Professional Documents
Culture Documents
Увод
О Сасима рударима
Средњовјековни рудар-витраж
У тој студији, Милисав Лутовац наводи да у селу Горњи Вратари живе сљедеће
породице и о њиховом поријеклу каже:
9
Као што видимо, у селу Горње Вратаре постоје само три презимена: Гошићи,
Гашићи и Шошићи. Гошићи и Гашићи и данас живе у селу, док је Лутовац
Ћоћиће у Горњим Вратарима уписао као Шошиће. Обзиром да је забиљежио да
су се Шошићи почетком 19. вијека доселили у Горње Вратаре из мјеста Шошиће
на Копаонику биће да је Ћоћићима оригинално презиме Шошић. Да је то
вјероватно показује и постојање још једних Шошића у недалеком
александровачком селу Доњем Ступњу , у коме и данас живе Шошићи са славом
ђурђевдан, а поријеклом као и вратарски Ћоћићи из Шошића на Копаонику.
Сасвим је јасно да се ради о истој фамилији поријеклом из села Шошиће на
Копаонику. С обзиром да вријеме досељавања Шошића-Ћоћића пада у вријеме
Првог Српског устанка, није искључено да су Шошићи искористили прилику да
у општим кретањима тог времена промјене мјесто боравка. Поготово што је
граница Карађорђеве Србије ишла управо тим крајем. Због чега и када су
Ћоћићи промијенили презиме из Шошић у Ћоћић није нам познато, али се то
вјероватно десило у скорије вријеме, јер их Лутовац у свом раду биљежи као
Шошиће.
Генетска анализа
хаплогрупа R1b. Ово не чуди, јер хаплогрупа I2-M223 чак и у мјестима своје
највеће присутности у Њемачкој не прелази 10%, тј. спада у генерално слабије
распрострањене хаплогрупе. Упркос малобројности, она јасно показује могуће
трагове старог поријекла њених припадника. Даљим поријеклом, као уосталом
сва хаплогрупа I, и I2-М223 представља најстарије, палеолитске становнике
Европе познатије под именом Кромањонаца.
Закључак
Како год, ова кратка анализа може да буде први корак у проналажењу одговора
на питање: гдје су нестали Саси? Они би и данас могли да буду међу нама.
Можда и не говоре њемачки и не знају ништа о рударству и крсте се са три
прста, али ако језик и култура умиру, гени остају вјечно да живе и показују шкрт,
али дубок траг свјетлости у далеку историју овог народа баш као некад њихов
фењер у рударским јамама Копаоника.
ЛИТЕРАТУРА:
Радомир М. Илић „Ибар“ Насеља српских земаља књ.3 , СЕЗ, Београд 1905.
http://www.ysearch.org/
16
https://dnk.poreklo.rs/2012/09/23/istraživanje-genetska-slika-srba/
FacebookTwitterGoogle+PinterestTumblr