada, protiv sticanja
imovine na nesocijalistički način, za ostvarivanje ustavnog principa
prava na rad, za brži r a z v o j s a m o u p r a v l j a n j a i o t k l a n j a n j a birokratskih
snaga k o j e koče razvitak naše društvene zajednice, protiv pokušaja de-
zintegracije društvene svojine, protiv tendencije izrođavanja ličnog
rada u kapitalisanje pojedinaca i grupa predstavlja suštinu i osnovni
sadržaj naše akcije i integralno u k l j u č i v a n j e studenata -i univerziteta
u celokupni društveni i politički proces.
U j e d n o ta borba je okrenuta ka radikalnoj r e f o r m i celokupnog si-
stema obrazovanja i posebno univerziteta.
Studenti Jugoslavije su-uvereni da se socijalistički interesi radni-
čke klase i svih progresivnih snaga naše z e m l j e m o g u ostvariti j e d i n o
puteni neposrednog i doslednog r a z v i j a n j a samoupravljanja, neposre-
dnom b o r b o m za c i l j e v e društvene i privredne r e f o r m e , k o j i su ona
društvena realnost u k o j o j o t k r i v a m o i ukidamo birokratske i etatisti-
čke snage.
S m a t r a m o da su istorijski interesi radničke klase istovetni sa pro-
gresivnim htenjima studenata Jugoslavije, k o j i m a je bitka za socijali-
zam istovremeno i bitka za čoveka.
Bitna obeležja studentskog pokreta o g l e d a j u se u n j e g o v o m dubo-
k o m humanističkom opredeljenju, širokoj demokratskoj osnovi, pri-
•i « T-7
hvatanju osnovih zadataka sadašnjeg društvenog trenutka i spremnost
za doslednu borbu za ostvarivanje Programa SKJ i Ustava SFRJ.
*

Predsedništvo Saveza studenata Jugoslavije smatra da je tokom

protekle nedelje došlo do jače polarizacije progresivnih i demokratskih
snaga, s jedne, i reakcionarnih i birokratskih snaga, s druge strane, pro-
tiv kojih je od samog početka bio uperen pokret studenata, nastavnika
i radnika Beogradskog univerziteta. Svi komunisti univerziteta borili su
se i bore se rame uz rame sa ostalim studentima i profesorima za pro-
gresivne i demokratske ciljeve izražene u akcionom programu.
Studenti i nastavnici na Beogradskom univerzitetu opredelili su
se u s v o j o j borbi za odlučnu akciju i saradnju sa svim progresivnim
i demokratskim snagama u našem društvu, za demokratski dijalog, a
protiv upotrebe metoda pritiska. Takođe nisu dozvolili da se u njihove
redove uvuku oni elementi k o j i m a su strani ciljevi borbe Saveza komu-
nista i ovog pokreta, nego su u biti očuvali i razvili svoju osnovnu pro-
gresivnu orijentaciju.
Vodeći beogradski listovi, Tanjug, radio i televizija u velikoj meri
su doprineli širenju dezinformacija i neistina o akcijama, zahtevima i
ciljevima studenata i nastavnika Beogradskog univerziteta. Predsedniš-
tvo SSJ najoštrije osuđuje ovakve postupke centara masovnih komuni-
kacija k o j i predstavljaju tešku povredu principa odgovornosti, objek-
tivnosti i javnosti na k o j i m a treba da počiva demokratski proces u na-
šem društvu.
*

Predsedništvo Saveza studenata Jugoslavije će pristupiti stvaranju

ikciono-političkog programa. Osnovu ovog programa predstavljaće po-
itička aktivnost u proteklom periodu u svim univerzitetskim i visoko-
školskim centrima. (Tanjug). 1
'sto, 357—359.
1 Proleće 1968. došlo je u znaku previranja. Studentski nemiri („majska
revolucija") zahvatili su Pariz i njegovo „visokoškolsko srce" — Sorbonu. KP
Francuske osudila je „levičarske avantmiste" koji nastoje da studente „odvoje
3d racjnika i ostalog stanovništva". Pobunjeni studenti su sve više prevazilazili
tesne okvire univerziteta. De Gol je raspustio parlament i raspisao vanredne iz-
bore. Započinjalo je i tzv. praško proleće. Karei Kosik je pisao: „Uzrok naše po-
litičke krize leži u tome što stanovnici ove zemlje više neće da žive kao bespravne
i nepuiiopravne partijske i nepartijske mase, a nosioci vlasti više ne mogu da
rrše svoju vodeću ulogu u obliku policijsko-birokratske diktature... Radikalno
ešenje ove krize moguće je jedino ako sistem policijsko-birokratske ili birokrat-
ke diktature bude zamenjen sistemom socijalističke demokratije." Intervencija
.emalja Varšavskog pakta 1968. u ime spasavanja socijalizma tenkovima zapeča-
ila je perspektivu socijalističke demokratije. U Poljskoj je martovski bunt ugu-
en istog meseca. Vladislav Gomulka oštro je osudio inspiratore studentskih ne-
eda. Kulturni radnici Srbije, studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, redak-
;ija „Praxis", profesori iz Sarajeva, pismeno su protestovali nakon ugušivanja
wog bunta. (Vid. M. Arsić, D. R. Marković, <58, studentski bunt i društvo, Beo-
grad, 1984, 46—48).
Studenske demonstracije počele su 2. juna 1968. u Studentskom gradu na
xovom Beogradu i narednih dana su se pretvorile u najmosovniji protest protiv
iruštvenih deformacija u razvitku samoupravne Jugoslavije. Junskim demon-
stracijama 1968. predhodili su studenski nemiri širom Evrope u proleće
968. naročito u Francuskoj i Nemačkoj. Izbili su kao izraz nezadovolj-
itva društvenom situacijom u Jugoslaviji. Demonstranti su, 2. juna 1968. krenuli
'rema podvožnjaku nà Novom Beogradu u težnji da pođu prema Saveznom iz-
'ršnom veću i Saveznoj skupštini, ali ih je zaustavila milicija. Odjekivale su pa-
S M E R N I C E P R E D S E D N I Š T V A I I Z V R Š N O G K O M I T E T A C K SKJ O
NAJVAŽNIJIM ZADACIMA SAVEZA K O M U N I S T A U RAZVIJANJU
S I S T E M A D R U Š T V E N O - E K O N O M S K I H I P O L I T I Č K I H ODNOSA

Beograd, 9. juna 1968.

. . .Rukovodeći se takvim i s t o r i j s k i m iskustvima i rezultatima,
Predsedništvo i Izvršni komitet CK SKJ o c e n j u j u i nedavne studentske
akcije na B e o g r a d s k o m i nekim drugim univerzitetima. Z a j e d n o sa svim
radnim ljudima, komunisti podržavaju one zahteve i predloge k o j i te-
že ubrzavanju r a z v o j a našeg društva u pravcu samoupravljanja i nepo-

role da budu dosledni s „drugovima u Francuskoj i Nemačkoj". Među parolama

izdvajala se radikalnošću: „Dole crvena buržoazija". Sutradan, na mitingu u Stu-
dentskom gradu studenti su istakli svoje zahteve, tražeći: 1. poboljšanje uslova
života i školovanja; 2. da se smanje velike socijalne nejednakosti u društvu, koje
su posle privredne reforme sve više uzimale maha; 3. da se rešava pitanje neza-
poslenosti; 4. da se doslednije izgrađuju samoupravni odnosi. Na mitingu je od-
lučeno da se krene prema Beogradu, ali je kolonu od 3.000 studenata opet zausta-
vila milicija kod podvožnjaka. Kod podvožnjaka sa studentima su razgovarali
Veljko Vlahović, član Predsedništva CK SKJ, Miloš Minić, predsednik Skupštine
SR Srbije, Stevan Doronjski i Miroslav Pečujlić, članovi Izvršnog komiteta CK SKJ
i drugi rukovodioci. Bilo je zahteva da se Savezna skupština sazove u hitno za-
sedanje. Milicija je razbila kolonu upotrebivši bombe sa suzavcem. Pod udarom
kritike nalazile su se privilegije, bogaćenje, nezaposlenost. U saopštenju Univer-
zitetskog odbora Saveza studenata BU, Akcionog odbora demonstracija i redak-
cije lista „Student" studenti su se zalagali protiv socijalne nejednakosti, nezapos-
lenosti i iseljavanja ljudi u inostranstvo, za obezbeđenje stvarne demokratije u
svim oblastima života i brže i temeljnije uspostavljanje samoupravnih odnosa.
Na sastanku Akcionog odbora, kojem su prisustvovali Petar Stambolić, Đurica
Jojkić i Branko Pešić zaključeno je da se formira komisija koja bi najhitnije is-
pitala uslove života i rada studenata. Takođe je zaključeno da se podstakne reor-
ganizacija studija na Univerzitetu. Da bi se rešilo pitanje nezaposlenasti, traženo je
ukidanje honorarnog rada i dosledno sprovođenje Zakona o pripravnicima. Kritiko-
van je Univerzitet zbog klanova i načina reizbornosti profesora. Insistiralo se na de-
mokratizaciji SKJ i drugih društveno-političkih organizacija. Težište aktivnosti
prenelo se narednih dana u zgradu Filozofskog fakulteta (Kapetan-Mišino zdanje),
gde je u dvorišnom krugu formirana slobodna tribina.
Za vreme demonstracija i rada tribine u Kapetan-Mišinom zdanju isticane
su parole: „Sistem samoupravljanja na svim nivoima", „Svima posla, svima hle-
ba", „Ne verujte štampi", „Dole crvena buržoazija". Podnet je predlog da se BU
nazove „Crveni univerzitet — Karl Marks" ali su protiv ovog predloga bili članovi
Univerzitetskog saveta, smatrajući da postojeće ime ne treba menjati, jer BU
ima svetle i velike tradicije.
Povodom studentskih demonstracija 2. i 3. juna 1968. Predsedništvo i Iz-
vršni komitet CK SKJ Srbije su podržali zahteve studenata za rešavanje njiho-
vih materijalnih problema i problema Univerziteta, aktuelnih problema zapo-
šljavanja i za otvaranje privrednih organizacija stručnjacima. No stali su na
stanovište da se otvorena pitanja mogu rešavati samo demokratskim putem ,,a
ne neredima i pritiscima". Tito je 9. juna 1968. izjavio na Televiziji da studentske
demonstracije nisu posledica spoljnih uticaja, već nagomilanih slabosti u zemlji,
sporosti u rešavanju problema i nedovoljnog jedinstva rukovodećih ljudi u spro-
vođenju mera. Po njemu je revolt studenata došao spontano, ali da su se pos-
tepeno u demonstracije uključili neprijateljski elementi nastojeći da ih iskoriste
za svoje ciljeve. Investicije su zasenile ljude do te mere da su zaboravili na
čoveka. Tito je na Televiziju došao posle sednice rukovodstva Partije, ne obave-
štavajući ovo telo da će javno istupiti. Pre napuštanja sednice je govorio sa
S. Vukmanovićem Tempom koji mu je preneo mišljenje o karakteru studentskih
demonstracija i zahteva studenata. Sednica je nakon toga nastavljena pod pred-
sedništvom Edvarda Kardelja. Najrigidnije birokratske snage, iznenađene masov-
nošću i radikalnošću studentske bune bile su pristalice represivnog raščišćavanja
situacije, upotrebe sile, izvođenja vojske na ulice. U tome ih je podržavala štam-
pa jednostranim obaveštavanjem, a na drugoj strani (izbegavanjem da piše o
stvarnoj analizi društvenog nezadovoljstva.
1158
sredne socijalističke d e m o k r a t i j e i k o j i su izraz opravdanih težnji stu-
denata i m l a d e generacije da se stvaralački afirmišu u b o r b i za huma-
n i j e i d e m o k r a t s k i j e odnose među l j u d i m a . Oni p o d r ž a v a j u i zahteve da
se uspešnije rešavaju p r o b l e m i m a t e r i j a l n o g i društvenog p o l o ž a j a stu-
denata i m l a d e generacije uopšte, a univerziteta i sistema obrazovanja
posebno. K a o i ogromna većina radnih l j u d i Jugoslavije, komunisti is-
tovremeno odlučno odbacuju one koncepcije i m e t o d e u razrešavanju
problema te vrste k o j i znače napuštanje osnovnog kursa samoupravnog
i demokratskog razvitka našeg društva. Z b o g toga Predsedništvo i Iz-
vršni komitet G K S K J odlučno p o d r ž a v a j u stavove k o j e je izrazio drug
T i t o u s v o j o j i z j a v i na televiziji kao i stavove k o j e su u s v o j i m saop-
štenjima formulisali Predsedništvo i Izvrsni k o m i t e t C K S K S r b i j e i
Gradski komitet Saveza komunista Beograda. A, iz svih tih ocena ja-
sno proizlazi zaključak da je bitan uslov uspešnog savladavanja soci-
jalnih, ekonomskih i političkih teškoća i razmimoilaženja u našem dru
štvu taj da se Savez komunista, z a j e d n o sa svim progresivnim snagama,
odlučno okrene zadacima i p r o b l e m i m a daljeg napretka socijalističkih,
samoupravnih i demokratskih odnosa i j o š u p o r n i j o j b o r b i za ostvari-
v a n j e ciljeva privredne i društvene r e f o r m e .
Z b o g sporosti i relativnog zaostajanja u r a z v o j u samoupravnih dru-
štvenih odnosa, gomilali su se m n o g i p r o b l e m i i teže razrešavale dru-
štvene protivrečnosti k o j e su se svom snagom ispoljile u toku ostvari-

Studentska omladina u Beogradu, s odjecima i na Zagrebačkom sveučilištu

i na Ljubljanskom, Sarajevskom i Novosadskom univerzitetu, istupala je protiv
nejednakih mogućnosti, neopravdanih razlika, zastoja i blokade samoupravljanja.
Otuda i parole protiv birokratije i „crvene buržoazije". Studenti su se zalagali za
socijalistički kurs razvitka i integralno samoupravljanje. Studentska omladina je
reagovala na sve vidljivije deformacije, nejednakost u društvu, socijalne podele.
Studenti nisu istupali protiv robne razmene kao takve, već protiv velikih razlika,
depersonalizacije odgovornosti, zloupotreba i socijalnih nepravdi. Događaji su se
zbili posle izvođenja privredne reforme, protiv koje je bilo otpora, pada grupe
A. Rankoviča, i ekonomske stagnacije. Do privredne reforme Jugoslavija je bila
među prvim zemljama u svetu po stopi privrednog rasta, a od 1966—68. došljo
je do njenog pada. Jedna studentska struja je radikalizirala zahteve, dok je većina
studentske omladine pokazivala raspoloženje da se konflikt prevaziđe mirnim
putem. Kao reakcija na sporost u rešavanju društvenih problema omladina je
apsolutizovala državna sredstva za rešavanje naraslih protivrečnosti i iz osećanja
socijalne pravde razvijala ideju jednakosti u socijalizmu.
Studentski pokret nije bio usmeren protiv osnova poretka već protiv izne-
veravanja i kompromitacije osnovnih ideja socijalizma. Osnovni studentski tok
je bio spontanog porekla i jasno opredeljen za socijalizam. Nemiri su upozorili
na raširenost deformacija i identifikovali njihove nosioce u licu birokratije i
novostvorenog bogataškog sloja. Ukazali su na laž o harmoniji društva, načetog
društvenim polarizacijama i podelama koje su se odražavale i u najmanjoj druš-
tvenoj ćeliji — porodici. M. Arsić i D. R. Marković kažu u knjizi 68, Beograd,
1984. str. 199—200, za „Jun 1968." da je „prvi masovan, dinamičan i autonoman
izlazak omladine na pozornicu društva". Po istim autorima, omladina je ponovo
demonstrativno nastupala krajem 1968. na Kosovu, 1971. u Hrvatskoj i 1981. po-
novo i u još drastičnijoj formi na Kosovu, „oblačeći tuđe kostime i uzvikujući
parole svojih patrona, da bi tako postala produžena ruka konzervativnih druš-
tvenih snaga".
Studentski nemiri ubrzali su proces osnivanja novih univerziteta u Jugo-
slaviji, pod vidom demetropolizacije visokog školstva. U Zajednici jugoslovenskih
univerziteta našli su se — preko noći — stari i novi, tek otvoreni univerziteti. U
uslovima hipertrofiranog visokog školstva došlo je ubrzo do viška novih — ne-
planski stvaranih kadrova — koji nisu mogli da nađu zaposlenje. Neki od mladih
univerziteta dostigli su mamutske razmere. Na Prištinskom univerzitetu studiralo
je 80-ih godina oko 50.000 studenata, dok je u Pokrajini bilo zaposleno manje od
200.000 radnika.
vanja društveno-ekonomske reforme. Zato je opravdana kritika radnih
ljudi što se odlučnije i efikasnije ne realizuje idejno-politička platfor-
ma Saveza komunista. Značajna uloga i odgovornost komunista je u
tome da takvu vrstu kritike p r e t v o r e u stvaralačku društvenu akciju
k o j a će za rezultat imati odlučnije r a z v i j a n j e samoupravnog sis-
tema i uspešnije rešavanje društvenih problema p u t e m demokratskog
dogovaranja i samoupravnog odlučivanja.
Sa društvenom i p r i v r e d n o m r e f o r m o m otvoren je put dugoročnog
dubokog p r e o b r a ž a j a naše privrede i društva radi i z g r a d n j e "razvijene
i m o d e r n e privrede i društvene nadgradnje na načelima samoupravlja-
nja. R e f o r m a znači stalno p o d i z a n j e produktivnosti i efikasnosti na
svim p o d r u č j i m a društvenog rada sa c i l j e m da se osigura brže podizanje
životnog standarda radnih ljudi, veća zaposlenost i takav razvoj koji
će, j a č a n j e m materijalne osnove društva, stvarati uslove za svestran na-
predak nauke, obrazovanja, kulture, zdravstva i socijalne zaštite
Ostvareni rezultati već p o t v r đ u j u neophodnost i pravilnost pri-
hvaćene politike i o r i j e n t a c i j e privredne i društvene r e f o r m e Radnička
klasa snosi najveći teret r e f o r m e i d a j e n a j o d l u č n i j u podršku n j e n o m
ostvarivanju. Savez komunista će se zalagati za to da celo društvo svi
n j e g o v i slojevi, ravnopravno nose b r e m e i obaveze k o j e reforma na-
meće.
Na sednici je izražena odlučnost da se d a l j e razvija i beskompro-
misno ostvaruje kurs privredne i društvene r e f o r m e . Radi toga je ne-
ophodno preduzimati efikasnije m e r e i b r ž e rešavati probleme koji se
j a v l j a j u u procesu r e f o r m e . . .
Predsedništvo i Izvršni komitet C K S K J smatraju da je neophodno
da Savezna, republičke i opštinslce skupštine i radne organizacije, po
red već preduzetih, preduzimaju dalje, odlučnije i efikasnije mere koje
će obezbediti ubrzano ostvarivanje ključnih zadataka privredne i dru-
štvene r e f o r m e : dinamiziranje p r o i z v o d n j e ; p o v e ć a n j e izvoza i razvi-
j a n j e i proširivanje unutrašnjeg tržišta; intenzivnije prestrojavanje i
modernizacija privrede i stalno p o v e ć a v a n j e njene efikasnosti; stvara-
n j e uslova za dalji r a z v o j p o l j o p r i v r e d n e p r o i z v o d n j e ; porast zaposle-
nosti i stabilan porast životnog standarda radnih l j u d i . - .
Polazeći od radnog čoveka u udruženom radu kao osnovnog nosio-
ca društvene reprodukcije, samoupravna struktura celokupnog društva
treba da se tako organizuje i osposobi da usmerava i kontroliše tržišne
odnose i usklađuje ih sa načelima socijalističkog društva. U tom pogledu
veliki značaj ima r a z v i j a n j e integracionih procesa u neposrednoj proi-
z v o d n j i i drugim oblastima društvenog rada . . .
11. Z b o g razlika u uslovima p r i v r e đ i v a n j a i u ostvarenim rezul-
tatima, j a v l j a j u se znatne razlike u visini pojedinačnih ličnih dohodaka.
Stoga j e potrebno da se kroz celol^upan sistem o p o r e z i v a n j a obezbedi
doslednije ostvarivanje načela da svi građani, k o j i stiču viši lični doho-
dak. više i doprinose p o d m i r i v a n j u zajedničkih potreba. Radi toga se
treba koristiti progresivnim oporezivanjem, diferenciranom politikom
poreza na p r o m e t i drugim poreskim oblicima. . .
Z b o g otežanih uslova u k o j i m a se nalazi privreda, pojedina predu-
zeća zapala su u materijalne teškoće. U njima su lični dohoci relativno
niski. Potrebno je preduzeti konkretne korake kako bi se radnim orga-
nizacijama, k o j e i m a j u ekonomsku perspektivu, obezbedila sredstva iz
f o n d o v a zajedničkih rezervi. T a m o gde n i j e moguć takav razvoj, neop-
hodno je organizovanom društvenom a k c i j o m obezbediti prekvalifika-
c i j u radnika da bi im se omogućilo d a l j e u k l j u č i v a n j e u p r o i z v o d n j u .
.Minimalni lični dohoci u p o j e d i n i m granama i regionima treba
da se utvrđuju sporazumom između radnih organizacija o d g o v a r a j u ć i h
grana, sindikata i društveno-političkih zajednica. U t o m smislu nužno
je što pre pripremiti odgovarajuća rešenja. Sa tog stanovišta treba pre-
ciznije utvrditi f u n k c i j u i politiku zajedničkih rezervnih f o n d o v a rad-
nih organizacija, k o j i m a će se radni l j u d i služiti u s v o j o j solidarnoj
akciji za rešavanje privremenih teškoća.
12. Predsedništvo i Izvršni komitet C K S K J konstatuju da se ne-
d o v o l j n o efikasno rešavaju p r o b l e m i zaposlenosti i zapošljavanja. Neop-
hodna je veoma organizovana i povezana društvena akcija na svim ni-
voima da bi se ova pitanja uspešnije rešavala. P r o b l e m e z a p o š l j a v a n j a
treba istrajno i efikasno rešavati m e n j a n j e m i svestranijim razvitkom
privredne strukture, što m o r a da se izrazi u p r o g r a m i m a ekonomskog
razvoja, prestrojavanja, modernizacije i rekonstrukcije privrede i dru-
štvenih delatnosti. Pri u t v r đ i v a n j u politike z a p o š l j a v a n j a i r a z v o j a tre-
ba voditi računa o tome da će relativno sve m a n j i b r o j l j u d i biti direk-
tno angažovan u sferi materijalne p r o i z v o d n j e , a sve više u drugim ob-
lastima društvenog rada, č i j i brži r a z v o j p o s t a j e preduslov za efikasnije
privređivanje.
Z a p o š l j a v a n j e stručnjaka, naročito mladih, j e d a n je od bitnih us-
lova za uspešno ostvarivanje r e f o r m e . Da bi se to m o g l o ostvariti, ne-
ophodno je slamati sve o t p o r e k o j i i m a j u s v o j e izvore u kratkovidosti
pojedinih radnih organizacija, pritiscima primitivizma i tendencijama
konzerviranja postojeće, inače n e p o v o l j n e kvalifikacione s t r u k t u r e . . .
17. Predsedništvo i Izvršni komitet C K S K J konstatuju da se v e o m a
sporo r e f o r m i š e obrazovni sistem i da ga je potrebno t e m e l j i t o me-
ri jati . . .
Brži r a z v o j s a m o u p r a v l j a n j a i dosledno ostvarivanje r e f o r m e uni-
verziteta, jedini je put za efikasno rešavanje nagomilanih p r o b l e m a i
za otvaranje d a l j e perspektive visokog školstva. Savez komunista će se
boriti za to da se fakulteti i druge visokoškolske ustanove r a z v i j a j u kao
samoupravne zajednice studenata, nastavnika i drugih radnika u nji-
ma. N e o p h o d n o je stvoriti uslove za puno učešće studenata u samoup-
r a v l j a n j u da bi m o g l i o d g o v o r n o uticati na rešavanje svih pitanja viso-
kog školstva i svog vlastitog p o l o ž a j a .
Savez komunista će se odlučno zalagati za p o b o l j š a v a n j e socijalne
strukture studenata u korist radničke i seoske omladine .. .
21. U p o s t o j e ć i m uslovima mogućno je da se neopravdano stiče do-
lodak i na osnovu posedovanja materijalnih dobara, kao što su: stano-
vi, vikend-kuće, zemljišni posedi nepoljoprivrednika i dr. Koristeći se
ledograđenošću sistema i neefikasnošću državnih organa, pojedinci iz-
n a j m l j u j u i p r e p r o d a j u takva dobra i stiču neopravdano visoke lične
prihode. To je predmet opravdanih političkih osuda. P o t r e b n o je hitno
preduzeti korake da se onemogući sticanje zarada tim putem, odnosno
da se one opterete v i š o m stopom poreza i društvenih doprinosa .. .
Potrebno je, isto tako, sprečiti p o k u š a j e da se, p o d v i d o m udruže-
nog rada, f o r m i r a j u privatna preduzeća (na primer, posredničke agen-
cije i slične organizacije), što je nespojivo sa našim ustavnim siste-
mom . . .
24. Savez komunista će se istrajno zalagati za r a z v i j a n j e socija-
lističke solidarnosti, za što humanije odnose među l j u d i m a . On treba
1 1 71
da bude na čelu društvene akcije protiv privilegija, parazitizma, biro-
kratskog i drugog monopola, zanemarivanja društvenih obaveza, egoi-
stičkih zloupotreba, špekulacije i drugih vidova narušavanja socijalisti-
čkih normi društvenog ponašanja . . .
Jedan od značajnih oblika ispoljavanja akcije antisamoupravnih
snaga jesu zahtevi i težnje za tzv. političkim pluralizmom — koji ima
poreklo u ideologiji građanskog liberalizma — i za pretvaranje politič-
kog sistema socijalističke samoupravne demokratije u višepartijski si-
stem. Drugi vid antisamoupravnih tendencija izražen je u ultralevičar-
skom radikalizmu koji traži slobodno p o l j e delovanja raznih grupa za
pritisak i to svim sredstvima, što bi takođe vodilo razaranju sistema sa-
moupravne demokratije.
II interesu razvoja stvarnog demokratizma, ostvarenja dugoročnih
ciljeva radničke klase i prava radnih ljudi da samostalno odlučuju o
svom udruženom radu i rezultatima toga rada, Savez komunista i samo-
upravne snage društva neće dopustiti da se neposredna socijalistička de-
mokratija k o j u izgrađujemo rastače između težnji ka održavanju i ob-
navljanju birokratskih monopola i ka zasnivanju višepartijskog siste-
ma. To je još jedan razlog više da se što ubrzanije priđe daljem izgra-
đivanju političkog sistema, razvijanju sve viših oblika neposredne de-
mokratije .. .
*

Ukazujući ovim Smernicama na najvažnije zadatke Saveza komu-

nista u razvijanju sistema društveno-ekonomskih i političkih odnosa,
Predsedništvo i Izvršni komitet Centralnog komiteta Saveza komuni-
sta Jugoslavije pozivaju komuniste da se na o v o j platformi odlučno i
jedinstveno založe za efikasno rešavanje istaknutih problema u svim
partijskim, državnim, samoupravnim telima i organizacijama, kako je
određeno i jasno naglasio drug T i t o u s v o j o j izjavi na televiziji 9. juna
ove godine .. , 2
Smernice o najvažnijim zadacima Saveza komunista u razvijanju
sistema društveno-ekonomskih i političkih odnosa, Beograd, 1968, 3—26.

2 Savez komunista je doneo „Smernice" u koje su ušle Titove ideje iznete

na Televiziji. No one su uskoro po donošenju — kao operativni dokument — i
zaboravljene. Studentski događaji su značili udarac za pristalice privredne refor-
me i robne razmene, idući naruku birokratiji da blokira — u ime eliminacije so-
cijalnih razlika — zahteve za racionalizacijom proizvodnje i podsticanjem robne
razmene. „Smernicama" se otupljivala privredna reforma. Dušan Petrović Šane
se u Sindikatu založio za jednakost. Privredna reforma je izazivala strah od neiz-
vesne budućnosti, što nije moglo da ne nađe odblesak i u ideološkoj sferi.

111 ->