Gnoseologija - Wikipedia https://sh.wikipedia.

org/wiki/Gnoseologija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Teorija saznanja (takođe epistemologija ili gnoseologija) je oblast filozofije koja istražuje mogućnosti,
korene nastanka i krajnje domete ljudskog saznanja. Iako pokušaji razvoja odgovarajuće teorije saznanja potiču još
iz Antike i Platonove filozofije, epistemologija je zvanično počela da dominira Zapadnom filozofskom mišlju tek od
Dekarta i Loka, kao posledica rasprava između racionalista i empirista o važnosti koncepata »a priori« i »a
posteriori« prilikom sticanja saznanja o nečemu. Savremeni postmoderni mislioci, uključujući mnoge feminističke
filozofe, su postavili, ili predložili kontekstualizaciju saznanja kao deo intersubjektivnog procesa.

Epistemologija se oduvjek vrtila oko pitanja koja se tiču prirode, obuhvatnosti, izvora i ispravnosti saznanja. Tokom
istorije filozofije, pojedini filozofi su se koncentrisali na jedno ili dva od tih pitanja i isključivali ostala. Rijetko koji
filozof je u svom djelu obuhvatio svako od njih. Centralna pitanja epistemologije su:

(1) Šta je saznanje - koja je to korektna analiza ili definicija koncepta saznanje?
(2) Šta sve obuhvata naše saznanje - od kojih sve stvari potiče naše saznanje?
(3) Koji su to izvori saznanja - na koji način je stečeno određeno saznanje?
(4) Postoji li iskonsko saznanje?
Prvo pitanje je postalo predmet interesovanja filozofa od polovine dvadesetog vijeka, ali je takođe razmatrano do
određene granice u antičko doba. Drugom pitanju je prvi pažnju posvetio Platon. Sa nekoliko prekida drugo pitanje
je prisutno kroz istoriju filozofije sve do danas. Treće pitanje je takođe imalo istaknuto mjesto u antičkoj filozofiji,
ali je takođe činilo centralnu okosnicu epistemoloških diskusija u srednjovjekovnom i ranom modernom periodu.
Četvrto pitanje proizlazi iz skepticizma, i predstavlja temu koja je takođe predmet epistemoloških diskusija počev
od antičke filozofije pa sve do danas, iako postoje periodi u kojima su preokupacije skeptika bile ignorisane.

Pokušaji davanja odgovora na ova pitanja kroz istoriju filozofije, neminovno su doveli do pojave dodatnih, više
prirodnijih pitanja. Glavno od tih dodatnih pitanja je slijedeće:

(5) Šta je to opravdano vjerovanje - pod kojim uslovima se određeno vjerovanje može smatrati opravdanim?
U istoriji filozofije filozofi su se tek sporadično zanimali za ovo posljednje pitanje, ipak ono postaje od krucijalne
važnosti za mnoge filozofe dvadesetog vijeka.

Epsitemološki pravci (saznajni) se razlikuju u zavisnosti od izvora saznanja. Tu spadaju

racionalizam
iracionalizam
empirizam
senzualizam
kriticizam
intuicionizam
dogmatizam
skepticizam

1 од 2 30.12.2017 18:18
Gnoseologija - Wikipedia https://sh.wikipedia.org/wiki/Gnoseologija

Filozofija
Metafizika i ontologija
Etika
Estetika
Antropologija
Logika i metodologija

Filozofija
V · R · U (https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C5%A0ablon:Filozofija&action=edit) [sakrij]

Antička Budistička • Kineska • Grčka • Indijska

Srednjovjekovna Hrišćanska • Islamska • Jevrejska

Historija
Novovjekovna Empirizam • Racionalizam

Savremena Analitička • Kontinentalna

Apsolut • Bit • Bitak • Biće • Večnost • Vreme • Vrlina • Dobro • Duh • Duša • Zlo • Znanje •
Istina • Karma • Lepota • Logos • Mudrost • Nebiće • Otuđenje • Egzistencija • Pravda •
Pojmovi
Prostor • Razum • Svest • Sloboda • Slobodna volja • Sopstvo • Stvarnost • Sudbina • Tvar •
Uzročnost • Um

Oblasti Estetika • Etika • Epistemologija • Logika • Metafizika

Bića • Duha • Društva • Društvenih nauka • Ekonomije • Informacije • Istorije • Jezika •

Grane Matematike • Muzike • Nauke • Obrazovanja • Politike • Prava • Psihologije • Prirode •
Religije • Umetnosti • Fizike • Čoveka

Tales • Anaksimandar • Anaksimen • Pitagora • Ksenofan • Konfučije • Lao Ce • Heraklit •

Parmenid • Anaksagora • Zenon • Empedokle • Protagora • Sokrat • Leukip • Demokrit •
Platon • Diogen • Aristotel • Čuang Ce • Piron • Zenon iz Kitijuma • Epikur • Filon • Epiktet •
Nagarđuna • Plotin • Avgustin • Boetije • Eriugena • Al-Farabi • Ibn Sina • Al-Gazali • Abelar •
Filozofi Averoes • Majmonides • Dogen • Toma Akvinski • Skot • Okam • Bejkon • Dekart • Hobs •
Paskal • Spinoza • Lajbnic • Berkli • Hjum • Volter • Didro • Ruso • Kant • Fihte • Šeling •
Hegel • Šopenhauer • Kjerkegor • Marks • Mil • Niče • Huserl • Suzuki • Rasel • Hajdeger •
Krišnamurti • Sartr • Jaspers • Vitgenštajn • Adorno • Markuze • Derida • Fuko • Žižek •
Kripke

Kategorija

Gnoseologija na Wikimedijinoj ostavi

Dobavljeno iz "https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Gnoseologija&oldid=4992729"

Ova stranica je zadnji put izmijenjena 05:46, 23 juni 2014.

Tekst je dostupan pod Creative Commons Attribution/Share-Alike licencom; dodatni uslovi se mogu primijeniti. Za
detalje pogledajte uslove korištenja.

2 од 2 30.12.2017 18:18