Akustika b5

Visoka škola elektrotehnke i računarstva - Beograd
Dragan Drinčić
Petar Pravica
AKUSTIKA
ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA
Beograd 2011.
AUTORI:
Mr Dragan Drinčić, dipl. el. inž.
Prof. dr Petar Pravica, dipl. el. inž.
AKUSTIKA - ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA
RECENZENTI:
Dr. Sonja Krstić, prof. Visoke škole elektrotehnike i računarstva u Beogradu
Mr. Dragan Novković, predavač Visoke škole elektrotehnike i računarstva u
Beogradu
LEKTOR I KOREKTOR:
Anđelka Kovačević
TEHNIČKA OBRADA:
Miloš Ivanović
KORICE:
Miloš Ivanović
IZDAVAČ:
Visoka škola elektrotehnike i računarstva u Beogradu
ZA IZDAVAČA
Dr. Dragoljub Martinović, dipl. el. inž.
ŠTAMPA:
MSC Gajić, Dobračina 73, Beograd
ISBN ....
TIRAŽ: ... primeraka

Zabranjeno preštampavanje i fotokopiranje
PREDGOVOR
Kako se Akustika razvijala, naročito poslednjih godina, tako su i u

visokoškolskoj nastavi formirane nove oblasti i nastali novi predmeti.
Postojeće zbirke zadataka iz Akustike, ne pokrivaju u dovoljnoj meri
savremene zahteve, pa je namera autora bila da se, koliko god je to
moguće, osveži i dopuni repertoar zadataka, kako u novim, sve razvijenijim
oblastima, tako i u klasičnim delovima Akustike.
Zbirka zadataka je prvenstveno namenjena studentima AVT studijskog

programa na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva (VIŠER) u Beogradu,
a sigurno će biti korisna i studentima brojnih fakulteta, gde se izučava
Akustika.
Namera autora je bila da ovom Zbirkom zadataka pokriju gradivo koje se u

VIŠER izučava u okviru četiri predmeta. Tako poglavlja Fizička akustika,
Fiziološka akustika i Akustika prostorija – prvi deo, odgovaraju programu
predmeta Osnovi elektroakustike. Poglavlja Akustika prostorija – drugi deo,
Spektralna analiza zvuka i Zaštita od buke spadaju u program predmeta
Akustički dizajn prostorija. Na kraju, poglavlja Ozvučavanje i Audiotehnika
pokrivaju programe istoimenih predmeta.
Ovakav koncept Zbirke zadataka je opravdan i iz razloga što se radi o

elektronskom izdanju, koje će studentima biti dostupno preko interneta,
pa iz nje mogu odabrati i koristiti samo one delove koji su im neophodni.
Sa druge strane, imaće na jednom mestu sakupljene i rešene probleme iz
svih predmeta o zvuku, na kojim se u nastavi drže računske vežbe.
Prilikom sastavljanja Zbirke zadataka, korišćen je dosta odomaćen način

izlaganja, koji obuhvata, na početku svakog dela, osnovne pojmove u toj
oblasti, sa definicijama i naznakama za korišćenje u praksi, a zatim slede
računski zadaci sa odgovarajućim rešenjima. Navedena je i odgovarajuća
literatura za svako poglavlje. Na usvojeni način sastavljena je Zbirka, koja
nije ograničena samo na do sada uobičajene teme, nego, u određenoj
meri, upućuje studente i na postupke pri projektovanju audio opreme i
sistema.
Zbirka rešenih zadataka sadrži ukupno 228 manjih ili većih problema,
obuhvaćenih temama pomenutih delova Akustike. Najobimniji deo se
odnosi na Ozvučavanje, što se u praksi pokazalo kao opravdano. Zatim, po
obimu, slede Akustika prostorija i Audiotehnika.
U nadi da će Zbirka rešenih zadataka doprineti rasvetljavanju brojnih
pitanja koja se postavljaju kako pri učenju, tako i pri praktičnoj primeni
stečenih znanja, autori se zahvaljuju kolegama i saradnicima koji su
doprineli koncipiranju i realizaciji Zbirke.
U Beograd, decembra 2011.

AUTORI
SADRŽAJ
1. FIZIČKA AKUSTIKA .............................................................................. 7

ZADACI ................................................................................................ 11
2. FIZIOLOŠKA AKUSTIKA ........................................................................ 21

ZADACI ................................................................................................ 25
3. AKUSTIKA PROSTORIJA ...................................................................... 39

ZADACI (I DEO) .................................................................................... 41
AKUSTIKA PROSTORIJA (II DEO) ........................................................ 63
ZADACI (II DEO) ................................................................................... 69
4. OZVUČAVANJE .................................................................................. 109

4.1 Mikrofoni u sistemima ozvučavanja .......................................... 109
ZADACI ........................................................................................ 114
4.2 Zvučni izvori u sistemima ozvučavanja ..................................... 117
ZADACI ........................................................................................ 121
4.3 Razumljivost govora ................................................................... 136
ZADACI ........................................................................................ 140
4.4 Akustičko pojačanje ................................................................... 143
4.4.1 Ekvivalentno akustičko pojačanje ..................................... 143
4.4.2 Potrebno akustičko pojačanje .......................................... 144
4.4.3 Moguće akustičko pojačanje ............................................. 145
4.4.4 Usmereni mikrofoni i zvučnici .......................................... 145
ZADACI ........................................................................................ 147
4.5 Sektorsko ozvučavanje .............................................................. 158
4.5.1 Raspodela nivoa pritiska u ravni ....................................... 159
4.5.2 Raspored zvučnika na tavanici .......................................... 160
4.5.3 Uniformnost pokrivanja .................................................... 162
4.5.4 Razumljivost govora .......................................................... 163
4.5.5 Visokoomski, linijski ili 100-voltni razvod ........................ 163
ZADACI ........................................................................................ 166
4.6 Kašnjenje signala u sistemima za pojačanje zvuka ................... 177
ZADACI ........................................................................................ 180
5. SPEKTRALNA ANALIZA ZVUKA ......................................................... 199

ZADACI .............................................................................................. 203
6. ZAŠTITA OD BUKE ............................................................................. 217

ZADACI .............................................................................................. 220
7. AUDIOTEHNIKA ............................................................................... 251
7.1 Zvučničke skretnice .................................................................... 251
ZADACI ........................................................................................ 258
7.2 Audio kablovi ............................................................................. 272
ZADACI ........................................................................................ 274
7.3 Audio signali ............................................................................... 282
ZADACI ........................................................................................ 284
7.4 Pojačavači snage ........................................................................ 290
ZADACI .............................................................................................. 292
Zbirka rešenih zadataka iz Akustike Fizička akustika
1. FIZIČKA AKUSTIKA
Osnovne veličine i relacije koje se javljaju u Fizičkoj akustici su:
Brzina prostiranja zvučnih talasa u vazduhu, pri atmosferskom pritisku od

105 Pa (1 atm) i temperaturi od 20°C, iznosi:
c = 343 m/s ,
Pomeraj čestica vazduha se obeležava sa .
Brzina čestica vazduha je za prostoperiodičan zvuk:
v=ωξ,
gde je ω kružna frekvencija (2πf).
Gustina vazduha se obeležava sa U, i iznosi:
U = 1,2 kg/m3 .
Zvučni pritisak se javlja kao posledica oscilovanja čestica vazduha i to u

svim pravcima od zvučnog izvora. Obeležava se sa , što predstavlja
njegovu efektivnu vrednost. Zvučni pritisak je skalar (neorijentisana
veličina). Izražava se u paskalima i oznaka je Pa, a dimenzije N/m2.
Talasna dužina je razmak (ili rastojanje) između dva ista stanja, kao što su
dva maksimuma ili dva minimuma zvučnog pritiska. Obeležava se sa O
(lambda). U čujnom području (od 20 Hz do 20.000 Hz), ona iznosi od 17 m
do 1,7 cm. Veza sa frekvencijom je:
s t r a n a |7
Fizička akustika Zbirka rešenih zadataka iz Akustike
O=c/f,
gde je c brzina prostiranja zvučnih talasa.
Snaga zvučnog izvora (akustička snaga) je osobina svakog izvora zvuka.

Obeležava se sa i izražava u W (vatima).
Intenzitet zvuka je količina akustičke energije koja u jedinici vremena

prođe kroz jediničnu površinu normalnu na pravac prostiranja zvučnih
talasa. Obeležava se sa i predstavlja orijentisanu veličinu (vektor).
Kada poznajemo snagu zvučnog izvora, intenzitet zvuka je uvek:

= [W⁄m ],

gde je površina kroz koju izvor zrači.
Ako je površina sfera (lopta) onda je intenzitet zvuka.

= [W⁄m ].
4

Intenzitet zvuka opada sa kvadratom rastojanja.
Veza intenziteta zvuka i zvučnog pritiska je:

= [W⁄m ].
U
Proizvod (zvučni pritisak puta rastojanje od zvučnog izvora) se često

koristi. Ovaj proizvod je konstantan za sve pravce prostiranja, što znači da
zvučni pritisak opada linearno sa rastojanjem od zvučnog izvora.
s t r a n a |8
Usmereni izvori zvuka su oni izvori koji zrače u deo punog prostornog ugla.
Navodimo kao primer zvučnik koji se nalazi pored zida. Njegov ugao
zračenja će biti sveden na polovinu punog prostornog ugla i iznosiće 2π, jer
se radi o zračenju u polusferu.
Prost zvuk je onaj koji ima u svome spektru samo jednu komponentu
određenu frekvencijom i intenzitetom.
Složen zvuk ima najmanje dve komponente. Njega stvaraju, na primer,

muzički instrumenti. Druga vrsta složenog zvuka ima kontinualni
(neprekidni) spektar između dve frekvencije. Oblik ovog spektra može biti
najrazličitiji.
Istovremeno zračenje više izvora se u praksi često javlja. Ukupni intenzitet,

koji stvara više izvora, može se odrediti na sledeći način:
= + + + … + [W⁄m ],
što znači da se intenziteti direktno sabiraju.
Ako je u pitanju zvučni pritisak, onda je ukupna vrednost jednaka

kvadratnom korenu iz zbira kvadrata:
= + + … [Pa].
Slabljenje zvuka pri prostiranju zvučnih talasa je složena pojava. Mogu se,
u osnovi, razlikovati dva uzroka. Prvi je posledica širenja talasa i prenošenja
akustičke energije na sve veći broj čestica vazduha. Ovo slabljenje dovodi
do opadanja intenziteta zvuka sa kvadratom rastojanja, odnosno zvučnog
pritiska sa rastojanjem. Drugo, dopunsko slabljenje, utiče na gubitak
akustičke energije. Na ovo, dopunsko slabljenje, utiče više faktora, među
kojima su najvažniji: viskoznost vazduha, odvođenje toplote i pojava
rezonancije u molekulima. Intenzitet zvuka, u realnim uslovima se
izračunava na sledeći način:
s t r a n a |9
= ,
pri čemu je - intenzitet zvuka na jediničom rastojanju od izvora,

bez dopunskih faktora, a - koeficijent slabljenja koji zavisi od frekvencije
i vlažnosti vazduha, i njegove vrednosti se mogu naći u priručnicima.
s t r a n a | 10
ZADACI
1.1 Koliko iznose pomeraji čestica vazduha (), na 1000 Hz i na 10.000 Hz,
ako je pri prostoperiodičnoj pobudi, u oba slučaja, brzina kretanja
čestica = 0,24 10-3 m/s?
Rešenje:
Za prostoperiodični zvuk je veza između brzine i pomeraja čestica
vazduha:

=

pri čemu je kružna frekvencija 2

.
Na frekvenciji 1000 Hz, pomeraj čestica je:
0,24 10
= m
2
1000
= 4 10 m .
Kada je frekvencija 10.000 Hz:
0,24 10
= m
2
10.000
= 0,4 10 m .
1.2 Izračunati talasnu dužinu zvuka (O) pri frekvencijama od 100 Hz i

1000 Hz.
s t r a n a | 11
Rešenje:
Talasna dužina je uvek:
m
! "
O = s , [m]
1
!s"
Za frekvenciju od 100 Hz je:
m
343 s
O =
1
100 s
O = 3,43 m = 343 cm
Za frekvenciju od 1000 Hz je:
m
343 s
O =
1
1000 s
O = 0,343 m = 34,3 cm
1.3 Za koliko puta se promeni (smanji) intenzitet zvuka, ako se rastojanje

od izvora udvostruči?
Rešenje:
Intenzitet zvuka na rastojanju je:

=
4

s t r a n a | 12
Pri dvostrukom rastojanju intenzitet postaje:

=
4
(2)
Odnos ova dva intenziteta je:

4

=

4
(2)
(2)
=

=4

Pri udvorstručavanju rastojanja od zvučnog izvora, intenzitet zvuka će

se smanjiti 4 puta.
1.4 Koliku snagu zračenja ima tačkasti izvor zvuka, koji u slobodnom
prostoru, na rastojanju 1 m, stvara pritisak od 0,1 Pa?
Rešenje:
Snaga zvučnog izvora je:
1
= 4

U
1
= 0,1 4
1 W = 300 10# W .
414
s t r a n a | 13
= 300 PW
1.5 Ako se neposredno uz tačkasti izvor zvuka, u slobodnom prostoru,

postavi velika kruta ravan, za koliko će se povećati zvučni pritisak?
Rešenje:
Kada zvučni izvor zrači u slobodnom prostoru u svim pravcima,
intenzitet zvuka na rastojanju je:

=
4

Ukoliko se neposredno uz izvor postavi velika kruta ravan, ugao

zračenja će se smanjiti na pola, pa će intenzitet na rastojanju biti:

=
2

Odnos dva intenziteta je:
4

= =2
2

što znači da se intenzitet povećao dva puta.
Pošto je intenzitet srazmeran kvadratu zvučnog pritiska to je:

=2

s t r a n a | 14
pa je:
= √2
Povećanje zvučnog pritiska je √2 puta.
1.6 Tačkasti izvor zvuka snage % = 10 W zrači u slobodnom prostoru

prost zvuk od 100 Hz. Odrediti intenzitet zvuka i zvučni pritisak na
rastojanju 1 m od izvora.
Rešenje:
Intenzitet zvuka je u ovom slučaju:

=
4

10
= W⁄m = 0,8 W⁄m
4 3,14 1
Znajući vrednost intenziteta, može se odrediti zvučni pritisak, koji

iznosi:
= U = √0,18 414 Pa = 18,2 Pa
1.7 Tri neusmerena zvučna izvora zrače isti šum širokog spektra snagom
od po 0,4 W. Oni se nalaze na rastojanjima 1, 2 i 4 m od mesta
prijema. Naći ukupni zvučni pritisak na mestu prijema.
Rešenje:
U svim slučajevima je zvučni pritisak:
U
=
4

s t r a n a | 15
Za pojedinačne izvore zvuka, zvučni pritisak iznosi:
U 0,4 U 0,4 U 0,4

= , = , =
4
1 4
2 4
4
Ukupan zvučni pritisak na mestu prijema je:
= + +
414 0,4 414 0,4 414 0,4

= & + + ' Pa
4 3,14 1 4 3,14 2 4 3,14 4
165,6 165,6 165,6

= & + + ' Pa
12,56 50,24 200,96
= (13,1 + 3,3 + 0,82) Pa
= 17,22 Pa
= 4,14 Pa
1.8 Najmanji intenzitet zvuka koji čovek može da čuje na 1000 Hz iznosi
*- = 10-12 W/m2. Na ostalim frekvencijama se razlikuje, jer čulo sluha
nije podjednako osetljivo na svim frekvencijama. Odrediti najmanji
zvučni pritisak koji čovek može da čuje na 1000 Hz.
Rešenje:
Zvučni pritisak je:
= U >Pa@
s t r a n a | 16
= √10 414 # 10# 20 = 2 10/ Pa
1.9 Ako je zvučni pritisak 1 Pa na rastojanju 1 m od izvora, izračunati

koliko će ovaj pritisak iznositi na 10 m i na 100 m od izvora?
Rešenje:
Polazeći od toga da je proizvod zvučnog pritiska i rastojanja od izvora
konstantan u svim pravcima prostiranja zvučnih talasa ( = const.),
mogu se odrediti vrednosti zvučnog pritiska na bilo kom rastojanju, ako
se zna vrednost na 1 m.
Tako je na rastojanju od 10 m:
= : :

: =
:
1 1
: = Pa
10
: = 0,1 Pa .
Slično se izračunava i pritisak na 100 m. Vrednost je:
= :: ::
1 1
:: = = Pa
:: 100
:: = 0,01 Pa
s t r a n a | 17
1.10 Zvučni izvor emituje prost zvuk od 100 Hz. Zna se da čovekovo uvo na
100 Hz može da čuje najtiši zvuk, kome odgovara zvučni pritisak od
2 10-3 Pa.
Izračunati na kom rastojanju od zvučnog izvora čovek više neće moći

da čuje emitovanih 100 Hz, ako izvor zvuka na 1 m rastojanja stvara
pritisak 2 Pa?
Prilikom računanja ne treba uvoditi dopunsko slabljenje, jer 100 Hz

spada u niske frekvencije, pri kojima je dopunsko slabljenje
zanemarljivo.
Rešenje:
= 2 Pa , = 1 m , = 2 10 Pa , = ?
Proizvod = const.
=
21
= m = 1000 m
2 10
Na rastojanju od 1000 m čovek više neće moći da čuje emitovanih

100 Hz, pod navedenim uslovima.
s t r a n a | 18
Pitanja za proveru znanja:
1. Šta je Hz? Koje frekvencije ograničavaju čujni opseg?

2. Koje vrste talasa razlikujemo? Navesti njihove osnovne osobine.
3. Šta je talasna dužina? Od čega ona zavisi i koliko iznosi na graničnim
frekvencijama čujnog opsega?
4. Definisati intenzitet zvuka. Kakva je njegova veza sa zvučnim pritiskom?
Kako intenzitet zvuka opada sa rastojanjem od zvučnog izvora?
5. Šta je šum? Koje vrste šuma razlikujemo i koje su njihove
karakteristike?
6. Pri zračenju više izvora istovremeno, kako se sabiraju intenziteti zvuka,
a kako zvučni pritisci?
7. Koji faktori utiču na slabljenje zvuka u vazduhu u realnim uslovima?
8. Šta je difrakcija i kada ona nastupa?
9. Šta je refrakcija zvučnih talasa?
10. Na koji način je uveden koeficijent apsorpcije? U kakvoj su vezi
koeficijenti apsorpcije i refleksije? U kojim granicama se ovi koeficijenti
mogu menjati?
Literatura:
[1] L. L. Beranek, Acoustics, McGraw - Hill, 1954.

[2] H. Kurtović, Tehnička akustika, Naučna knjiga, Beograd 1982.
[3] P. Pravica, D. Drinčić, Elektroakustika, VIŠER, Beograd, 2008.
[4] F.A. Everest, K.C. Pohlmann, Master Handbook of Acoustics, McGraw-
Hill, 2009
s t r a n a | 19
Zbirka rešenih zadataka iz Akustike Fiziološka akustika
2. FIZIOLOŠKA AKUSTIKA
Osnovni pojmovi u Fiziološkoj akustici su:
Čulo sluha je organ pomoću koga čovek prima zvuk. Ono reaguje na tri
osnovne karakteristike zvučnog signala, a to su: jačina, visina i boja.
Jačina zvuka (ili još tačnije – subjektivna jačina zvuka) je određena snagom
zvučnog izvora i udaljenošću od izvora.
Visina tona zavisi od frekvencije i nalazi se u opsegu od 20Hz do 20.000Hz,

što čini čujno područje čula sluha.
Boja zvuka je određena spektrom, koji može da ima samo jednu

komponentu (prost zvuk) ili više komponenata različitih frekvencija (složen
zvuk). Posebnu vrstu zvuka, u pogledu boje, čini šum, koji ima neprekidni
spektar u nekom opsegu frekvencija.
Veber-Fehnerov zakon je opšti fiziološki zakon (važi za sva čula) i on govori

o tome da je osećaj srazmeran logaritmu pobude. To znači da čovečija čula
ne reaguju na nadražaje linearno, nego logaritamski. Ovaj zakon se, kada je
u pitanju zvuk, odnosi na jačinu i na visinu.
Nivo zvuka je logaritamska veličina koja se izražava u decibelima (dB). Po

definiciji nivo zvuka je:

>dB@ = 10 log

gde su: – nivo zvuka u dB,

– intenzitet zvuka u W/m2,
– intenzitet zvuka na pragu čujnosti na 1000 Hz, što znači da
odgovara najtišem zvuku koji čovečije uvo može da čuje na toj
frekvenciji. Ta vrednost je 10-12 W/m2.
s t r a n a | 21
Fiziološka akustika Zbirka rešenih zadataka iz Akustike
Ukoliko raspolažemo podatkom o zvučnom pritisku , a ne o intenzitetu

zvuka, nivo zvuka se može izraziti na sledeći način:

>dB@ = 20 log

gde su: – zvučni pritisak u Pa, koji želimo da izrazimo u dB, i

– zvučni pritisak na pragu čujnosti i iznosi 2 10-5 Pa.
Ako se radi o istoj tački u prostoru, nivo zvuka u dB će biti isti, bez obzira
da li je dobijen preko intenziteta ili pritiska.
Decibel je objektivna i relativna jedinica, koja ne zavisi od frekvencije.

Definisan je na navedeni način.
Logaritamska promena frekvencije u čujnom opsegu je najčešća u praksi.

Dobija se veoma jednostavno – udvostručavanjem frekvencija. U audio
opsegu logaritamski sled frekvencija je istovremeno i oktavni niz koji se
često koristi pri merenju i prikazivanju pojedinih karakteristika a čine ga
sledeće frekvencije date u hercima (Hz):
31,5 ; 63 ; 125 ; 250 ; 500 ; 1000 ; 2000 ; 4000 ; 8000 ; 16000.
Fon je jedinica za subjektivnu jačinu zvuka koja predstavlja osećaj na

osnovu koga se može reći koji je zvuk glasniji. Subjektivna jačina zvuka
označava se sa Λ. Po definiciji, dva zvuka koja imaju isti broj fona za ljudsko
uho izgledaju kao da su jednako glasni bez obzira koji objektivni nivo imaju.
Usvojeno je da jačina zvuka na 1000 Hz bude jednaka nivou zvuka u
decibelima. To znači da je na ovoj frekvenciji fon jednak decibelu. Jačina
zvuka u fonima na svim ostalim frekvencijama dobija se sa
eksperimentalno određenih linija jednake jačine zvuka ili izofonskih linija.
Son je takođe jedinica za izražavanje subjektivne jačine zvuka, takozvane

glasnosti. Glasnost zvuka se označava sa S. Razlog uvođenja sona je taj što
pomoću fonske skale nije moguće poređenje zvukova po glasnoati i
s t r a n a | 22
određivanje glasnosti složenog zvuka. Skala u sonima je takođe određena

eksperimentalno. Odabrano je da glasnosti od 1 son odgovara jačina zvuka
od 40 fona jer se zvuci slabije jačine retko javljuju. Dalje je utvrđrno da
povećanju jačine zvuka za 10 fona odgovara udvostručavanje glasnosti
odnosno broja sona, kako je prikazano u tabeli 2.1.
Tabela 2.1. Veza između glsnosti (u sonima) i jačine zvuka (u fonima)
FONI 40 50 60 70 80 90 100
i tako dalje
SONI 1 2 4 8 16 32 64
(20) (21) (22) (23) (24) (25) (26)
Ova veza između jačine zvuka / i glasnosti S može se izraziti relacijom:

= 2

Određivanje subjektivne jačine složenog zvuka nije bilo jednostavno rešiti.

Da bi se osećaj jačine složenog zvuka izrazio u fonima bilo je potrebno
ustanoviti postupak koji će biti što približniji načinu rada čula sluha. To je
uvođenjem sona i postignuto.
Određivanje subjektivne jačine složenog zvuka. Postupak je sledeći:
- prvo se nivo svake komponente, u dB, koriguje u skladu

sa izofonskim linijama i tako dobiju vrednosti pojedinih
komponenata u fonima,
- zatim se foni pretvore u sone, soni saberu i zbir sona vrati

u fone.
Ovakav način obračuna je najpribližniji onome što se odigrava u čulu sluha,

kada je u pitanju složen zvuk.
s t r a n a | 23
Izofonske linije su dobijene subjektivnim merenjem jačine zvuka. Na slici

2.1 su prikazane izofonske linije koje se koriste uvek kada je potrebno
vrednosti u decibelima (objektivne) pretvoriti u fone (subjektivne). To su
linije iste subjektivne jačine zvuka.
140
130 130
120 120
110 110
100 100
90 90
80 80
70 70
60 60
50 50
40 40
30 30
20 20
10 10
0
-10
20 100 1000 10000
frekvencija [Hz]
Slika 2.1: Izofonske linije
Decibeli „A“ se u praksi veoma često koriste kada je potrebno objektivnu

vrednost prilagoditi subjektivnoj. Iskorišćena je izofonska linija od 40 fona,
kao najpogodnija za subjektivno izražavanje nivoa zvuka. Kada se izofonska
linija od 40 fona okrene oko horizontalne linije koja predstavlja nivo zvuka
od 40 dB dobija se frekvencijska karakteristika, danas uneta u praktično sve
instrumente za merenje jačine zvuka, koja služi za korigovanje objektivnih
vrednosti. Na taj način je uvedena ponderacija koja daje vrednosti u
decibelima A. Na niskim i na visokim frekvencijama rezultat će uvek biti
manji u dBA nego u dB, dok na srednjim frekvencijama vrednosti ostaju
praktično iste. Ove vrednosti se označavaju sa dB(A) ili dBA. Na niskim i na
visokim frekvencijama će uvek dB(A) biti manji od dB, dok na srednjim
frekvencijama vrednosti ostaju praktično iste. Izgled krive A i njene
vrednosti u funkciji fekvencije date su u prilozima 5.1 i 5.2.
s t r a n a | 24
ZADACI
2.1 Tačkasti izvor zvuka nalazi se u slobodnom prostoru. Njegova
akustička snaga Pa je 10 W. Izračunati intenzitet zvuka i nivo na
rastojanju 1 m od ovog izvora.
Rešenje:
Na rastojanju 1 m od tačkastog izvora intenzitet zvuka iznosi:
10 W
= = = 0,8 W⁄m .
4 4 1 m
Na istom rastojanju 1 m od tačkastog zvučnog izvora intenzitet zvuka

iznosi:
0,8
= 10 log = 10 log

10
= 10 log 0,8 10 = 10 (log 0,8 + log 10 )
= 119 dB
2.2 Izračunati koliko će se smanjiti intenzitet zvuka i nivo pri

udvostručavanju rastojanja od zvučnog izvora.
Rešenje:
Intenzitet zvuka u slobodnom prostoru, na rastojanju r od tačkastog
izvora je:

=
4
s t r a n a | 25
Kada se rastojanje od izvora udvostuči, intenzitet postaje:

=
4(2)
Odnos ova dva intenziteta je:
(2)
= = 2 = 4

= 4
Intenzitet zvuka se smanji 4 puta.
Kada se udvostruči rastojanje nivo zvuka opadne za:
Δ = −
gde su Lr i L2r nivoi zvuka na rastojanjima r i 2r od izvora.
Sada je:

Δ = 10 log

Δ = 10 log 4 = 6 dB
Ovo je vrednost koja uvek važi i koja govori da se pri udvostručavanju

rastojanja nivo zvuka smanji za 6 dB.
s t r a n a | 26
2.3 Za nivo zvuka od 60 dB izračunati koliko iznosi odgovarajući:

a) intenziet zvuka, i
b) zvučni pritisak
Rešenje:
a) Nivo zvuka se određuje iz sledeće relacije:

= 10 log ,

pa je intenzitet:
= 10⁄ = 10
10 /
= 10
W⁄m
b) Kada je u pitanju zvučni pritisak, nivo je:

= 20 log ,

odakle je:
= 10/ = 2 10
10 /
= 2 10
Pa
s t r a n a | 27
2.4 Kada se zvučni pritisak poveća dva puta, za koliko decibela se

promeni nivo zvuka?
Rešenje:
Neka je početni zvučni pritisak:
= 10⁄ ,
a dva puta veći pritisak:
= 10⁄ ,
što znači da je = 2 .
Razlika nivoa zvuka je:

∆ = − = 20 log

2
∆ = 20 log = 20 ⋅ 0,3 dB

∆ = 6 dB
Znači da će se nivo zvuka povećati za 6 dB, pri povećanju pritiska dva

puta.
s t r a n a | 28
2.5 Izvesti obrasce pomoću kojih se mogu pretvarati foni u sone i

obratno. Foni su jedinice subjektivne jačine zvuka, dok su soni
jedinice glasnosti.
Rešenje:
Da bi se izvele zahtevane relacije, treba poći od sledećeg:
- Soni su izvedeni tako što je usvojeno da jednom sonu

odgovara 40 fona, dok svako udvostučavanje sona
predstavlja povećanje od 10 fona. To znači da je:
foni 40 50 60 70 80 itd.
soni 1 2 4 8 16
ako je
= 2 sona
Λ = 40 + ∙ 10 fona
pri čemu je
Λ − 40
=
10
- Veza između subjektivne jačine zvuka (u fonima) i

glasnosti (u sonima) je:

= 2 = 2
10 log 10 log
Λ = 40 + = 40 +
log 2 0,3
s t r a n a | 29
2.6 Za prost zvuk od 100 Hz, koji ima nivo 60 dB, odrediti subjektivnu
jačinu (u fonima) i glasnost u (sonima).
Rešenje:
Subjektivna jačina prostog zvuka se određuje iz izofonskih linija. Na 100
Hz nivou od 60 dB odgovara približno 52 fona. Ova vrednost se dobija
interpolacijom.
Broj sona se izračunava, prema jednačini:

=2

=2
= 2,3 sona .
2.7 Subjektivna jačina buke, nepoznatog linijskog spektra, iznosi 80 fona.

Zna se da komponenta na 1000 Hz ima nivo od 60 dB.
Koliko će iznositi subjektivna jačina ove buke, ako se samo nivo

komponente poveća sa 60 na 80 dB, dok sve ostalo ostaje
nepromenjeno?
Rešenje:
U prvom slučaju, kada je subjektivna jačina buke oko 80 fona, glasnost
će u sonima iznositi:

= 2

= 2

s t r a n a | 30
= 2
= 2
= 16 sona .
Komponenta na 1000 Hz je imala 60 dB, što odgovara 60 fona, odnosno

4 sona. Ako se ova komponenta poveća na 80 dB, to znači da će imati
16 sona, a to je povećanje glasnosti, samo ove komponente, za 12
sona.
Pošto se soni sabiraju, ukupna glasnost pojačane buke će biti:
16 sona (odgovara subjektivnoj jačini od 80 fona)

+ 12 sona (odgovara povećanoj glasnosti na 1000 Hz)
= 28 sona
Tako će subjektivna jačina, sa pojačanom komponentom na 1000 Hz,

iznositi:
10 log
Λ = 40 +
0,3
10 log 28 10 ⋅ 1,44
Λ = 40 + ! fona = 40 + ! fona
0,3 0,3
Λ = (40 + 48) fona
Λ = 88 fona .
s t r a n a | 31
2.8 Izračunati koliko iznosi zvučni pritisak p u paskalima (Pa) na tzv.

„granici bola“ (na maksimalnoj vrednosti jačine zvuka koju čovek
može da čuje, a da ne dođe do oštećenja čula sluha). Ova maksimalna
vrednost nivoa zvuka je 120 dB.
Rešenje:
Prema definiciji:

20 log = 120 dB

Pri čemu je = 2 ∙ 10
P" .
Tada je:
= ∙ 10 /
= 2 ∙ 10
∙ 10
= 20 Pa .
2.9 U slobodnom prostoru zvučni izvor emituje prost zvuk od 500 Hz. Na
rastojanju 2 m od izvora zvuka nivo zvuka je 70 dB.
Izračunati:
a) Subjektivnu jačinu ovog tona u fonima i njegovu glasnost u
sonima
b) Intenzitet zvuka u posmatranoj tački u W/m2
c) Akustičku snagu Pa zvučnog izvora.
Rešenje:
a) Prema izofonskim linijama, na frekvenciji od 500 Hz, nivou zvuka
od 70 dB odgovara subjektivna jačina zvuka od 74 fona. Polazeći od
relacije da je:
Λ (#$% &$') = 40 + ∙ 10
s t r a n a | 32
dobija se:
Λ − 40
=
10
74 − 40
=
10
= 3,4
Pošto je broj sona jednak: S = 2n, to je:
= 2*, = 10,6 -$'
b) Na rastojanju od 2 m nivo zvuka je 70 dB, pa je:
= 10⁄ = 10
105 / = 10
:5 = 10
W⁄m
c) Akustička snaga je:
= 4 ∙ = 4 ∙ (2;) ∙ 10
W⁄m = 50,3 ∙ 10
W
2.10 Složen zvuk se sastoji od tri komponente. To su: 100 Hz čiji je nivo
60dB, 500 Hz sa nivoom 70 dB i 1000 Hz nivoa 80 dB.
Izračunati:
a) kolika je glasnost ovog složenog zvuka,
b) ukupni nivo sve tri komponente zajedno.
s t r a n a | 33
Rešenje:
a) Na osnovu korekcija dobijenih iz izofonskih linija (pri pretvaranju
dB u fone) i formule za izračunavanje glasnosti u sonima dobijeno
je sledeće:
Frekvencija Nivo Subjektivna jačina Glasnost

(Hz) (dB) (foni) (soni)
100 60 52 2,3
500 70 74 10,6
1000 80 80 16
Ukupna glasnost ovog složenog zvuka je:
= (2,3 + 10,6 + 16) sona = 28,9 sona
b) Za poznate nivoe svake od komponenata, moguće je odrediti

intenzitete zvuka. To su:
= 10 ⁄ ... za 100 Hz
= 10 ⁄ ... za 500 Hz
* = 10> ⁄ ...za 1000 Hz
Ukupan intenzitet je:
= + + * .
s t r a n a | 34
Ukupni nivo je:

= 10 log dB

Na osnovu numeričkih vrednosti se dobija:
= 10 log (10 ⁄ + 105 ⁄ + 10 ⁄ )
= 80,5 dB
2.11 Ako se složen zvuk sastoji od tri komponente, čije su frekvencije 200,
1000 i 2000 Hz, a nivo respektivno 70, 65 i 50 dB, odrediti:
a) Koliko iznosi ukupni nivo složenog zvuka u decibelima izmeren
instrumentom koji ima linearnu frekvencijsku karakteristiku?
b) Koliko decibela „A“ bi pokazivao instrument, ukoliko su korekcije:
na 200 Hz -11 dB, na 1000 Hz 0 dB, i na 2000 Hz +1 dB?
Rešenje:
a) Podaci:
& = 200 Hz, = 70 dB
& = 1000 Hz, = 65 dB
&* = 2000 Hz, * = 60 dB
Ukupni nivo u dB iznosi:
= 10 log ( 10⁄ + 10⁄ + 10>⁄ )
s t r a n a | 35
= 10 log ( 105 + 10, + 10 ) dB
= 71,2 dB
b) Ukoliko se sabiranje data tri nivoa izvrši ponderacionom

karakteristikom „A“, korekcija će biti:
na & -11 dB
na & 0 dB
na &* +1 dB
U tom slučaju je ukupni nivo u dB(A):
? = 10 log ( 10,@ + 10, + 10, )
? = 66,1 dB(A)
Ukupni nivo u dB(A) je manji u drugom slučaju, jer su korekcije koje

unosi ponderaciona karakteristika „A“ dovele do promene nivoa
pojedinih komponenata.
s t r a n a | 36

1. Šta se proučava u fiziološkoj akustici?
2. Skicirati čulo sluha i njegove osnovne delove. Objasniti funkciju
pojedinih delova ovog čovekovog organa.
3. O čemu govori Veber - Fehnerov zakon? Kako su uvedeni decibeli?
4. Šta je subjektivna visina tona? U kojim se ona jedinicama izražava?
5. Šta je boja tona?
6. Čime je određeno čujno područje uva? Skicirati ovo područje.
7. Šta su izofonske linije? Kako su dobijene? Skicirati ih.
8. Kako su definisani foni, a kako soni? Na koji način se određuje
subjektivna jačina složenog zvuka u fonima?
9. Šta su decibeli ’A’?
10. Od kojih delova se sastoji vokalni trakt?
11. Navesti osnovne akustičke osobine samoglasnika i suglasnika
12. Šta je razumljivost govora? Kako se ona meri? Od čega zavisi?
Literatura:
[1] T. Jelaković,. Zvuk, sluh, arhitektonska akustika, Školska knjiga, Zagreb,
1978.
[3] M. Simonović, D. Kalić, P. Pravica, Buka – štetna dejstva, merenje i
zaštita, Institut za dokumentaciju zaštite na radu, Niš, 1982.
[4] M. Simonović, Audiologija I, savremena administracija, Beograd 1977.
[5] S. Jovičić, Govorna komunikologija, nauka, Beograd, 1999.
[6] P. Pravica, D. Drinčić, Elektroakustika, VIŠER, Beograd, 2008.
s t r a n a | 37
Zbirka rešenih zadataka iz Akustike Akustika prostorija
3. AKUSTIKA PROSTORIJA
Osnovni pojmovi i fizičke veličine u Akustici prostorija su:
Koeficijent apsorpcije je odnos apsorbovane akustičke energije i ukupne

akustičke energije koja dođe na neku površinu. Ovaj koeficijent je osobina
svakog materijala i ima vrednosti od 0 do 1.
Koeficijent refleksije je odnos reflektovane akustičke energije i ukupne

akustičke energije koja dođe na neku površinu. To je osobina svakog
materijala, a vrednosti su od 0 do 1. Zbir koeficijenata apsorpcije i refleksije je
uvek jedinica.
Apsorpcija prostorije (A) je proizvod površine (S) i koeficijenta apsorpcije (α)

materijala nanetog na tu površinu. Izražava se u m2.
Apsorpcija jednog čoveka na srednjim frekvencijama iznosi oko 0,5 m2.
Vreme reverberacije je ono vreme koje je potrebno da intenzitet zvuka (J)

opadne u prostoriji na svoj milioniti deo. Ako se promena intenziteta izrazi
preko logaritamske jedinice, koja nosi oznaku decibel (dB), tada vremenu
reverberacije odgovara smanjenje nivoa za 60 dB, po prestanku rada zvučnog
izvora. Uveo ga je, na osnovu brojnih merenja u salama, američki fizičar Sabin
krajem devetnaestog veka.
Sabinov obrazac, pomoću koga se izračunava u prostorijama vreme

reverberacije glasi:
∙
= [s]

gde je V - zapremina prostorije u m3 , a A - apsorpcija prostorije u m2,

k = 0,161 s/m.
s t r a n a | 39
Akustika prostorija Zbirka rešenih zadataka iz Akustike
Optimalno vreme reverberacije je karakteristično za svaku prostoriju i kreće

se od 0,2 s za govorna studija, do 4-5 s za crkve. Zavisi od frekvencije.
Intenzitet zvuka u prostoriji zavisi od snage zvučnog izvora (Pa) i apsorpcije

prostorije (A), na sledeći način:
4 ∙
= >W/m2 @

Direktan zvuk se širi od izvora zvuka u prostoriju i dominira u blizini izvora.
Reflektovani zvuk je zbir svih reflektovanih talasa u prostoriji i na većim

rastojanjima od izvora postaje dominantan.
Poluprečnik zone direktnog zvuka je karakterističan za svaku prostoriji. To je

poluprečnik zamišljenog kruga oko neusmerenog izvora zvuka, gde je
intenzitet direktnog jednak intenzitetu reflektovanog zvuka. Izračunava se
kao:

= [m]
50
Apsorberi zvuka su materijali ili konstrukcije čija je osobina da pojačano

upijaju (apsorbuju) zvuk. Dele se na one koji pojačano upijaju niske frekvencije
(od najnižih do 300-400 Hz), srednje frekvencije (400 Hz do 4000-5000 Hz) i
visoke frekvencije (preko 5000 Hz). Tako u praksi koristimo:
· mehaničke rezonatore, za apsorpciju zvuka niskih frekvencija,

· akustičke rezonatore, za apsorpciju zvuka srednjih frekvencija,
· porozne materijale, za apsorpciju zvuka visokih frekvencija.
Geometrijski oblik prostorije je veoma važan, jer od njega u znatnoj meri

zavisi način formiranja zvučnog polja. Sredstva koja danas stoje na
raspolaganju (materijali, konstrukcije i slično) pružaju mogućnost uspešnih
korekcija čak i prostorija neodgovarajućih oblika, što znači da se i u njima
mogu postići veoma dobri uslovi izvođenja i slušanja.
s t r a n a | 40
ZADACI (I DEO)
3.1 Koliko iznosi prosečan koeficijent apsorpcije zidova, poda i tavanice
prostorije čije su dimenzije 20 x 14 x 8 m, ako je vreme reverberacije ove
prostorije, kada je prazna, 1,6 s?
Rešenje:
Površina zidova, poda i tavanice iznosi:
S = 2⋅(20⋅14 + 20⋅8 + 14⋅8) m2 = 1104 m2
Zapremina je:
= (20 ∙ 14 ∙ 8)m = 2240 m
Ukupna apsorpcija prostorije je:
= ∙ ,
Pri čemu je prosečan koeficijent apsorpcije.
Prema Sabinovom obrascu, ukupna apsorpcija je:
0,161 ∙
= [m ]

Iz gornja dva izraza dobija se:
0,161 ∙
= ,
∙
s t r a n a | 41
0,161 ∙ 2240
= ,
1104 ∙ 1,6
= 0,2
3.2 Dimenzije jedne učionice su 4 x 6 x 10 m, a vreme reverberacije iznosi 1,5

s. Kada u učionicu uđu studenti vreme reverberacije će se smanjiti.
Izračunati koliko će biti vreme reverberacije, ako u učionicu uđe 40

studenata, pri čemu se zna da je prosečna apsorpcija jednog čoveka 0,5
m2 ?
Rešenje:
Prazna učionica ima apsorpciju:
0,16 ⋅ 0,16 ∙ 4 ∙ 6 ∙ 10
= = m = 25,6 m .
1,5
Apsorpcija se povećava kada uđe 40 studenata i iznosi:
= + 40 ∙ č = (25,6 + 40 ∙ 0,5)m = 45,6 m .
Vreme reverberacije će sa 40 studenata iznositi:
0,16 ⋅ 0,16 ⋅ 240

= = s = 0,84 s ,
45,6
pri čemu je zanemarena promena zapremine učionice po ulasku

studenata.
s t r a n a | 42
3.3 Prostorija paralelopipednog oblika ima dimenzije 4 x 6 x 8 m. Na

zidovima je apsorpcioni materijal, a na njima su i dva prozora, dimenzija
1 x 1,2 m2 i drvena vrata, dimenzija 2 x 1 m2. Koeficijenti apsorpcije su:
- materijala na zidovima = 0,7
- prozora = 0,2
- vrata = 0,8
- poda i plafona, koji su od betona, = 0,05.
Izračunati:
a) ukupnu apsorpciju prostorije,
b) prosečni koeficijent apsorpcije u prostoriji,
c) vreme reverberacije.
Rešenje:
a) Zapremina prostorije je:
= 4 ∙ 6 ∙ 8 m = 192 m .
Ukupna površina, zidova, poda i tavanice, je:
= 2 ∙ (4 ∙ 6 + 6 ∙ 8 + 4 ∙ 8)m = 208 m .
Površina zidova je:
= 2 ∙ (4 ∙ 6 + 4 ∙ 8) m = 112 m .
Površina prozora je:
2 = 2 ∙ 1 ∙ 1,2 m = 2,4 m .
s t r a n a | 43
Površina vrata je:
= 2 ∙ 1 m = 2 m
Kada se oduzmu površine prozora i vrata od površine apsorpcionog

matarijala na zidovima, dobija se:
= − 2 − = (112 − 2,4 − 2) m = 107,6 m
Apsorpcije pojedinih površina su:
· prozori: = ∙ 2 = 0,48 m ,
· vrata: = ∙ = 1,6 m ,
· apsorpcioni materijal na zidovima: = ∙ = 75,32 m ,
· pod: = ! ∙ = 0,05 ∙ 6 ∙ 8 m = 2,4 m ,
· plafon: "#. = ! ∙ "#. = 0,05 ∙ 6 ∙ 8 m = 2,4 m .
Ukupna apsorpcija u prostoriji je:
= + + + + "#. = 82,2 m .
b) Prosečni koeficijent apsorpcije je:
82,2
= = = 0,4 .
208
s t r a n a | 44
c) Vreme reverberacije je:
0,16 ⋅ 0,16 ∙ 192

= = s = 0,4 s .
$ 82,2
3.4 Govornik, koji se može smatrati tačkastim izvorom, u slobodnom

prostoru, na rastojanju 1 m, stvara nivo zvuka od 74 dB.
Izračunati koliki nivo zvuka će stvoriti isti govornik u učionici čija je

zapremina 1000 m3, a vreme reverberacije 1,25 s.
Rešenje:
Nivo zvuka je u slobodnom prostoru, na rastojanju 1 m od tačkastog
izvora:

% = 10 log = 74 dB .
&
Može se izračunati intenzitet zvuka u posmatranoj tački:
= & ∙ 10"/& = 10' ∙ 10*-/& W⁄m
= 10' ∙ 10*,- W⁄m = 10'-,: W⁄m
= 2,5 ∙ 10'; W⁄m .
Intenzitet zvuka u slobodnom prostoru je:

= = 2,4 ∙ 10'; W⁄m ,
4<

s t r a n a | 45
iz čega se može izračunati akustička snaga izvora:
= 4<
∙ = 4< ∙ (1m) ∙ 2,4 ∙ 10'; W⁄m ,
= 3,01 ∙ 10': W .
Na osnovu Sabinovog obrasca, može se izračunati ukupna apsorpcija u

prostoriji:
0,16 ∙ 0,16 ∙ 1000

= = m
1,25
= 128,8 m
Intenzitet zvuka u prostoriji, ukupne apsorpclJe , u kojoj se nalazi

govornik zvučne snage je:
4 ∙ 4 ∙ 3,01 ∙ 10':
= = W⁄m
128,8
= 0,0934 ∙ 10': W⁄m = 9,34 ∙ 10'> W⁄m
Nivo zvuka koji u prostoriji stvara govornik je:
9,34 ∙ 10'>
% ≅ 10 log = 10 log dB = 10 log 9,34 ∙ 10- dB
& 10'
% ≅ 49 dB
s t r a n a | 46
3.5 U prostoriji zapremine 400 m3 i vremena reverberacije 1,7 s, nalaze se

dva zvučna izvora čije su snage Pa1 = 0,25 mW i Pa2 = 0,75 mW. Izračunati
nivo zvuka u prostoriji.
Rešenje:
Prema Sabinovom obrascu može se izračunati ukupna apsorpcija
prostorije. Ona iznosi:
0,16 ∙ 0,16 ∙ 400

= = m
1,7
= 37,9 m .
Intenzitet zvuka, koji u prostoriji stvara prvi izvor je:
4 ∙ 4 ∙ 0,25 ∙ 10'
= = W⁄m
37,9
= 26,4 ∙ 10': W⁄m .
U istoj prostoriji drugi izvor stvara intenzitet:
4 ∙ 4 ∙ 0,75 ∙ 10'
= = W⁄m
37,9
= 79,2 ∙ 10': W⁄m
Ukupni intenzitet zvuka u prostoriji jednak je zbiru ova dva:
= +
s t r a n a | 47
= 105,6 ∙ 10': W⁄m
Nivo zvuka je tada:

% = 10 log
&
105,6 ∙ 10':
% = 10 log dB = 10 log(105,6 ∙ 10: ) dB
10'
% = 80,2 dB
3.6 Hor od 50 članova peva u prostoriji čija je zapremina 2000 m3. Svaki član
hora je zvučni izvor čija je akustička snaga Pa1. Vreme reverberacije, u
prisustvu hora je 2 s.
Za koliko dB će se povećati nivo zvuka u prostoriji, ako se hor poveća još

za 100 članova i ako se zna da je apsorpcija jedne osobe 0,5 m2?
Rešenje:
Kada u prostoriji peva hor od 50 članova intenzitet zvuka je:
4 ∙
= ,

gde je akustička snaga 50 horskih pevača, a A1 ukupna apsorpcija

prostorije, uključujući i apsorpciju 50 osoba.
Ako se broj članova hora poveća još za 100, akustička snaga se povećava
tri puta, u odnosu na prethodno stanje, a apsorpcija za
100 · 0,5 m2. Intenzitet zvuka, u novoj situaciji je:
s t r a n a | 48
4 ∙ 3 12 ∙
= =
+ 100 ∙ 0,5
Apsorpcija u prostoriji, u prisustvu 50 članova hora je:
0,16 ∙ 0,16 ∙ 2000

= = m
2
= 160 m
Povećanje nivoa zvuka u prostoriji, po ulasku još 100 članova hora je:
∙A
C D;&
∆% = 10 log = 10 log -∙A

C
∙A
:&D;&
∆% = 10 log -A
:&
∆% = 3,6 dB .
Kao što se vidi povećanje nivoa neće biti značajnije i iznosiće svega
3,6 dB.
3.7 U jednoj prostoriji čija je zapremina 1200 m3, vreme reverberacije

1,5 s, a ivice stoje u odnosu 1 : 1,4 : 2,6, radi zvučni izvor.
Izračunati koliko puta, prosečno, treba da se reflektuje zvuk u ovoj

prostoriji, po isključenju zvučnog izvora, pre nego što nivo zvuka u njoj
opadne za 30 dB?
s t r a n a | 49
Rešenje:
Zapremina prostorije je:
= E ∙ 1,4E ∙ 2,6E = 3,64 E ,
gde je E najkraća stranica.
Odavde je:
F F 1200
E= = m = 6,91 m .
3,64 3,64
Ostale stranice su:
G = 1,4E = 1,4 ∙ 6,91 m = 9,67 m ,
H = 2,6E = 2,6 ∙ 6,91 m = 17,96 m
Površina prostorije je:
= 2 (EG + EH + GH)
= 2 (6,91 ∙ 9,67 + 6,91 ∙ 17,96 + 9,67 ∙ 17,96) m
= 729 m
Srednji koeficijent apsorpcije je:
s t r a n a | 50
0,16 ∙ 0,16 ∙ 1200

= = = = 0,18
∙ 729 ∙ 1,5
Prosečan broj refleksija u sekundi je:
H
I = ,
J̅
gde je J ̅ srednja dužina slobodnog puta između dve refleksije. Ona uvek
iznosi:
4∙
J̅ = ,

pa je:
H∙
I = = 51,65
4∙
Na osnovu definicije vremena reverberacije (vreme potrebno da nivo

zvuka opadne za 60 dB), može se zaključiti da će nivo opasti za 30 dB u
vremenu koje je jednako polovini vremena reverberacije, što iznosi 0,75 s.
U tom slučaju je traženi prosečan broj refleksija:
I & = 0,75 ∙ I = 0.75 ∙ 51,65 = 38,7
3.8 U jednoj prostoriji dva zvučna izvora emituju jednakom snagom od

1 mW dva prosta zvuka, čije su frekvencije 150 Hz i 1000 Hz. Vreme
revereberacije iznosi 3 s na 150Hz i 2 s na 1000Hz. Zapremina prostorije
je 250 m3.
s t r a n a | 51
Izračunati:
a) Koliki je prosečni nivo zvuka u prostoriji?
b) Ako oba izvora istovremeno prekinu rad, za koliko će se decibela
smanjiti prosečan nivo zvuka, posle 1 s?
Rešenje:
a) Intenzitet zvuka na 150 Hz je:
4 ∙ 4 ∙ ∙
= =
0,16 ∙
4 ∙ 10' ∙ 3
= W/m = 3 ∙ 10'- W/m
0,16 ∙ 250
Na 1000 Hz intenzitet iznosi:
4 ∙ 4 ∙ ∙
= =
0,16 ∙
4 ∙ 10' ∙ 2
= W/m = 2 ∙ 10'- W/m
0,16 ∙ 250
Ukupan intenzitet zvuka u prostoriji je:
L = + = 5 ∙ 10'- W/m
Odgovarajući nivo zvuka je:
L 5 ∙ 10'-
% = 10 log = 10 log dB
& 10'
s t r a n a | 52
% = 87 dB
b) Nivo zvuka pojedinih komponenti iznosi:
3 ∙ 10'-
% = 10 log = 10 log dB = 84,8 dB
& 10'
2 ∙ 10'-
% = 10 log = 10 log dB = 83 dB
& 10'
Na 150 Hz vreme reverberacije iznosi 3 s, pa će za 1 s nivo zvuka

opasti za 1/3 vremena reverberacije, tj. za 20 dB. Na frekvenciji 1000
Hz vreme reverberacije je 2 s, pa će nivo za 1 s opasti za
30 dB. Prema tome posle 1 s, po isključenju zvučnih izvora, nivoi ove
dve komponente će biti:
%, = (84,8 − 20) dB = 64,8 dB ,
%, = (83 − 30) dB = 53 dB .
Intenziteti koji odgovaraju ovim nivoima su:
, = & ∙ 10"C⁄& = 10' ∙ 10:-,>/& W/m = 3 ∙ 10': W/m
, = & ∙ 10"M⁄& = 10' ∙ 10; /& W/m = 2 ∙ 10'* W/m
s t r a n a | 53
Ukupan intenzitet posle jedne sekunde po isključenju izvora:
L, = , + , = 3,2 ∙ 10': W/m .
Ukupan nivo posle 1 s je:
L, 3,2 ∙ 10':

%, = 10 log = 10 log dB = 65 dB .
& 10'
Nivo zvuka će se u prostoriji smanjiti za:
∆% = % − %, = (87 − 65) dB = 22 dB .
3.9 Tačkasti izvor zvuka se nalazi u prostoriji čija je zapremina 100 m3,
površina 130 m2 i vreme reverberacije 0,5 s. Izračunati rastojanje od
izvora na kome će intenzitet direktnog talasa biti jednak intenzitetu
reflektovanih talasa.
Rešenje:
Intenzitet direktnog talasa je:

N =
4<

Prosečan intenzitet reflektovanih talasa u prostoriji je:
4 25 ∙ ∙ 0,16 ∙
O̅ = (1 − ) = P1 − Q
∙
Ovaj intenzitet ne zavisi od rastojanja.
s t r a n a | 54
Traži se rastojanje na kome su:
N = O̅
To znači da je:
25 ∙ ∙ 0,16 ∙

= P1 − Q
4<
∙
Rešavanjem po r, dobija se traženo rastojanje:
1 1

= && ∙ S :
= && ∙ &,; :
m
<∙R T − UV <∙R
&&
− &
V

= 0,92 m .
3.10 U jednoj prostoriji nalaze se dva zvučna izvora, od kojih jedan emituje
ton od 1 kHz, a drugi ton od 50 Hz, ali tri puta većom snagom od prvog.
Vremena reverberacije prostorije na 50 Hz i 1 kHz stoje u odnosu 1,7 : 1.
Prag čujnosti na 50 Hz je oko 35 dB iznad praga čujnosti na 1 kHz. Na 50
Hz objektivno pojačanje zvuka od 1 dB približno odgovara subjektivnom
pojačanju od 2 fona. Oba ova naizmenično emitovana zvuka imaju istu
subjektivnu jačinu. Koliko ona iznosi?
Rešenje:
U postupku rešavanja sve veličine koje se odnose na 50 Hz imaće indeks 1,
a veličine označene indeksom 2 odnose se na 1 kHz.
Iz uslova zadatka je:
C = 3 ∙ M
s t r a n a | 55
a za vremena reverberacije važi:
= 1,7 ∙
Intenziteti zvuka su:
25 ∙ C ∙ 25 ∙ 3 M ∙ 1,7 25 ∙ 5,1 ∙ M ∙
= = =

25 ∙ M ∙
=

Razlika u nivoima ova dva zvuka je:

∆% = 10 log = 10 log 5,1 dB = 7 dB .

Prema tome:
% = % + 7 dB
Uslov zadatka je da su subjektivne jačine ova dva tona iste:
Λ = Λ
Ako je granica čujnosti na 50 Hz na nivou od 35dB, a na istoj frekvenciji

skala fona je dvostruko gušća od skale u decibelima, onda je pri nivou
zvuka L1 subjektivna jačina, odnosno broj fona:
Λ = (% − 35) ∙ 2 fona
s t r a n a | 56
Na frekvenciji 1 kHz skala u fonima se poklapa sa skalom u decibelima.

Zbog toga su numeričke vrednesti Λ2 i L2 jednake. Dobija se:
% = % − 7 dB
Imajući u vidu da je subjektivna jačina zvuka ova dva tona ista, može se
pisati da je i:
Λ = % − 7 fona
Izjednačavajući relacije za subjektivnu jačinu, dobija se da je:
(% − 35 dB) ∙ 2 = % − 7 dB .
Rešavanjem po % , dobija se:
% = 63 dB ,
pa je:
% = (63 − 7) dB = 56 dB .
Na osnovu jednakosti fona i decibela na 1000 Hz, sledi da je:
Λ = Λ = 56 fona
3.11 U jednoj vežbaonici nalazi se N vežbača koji stvaraju buku. Odrediti da li

će nivo buke biti viši ili niži, ako se vežbaonica podeli pregradama na tri
jednaka dela, pri čemu u svakom delu ostaje trećina vežbača, a prosečan
koeficijent apsorpcije za novodobijene prostorije ostaje nepromenjen.
s t r a n a | 57
Rešenje:
Intenzitet zvuka u vežbaonici je:
4 ∙ 4 ∙
= = ,
∙
gde su Pa - akustička snaga svih vežbača, A1 - apsorpcija,

S1 - površina vežbaonice, i - srednji koeficijent apsorpcije.
Kada se vežbaonica izdeli na tri dela, intenzitet zvuka u jednom delu je:
A
4∙
= ,

gde su A2 i S2 apsorpcija, odnosno površina dela podeljene vežbaonice.
Odnos intenziteta zvuka u ova dva slučaja je:

=3∙ .

Da bi se odredila površina prostorije može se njen oblik aproksimirati

kockom. U tom slučaju je, ako je poznata zapremina, jedna njena
stranica a = V1/3. Polazeći od ove relacije, površina vežbaonice je S1 = 6 V2/3
gde je V zapremina cele vežbaonice, a površina novodobijene prostorije
posle deljenja:
/
= 6 P Q
3
s t r a n a | 58
Uvršćujući ove vrednosti dobija se da je odnos intenziteta:

= 1,44 ,

ili u decibelima:

10 log = 10 log 1,44 dB = 1,6 dB

Nivo buke će se, posle deljenja, smanjiti za svega 1,6 dB.
3.12 U jednoj prostoriji rade tri izvora zvuka jednake snage, ali različitih
frekvencija. Vremena reverberacije, na ovim frekvencijama, stoje u
odnosu 1 : 2 : 3. Izračunati za koliko se promeni nivo zvuka u prostoriji
ako u njoj radi samo jedan zvučni izvor i to onaj koji bi stvarao najveći
nivo?
Rešenje:
Intenziteti koje stvaraju ovi izvori zvuka su:
25 ∙ ∙
=

25 ∙ ∙
=

25 ∙ ∙
=

s t r a n a | 59
Na osnovu odnosa vremena reverberacije može se pisati da je:
25 ∙ ∙ 2
= = 2

25 ∙ ∙ 3
= = 3

Ukupni intenzitet zvuka je:
= + +
= + 2 + 3 = 6
Iz gornjih izraza je očigledno da bi treći izvor stvarao najviši nivo zvuka.

Prema tome, tražena promena nivoa je:
3
∆% = 10 log = 10 log
6
∆% = −3 dB
Odnosno nivo zvuka se smanji za 3 dB.
3.13 U jednoj čekaonici 20 ljudi stvara buku određenog nivoa. Apsorpcija

prazne čekaonice je 16 m2, a prosečna apsorpcija jedne osobe je
0,5 m2.
Koliko bi još ljudi trebalo da uđe pa da se nivo buke poveća za 3 dB?
s t r a n a | 60
Rešenje:
Ako je prosečna zvučna snaga jedne osobe Pa, apsorpcija prazne čekaonice
A0, a apsorpcija jedne osobe, uproseku, A1 = 0,5 m2 , intenzitet zvuka u
čekaonici, kada se u njoj nalazi 20 ljudi je:
4 ∙ 20
=
& + 20
Kada u čekaonicu uđe još n ljudi intenzitet zvuka je:
4 ∙ (20 + I) ∙
=
& + (20 + I) ∙
Pošto je prema uslovu zadatka, nivo zvuka povećan za 3 dB, to je:

10 log =3

iz čega proizilazi da je:

=2

Zamenom vrednosti za i dobija se:
(20 + I) ∙ (& + 20 )

= =2
20[& + (20 + I) ]
Odavde se može izračunati n, tj.broj ljudi koji treba da uđe u čekaonicu:
s t r a n a | 61
20
I= C
1 − 40 '&
Y C
20
I= &,;
1 − 40
:'&∙&,;
I = 87
Prema tome da bi se nivo zvuka povećao za 3 dB u čekaonicu treba da uđe

još 87 ljudi.
1. Šta nazivamo difuznim zvučnim poljem?

2. Kako se definiše apsorpcija prostorije? Koje su njene dimenzije?
3. Šta je vreme reverberacije? Od čega ono zavisi?
4. Kako glasi Sabinov obrazac? Koliko iznosi optimalno vreme reverberacije,
za prostorije različite namene, na oko 1000 Hz?
5. Kako se formira zvučno polje u prostoriji? Na koji način se izračunava
intenzitet zvuka u prostoriji?
6. Šta je poluprečnik direktnog zvuka? Kako se ova veličina može izračunati?
7. Šta su mehanički rezonatori? Kolika je njihova frekvencija rezonancije?
8. Skicirati izgled akustičkih rezonatora i objasniti kako se oni u praksi
konstruišu? Kolika je njihova frekvencija rezonancije?
9. Šta su porozni materijali? Koji materijali se svrstavaju u porozne?
10. Koliko geometrijski oblik prostorije utiče na akustičke uslove u njoj? Šta su
korisne refleksije zvuka?
s t r a n a | 62
AKUSTIKA PROSTORIJA
II DEO
Rezonanse prostorije. Paralelopipedna prostorija je rezonantni sistem sa

beskonačno mnogo sopstvenih frekvencija rezonanse koje su približno date
izrazom [4]:

H I^ I` I
Z\ = P Q + _ b + P Q
2 J^ J` J
gde su:
lx, ly, lz – dimenzije prostorije,

N – trio prirodnih brojeva (nx, ny, nz),
c – brzina zvuka.
Broj sopstvenih frekvencija rezonanse prostorije u frekvencijskom opsegu Δf

u okolini frekvencije f iznosi [4]:
4 ∙ < ∙ ∙ Z < ∙ ∙ Z %
∆c = _
+
+ b ∙ ∆Z
H 2∙H 8∙H
gde su V, S i L zapremina, površina i ukupna dužina ivica prostorije,

respektivno.
Propusni opseg rezonantne krive za datu sopstvenu frekvenciju prostorije je

jednak [4]:
2,2
e(−3dB) = ,

gde je T vreme reverberacije prostorije.
s t r a n a | 63
Frekvencijska karakteristika prostorije u datoj tački ima veliki broj

maksimuma i minimuma koji su rezultat superpozicije pritisaka stojećih talasa
na sopstvenim frekvencijama rezonanse prostorije. Drugim rečima,
fekvencijska karakteristika prostorije predstavlja obvojnicu amplituda
pojedinačnih pritisaka uspostavljenih na sopstvenim frekvencijama prostorije,
slika 3.1.
-10
-20
-30
-40
20 25 31,5 40 50 63 80 100
Frekvencija (Hz)
Slika 3.1: Frekvencijska karakteristika prostorije dimenzija 10m x 6m x 4m [12]
Kritična frekvencija prostorije je frekvencija do koje u prostoriji dominiraju

rezonanse i data je izrazom [14]:

Zh = 2000

gde je T vreme reverberacije a V zapremina prostorije. Iznad ove frekvencije u

prostoriji važe statistički zakoni i uspostavlja se homogeno i difuzno zvučno
polje.
Ukupna apsorpcija prostorije može se izraziti relacijom:
= i + č +
s t r a n a | 64
gde je As apsorpcija površina prostorije, Ač apsorpcija ljudi i Av apsorpcija

vazduha u prostoriji.
Apsorpcija vazduha u prostoriji može da bude značajna na višim

frekvencijama. Ona je veća što je veća zapremina prostorije i što je manja
apsorpcija njenih površina, odnosno veće vreme reverberacije prostorije. Njen
uticaj se izražava preko koeficijenta slabljenja intenziteta zvuka m, (koji ima
dimenziju 1/m) i zapremine prostorije [4]:
= 4 ∙ k ∙ .
Koeficijent m zavisi od frekvencije i relativne vlažnosti vazduha u prostoriji.
Koeficijenti apsorpcije različitih materijala koji se koriste za oblaganje zidova

prostorija, kao i apsorpcija nameštaja (stolice, fotelje) i ljudi zavise od
frekvencije. Njihove vrednosti u oktavnim opsezima sa centralnim
frekvencijama od 125 Hz do 4 kHz, date su u prilogu 3.1 [4].
Mehanički rezonator se sastoji od ploče ili membrane postavljene na

određenom rastojanju od krutog zida. Frekevencija rezonasne ovog
rezonatora data je izrazom [4]:
600
ZO = ,
pki ∙ G
gde je ms površinska masa ploče u kg/m2, a b njeno rastojanje od zida dato u

cm.
Akustički rezonator predstavlja perforisanu ploču postavljenu na datom

rastojanju od krutog zida. Frekevencija rezonasne akustičkog rezonatora
jednaka je [4]:
q
ZO = 550 ∙ ,
Jrt ∙ G
s t r a n a | 65
gde je lef efektivna dužina otvora perforisane ploće, data relacijom,
Jrt = J + 1,7 ∙ E
a, poluprečnik otvora, b rastojanje perforisane ploče od zida i V perforacija

data u procentima. Sve mere u prethodnom izrazu su date u centimetrima.
Akustički rezonator sa procepom umesto rupa ima otvore u obliku šliceva ili
procepa. On se sastoji iz letava odgovarajuće širine w i debljine l, koje su
postavljene na međusobnom rastojanju r i odmaknute od kruog zida na
rastojanje b. Njegova frekvencija rezonanse se može približno odrediti prema
izrazu [13]:

q
ZO ≈ 5486 ≈ 550 .
Jrt ∙ G ∙ (v +
) Jrt ∙ G
Procenat otvora ovog rezonatora je:
q = 100
v+
U prethodnom izrazu sve mere su date u centimetrima. Vidi se da je forma

izraza za rezonansu rezonatora sa procepom ista kao kod akustičkog
rezonatora. Jedina razlika je što je ovde efektivna dužina otvora:
Jrt = J + 1,2 ∙
.
Mehanička zaštita apsorpcionog materijala treba da bude tanak materijal

(folija) male površinske mase. Koeficijent prolaska ili transmisije zvučne
energije kroz ovaj materijal treba da bude što veći u datom opsegu
frekvencija, a može se odrediti iz formule [4, 13]:
s t r a n a | 66
1
w=
x ∙ yz
1+R cos }V
∙{∙h
gde je: Z 2 S f kružna frekvencija, ms površinska masa materijala, T

ugao pod kojim zvučni talasi stižu do zaštitnog sloja, U gustina vazduha i c
brzina zvuka.
Kada se umesto folije za zaštitu apsorpcionog materijala koriste tanke

perforisane ploče ili limovi kod njih je pogodnije odrediti sposobnost
propuštanja zvučne energije preko indeksa transparetnosti TI datog relacijom
[5]:
q (%) I ∙ (mm )
~ = 655 = 16387
< ∙ J (mm) ∙ () (mm ) J (mm) ∙ () (mm )
gde je l debljina ploče, d prečnik rupa, e rastojanje između rupa, V procenat

perforacije i n broj otvora po jedinici površine. Kao što se iz prethodnog izraza
vidi sve mere su u milimetrima. Vrednost indeksa transmisije u datom opsegu
frekvencija treba da bude veća od 2000.
Dubina brazda Schroeder-ovog difuzora je data matematičkom relacijom

[12]:
= I mod c,
koja predstavlja numerički red ostataka dobijenih deljenjem kvadrata

prirodnih brojeva n, prostim neparnim brojem N.
Donja granična frekvencija fmin Schroeder-ovog difuzora se određuje iz uslova

da je na ovoj frekvenciji dubina najdublje brazde difuzora dn (max) jednaka
polovini talasne dužine zvuka, odnosno [12]:
H
() = ∙ = ∙ ,
c 2 c 2 ∙ Z
s t r a n a | 67
gde je smax najveci broj u redu ostataka kvadrata.
Gornja granična frekvencija Schroeder-ovog difuzora se nalazi iz izraza [12]:
H
Z = ,
2 ∙ ( + )
gde je W širina njegovog procepa (brazde) a T debljina zida procepa.
s t r a n a | 68
ZADACI (II DEO)

3.14 Izračinati dvadeset najnižih frekvencija na kojima se javljaju sopstvene
rezonanse za dve prostorije iste zapremine čije su dimenzije 9x9x9 m 3 i
18x9x4,5 m3.
Rešenje:
Sopstvene frekvencije razonanse paralelopipedne prostorije se određuju
prema izrazu:

H I^ I` I
Z\ = Z , , = P Q + _ b + P Q >Hz@
2 J^ J` J
gde su:
lx, ly, lz – dimenzije prostorije,
N – trio prirodnih brojeva (nx, ny, nz)
c – brzina zvuka (343 m/s na 20q C).
Frekvencije rezonanse su date u tabeli 3.1. Kao što se vidi za prostoriju čije
su sve dimenzije iste (kocka) ove frekvencije se ponavljaju za različite
načine oscilovanja zvučnih talasa u njoj. Rezultat toga je da su sopstvene
frekvencije rezonanse retke na niskim frekvencijama, što nepovoljno utiče
na frekvencijsku karakteristiku zvučnog izvora u ovoj prostoriji. Stoga je
najnepovoljniji oblik prostorije kocka.
Tabela 3.1: Frekvencije rezonanse dve prostorije iste zapremine a različitog oblika
Prostorija 9x9x9 m3 Prostorija 18x9x4,5 m3

, , Frekvencija, Hz , , Frekvencija, Hz
0,0,0 0,0 0,0,0 0,0
1,0,0 19,1 1,0,0 19,1
0,1,0 19,1 0,1,0 19,1
0,0,1 19,1 0,0,1 19,1
1,1,0 26,9 1,1,0 26,9
s t r a n a | 69
1,0,1 26,9 1,0,1 39,3

0,1,1 26,9 0,1,1 42,6
1,1,1 33,0 1,1,1 43,7
2,0,0 38,1 2,0,0 19,1
0,2,0 38,1 0,2,0 38,1
0,0,2 38,1 0,0,2 76,2
2,1,0 42,6 2,1,0 26,9
1,2,0 42,6 1,2,0 39,3
2,0,1 42,6 2,0,1 42,6
0,2,1 42,6 0,2,1 53,9
1,0,2 42,6 1,0,2 76,8
0,1,2 42,6 0,1,2 78,6
2,1,1 46,7 2,1,1 46,7
1,2,1 46,7 1,2,1 54,7
1,1,2 46,7 1,1,2 79,1
3.15 Za prostoriju dimenzija 15x7x3 m3 odrediti tri najniže sopstvene

frekvencije rezonanse, kao i najnižu rezonansu prostornog stojećeg
talasa.
Rešenje:
Da bi se odredile najniže frekvencije rezonanse prostorije potrebno je
odrediti njihove vednosti za nekoliko najmanjih vrednosti brojeva nx, ny, nz,
a zatim, uređujući ih po veličini, naći među njima one najniže.
Jedno je sigurno da najniža frekvencija rezonanse uvek odgovara najvećoj

dimenziji prostorije, i ona je data izrazom:
H 343 m⁄s
Z\ = Z(,&,&) = = = 11,4 Hz .
2 ∙ J^ 2 ∙ 15 m
Najniže frekvencije ivičnih i površinskih talasa su:
Ivični Površinski
f(1,0,0) = 11,4 Hz f(1,1,0) = 27,0 Hz
f(0,1,0) = 24,5 Hz f(1,0,1) = 58,3 Hz
f(0,0,1) = 57,2 Hz f(0,1,1) = 57,2 Hz
f(2,0,0) = 22,9 Hz f(2,1,0) = 33,5 Hz
f(0,2,0) = 49,0 Hz f(1,2,0) = 50,3 Hz
s t r a n a | 70
Iz prethodnog je jasno da su tri najniže frekvencije rezonanse ove

prostorije: f(1,0,0) = 11,4 Hz, f(2,0,0) = 22,9 Hz i f(0,1,0) = 24,5 Hz.
Najniža rezonansa prostornog stojećeg talasa se dobija kada svi brojevi nx,
ny, nz imaju najmanju vrednost, različitu od nule, tj. kada je nx= ny= nz=1. Uz
ovaj uslov se dobija da je:
f (1,1,1) = 63, 2 Hz.
3.16 Koliko fekvencija sopstvenih rezonansi ima u frekvencijskom opsegu

širine 1 Hz na frekvencijama 100 i 1000 Hz koncertna dvorana dimenzija
lxd x lyd x lzd = 36x20x17 m3, a koliko režija dimenzija
lxr x lyr x lzr = 5x4x3 m3?
Kolike su najniže frekvencije rezonanse dvorane i režije?
Rešenje:
Broj frekvencija rezonansi paralelopipedne prostorije na datoj frekvenciji f
u opsegu 'f dat je izrazom:
4 ∙ < ∙ ∙ Z < ∙ ∙ Z %
∆c ≈ _ + + b ∆Z
H 2 ∙ H 8H
gde su V, S i L zapremina, površina i ukupna dužina ivica prostorije,

respektivno.
Za dvoranu i režiju se nalazi da je:
Dvorana Režija
Vd = lxd lyd lzd = 12.240 m3 Vr = lxr lyr lzr = 60 m3
Sd = 2(lxd lyd + lxd lzd + lyd lzd) = 3.344 m2 Sr = 2(lxr lyr + lxr lzr + lyr lzr) = 94 m2
Ld = 4(lxd + lyd + lzd) = 292 m Lr = 4(lxr + lyr + lzr) = 48 m
s t r a n a | 71
Tako za dvoranu dobijamo da je broj sopstvenih frekvencija u opsegu

širine 1 Hz na frekvencijama 100 i 1000 Hz respektivno:
4 ∙ < ∙ 12,240 ∙ 100 < ∙ 3,344 ∙ 100 292

∆cN,(&& ) = _
+
+ b ∙ 1 ≈ 43
343 2 ∙ 343 8 ∙ 343
4 ∙ < ∙ 12,240 ∙ 1000 < ∙ 3,344 ∙ 1000 292

∆cN,(&&& ) = _
+
+ b ∙ 1 ≈ 3,853
343 2 ∙ 343 8 ∙ 343
dok je za režiju:
4 ∙ < ∙ 60 ∙ 1002 < ∙ 94 ∙ 100 48

∆cN,(&& ) = _ 3
+ 2
+ b ∙ 1 ≈ 0,32 ≈ 0
343 2 ∙ 343 8 ∙ 343
4 ∙ < ∙ 60 ∙ 10002 < ∙ 94 ∙ 1000 48

∆cN,(&&& ) = _ 3
+ 2
+ b ∙ 1 ≈ 20
343 2 ∙ 343 8 ∙ 343
Najniža frekvencija rezonanse dvorane je:
H 343 >m/s@
ZN(,&,&) = = = 4,8 Hz
2 ∙ J^N 2 ∙ 36 >m@
a režije:
H 343 >m/s@
ZO(,&,&) = = = 34,3 Hz
2 ∙ J^O 2 ∙ 5 >m@
Prethodni rezultati nam govore da je broj frekvencija rezonanse u malim

prostorijama i na niskim frekvencijama mali dok je u velikim prostorijama i
na visokim frekvencijama veliki. Pored toga, u velikim prostorijama
područje sopstvenih frekvencija rezonanse je dovoljno nisko da o njemu
s t r a n a | 72
ne moramo posebno voditi računa. Nasuprot tome, kod malih prostorija

sopstvene rezonanse su duboko u čujnom području i o njima se mora i te
kako voditi računa.
3.17 Za prostoriju dimenzija 7x4x3 m3 i vremena reverberacije T=0,6 s,

odrediti najnižu sopstvenu frekvenciju rezonanse kao i granične
frekvencije kojima je definisano područje difuzije ove prostorije
(područje gde važe statistički zakoni).
Koliko sopstvenih frekvencija rezonanse ima u opsegu trećine oktave
čija je centralna frekvencija 250 Hz?
Rešenje:
Najniža frekvencija rezonanse odgovara najvećoj dimenziji prostorije, i
ona je data izrazom:
H 343 m⁄s
Z\ = Z(,&,&) = = = 24,5 Hz
2 ∙ J^ 2∙7m
Područje u kojem važe statistički zakoni za datu prostoriju (područje

difuzije) nalazi se u granicama između f = fc i f = 4 fc , gde je fc kritična
frekvencija prostorije data izrazom:

Zh = 2000

T je vreme reverberacije prostorije, a V njena zapremina.
Iz prethodnih podataka se dobija da je zapremina prostorije V = 7x4x3 m3

= 84 m3, pa je njena kritična frekvencija:
0,6 s
Zh = 2000 = 169 Hz .
84 m
s t r a n a | 73
Na osnovu prethodnog možemo konstatovati da je za ovu prostoriju

područje rezonansi, gde se primenjuje talasna teorija, od 24,5 Hz (najniža
frekvencija rezonanse) do 169 Hz (kritična frekvencija), dok je područje
difuzije gde važe statistički zakoni ograničeno frekvencijama 169 Hz
(kritična frekvencija) i 676 Hz (četvorostruka kritična frekvencija). Na višim
frekvencijama je područje spekularnih refleksija gde važe pravila
geometrijske akustike, slika 3.1.
T
f c =2000
V
Rezonanse Difuzija Apsorpcija

(Spekularne refleksije)
f(1,0,0) = 24,5 Hz f c = 169 Hz 4fc = 676 Hz
Frekvencija
Slika 3.1: Karakteristična frekvencijska područja

3
prostorije dimenzija 7x4x3 m .
U terci sa centralnom frekvencijom od 250Hz (sam početak opsega

difuzije) broj sopstvenih frekvencija rezonanse je, približno (u izrazu ΔN
smo zanemarili članove nižeg reda):
12 ∙ ∙ Z ∙ ∆Z 12 ∙ 84 ∙ 250 ∙ (0,232 ∙ 250)

∆c ≈ = ≈ 90
H 343
što nam daje za pravo da ovde koristimo statističke zakone.
s t r a n a | 74
3.18 Bioskopska sala ima dimenzije 22m x 12m x 7m (dxšxv). U salu može da
se smesti maksimalno 450 gledalaca. Izračunati vreme reverbeacije dve
trećine pune sale na fekvencijama 125 Hz, 500 Hz i 2000 Hz ako su
unutrašnje površine sale obradjene kako je dalje navedeno:
Tavanica:
- Viseća, od gipsa sa vazdušnim medjuprostorom, pozicija 22 iz
tabele Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1).
Zidovi:
- 90 m2 je prekriveno pločama od drveta sa vazdušnim
međuprostorom ispunejnim apsorpcionim materijalom, pozicija

28 iz tabele Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1).
- 60 m2 akustičke ploče, pozicija 21 iz tabele Apsorpcioni materijali

(Prilog 3.1).
- ostatak, omalterisani, goli, pozicija 4 iz tabele Apsorpcioni

materijali (Prilog 3.1).
Pod:
- slobodna površina od 65 m2 linoleum, pozicija 7 iz tabele
Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1), ostatak prekriven foteljama.
Filmsko platno:
- 20 m2, pozicija 17 iz tabele Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1).
Vrata:
- 15 m2, pozicija 24 iz tabele Apsorpcioni materijali (Prilog 3.1).
Sedišta:
- tapacirana, pozicija 32 iz tabele Apsorpcioni materijali (Prilog
3.1).
Rešenje:
Zapremina sale iznosi: V = 22 m x 12 m x 7 m = 1848 m3.
Površina tavanice je: Stav = 22 m x 12 m = 264 m2.
s t r a n a | 75
Površina zidova: Szid = 2x (22 m x 7 m +12 m x 7 m) = 476 m2.
Površina golih zidova = Szid – (povr. drvenih ploča + povr. akust. ploča +
povr. platna + povr. vrata) = (476 - 90 - 60 - 20 - 15) m2 = 291 m2.
Broj gledalaca: dve trećine od punog kapaciteta = 300.
Broj praznih sedišta: 150.
Apsorpcija pojedinih površina u sali, nameštaja i gledalaca, kao i dobijeno

vreme reverberacije (po Sabinovoj formuli) prikazani su u tabeli 3.2.
Tabela 3.2: Apsorpcija površina, nameštaja i gledalaca i vreme reverberacije sale u funkciji
frekvencije
Redni broj u Koeficijent apsorpcije/apsorpcija (m2)

R. Površina
Materijal tabeli 125 Hz 500 Hz 2000 Hz
br (m2)
Prilog 3.1 α A α A α A
1 Tavanica 264 22 0,25 66 0,1 26 0,05 13
2 Drvene ploče 90 28 0,4 36 0,15 13 0,1 9
3 Akusičke ploče 60 21 0,2 12 0,5 30 0,6 36
4 Goli zidovi 291 4 0,01 3 0,02 6 0,04 12
5 Platno 20 17 0,07 1 0,3 6 0,5 10
6 Vrata 15 24 0,4 6 0,2 3 0,15 2
7 Linoleum 65 7 0,01 1 0,02 1 0,04 3
8 Sedišta 150 32 0,1 15 0,2 30 0,4 60
9 Gledaoci 300 34 0,2 60 0,55 165 0,6 180
Apsorpcija u 1848
10 39 - - 0,007 13
vazduhu (zapremina)
Ukupna apsorpcija (m2) 200 280 338
Vreme reverberacije (s) 1,5 1,1 0,9
3.19 Prazna reverberaciona prostorija ima frekvencijsku karakteristiku

vremena reverberacije koja je data u tabeli 3.3 (drugi red):
Tabela 3.3: Vreme reverberacije reverberacione prostorije
f (Hz) 125 250 500 1000 2000 4000

T1(s) prazne prostorije 5,4 4,9 4,7 4,6 4,2 3,8
T2(s) sa materijalom 3,3 3,0 2,4 2,1 1,8 1,7
s t r a n a | 76
Zapremina prostorije je 186 m3. Na zidove prostorije je postavljeno 10

m2 akustičkih ploča nepoznatih karakteristika. Vreme rebeverberacije u
prostoriji sa unetim pločama je dato u tabeli 3.3 (treći red).
a) Odrediti koeficijent apsorpcije akustičkih ploča.
b) Koliku količinu ovog materijala treba uneti u prostoriju da bi se vreme
reverberacije na 1000 Hz promenilo za 30%?
Rešenje:
a) Vreme reverberacije prazne prostorije je:

= 0,161 ,

gde je V njena zapremina a A1 ukupna apsorpcija.
Kada u prostoriju unesemo ploče čija je apsorpcija A2, njeno vreme

reverberacije se može izraziti relacijom:

= 0,161 .
+
Ovde smo zanemarili malu promenu apsorpcije A1 koja je nastala usled

prekrivanja dela površine prostorije apsorpcionim pločama. Nakon
eliminacije A1 iz gornje dve jednačine dobijamo:
1 1
= 0,161 ∙ ∙ P − Q.

Ako sada A2 zamenimo proizvodom površine unetog materijala (S2 = 10

m2) i njegovog koeficijenta apsorpcije D2, tj. A2 S2 D 2 10 D 2 , iz
gornje jednačine konačno dobijamo:
s t r a n a | 77
1 1 1 1
= 0,161 ∙ ∙ P − Q = 30 ∙ P − Q

Vrednosti koeficijenta apsorpsije α2 unetih ploča na centralnim

frekvencijama oktava od 125 Hz do 4 kHz date su tabeli 3.4.
Tabela 3.4: Koeficijenti apsorpcije akustičkih ploča
f (Hz) 125 250 500 1000 2000 4000

D2 0,35 0,39 0,61 0,78 0,95 0,97
b) Unošenjem apsorpcionih ploča u reverberacionu prostoriju

njeno vreme reverberacije će se smanjiti. U ovom slučaju to
smanjenje na frekvenciji od 1000 Hz treba da bude 30%,
odnosno vreme reverberacije sa T1 = 4,6 s treba da spadne na
T3 = T1 - 0,3T1 = 0,7T1 = 3,22 s.
Apsorpcija prazne prostorije na frekvenciji 1000 Hz je:
186
= 0,161 = 0,161 m = 6,5 m
4,6
Apsorpcija prostorije na istoj frekvenciji, sa unetim apsorpcionim pločama,

pri čemu se vreme reverberacije smanjilo na T3 = 3,22 s, iznosi:
186
= 0,161 = 0,161 m = 9,3 m
3,22
Razlika ove dve vrednosti približno predstavlja apsorpciju unetih ploča

Ap = A3 - A1 = 2,8 m2. S obzirom da koeficijent apsorpcije unetih ploča na
frekvenciji 1000 Hz iznosi α2 = 0,78, to je njihova površina:
s t r a n a | 78
2,8
= = m = 3,6 m
0,78
3.20 Jedna sala ima zapreminu 1000 m3. Kada se u sali nalazi 50 osoba koje
stoje udaljene jedna od druge, vreme reverberacije T2 iznosi kako je dato
u drugom redu tabele 3.5. Kako izgleda kriva zavisnosti vremena
reverberacije prazne sale T1 od frekvencije? Apsorpcija jednog čoveka, u
zavisnosti od frekvencije, Ač data je u trećem redu tabele.
Tabela 3.5: Vreme reverberacije sale T2 (sa 50 osoba)

i apsorpcija čoveka Ač u funkciji frekvencije
Frekvencija (Hz) 125 250 500 1k 2k 4k

T2, Vreme reverb. sa 50 osoba (s) 1,6 1,4 1,2 1,2 1,1 1,1
Ač, apsorpcija čoveka (m2) 0,12 0,24 0,59 0,98 1,13 1,12
Vreme reverbracije prazne sale T1 je:

= 0,161 ,

gde je V zapremina a A1 apsorpcija prazne sale.

Kada se u sali nalazi 50 osoba njeno vreme reverberacije T2 je:

= 0,161 ,
+ 50 ∙ č
gde je Ač apsorpcija jednog čoveka.

Eliminacijom A1 iz gornje dve jednačine dobijamo da je:
0,161 ∙ 1 1
= 0,161 = = = .
0,161 T − 50 ∙ č
− 50
č
− 0,31 ∙ č
SM SM &,:∙T SM
s t r a n a | 79
Vrednosti vremena reverberacije prazne sale T1 na centralnim

frekvencijama oktava od 125 Hz do 4 kHz date su u tabeli 3.6, dok su na
dijagramu prikazane krive zavisnosti vremena reverberacije prazne T1, i
pune sale T2, u funkciji frekvencije.
Tabela 3.6: Vreme reverberacije prazne sale
Frekvencija (Hz) 125 250 500 1k 2k 4k

T1, vreme rever. prazne sale (s) 1,7 1,56 1,54 1,9 1,8 1,8
T (s)
2 T1
T2
1
0
125 250 500 1k 2k 4k f ( Hz)
Slika 3.2: T1 i T2 u funkciji frekvencije.
3.21 Prostorija dimenzija 18 m x 10 m x 4,5 m ima sledeće koeficijente

apsorpcije (na srednjim frekvencijama): zidova α1 = 0,3, plafona
α2 = 0,04 i poda α3 = 0,1. Koji procenat površine plafona treba obraditi
akustičkim panelima čiji je koeficijent apsorpcije α4 = 0,85 da bi se vreme
reverberacije smanjilo na 60 % vrednosti vremena reverberacije
neobrađene prostorije?
Rešenje:
Vreme reverberacije neobrađene prostorije je:
s t r a n a | 80

& = 0,161 ,
+ +
gde su A1, A2 i A3 redom, apsorpcije zidova, plafona i poda a V zapremina

prostorije.
Da bi odredili apsorpcije zidova, plafona i poda, prvo moramo odrediti

njihove površine. Tako imamo da je:
površina zidova: = 2 ∙ (18 m ∙ 4,5 m + 10 m ∙ 4,5 m) = 252 m2 ,
površina plafona: = 18 m ∙ 10 m = 180 m2 i
površina poda: = 18 m ∙ 10 m = 180 m2 .
Sada je:
= ∙ = 252 m2 ∙ 0,3 = 75,6 m2 ,
= ∙ = 180 m2 ∙ 0,04 = 7,2 m2 i
= ∙ = 180 m2 ∙ 0,1 = 18 m2 ,
pa se iz dobija da je vreme reverberacije neobrađene prostorije:
1000
& = 0,161 = 0,161 s = 1,6 s
+ + 75,6 + 7,2 + 18
Označimo sa S4 površinu plafona koju treba obraditi akustičkim panelima

da bi vreme reverberacije prostorije spalo na vrednost
Т = 0,6 · T0 = 0,96 s. Sada je apsorpcija plafona:
, = ( − - ) ∙ + - ∙ - ,
s t r a n a | 81
a vreme reverberacije prostorije:

= 0,161 = 0,161 .
+ + + ( − - ) ∙ + - ∙ - +
Rešavanjem prethodne jednačine po - dobijamo:
T &&&
0,161 − ( + + ) 0,161 &,: − (75,6 + 7,2 + 18)
S
- = = m
- − 0,85 − 0,04
- = 82,6 m .
Dakle, od ukupne površine plafona, koja iznosi 180 m2, treba apsorpcionim
panelima prekriti 82,6 m2 ili približno 46%, da bi vreme reverberacije
prostorije opalo na 60% svoje početne vrednosti.
3.22 Nivo ukupnog zvuka na kritičnom rastojanju Dc od izvora u prostoriji je

75 dB. Koliki je nivo direktnog zvuka na rastojanjima 0,5 Dc, 2Dc i 5Dc od
izvora? Koliki je nivo reverberantnog zvuka u prostoriji?
Rešenje:
Na kritičnom rastojanju od izvora nivo direktnog i reflektovanog zvuka su
jednaki, pa je nivo ukupnog zvuka LU za 3 dB veći od njih. Tako, u ovom
primeru, nivo direktnog zvuka na rastojanju Dc od izvora je za 3 dB manji
od nivoa ukupog zvuka odnosno jednak je LD = 73 dB. Istu vednost ima i
nivo reverberantnog zvuka LR u prostoriji.
Na duplo kraćem rastojanju od izvora (0,5Dc) nivo direktnog zvuka biće za

6 dB viši nego što je na kritičnom rastojanju, i iznosiće 79 dB. Drugim
rečima, pri svakom skraćenju rastojanja na polovinu nivo direktnog zvuka
poraste za 6 dB, odnosno pri svakom dupliranju rastojanja nivo direktnog
zvuka opadne za 6 dB. Tako će na rastojanju 2DC nivo direktnog zvuka biti
66 dB. Po istoj logici, nivo direktnog zvuka na rastojanju 5Dc biće niži za
s t r a n a | 82
20 log (5Dc / Dc) = 20 log 5 = 14 dB nego na kritičnom rastojanju i iznosiće

58 dB, kako je prikazano na slici 3.3.
L(dB)
90
85
80
Lk = 75 dB
75
LR
70
65
LD
60
0,1 Dc 0,5 Dc Dc 2 Dc 5 Dc 10 Dc log Dc
Slika 3.3: Nivo zvuka u prostoriji u funkciji rastojanja od izvora
3.23 Proračunati mehanički rezonator za frekvenciju od 80 Hz ako je na

raspolaganju panel ploča gustine 800 kg/m3 i debljine 2 cm. Skicom
prikazati presek rezonatora.
Rešenje:
Frekvencija rezonanse mehaničkog rezonatora data je izrazom:
600
ZO = ,
pki [kg/m2 ] ∙ G [cm]
gde je ms površinska masa ploče rezonatora, a b njeno rastojanje od zida.
s t r a n a | 83
Kako je u ovom slućaju data gustina materijala ploče U (kg/m3) i njena

debljina d (cm), to se površinska masa ploče nalazi iz relacije:
ki = ∙ = 800 kg/m ∙ 0,02 m = 16 kg/m .
Sada se iz izraza za rezonansu, nalazi da je potrebno rastojanje ploče

rezonatora od zida:
600 360000
G= = cm = 3,5 cm .
ki ∙ ZO 16 ∙ 80
Slika 3.4: Poprečni presek mehaničkog rezonatora sa detaljima izrade
3.24 Frekvencija rezonanse mehaničkog rezonatora je fr = 110 Hz, a rastojanje

njegove ploče od zida b = 5 cm.
Odrediti:
a) površinsku masu ploče ovog rezonatora,
b) za koliko treba povećati dobijenu površinsku masu da bi frekvencija
rezonanse pala na polovinu početne vrednosti,
c) za koliko se promeni frekvencija rezonanse rezonatora ako se
njegova dubina poveća dva puta.
Rešenje:
a) Iz izraza za frekvenciju rezonanse mehaničkog rezonatora:
s t r a n a | 84
600
ZO =
pki [kg/m ] ∙ G [cm]
nalazimo da je površinska masa njegove ploče:
600 360000
ki = = kg/m = 6 kg/m .
G ∙ ZO 5 ∙ 110
b) Iz prethodnog izraza vidimo da je površinska masa ms ploče

mehaničkog rezonatora obrnuto proporcionalna kvadratu njegove
frekvencije rezonanse, t.j.:
600
ki =
G ∙ ZO
Da bi frekvencija rezonanse bila dva puta manja, površinska masa

ploče rezonatora treba da bude:
600 600
ki = =4∙ = 4 ∙ ki ,
t G ∙ ZO
G ∙ R V

odnosno četiri puta veća.
c) Slično, iz izraza za frekvenciju rezonanse mehaničkog rezonatora:
600
ZO =
pki ∙ G
pri dupliranju njegove dubine b, dobijamo da je nova frekvencija

rezonanse:
s t r a n a | 85
600 1 600 ZO ZO
ZO = = ∙ = = = 0,707 ∙ ZO .
pk ∙ (2 ∙ G) √2 pki ∙ G √2 1,41
odnosno za √2 puta (ili približno 30%) niža.
3.25 Proračunati akustički rezonator za frekvenciju od 500 Hz ako je na

raspolaganju drvena ploča debljine 1 cm i ako rastojanje od zida (dubina
rezonatora) treba da bude 5 cm. Skicom prikazati presek rezonatora.
Rešenje:
Frekvencija rezonanse akustičkog rezonatora data je izrazom:
q>%@
ZO = 550
Jrt >cm@ ∙ G >cm@
gde je σ perforacija u procentima, lef efektivna dužina otvora i b dubina

rezonatora.
Ako odaberemo rupe prečnika 2a = 5 mm, onda je njihova efektivna

dužina:
Jrt = J + 1,7 ∙ E = (1 + 1,7 ∙ 0,25 ) cm = 1,4 cm
Uz prethodne uslove, procenat perforacije treba da bude:
Jrt ∙ G ∙ ZO 1,4 ∙ 5 ∙ 500

q= = % = 5,8 % .
550 550
Ukoliko odaberemo rupe prečnika 2a = 10 mm, efektivna dužina rupa biće

lef = 1 + 1,7 · 0,5 cm = 1,85 cm, a potrebni procenat perforacije:
s t r a n a | 86
1,85 ∙ 5 ∙ 500
q= % = 7,6 % .
550
Prethodni rezultati nam govore da sa povećanjem poluprečnika rupa a, za

nepromenjenu frekvenciju rezonanse rezonatora fr, mora da se poveća
procenat perforacije V.
Na slici 3.5 je prkazan presek akustičkog rezonatora.
Slika 3.5:
Presek akustičkog rezonatora sa
detaljima izrade.
3.26 Akustički rezonator treba da ima rupe prečnika d = 10 mm i procenat

perforacije V = 9%.
Pokazati kako je moguće izraditi perforisanu ploču ovog rezonatora sa
pravilnim rasporedom rupa.
Rešenje:
U praksi se primenjuju kvadratni i trougaoni raspored rupa na perforisanoj
ploči, kako je prikazano na slici 3.6. Rastojanje između rupa je označeno sa
s, a prečnik rupa sa d (d = 2a).
Procenat perforacije, ili perforisanost, ploče je definisan kao:
&
q = 100 %,

s t r a n a | 87
s d d
s s
s
Slika 3.6:
Kvadratni i trougaoni
raspored rupa na ploči
V(%) = 78,5 RNiV V(%) = 90,6 RNiV akustičkog rezonatora
gde je S0 ukupna površina otvora (rupa), a S odgovarajuća površina ploče

na kojoj se nalaze rupe.
Kod oba tipa rasporeda rupa osnovna ćelija (kvadrat ili trougao) se
ponavlja na celoj površini ploče, pa je procenat perforacije moguće
definisti vodeći samo računa o osnovnoj ćeliji, kao što će dalje biti
pokazano.
a) kvadratni raspored rupa
Kod ovog rasporeda centri rupe su u temenima kvadrata koji predstavlja

osnovnu ćeliju. Površina ovog kvadrata je S = s2, dok je ukupna površina
otvora S0, koji pripadaju ovoj ćeliji jednaka površini kruga prečnika d,
odnosno površini jedne rupe. Drugim rečima imamo da je S0 = d2S / 4.
Sada se nalazi da je procenat perforacije:
N M ∙
& - ∙ <
q = 100 % = 100 % = 100 % = 78, 5 P Q %.
4 ∙
Za dati procenat perforacije (V = 9%) i prečnik rupa od d = 10 mm, iz

gornje jednačine se nalazi da je potrebno rastojanje između rupa:
10
= 8,86 = 8,86 mm = 29,5 mm
√q √9
s t r a n a | 88
b) trougaoni raspored rupa
Kod ovog rasporeda površina osnovne ćelije S jednaka je površini

jednakostraničnog trougla, stranice s, u čijim temenima se nalaze rupe.
Ukupna površina otvora na ovoj ćeliji jednaka je trostrukoj površini
kružnog isečka sa centralnim uglom od 60q i prečnikom kruga d. Tako
dobijamo da je:
N M ∙
& 3∙:∙ - 100 ∙ <
q = 100 % = 100 % = 100 ∙P Q %

∙∙∙
√ 2 ∙ √3

q = 90,6 ∙ P Q %

Potrebno rasrojanje između rupa, uz iste uslove kao malo pre, ovde je:
10
= 9,52 = 9,52 mm = 31,7 mm .
√q √9
Treba imati u vidu da su ovde susedni redovi smaknuti za polovinu

rastojanja između rupa. Zbog toga je rastojanje između kolona s/2 a
rastojanje između redova √3/2. Naravno, moguć je i inverzni raspored
gde je rastojanje između kolona √3/2, a između redova s/2.
3.27 Akustički rezonator je izrađen od perforisane šper ploče debljine l = 5

mm, postavljene na rastojanju b = 50 mm od zida. Odrediti frekvenciju
rezonanse ovog rezonatora ako se otvori prečnika d = 5 mm nalaze na
međusobnom rastojanju od:
a) s =150 mm u kvadratnom rasporedu,
b) s =14 mm u trougaonom rasporedu.
s t r a n a | 89
Rešenje:
a) Ekvivalentna dužina otvora kod ovog rezonatora je:

Jrt = J + 1,7 ∙ E = J + 1,7 ∙ = 0,5 cm + 1,7 ∙ 0,25 cm = 0,93 cm,
2
dok je perforacija (kvadratni raspored):
& 5
q = 100 % = 78,5 P Q % = 78,5 P Q % ≈ 0,1 %
150
Sada se može naći frekvencija rezonanse rezonatora iz izraza:
q 0,1
ZO = 550 = 550 Hz = 81 Hz .
Jrt ∙ G 0,93 ∙ 5
Ovaj rezultat pokazuje da je pri malim vrednostima perforacije

akustičke rezonatore moguće podesiti na sasvim niske frekvencije
rezonanse.
c) Ekvivalentna dužina otvora je i u ovom slučaju ista i iznosi lef = 0,93cm,

dok je perforacija (trougaoni raspored):
& 5
q = 100 % = 90,6 P Q % = 90,6 P Q ≈ 11,6 % .
14
Frekvancija rezonanse je:
s t r a n a | 90
q 11,6
ZO = 550 = 550 Hz = 869 Hz .
Jrt ∙ G 0,93 ∙ 5
3.28 Akustički rezonator sa procepom ima sledeće karakteristike: širinu letvi

w = 100 mm debljinu letvi l = 20 mm i dubinu (rastojanje letvi od zida)
b = 100 mm. Odrediti frekvenciju rezonanse ovog rezonatora za dve
širine procepa:
a) r = 3 mm,
b) r = 7 mm.
Prikazati presek ovog rezonatora.
Rešenje:
Frekvencija rezonanse akustičkog rezonatora sa procepom data je
izrazom:

q [%]
ZO ≈ 5486 ≈ 550 ,
Jrt ∙ G ∙ (v +
) Jrt [cm] ∙ G [cm]
gde je V procenat otvora, lef njihova ekvivalentna dužina a b dubina

razonatora, odnosno rastojanje letvi od zida. Kako širina procepa r u ovom
slučaju ima dve vrednosti to ćemo imati i dve vrednosti frekvencije
rezonanse fr.
a) r =3 mm
Ekvivalentna dužina otvora (proreza) je:
Jrt = J + 1,2 ∙
= (2 + 1,2 ∙ 0,3) cm = 2,36 cm .
Procenat otvora ovog rezonatora je:
s t r a n a | 91

0,3
q = 100 = 100 % = 2,9 % .
v+
10 + 0,3
Sada je frekvencija rezonanse :
q% 2,9
ZO ≈ 550 = 550 Hz = 197 Hz
Jrt [cm] ∙ G [cm] 2,26 ∙ 10
b) r = 7 mm
U ovom slučaju je:
Jrt = J + 1,2 ∙
= (2 + 1,2 ∙ 0,7) cm = 2,84 cm .
i

0,7
q = 100 = 100 % = 6,5 % ,
v+
10 + 0,7
q >%@ 6,5
ZO ≈ 550 = 550 Hz = 263 Hz .
Jrt [cm] ∙ G [cm] 2,84 ∙ 10
p lo ča
( le t v a ) w r le f
Slika 3.7:
Rezonator sa procepom
s t r a n a | 92
Kao što prethodni rezultat pokazuje, frekvenciju razonanse fr rezonatora

sa procepom moguće je menjati u širokom opsegu frekvencija menjajući
procenat otvora σ. Što je procenat otvora veći to je frekvencija rezonanse
viša.
3.29 Akustički rezonator sa procepom je izrađen tako što su letve postavljene

koso u odnosu na zid, kako je prikazano na slici 3.8. U gornjem delu
rezonatora rastojanje letvi od zida je 50 mm a u donjem 200 mm. Širina
letvi je w = 100 mm, debljina l = 20 mm i širina procepa (rastojanje
između letvi) r = 6 mm. Odrediti opseg frekvencija rezonanse ovog
rezonatora.
Rešenje:
Kao što se vidi sa slike 3.9 dubina ovog rezonatora b je promenljiva, pa on
umesto jedne frekvencije rezonanse ima čitav opseg frekvencija u kojem
efikasno apsorbuje zvučnu energiju. Najniža i najviša frekvencija u ovom
opsegu definisane su najvećim i najmanjim rastojanjem letvi rezonatora
od zida. Ove frekvencije ćemo naći iz opšteg izraza za frekvenciju
rezonanse ovakvog rezonatora, uzimajući da je njegova dubina u jednom
slučaju bmax = 200 mm a u drugom bmin = 50 mm.
Prvo ćemo odrediti ekvivalentnu dužinu otvora (proreza) koja iznosi:
Jrt = J + 1,2 ∙
= (2 + 1,2 ∙ 0,6 )cm = 2,7 cm ,
dok je procenat otvora:

0,6
q = 100 = 100 = 5,7 % .
v+
10 + 0,6
s t r a n a | 93
b min
APSORPCIONI MATERIJAL
DRVENE LETVICE
ZID
А А presek A - A
Slika 3.8 :
Akustički rezonator sa
procepom promenljive
dubine
b max
Sada je minimalna vrednost frekvencije rezonanse:
q 5,7
ZO ≈ 550 = 550 Hz = 179 Hz ,
Jrt ∙ G 2,7 ∙ 20
dok za njenu maksimalnu vrednost dobijamo:
q 5,7
ZO ≈ 550 = 550 Hz = 357 Hz .
Jrt ∙ G 2,7 ∙ 5
Ovaj rezultat je očekivan, ako imamo u vidu da je frekvencija rezonanse

obrnuto proporcionalna kvadratnom korenu iz dubine rezonatora. Kako je
ovde dubina rezonatora promenljiva i varira u rasponu
4:1, to se granice opsega frekvencija rezonanse odnose kao 1:2
(179 Hz : 357 Hz).
s t r a n a | 94
3.30 Kao mehanička zaštita ispred apsorpcionog materijala koristi se tanka

obloga. Kolika treba da je površinska masa ove obloge da bi na
frekvenciji od 4 kHz njen koeficijent transmisije bio veći od 80 %? Kolika
je u ovom slučaju vrednost koeficijenta transmisije na 1000 Hz? Srednja
vrednost upadnog ugla zvučnih talasa je 45qq.
Rešenje:
Iz izraza za koeficijent transmisije W tanke obloge:
1
w= ,
x∙y
1+ R ∙{∙hz cos }V
dobijamo da je:

2 ∙ ∙ H − w
¡
ki = .
¢ ∙ cos }
Zamenom zadatih vrednosti u ovu jednačinu imamo:
£¤
2 ∙ 1,2 ∙ 343 − 1
F ¥ &,> kg g
ki = = 0,023
= 23 .
2∙<∙4∙ 10 ¥ cos 45° m m
Dobijena vrednost površinske mase ove obloge je vrlo mala (samo

23 g/m2), što nam govori da ova obloga može biti neka vrsta lake i tanke
folije.
Na frekvenciji od 1000 Hz koeficijent transmisije obloge je:
1
w=
x∙yz
1+R cos }V
∙{∙h
s t r a n a | 95
1
w= kg = 0,985
∙∙∙&F Hz∙&,&
m2
1+_ kg m cos 45°b
∙, m3 ∙ - s
što znači da 98,5 % od ukupne upadne akustičke enerije prolazi kroz

oblogu prema apsorpcionom materijalu.
3.31 Odrediti proizvod frekvencije i površinske mase obloge postavljene

ispred apsorpcionog materijala u funkciji slabljenja zvuka koje unosi ova
obloga. Do koje frekvencije je slabljenje koje unosi obloga površinske
mase 40 g/m2 manje od 1 dB? Srednja vrednost upadnog ugla zvučnih
talasa je 45qq.
Rešenje:
Iz izraza za koeficijent transmisije τ tanke obloge može se dobiti relacija:
kg m
∙H 1 − w 1,2 m3 ∙ 343 s 1 − w
ki ∙ Z = = =
< ∙ cos } w 3,14 ∙ 0,707 w
1 − w kg
= 185,4 Hz .
w m
Vrednosti ms · f u funkciji promenljive τ date su u tabeli 3.7. Slabljenje koje

unosi obloga određeno je prema relaciji:
1 100
= 10 log = 10 log .
w w [%]
s t r a n a | 96
Tabela 3.7: Vrednosti slabljenja A i proizvoda ms · f za oblogu apsorpcionog materijala u

funkciji koeficijenta transmisije τ.
1 100 kg
¦ [%] = 10 log = 10 log [dB] ki ∙ Z [Hz]
w w% m
5 13 808
10 10 556
20 7 371
30 5,2 283
40 4 227
50 3 185
60 2,2 151
70 1,55 121
80 0,97 93
90 0,45 62
95 0,22 42
Slabljenju od A = 1 dB odgovara približno vrednost koeficijenta transmisije

τ = 80 %. Obloga površinske mase ms = 40 g/m2, uneće ovo slabljenje na
frekvenciji:
kg kg
93 93 m2 Hz 93 2 Hz
m
Z= = g = kg = 2325 Hz
ki 40 m2 40 ∙ 10' 2 m
Na frekvencijama nižim od 2325 Hz slabljenje koje unosi obloga biće

manje od 1 dB, i imaće manju vrednost što je frekvencija niža.
3.32 Kao mehanička zaštita apsorpcionog materijala koristi se perforisani

metalni lim sa trougaonim rasporedom rupa. Odrediti koliko slabljenje
unose tri vrste ovakvog lima (čije su karakteristike date u tabeli 3.8) na
frekvenciji od 10 kHz. Na osnovu dobijenih rezultata definisati lim
optimalnih karakteriszika za ovu namenu.
s t r a n a | 97
Tabela 3.8: Karakteristike tri vrste perforisanog lima
Tip perforisanog lima

Karakteristike perforisanog lima
1 2 3
Prečnik rupa, d, mm 0,6 1,7 2,8
Rastojanje centar - centar rupa, s, mm 1,4 3,2 4,8
Debljina lima, l, mm 0,5 1,6 1,6
Rastojanje od rupe do rupe, e, mm 0,8 1,5 2,0
Izgled perforisanog lima
Rešenje:
Kao karakteristika lima koja određuje njegovu sposobnost propuštanja
akustičke energije koristi se takozvani indeks transparetnosti TI , dat
relacijom:
q [%] I ∙ [mm2 ]
~ = 655 = 16387 .
< ∙ J [mm] ∙ () [mm2 ] J [mm] ∙ () [mm2 ]
Kao što se vidi iz prethodnog izraza vrednosti ovog indeksa se mogu

izračunati na dva načina, preko procenta perforacije lima V ili preko broja
rupa n po jedinici površine. U tu svrhu, za sve tri vrste lima prvo su
određene vrednosti veličina V i n a zatim je indeks transparentnosti TI
izračunat na oba načina. Dobijene vrednosti su date u tabeli 3.9.
Sada se slabljenje, u dB, koje unosi svaka vrsta lima može odrediti sa
dijagrama na slici 3.9 ili iz izraza:
= −22,56 ∙ log log(~) + 0,008 ∙ p(~) + 13,79 , dB .
Ovim vrednostima slabljenja odgovaraju vrednosti koeficijenta transmisije

W, izražene u procentima, prema relaciji:
w = 100 ∙ 10'(/&)
s t r a n a | 98
Vrednosrti slabljenja (u dB), kao i vrednosti odgovarajućeg koeficijenta

transmisije W (u procentima) takođe su date u tabeli 3.9.
Tabela 3.9: Izračunati parametri tri vrste lima

Tip lima
Veličina 1 2 3
N
Procenat perforacije, q = 90,6 ∙ R V , % 16,6 25,6 30,8
i
Površina koja odgovara jednom otvoru
1,698 8,865 19,96
= ∙ cos 30° = 0,866 ∙ , mm
Broj otvora na jedinici površine (na 1 mm2)
0,589 0,1128 0,0501
I = 1⁄ = 1/(0,866 ∙ )
q ,%
~ = 655 10.821 1.483 1.004
< ∙ J mm ∙ () mm
I ∙ mm
~ = 16387 10.858 1.484 1.006
J mm ∙ () mm
Slabljenje na Z = 10 kHz, dB 1 2,8 3,3
w = 100 ∙ 10'(/&) 80 52,5 46,8
14
13
12
11 A = - 22,56 log log(TI) + 0,008 v (TI) + 13,79
10 (na 10kHz)
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
20 100 1000 10000
TI
Slika 3.9: Slabljenje A (dB), koje unosi perforisani lim na frekvenciji f = 10 kHz,
u funkciji indeksa transparetnosti TI
Vrednosti slabljenja zvuka i koeficijenta transmisije date u tabeli 3.9

odnose se na frekvenciju od 10 kHz, gde je razlika između pojedinih tipova
perforisanog lima očigledna. Ako uzmemo u obzir frekvencijski opseg od 1
do 4 kHz, gde su najčešći problemi u akustici prostorija, možemo zaključiti
da su sva tri tipa limova na ovim frekvencijama potpuno transparentna.
s t r a n a | 99
Iz prethodnih razultata se može zaključiti i sledeće: Indeks

transparentnosti TI je veći što su rupe većeg prečnika d i što je njihov broj
n na jedinici površine veći a što je debljina lima l i rastojanje između rupa e
manje. Takođe se iz prethodnih rezultata vidi da je TI veće što je procenat
perforacije V veći, ali ne i ako je ovaj dobijen uz veće rupe i uz povećano
rastojanje e između njih.
Perforirani limovi kod kojih je TI u granicama od 2.000 (slabljenje samo

2,5 dB na 10 kHz) do 20.000 imaju prihvatljivu transparentnost u većini
primena koje se tiču apsorpcije zvuka.
3.34 Preporučuje se da slušalac treba da se nalazi najmanje tri talasne dužine

udaljen od površina koje rasipaju zvuk. Difuzori u sobama za slušanje
imaju donje granične frekvencije u opsegu od oko 300 – 500 Hz. Kolika
treba da bude radna udaljenost slušaoca od ovih površina?
Rešenje:
Talasna dužina zvuka u opsegu frekvencija od 300 – 500 Hz se nalazi u
granicama:

H 343 ¥
= = = 0,686 m ,
500 Hz 500 Hz
do

H 343
¥
= = = 1,143 m ,
300 Hz 300 Hz
pa zaključujemo da udaljenost slušaoca od površina koje rasipaju zvuk

treba da bude 3 m ili više.
3.35 Dubina brazda Schroeder-ovog difuzora definisana je numeričkim redom

„ostatka kvadrata“ (QRD – Quadratic Residue Diffuser). Odrediti ovu
dubinu i skicirati presek difuzora reda 7, 11 i 13.
s t r a n a | 100
Rešenje:
Dubina brazda ovog difuzora je data matematičkom relacijom:
= I mod c ,
koja predstavlja numerički red ostataka dobijenih deljenjem kvadrata

prirodnih brojeva n, prostim neparnim brojem N. Prost broj sa kojim se
deli predstavlja red difuzora; tako imamo difuzore reda 3, 5, 7, 11, 13 itd.
U narednoj tabeli su prikazane vrednosti ostataka dobijene deljenjem n2
sa N za N = 7, N = 11 i N = 13. Ove vrednosti ujedno predstavljaju dubine
Tabela 3.10: Vrednosti ostataka za difuzore reda 7, 11 i 13
n 2/N, (N =7) n 2/N, (N =11) n 2/N, (N =13)

n n2
Ceo broj Ostatak Ceo broj Ostatak Ceo broj Ostatak
0 0 0 0 0 0 0 0
1 1 0 1 0 1 0 1
2 4 0 4 0 4 0 4
3 9 1 2 0 9 0 9
4 16 2 2 1 5 1 3
5 25 3 4 2 3 1 12
6 36 5 1 3 3 2 10
7 49 4 5 3 10
8 64 5 9 4 12
9 81 7 4 5 3
10 100 9 1 7 9
11 121 9 4
12 144 11 1
brazda sn pojedinih difuzora, izražene u jedinicama dubine:
N7: sn = 0 1 4 2 2 4 1 jedinice dubine,

N11: sn = 0 1 4 9 5 3 3 5 9 4 1 jedinice dubine,
N13: sn = 0 1 4 9 3 12 10 10 12 3 9 4 1 jedinice dubine.
s t r a n a | 101
Presek sva tri difuzora prikazan je na slici 3.10. Ako je ukupna dubina
difuzora ista onda su jedinične dubine u kojima se izražava dubina
pojedinih brazda različite.
stvarna
dubina računska
dubina
N7 N11 N13
Slika 3.10: Presek difuzora reda 7, 11 i 13.
3.36 Odrediti maksimalnu dubinu difuzora tako da njegova najniža ili donja
granična frekvencija fmin bude 500 Hz.
Rešenje:
Donja granična frekvencija fmin Schroeder-ovog difuzora se određuje iz
uslova da je na ovoj frekvenciji dubina najdublje brazde difuzora ·¸¹
jednaka polovini talasne dužine zvuka, odnosno:
H
·¸¹ = ∙ = ∙
c 2 c 2 ∙ Z
Pri tome treba imati u vidu da je uvek najveća dubina manja od ukupnog
broja jedinica dubine, koji je jednak N , za dati difuzor. Tako za difuzor N7
imamo da je najveća dubina 4 jedinice (od ukupno 7), za difuzor N11
najveća dubina je 10 jedinica (od ukupno 11), a za difuzor N13 najveća
dubina je 12 jedinica (od ukupno 13).
y
Slika 3.11: Poprečni presek difuzora N7
s t r a n a | 102
Zato je je ·¸¹ za faktor smax/N manja od λ/2, gde je smax najveći broj u
redu ostataka kvadrata.
Sada iz gornjeg izraza dobijamo maksimalnu dubinu difuzora:

H 4 343 ¥
N7: ·¸¹ = ∙ = ∙ = 0,196 m = 196 mm
c 2 ∙ Z 7 2 ∙ 500 Hz

H 10 343 ¥
N11: ·¸¹ = ∙ = ∙ = 0,312 m = 312 mm
c 2 ∙ Z 11 2 ∙ 500 Hz

H 12 343 ¥
N13: ·¸¹ = ∙ = ∙ = 0,317 m = 317 mm
c 2 ∙ Z 13 2 ∙ 500 Hz
kao što vidimo odnos Smax / N definiše karaktersitke difuzora na niskim

frekvencijama. Difuzor N7 ima značajno manju dubinu od difuzora N11 i
N13 za istu donju graničnu frekvenciju.
3.37 Odrediti maksimalnu ili gornju graničnu frekvenciju fmax radnog opsega
Schroeder-ovog difuzora ako je širina njegovog procepa (brazde) W = 5
cm a debljina zida procepa T = 2 mm.
Rešenje:
Gornja granična frekvencija Schroeder-ovog difuzora se nalazi iz izraza:

H 343 ¥ 343 ¥
Z = = = = 3298 Hz
2 ∙ ( + ) 2 ∙ (0,05 + 0,002)m 0,104 m
Slika 3.12: Širina brazda W i debljina zida T Schroder-ovog difuzora
s t r a n a | 103

Zvučno polje u prostorijama
1. Kako su sopstvene frekvencije rezonanse raspoređene na frekvencijskoj

osi u malim prostorijama i na niskim frekvencijama, a kako u velikim
prostorijama i na višim frekvencijama?
2. Koje vrste stojećih talasa mogu nastati u prostoriji?
3. Čime je definisana najniža frekvencija rezonanse paralelopipedne
prostorije?
4. Šta je granična (ili kritična) frekvencija prostorije i od čega zavisi?
5. Od čega zavisi optimalno vreme reverberacije prostorije?
6. Koji je osnovni nedostatak Sabinove (W.C: Sabine) formule za
izračunavanje vremena reveraberacije prostorije?
7. Kada se za izračunavanje vremena reverbeacije prostorije koristi Eyring-
ova formula?
8. Šta je rano vreme reverberacije prostorije?
9. Šta je kritično rastojanje izvora u prostoriji a šta je poluprečnik
reverberacije ili poliprečnik prostorije?
10. Kako izgleda dijagram slabljenja nivoa zvuka u prostoriji, pri povećanju
rastojanja od izvora?
11. Kod proučavanja akustičkih karakteristika prostorija koja osnovna
frekvencijska područja razlikujemo?
12. Kako se u malim prostorijama može poboljšati difuznost zvučnog polja?
Apsorberi zvuka
1. Navesti najčešće primene apsorbera zvuka.

2. Kakva je uobičajena podela apsorbera zvuka prema načinu rada i u kojim
opsezima frekvencija se koriste pojedine klase apsorbera?
3. Koji su materijali najefikasniji kao porozni apsorberi?
4. Koje je najoptimalnije rastojanje od zida za tanak sloj poroznog
apsorbera?
5. Koja je poželjna vrednost za koeficijent transmisije obloge kojom se štiti
porozni apsorpcioni materijal?
6. U kojim oblicima se u praktičnoj primeni pojavljuju akustički rezonatori?
7. Za koliko se promeni frekvencija rezonanse akustičkog rezonatora ako se
rastojanje njegove perforisane ploče od zida poveća za 2 puta?
s t r a n a | 104
8. Šta čini ukupnu apsorpciju prostorije?

9. Šta dodatno, pored graničnih površina, doprinosi apsorpciji zvuka u veoma
velikim prostorijama?
10. Navesti od čega zavisi frekvencija rezonanse mehaničkog rezonatora.
11. Da li se mehanički rezonatori koriste za apsorpciju niskih, srednjih ili
visokih frekvencija?
12. Kolika treba da bude dubina komore (bas komora, bass trap) za apsorpciju
veoma niskih frekvencija?
13. Kakva je efikasnost poroznih materijala kao apsorbera zvuka niskih
frekvencija kada se postave na zidove i u glove prostorije?
Difuzori zvuka
1. Da li difuznu refleksiju imamo kada se zvučna energija raspe uniformno u

svim pravcima, kada se reflektuje u jednom pravcu ili se najvećim delom
apsorbuje?
2. Čemu doprinosi difuzija zvuka u prostoriji?
3. Šta treba da obezbedi dobar difuzor?
4. Može li difuzija zvuka da se primeni u određenim slučajevima umesto
apsorpcije?
5. Kako se ravna površina može modifikovati da rasipa zvuk u raznim
pravcima a ne samo u spekularnom pravcu?
6. Šta u starijim koncertnim dvoranama doprinosi difuziji zvuka?
7. Kako se difuznost povećava kod dvorana i sala za muzička izvođenja koje
imaju velike ravne površine?
8. Šta se podrazumeva pod karakteristikom usmerenosti difuzora?
9. Šta je koeficijent rasipanja difuzora?
10. Šta podrazumevamo pod Schroeder – ovim difuzorima?
11. Čime je određena miniimalna ili donja granična frekvencija radnog opsega
Schroeder – ovog difuzora?
12. Čime je određena maksimalna ili gornja granična frekvencija radnog
opsega Schroeder – ovog difuzora?
13. Koje je minimalno preporučeno rastojanje slušaoca od difuzora?
s t r a n a | 105
Prilog 3.1: Apsorpcioni materijali [4]
2
Red. Koeficijent apsorpcije u % ili apsorpcija u m
Materijal
br. 125 Hz 250 Hz 500 Hz 1000 Hz 2000 Hz 4000 Hz
Tvrdi materijali
1 Mermer 1 1 1 2 2 2
2 Beton 1 1 2 2 2…3 3…4
3 Gips 2 4 4 5 4 4
4 Zid, omalterisan 1…2 2 2 3 4 5…7
Tvrdo drvo na tvrdoj
5 1 - 5 - 4 4
podlozi
Parket na peščanoj
6 20 15 10 10 9 10
podlozi
7 Linoleum na betonu 1…2 1…3 2…4 3…5 4…5 3…5
8 Prozorsko staklo 10...22 4...6 3 2 2 2
9 Voda u bazenu 1 - 1 - 2 -
Porozni materijali
Minerlana vuna debljine
10 33 65 80 88 82 69
4 cm
Staklena vuna debljine 10
11 29 55 64 75 80 85
cm
12 Pamuk, sloj 17 cm - 62 80 96 97 93
Mineralna ili staklena
vuna u presovanim
13
pločama debljine 2,5cm
na zidu bez presvlake
Bez presvlake 15 35 70 85 90 90
Sa presvlakom,
10 35 85 85 35 15
perforacija 5%
Sa presvlakom, perforacija
15 30 75 85 75 40
10%
Drvena vuna u
14 presovanim pločama
debljine 2,5 cm
Na zidu 10 - 40 - 60 -
Na 2,5 cm od zida 15 - 60 - 60 -
Isto, ploče omalterisane,
međuprostor ispunjen 50 - 20 - 10 -
staklenom vunom
15 Ćilim od rogozine 4 4 7 15 30 50
Tkan ćilim na drvenoj
16 4...10 5...15 10...25 20...30 30...40 30...60
podlozi
Zavesa, 10 do 20 cm od
17 7...10 15...25 30...45 40...45 50...60 40...60
zida
Zavesa od velura,
18 nabrana na polovinu 15 35 55 70 70 65
površine
Fazer-ploče, debljine 13
19 5...10 10...15 15...20 25 30 35
mm, na zidu
s t r a n a | 106
20 Isto ploče obojene 5 10 10 10 10 15

Akustičke ploče debljine
21 15 mm na rešetki 20 35 50 55 60 70
(prosečne vrednosti)
Rezonatori
Malter (gips ili slično) na
metalnoj mreži sa
22 25...30 15...20 10 5 5 1...5
vazdušnim
međuprostorom
Daske na rešetki od greda
23 15 20 10 10 10 10
ili letava
Drveni podijum sa
24 velikim slobodnim 40 30 20 17 15 10
prostorom ispod
Fazer-ploče debljine 13
25
mm
Na 5 cm od zida 28 30 25 27 30 37
Na 10 cm od zida 36 30 27 28 30 37
Imitacija kože od
plastične mase na rešetki
26 od gredica, komore
ispinjene staklenom
vunom
Na 10 cm od zida 65 80 70 45 32 28
Na 20 cm od zida 90 78 54 40 32 28
Šper ploča, debljine 6
mm, perforacija 5%, na
27
10 cm od zida komore
ispunjene
Staklenom vunom 78 50 25 13 9 8
Bez staklene vune 40 20 13 10 6 8
Drvo na rešetki, 5…10 cm
od zida, komore
28 40 30 15...20 10...17 10...15 2...10
ispunjene apsorpcionim
materijalom
Razno
29 Drvena stolica 0,02 0,02 0,03 0,04 0,05 0,05
30 Kožna fotelja 0,10…0,25..0,15…0,25..0,15…0,35..0,15…0,35..0,10…0,30..0,10…0,30
Fotelje presvučene
plastičnim materijalom,
31 0,25 0,40 0,25 0,20 0,15 0,10
šper ploča na naslonu i
sedištu
Fotelja bogato
32 0,10..0,25 0,15..0,30 0,20..0,35 0,30..0,45 0,40..0,50 0,35..0,45
presvučena tekstilom
Publika, stoji ili sedi na
33 drvenim stolicama, sala 0,15 0,30 0,50 0,55 0,60 0,50
ispunjena do 50%
Publika sedi na
34 presvučenim stolicama, 0,20 0,40 0,55 0,60 0,60 0,50
sala ispunjena do 50%
s t r a n a | 107
Muzičari sa
35 0,40 0,80 1,00 1,40 1,30 1,20
instrumentima
Površina koju zauzimaju
slusaoci, orkestar ili hor
36 60, 74 88 96 93 85
(prolazi široki do 1 m se
uračunavaju)
37 stolice presvučene 49 66 80 88 82 70
tekstilom
38 44 54 60 62 58 50
stolice presvučene kožom
Apsorpcija u vazduhu
39 (množiti sa zapreminom - - - 0,003 0,007 0,020
2
prostorije u m )
Literatura:
[1] P. H. Parkin, H.R. Hamfriz, Akustika buka i zgrade, Građevinska knjiga Beograd,
1969 (preveo na srpski D. Kalić).
[2] V.S. Mankovsky, Acoustics of Studios and Auditoria, Focal Press Limited, Great
Britain 1971 (prevod na engleski).
[3] T. Jelaković, Zvuk, sluh arhitektonska akustika, Školska knjiga, Zagreb, 1978.
[5] T. J. Schultz, Acoustical uses for perforated metals – Principles and
Applications, Industrial Perforators Association, Inc. 1986.
[6] L.I. Makrinenko, Acoustics of Auditoriums in Public Buildings, Acoustical society
of America, 1994 (prevod na engleski).
[7] W.J. Cavanaugh, J.A. Wilkes, Architectural Acoustics, John Wiley and Sons. Inc.,
New York, 1999.
[8] М. Мijić, Akustika u arhitekturi, Nauka, Beograd, 2000.
[9] F.A. Everest, The Master Handbook of Acoustics, Mc. Grow Hill, 2001.
[10] H. Kurtović, Akustika za arhitekte, Akademska misao, Beograd, 2002.
[11] J. Eargle, C. Foreman, Audio Engineering for Sound Reinforcement, JBL, Hal
Leonard Co., 2002.
[12] T. J. Cox and P.D’Antonio, Acoustic Absorbers and Diffusers, Spon Press, 2006.
[13] M. Long, Architectural acoustics, Elsevier Academic Press, 2006.
[14] H. Kuttruff, Room Acoustics, Spon Press, 2009.
[15] M. Barron, Auditorium Acoustics and Architectural Design, Spon Press, 2010.
s t r a n a | 108
Zbirka rešenih zadataka iz Akustike Ozvučavanje
4. OZVUČAVANJE
4.1 Mikrofoni u sistemima ozvučavanja

Osetljivost ili faktor pretvranja mikrofona je veličina koja prikazuje
mikrofon kao generator elektromotorne sile. Izraz osetljivost potiče otuda
što se ovde radi o prijemniku, konkretno prijemniku zvuka. Osetljivost s se
definiše kao:

, = =

gde je:
E – elektromotorna sila na otvorenim krajevima mikrofona,

p – zvučni pritisak u slobodnom zvučnom polju (polje ravnih talasa) na
mestu gde se nalazi mikrofon.
Indeks pretvaranja mikrofona Sv predstavlja njegovu osetljivost izraženu u

dB. Pri tome se vrši poređenje datog mikrofona sa jednim hipotetičnim
standardnim mikrofonom čija je osetljivost E0/p0, gde su E0 i p0 tačno
definisane vrednosti. Dakle, indeks pretvranja mikrofona možemo izraziti u
sledećem obliku:
⁄
= 20 log , dB .

⁄
Različiti proizvođači uzimaju različite osetljivosti za referentni mikrofon

odnosno mikrofon prema kojem se vrši poređenje. Međutim, najčešće je
referentni mikron onaj kod kojeg je napon na otvorenim krajevima 1 V pri
zvučnom pritisku od 94 dB (1 Pa).
s t r a n a | 109
Ozvučavanje Zbirka rešenih zadataka iz Akustike
Sada se indeks pretvaranja može napisati u obliku:
= 20 log − + 94 dBV .
Ako nije drugačije navedeno osetljivost se uvek odnosi na napon

neopterećenog mikrofona, na frekvenciju 1000 Hz i na smer s prednje
strane mikrofona normalno na ravan membrane.
Efikasnost mikrofona je podatak koji je koristan kad mikrofon daje snagu

nekoj otpornosti ili impedansi. Efikasnost se dobija kao odnos električne
snage prilagođenog mikrofona i snage zamišljenog standardnog mikrofona
koji bi dao snagu od 1 mW pri zvučnom pritisku p0. Za zvučni pritisak se
uzima vrednost od 94 dB (1 Pa) i efikasnost se označava sa LAIP (Available
Input Power).
RM
E EL RL
RM = RL
EL = E/2
Slika 4.1: Mikrofon prilagođen po snazi
Snaga prilagođenog mikrofona dobija se iz uslova da je unutrašnja otpornost

mikrofona jednaka otpornosti opterećenja RL. Tada je na otporu opterećenja
polovina napona praznog hoda mikrofona, slika 4.1, pa je snaga koju mikrofon
predaje otporu opterećenja:

= = ∙ = ∙
4 4 4
s t r a n a | 110
Prema prethodnom, efikasnost mikrofona sada možemo izraziti kao:

= 10 log
,
= 20 log − 10 log − 6 + 94 + 30 =

( )
= − 10 + 44 [dBm]
gde je:
PE - elektična snaga prilagođenog mikrofona pri p = p0

P0 - referentna električna snaga = 1 mW,
p0 - referentni pritisak = 1Pa (94 dB),
RL - otpornost opterećenje mikrofona,
E - napon na otvorenim krajevima mikrofona pri pritisku p0.
LAIP - nivo raspoložive ulazne snage (Level of available input power).
Efikasnost mikrofona se izražava i prema EIA standardu gde je snaga

referentnog mikrofona 1 mW pri zvučnom pritisku od 0 dB (20 Pa). Na
sličan način kao i u prethodnom izrazu dobija se da je:
= ! − 10 log " − 50
gde je:
GM - efikasnost mikrofona prema EIA standardu,

RMR - centralna vrednost nominalnog opsega otpornosti u kojem se nalazi
impedansa mikrofona prema tabeli 4.1.
s t r a n a | 111
Tabela 4.1: Vrednost RMR u zavisnosti od opsega u kojem se nalazi

impedansa mikrofona
Opseg otpornosti (
) Vrednost RMR (
)
20 - 80 38
80 -300 150
300 -1250 600
1250 - 4500 2400
4500 – 20 000 9600
20 000 – 70 000 40 000
U literaturi se indeks pretvaranja izražava u dBV a efikasnost u dBm i često

se i jedna i druga veličina nazivaju osetljivost (Sensitivity) mikrofona.
Termički šum mikrofona. Svaka impedansa pa i mikrofon posmatran kao

generator određene unutrašnje impedanse generiše termički šum. Čak i
kada nema akustičkog signala mikrofon generiše određeni šum. Radi se o
belom šumu čiji je napon ETN dat relacijom:
#$ = %4&∆*
gde je:
K – Bolcmanova konstanta (1,38 1023 J/K),

T – temperatura u Kelvinovim stepenima (ovde se preporučuje T = 290
K = 17 C),
R – otpornost u omima (uzima se da je R = 600 kada se rezultat izražava
u dBm),
f – frekvencijski opseg u Hz (f = fH – fL).
Nivo šuma mikrofona u odnosu na 1V je:
#$ ⁄1V = − 198 + 10 log ∆* + 10 log [dB] .
s t r a n a | 112
Snaga šuma prilagođenog mikrofona je data relacijom:
#$ = &∆*
Nivo snage šuma prilagođenog mikrofona, u odnosu na 1 mW je:
&∆*
#$ ⁄1mW = -/ = 10 log = −174 + 10 log ∆* [dB] .
0,001
Nivo snage šuma LTN / 1mW se često naziva i ekvivalentni nivo šuma na
ulazu mikrofona i označava sa EIN (Equivalent Input Noise).
s t r a n a | 113
ZADACI
4.1 Elektrodinamički mikrofon impedanse 100 ima osetljivost
SV = - 76 dB (1V/0,1Pa). Kolika je efikasnost GM ovog mikrofona
izražena prema EIA standardu?
Rešenje:
Efikasnost mikrofona prema EIA standadu iznosi:
= ! – 10 log " – 50 [dBm]
gde je " centralna vrednost nominalnog opsega u kojem se nalazi

impedansa mikrofona prema tabeli 4.1. Za ovaj slučaj je RMR= 150 pa
je:
= ! – 10 log " – 50 = (−76 − 10 log 150 − 50) dBm
= −146 dBm ,
ili minus 146 dBm u odnosu na 20 μPa.
4.2 Neka imamo mikrofon impedance 200 , koji pri pritisku od 94 dB

(1 Pa) daje izlazni napon od 2 mV u praznom hodu (pri otvorenim
izlaznim krajevima). Koliki je indeks pretvaranja i efikasnost ovog
mikrofona?
Rešenje:
Indeks pretvaranja mikrofona dat je izrazom:
! = 20 log − + 94
s t r a n a | 114
! = (20 log 0,002 − 94 + 94 ) dB (1V, 1Pa) = −54 dB (1V,1Pa)
odnosno minus 54 dB u odnosu na 1V i 1 Pa.
Efikasnost mikrofona je:
= ! − 10 log + 44 dBm (1 Pa)
= −74 − 10 log 200 + 44 = −53 dBm (1 Pa) ,
ili minus 53 dBm u odnosu na 1 Pa.
Efikasnost prema EIA standardu je:
= ! − 10 log " − 50
= (−74 − 10 log 150 − 50) dBm = −146 dBm (20μPa)
ili minus 146 dBm u odnosu na 20 Pa (EIA standard).
4.3 Neka je za mikrofon iz zadatka 5.2 frekvencijski opseg u rasponu od

30 Hz do 15 kHz. Odrediti nivo šuma i nivo termičke snage mikrofona
kao i odnos signal šum kada je zvucni pritisak na mestu mikrofona:
a) 74 dB (0,1 Pa) i b) 94 dB (1 Pa).
Rešenje:
Nivo šuma mikrofona u odnosu na 1V iznosi:
LTN/1V = - 198 + 10 log Δf + 10 log R
s t r a n a | 115
LTN/1V = –198 + 10 log 14 970 + 10 log 200 = –133 dB.
Nivo snage prilagođenog mikrofona u odnosu na 1mW je:
LTN/1mW = –174 + 10 log Δf = EIN =
= (–174 + 10 log 14 970) dB = –132 dB
Odnos signal / šum za ovaj mikrofom odredićemo pri uslovu da je

zvucni pritisak na mestu mikrofona: a) 74 dB (0,1 Pa) i b) 94 dB (1 Pa):
a) Prvo ćemo sprovesti račun polazeći od nivoa napona SV na

otvorenim krajevima mikrofona u odnosu na 1V. Pri nivou zvuka od
74 dB izlazni napon mikrofona je –74 dB u odnosu na 1V. Nivo
šuma mikrofona u odnosu na 1V je –133 dB, pa je odnos
signal / šum (S/N) u decibelima:
S/N = (–74 +133) dB = 59 dB .
Ako pođemo od nivoa snage prilagođenog mikrofona LAIP u odnosu

na 1 mW i nivoa snage termičkog šuma LTN/1mW dobijamo za
odnos signal/šum:
S/N = [(–53 –20) +132] dB = 59 dB ,
pošto smo prethodno vrednost LAIP korigovali za 20 dB jer je ona

data za pritisak od 94 dB, a nama je u ovom slučaju pritisak 74 dB.
s t r a n a | 116
b) Pri zvučnom pritisku od 94 dB nivo izlaznog napona mikrofona biće

–54 dB u odnosu na 1V. Odnos signal/šum je sada:
S/N =[–54 + 133] dB = 79 dB .
Nivo snage prilagođenog mikrofona u odnosu na 1 mW pri istom

pritisku je –53 dBm, pa je:
S/N = [–53 – (–132)] dB = 79 dB .
4.2 Zvučni izvori u sistemima ozvučavanja

Efikasnost zvučnika je odnos pritiska koji stvara zvučnik na rastojanju 1m u
smeru ose u slobodnom polju i kvadratnog korena iz ulazne električne
snage. Drugim rečima to je:

, =
√
gde je P električna snaga na nominalnoj impedansi zvučnika. Efikasnost

zvučnika se obično izražava u dB i predstavlja nivo zvučnog pritiska na
rastojanju 1 m po osi zvučnika pri ulaznoj električnij snazi od 1 W.
Efikasnost izražena u dB u literaturi se često označava sa SPL, L(1m,1W) ili
L1,1.
Stepen iskorišćenja zvučnika predstavlja odnos akustičke snage zračenja

i električne snage napajanja zvučnika, i, zavisi od načina ugradnje zvučnika.
Zvučnici sa direktnim zračenjem imaju jako mali stepen iskorišćenja
(nekoliko procenata) dok je on kod zvučnika sa levkom znatno veći.
s t r a n a | 117
Za zvučnik koji zrači u polovinu postora (2 steradijana) stepen

iskorišćenja iznosi:
>>?@ACD>E FGH IE
; < = 10 >E
gde je: Q0 - faktor usmerenosti zvučnika u smeru ose, L(1m, 1W) = L1,1 = SPL
– nivo zvuka koji zvučnik stvara na rastojanju 1 m, u smeru ose, pri pobudi
električnom snagom od 1 W, dat u dB. Ova vrednost predstavlja efikasnost
zvučnika izraženu u decibelima, pa je iz prethodnog izraza:
(1m, 1W) = , = = 112 + 10 log J

+ 10 log ; < .
Nivo zvuka L na rastojanju Dx od izvora u otvorenom prostoru je:
J
= 20 log = K + 10 log L Q=

4MNO
= K + 10 log J − 11 − 20 log NO , dB ,
gde je LW nivo akustičke snage izvora, a Q faktor usmerenosti izvora.
Slabljenje zvuka na rastojanju Dx od izvora u otvorenom prostoru

predstavlja zadnji član u prethodnom izrazu koji se jedini menja sa
rastojanjem, tj.:
∆NO = 20 log NO , dB .
Apsorpcija zvuka u vazduhu u najvećoj meri zavisi od vlažnosti vazduha i

frekvencije. Ova zavisnost je pikazana na slici 4.2. Kao što se vidi apsorpcija
s t r a n a | 118
je veoma značajna na frekvencijama iznad 2 kHz i pri relativnoj vlažnosti

vazduha u granicama od 10% do 50% .
0,46
0,33
16 kHz
12,5 kHz
0,2 10 kHz
6,3 kHz
4 kHz
0,065
2 kHz
0
0 50 100
Relativna vlažnost [%]
Slika 4.2: Slabljenje usled apsorpcije zvuka u vazduhu
Kritično rastojanje Dc je rastojanje od izvora do kojeg dominira direktni

zvuk. Nazivamo ga i granicom zone izvora. Ono je jednako rastojanju na
kojem su intenzitet direktnog i reflektovanog zvuka jednaki i izražava se
relacijom:
JU
NR = 0,141%JS = 0,057T .

Ukupan nivo zvuka u prostoriji na rastojanju Dx od izvora iznosi:
J 4/
# = 20 log = K + 10 log L + Q=
XYZ 4MNO S
J 4/
= 120 + 10 log \ + 10 log L + Q
4MNO S
s t r a n a | 119
10 d B
0.01 0.1 0.2 0.2 10 2 0 50 100

D /D
Slika 4.3: Nivo zvuka u prostoriji u funkciji normalizovanog rastojanja Dx /Dc
Slabljenje zvuka u prostoriji ΔDx na rastojanju Dx od izvora predstavlja

zadnji član gornjeg izraza koji se jedini menja sa rastojanjem, tj.:
J 4/
∆NO = −10 log L + Q [dB] .
4MNO S
Potrebna električna snaga P je:
CA D^_D∆` ?C>,>
= 10 >E [W] ,
gde je:
LP - potreban nivo zvučnog pritiska na mestu slušaoca na rastojanju D2 od

izvora,
L1,1 - efikasnost zvučnika (nivo zvučnog pritiska, u dB, na rastojanju 1m po
osi izvora, pri pobudi električnom snagom od 1W),
D2 - slabljenje zvuka na rastojanju D2,
VF - vršni faktor signala koji se pojačava, izražen u dB.
s t r a n a | 120
ZADACI
4.4 Srednjetonski zvučnik sa levkom ima efikasnost L (1m,1W) = 118 dB.
Električna snaga zvučnika je 100 W. Koliki maksimalni nivo zvuka
može da da ova kombinacija zvučnik – levak na rastojanju od 30 m, u
otvorenom prostoru? Uzeti u obzir samo slabljenje zvuka usled
prostiranja.
Rešenje:
Slabljenje zvuka u otvorenom prostoru proporcionalno je kvadratu
rastojanja od izvora. Na rastojanju od 1m do 30m zvuk će oslabiti za:
30 m
∆ = 20 log = 29,5 dB .
1m
Ako se zvučnik pobudi punom snagom od 100 W, on će na rastojanju

od 1 m imati nivo zvuka od:
100 W
= (1m, 1W) + 10 log = 118 dB + 20 dB = 138 dB .
1W
Na rastojanju od 30 m nivo zvuka će biti za 29,5 dB niži nego na

rastojanju od 1 m, što iznosi 108,5 dB.
4.5 Srednjetonski zvučnik sa levkom ima efikasnost L(1m,1W) = 115 dB u

oktavi sa centralnom frekvencijom na 2 kHz. Električna snaga
zvučnika je P = 75 W. Koliki maksimalni nivo zvuka daje ova
kombinacija zvučnik – levak na rastojanju od 80 m, u otvorenom
prostoru? Apsorpcija zvuka u vazduhu je 0.04 dB/m.
s t r a n a | 121
Rešenje:
Maksimalni nivo zvuka koji kombinacija zvučnik levak daje na
rastojanju 1m je:
(1m, 75W) = (1m, 1W) + 10 log = (115 + 19) dB
(1m, 75W) = 134 dB .
Do rastojanja od 80 m u otvorenom prostoru zvuk slabi zbog dva

razloga: širenja i apsorpcije u vazduhu.
Slabljenje usled širenja je:
∆Nb = 20 log Nb = 20 log 80 dB = 38 dB .
Slabljenje usled apsorpcije u vazduhu je:
∆\c. = 80 m ∙ 0,04 dB⁄m = 3,2 dB .
Ukupno slabljenje je:
∆ = ∆Nb + ∆\c. = 41,2 dB
Nivo zvuka na rastojanju DX = 80 m je:
(80m, 75W) = (1m, 75W) − ∆ = (134 − 41,2) dB
(80m, 75W) = 92,8 ≈ 93 dB .
s t r a n a | 122
4.6 U otvorenom prostoru potrebno je postići srednji nivo zvučnog

pritiska od L = 83 dB na rastojanju D2 = 25 m od zvučnika u pravcu
njegove ose. Efikasnost zvučnika je L1,1 = 98 dB (1m,1W). Kolika je
potrebna električna snaga pojačavača ako je vršni faktor signala
VF = 10 dB?
Rešenje:
L je srednji nivo zvučnog pritiska na mestu slušaoca. Za vrhove
programskog signala treba još obezbediti rezervu, vodeći računa o
njegovom vršnom faktoru VF. Vršni faktor za govorni signal ima
vednost oko 10 dB dok za muzičke signale njegova vrednost dostiže i
20 dB
5.
Maksimalni nivo zvučnog pritiska na rastojanju 1m od zvučnog izvora,

pri električnoj snazi P, iznosi:
, = + Uf + ∆N
gde je D2 slabljenje zvuka na rastojanju D2, ili:
∆N = 20 log N = 20 log 25 dB ≅ 28 dB.
Pri električnoj snazi od 1W, takođe na rastojanju 1m od zvučnog izvora,

imamo nivo zvuka L1,1.
Razlika ova dva nivoa zvuka (L1,P i L1,1 ) iznosi:
∆ = − , = + Uf + ∆N − ,
∆ = (83 + 10 + 28 − 98) dB = 23 dB
s t r a n a | 123
i identična je razlici nivoa odgovarajućih snaga, odnosno:

∆ = − , = 10 log = 10 log
1W
Konačno, potrebna električna snaga P je:
∆C i
= 10>E = 10>E W ≅ 200 W
4.7 Koliki nivo zvuka, na niskim frekvancijama gde je njihovo zračenje

neusmereno, stvaraju tri identična zvučnika, na bliskom
međusobnom rastojanju u slobodnom prostoru, ako su vezana na
izlaz istog pojačavača snage:
a) paralelno
b) redno
Rešenje:
Ovde se radi o reprodukciji monauralnog signala koji je iste amplitude i
faze kod sva tri zvučnika.
a) Kada su zvučnici vezani paralelno na izlaz pojačavača snage svaki

od njih je pod istim naponom i ukupni nivo zvuka ove grupe je za
20 log N = 20 log 3 = 9,5 dB viši nego kada je jedan zvučnik
priključen na isti pojačavač snage.
b) Kada su zvučnici vezani redno na izlaz pojačavača snage ukupni

napon na izlazu pojačavača snage je isti kao u slučaju a). Napon na
svakom od zvučnika je N puta manji pa je nivo zvučnog pritiska koji
svaki od zvučnika stvara niži za 20 log N = 9,5 dB nego kada je u
pitanju jedan zvučnik. Ukupni pritisak od sva tri zvučnika biće zbog
toga isti kao kada bi jedan zvučnik bio priključen na pojačavač
snage.
s t r a n a | 124
4.8 Ako je ukupni nivo zvuka u jednoj slabo prigušenoj prostoriji na

kritičnom rastojanju DC od izvora 85 dB, koliki je ukupni nivo zvuka na
rastojanju 0,2 Dc a koliki na rastojanju 0,5 Dc u ovoj prostoriji?
Rešenje:
Na kritičnom rastojanju od izvora nivo direktnog LD i nivo reflektovanog
LR zvuka su jednaki, pa je nivo ukupnog zvuka LU za 3 dB veći od
prethodnih nivoa pojedinačno. Tako imamo da je:
L
(dB)
95
90
LU
85 6 dB
LD 3 dB
LR
80
0 ,2 D c 0,5 Dc Dc Dx ,m
Slika 4.4: Nivo zvuka u prostoriji u funkciji rastojanja od izvora
j = " = k − 3 dB = 85 dB − 3 dB = 82 dB .
Na duplo kraćem rastojanju (0,5 DC) nivo direktnog zvuka je za 6 dB viši

nego na kritičnom rastojanju, tj.:
j (0,5Nn ) = j (Nn ) + 6 dB = 82 dB + 6 dB = 88 dB .
s t r a n a | 125
Na rastojanju 0,2 DC od izvora nivo direktnog uvuka se može naći

prema relaciji:
Nn
j (0,2Nn ) = j (Nn ) + 20 log = (82 + 20 log 5)dB = 96 dB .
0,2 Nn
Nivo reflektovanog zvuka ostaje isti na svim rastojanjima od izvora,

(LR=82 dB), kako je prikazano na slici 4. i u tabeli 4. . Nivo ukupnog
zvuka na rastojanjima 0,5 DC i 0,2 DC se sada nalazi sabiranjem
intenziteta direktnog i reflektovanog zvuka, kako je to urađeno u
zadatku 3.5. Dobijeni rezultat je prikazan u koloni LU u tabeli 4.2. U
koloni L u istoj tabeli su navedene vrednosti za koje treba povećati
veći od dva nivoa zvuka (u ovom slučaju nivo direktnog zvuka) da bi se
dobio nivo ukupnog zvuka.
Rastojanje LD [dB] LR [dB] LU [dB] ΔL [dB]

Nn 82 82 85 +3
0,5Nn 88 82 89 +1
0,2Nn 96 82 96 0,15
Tabela 4.2: Nivo zvuka u prostoriji na pojedinim rastojanjima od izvora
4.9 Zvučni izvor čiji je faktor usmerenosti Q = 5,2, nalazi se u sali

dimenzija 22 m x 16 m x 6 m. Srednji koeficijent apsorpcije nutrašnjih
površina sale je ᾱ = 0,194. U sali se nalazi Np=260 posetilaca i Ns=140
praznih sedišta. Apsorpcija jednog sedišta je As = 0,3 m2, a apsorpcija
posetioca sa sedištem Ap = 0,5 m2. Sedišta pokrivaju četiri petine
poda sale.
Ako je nivo reverberantnog zvuka u sali 82 dB, koliki je nivo ukupnog

zvuka na rastojanjima:
a) 3 m,
b) 7 m i
c) 12 m od izvora zvuka u smeru njegove ose?
s t r a n a | 126
Rešenje:
Ukupna površina sale je:
= 2 ∙ (22 ∙ 16 + 22 ∙ 6 + 16 ∙ 6) m = 1160 m .
Površina poda sale iznosi:
pq\ = 22 ∙ 16 m = 352 m .
Sedišta pokrivaju 4/5 poda što iznoci:
4 4
cYqršs\ = pq\ = 352 m = 282 m .
5 5
Površina sale čiji je srednji koeficijent apsorpcije iznosi:
t = − cYqršs\ = (1160 − 282) m = 878 m .
Ukupna apsorpcija sale je:
S = t ∙ u + / ∙ S + /c ∙ Sc
S = (878 ∙ 0,194 + 260 ∙ 0,5 + 140 ∙ 0,3) m = 342 m
Kritično rastojanje izvora u sali je:
NR = 0,141%J
∙ S = 0,141%5,2 ∙ 342 m = 5,95 m .
s t r a n a | 127
Na rastojanju DC je nivo direktnog zvuka jednak nivou reflektovanog

zvuka i iznosi:
LD (DC) = LR = 82 dB.
Na 3 m rastojanja od izvora nivo direktnog zvuka je:
NR 5,95
j (3 m) = j (NR ) + 20 log = 82 + 20 log dB = 88 dB ,
3m 3
a na 7 m od izvora:
NR 5,95
j (7 m) = j (NR ) + 20 log = 82 + 20 log dB = 80,6 dB
7m 7
Slično se dobija da je nivo direktnog zvuka na 12 m od izvora:
NR 5,95
j (12 m) = j (NR ) + 20 log = 82 + 20 log dB = 76 dB
12 m 12
Nivo ukupnog zvuka na rastojanjima 3 m, 7 m i 12 m od izvora se sada

nalazi sabiranjem intenziteta direktnog i reflektovanog zvuka. Dobijeni
rezultat je prikazan u koloni LU u tabeli 4.3.U koloni L u istoj tabeli su
navedene vrednosti za koje treba povećati veći od dva nivoa zvuka da
bi se dobio nivo ukupnog zvuka.
Tabela 4.3: Nivo zvuka u sali na pojedinim rastojanjima od izvora
Rastojanje [m] LD [dB] LR [dB] LU [dB] ΔL [dB]

3 86 82 87,4 1,4
7 80,5 82 84,3 2,3
12 76 82 83 1
s t r a n a | 128
4.10 Prost audio sistem za ozvučavanje otvorenog prostora, slika 4.5, sastoji
se od mikrofona, pretpojačavača, pojačavača snage i zvučnika.
Osetljivost mikrofona je s = 2,15 mV/Pa, a efikasnost zvučmika
SPL = 105 dB, pri snazi od 1W na rastojanju od 1m. Impedansa zvučnika
je 8 Ω. Pojačavač snage pri ulaznom signalu od 1V daje na izlazu snagu
P = 200 W na opterećenju od 8 Ω. Pojačanje A, pretpojačavača, iznosi
45 dB. Ako je nivo govornika na mestu mikrofona Lg = 80 dB, koliki je
nivo zvučnog pritiska na mestu slušaoca koji se nalazi u otvorenom
prostoru, udaljen od zvučnika 30 m? Ulazna impedansa miksera je
mnogo veća od unutrašnje impedanse mikrofona.
11,7 W
115,7 dB 86,2 dB
E A = 55 dB 242 mV 9,68 V
0.43 mV
1m 30m
Pg = 0,2 Pa
Pretpojačavač Pojačavač snage
Slika 4.5: Audio sistem za ozvučavanje otvorenog prostora
Zvučni pritisak pg čiji je nivo Lg = 80 dB može se izračunati iz relacije:
v
v = 20 log = 80 dB ,
XYZ
odakle dobijamo:
v = XYZ ∙ 10w⁄
= 2 ∙ 10xy ∙ 10z
⁄
Pa = 0,2 Pa .
Izlazni napon mikrofona, pri ovom pritisku, je:
= v ∙ = 0,2 Pa ∙ 2,15 mV⁄Pa = 0,43 mV .
s t r a n a | 129
Ovo je ujedno ulazni napon u mikrofonski pretpojačavač, čije je

pojačanje A= 45 dB. Izlazni napon pretpojačavača Vizpp ćemo sada
izračunati iz odnosa:
Ur{
S = 20 log = 55 dB ,

odakle je dalje:
Ur{ = ∙ 10⁄
= 0,43 ∙ 10|y⁄
mV = 0,43 ∙ 562 mV = 242 mV .
Sada je potrebno odrediti koju snagu daje pojačavač snage kada je na

njegovom ulazu napon Vizpp. Prvo ćemo odrediti koliki je izlazni napon
pojačavača snage kada daje nominalnu izlaznu snagu P = 200 W/8 .
Izlazna snaga pojačavača je data relacijom:
U
=

gde je V izlazni napon a R otpornost opterećenja. Iz prethodnog izraza

nalazimo:
U = √ ∙ = √200 ∙ 8 V = 40 V .
Pri ovome ne treba zaboraviti da je ulazni napon u pojačavač snage 1 V,

što znači da je njegovo pojačanje 40 puta. Zato je pri naponu na ulazu u
pojačavač Vizpp = 242 mV, njegov izlazni napon:
U = 40 ∙ Ur{ = 40 ∙ 242 mV = 9,68 V ,
s t r a n a | 130
pri čemu je snaga pojačavača:
U 9,68
= = W = 11,7 W .
8
Nivo zvuka pri ovoj snazi na rastojanju 1m od zvučnika iznosi:
(1m, 11,7W) = + 10 log(11,7) = 105dB + 10,7dB = 115,7dB
Slabljenje nivoa zvuka na rastojanju D2 = 30 m iznosi:
∆N = 20 log N = 20 log 30 dB = 29,5 dB ,
pa se za nivo zvuka na rastojanu D2 dobija vrednost:
j = (1m, 11,7W) − ∆N = 115,7 dB − 29,5 dB = 86,2 dB .
4.11 Položaj zvučničke skupine za ozvučenje jednog stadiona prikazan je

na slici 4.6. Treba odrediti kolika je električna snaga potrebna da se u
tačkama A, B, C i D dobije srednji nivo zvuka od 90 dB. Za ozvučavanje
svih sektora se koristi kombinacija pobuđivač (zvučnik) – levak sa
konstantnim uglovima zračenja čija je efikasnost SPL = 115 dB (1W,
1m). Vršni faktor signala koji se pojačava je VF = 10 dB a slabljenje
zvuka usled apsorpcije u vazduhu je a = 0,02 dB/m. Mogući uticaj
drugih faktora na nivo zvuka u naznačenim tačkama zanemariti.
s t r a n a | 131
135 m
D
B
Slika 4.6: Ozvučenje stadiona - položaj zvučničke skupine
Rešenje:
Električna snaga svakog od kombinacija pobuđivač – levak
usmerenih prema tačkama A, B, C i D data je izrazom:
C D∆C(}~}.)D^_D∆` ?@AC(>,>)
= 10 >E
gde je: L2 - potreban srednji nivo zvuka u tačkama A, B, C i D,

∆L(apsorpc.) - slabljenjne zvuka usled apsorpcije u vazduhu,
VF - vršni faktor signala
Dx - slabljenje zvuka na rastojanju Dx uSled prostiranja,
SPL (1W, 1m) - efikasnost kombinacije pobuđivač – levak.
s t r a n a | 132
Slabljenje usled prostiranja zvučnih talasa u otvorenom prostoru

dato je relacijom:
∆NO = 20 log Nb , dB
a slabljenje usled apsorpcije zvuka u vazduhu:
∆(\cpX.) = ∙ N , dB
U tabeli 4.4 su izračunate pojedine napred definisane veličine a u

zadnjoj koloni tabele je data potrebna električna snaga.
Tabela 4.4: Potrebna elekrtična snaga i veličine neophodne za njeno izračunavanje
SPL (1W, 1m) Dx ∆Dx ∆L(apsorpc.) VF P

Pozicija [dB] [m] [dB] [dB] [dB] [W]
A 115 54 34,6 1,1 10 117

B 115 90 39,0 1,8 10 380
C 115 115 41,2 2,3 10 708
D 115 135 42,6 2,7 10 1071
4.12 Jedan stadion treba ozvučiti sa usmerenim zvučnicima sa levkom,

slika 4.7. Vršni faktor signala je VF = 12 dB. Slabljenje zvuka usled
apsorpcije u vazduhu je a = 0,04 dB/m. Efikasnost zvučnika sa levkom
je SPL(1W, 1 m) = 116 dB a nominalna snaga zvučnika Pnom = 200 W.
Koliko identičnih zvučničkih jedinica treba usmeriti u svakom od četiri
naznačena pravca da bi se u tačkama A, B, C i D dobio srednji nivo
zvuka od L2 = 86 dB. Mogući uticaj drugih faktora na nivo zvuka u
naznačenim tačkama zanemariti.
s t r a n a | 133
150 m
D
B
Slika 4.7: Principski prikaz sistema za ozvučenje stadiona
Rešenje:
Slabljenje nivoa zvuka usled prostiranja Dx i apsorpcije u vazduhu
∆L(apsorpc.) određuje se na isti način kao u zadatku 4.11. Nivo zvuka koji
se dobija na rastojanju Dx pri pobudi punom snagom Pnom, možemo
izračunati prema izrazu:
j = (1W, 1m) + 10 log − ∆NO − ∆(\cpX.)
Tabela 4. 5: Dobijeni nivo zvuka na definisanim pozicijama i veličine neophodne za

njegovo izračunavanje
L2 Dx ∆Dx ∆L(apsorpc.) VF LDx L

Pozicija
[dB] [m] [dB] [dB] [dB] [dB] [dB]
A 86 60 35,6 2,4 12 88 2
B 86 100 40,0 4,0 12 83 -3
C 86 120 41,6 4,8 12 80,6 - 5,4
D 86 150 43,5 6,0 12 77,5 - 8,5
s t r a n a | 134
U tabeli 4.5 su date vrednosti dobijenog nivoa zvuka LDx na definisanim

pozicijama. U istoj tabeli su date i veličine neophodne za računanje
ovog nivoa zvuka kao i razlika dobijenog i potrebnog nivoa zvuka:
∆ = j − .
Kao što se vidi, samo je za poziciju A dobijen nivo veći od potrebnog

kada se zvučnici napajaju punom snagom. Zato zvučnik koji je usmeren
prema poziciji A mora raditi sa snagom za 2 dB nižom od pune snage da
bi dobili željeni nivo zvuka. Potrebnu snagu P ćemo naći iz relacije:

∆ = 10 log ,

odakle je:
200 W 200 W

= ∆C = = = 126 W .
10
, 1,58
10 >E
Da bi u ostalim pozicijama dobili potreban nivo zvuka moramo veći broj

zvučnika usmeriti prema njima. Kako se radi o reprodukciji istog
signala a zvučnici su na malom međusobnom rastojanju to se za N
zvučnika dobija povećanje nivoa zvuka za:
∆(/) = 20 log / .
Drugim rečima, nivo zvuka se povećava za 6 dB svakim udvajanjem

broja zvučnika. Tako za pozicije B i C moramo upotrebiti po 2 zvučnika,
a za poziciju D tri. Pri ovome će nivo zvuka na sve tri pozicije, ako se
zvučnici napajaju nominalnom snagom, biti veći od potrebnog.
Odgovarajuću snagu za definisani nivo zvuka ćemo opet izračunati kao
s t r a n a | 135
što smo prethodno uradili za poziciju A. U tabeli 4.6. je dat broj

zvučnika i snaga kojom treba da se napajaju za svaku poziciju, da bi
nivo zvuka u njima bio 86 dB.
Tabela 4.6: Potreban broj zvučnika i snaga po zvučniku za zadati nivo zvuka od 86 dB
na svim pozicijama
Razlika nivoa Broj Ukupan Snaga po zvučniku za

Pozicija L = LDx - L2 zvučnika nivo nivo zvuka L2 = 86 dB
[dB] kom. [dB] [W]
A 2 1 88 126
B -3 2 89 100
C - 5,4 2 86,6 174
D - 8,5 3 87 159
4.3 Razumljivost govora

Procenat nerazumljivih suglasnika ALcons ili gubitak razumljivosti suglasnika
(Articulation Loss of Consonants) koristi se kao kriterijum razumljivosti
govora u fazi proračuna i projektovanja audio sistema. ALcons zavisi od
odnosa signal/šum, odnosa direktnog i reflektovanog zvuka i vremena
reverberacije prostorije, slika 4.8.
Odnos signal/šum (S/N), a ne apsolutni nivo šuma, u prostoriji je

merodavan za razumljivost govora Što je ovaj odnos veći razumljivost je
bolja (slika 4.8a) sve do vrednosti odnosa signal/ šum od 25 dB. Iznad ove
vrednosti razumljivost ne zavisi od odnosa signal/šum.
Odnos direktnog i reflektovanog zvuka takođe utiče na razumljivost

govora u prostoriji. Gubitak razumljivosti suglasnika ALcons je veći što je
slušalac udaljeniji od izvora odnosno što je manji odnos direktnog i
reflektovanog zvuka. Ovo pravilo važi do rastojanja DL = 3,16 Dc gde je Dc
kritično rastojanje izvora zvuka. Preko rastojanja DL razumljivost je
konstantna i ne zavisi od odnosa direktnog i reflektovanog zvuka već samo
od vremena reverberacije prostorije T (slika 4.8b).
s t r a n a | 136
ALcons
[% ]
Slika 4.8: Gubitak razumljivosti suglasnika (ALcons) u funkciji a) odnosa signal/šum i b)

normalizovanog rastojanja Dx /3,16Dc.
Razumljivost govora u sistemu sa jednim neusmerenim izvorom.

Procenat nerazumljivih suglasnika u funkciji rastojanja od
neusmerenog izvora i vremena reverberacije prostorije, može se vrlo
približno aproksimirati sledećim numeričkim izrazima:
200 NO
S = + , [%] NO < N
U
S = 9 + , [%] NO ≥ N
s t r a n a | 137
gde je:
T - vreme reverberacije prostorije (s)
V - zapremina prostorije (m3)
Dx - rastojanje od izvora do slušaoca (m)
a - korekciona konstanta koja izražava uticaj subjektivnih osobina
govornika i slušaoca. Obično se u praksi uzima da je a = 0.
Razumljivost govora u sistemu sa više usmerenih izvora. Prethodni

izrazi se odnose na jedan neusmeren izvor (Q = 1) u prostoriji. Kada se
radi o većem broju usmerenih izvora, jednačina za ALcons dobija oblik:
200NO /
S = [%]
UJ
gde je:
N – faktor koji zavisi od broja zvučnih izvora koji ne doprinose

direktnom zvuku,
Q – faktor usmerenosti zvučnog izvora,
M – elektroakustički modifikator koji menja nivo direktnog zvuka a
time i odnos direktnog i reflektovanog zvuka.
Faktor N, u prethodnoj jednačini je lako odrediti kada su u pitanju

identični zvučnici koji se napajaju istom električnom snagom, slika 5.2.
Pod ovim uslovima je:
N = (Ukupan broj zvučnika) / (Broj zvučnika koji doprinose direktnom zvuku)
Međutim kada se radi o sistemu u kojem imamo različite tipove

zvučnika koji se pri tome napajaju sa različitim vrednostima električne
snage, slika 4.8, prvo moramo odrediti akustičku snagu svakog zvučnika
a zatim faktor N, prema relaciji:
N = (Ukupna akust. snaga)/(Akust. snaga zvučnika koji doprinose direktnom zvuku).
s t r a n a | 138
Elektroakustički modifikator M može imati nekiliko različitih oblika.

Najčešći i najkarakterističniji među njima je slučaj kada zvučna energija
od usmerenog izvora u prostoriji direktno (pre bilo kakve refleksije)
pogađa površinu čiji je koeficijent apsorpcije znatno veći od prosečne
vrednosti koeficijenta apsorpcije cele protorije. To može da bude
površina na kojoj se nalaze slušaoci, slika 4.9. U ovom slučaju dobar
deo zvučne energije izvora će biti apsorbovan pri prvoj refleksiji.
a = 0,16
Q=5
αc = 0,32
Slika 4.9: Modifikator M: usmereni izvor pokriva površinu velikog koeficijenta

apsorpcije (αc >> α) [9].
Tako će na površini koju pokrivaju slušaoci, odnos direktnog i

reflektovanog zvuka a time i razumljivost govora, biti primetno
povećani u odnosu na slučaj kada bi koeficijent apsorpcije ove površine
bio jednak prosečnom koeficijentu apsorpcije prostorije ili kada bi izvor
bio neusmeren.
Iznos povećanja odnosa direktne i reflektovane energije pri ovom je

jednak
5:
1 − u Jn#
= ∙
1 − uR J#"
gde je:
α - srednja vrednost koeficijenta apsorpcije prostorije,
αc - koeficijent apsorpcije površine na koju je skoncentrisano zračenje
usmerenog zvučnog izvora,
QACT - stvarna vrednost faktora umerensosti izvora,
QTHEOR - vrednost faktora usmerenosti izvora kad bi on pokrivao samo
površinu čiji je koeficijent apsorpcije αc.
s t r a n a | 139
ZADACI
4.13 Vreme reverberacije prostorije je T = 0,5 s. Pri kojem će minimalnom
odnosu signal/šum (S/N), izraženom u dB, razumljivost govora u ovoj
prostoriji biti prihvatljiva a pri kojem dobra?
Rešenje:
Sa dijagrama na slici 4.8a se vidi da će razumljivost biti prihvatljiva
(ALcons 15%) pri minimalnoj vrednosti:
S/N = 11 dB ,
a dobra (ALcons 7%) pri minimalnoj vrednosti:
S/N = 20 dB.
4.14 U prostoriji čije je vreme reverberacije T = 5 s imamo odnos

S/N 25 dB. Na kojem će minimalnom rastojanju od izvora
razumljivost govora u ovoj prostoriji biti prihvatljiva a na kojem
odlična?
Rešenje:
Sa dijagrama na slici 4.8b se vidi da će razumljivost biti prihvatljiva
(ALcons 15%) pri minimalnom rastojanju od izvora:
Dx = 0,58DL = 1,83Dc
a odlična (ALcons 3%) pri minimalnom rastojanju od izvora:
Dx = 0,26DL = 0,82Dc
s t r a n a | 140
4.15 Vreme reverberacije jedne prostorije je T = 0,75 s. Pri kojem će

minimalnom odnosu signal/šum (S/N), izraženom u dB, razumljivost
govora u ovoj prostoriji biti prihvatljiva a pri kojem dobra?
Rešenje:
Sa dijagrama na slici 4.8a se vidi da će razumljivost biti prihvatljiva
(ALcons 15%) pri minimalnoj vrednosti:
S/N = 14 dB
a dobra (ALcons 7%) pri minimalnoj vrednosti:
S/N = 24 dB
4.16 U prostoriji čije je vreme reverberacije T = 4,5 s imamo odnos S/N

25 dB. Na kojem će minimalnom rastojanju od izvora razumljivost
govora u ovoj prostoriji biti prihvatljiva a na kojem odlična?
Rešenje:
Sa dijagrama na slici 4.8b se vidi da će razumljivost biti prihvatljiva
(ALcons 15%) pri minimalnom rastojanju od izvora:
Dx = 0,61DL = 1,93Dc
a odlična (ALcons 3%) pri minimalnom rastojanju od izvora
Dx = 0,28DL = 0,88Dc
4.17 Kolika može da bude maksimalna vrednost vremena reverberacije u

prostoriji, pa da razumljivost govora u svim njenim delovima bez
dodatnog pojačanja zvuka bude: a) dobra, b) prihvatljiva?
Odnos signal / šum u prostoriji je veći od 25 dB.
s t r a n a | 141
Rešenje:
Razumljivost govora je dobra za ALcons 7%, i prihvatljiva kada je
ALcons 15%. Sa dijagrama sa slike 4.8b se dobija da za dobru
razumljivost govora vreme reverberacije može da bude najviše 0,75 s,
a za prihvatljivu najviše 1,6 s.
4.18 Faktor usmerenosti govornika na srednjim frekvencijama je Q = 2,5.

Do kojeg maksimalnog ratojanja će razumljivost govora prosečnog
govornika, u prostoriji zapremine V = 5 000 m3 i vremena
reverberacije T = 1,5 s, biti: a) dobra, b) odlična?
Odnos signal – šum (S/N) u ovoj prostoriji je veći od 25 dB.
Rešenje:
Sa dijagrama sa slike 4.8b se dobija da je razumljivost govora dobra
(ALcons 7%), odnosno odlična (ALcons 3%) do rastojanja
0,72=DX/3,16DC, odnosno 0,48 = DX /3,16DC, imajući u vidu da je
kritično rastojanje dato izrazom:
U
Nn = 0,057TJ ∙ ,

odakle dobijamo:
5000
Nn = 0,057T2,5 ∙ m = 5,2 m .
1,5
Sada je:
Nb ( ¡¢) = 0,72 ∙ 5,2 ∙ 3,16 m = 11,8 m ,
Nb ( č¤ ¡¢) = 0,48 ∙ 5,2 ∙ 3,16 m = 7,9 m .
s t r a n a | 142
4.4 Akustičko pojačanje

4.4.1 Ekvivalentno akustičko rastojanje
Kvalitet komunikacije između govornika i slušaoca zavisi od više faktora.

Minimalan uslov za kvalitetnu i razumljivu komunikaciju je da odnos signal/šum
mora biti najmanje 25 dB. Na slici 4.10 je prikazano maksimalno rastojanje na
kojem se može postići odnos signal šum od 25 dB u zavisnosti od tipa govora
(slab, normalan, podignut, veoma glasan, vika) koji se koristi u komunikaciji.
Rastojanja na ordinati dijagrama na slici 4.10 mogu se shvatiti kao granice zone
dobrog prijema pri komunikaciji licem u lice bez dodatnog pojačanja zvuka
govornika.
[m]
6,0
4,9
P O D R UČ JE P O D R U Č JE
GDE JE KOM UNIKACIJA GD E JE KOM U NIKACIJA
L IC E M U L I C E L I C E M U L IC E
3,0 OT E Ž A N A NEMOGUĆA
2,4
1,8
1,2
0,9
0,6
P O D R U Č JE
0,3 GD E JE KOM UN IK ACIJA
L I C E M U L IC E M O G U Ć A
N O R M A L N IM G L A S O M
0,15
50 60 70 80 90 100 110 120 [dBA]
Nivo buke [dBA] + 25 dB (S/N)
Slika 4.10: Ekvivalentno akustičko rastojanje u funkciji nivoa buke [9]
Osnovni zahtev kod svakog kvalitetnog sistema za pojačanje zvuka je da se za

sve slušaoce obezbedi dobar prijem. To će biti ostvareno ako su i na mestu
najudaljenijeg slušaoca stvoreni onakvi uslovi slušanja kakve imamo na granici
zone dobrog prijema kada sistem ne radi. Stoga za granicu zone dobrog
s t r a n a | 143
prijema kažemo da je to ekvivalentno akustičko rastojanje EAD za

najudaljenijeg slušaoca. Za ovog slušaoca uslovi slušanja treba da budu takvi
kao da se on stvarno nalazi na granici zone dobrog prijema kada sistem za
pojačanje zvuka ne radi.
S obzirom da su rezultati prikazani na na slici 4.10 dobijeni u uslovima

otvorenog prostora gde nivo zvuka opada brzinom od 6 dB/okt. to se EAD
može izračunati i iz sledećeg izraza:
Cw ?C¥ ?¦
SN = Nv ∙ 10 E
gde je:
Lg – nivo zvuka govornika na rastojanju Dg, izražen u dBA
LN – nivo buke ambijenta, izražen u dBA
25 – vrednost odnosa S/N izražena u dB.
4.4.2 Potrebno akustičko pojačanje

Akustičko pojačanje je povećanje nivoa zvučnog pritiska koje dati slušalac
oseća kada je sistem za pojačanje zvuka uključen, u poređenju sa nivoom koji
čuje od primarnog izvora zvuka (govornik, muzičar, orkestar i td) kada je sistem
isključen.
Potrebno akustičko pojačanje NAG (Neded Acoustic Gain) se može izraziti

relacijom:
/S = ∆N
− ∆SN + 10 log /§ + 6 [dB]
gde je:
D0 – slabljenje nivoa zvuka na rastojanju D0 od izvora do najudaljenijeg
slušaoca,
EAD – slabljenje nivoa zvuka na rastojanju EAD (ekvivalntno akustičko
rastojanje),
NOM – broj otvorenih mikrofona u sistemu za pojačanje zvuka.
s t r a n a | 144
4.4.3 Moguće akustičko pojačanje
Pojačanje sistema na ivici povratne sprege, ili moguće akustičko pojačanje PAG
(Potential Acoustic Gain), dato je izrazom:
S = ∆N
+ ∆N − ∆Nc − ∆N
gde je:
ΔDx = 20 log Dx , Dx = (D0, D1, D2, Ds),
Ds – rastojanje od izvora (govornika) do mikrofona,
D0 – rastojanje od izvora do najudaljenijeg slušaoca
D1 – rastojanje od zvučnika do mikrofona
D2 – rastojanje od zvučnika do najudaljenijeg slušaoca.
4.4.4 Usmereni mikrofoni i zvučnici
Prethodni izrazi za akustičko pojačanje odnose se na slučaj kada su i mikrofon i

zvučnik neusmereni, što je u praksi veoma retko. Ako pretpostavimo situaciju,
gde su i zvučnik i mikrofon usmereni, kako je prikazano na slici 4.11, i gde su
međusobno tako postavljeni da mikrofon leži van pravca maksimalnog
zračenja zvučnika a zvučnik se nalazi na pravcu iz kojeg je prijem mikrofona
oslabljen. U ovom slučaju izgleda da bi dobitak na mogućem akustičkom
pojačanju bio:
Slika 4.11: Usmereni mikrofoni i zvučnici [9]
s t r a n a | 145
∆Y = 10 log J¨{ + 10 log J{¨
gde su:
Qmz – faktor usmerenosti mikrofona u pravcu zvučnika i

Qzm – faktor usmerenosti zvučnika u pravcu mikrofona.
Međutim, na niskim frevencijama širokopojasni zvučnici su neusmereni, bez

obzira kakve karakteristike usmerenosti imaju na srednjim i visokim
frekvencijama. Takođe karakteristike usmerenosti mikrofona nisu iste na svim
frekvencijama pa će i njihovo bočno slabljenje biti frekvencijski zavisno.
Generalno možemo uzeti da nam u praksi usmereni mikrofoni i zvučnici mogu

doprineti akustičkom pojačanju za nekoliko dB, a u određenim slučajevima i
nešto više. To se prenstveno odnosi na otvoren prostor.
s t r a n a | 146
ZADACI
4.19 Otvoreni amfitetar prikazan na slici 4.12 treba ozvučiti sa jednim
izvorom zvuka pozicioniranim iznad mesta za govornika. Ako su
rastojanja: D0 = 20 m, Ds= 0,6 m, D1 = 8 m, D2 = 25 m, a nivo buke
okoline 35 dBA, odrediti potrebno (NAG) i potencijalno (PAG)
akustičko pojačanje, ako je u pitanju govornik sa jačim (podignutim)
glasom.
Da li je ovaj sistem moguće realizovari ako su jednovremeno
uključena dva mikrofona?
D2= 25 m
D1= 8 m
Mikrofon
DS = 0,6 m
EAD
Slika 4.12: Prost sistem za pojačanje zvuka u otvorenom prostoru
Rešenje:
Ako na nivo buke od 35 dBA dodamo na ime odnosa signal šum još
25 dB dobijamo ukupni nivo od 60 dB. Ovom nivou sa slike 4.10, pri
jačem glasu govornika (raised voice) odgovara rastojenje od približno
4 m. To je ekvivalentno akustičko rastojanje EAD, za ovaj amfitetar. Do
tog rastojanja govor će biti razumljiv bez pomoći audio sistema.
Uz pomoć audio sistema potrebno je da najudaljenijem slušaocu

obezbedimo uslove kakve ima slušalac na rastojanju EAD od govornika
u direktnoj komunikaciji. Potrebno akustičko pojačanje (NAG) pri kojem
se postiže prethodni uslov, nalazi se prema izrazu:
s t r a n a | 147
NAG = D0 - EAD + 10 log (NOM) + 6 = (26 – 12 + 10 log 1 + 6) dB =
= 20 dB ,
gde su pojedina slabljenja izračunata prema relacijama:
D0 = 20log D0 = 20 log 20 dB = 26 dB,
EAD = 20 log EAD = 20 log 4 dB = 12 dB,
i gde je ukupan broj uključenih mikrofona NOM = 1.
Za konfiguraciju sistema prikazanu na slici 4.10, moguće akustičko

pojačanje je:
PAG = D0 + D1 - Ds – D2 = (26 + 18 – (–4,4) –28) dB = 20,4 dB,
pri čemu je:
Ds = 20 log Ds = 20 log 0,6 dB = – 4,4 dB,
D1 = 20 log D1 = 20 log 8 dB = 18 dB,
D2 = 20 log 25 dB = 28 dB,
Ako su jednovremeno uključena dva mikrofona onda je

10 log (NOM) = 3 dB, pa je potrebno akustičko pojačanje NAG = 23 dB.
S obzirom da je PAG = 20 ,4 dB zakjučujemo da bi pod ovim uslovima
postojala velika verovatnoća pojave akustičke povratne sprege i sistem
za pojačanje zvuka ne bi stabilno radiio.
s t r a n a | 148
4.20 Pokazati na primeru prostog sistema za pojačanje zvuka u otvorenom

prostoru, prikazanog na slici 4.13, koji su mogući načini za povećanje
PAG.
25 m
18 m
8m
8m 22 m
12 m
EAD
6
Slika 4.13: Mogući načini za povećanje PAG u sistemu za pojačanje zvuka
Moguće akustičko pojačanje PAG dato je izrazom:
S = ∆N
+ ∆N − ∆N© − ∆N
Da bi PAG bilo što veće, tokom izbora položaja pojedinih elemenata

sistema ozvučenja (zvučnici, mikrofoni) treba nastojati da se u
granicama mogućnosti poveća ∆D1 a smanje ∆DS i ∆D2.
a) Prvi i najlakši način za povećanje PAG je da se mikrofon približi

izvoru zvuka (smanji se ∆DS). Pogledajmo kako izgleda računica ako
se umesto početne vrednosti rastojanja DS = 0,5 m, ovo rastojanje
smanji prvo na 0,3 m a zatim se mikrofon sasvim približi izvoru
zvuka, kada je DS = 0,05 m. Slabljenje zvuka na datom rastojanju Dx
računa se prema izrazu:
∆NO = 20 log NO .
Iznosi slabljenja nivoa zvuka na pojedinim rastojanjima dati su u

tabeli 4.7.
s t r a n a | 149
Tabela 4.7. Slabljenja nivoa zvuka na rastojanjima označenim na slici 4.9.
Rastojanje Slabljenje Rastojanje Slabljenje

Ds1 = 0,5 m ΔDs1 = - 6 dB D0 = 26 m ΔD0 = 28,3 dB
Ds2 = 0,3 m ΔDs2 = - 10,5 dB D2 = 25 m ΔD2 = 28 dB
Ds3 = 0,05 m ΔDs3 = - 26 dB EAD = 5 m ΔEAD = 14 dB
D1 = 8 m ΔD1 = 18 dB
Sada možemo odrediti iznose mogućeg akustičkog pojačanja PAG1,

PAG2 i PAG3 za različite vrednosti rastojanja između izvora i mikrofona
Ds1, Ds2 i Ds3. Ostala rastojanja ostaju nepromenjena pa imamo:
S = ∆N
+ ∆N − ∆Nc − ∆N = (28,3 + 18 + 6 − 28) dB
S = 24,3 dB
S = ∆N
+ ∆N − ∆Nc − ∆N = (28,3 + 18 + 10,5 − 28) dB
S = 28,8 dB
Sª = ∆N
+ ∆N − ∆Ncª − ∆N = (28,3 + 18 + 26 − 28) dB
Sª = 44,3 dB
Kao što se vidi u drugom slučaju je PAG povećano za 4,5 dB a u trećem

čak za 20 dB, u odnosu na početne uslove.
s t r a n a | 150
b) PAG je moguće povećati i povećavanjem ∆D1, odnosno

smanjivanjem ∆D2. Na slici 4.13, su u vezi sa tim, prikazana tri
položaja zvučnika (označeni sa 1, 2 i 3). Položaj 1 je početni. U
položaju 2 je smanjeno rastojanje D2 a u položaju 3 je povećano
rastojanje D1 i smanjeno rastojanje D2, računajući u odnosu na
početni položaj. Ostala rastojanja su ostala ista kao u početnom
položaju, pa imamo:
Položaj 1: (početni položaj) D1 = 8 m i D2 = 25 m,
S = ∆N
+ ∆N − ∆Nc − ∆N = (28,3 + 18 + 6 − 28) dB
S = 24,3 dB
Položaj 2: D2 = 22 m, ΔD2 = 26,8 dB
S = ∆N
+ ∆N − ∆Nc − ∆N = (28,3 + 18 + 6 − 28) dB
S = 25,5 dB
Položaj 3: D1 = 12m, D2 = 18 m, ΔD1 = 21,6 dB, ΔD2 = 25 dB
S = ∆N
+ ∆N − ∆Nc − ∆N = (28,3 + 21,6 + 6 − 25) dB
S = 30,9 dB .
Vidi se da je u položaju 2 PAG veće za 1,2 dB a u položaju 3 za 6,6

dB nego u položaju 1.
s t r a n a | 151
4.21 U otvorenom prostoru je instaliran sistem za pojačanje zvuka kako je

prikazano na slici 4.14. Nivo govora govornika na mestu mikrofona je
Lg = 85 dB. Ostala rastojanja iznose: D0 = 18 m, DS = 0,6 m, D1 = 7 m,
D2 = 21,3 m, EAD = 4, 3 m. Isti sistem ozvučenja imamo i u prostoriji
kod koje je zapremina V = 4240 m3 i vreme reverberacije T = 2,1 s,
slika 4.15. Faktor usmerenosti govornika je Q = 2,5.
D2
D1
Mikrofon
DS
EAD
Slika 4.14: Sistem za pojačanje zvuka u otvorenom prostoru
22 m
D2 = 21,3 m
D1 = 7 m
Ds = 0,6 m
širina prostorije je
20,6 m
EAD = 4,3 m
18
Slika 4.15: Sistem za pojačanje zvuka u prostoriji zapremine

3
4240 m i vremena reverberacije 2,1 s
s t r a n a | 152
a) Odrediti u oba slučaja (otvoreni prostor i prostorija) koliki je

nivo zvuka govornika na mestu najudaljenijeg slušaoca kada
sistem za pojačanje govora nije uključen.
b) Odrediti u oba slučaja (otvoreni prostor i prostorija) PAG i
NAG i proveriti da li je ovakva postavka elemenata sistema
moguća.
Rešenje:
a) Prvo ćemo odreriti apsorpciju prostorije A i kritično rastojanje izvora
u njoj Dc. Apsorpcija prostorije je:
U 4240
S = 0,16 = 0,16 ∙ m = 323 m
2,1
Dok je kritično rastojanje izvora u prostoriji:
J
∙ U 2,5 ∙ 4240
NR = 0,057T = 0,057T m = 4,03 m .
2,1
Sada ćemo naći nivo zvuka koji govornik stvara na rastojanju Dc i na

mestu najudaljenijeg slušaoca kada sistem za pojačanje zvuka ne radi.
a-1) Otvoreni prostor, nema pojačanja zvuka.

Nivo zvuka govornika na mestu najudaljenijeg slušaoca je:
(N
) = v − (∆N
− ∆Nc ) = «85 − (25,1 + 4,4)¬ dB = 55,5 dB
a na rastojanju Dc od govornika:
(NR ) = v − (∆NR − ∆Nc ) = «85 − (12,1 + 4,4)¬ dB = 68,5 dB
s t r a n a | 153
gde su:
∆N
= 20 log N
= 20 log 18 = 25,1 dB
∆Nc = 20 log Nc = 20 log 0,6 = −4,4 dB
∆NR = 20 log NR = 20 log 4,03 dB = 12,1 dB
a-2) Prostorija, nema pojačanja zvuka.
Na mestu najudaljenijeg slušaoca je sada nivo zvuka koji stvara

govornik:
(N
) = v − (∆N
− ∆Nc ) = «85 − (19 − 2,5)¬ dB = 68,5 dB ,
dok je na rastojanju Dc:
(NR ) = v − (∆NR − ∆Nc ) = «85 − (16 − 2,5)¬ dB = 71,5 dB .
gde su:
J
4
∆N
= −10 log L + Q , dB
4 ∙ M ∙ N
S
2,5 4
∆N
= −10 log + dB = 19 dB .
4 ∙ M ∙ 18 323
s t r a n a | 154
J
4
∆Nc = −10 log L + Q , dB
4 ∙ M ∙ Nc S
2,5 4
∆Nc = −10 log + dB = 2,5 dB .
4 ∙ M ∙ 0,6 323
J
4
∆NR = −10 log L + Q , dB
4 ∙ M ∙ NR S
2,5 4
∆NR = −10 log + dB = 16 dB .
4 ∙ M ∙ 4,03 323
L
(dB)
90
80
71,5 dB
L
70
LR 68,5 dB
60 LD
55 dB
50
0,6 1 2 Dc 5 10 18 Dx (m)
Slika 4.16: Promena nivoa zvuka sa rastojanjem od izvora
Prethodno dobijeni rezultati prikazani su grafički na slici 4.16. Sa

dijagrama se vidi da je nivo zvuka na kritičnom rastojanju Dc u prostoriji
jednak 71,5 dB. To je tačno za 3 dB više nego što je
nivo zvuka u prostoriji na rastojanju D0 na mestu najudaljenijeg
s t r a n a | 155
slušaoca (18 m od izvora). Ova razlika od 3 dB je logična pošto je na

rastojanju D0 dominanan reflektovani zvuk u prostoriji (direktni se može
zanemariti), čiji je prosečni nivo na kritičnom rastojanju jednak nivou
direktnog zvuka na istom rasojanju. Nivo zvuka na mestu najudaljenijeg
slušaoca u prostoriji (rastojanje D0) je za 13 dB viši nego nivo zvuka u
otvorenom prostoru na istom rastojanju. Ovaj iznos predstavlja tz.
»pojačanje prostorije«, odnosno doprinos prostorije ukupnom nivou
zvuka na određenom rastojanju.
b) Izrazi za PAG i NAG su isti u slučaju otvorenog prostora i

prostorije i glase:
/S = ∆N
− ∆SN + 10 log /§ + 6
S = ∆N
+ ∆N − ∆Nc − ∆N
Razlika je samo u načinu računajna slabljenje zvuka na

pojedinim rastojanjima ΔDx. Kada je u pitanju otvoren prostor
onda je:
∆NO = 20 log NO ,
a kada se radi o prostoriji imamo:
J
4
∆NO = −10 log L + Q ,
4 ∙ M ∙ NO S
gde je:
Dx – rastojanje od izvora zvuka,
Q0 – faktor usmerenosti izvora i
A – aspsorpcija prostorije.
s t r a n a | 156
b-1) Slabljenja zvuka na pojedinim rastojanjima ∆Dx, izračunata

prema prethodnim izrazima, za otvoren prostor i prostoriju,
data su u tabeli 4.8. U tabeli 4.9. su date izračunate vrednosti
PAG i NAG odakle se vidi da je u prostoriji potrebno manje
pojačanje zvuka (NAG) nego u otvorenom prostoru (8, 6 dB u
odnosu na 18,3 dB).
b-2) U zadnjem redu tabele 4.9 data je vrednost razlike PAG – NAG,
koja je mnogo veća kada se radi o sistemu za pojačanje zvuka u
prostoriji. To je logično s obzirom, kako smo već rekli, da je kod
ovog sistema potrebno manje pojačanje.
Dakle, sistem u prostoriji ima veću rezervu u odnosu na prag
pojave akustičke povratne sprege.
Kao posledica toga ovaj sisem će bitii u stabilnom ražimu rada i

pri korišćenju većeg broja mikrofona jednovremeno, za razliku
od sistema u otvorenom prostoru kod koga je rezerva veoma
mala (1,5 dB).
Tabela 4.8: Vrednosti slabljenja nivoa zvuka na pojedinim rastojanjima od

izvora u otvorenom prostoru i prostoriji
ΔDx [dB] ΔDx [dB] Prostorija

Rastojanje [m] Otvoren prostor standardno uprošćeno
D1 7 17 17,8 16
D2 21,3 26,6 19 16
Ds 0,6 - 4,4 2,5 2,5
D0 18 25 19 16
EAD 4,3 12,7 16,4 16
Dc 4,03 - 16 16
Tabela 4.9: Vrednosti mogućeg (PAG) i potrebnog (NAG) pojačanja i njihove

razlike u otvorenom prostoru i prostoriji
Otvoreni Prostorija
Veličina prostor standardno uprošćeno
PAG [dB] 19,8 15,3 13,5
NAG [dB] 18,3 8,6 6
PAG – NAG [dB] 1,5 6,7 12,5
s t r a n a | 157
b-3) U zadnjoj koloni tabele 4.9 (prostorija/uprošćeno) date su

vrednosti slabljenja zvuka izračunate tako da se u slučajevima
kada je Dx < Dc , za ∆Dx uzima stvarna vrednost a u slučajevima
kada je Dx ≥ Dc , uzima ∆Dx = ∆Dc. Ovim se račun uprošćava ali
se pri određivanju NAG i PAG pravi određena greška. Ovakav
postupak se nekada koristi za brze provere uslova rada
odabranog sistema za pojačanje zvuka.
4.5 Sektorsko ozvučavanje

Sektorsko ozvučavanje prostorija primenjuje se kad prostorija ima veliko vreme
reverberacije, kada je visok nivo buke u prostoriji, kada nema pravog mesta da
se postavi zvučnička skupina ili kada se traži ujednačen, relativno visok nivo
zvuka u prostoriji.
Ako su zvučnici kod sektorskog ozvučavanja raspoređeni vrlo gusto u tavanici,

iznad glava slušalaca, imamo tzv. sistem došaptavanja. Kod ovog sistema treba
da su varijacije direktnog zvuka na pozicijama glava slušalaca što manje. Jak
direktni zvuk i homogeno zvučno polje kod sistema došaptavanja stvara uslove
za dobru razumljivost govora. Zvučnici se obično ugrađuju u tavanicu u
pravilnom rasporedu na jednakim međusobnim rastojanjima koja zavise od
karakteristika usmerenosti zvučnika i visine i oblika prostorije.
Pri proračunu rasporeda zvučnika posebno se vodi računa o pokrivanju

direktnim zvukom u trećini oktave ili oktavi sa centralnom frekvencijom od
2kHz. U ovom frekvencijskom opsegu su komponente govornog signala koje
najviše doprinose razumljivosti. Treba nastojati da se proračun izvede i za
frekvencije u okolini 4kHz jer su ispod ove frekvencije svi osnovni tonovi
muzike i komponente zvuka na osnovu kojih slušalac određuje pravac dolaska
zvučnih talasa.
s t r a n a | 158
4.5.1 Raspodela nivoa pritiska u ravni normalnoj na osu

zvučnika
Za primenu zvučnika u sektorskim sistemima ozvučavanja, naročito kada se

radi o sistemu došaptavanja korisno je znati raspodelu nivoa zvučnog pritiska u
ravni normalnoj na osu zvučnika.
A
Slika 4.17. Geometrijski uslovi za
određivanje nivoa pritiska u ravni
B normalnoj na osu zvunika
0
Ako prema sl. 4.17 sa L`() označimo razliku nivoa pritisaka u tačkama
O ( = 0) i A tj.
`(®) =
− (®)
onda je razlika pritisaka u tačkama О i B:
(®) =
− (®) + 20 log(cos ®) = `(®) + 20 log(cos ®)
Funkciju L() koja predstavlja normalizovanu raspodelu pritiska u ravni

normalnoj na osu zvučnika, dobijamo tako što vrednosti uzete sa dijagrama
zračenja za dati zvučnik korigujemo za 20 log (cos ). Iznos ove korekcije u
funkciji ugla dat je u tabeli 4.10.
s t r a n a | 159
Tabela 4.10. Korekcija 20 log (cosθ) u funkciji.
[] 20 log (cos) [dB] [] 20 log (cos) [dB]

5 0.0 45 -3,0
10 -0,1 50 -3,8
15 -0,3 55 -4,8
20 -0,5 60 -6,0
25 -0,9 65 -7,5
30 -1,3 70 -9,3
35 -1,7 75 -11,7
40 -2,3 80 -15,2
Iz prethodnog izraza može se odrediti ugao pod kojim je nivo pritiska u ravni
normalnoj na osu zvučnika (ravan kojoj pripadaju tačke O i A) manji za 6 dB u
odnosu na nivo pritiska po osi zvučnika. Ovaj ugao se označava sa (-6) a
njegova dvostruka vrednost α = 2 (-6), naziva se uglom pokrivanja zvučnika.
Uglu (-6) u ravni normalnoj na osu zvučnika odgovara krug poluprečnika
u
(−6) = ℎ tan ® (−6) = ℎ tan .
2
Površinu kruga čiji je poluprečnik r (-6) nazivamo zonom pokrivanja zvučnika u

datoj ravni normalnoj na osu zvučnika.
4.5.2 Raspored zvučnika u tavanici

Da bi uniformno rasporedili zvučnike u tavanici potrebno je odabrati prostu i
ponovljivu osnovnu ćeliju. Pri ovakvom rasporedu svaki zvučnik mora biti na
jednakim rastojanjima od najbližih zvučnika "suseda". Ovakav zahtev će biti
ispunjen ako zvučnike postavimo u centru i temenima pravilnog poligona. Da bi
se ovi poligoni mogli slagati i preklapati potrebno je da im se unutrašnji ugao
sadrži ceo broj puta u 360 kao i da im se centralni ugao naspram jedne strane
sadrži ceo broj puta u unutrašnjem uglu. Ove osobine imaju kvadrat i
šestougao (heksagon).
s t r a n a | 160
U praksi se stoga najčešće primenjuju dva načina rasporeda zvučnika: kvadratni

i heksagonalni. U oba ova slučaja uobičajena su tri stepena međusobnog
preklapanja zona pokrivanja zvučnika, slika 4.18. To su: preklapanje od ivice do
ivice, minimalno preklapanje i preklapanje od ivice do centra.
Kad su u pitanju sistemi sa minimalnim zahtevima moguće je zvučnike postaviti

i na rastojanjima kada je preklapanje malo, i kada se zone pokrivanja zvučnika
ne dotiču.
Broj zvučnika N potreban za pokrivanje određene površine Ac dobija se iz

odnosa ove površine i pravougaone površine koja pripada samo jednom
zvučniku.
U tabeli 4.11 dato je međusobno rastojanje s, ukupan broj zvučnika N i gustina

pokrivanja (prosečan broj zvučnika na površini zone pokrivanja jednog
zvučnika) za svih 6 prethodno navedenih standardnih oblika rasporeda
zvučnika. Ovde je d visina tavanice u odnosu na ravan ušiju slušalaca.
Slika 4.18: Kvadratni i heksagonalni raspored zvučnika sa preklapanjem:

a) od ivice do ivice, b) minimalnim, c) od ivice do centra
s t r a n a | 161
Tabela 4.11: Međusobno rastojanje s, ukupan broj zvučnika N i gustina pokrivanja σ za 6

standardnih oblika rasporeda zvučnika (d je rastojanje od zvučnika do nivoa ušiju slušaoca)
Raspored Preklapanje S N σ
SR
od ivice do u M
2 tg t 0,785
ivice 2 4 ± tg ² 4

SR
minimalno u M
Kvadratni √2 tg t 1,578
preklapanje 2 2 ± tg ² 4

SR
od ivice u
tg t 3,142 M
do centra 2 ± tg ²

SR
od ivice do u
2 tg t 0,907
ivice 2 2√3 ± tg ²

SR
minimalno u
Heksagonalni √3 tg t 1,209
preklapanje 2 3√3 ± tg ²

SR
od ivice do u
tg t 3,628
centra 2 √3 ± tg ²
Tabela 4.12: Raspodela nivoa zvuka u ravni ušiju slušalaca u zavisnosti od rasporeda
zvučnika i stepena njihovog preklapanja
Raspored Preklapanje Lmin Lmax ΔL

[dB] [dB] [dB]
Od ivice do centra +3,8 +5,2 1,4

Kvadratni Minimalno preklapanje 0,0 +2,0 2,0
raspored Od ivice do ivice -3,7 +0,7 4,4
Od ivice do centra +4,2 +5,4 1,2

Hekagonalni Minimalno preklapanje -1,2 +1,4 2,6
raspored Od ivice do ivice -4,4 +1,0 5,4
4.5.3 Uniformnost pokrivanja

Nivo zvučnog pritiska direktnog zvuka L u bilo kojoj tački u ravni ušiju slušalaca
određuje se iz zbira intenziteta zvuka svih N zvučnika u toj tački. Ovaj nivo
zavisi od položaja tačke u kojoj se nalazi slušalac kao i od gustine zvučnika u
tavanici. Minimalne Lmin i maksimalne Lmax vrednosti nivoa zvuka kao i njihova
s t r a n a | 162
razlika ΔL u zavisnosti od rasporeda zvučnika i stepena njihovog preklapanja, za

tipičan zvučnik, date su u tabeli 4.12.
4.5.4 Razumljivost govora

Predikcija razumljivosti govora u sektorskim sistemima ozvučavanja sa N
identičnih izvora može se izraziti niže navedenom jednačinom:
200 ∙ ∙ ∙ /
SRp³c(´.) = [%] ,
U ∙ J
∙ 10
,¶·
gde je:
d - visina tavanice u odnosu na nivo ušiju slušalaca,
T - vreme reverberacije prostorije,
N - ukupan broj zvučnih izvora u prostoriji,
Qo - Q faktor izvora u pravcu ose,
Lmax , Lmin - relativni maksimalni i minimalni nivoi zvučnog pritiska u ravni ušiju
slušalaca.
4.5.5 Visokoomski, linijski ili 100-voltni razvod
U mnogim razglasnim sistemima je potrebno više zvučnika povezati na jedan

pojačavač snage. Pored toga zvučnike je obično potrebno napajati različitom
snagom. Ovaj probelm se rešava visokoomskim razvodom, odnosno razvodom
signala 100V (100 V-nim razvodom). Kod ovog razvoda pri punoj snazi
pojačavača snage imamo linijski napon od 100 V. (U nekim slučajevima se
može umesto napona od 100 V sresti i napon od 70,7 ili nešto ređe napon od
50 V). Ovaj napon se dobija na izlazu linijskog transformatora T1 koji je povezan
na izlaz pojačavača snage, slika 4.19. Transformator može imati više izvoda na
primaru preko kojih se priključuje pojačavač snage zavisno od maksimalnog
napona na svom izlazu. Na ovakav način se bira odgovarajući prenosni odnos n1
transformatora pri kom je pri punoj snazi pojačavača snage izlazni napon
transformatora 100 V.
s t r a n a | 163
T1
Ulaz 100 V ...
70 V
А 50 V 100 V
25 V ...
20 V
Pojačavač
snage 1/ 1/ 1/
1 2 4
1/ 1/ 1/
1 2 4
T2 T2
8 8
Z1 Z2
Slika 4.19: Princip 100 V-nog razvoda
Na linijski napon od 100 V se paralelno priključuje određeni broj zvučnika. Pri

tome zvučnici moraju imati takvu impedansu da ne preopterete pojačavač
snage. Ako je električna snaga zvučnika PZ, onda impedansa opterećenja koju
ovaj zvučnik stvara na 100 V-noj liniji iznosi:
¸ 10y
= = .
¹ ¹
gde je: UL – linijski napon (100 V).
Zvučnici se na izlaznu 100 V – nu liniju vežu preko prilagodnih transformatora

čija snaga odgovara potrebnoj električnoj snazi za dati tip zvučnika.
Ako je impedansa zvučnika RZ, transformacioni odnos n2 prilagodnog

zvučničkog transformatora je:
¸ 100
¤ = = .
¸¹ %¹ ¹
Zavisno od konkretne primene, zvučnik se ne mora preko prilagodnog

transformatora povezati tako da sa linije prima maksimalnu snagu. Za tu
potrebu prilagodni zvučnički transformatori, slično kao i linijski, imaju više
izvoda na primaru, koji su označeni kao puna snaga (1/1), polovina snage (1/2),
četvrtina snage (1/4) i tako dalje.
s t r a n a | 164
Zbir snaga svih zvučnika povezanih paralelno na 100 V-nu liniju u praksi, ne bi
tebao da pređe 80 % deklarisane snage pojačavača. Deo snage se gubi u
prilagodnim transformatorima i provodnicima, koji u ovom slučaju mogu biti
dosta dugački. Takođe nije dobro da pojačavač snage radi na maksimalnoj
deklarisanoj snazi.
Linijski ili 100 V-ni razvod se koristi iz nekoliko praktičnih razloga. Prvo, teško je
više zvučnika standardne impedanse 4 ili 8 povezati jednovremeno na izlaz
pojačavača snage tako da svaki dobije željenu snagu a da se pojačavač snage ne
preoptereti (da ekvivalentna impedansa koju vidi sa svoga izlaza ne postane
suviše mala). Sa druge strane, u ovakvim sistemima broj zvučnika koji pripadaju
jednoj celini i koji se priključuje na izlaz jednog pojačavača snage može biti
veliki, pa je i ukupna dužina provodnika kojima su povezani velika. Radi
ekonomičnosti, ovi provodnici ne mogu biti velikog poprečnog preseka, pa
njihova ukupna opornost neće biti mala. Da bi se smanjili gubici u njima onda je
logično primeniti rešenje u kojem se audio signal prenosi pri većem naponu
(100 V na izlazu transformatora) i pri manjoj struji održavajući istu prenesenu
snagu. Na kraju, način povezivanja zvučnika i izvođenja instalacija u sistemu sa
linijskim razvodom je prostiji nego kada se zvučnici pojedinačno povezuju na
izlaz pojačavača snage. Kod linijskog razvoda svi zvučnici koji pripadaju jednom
pojačavaču snage povezuju se paralelno na datu 100 V-nu liniju.
s t r a n a | 165
ZADACI
4.22 U paralelopipednoj prostoriji čija je površina poda AC = 850 m2, visina
H = 4,5 m i vreme reverberacije T = 1,4 s, treba instalirati sektorski
sistem ozvučenja za reprodukciju signala govora i muzike, sa
zvučnicima ugrađenim u tavanicu. Visina ušiju slušalaca je 1,6 m.
Varijacija zvučnog pritiska na visini ušiju slušalaca treba da bude
najviše 6 dB. Na raspolaganju su zvučnici koji u oktavi na 2 kHz imaju
ugao pokrivanja (-6) = 90, i faktor usmerenosri Q0 = 4.
Odrediti:
a) raspored zvučnika u tavanici,
b) rastojanje između zvučnika,
c) potreban broj zvučnika,
d) razumljivost govora.
Rešenje:
a) Za varijacije zvučnog pritiska od najviše 6 dB, raspored zvučnika u
plafonu treba da bude heksagonalni sa preklapanjem od ivice do
ivice.
b) Rastojanje između zvučnika je dato relacijom:
u
= 2 ∙ ∙ tg = 2 ∙ 2,9 ∙ 1 m = 5,8 m .
2
c) Potreban broj zvučnika za heksagonalni raspored sa preklapanjem

od ivice do ivice, je:
Sn 850
/= = = 29 ,
t 2√3 [2,9 tg 45°]
2√3 ±(º − ℎ) tg ²
gde je rastojanje između poda i plafona H = 4,5 m, a visina ušiju

slušalaca od poda h = 1,6 m
s t r a n a | 166
d) Razumljivost govora se određuje iz izraza:
200(º − ℎ) / 200 ∙ 2,9 ∙ 1,4 ∙ 29

SRp³c (¶·.) = = % = 13,8%
UJ
10
,¼½. 850 ∙ 4,5 ∙ 4 ∙ 10x
,ª|ª
Tavanica
2
d
H
Ravan ušiju slušalaca
h
Pod
Slika 4.20: Položaj zvučnika u tavanici
U prethodnom izrazu je maksimalna vrednost ALcons koju imamo u

tačkama u kojima je nivo direktnog zvuka minimalan (Lmin).
4.23 U jednom restoranu čija je površina poda AC = 800 m2, visina H = 4 m i

vreme reverberacije T = 1,2 s, treba instalirati sektorski sistem
ozvučenja za kvalitetnu reprodukciju muzike, sa zvučnicima
ugrađenim u tavanicu. Visina ušiju slušalaca (kada sede) je h = 1,2 m.
Varijacija zvučnog pritiska na visini ušiju slušalaca treba da bude
manja od ΔL ≤ 1,5 dB. Na raspolaganju su zvučnici koji u oktavi sa
centralnom frekvencijom na 2 kHz imaju ugao pokrivanja (-6) = 90,
efikasnost 89 dB (1 W, 1 m), faktor usmerenosti Q0 = 5,5 i
masksimalnu električnu snagu 6 W.
Odrediti:
a) raspored zvučnika u tavanici,
b) rastojanje između zvučnika,
c) potreban broj zvučnika,
d) razumljivost govora,
e) potrebnu električnu snagu zvučnika, za prosečan nivo zvuka od
86 dB,
f) potrebnu snagu pojačavača snage.
s t r a n a | 167
Rešenje:
a) Za varijaciju nivoa zvuka manju od 1,5 dB, raspored zvučnika treba
da bude kvadratni, sa preklapanjem od ivice do centra (puno
preklapanje).
b) Rastojanje između zvučnika pri gornjem rasporedu je:
u u
= ∙ tg = (º − ℎ) ∙ tg = (4 − 1,2) ∙ tg 45° m = 2,8 m
2 2
c) Ukupan broj zvučnika je:
SR 800 m
/= = = 102
t (2,8 m ∙ 1)
¾ ∙ tg ¿
d) Razumljivost govora je u granicama od:
200 ∙ ∙ ∙ / 200 ∙ 2,8 ∙ 1,2 ∙ 102

SRp³c (´.) = = % = 3,95%
U ∙ J
∙ 10
, ÀÁ 800 ∙ 4 ∙ 5,5 ∙ 10
,y
do:
200 ∙ ∙ ∙ / 200 ∙ 2,8 ∙ 1,2 ∙ 102

SRp³c (¶·.) = = % = 5,45%
U ∙ J
∙ 10
, ¼½ 800 ∙ 4 ∙ 5,5 ∙ 10
,ªz
što odgovara kriterijumu dobre razumljivosti (ALcons ≤ 7%).
Potrebna električna snaga jednog zvučnika se dobija iz relacije:
s t r a n a | 168
− (1,1) − cX + 20 log()
{ = 10
10
86 − 89 − 4,5 + 9
{ = 10 W = 10
,y W = 1,4 W
10
U prethodnom izrazu za snagu zvučnika uzeto je u obzir da je prosečni

nivo zvuka veći za Lsr=(Lmax+Lmin.)/2 od nivoa koji daje jedan zvučnik.
Pošto su na raspolaganju zvučnici maksimalne snage 6 W, to treba
odabrati izvod na primaru prilagodnog transformatora koji odgovara
četvrtini snage (1/4), odnosno Pz =1,5 W.
e) Potrebna električna snaga svih zvučnika se dobija iz relacije:
Â{ = / ∙ { = 102 ∙ 1,5 W = 153 W
Snaga pojačavača treba da bude za bar 20% veća od ukupne snage

zvučnika, što iznosi oko 180 W. S obzirom na uobičajene izvedbe
pojačavača snage u praksi, ovde se može uzeti pojačavač nominalne
snage 200 W.
4.24 U paralelopipednoj prostoriji čija je površina poda AC = 600 m2, visina

H = 3,5 m, treba instalirati sektorski sistem ozvučenja za reprodukciju
signala govora i muzike, sa zvučnicima ugrađenim u tavanicu. Visina
ušiju slušalaca je 1,6 m. Varijacija zvučnog pritiska na visini ušiju
slušalaca treba da bude manja od 1,5 dB. Na raspolaganju su zvučnici
koji u oktavi na 2 kHz imaju ugao pokrivanja (-6) = 100.
Odrediti:
a) rastojanje i potreban broj zvučnika pri kvadratnom rasporedu,
b) rastojanje i potreban broj zvučnika pri heksagonalnom
rasporedu.
Nacrtati šemu rasporeda zvučnika u jednom i drugom slučaju.
s t r a n a | 169
Komentaristi broj dobijenih zvučnika i uporediti ekonomičnost jednog

i drugog rasporeda.
Rešenje:
a) kada se radi o kvadratnom rasporedu zvučnika, za varijaciju nivoa
zvučnog pritiska manju od 1,5 dB, preklapanje zona pokrivanja
zvučnika treba da bude od ivice do centra. Rastojanje između
zvičnika je tada:
u u
Ã = ∙ ¢ = (º − ℎ) ∙ ¢
2 2
Ã = (3,5 m − 1,6 m) ∙ ¢50° = 1,9 m ∙ 1,19 = 2,26 m .
Ukupni broj zvučnika je:
SR 600 m
/Ã = = = 117 .
t (1,9 m ∙ ¢50°)
¾ ∙ ¢ ¿
b) Kod heksagonalnog rasporeda za varijaciju nivoa zvuka manju od

1,5 dB imamo:
t t
Ä = ∙ ¢ = (º − ℎ) ∙ ¢ = 1,9 m ∙ 1,19 = 2,26 m .

2 ∙ SR 2 ∙ 600 m
/Ä = = = 135 .
t √3 ∙ (1,9 m ∙ ¢50°)
√3 ∙ ¾ ∙ ¢ ¿
Kao što se iz prethodnog vidi, broj zvučnika po heksagonalnom

rasporedu je veći. Ako odredimo odnos:
s t r a n a | 170
/Ä 2
= = 1,155 ,
/Ã √3
zaključujemo da je iznos tog povećanja preko 15%. Međutim, iz

prethodne tabele se može videti da je uniformnost pokrivanja kod
heksagonalnog rasporeda neznatno bolja (ukupna varijacija nivoa
zvuka je 1,2 dB, umesto 1,4 dB koliko iznosi kod kvadratnog
rasporeda).
Generalno uzevši, kada je god to moguće, treba primenjivati

kvadratni raspored zvučnika. Kad se uzmu u obzir sve mane i
prednosti jednog i drugog rasporeda a naročito ravnomernost
pokrivanja, potreban broj zvucnika i složenost izvođenja u praksi,
prednosti su na strani kvadratnog rasporeda.
Na slici 4.21 je prikazana šema kvadratnog (levo) i heksagonalnog

(desno) rasporeda zvučnika. Kao što se vidi moguća su dva načina
orjentacije osnovne ćelije. Kod kvadratnog rasporeda stranice
osnovne ćelije mogu biti paralelne stranicama pravougaone
površine koja se ozvučava, ili mogu biti pod uglom od 45 u odnosu
na njih. U oba slučaja rastojanje između redova i kolona zvučnika je
isto.
Heksagonalna ćelija sa po dve svoje stranice može biti paralelna

jednoj ili drugoj strani površine koja se ozvučava. Ovde rastojanje
između redova i kolona zvučnika nije isto. U oznakama rastojanja
redova i kolona na svim primerima s predstavlja rastojanje između
susednih zvučnika.
s t r a n a | 171
s 2 s/2
s 2
s 3
2
s 3
s 2
s s/2
Slika 4.21: Raspored zvučnika u tavanici
4.25 Na primeru paralelopipedne prostorije čija je površina poda AC = 450

m2 i visina H = 3,5 m, pokazati kako se menja potreban broj zvučnika
kada se primenjuju tri različita stepena preklapanja njihovih zona
pokrivanja (od ivice do ivice, minimalno preklapanje i od ivice do
centra). Primeniti kvadratni raspored zvučnika. Visina ušiju slušalaca
je h = 1,6 m. Na raspolaganju su zvučnici koji u oktavi na 2 kHz imaju
ugao pokrivanja (-6) = 100.
Rešenje:
Pri različitim stepenima preklapanja zona pokrivanja ukupan broj
zvučnika je:
a) preklapanje od ivice do ivice:
SR SR
/Ã ( − ) = =
t t
4 ∙ ¾ ∙ ¢ ¿ 4 ∙ ±(º − ℎ) ∙ ¢ ²
450 m
/Ã ( − ) = = 22
(1,9 m ∙ ¢50°)
s t r a n a | 172
b) minimalno preklapanje:
SR SR
/Ã ( − ) = = = 44
t t
4 ∙ ¾ ∙ ¢ ¿ 2 ∙ ±(º − ℎ) ∙ ¢ ²
c) preklapanje od ivice do centra:
SR SR
/Ã ( − Å) = = = 88
t t
¾ ∙ ¢ ¿ ±(º − ℎ) ∙ ¢ ²

Kao što se vidi, prelaskom u viši stepen preklapanja broj zvučnika se

uvećava dva puta. Ukupne varijacije nivoa zvučnog pritiska u ravni ušiju
slušalaca se pri tome smanjuju sa 4,4, preko 2 do 1,2 dB. Logično je da
pri većoj gustini zvučnika imamo veći i ravnomerniji nivo zvuka kao i
bolji odnos signal/šum na poziciji ušiju slušalaca. Međutim, često cena
može biti odlučujuća u izboru stepena gustine zvučnika.
Kod povećane gustine nivo zvuka je veći jer više zvučnika

jednovremeno pokriva istu površinu. To povećanje nije tako veliko
(približno od 1 do 5 dB) s obzirom da signali od pojedinih zvučnika zbog
različitih puteva kojima su prešli pre dolaska u istu tačku nisu
koherentni.
Kao određeni putokaz treba imati na umu da je u relativno prigušenoj

prostoriji sa malim nivoom buke i malim potrebnim nivoom zvuka
dovoljno preklapanje od ivice do ivice. U prostoriji sa dosta
reflektujućih površina, sa velikim nivoom buke i velikim potrebnim
nivoom zvuka za reprodukciju poziva ili pojačanje živog zvuka potrebno
je minimalno ili preklapanje od ivice do centra. Najveći stepen
preklapanja je svakao potreban kada je u pitanju kvalitetan sistem za
pojačanje živog zvuka.
Veće varijacije u nivou zvuka su prihvatljivije tamo gde se slušaoci

kreću, kao što je recimo situacija na aerodromu, nego tamo gde miruju,
s t r a n a | 173
odnosno sede, kao u nekom restoranu. U ovom drugom slučaju za

jednim stolom slušaoci mogu biti uznemireni usled previsokog nivoa
zvuka dok za drugim stolom neće čuti muziku ili neku poruku koja se
daje preko sistema ozvučenja.
4.26 Na primeru paralelopipedne prostorije čija je površina poda

AC = 550 m2, visina H = 6 m, i vreme reverberacije T = 1,8 s pokazati
kako se menja potreban broj zvučnika i razumljivost govora ako se
koriste zvučnici različitog faktora usmerenosti. Primeniti kvadratni
raspored zvučnika sa minimalnim preklapanjem. Visina ušiju slušalaca
je 1,2 m. Na raspolaganju su dve vrste zvučnika koji u oktavi na 2 kHz
imaju:
a) ugao pokrivanja (-6) = 100, i faktor usmerenosri Q0 = 4,
b) ugao pokrivanja (-6) = 80, i faktor usmerenosri Q0 = 9.
Rešenje:
Potreban broj zvučnika i razumljivost govora u ova dva slučaja
odredićemo prema sledećim izrazima:
a) Q0 = 4
SR SR
/Ã = =
t t
2 ∙ ¾ ∙ ¢ ¿ 2 ∙ ±(º − ℎ) ∙ ¢ ²
550 m
/Ã = =9
2 ∙ [(6 m − 1,2 m) ∙ ¢50°]
200 ∙ (º − ℎ)2 ∙ 2 ∙ /
SRp³c (max.) =
U ∙ J
∙ 10
,¼½
200 ∙ 4,8 ∙ 1,8 ∙ 9

SRp³c (max.) = % = 10,2 %
550 ∙ 6 ∙ 4 ∙ 10
s t r a n a | 174
b) Q0 = 9
SR SR
/Ã = =
t t
2 ∙ ¾ ∙ ¢ ¿ 2 ∙ ±(º − ℎ) ∙ ¢ ²
550 m
/Ã = = 17
2 ∙ [(6 m − 1,2 m) ∙ ¢40°]
200 ∙ (º − ℎ)2 ∙ 2 ∙ /
SRp³c (max.) =
U ∙ J
∙ 10
,¼½
200 ∙ 4,8 ∙ 1,8 ∙ 17

SRp³c (max.) = % = 8,5 %
550 ∙ 6 ∙ 9 ∙ 10
Odavde se može zakljućiti da u prostorijama sa visokim plafonom treba

birati usmerenije zvučnike, sa manjim uglom pokrivanja. Oni će
obezbediti veći nivo zvuka u smeru ose a time i veći nivo direktnog
zvuka na mestu slušalaca. To će doprineti boljoj razumljivosti govora i
manjoj interferenciji muzičkog signala usled uticaja reverberantnog
zvuka.
Naravno, kad se radi o usmerenijim zvučnicima, njihov broj mora biti

veći ako želimo da zadržimo iste varijacije nivoa zvuka u ravni slušanja.
To neminovno povlači za sobom i veću cenu sistema za pojačanje
zvuka.
4.27 Salu za predavanja je potreno ozvučiti zvučnicima iz tavanice sa

100 V-nim razvodom. Dimenzije sale su 10 m x 15 m x 3,5 m
(D x Š x V). Ugao pokrivanja odabranih zvučnika je 90°, a snaga 2 W.
Zvučnike treba postaviti u kvadratnom rasporedu sa preklapanjem od
ivice do centra.
s t r a n a | 175
Svi zvučnici se napajaju sa jednim pojačavačem snage. Na

raspolaganju su pojačavači snage sledećih karakteristika: 100W/4Ω,
150W/4Ω, 200W/8Ω, 250W/8Ω, 300W/8Ω, 400W/4Ω, 500W/4Ω i
600W/4Ω i transformatori odgovarajuće snage s izvodima na primaru
označenim sa 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 60, 70 i 100 V.
Odrediti:
a) broj zvučnika potreban za ozvučenje ovog prostora,
b) koji pojačavač od ponuđenih treba izabrati i koji izvod na
transformatoru treba upotrebiti pri instalaciji ovog sistema?
Rešenje:
a) Površina prostora koji treba ozvučiti iznosi Ac = 10 m x 15 m = 150
m2. Broj zvučnika u kvadratnom rasporedu sa preklapanjem od
ivice do centra se nalazi iz relacije:
SR 150 150
/Ã = = = = 65
t (3,5 m − 1,2 m) ∙ ¢ 45° 2,3 ∙ 4
¾ ∙ ¢ ¿
b) Ukupna potrebna električna snaga svih zvučnika je:
Â = / ∙ 2W = 65 ∙ 2 W = 130 W .
Od raspoloživih pojačavača snage odabraćemo prvi čija je snaga veća

od ukupne potrebne snage, odnosno pojačavač 150 W/4Ω. Ovaj
pojačavač daje na izlazu snagu od Piz = 150 W kada je optrećen
impedansom od R = 4 Ω. Pri ovim uslovima izlazni napon pojačavača
snage Uiz se može odrediti iz izraza za snagu Piz:
¸r{
r{ = ,

odakle se dalje dobija:
s t r a n a | 176
¸r{ = %r{ ∙ = √150 W ∙ 4Ω = 24,5 V ≈ 25 V .
S obzirom da se radi o sistemu sa 100 V-nim razvodom, na izlaz

pojačavača snage treba povezati transformator odgovarajuće snage i
odgovarajućeg prenosnog odnosa n.
Ovakvi, takozvani 100 – voltni transformatori, obično imaju više izvoda

na primaru, označenih u voltima (20, 25, 30 i td). Oznake u voltima
predstavljaju vrednosti ulaznog napona u transformator pri kojem će
na izlazu transformatora biti napon od 100 V. Za naš slučaj ćemo
odabrati izvod označen sa 25 V, pri čemu je prenosni odnos
transformatora n = 25 V/100V = 0,25.
4.6 Kašnjenje signala u sistemima za pojačanje

zvuka
Zona fuzije uva. Zvučna energija koja stigne u okviru prvih 30 ms
subjektivno će biti dodata energiji prve pristigle komponente. Drugim
rečima, izgledaće nam kao da je prva pristigla zvučna komponenta znatno
veće energije nego što je njena sopstvena energija. Uho se ovde ponaša
kao integrator zvučne energije stvarajući utisak glasnijeg odnosno punijeg
zvuka. Zona ispod prvih 30 ms se naziva zona fuzije (stapanja) ili zona
integracije uha.
Ako se radi o govoru na ovakav način će se povećati subjektivna jačina

signala i povećati razumljivost govora. Ako se radi o kašnjenju među
signalima većem od 30 ms postoji šansa da će se pokvariti ili smanjiti
razumljivost govora.
Hasov efekat (efekat prvenstva) predstavlja osobinu čovekovog slušnog

mehanizma da u širokom opsegu kašnjenja i varijacije nivoa, slika 4.22,
lokalizuje signal (identifikuje ga kao izvor zvuka) koji prvi stiže do ušiju.
Zakasneli signal ne sme biti jači za više od 10 dB, u odnosu na signal koji
prethodi, da bi ovaj efekat važio. U suprotnom, slušalac će se lokalizovati
na zakasneli signal.
s t r a n a | 177
10
Slika 4.22:
5 Relativni nivo refleksije u odnosu na direktni
zvuk, u funkciji vremena kašnjenja, pri uslovu
da su oba zvuka iste glasnosti (Haas-ov
0 efekat)
0 10 20 30 40 50
t (ms)
Poklapanje vidne i slušne ose. Jedna od najvažnijih karakteristika audio

sistema za pojačanje živog zvuka je poklapanje vidne i slušne ose. Naime u
sistemima koji pretenduju na najviši kvalitet ovaj uslov mora da bude
ispunjen za sve slušaoce.
Drugim rečima, slušaoci moraju imati utisak da zvuk koji čuju dolazi upravo
od primarnog izvora (govornika, izvođača) bez obzira na prisustvo sistema
za pojačanje zvuka i položaj pojedinih sekundarnih (zvučnici) izvora. Ne
sme se desiti da slušaoci vide govornika kako otvara usta dok govori a da
„čuju“ da njegov pojačani zvuk dolazi, ne iz smera gde se on nalazi, već iz
sasvim drugog smera gde se nalaze zvučnici.
Da bi se prethodni uslov ostvario potrebno je da zvučni signali od

primarnog i sekundarnih izvora na mestima svih slušalaca budu vremenski
usklađeni. To znači, da na svako mesto prvo stiže signal od primarnog a
zatim, u tačno definisanom vremenskom intervalu, signali od sekundarnih
izvora. Pri tome će slušaoci imati utisak da sva zvučna energija dolazi od
primarnog izvora, što deluje prirodno.
Doak-Bolt-ov kriterijum. Kada se radi o većim kašnjenjima, refleksije

moraju biti nižeg nivoa od direktnog zvuka da ih slušaoci ne bi primetili.
Kao ktiterijum u ovim slučajevima obično se koristi Doak – Bolt –ova kriva
data na slici 4.23.
s t r a n a | 178
+10
0
Slika 4.23:
-10 Doak-Bolt-ova kriva kao
kriterijum čujnosti
-20 zakasnelog
(reflektovanog) zvuka
-30
-40
0 100 200 300 400 500
t (ms)
Refleksije čiji su relativni nivo i kašnjenje u odnosu na direktni zvuk takvih

vrednosti da se nalaze iznad krive na ovoj slici biće čujne.
s t r a n a | 179
ZADACI
4.28 Ako direktni zvuk pređe put od Dd = 37 m a reflektovani zvuk put od
Dr = 48 m, kolika je vremenska razlika u slušaočevim ušima između
dolaska direktnog zvuka i prve refleksije? (Temperatura u prostoiji je
25 C).
Rešenje:
Brzina zvuka u vazduhu pri temperaturi t (C) iznosi:
Å = 331 + 0,6 ∙ ¢
Na temperaturi od 25 C brzina zvuka je
m m
Å = (331 + 0,6 ∙ 25) = 346 .
s s
Rastojanje od Dd = 37 m, pri ovoj brzini direktni zvuk pređe za:
Nq 37 m
¢q = = = 0,107 s = 107 ms .
Å 346 m/s
Slično, reflektovani zvuk rastojanje od Dr = 48 m, pređe za:
NX 48 m
¢X = = = 0,139 s = 139 ms .
Å 346 m/s
Vremenska razlika od trenutka dolaska direktnog zvuka do trenutka

dolaska reflektovanog zvuka je:
s t r a n a | 180
∆¢ = ¢X − ¢q = (139 − 107) ms = 32 ms .
Iz prethodnog se takođe može zaključiti da zvuk rastojanje od 1 m

prelazi za približno 3 ms.
4.29 Na slici 4.24 je prikazano ozvučenje jedne dvorane sa centralnom

zvučničkom skupinom postavljenom po osi dvorane iznad mikrofona.
Rastojanje između izvođača koji se nalazi na centralnom prednjem
delu scene i najbližeg slušaoca je u ovom slučaju 4,5 m. Rastojanje
između zvučničke skupine i istog slušaoca je 6 m. Međutim,
rastojanje između izvođača i najudaljenijeg slušaoca, koji se nalazi u
zadnjem uglu prostorije, iznosi 35 m, a rastojanje između zvučničke
skupine i ovog slušaoca je 30 m. Odrediti iznos potrebnog kašnjenja
signala kojim se napaja scentralna zvučnička skupina da bi za sve
slušaoce bila obezbeđena i dobra razumljivost i prirodnost sistema za
pojačanje zvuka.
a)
b)
6m
najbliži slušačac
4,5m
Slika 4.24: Centralni sistem ozvučenja jedne dvorane, a) horizontalni presek,

b) vertikalni presek
s t r a n a | 181
Rešenje:
Do najbližeg slušaoca pojačani signal od zvučničke skupine kasni za
direktnim zvukom od izvođača za oko 4,5 ms (putna razlika 1,5 m). Iz
dobijenog podatka zaključujemo da za ovog slušaoca nije potrebno
dodatno kašnjenje pojačanog signala. Za njega je obezbeđena i dobra
razumljivost i prirodnost sistema za pojačanje zvuka.
Kod najudaljenijeg slušaoca razlika rastojanja koja prelaze pojačani i

direktni zvuk je 5 m što odgovara kašnjenju zvuka od približno 15 ms.
Pri ovom iznosu kašnjenja za najudaljenijeg slušaoca je obezbeđen
uslov dobre razumljivosti govora ali nije uslov prirodnosti dolaska
zvuka koji podrazumeva poklapanje vidne i zvučne ose. Iz tog razloga
uvešćemo kašnjenje pojačanog signala od 20 ms i time smo obezbedili i
poklapanje vidne i zvučne ose za najudaljenijeg slušaoca.
Sada ponovo moramo proveriti kakvi su promenjeni uslovi kod

najbližeg slušaoca. Pojačani zvuk u odnosu na zvuk živog izvora do
najbližeg slušaoca kasni za približno 4,5 ms kada nema dodatnog
kašnjenja pojačanog signala. Međutim, kada uvedemo kašnjenje
pojačanog signala od 20 ms, ukupno kašnjenje će biti 24,5 ms, čime je
obezbeđena i dobra razumljivost i pokalapanje vidne i zvučne ose i za
ovog slušaoca.
Iz prethodnog se može zaključiti da će za dvorane, koje imaju samo

parter, uslovi dobre razumljivosti i prirodnosti takođe biti obezbeđeni i
za sve slušaoce koji se nalaze između dva krajnja analizirana položaja.
Međutim, zavisno od oblika dvorane, i mogućeg položaja centralnog
zvučnog izvora, može se desiti da uvedeno kašnjenje pojačanog signala
radi obezbeđenja prirodnosti na zadnjim sedištima dovede do smanjnja
razumljivosti (ukupno kašnjenje veće od 30 ms) na prednjim sedištima.
U ovim slučajevima uvek treba favorizovati razumljivost a tek potom
voditi računa i o prirodnosti, odnosno poklapanju vidne i zvučne ose.
Treba imati u vidu da zakasneli signal ne sme biti nivoa višeg od 10 dB

u odnosu na prethodni. Ako ovo nije zadovoljeno onda će slušalac
položaj zvučnog izvora povezati sa zakasnelim signalom. Granica
pojačanja od samo 10 dB nije problematična za veliki broj dvorana,
pošto je obično dovoljno pojačanje nivoa zvuka glumaca ili govornika
od 6 do 10 dB. Ako se radi o rok pevaču (gde je potrebno veće
s t r a n a | 182
pojačanje signala) onda način obezbeđenja prirodnosti audio sistema

pomoću kašnjenja signala može postati problematičan.
4.30 Na slici su prikazana rastojanja karaktersitičnih mesta u sali za

sednice od primarnog (govornik) i sekundarnog (zvučnička skupina)
izvora zvuka. Analizom ovih rastojanja, utvrditi koje je optimalno
vreme kašnjenja za signal kojim se napaja zvučnička skupina.
5m 7,2m
1 1 4,6m 4,6m 2
2
3
4 5,96m
9,5m
5 5
6
Slika 4.25:
7
13,9m 10,8m Rastojanja karakterističnih tačaka u
8
10,8m 15m slušalištu od primarnog (govornik) i
9 4 5 sekundarnog (zvučnička skupina) izvora
zvuka
Rešenje:
Kako se vidi sa slike 4.25, do svih analiziranih mesta prvo stiže pojačani
zvuk od zvučničke skupine a zatim primarni ili direktni zvuk od
govornika. Vrednosti putnih i vremenskih razlika komponenti zvuka do
pojedinih mernih mesta date su u tabeli 4.13. Iz tabele je jasno da je
najveća putna (4,5 m), a time i vremenska (13,5 ms) razlika na mernom
mestu 5.
Imajući u vidu uslove za ostvarenje efekta prvenstva, dolazi se do

zaključka da signal kojim se napaja zvučnička skupina treba elektronski
zakasniti za nekoliko ms više nego što iznosi gore pomenuta najveća
vremenska razlika. Može se smatrati da je u ovom slučaju dovoljno
elektronsko kašnjenje pojačanog signala u granicama od 15 do 20 ms.
s t r a n a | 183
Tabela 4.13: Rastojanja, putne i vremenske razlike za direktni i pojačani zvuk
Merno Rastojanje od Rastojanje Putna Odgovarajuća

mesto govornika od zvučničke razlika vrememska
[m] skupine [m] [m] razlika [ms]
1 5,0 4,6 0,4 1,2
2 7,4 4,6 2,8 8,4
3 9,5 6,0 3,5 10,5
4 13,9 10,8 3,1 9,3
5 14,0 9,5 4,5 13,5
6 15,0 10,8 4,2 12,6
Tada će do svih mesta u sali pojačani zvuk stizati nakon direktnog

zvuka od izvora, kasneći za njim najmanje 2,5 do 7,5 ms (merno mesto
5) odnosno najviše 13,8 do 18,8 ms (merno mesto 1). Maksimalno
elektronsko kašnjenje pojačanog signala ne sme biti veće od 31,2 ms
ako hoćemo da i za merno mesto 1 bude ispunjen uslov poklapanja
vidne i zvučne ose (vremenska razlika između direktnog i pojačanog
zvuka ne sme biti veća od 30 ms).
4.31 Na slici 4.265 je prikazan primer sistema za pojačanje zvuka gde je

neophodno kašnjenje signala da bi se obezbedila dobra razumljivost
govora za slušaoce u zoni preklapanja ispod balkona (zona koju
pokrivaju jednovremeno i centralni zvučnički sistem postavljen iznad
proscenijuma i dodatni zvučnici ugrađeni ispod balkona). Svi pomoćni
zvučnici u podabalkonskom prostoru su raspoređeni po luku, i nalaze
se na približno istom rastojanju od centralne zvučničke skupine, kao i
na istom rastojanju od najbližih slušalaca u podbalkonskoj zoni gde se
preklapaju zračenja centralnog i pomoćnih izvora zvuka. Pojedina
rastojanja naznačena na slici imaju vrednosti:
l0 = 35 m, l1 = 32 m, l2 = 2,5 m, l0A = 5 m i l1A = 7,5 m.
Odrediti potrebno kašnjenje signala zvučničke skupine i

podbalkonskih zvučnika.
s t r a n a | 184
Centralna zvučnička
skupina
Podbalkonski
Z1 zvučnici
Primarni izvor Z2
zvuka ispred Slušalac B
mikrofona
l0
Slušalac A
Slika 4.26: Sistem ozvučenja sale sa balkonom
Rešenje:
Bez elektronskog kašnjenja signala, slika 4.26a, slušaoci u prednjem
delu podbalkonskog prostora prvo bi čuli zvuk od zvučnika ispod
balkona Z2 (2,5 m rastojanje), a nakon 86 ms zvuk od centralne
zvučničke skupine Z1 (putna razlika l12 = l1 - l2 = 32 m – 2,5 m = 29,5
m). Zvuk od primarnog izvora D bi stigao poslednji sa kašnjenjem u
odnosu na zvuk podbalkonskih zvučnika od 95 ms (putna razlika l02
= l0 - l2 = 35 m – 2,5 m = 32,5 m), videti prvi deo tabele 4.12. U
ovakvom slučaju zvuk od podbalkonskih zvučnika bi delovao kao
“pred-eho” usled čega bi za slušaoce u zoni preklapanja bila
smanejna razumljivost govora. Pored toga slušaoci bi imali utisak da
zvuk dolazi iz pravca podbalkonskih zvučniuka.
Ako signal podbalkonskih zvučnika zakasnimo za 70 do 80 ms, u zoni

preklapanja ćemo poboljšati razumljivost govora, pošto sada zvuk od
centralnog zvučnog izvora, živi zvuk sa scene i zvuk od podbalonskih
zvučnika dolaze do ušiju slušalaca u zoni preklapanja unutar vremena
od 30 ms, slika 4.26b i drugi red tabele 4.12. Međutim, pošto će u
ovom slučaju zvuk od podbalkonskih zvučnika prvi stići, slušaoci će u
zoni preklapanja opet lokalizovati podbalonske zvučnike kao izvore
zvuka.
s t r a n a | 185
Tabela 4.12: Rastojanja, vreme prostiranja i vreme prispeća zvuka do slušaoca B
Izvor zvuka Rastojanje Vreme Elektronsko Vreme

do slušaoca prostiranja kašnjenje prispeća
B [m] zvuka [ms] [ms] zvuka [ms]
D 35,0 102 0 102
Z1 32,0 93 0 93
Z2 2,5 7 0 7
D 35,0 102 0 102

Z1 32,0 93 0 93
Z2 2,5 7 75 82
D 35,0 102 0 102

Z1 32,0 93 14 107
Z2 2,5 7 105 112
Elektronsko kašnjenje signala kojima se napaja cenralna zvučnička

skupina i podbalkonski zvučnici treba podesiti tako da zvuk od ovih
izvora stigne do slušalaca u podbalkonskom prostoru nakon
primarnog zvuka ali u okviru 30 ms. Pri tome zvuk od podbalkonskih
zvučnika treba da stigne poslednji, slika 4.26c.
Ovaj slučaj ćemo imati ako je kašnjenje signala kojim se napaja

zvučnička skupina t1=14 ms a kašnjenje signala kojim se napajaju
podbalkonski zvučnici t2 = 105 ms, slika 4.27 i treći deo tabele 4.12.
Na ovaj način je obezbeđena prirodnost (poklapanje vidne i zvučne
ose) sistema za pojačanje zvuka a jednovremeno je zadržana visoka
razumljivost govora (sva zvučna energija do slušaoca stiže u okviru
intervala od 30 ms).
Ostaje nam još da proverimo u kakvim su uslovima sada slušaoci

najbliži primarnom izvoru zvuka, kao što je slušalac A na slici 4.25. Do
ovog slušaoca zvuk od centralne zvučničke skupine Z1, kada nema
elektronskog kašnjenja signala, stiže sa zakašnjenjem od 7 ms (putna
razlika od 2,5 m) u odnosu na zvuk od primarnog izvora D. Kada se
signal kojim se napaja centralna zvučnička skupina zakasni za t1=14
ms, kašnjenje zvuka ovog izvora u odnosu na zvuk primarnog izvora je
21 ms. Ovo kašnjenje je u granicama koje garantuju dobru
s t r a n a | 186
razumljivost govora i poklapanje vidne i zvučne ose i za gledaoce

najbliže primarnom izvoru zvuka.
L 0 Z2 Z1 D Nema elektronskog kašnjenja

veće od 30 ms
Čuje se pred-eho
t12
t2 t
t1
t0
Uvedeno elektronsko kašnjenje
L 0 Z2 Z1 D signala Z2 manje od t12
t2 + t2 Poboljšana razumljivost
Nije obezbeđena prirodnost
<30ms t
t0
DZ1 Z2
L 0 <30ms Poboljšana razumljivost
Nekoliko ms Obezbeđena prir odnost
t0
t1 = t0 + nekoliko ms t
t2 = t0 + (<30 ms)
Slika 4.27: Vremenska raspodela signala u sistemu ozvučenja prikazanom na

slici 4.25.
t1
Putanje zvuka sekundarnih izvora
t2
Z1
Z2
Slika 4.28: Blok šema elektronskog kašnjenja signala u sistemu ozvučenja

prikazanom na slici 4.26.
s t r a n a | 187
4.32 Na slici 4.29 je prikazan sektorski sistem ozvučenja sa zvučnicima

ugrađenim u tavanicu. Ukupna površina koju treba ozvučiti ima
dimenzije 16,8 m x 7,2 m dok je visina prostorije 4,3 m. Zvučnici su
raspoređeni u sedam redova po tri komada, na međusobnom
rastojanju od po 2,4 m. Elektronsko kašnjenje signala kojim se
napajaju pojedini zvučnici u ovom sistemu treba odabrati tako da se
sinhronizuje pojačani zvuk sa zvukom prirodnog ili živog izvora.
Rešenje:
Najudaljeniji slušalc u zadnjem redu (u uglu prostorije) nalazi se
približno na 17 m od izvođača, a 3,1 m od najbližeg zvučika (visina
prostorije je 4,3 m a visina glava slušalaca koji sede 1,2 m). Razlika u
putu zvučnih talasa je 13,9 m a u vremenu prostiranja približno 41 ms.
Da bi se ova razlika eliminisala i da bi na mestu najudaljenijeg slušaoca
obezbedili dobru razumljivost i prirodnost potrebno je elektronsko
kašnjenje pojačanog signala od 45 ms. U ovom slučaju, na mestu
najbližeg slušaoca u prvom redu (udaljen približno 3,1 m od zvučnika i
2,6 m od izvođača), pojačani zvuk će kasniti 46,5 ms (1,5 ms zbog
razlike u putevima od zvučnika i izvođača i 45 ms usled uvedenog
elektronskog kašnjenja pojačanog signala). Ovo je suviše veliko
kašnjenje pa ostaje da se uvedu dve zone sa različitim kašnjenjem
signala.
Pozicija
izvođača
2,4 m 6 x 2,4 m
16,8 m
t1 = 25 ms t2 = 45 ms
Slika 4.29: Sektorski sistem ozvučenja sa zvučnicima ugrađenim u tavanicu
s t r a n a | 188
Prva zona, koja obuhvata prvih četiri reda zvučnika, imaće kašnjenje
25 ms a druga zona, koja obuhvata zadnja tri reda zvučnika, imaće
kašnjenje 45 ms. Slušalac u prvom redu će sada čuti pojačani zvuk sa
26,5 ms zaostatka a slušalac u zadnjem redu sa 4 ms zaostatka u
odnosu na živi zvuk. Slušaoci u zoni preklapanja između četvrtog i
petog reda zučnika čuće prvo živi zvuk (rastojanje od govornika
približno 10,8 m, vreme prostiranja 32 ms), neposredno zatim pojačani
zvuk od zvučnika iz četvrtog reda (36 ms ukupno zakašnjenje,
elektronsko kašnjenje 25 ms plus vreme prostiranja na rastojanju od
3,7 m – 11 ms) i 24 ms nakon direktnog zvuka pojačani zvuk od
zvučnika iz petog reda (elektronsko kašnjenje signala 45 ms, umanjeno
za vreme prostiranja direktnog zvuka od 32 ms i uvećano za vreme
prostiranja zvuka na putu od 3,7 m – 11 ms, od zvučnika iz petog reda
do slušaoca). U ovom slučaju biće sačuvani i razumljivost i prirodnost
za sve slušaoce u prostoriji. Da ovi uslovi nisu ostvareni morali bi uvesti
još veći broj sektora sa različitim kašnjenjima signala.
Naravno, i u ovom sistemu ozvučenja prirodnost će biti izgubljena ako

je nivo pojačanog zvuka veći za više od 10 dB od nivoa živog zvuka.
4.33 Ukratko objasniti kako je pravilno primeniti elektronsko kašnjenje

signala u složenom sistemu ozvučenja dvorane, gde se pored
centralne zvučničke skupine koriste sekundarni izvori zvuka na
balkonu i u podbalkonskom prostoru, kako je prikazano na slici 4.30.
Zo n a
Zo n a Zo n a Zo n a 4
2 3
Centralna 1
zv u č n a
s ku p i n a
Redovi sekundarnih
izvora zvuka
Zona 1 Zona 2 Zona 3
Slika 4.30: Sistem ozvučenja sa centralnom zvučničkom skupinom i pomoćnim

zvučnicima na balkonu i u podbalkonskom prostoru.
s t r a n a | 189
Rešenje:
U ovom slučaju podbalkonski prostor, koji je relativno dubok, nije bilo
moguće pokriti iz pozicije centralne zvučničke skupine, dok je zadnji
deo balkona veoma udaljen od položaja centralnog zvučnog izvora. Iz
ovih razloga su i na balkonu i u podbalkonskom prostoru predviđeni
dopunski zvučnici ugrađeni u tavanicu u pravilnom rasporedu.
Kašnjenja između susednih redova kod dopunskih zvučnika ne smeju

biti veća od 30 ms da ne bi došlo do pogoršanja kvaliteta zvuka u zoni
preklapanja. Sigurnije je da se uzme da “skok” kašnjenja od jedne do
druge zone bude 20 do 25 ms.
Kašnjenje za svaki pojedinačni red sekundarnih zvučnika se određuje

na bazi razlike rastojanja od slušaoca do govornika i najbližeg zvučnog
izvora. Pri tome se mora proveriti ova razlika na obe granice zone
pokrivanja svakog zvučnog stuba, to jest na granici najbližoj govorniku i
na granici najudaljenijoj od govornika. Takođe, moraju se proveriti
kašnjenja na granici između zona pokrivanja susednih zvučnika.
4.34 Kako izgleda primena elektronskog kašnjenja signala u sistemima za

ozvučavanje kod kojih su zvučnici ugrađeni u naslone sedišta
slušalaca?
Rešenje:
Još jedan sistem sektorskog ozvučavanja, sa zvučnicima ugrađenim u
naslone sedišta ili klupa, slika 4.31, zahteva primenu višekanalnog
elektronskog kašnjenja. Zbog svoje visoke cene i komplikovane
instalacije i ugradnj,e ovaj sistem je rezervisan samo za ekstremne
uslove, gde se mora zadržati neizmenjena arhitektura prostorije, ili gde
arhitektonski i akustički uslovi ne dozvoljavaju primenu ni jednog
drugog sistema ozvučavanja.
Zvučnici u naslonima sedišta
Slika 4.31: Sistem ozvučenja sa zvučnicim ugrađenim u naslone sedišta
s t r a n a | 190
Po pravilu se koristi jedan zvučnik na tri do četiri slušaoca, i ceo sistem

se sastoji od gustog “polja” zvučnika koje treba podeliti po zonama
kašnjenja (slično kao u slučaju primera datog u zadatku 4.33 i
prikazanog na slici 4.30) na bazi njihovog rastojanja od govornika. Ako
govornik ima samo jednu poziciju onda se granice zona kašnjenja mogu
odrediti tako da razlika kašnjenja između susednih zona bude približno
30 ms. Međutim, ako govornik ima više mogućih pozicija, što je često
slučaj, onda analiza potrebnog kašnjenja pokazuje da razlika između
susednih zona mora biti manja, negde oko 20 ms.
4.35 Kako se elektronsko kašnjenje signala može iskoristiti za povećanje

glasnosti zvučnika za monitoring izvođača na sceni?
Rešenje:
Iz iskustva je poznato, o čemu svedoče i radovi [1] i [2], da se
kašnjenjem signala kojim se napajaju zvučnici za monitoring na sceni
(služe za sinhronizaciju izvođača) za oko 20 do 25 ms, povećava
subjektivni osećaj glasnosti kod izvođača. Ovaj efekat može pomoći, u
određenim situacijama, da se smanji pojačanje signala kojim se
napajaju ovi zvučnici a time i stepen smetnje koji njihov zvuk
predstavlja za slušaoce u dvorani.
4.36 Odrediti potrebno elektronsko kašnjenje t signala pomoćnog

zvučnog izvora u sistemu ozvučenja čija je blok šema prikazana na
slici 9. Rastojanje slušaoca od glavnog zvučnog izvora je D1 = 35 m a
od pomoćnog zvučnog izvora D2 = 6,5 m. Slušalac treba da ima utisak
da zvuk dolazi od glavnog zvučnog izvora.
t Pojačavač
s n a ge
Linija za kašnjenje
Pojačavač
Mikser sn a ge
Pomoćni Slika 4.32. Blok šema

zvučni izvor
Glavni
D2 sistema ozvučenja koji ima
zvučni izvor
glavni i pomoćni zvučni
D1
izvor.
Slušalac
s t r a n a | 191
Rešenje:
Razlika u putevima zvuka od glavnog (primarnog) i pomoćnog zvučnog
izvora do slušaoca je:
∆N = N − N = (35 − 6,5) m = 28,5 m .
Vremenska razlika u trenucima dolaska zvuka od ovih izvora do

slušaoca je:
∆N 28,5 m
∆¢ = = = 0,083 s = 83 ms .
Å 343 m⁄s
Imajući u vidu uslov da zvuk od pomoćnog zvučnog izvora treba da

stigne do slušaoca sa zakašnjenjem između 5 i 30 ms, u ovom slučaju
možemo elektronsko kašnjenje Δt podesiti na vrednost između 88 i
113 ms.
4.37 U zadnjem delu jedne prostorije, slika 4.33, postoji konkavna

reflektujuća površina koja fokusira pojačani zvuk u zoni u kojoj se
nalazi slušalac. Dužina puta direktnog zvuka od zvučnika Z1 do
slušaoca je Dd = 33 m a ukupna dužina puta reflektovanog zvuka
(zvučnik-reflektor-slušalac) je Dr = 93 m. Da li slušalac reflektovani
zvuk oseća kao eho?
Z1
Dd Dr
Slika 4.33: Pojačanje zvuka u prostoriji sa konkavnim reflektorom uz pojavu eha
s t r a n a | 192
Rešenje:
Razlika u putevima direktnog i reflektovanog zvuka u ovom slučaju je
D = Dr - Dd = (93-33) m = 60 m. Vremenska razlika trenutaka dolaska
direktnog i reflektovanog zvuka do slušaoca je približno 175 ms. Nivo
direktnog zvuka od zvučnika do slušaoca oslabi za 20log Dd = 30 dB, a
nivo reflektovanog za 20log Dr = 39 dB. Prema Doak–Bolt-ovom
kriterijumu, slika 4.34, zvuk koji kasni 175 ms i čiji je nivo samo za 9 dB
niži od nivoa direktnog zvuka mora se čuti kao eho. Kako se vidi sa
dijagrama, da se ova refleksija ne bi čula kao odvojen zuvk (eho) njen
nivo mora biti za najmanje 20 dB niži od nivoa direktnog zvuka.
10
0
Reflektovani zvuk čujan u
zoni iznad krive
-10
-20
-30
-40
0 100 200 300 400 500
t (ms)
Slika 4.34: Doak – Bolt kriterijum za čujnost reflektovanog zvuka u zavisnosti od

njegovog relativnog nivoa i kašnjehnnja prema direktnom zvuku
4.38 Odvojeni zvuk (eho) iz primera datog u zadatku 4.37, slika 4.33,
moguće je maskirati emitovanjem istog zvuka koji na mestu slušaoca
ima određeni nivo i kašnjenje u odnosu na direktni i reflektovani
zvuk. Ovaj treći zvuk (pored direktnog i reflektovanog) treba
emitovati preko novog zvučnika (Z2), slika 4.35, koji je od slušaoca
udaljen D2 = 5 m. Odrediti potreban nivo i kašnjenje zvuka koji treba
da emituje zvučnik Z2.
Rešenje:
Kašnjenje i nivo zvuka koji treba da emituje zvučnik Z2 ćemo odabrati
tako da direktni zvuk (emituje ga zvučnik Z1) maskira ovaj, a on (zvuk
koji emituje zvučnik Z2 ) maskira refleksiju.
s t r a n a | 193
Za početak odredimo kašnjenja i slabljenja zvuka koja odgovaraju

pređenim putevima Dd, D2 i Dr.
Tako imamo:
Put Dd: 33 m , kašnjenje 96 ms, slavljenje 30 dB
Put D2: 5 m , kašnjenje 15 ms, slavljenje 14 dB
Put Dr: 93 m , kašnjenje 271 ms, slavljenje 39 dB
Razlika puteva Dd i D2 je 28 m što odgovara vremenskoj razlici od 81

ms. Zakasnimo signal zvučnika Z2 tako da na mesto slušaoca stiže za 30
ms kasnije od direktnog zvuka. Njegovo elektronsko kašnjenje treba da
bude 111 ms (nadoknađeno prednjačenje direktnog zvuka od 81 ms i
dodato kašnjenje od 30 ms). Ovaj zvuk stiže do slušaoca za 126 ms
(elektronsko kašnjenje uvećano za vreme potrebno da zvuk pređe put
D2 od 5 m).
Reflektovani zvuk dolazi do slušaoca za 271 ms (ukupna dužina puta

93 m). Tako, zvuk zvučnika Z2 stiže do slušaoca za 145 ms pre
reflektovanog zvuka (271 ms – 126 ms = 145 ms). Sa dijagrama na slici
zaključujemo da on može imati nivo viši od nivoa refleksije za 16 dB pa
je njegov relativni nivo – 23 dB (16 - 39 = -23dB). Pošto na putu od 5 m
slabi 14 dB potrebno ga je elektronski oslabiti za još oko 9 dB, što je
ukupno slabljenje od 23 dB.
Z2
Dd D2 Dr
Slika 4.35: Maskiranje dvostrukog zvuka
Dakle zvuk zvučnika Z2 če maskirati refleksiju ali će i zvuk zvučnika Z1

(ovde nazivan direktni zvuk) maskirati njega jer stiže 30 ms ranije a Z2
je većeg nivoa za samo 7 dB (-23 dB-(-30 dB)).
s t r a n a | 194
4.1 Mikrofoni u sistemima ozvučavanja
1. Šta je osetljivost mikrofona?

2. Šta je indeks pretvaranja mikrofona?
3. Šta je snaga prilagođenog mikrofona?
4. Kada kažemo da između izvora i opterećenja (ili potrošača) postoji
naponsko prilagođenje?
5. Od čega zavisi sopstveni termički šum mikrofona?
6. Kako se definiše faktor usmerenosti mikrofona?
7. Šta nam govori parametar REE (Efikasnost u difuznom zvučnom polju)
kod mikrofona?
4.2 Zvučni izvori u sistemima ozvučavanja
1. Koliki deo električne snage dovedene na priključke zvučniku sa

direktnim zračenjem se pretvara u kalemu u toplotu
2. Šta predstavllja efikasnost zvučnika izražena u dB?
3. Skicirai izgled ugla zračenja 6 dB zvučničkog sistema (zvučnik
ugrađen u kutiju) sa direktnim zračenjem.
4. Kako zvučnik podnosi klipovani signal?
5. Kako se određuje snaga zvučnika? Za zvučnik se obično daje i snaga
kontinualnog programa (Continuous Program Power). Šta se pod ovim
podrazumeva?
6. Kolika je vršna snaga zvučnika?
7. Kakav je odnos snaga visokotonskih i niskotonskih zvučnika u jednom
zvučničkom sistemu i zbog čega je takav?
8. Šta je najčešći uzrok stradanja visokotonskih zvučnika?
9. Koji je čest uzrok stradanja niskotonskih zvučnika?
4.3 Razumljivost govora
1. Koje su oktavne komponente u spektru govornog signala najizraženije?

2. Koje oktavne komponente u spektru govornog signala najviše
doprinose razumljivosti govora?
3 Nabrojati osnovne faktore koji utiču na razumljivost govora u prostoriji.
s t r a n a | 195
4. Koji previdi i greške u realizaciji sistema za pojačanje zvuka utiču na

smanjenje razumljivosti govora u prostoriji?
5. Da li je za razumljivost govora merodavan apsolutni nivo šuma u
prostoriji ili odnos signal/šum (S/N).
6. Kako razumljivost govora u prostotiji zavisi od odnnosa direktnog i
reverberantnog zvuka odnosno od rastojanja od izvora?
7. Da li se razumljivost govora povećava sa povećanjem nivoa govornog
signala.
8. Koji je optimalni nivo govornog signala u sisemima za pojačanje zvuka?
9. Kako veme reverberacije utiče na razumljivost govora u prostorijama u
kojima je odnos signal/šum veći od 25 dB?
10. Kako se meri razumljivost govora?
11. Šta je STI a šta RASTI?
12. Šta je ALcons ?
4.4 Akustičko pojačanje
1. Koliko iznosi slabljenje nivoa zvuka, usled širenja zvučnih talasa u

otvorenom prostoru na rastojanju Dx?
2. Kako vertikalni gradijent tmperature i vetar utiču na širenje zvučnih
talasa u otvorenom prostoru?
3. Za koliko se smanji nivo zvuka u prostoriji pri povećanju rastojanja od
izvora od Dc do 4 Dc (Dc je kritično rastojanje izvora u prostoriji)?
4. Kada se slabljenje usled apsorpcije zvuka u vazduhu mora uzeti u
obzir?
5. Šta je ekvivalentno akustičko rastojanje (EAD)?
6. Šta je potrebno akustičko pojačanje (NAG)?
7. Koliko iznosi minimalna rezerva u sistemu za pojačanje zvuka koju
treba predvideti da ne bi došlo do pojave akustičke povratne sprege?
8. Šta je moguće akustičko pojačanje (PAG)?
9. Koji uslov treba da bude zadovoljen da bi sistem za pojačanje zvuka
date konfiguracije (međusobni raspored mikrofona, zvučnika i
slušalaca) bilo moguće realizovati?
10. Da li usmereni mikrofoni i zvučnici mogu doprineti akustičkom
pojačanju sistema za ozvučavanje, i ako mogu, za koliko?
11. Šta sve utiče na iznos slabljenja nivoa zvuka zvučnog izvora u prostoriji,
na datom rastojanju od izvora?
s t r a n a | 196
12. Od čega zavisi potrebna električna snaga zvučnog izvora poznate

efikasnosti L1 kada u prostoriji na rastojanju Dx treba da obezbedimo
nivo zvuka Lp ?
13. Koja je razlika u izrazima za potrebno NAG i moguće PAG akustičko
pojačanje sistema za pojačanje zvuka u prostoriji i istog takvog sistema
u otvorenom prostoru?
4.5 Sektorsko ozvučavanje
1. Šta se podrazuemva pod „sistemom došaptavanja“?

2. Objasniti šta je ugao pokrivanja zvučnika u ravni normalnoj na njegovu
osu.
3. Objasniti šta je zona pokrivanja zvučnika u ravni normalnoj na njegovu
osu.
4. Navesti i skicirati dva najčešća načina rasporeda zvučnika kod
sektorskih sistema ozvučavanja sa zvučnicima u tavanici?
5. Objasniti šta je, i od čega zavisi, uniformnost pokrivanja u sistemima
ozvučavanja sa zvučnicima iz tavanice.
6. Od čega zavisi razumljivost govora u sektorskim sistemima ozvučavanja
sa N identičnih izvora u datoj prostoriji?
4.6 Kašnjenje signala u sistemima za pojačanje zvuka
1. Kako glasi Haas-ov zakon ili zakon prvenstva?

2. Kako se rešava problem poklapanja vidne i zvučne ose kod sistema za
pojačanje živog zvuka sa centralnim položajem zvučnika?
3. Kako se rešava problem poklapanja vidne i zvučne ose u sistemima sa
distribuiranim zvučnicima?
s t r a n a | 197
Literatura:
[1] D. L. Klepper, „Time-Delay Units for Sound Reinforcement Systems“, Journal of the
Audio Eng. Soc., Vol. 15, No. 2, 1967.
[2] D. L. Klepper, „Application of Digital Delay Units to Sound Reinforcement Systems“,
Lexicon Application Note AM-2, Lexicon Inc., 1975.
[3] AES Anthology, Sound Reinforcement vol.1, Audio Engineering Society, New York,
1978.
[5] H. Kurtović, Ozvučavanje, Tehnička knjiga, Beograd 1983.
[6] G. Ballou, Handbook for Sound Engineers, Howard W. Sams & Co., 1988.
[7] G. Davis, R. Jones, The Sound Reinforcement Handbook, Yamaha co. of America,
1989.
[8] P. Giddings, Audio systems Design and Instalation, Focal Press, 1990.
[9] D. Davis, C. Davis, Sound System Engineering, Howard W. Sams & Co., 1995.
[10] AES Anthology, Sound Reinforcement vol.2, Audio Engineering Society, New York,
1996.
[11] W. J. Cavanaugh, J.A. Wilkes, Architectural Acoustics, John Wiley and Sons. Inc.,
New York, 1999.
[12] J. Eargle, Sound system Design Manual, JBL Professional, 1999.
[13] „Speech Inteligibility“, JBL Professional Technical Note, vol. 1, no. 26. 2000.
[14] W. Ahnert, F. Steffen, Sound Reinforcement Engineering, Spon Press, 2000.
[15] L. Park, Church sound Systems, Hal Leonard Corporation, 2001.
[16] J. Eargle, C. Foreman, Audio Engineering for Sound Reinforcement, JBL, Hal
Leonard Co., 2002.
[17] R. Kamlet, „Designing Better sounding In-Ceiling Busines Music Systems“, JBL
professional, 2004.
[18] S. H Stark, Live Sound Reinforcement, Thomson Course Technology, 2005.
[19] D. Davis, Е. Patronis, Sound System Engineering, Focal Press, 2006.
[20] M. Long, Architectural acoustics, Elsevier Academic Press, 2006.
[21] B. McCarthy, Sound Systems, Design and Optimization, Focal Press, 2007.
s t r a n a | 198
Zbirka rešenih zadataka iz Akustike Spektralna analiza zvuka
5. SPEKTRALNA ANALIZA ZVUKA

Spektralni nivo zvuka je nivo zvuka u frekvencijskom opsegu širine 1 Hz.
Označavamo ga sa L (1 Hz). U praksi ne postoje frekvencijski analizatori čiji
je opseg širine 1 Hz. pa nam je spektralni nivo zvuka potreban da bismo
mogli porediti merne rezultate koji se dobijaju na analizatorima različitog
opsega. Postoje analizatori konstantnog opsega čija je širina 1%, 3%, 10%,
trećina oktave i oktava, računajući u odnosu na centralnu frekvenciju
opsega. U najčešćoj primeni su trećinsko – oktavni i oktavni analizatori.
Širina opsega pojedinih analizatora, u hercima, na fekvenciji od 1000 Hz je

data u tabeli 5.1.
Tabela 5.1: Širina opsega različitih analizatora na frekvenciji 1kHz.
Tip analizatora 1% 3% 10% 1/3 oktave oktava

Širina opsega na 1kHz (Hz) 10 30 100 232 707
Spektralni nivo zvuka ravnomerno raspoređenog u datom frekvencijskom

opsegu L (1 Hz) je dat relacijom:
L (1 Hz) = L (opseg) – 10 log (fH – fL)
gde je: L (opseg) – nivo zvučnog pritiska u frekvencijskom opsegu čije su

granične frekvencije fL i fH.
Ukupan nivo zvuka u datom frekvencijskom opsegu može se izračunati iz

nivoa za uže frekvencijske opsege sabiranjem njihovih intenziteta.
Proporcionalni frekvencijski opsezi. Ako frekvencijsku skalu izdelimo na

susedne frekvencijske opsege kod kojih je odnos gornje fH i donje fL
frekvencije konstantan kažemo da imamo proporcionalne frekvencijske
opsege. Takvi su opsezi oktave kod kojih je fH / fL = 2, odnosno trećine
s t r a n a | 199
Spektralna analiza zvuka Zbirka rešenih zadataka iz Akustike
oktave, ili terce, kod kojih je fH / fL = 21/3. Centralna frekvencija f0 svakog od

ovakvih opsega je geometrijska sredina gornje i donje granične frekvencije,
odnosno
= ∙ .
Iz ovog uslova se takođe dobija da je odnos centralne i graničnih

frekvencija opsega dat izrazom:

= =

a da je njihova širina:

− = [1 − 1/(H / L)] ∙

Iz prethodnih relacija mogu se odrediti veze karakterisitčnih frekvencija

oktave i terce, kako je dato u tabeli 5.2.
Tabela 5.2: Odnosi karakterističnih frekvencija oktave i terce.
Opseg fH / fL f0 / fL = f H / f0 f H - fL
Oktava 2 √2 = 1,414 0,707 ∙
Terca 21/3 = 1,26 21⁄3 = 1,12 0,232 ∙
U akustici su standardizovani proporcionalni opsezi trećine oktave (terce)

tako što je za centralnu frekvenciju osnovnog opsega odabrana frekvencija
od 1 kHz. Zahvaljujući činjenici da je 210/3=10,079 | 10, odnosno da u
s t r a n a | 200
dekadi ima približno deset terci, to su za okrugle centralne frekvencije

uzete vrednosti 1, 10, 100, 1000 i 10 000 Hz. Ostale centralne frekvencije
su dobijene zaokruživanjem vrednosti izraza 10n/10, za n = 1, 2, 3, ..., 9, što
daje, respektivno, za prvu dekadu, sledeće brojeve: 1,25, 1,6, 2, 2,5,
3,15, 4, 5, 6,3 i 8. U sledeće tri dekade centralne frekvencije se dobijaju
množenjem prethodnog niza brojeva respektivno sa 10, 100 i 1000.
Standardni frekvencijski opsezi širine trećine oktave (terce) i oktave,

definisani na bazi uslova datih u prethodnom razmatranju, propisani su
međunarodnim i nacionalnim standardima za korišćenje u akustičkim
merenjima. Ovi opsezi sa centralnim i graničnim frekvencijama dati su u
tabeli 5.3.
Iz ove tabele se vidi da širina fH - fL i tercnog i oktavnog opsega raste sa

porastom centralne frekvencije opsega f0, što treba da je jasno iz same
činejnice da se radi o proporcionalnim susednim opsezima sa konstantnim
odnosom graničnih frekvencija fH - fL. Odnos širina susednih opsega isti je
kao i odnos centralnih frekvencija. Kod terce je svaki naredni opseg širi za
26% od prethodnog a kod oktave za dva puta.
Sada je takođe jasno, zašto oktavni spektar belog šuma (čiji je spektralni
nivo konstantan) raste brzinom od 3 dB/oktavi (10 log 2 = 3 dB) a
trećinsko – oktavni 1 dB/terci (10 log (1,26) = 1 dB).
s t r a n a | 201
Tabela 5.3: Standardni trećinsko – oktavni i oktavni frekvencijski opsezi
TREĆINE OKTAVE - TERCE OKTAVE
Centralna Donja Gornja Centralna Donja Gornja

fekvencija granična granična fekvencija granična granična
frekvencija frekvencija frekvencija frekvencija
f0 [Hz] fL [Hz] fH [Hz] f0 [Hz] fL [Hz] fH [Hz]
25 22,4 28
31,5 28 35,5 31,5 22,4 45
40 35,5 45
50 45 56
63 56 71 63 45 90
80 71 90
100 90 112
125 112 140 125 90 180
160 140 180
200 180 224
250 224 280 250 180 355
315 280 355
400 355 450
500 450 560 500 355 710
630 560 710
800 710 900
1000 900 1120 1000 710 1400
1250 1120 1400
1600 1400 1800
2000 1800 2240 2000 1400 2800
2500 2240 2800
3150 2800 3550
4000 3550 4500 4000 2800 5600
5000 4500 5600
6300 5600 7100
8000 7100 9000 8000 5600 11200
10000 9000 11200
12500 11200 14000
16000 14000 18000 16000 11200 22400
20000 18000 22400
s t r a n a | 202
ZADACI
5.1 Centralna frekvencija oktavnog opsega je 1000 Hz. Kolika je donja a
kolika gornja granična frekvencija tog opsega?
Rešenje:
Između graničnih i centralne frekvencije oktavnog opsega postoji veza:

= = √2 = 1,414

Ako je f0 = 1000 Hz, iz gornje jednačine nalazimo:
1000 Hz
= = = 707 Hz ≈ 710 Hz ,
1,414 1,414
= 1,414 ∙ 1000 Hz = 1414 Hz ≈ 1400 Hz .
5.2 Donja granična frekvencija opsega terce je fL= 1400 Hz. Kolika je
centralna, odnosno gornja granična frekvencija tog opsega?
Rešenje:
Kod opsega terce važe relacije:

= = 2⁄ = 1,12

s t r a n a | 203
Odakle se, za fL = 1400 Hz, dobija:
= 1,12 ∙ = 1,12 ∙ 1400 Hz = 1568 Hz = 1600 Hz ,
= 1,12 ∙ = 1,12 ∙ 1600 Hz = 1792 Hz = 1800 Hz .
5.3 Donja granična frekvencija oktavnog opsega je 355 Hz.

a) Koliko iznose gornja i centralna frekvencija ovog opsega?
b) Ako se oktavni opseg sastoji od tri susedna tercna opsega, kolike su
njihove granične frekvencije?
Rešenje:
a) Centralna f0 i gornja granična fH frekvencija oktavnog opsega čija je
donja granična frekvencija fL = 355 Hz iznose:
= 1,414 ∙ = 1,414 ∙ 355 Hz = 502 Hz ≈ 500 Hz ,
= 1,414 ∙ = 1,414 ∙ 500 Hz = 707 Hz = 710 Hz .
Gornju graničnu frekvenciju fH je moguće odrediti i iz relacije:
= 2 ∙ = 2 ∙ 355 Hz = 710 Hz .
b) U okviru jedne oktave nalaze se tri terce: donja, srednja i gornja, ili
prva, druga i treća, idući od nižih prema višim frekvencijama. Donja
terca počinje gde i oktava, njihove donje granične frekvencije su
iste. Takođe, gornja terca se završava gde i oktave, njihove gornje
granične frekvencije su iste.
s t r a n a | 204
Opsezi terci se međusobno dodiruju tako da je gornja granična

frekvencija prve (donje) terce jednaka donjoj graničnoj frekvenciji
druge (srednje) i td. Uz to je centralna frekvencija oktave jednaka
centralnoj frekvenciji srednje terce.
Znajući prethodno, za granične frekvencije terci dobijamo:
Donja terca:
= 355 Hz (kao i kod oktave),
= 1,26 ∙ = 1,26 ∙ 355 Hz = 447 Hz ≈ 450 Hz .
Srednja terca:
= 450 H , = 1,26 ∙ = 1,26 ∙ 450 Hz = 567 Hz ≈ 560 Hz,
Gornja terca:
= 560 H , = 1,26 ∙ = 1,26 ∙ 560 Hz = 706 Hz ≈ 710 Hz.
Na slici 5.1 prikazana je, na frekvencijskoj osi oktava sa centralnom

frekvencijom na 500 Hz i njoj pripadajuće terce.
oktava
donja srednja gornja
terca terca terca
f0
300 400 500 600 700 f (Hz)

355 450 560 710
Slika 5.1: Oktava sa centralnom frekvencijom od 500 Hz i njoj pripadajuće terce
s t r a n a | 205
5.4 Ako je nivo zvučnog pritiska u opsegu oktave čija je centralna

frekvencija 1000 Hz, 74 dB, koliki je spektralni nivo zvuka u ovoj
oktavi?
Rešenje:
Spektralni nivo zvuka odgovara nivou zvuka u opsegu od 1 Hz i iznosi:
L (1 Hz) = L (opseg) – 10log (fH – fL)
L (1 Hz) = 74 dB - 10log (707Hz) = 45,5 dB.
5.5 Naći ukupni nivo dve komponente pritiska čiji su pojedinačni nivoi
75 dB i 80 dB.
Rešenje:
Zadatak ćemo rešiti pomoću nomograma datog na slici 5.2.
3.0
2.0
1.2
1.0
0.6
0
3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
Numerička razlika između ukupnog i manjeg nivoa, dB
Slika 5.2: Nomogram za sabiranje i oduzimanje nivoa zvuka
s t r a n a | 206
Numerička razlika ova dva nivoa je 5 dB. Ako iz tačke krive koja
odgovara ovoj razlici idemo do ordinate naći ćemo da na veći od dva
nivoa treba dodati 1,2 dB. To znači da je ukupni nivo 80 dB + 1,2 dB =
= 81,2 dB. Da smo iz tačke na krivoj koja odgovara razlici od 5 dB išli do
preseka sa apscisom našli bismo da na manji nivo treba dodati 6,2 dB.
Za ukupni nivo opet dobijamo 75 dB + 6,2 dB = 81,2 dB.
5.6 Dve mašine pri radu emituju zvuk čiji je nivo u nekoj tački 80 dB za
prvu mašinu i 70 dB za drugu mašinu. Koliki je ukupni nivo zvuka?
Rešenje:
Nađimo prvo rešenje pomoću nomograma iz prethodnog zadatka.
Razlika ova dva nivoa zvuka je 10 dB. Ovoj razlici na ordinati odgovara
nivo zvuka od 0,4 dB koji treba dodati na veći od dva nivoa. Tako je
ukupni nivo zvuka 80,4 dB.
Ukupni nivo se može naći i preko izraza:
= 10 log10⁄ + 10⁄ = 10 log(10 + 10 ) dB = 80,4 dB .
5.7 Ukupni nivo zvuka koji stvaraju dva zuvčna izvora u jednoj tački iznosi
L = 90 dB. Prvi izvor, kada radi sam, stvara u ovoj tački nivo zvuka
L1= 81 dB. Koliki nivo zvuka, u istoj tački, stvara drugi izvor?
Rešenje:
Rešenje ćemo opet naći uz pomoć nomograma iz zadatka 5.5.
Numerička razlika ova dva nivoa je 9 dB. Znači radi se u ukupnom L i
manjem L1 nivou zvučnog pritiska. Iz tačke na apscisi koja odgovara
numeričkoj razlici od 9 dB idemo vertikalno do preseka sa krivom a
zatim horizontalno do ordinate. Vrednost na ordinati je 0,6 dB što
odgovara razlici ukupnog i većeg nivoa.
Veći nivo je sada:
L2 = 90 dB – 0,6 dB = 89,4 dB.
s t r a n a | 207
Nivo L2 se može naći i kao:
= 10 log10⁄ + 10⁄ = 10 log(10 − 10, ) dB = 89,4 dB.
5.8 Složeni zvuk ima tri komponente čije su frekvencije 200 Hz, 630 Hz i
1250 Hz a nivoi 71 dB, 68 dB i 67 dB, respektivno. Koliki će ukupni
nivo pokazati fonometar sa linearnom, A, B i C karakteristikom?
Rešenje:
Korekcije koje unosi fonometar za pojedine karakteristike ponderacije
(A,B,C) prikazane su u prilogu 5.2. Pojedinačni nivoi i odgovarajuće
vrednosti korekcije na frekvencijama 200, 630 i 1250 Hz, dati su u
tabeli 5.4.
Tabela 5.4: Korekcije i nivoi zvuka na frekvencijama 200, 630 i 1250 Hz.
Frekvencija (Hz) 200 630 1250

Korekcija, linearno, (dB) 0 0 0
Korekcija A, (dB) -11 -3 +1
Korekcija B, (dB) -2 0 0
Korekcija C, (dB) 0 0 0
Nivoi, linearno, (dB) 71 68 67

Nivoi po karakteristici A, (dBA) 60 65 68
Nivoi po karakteristici B, (dBB) 69 68 67
Nivoi po karakteristici C, (dBC) 71 68 67
Ukupan nivo zvuka se računa prema obrascu:
= 10 log10⁄ + 10⁄ + 10⁄
gde su L1, L2, L3 nivoi zvuka na frekvencijama 200 Hz, 630 Hz i 1250 Hz.
s t r a n a | 208
Iz gornjeg izraza se dobija:
= 74 dB, = 70 dBA, = 73 dBB, = 74 dBC .
5.9 Nivo belog šuma u opsegu jedne oktave iznosi 75 dB. Izračunati koliki
je nivo istog šuma u svakoj terci te oktave.
Rešenje:
Nivoi belog šuma u opsegu oktave i terce iznose, respektivno:
= (1 Hz) + 10 log(∆ ) ,
"#$" = (1 Hz) + 10 log(∆"#$" ) ,
gde je L(1 Hz) spektralni nivo tog šuma (nivo u opsegu 1 Hz), a Δfokt i
Δfterce opsezi oktave i terce.
Ako se radi o srednjoj terci koja ima istu centralnu frekvenciju f0 kao i
oktava kojoj pripada, onda je: Δfokt = 0,707 ⋅ f0 i Δfterce = 0,232 ⋅ f0 .
Uzimajući ovo u obzir, iz gornja dva izraza nalazimo:
− "#$" = (1Hz) + 10 log(∆ ) − (1Hz) − 10 log(∆"#$" )
∆
− "#$" = 10 log
∆"#$"
odnosno:
∆ 0,707 ∙
− "#$" = 10 log = 10 log dB ≈ 5 dB .
∆"#$" 0,232 ∙
s t r a n a | 209
Iz prethodnog zaključujemo da je nivo zvuka u srednjoj terci za 5 dB niži

nego u oktavi čije su centralne frekvencije iste. Kako se radi o belom
šumu čija je spektralna gustina konstantna u funkciji frekvencije, to se
nivo zvuka u susednim tercama razlikuje od nivoa zvuka u srednjoj za
po 1 dB (u donjoj je niži a u gornjoj viši za po 1 dB). Konačno imamo da
je nivo zvuka u donjoj terci 69 dB, u srednjoj 70 dB i u gornjoj 71 dB.
5.10 Izmereni nivoi zvučnog pritiska u opsezima terci čije su centralne

frekvencije 400, 500, 630, 800 i 1000 Hz iznose redom 72, 74, 70, 68 i
65 dB. Koliko iznosi ukupni nivo zvučnog pritiska u oktavnom opsegu
čija je centralna frekvencija 500 Hz?
Rešenje:
Oktavni opseg sa centralnom frekvencijom od 500 Hz sadrži terce čije
su centralne frekvencije 400, 500 i 630 Hz. Prema tome, ukupni nivo u
ovom oktavnom opsegu dobićemo uzimajući u obzir nivoe zvuka u
pripadajućim tercama, pa imamo:
(&) = 10 log10'(*--) ⁄ + 10'(:--)⁄ + 10'(;-)⁄ ,
odnosno:
(&) = 10 log10⁄ + 10<⁄ + 10⁄ dB = 77 dB .
5.11 Izračunati ukupni nivo buke u radionici ako su izmereni oktavni nivoi
dati u tabeli 5.5:
Tabela 5.5: Oktavni nivo buke u radionici
Centralna frekvencija
oktavnog opsega (Hz) 125 250 500 1000 2000 4000 8000
Nivo (dB) 77 82 95 101 96 94 88
s t r a n a | 210
Rešenje:
Ukupni nivo buke ćemo prvo naći „sabirajući” nivoe u dve prve oktave,
dobijenom rezultatu dodati nivo u tećoj oktavi i tako dalje do poslednje
oktave. Sabiranje nivoa ćemo opet izvesti pomoću nomograma sa
slike 5.2 (zadatak 5.5) Postupak sabiranja sa među rezultatima je
prikazan na slici 5.3. Dobija se da je ukupni novo zvuka 103,6 dB.
Nivo (opseg), dB 77 82 95 101 96 94 88
83,2
95,3
Međuvrednosti, dB 102
103
Slika 5.3: Postupak
određivanja ukupnog
103,5 nivoa buke iz
poznatih nivoa po
okravama.
Ukupan nivo, dB 103,6
Redosled kojim sabiramo nivoe iz pojedinih opsega nije važan. Na slici

5.4 je pokazano da se isti rezultat dobija i sa potpunio drugačijim
redosledom sabiranja.
Nivo, dB 77 82 95 101 96 94 88
Slika 5.4: Postupak

83,2 95 određivanja ukupnog
nivoa buke iz
98,5 poznatih nivoa po
Međuvrednosti, dB 95,3
oktavama sa
promenjenim
102 redosledom
sabiranja.
Ukupan nivo, dB 103,6
s t r a n a | 211
Ukupni nivo buke L je moguće naći i tako što ćemo prvo odrediti
intenzitet zvuka u svakoj oktavi, sabrati ove intenzitete i na kraju naći
nivo ukupnog intenziteta (vidi zadatak 2.10b). Ovaj postupak dovodi do
izraza:
= 10 log10⁄ + 10⁄ + ⋯ + 10?⁄
= 10 log10,⁄ + 10,⁄ + 10,&⁄ + 10,⁄ … + 10,@⁄ + 10,<⁄ + 10,⁄
= 103,6 dB
Ovde su L1, L2, ... , Ln nivoi buke u pojedinim oktavama.
5.12 Nivo zvuka u opsegu terce čija je centralna frekvencija 500 Hz iznosi
60 dB. Koliki je nivo zvuka u oktavnom opsegu centralne frekvencije
2000 Hz ako se radi o:
a) belom šumu,
b) roze šumu?
Rešenje:
a) Beli šum ima konstantnu spektralnu gustinu u funkciji frekvencije.
Zato se ukupni nivo belog šuma povećava što je opseg frekvencija
Δf veći, prema relaciji:
DE = (1 Hz) + 10 log(∆) .
Ako se radi o dve susedne oktave, onda je razlika nivoa belog šuma
u njima:
Δ
Δ = − = 10 log = 10 log 2 dB = 3 dB .

s t r a n a | 212
Slično, u dve susedne terce je:
Δ"#$"
Δ"#$" = "#$" − "#$" = 10 log = 10 log 2 G dB = 1 dB.
"#$"
Prethodno smo ustanovili da je razlika nivoa belog šuma u oktavi i terci

sa istom centralnom frekvencijom:
Δ 0,707
Δ/"#$" = − "#$" = 10 log = 10 log dB = 5 dB.
"#$" 0,232
Znajući prethodno, možemo konstatovati da nivo belog šuma u oktavi

sa centralnom frekvencijom od 500 Hz iznosi 65 dB, dok nivo u oktavi sa
centralnom frekvencijom od 2000 Hz iznosi 71 dB.
b) Spektralni nivo roze šuma opada sa frekvencijom brzinom od

3 dB/oktavi ili 1 dB po terci. Zato ovaj šum ima ravan oktavni i tercni
spektar (konstantan nivo mereno analizatorom sa tercnim ili
oktavnim filtrima). Tako, ako je nivo ovog šuma u terci na 500 Hz
60 dB, onda je on isti i u svim ostalim tercama. Oktavi na 2000 Hz
pripadaju tri terce u kojima je takođe nivo šuma po 60 dB. Konačno,
nivo šuma u ovoj oktavi je:
Δ = 10 log3 ∙ 10'IJKI ⁄ = "#$" + 10 log 3 = "#$" + 5 dB.
Δ = 65 dB.
s t r a n a | 213
1. Šta je nivo zvučnog ptritiska?

2. Kakav je odnos između nivoa zvučnog pritiska Lp i nivoa intenziteta
zvuka LI?
3. Koliki je odnos dva zvučna pritiska ako se njihovi nivoi razlikuju za 0, 2,
4, 6, 8 i 10 dB, respektivno?
4. Koliki je ukupni nivo zvuka koji u datoj tački u otvorenom prostoru
stvaraju dva zvučna izvora čistog tona iste frekvencije, istog nivoa od
90 dB, kada su im faze iste i kada im se faze razlikuju za 180q?
5. Koliki je ukupni nivo zvuka dva izvora sa jednakim pojedinačnim
nivoima, a koliki ako im se nivoi razlikuju za 10 dB.
6. Šta je spektralni nivo zvuka L(1 Hz)?
7. Koliki je spektralni nivo zvuka, ravnomerno raspoređenog, u
frekvencijskom opsegu od fL do fH ako je njegov ukupni nivo L?
8. Koliki je odnos graničnih frekencija oktava a koliki je ovaj odnos kod
terci?
9. Koliko iznose centralne frekvencije oktava koje se najčešće koriste u
akustici prostorija?
10. Koliki je odnos širina oktava sa centralnim frekvencijama 1 kHz i 250 Hz
a koliki oktava sa centralnim frekvencijama 2 kHz i 125 Hz?
Prilog 5.1: Grafički prikaz korekcionih krivih A, B i C.

10
0 A
-10
B
-20
C
-30
-40
-50
-60
10 100 Hz 1000 10000
s t r a n a | 214
Prilog 5.2: Tabelarni prikaz korekcionih krivih A, B i C
Centralna frekvencija
A[dB] B[dB] C[dB]
[Hz]
Oktava 1/3 oktave Oktava 1/3 oktave Oktava 1/3 oktave Oktava 1/3 oktave
10,0 -70,40 -38,20 -14,30
12,5 -63,40 -33,20 -11,20
16,0 16,0 -56,7 -56,70 -28,5 -28,50 -8,5 -8,50
20,0 -50,50 -24,20 -6,20
25,0 -44,70 -20,40 -4,40
31,5 31,5 -39,4 -39,40 -17,1 -17,10 -3,0 -3,00
40,0 -34,60 -14,20 -2,00
50,0 -30,20 -11,60 -1,30
63,0 63,0 -26,2 -26,20 -9,3 -9,30 -0,8 -0,80
80,0 -22,50 -7,40 -0,50
100 -29,10 -5,60 -0,30
125 125 -16,1 -16,10 -4,2 -4,20 -0,2 -0,20
160 -13,40 -3,00 -0,10
200 -10,90 -2,00 0,00
250 250 -8,6 -8,60 -1,3 -1,30 0 0,00
315 -6,60 -0,80 0,00
400 -4,80 -0,50 0,00
500 500 -3,9 -3,20 -0,3 -0,30 0 0,00
630 -1,90 -0,10 0,00
800 -0,80 0,00 0,00
1k0 1k0 0 0,00 0 0,00 0 0,00
1k25 0,60 0,00 0,00
1k6 1,00 0,00 -0,10
2k0 2k0 1,2 1,20 -0,1 -0,10 -0,2 -0,20
2k5 1,30 -0,20 -0,30
3k15 1,20 -0,40 -0,50
4k0 4k0 -1,0 1,00 -0,7 -0,70 -0,8 -0,80
5k0 0,50 -1,20 -1,50
6k3 -0,10 -1,90 -2,00
8k0 8k0 -1,1 -1,10 -2,9 -2,90 -3,0 -3,00
10k -2,50 -4,30 -4,40
12k5 -4,30 -6,10 -6,20
16k 16k -6,6 -6,60 -8,4 -8,40 -8,5 -8,50
20k -9,30 -11,10 -11,20
Literatura:
[1] L. L. Beranek, Noise and Vibration Control, McGrow Hill, Inc. 1971.
[2] A.. D. Bies,. H. H. Hansen,.Engeneering Noise Control, Spon Press, London, 2003.
s t r a n a | 215
Zbirka rešenih zadataka iz Akustike Zaštita od buke
6. ZAŠTITA OD BUKE
Buka predstavlja neprijatan, nepoželjan ili ometajući zvuk. Svaka zvučna
pojava (larma, šum, galama, lupa, govor, i sl.) koja ometa rad ili odmor
predstavlja buku.
Da li ćemo neki zvuk smatrati bukom ne zavisi od apsolutne vrednosti

njegovog nivoa, nego od činjenice da li on nekog ometa. Šapat slušalaca na
predstavi u pozorištu može se smatrati bukom, dok se ne može reći da je
buka zvuk enormno visokog nivoa kakav se čuje u diskotekama ili na rok
koncertima. Šta više, publika plaća da bi ga slušala.
Osnovna svojstva buke su: nivo buke, amplitudski spektar i vremenske

promene nivoa buke.
Štetno dejstvo buke na čoveka je višestruko. Buka utiče na sluh, mogućnost

komunikacije, radnu sposobnost, na rad pojedinih organa i na opšte stanje
celog organizma čoveka. Rezultati dejstva buke mogu biti razna ometanja bez
štetnih posledica, prolazne promene i trajna oštećenja.
Pored direktnog štetnog dejstva na zdravlje čoveka buka posredno utiče na

razultate rada, i to što je jača sve vidnije i značajnije. Smanjenje produktivnosti
rada, povećanje broja grešaka i povreda na radu evidentno je u svim
delatnostima uz prisustvo buke.
Procena štetnog dejstva buke se vrši na osnovu njenog nivoa i trajanja. Kada
se merenjima ustanovi da nivo buke prelazi dopuštene vrednosti onda se
mora uraditi oktavna analiza buke. Za procenu štetnosti na osnovu oktavne
analize koriste se N krive (NC, PND, NR).
Zaštita od buke se realizuje na tri načina: fiziološki, tehnički i socijalno-pravno.

Problemi izloženi u ovoj glavi pripadaju polju tehničke zaštite od buke U ovoj
oblasti iskustva su dovoljno velika da se znaju pravila koja se primenjuju u
različitim slučajevima stvaranja i širenja buke. Kao najefikasnije rešenje u
borbi protiv buke nameće se, samo po sebi, suzbijanje buke na izvoru. Ukoliko
buka nije smanejna na izvoru ostaje nam da smanjimo njen uticaj na putanji
od izvora do prijemnika. Ovaj vid zaštite se realizuje kroz: prostorno planiranje
s t r a n a | 217
Zaštita od buke Zbirka rešenih zadataka iz Akustike
objekata, raspored prostorija u zgradi, izradu pregrada (zidovi i međuspratne

konstrukcije) određenih karakteristika, izradu vrata i prozora prema
definisanim normama i postavljanje postrojenja i instalacija u objektima
prema važećim principima zaštite od buke i vibracija.
Izolaciona moć pregrade. Kada zvučni talasi pogode neku pregradu deo
zvučne energije prolazi kroz nju na drugu stanu. Odnos energije koja je prošla
kroz pregradu PW prema raspoloživoj energiji Pu naziva se koeficijent
transmisije W. Koeficijent transmisije je specifična karakteristika svake
pregrade i prema definiciji važi:

= .

Koeficijent transmisije je skoro uvek znatno manji od jedinice i zato je u praksi

pogodnije koristiti njegovu recipročnu vrednost i to izraženu u decibelima.
Tako dolazimo do veličine R date izrazom:
1
= 10 log = 10 log [dB]

koju nazivamo izolaciona moć ili akustička izolacija pregrade.
Izolaciona moć čvrste pregrade na niskim frekvencijama može se približno

izraziti relacijom:
= 20 log( ∙
) − 47 [dB],
gde je f frekvencija a ms površinslka masa pregrade.
Vidi se da izolaciona moć raste i sa frekvencijom i sa masom pregrade. Zbog

povećanja izolacione moći sa porastom mase pregrade prethodni izraz se
često naziva “zakon mase”. Izolaciona moć pregrada se daje u dB u zavisnosti
od frekvencije.
s t r a n a | 218
Složene pregrade su one pregrade koje u svom sastavu imaju različite

elemente ili materijale, kao što je na primer zid sa ugrađenim prozorom.
Izolaciona moć složene pregrade određena je izolacionom moći njenog
najslabijeg dela, što znači da nema svrhe praviti pregradu velike izolacione
moći ako će u nju biti ugrađeni otvori (vrata i proziri) čija je izolaciona moć
mala.
Višestruke pregrade se sastoje od odredjenog broja čvrstih pregrada (zidova)

sa vazdušnim medjuprostorom. Ovaj medjuprostor je relativno uzak i cela
konstrukcija koju čine zidovi sa medjuprostorom se mora posmatrati kao
jedna celina. Ove pregrade se iz praktičnih i ekonomskih razloga najčešće
izvode kao dvostruke. Dvostruka pregrade, zbog vazdušnog međuprostora
imaju frekvenciju resonanse. U okolini rezonanse izolaciona moć ovih
pregrada je smanjena dok iznad frekvencije rezonanse raste brzinom od 18
dB/ oktavi.
Indeks akustičke ili zvučne izolacije pregrade. Izolaciona moć pregrada se

obično, umesto apsolutnih vrednosti u dB, u zavisnosti od frekvencije, izražava
samo jednim brojem. Pri ovom se izolaciona moć konkretne pregrade
upoređuje sa izolacionom moći standardne pregrade i izražava kao jedan broj
u decibelima. Rezultat poređenja može se izraziti i brojem decibela za koji je
izolaciona moć date pregrade niža ili viša od izolacione moći standardne
pregrade. Ova vrednost se naziva indeks akustičke ili zvučne izolacije pregrade
i može imati pozitivnu ili negativnu vrednost.
Zvučne barijere su mehaničke prepreke koje se postavljaju između izvora

buke i prijemnika da bi oslabile direktni zvuk na mestu prijema. Kod
neporoznih barijera, koje imaju dovoljnu površinsku gustinu, zvuk koji stiže do
prijemnika je rezultat difrakcije na granicama barijere. Pošto difrakcija definiše
graničnu vrednost slabljenja zvuka koja se može postići, površinska masa
barijere se bira tako da zadovolji minimalne vrednosti, što obično iznosi nešto
više od 20 kg/m2.
Kod proračuna ukupnog slabljenja zvuka posebno se razmatra efekat difrakcije

koji unosi barijera a posebno ostali efekti slabljenja, usled sfernog širenjea i
apsorpcije u vazduhu, na primer.
s t r a n a | 219
ZADACI
6.1 Skicirati dijagram izolacione moći jednostruke čvrste homogene
pregrade (zida) u funkciji frekvencije i objasniti pojedine njegove
karakteristične delove.
Rešenje:
Područje
koincidencije
Područje zakona
mase
Područje
rezonansi
b e z p r ig u š e n ja
m a lo p r ig u š e n je
v e lik o p r ig u š e n je
frekvencija, Hz
Slika 6.1: Izolaciona moć jednostruke čvrste homogene pregrade [5]
Čvrsta pregrada poseduje krutost, masu i prigušenje. Na najnižim

frekvencijama izolaciona moć uglavnom zavisi od krutosti pregrade. Uticaj
njene mase i prigušenja je zanemarljiv.
Na nešto višim frekvencijama ponašanje pregrade je odredjeno njenim

sopstvenim razonansama. Rezonanse su manje izražene što je veće
prigušenje pregrade, slika 6.1 [5].
Na frekvenciji koja je približno dva puta veća od frekvencije najniže

rezonanse pregrada počinje da se ponaša kao koncentrisana masa, i njena
izolaciona moć se može predstaviti izrazom:
≈ 20 log( ∙
) − 47 [dB],
gde je: f – frekvencija, Hz

ms – površinska masa pregrade, kg/m2.
s t r a n a | 220
U ovom području frekvencija izolaciona moć raste ravnomerno

i sa frekvencijom (6 dB / okt) i sa masom pregrade (6 dB / udvajanju
mase). Zbog povećanja izolacione moći sa porastom mase pregrade gornji
izraz se često naziva “zakon mase”.
Na višim frekvencijama, pri kosoj incidenciji zvučnih talasa, javljaju se u

čvrstoj pregradi prinudne oscilacije u vidu fleksionih talasa. Pojava ovih
talasa u znatnoj meri smanjuje izolacionu moć pregrade naročito kada
dodje do koincidencije, pod čime se podrazumeva slučaj kada talasna
dužina fleksionih talasa u pregradi postane jednaka komponenti talasne
dužine zvuka u ravni pregrade. Frekvencija koincidencije oko koje je
izolaciona moć paregrade smanjena zavisi od karaktristika pregrade, a
najviše od njene debljine.
Iznad područja koincidencije izolaciona moć ponovo raste, u prvom delu

naglo a zatim sporije, brzinom od oko 9 do 10 dB/oktavi da bi, posle
približno tri oktave, brzina porasta ponovo spala na 6 dB/okt.
6.2 Približno odrediti izolacionu moć pregrade od cigle, debljine 12,5 cm.
Rešenje:
Osnovni podaci za pregrade debljine 1 cm od standardnih građevinskih
materijala dati su u Prilogu 6.1. Odavde nalazimo da je površinska masa
zida od opeke čija je debljina 12,5 cm:
kg kg

= 12,5 ∙ 21 = 262,5 .
m ∙ cm m
Sa dijagrama u Prilogu 6.2 sada se nalazi da je nivo koji odgovara platou u

karakteristici izolacione moći:
( ) = , ⁄ = 38 dB .
s t r a n a | 221
Izolaciona moć ove pregrade na frekvenciji 100 Hz iznosi:
( ) ≈ 20 log( ∙

) − 47 dB = 20 log(100 ∙ 262,5) − 47 dB
( ) ≈ 41 dB
Sada možemo kroz tačku A (100 Hz, 41 dB) povući pravu čiji je nagib
6 dB/oktavi. Ova prava će prolaziti i kroz tačku B (200 Hz, 47 dB), slika 6.2.
Presek ove prave sa horizontalom koja odgovara nivou platoa (38 dB)
može se naći iz jednačine:
( ) = 20 log( ∙
) − 47 dB = 38 dB ,
zamenom vrednosti za površinsku masu ms = 262,5 kg/m2, nakon čega

dobijamo:
10(!"#)$%&'/ 10(*+$%&)/
= = Hz = 68 Hz .

262,5
Iz Priloga 6.1 se vidi da je odnos graničnih frekvencija platoa f2/f1 = 4,5 pa

nalazimo da je:
= 4.5 ∙ = 306 Hz .
Iznad ove frekvencije, u naredne tri oktave (do 2448 Hz), izolaciona moć
raste brzinom od 9 dB/oktavi, da bi potom njena brzina porasta ponovo
spala na vrednost od 6 dB/oktavi.
s t r a n a | 222
50
B(200,47)
45
40 A(100,40)
35
f
= 68 Hz 306 Hz 2448 Hz
3 oktave
Slika 6.2: Izolaciona moć pregrade od cigle debljine 12,5 cm.
6.3 Kolika je potrebna debljina d betonskog zida, čija je gustina U = 2400

kg/m3 i koji služi kao zaštita od buke iz prostorije sa transformatorom,
prema stambenoj prostoriji sa druge svoje strane? Najveći nivo buke
neposredno uza zid ne prelazi nivo od 85 dBA, a dozvoljeni nivo buke u
stambenoj prostoriji ne sme da pređe 35 dBA. U tabeli 6.2 je data
izolaciona moć zida R u funkciji njegove površinske mase ms.
Tabela 6.1: Izolaciona moć zida u funkciji njegove površinske mase
ms [kg/m2] 150 160 175 190 210 230 250

R [dB] 41 42 43 44 45 46 47
ms [kg/m2] 270 295 320 350 380 410 450

R [dB] 48 49 50 51 52 53 54
Rešenje:
U gornjem slučaju je potrebna zvučna izolacija:
∆9 = (85 − 35) dB = 50 dB .
s t r a n a | 223
Iz tabele 6.1 se vidi da površinska masa zida koja odgovara gornjoj izolaciji
iznosi ms = 320 kg/m2.
Ovoliku površinsku masu imaće betonski zid čija je debljina:

320 kg/m
:= = = 0,133 m ≅ 14 cm
; 2400 kg/m*
Napomena: Prilikom određivanja izolacione moći pregrade kad je poznata

njena površinska masa ms može se korisititi i sledeća empirijska formula:

> = 23 ∙ log
− 9 dB
gde je Rsr srednja vrednost izolacione moći u opsegu frekvencija 100 Hz do

3,15 kHz. Korisno je znati da se ponderisana vrednost izolacione moći Rw
(dobijena poređenjem sa standardnom krivom izolacione moći) može
približno odrediti kao:
@ =
> + 3 dB .
6.4 Izolaciona moć zida je Rz = 45 dB a izolaciona moć prozora koji je u ovaj

zid ugadjen je Rp = 35 dB. Dimenzije zida su 3m x 4,5m a dimenzije
prozora 1,3m x 1,9m. Kolika je izolaciona moć zida sa ugradjenim
prozorom?
Rešenje:
1
= 10 log C E ⁄E E ⁄EG
M dB
D FIF⁄GJG K + D IL ⁄JG K

s t r a n a | 224
gde je: R - izolaciona moć zida sa ugradjenim prozorom,

Rz - izolaciona moć zida,
Rp - izolaciona moć prozora,
S0 - površina pregrade (zida zajedno sa prozorom),
Sp - površina prozora,
Sz = S0 - S2 - čista površina zida.
Ako gornje vrednosti zamenimo u datu jednačinu dobijamo:
1
= 10 log C ,+ ,+
M dB = 40,8 dB
DNO⁄JG K + DPO⁄JG K
Izolaciona moć ove složene pregrade može se izračunati i po sledećem

približnom obrascu:
Q 13,5
≈ + 10 log = 35 + 10 log dB = 42,4 dB
Q 2,47
3m
1,3 m
1,9 m
4,5 m
Slika 6.3: Složena pregrada - zid sa ugrađenim prozorom
Kao i što se očekivalo računanje po uprošćenom obrascu dovodi do

izvesne greške. Ona je manja što je razlika između izolacionih moći zida i
elementa koji se u njega ugrađuje, Rz - Rp, veća.
s t r a n a | 225
Međutim, oba rezultata pokazuju da je izolaciona moć složene pregrade

određena izolacionom moći njenog najslabijeg dela. Drugim rečima, nema
svrhe praviti pregradu velike izolacione moći ako će u nju biti ugrađeni
otvori (vrata i proziri) čija je izolaciona moć mala.
6.5 Složena pregrada ukupne površine S = 30 m2 sastoji se od zida koji ima

izolacionu moć Rz = 45 dB i vrata čija je površina Sv = 3 m2 i izolaciona
moć 27 dB. Izračunati kolika može da bude izolaciona moć prozora
površine Sp = 8 m2, koji treba ugraditi u ovaj zid, pa da se izolaciona moć
cele pregrade ne pogorša za više od 2 dB u odnosu na prethodno stanje.
Rešenje:
Ukupna izolaciona moć pregrade koja se sastoji od zida sa ugrađenim
vratima je:
1 1
R,S = 10 log C E ⁄E EF ⁄E
M = 10 log C*⁄* &⁄*M dB
DITT ⁄JG + IU ⁄JG K ,V
+ N,O

R,S = 10 log(4386,2) dB = 36,4 dB
Ovde je površina zida Sz = S – Sp = 27 m2.
Kada se u pregradu ugradi i prozor njena izolaciona moć ne sme biti manja
od Rz,v,p = 36,4 – 2 dB = 34,4 dB. Dakle, za ukupnu izolacionu moć pregrade
koju čine zid sa ugrađenim vratima i prozorom važi relacija:
1
R,S, = 10 log C E ⁄E E ⁄E E ⁄E
M ≥ 34,4 dB
DITT ⁄JG + IFF⁄JG + I ⁄JG K

s t r a n a | 226
gde je, kao i malo pre, površina zida:
QR = Q − Q − QS = 30 m − 8 m − 3 m = 19 m
Iz gornje nejednačine se dobija da je:
1
≥ 10 log X E ET ⁄E EF ⁄E
Y=
E
D IF,T, ⁄JG − IT ⁄JG
− IF ⁄JG
K
1
= 10 log C* *⁄* Z⁄*
M dB =
D PN,N⁄JG − − K
+ V⁄JG NO⁄JG
= 10 log(1858) dB = 32,7 dB ≈ 33 dB
6.6 Metalna vrata čije su dimenzije 2,1 m x 0,9 m, imaju izolacionu moć u
pojedinim oktavnim opsezima frekvencija kako je dato u tabeli 6.2.
Vrata su ugrađena tako da uz donju svoju ivicu imaju otvor (šlic) širine
10 mm. Izračunati izolacionu moć ovako ugrađenih vrata u oktavama sa
centralnim frekvencijama na 125 i 1000 Hz, ako je koeficijent transmisije
dugačkog uskog otvora dat na slici 6.4 [10]:
Tabela 6.2: Izolaciona moć vrata u funkciji frekvencije
Centr. frekv. oktavnog opsega [Hz] 125 250 500 1000 2000 4000
Izolaciona moć vrata [dB] 43 47 51 54 52 50
s t r a n a | 227
Slika 6.4: Koeficijent transmisije W dugačkog uskog otvora (šlica) u funkciji njegove širine
Rešenje:
Pošto se šlic nalazi na preseku dve međusobno normalne ravni (ravan
vrata i pod), slika 6.5, onda se na gornjem dijagramu računa njegova
dvostruka širina. Za širinu od 20 mm koeficijent transmisije šlica je W125 =1
na frekvenciji od 125 Hz i W1k = 0,3 na frekvenciji od 1000 Hz. Odgovarajuće
vrednosti izolacione moći ovog otvora su:
1 1
() = 10 log = 10 log dB = 0 dB
1
1 1
(\) = 10 log = 10 log dB ≅ 5 dB
\ 0,3
Iz prethodne tabele se vidi da su vrednosti izolacione moći vrata u

oktavama čije su centralne frekvencije na 125 i 1000 Hz, Rv(125) = 43 dB i
Rv(1k) = 54 dB, respektivno.
s t r a n a | 228
RAM
V R A TA
Š L IC (O T V O R )
POD
Slika 6.5: Metalna vrata sa šlicem uz donju ivicu.
Sada se za ukupnu izolacionu moć vrata, ugrađenih kako je gore

navedeno, dobija:
1
= 10 log X Y=
EG ⁄E ET ⁄E
^ I JO ⁄JG
+ I J_ ⁄JG
`
G T
1
= 10 log C,Z⁄,Z+ ,+Z⁄,Z+
M dB = 23,4 dB
G
+ N,P
1
\ = 10 log X Y=
EG ⁄E ET ⁄E
^ I ⁄JG + I ⁄JG `
GJ_ TJ_
1
= 10 log C,Z⁄,Z+ ,+Z⁄,Z+
M dB = 28,4 dB
G,O
+ O,N
U prethodnim izrazima su So, Sv i S, redom, površine otvora, vrata i vrata

zajedno sa otvorom ispod njih.
s t r a n a | 229
Dobijeni rezultat nam govori da uzan šlic ispod metalnih vrata sa veoma
kvalitetnom izolacijom značajno obara njihovu izolacionu moć, dovodeći
ih na nivo izolacione moći standardnih drvenih vrata.
6.7 Skicirati dijagram izolacione moći dvostrukog zida u funkciji frekvencije i

objasniti pojedine njegove karakteristične delove.
Rešenje:
Traženi dijagram je prikazan na slici 6.6. Dvostruka pregrada zbog
postojanja vazdušnog procepa ima frekvenciju resonanse datu izrazom:
1 1,8 ∙ ; ∙ e 1 1
+

= b ^ + ` = 80,23b
2a f

f ∙
∙

gde su: ms1 i ms2 - površinske mase pregrada, kg/m2,

b - rastojanje između pregrada, m.
Ispod frekvencije resonanse izolaciona moć je istovetna kao kada bi se

radilo o čvrstoj homogenoj pregradi površinske mase jednake zbiru
površinskih masa pojedinih pregrada, tj.
≅ 20 log[ ∙ (
+
)] − 47 dB .
Može se smatrati da poboljšanje izolacione moći usled postojanja

dvostruke strukture pregade počinje približno tek na frekvenciji koja je za
oktavu veća od frekvencije rezonanse f0 date prethodnim izrazom.
Daljim povećanjem frekvencije imamo porast izolacione moći od

18 dB/okt. U ovom području je izolaciona moć proporcionalna proizvodu
površinskih masa pojedinih pregrada i rastojanja među njima, tj:
s t r a n a | 230
vazduh
pregrade
pod f0 fg f [Hz]
a) b)
Slika 6.6: Dvostruka pregrada: a) skica pregrade,

b) dijagram izolacione moći u funkciji frekvencije.
i ∙
∙

≅ 20 log h ∙ 2 ∙ j ∙ fn ≅ + + 20 log( ∙ f) − 29 dB
(3,6 ∙ ; ∙ e)
gde je k = 2π/λ talasni broj.
Trend porasta izolacione moći ovom brzinom završava se približno na

graničnoj frekvenciji fg datoj izrazom:
e 55
p = ≅ .
2∙a∙f f
Idući prema još višim frekvancijama, dolazi u vazdušnom međuprostoru

do rezonansi višeg reda koje doprinose smanjenju izolacine moći
dvostruke pregrade. U području frekvencija iznad fg srednji porast
izolazione moći spada na oko 12 dB/okt, umesto početnih 18 dB/okt., i
može se približno odrediti prema izrazu:
≅ + + 6 dB
s t r a n a | 231
6.8 Odrediti izolacionu moć dvostruke pregrade koja se sastoji iz dve

gipsane ploče debljine 16 mm na međusobnom rastojanju b = 100 mm.
Ploče su potpuno mehanički i akustički međusobno izolovane i prostor
između njih je ispunjen mekanom mineralnom vunom.
Rešenje:
Površinska masa gipsanih ploča debljine 16 mm iznosi ms1 = ms2 = 12 kg/m2
(Prilog 6.1).
Frekvencija rezonanse dvostruke pregrade, slika 6.7, je:

+
12 + 12
= 80,23b = 80,23b ≅ 104 Hz
f ∙
∙
0,1 ∙ 12 ∙ 12
Izolaciona moć ispod ove frekvencije raste brzinom od 6 dB po oktavi. Na

frekvenciji od 80 Hz iznosi:
≅ 20 log[ ∙ (
+
)] − 47 dB =
= 20 log[80 ∙ (12 + 12)] − 47dB ≅ 19 dB
plafon
mineralna vuna
gips ploča
gips ploča
elastični sloj po obodu
pod
Slika 6.7: Dvostruka pregrada od dve akustički i mehanički izolovane gipsane ploče
s t r a n a | 232
Iznad frekvencije f0 izolaciona moć pregrade raste brzinom od 18 dB po

oktavi sve do frekvencije:
e 55 Hz 55 Hz
p = ≅ = = 550 Hz
2∙a∙f f 0,1 m
R (dB)
80
(1100, 77)
60 (550, 65)
40
20
(80, 19)
f0 = 104 Hz fg = 104 Hz
63 125 250 500 1k 2k 4k 8k 16k
f = 80 Hz f (Hz)
Slika 6.8: Dijagram izolacione moći dvostruke pregrade sa slike 6.7.
Na frekvenciji fg izolaciona moć se nalazi iz relacije:
(p ) ≅ + + 20 log( ∙ f) − 29 =
= 2 ∙ + 20 log( ∙ f) − 29 =
= 2 ∙ [20 log( ∙
) − 47] + 20 log( ∙ f) − 29 =
= 2 ∙ [20 log(550 ∙ 12) − 47] + 20 log(550 ∙ 0,1) − 29 =
= (59 + 35 − 29) dB = 65 dB
s t r a n a | 233
Izolacionu moć na ovoj frekvenciji (fg) je moguće naći i preko izraza:
(p ) ≅ + + 6 = 2 ∙ + 6 =
= 2 ∙ [20 log( ∙
) − 47] + 6 =
= (59 + 6) = 65 dB
Iznad frekvencije fg izolaciona moć raste brzinom od 12 dB/oktavi, slika

6.8.
6.9 Odrediti izolacionu moć prozora između režije i studija na frekvenciji

500 Hz. Prozor je sa dvostrukim staklima debljine 10 mm i 6 mm čije je
međusobno rastojanje 300 mm. Pretpostavlja se da su ugradnja stakala i
zaptivanje prozora izvedeni kvalitetno.
Rešenje:
Izolaciona moć prozora sa dvostrukim staklima, na frekvenciji od 500 Hz,
može se približno izračunati preko obrasca [3]:
= 20 log : + 12 log(2,5 + f) + 25 dB
gde je: d = d1 + d2 - ukupna debljina oba stakla, cm

b - rastojanje između stakala, cm
Ako uzmemo prethodno date podatke dobijamo:
= 20 log 1,6 + 12 log(2,5 + 30) + 25 = (4 + 18 + 25) dB = 47 dB
6.10 Za koliko se promeni izolaciona moć dvostruke pregrade iznad

frekvencije rezonanse ako se:
a) razmak između pregrada poveća za 50%,
b) ako se površinska masa jedne od dve pregrade poveća za 50%?
s t r a n a | 234
Rešenje:
Izolaciona moć dvostruke pregrade zavisi od pojedinih njenih
karaktersitika kako je dato sledećom relacijom:
i ∙
∙

≅ 20 log h ∙ 2 ∙ j ∙ fn
(3,6 ∙ ; ∙ e)
a) Ako razmak b između pregrada povećamo za 50 % izolaciona moć će

se povećati za:
∆q = 20 log(1,5) dB = 3,5 dB
b) Slično, ako se površinska masa jedne od dve pregrade poveća za 50 %

ukupna izolaciona moć će se povećati za:
∆r = 20 log(1,5) dB = 3,5 dB
Iz prethodnih rezultata možemo zaključiti da izolacionu moć dvostruke

pregrade možemo povećati ako za isti relativni iznos povećamo masu
jedne pregrade ili razmak između pregrada. Šta ćemo povećati, radi
povećanja ukupne izolacione moći, (masu pregrade ili dimenzije
međuprostora) zavisiće od toga na čemu u konkretnom slučaju moramo
da štedimo; na prostoru ili na ceni gradnje.
6.11 Objasniti kako izgleda, (u funkciji frekvencije) doprinos lake obloge

izolacionoj moći krutog zida.
Rešenje:
Laka obloga ili tanka pregrada koja se dodaje krutom zidu radi povećanja
njegove izolacione moći vezuje se na njega na pojedinim mestima kruto.
Ta veza može biti ili linijska (slika 6.9a) ili tačkasta (slika 6.9b). U oba
slučaja formiraju se akustički mostovi preko kojih se deo zvučne energije
s t r a n a | 235
prenosi sa krutog zida na elastični sloj. Zbog toga je izolaciona moć ovakve
strukture znatno manja nego kada bi se radilo o idealno izvedenoj
dvostrukoj pregradi. Ipak ovako dodata tanka pregrada povečava
izolacionu moć krutog zida u opsegu frekvencija između frekvencije
rezonase f0 složenog zida i frekvencije koincidencije fc elastične obloge. Za
ovaj slučaj karakteristična je i frekvencija početka delovanja krute veze
odnosno početka delovanja akustičkih mostova fB.
b b
D
E
C
B
ms1 ms2 ms1 ms2 A
f0 fB fg 0,5 fc fc f [Hz]
a) b) c)
Slika 6.9: Laka obloga dodata krutom zidu: a), b) skica zida sa oblogom vezanom linijski i
tačkasto, c) dijagram izolacione moći u funkciji frekvencije.
Frekvencija rezonanse se nalazi prema istom izrazu kao kada je u pitanju

dvostruka pregrada:
r

+
1 + rs 1
+ 80,23b = 80,23 b sJ
≅ 80,23b
f ∙
∙
f ∙
f ∙

gde su ms1 i ms2 površinske mase krutog zida i elastične obloge,

respektivno, a b rastojanje obloge od zida. U ovim slučajevima je
površinska masa krutog zida znatno veća od mase elastične obloge (ms1 >>
ms2) pa praktično frekvencija rezonase f0 zavisi samo od površinske mase
obloge ms2 i njenog rastojanja od zida b.
s t r a n a | 236
Frekvencija početka delovanja akustičkih mostova data je relacijama:
v ∙ w
tu = b
e
za linijsku vezu i:
N a∙: ∙
w
tx = b
e
za tačkastu vezu. U gornjim izrazima je c brzina zvuka, fc frekvencija

koincidencije elastične obloge, e rastojanje između tačaka vezivanja i d
rastojanje između trasa linijskih spojeva.
Povećanje izolacione moći u opsegu frekvencije od fb do fc/2 iznosi:
∆9tx ≅ 20 log(v ∙ w ) − 45 dB
za slučaj tačkaste veze i
∆9tx ≅ 20 log(: ∙ w ) − 23 dB
kada se radi o linijskoj vezi. Ovo poboljšanje je prikazano na slici 6.9

krivom ABDE. Na fekvenciji koincidencije izolaciona moć slabi zavisno od
vrednosti prigušenja lake obloge, a iznad ove frekvencije raste brzinom od
15 dB/okt.
6.12 Merenjem u laboratoriji dobijene su vrednosti izolacione moći jedne

pregrade, u funkciji frekvencije, date u tabeli 6.3. Odrediti indeks zučne
izolacije ove pregrade.
s t r a n a | 237
Tabela 6.3: Izolaciona moć pregrade u funkciji frekvencije
f - centralna frekvencija terce, (Hz) 100 125 160 200 250 315 400
R - izolaciona moć pregrade, (dB) 19,7 19,5 20,0 23,0 26,0 30,9 34,2
f, (Hz) 500 630 800 1k 1,25k 1,6k 2k 2,5k 3,15k

R, (dB) 36,8 40,1 43,1 46,1 48,7 50,8 50,9 52,0 46,8
Rešenje:
Indeks zvučne izolacije neke pregrade dobija se poređenjem dobijenih
mernih rezultata sa takozvanom standardnom krivom izolacione moći.
Naime, standardna kriva se pomera naviše ili naniže paralelno sebi, u
skokovima od po 1 dB, sve dotle dok njeno ukupno negativno odstupanje
(pozitivna odstupanja se računaju kao nule) od izmerenih vrednosti,
podeljeno sa brojem mernih frekvencija, ne bude manje od 2 dB, ili, dok
ukupno negativno odstupanje ne bude manje od 32 dB (pošto ima 16
mernih frekvencija). Algebarska vrenost translacije standardne krive
predstavlja indeks zvučne izolacije date pregrade.
U drugoj koloni tabele 6.4 dati su podaci o izolacionoj moći pregrade

dobijeni merenjem dok su u trećoj koloni date vrednosti standardne krive.
Razlika između mernih rezultata i vrednosti standardne krive je negativna
u svim tercama (kolona 4) i ukupno nepovoljno odstupanje je veoma
veliko (kolona 5). Očigledno je da standardnu krivu treba pomerati na
niže. U praksi se to može raditi tako da se kriva pomera po 1 dB i zatim se
utvrđuje razlika. Ako krivu na kraju pomerimo naniže za 13 dB, dobićemo
vrednosti prikazane u koloni 6. Nepovoljna odstupanja za ovaj slučaj su
data u koloni 7, odakle se vidi da je ukupno nepovoljno odstupanje manje
od 32 dB ( iznosi 31,9 dB) dok je srednje odstupanje 1,99 dB. Iz dobijenog
rezultata zaključujemo da je izolaciona moć ovakve pregrade izražena
jednim brojem ili ponderisana izolaciona moć Rw = 39 dB, što upravo
odgovara vrednosti translirane standardne krive u terci sa centralnom
frekvencijom na 500 Hz. Ovaj rezultat se može izraziti i preko indeksa
zvučne izolacije koji je jednak algebarskoj vrednosti translacije standardne
krive i ovde iznosi – 13 dB.
Opisani postupak prikazan je grafički na slici 6.10.
s t r a n a | 238
Tabela 6.4: Određivanje ponderisane izolacione moći date pregrade
1 2 3 4 5 6 7
Centralna Izolacion Vrednosti Odstupanja Nepovoljna Vrednosti Nepovoljna

frekvencija a moć izolacione od odtupanja, izol. moći odstupanja,
terce, pregrade, moći standardne (dB) stand. krive (dB)
(Hz) (dB) standardne krive, spuštene za
krive, (dB) (dB) 13 dB, (dB)
100 19,7 33 - 13,3 - 13,3 20 -0 3

125 19,5 36 - 16,5 - 16,5 23 - 3,5
160 20,0 39 - 19 - 19 26 - 6,0
200 23,0 42 - 19 - 19 29 - 6,0
250 26,0 45 - 19 - 19 32 - 6,0
315 30,9 48 - 17,1 - 17,1 35 - 4,1
400 34,2 51 - 16,8 - 16,8 38 - 3,8
500 36,8 52 - 15,2 - 15,2 39 -2,2
630 40,1 53 - 12,9 - 12,9 40 0
800 43,1 54 - 10,9 - 10,9 41 0
1,00k 46,1 55 - 8,9 - 8,9 42 0
1,25k 48,7 56 - 7,3 - 7,3 43 0
1,60k 50,8 56 - 5,2 - 5,2 43 0
2,00k 50,9 56 - 5,1 - 5,1 43 0
2,50k 52,0 56 -4 -4 43 0
3,15k 46,8 56 - 9,2 - 9,2 43 0
Zbir nepovoljnih odstupanja (dB) 199,4 31,9

Srednje nepovoljno odstupanje po terci (dB) 12,5 1,99
Napomena: U američkoj literaturi se umesto izolacione moći izračunava klasa

transmisije ili prenosa zvuka (Sound Transmission Class – STC). Postupak
određivanja ove vrednosti je sličan kao i kod određivanja indeksa zvučne izolacije
samo je frekvencijski opseg malo razlikuje (125 - 4000 Hz u odnosu na 100 - 3150
Hz) i pri računu se koristi ograničenje da ni na jednoj frekvenciji negativno
odstupanje ne sme biti veće od 8 dB. U opštem slučaju oba postupka daju skoro
iste rezultate koji se najviše razlikuju za 1-2 dB i mogu se koristiti jedan umesto
drugog.
s t r a n a | 239
Slika 6.10: Postupak određivanja ponderisane izolacione moći

ili indeksa zvučne izolacije date pregrade.
6.13 U dve prostorije izmereni su oktavni nivoi ambijentalne buke dati u

tabeli 6.5. Odrediti kojim NC krivima odgovara izmerena ambijentalna
buka.
Tabela 6.5: Oktavni nivoi ambijentalne buke dve prostorije
Centralna frekvencija oktave [Hz] 125 250 500 1000 2000 4000
Nivo buke u prostoriji 1 [dB] 64 54 45 36 34 33
Nivo buke u prostoriji 2 [dB] 46 43 42 42 37 30
Rešenje:
Oktavni nivoi buke su uneseni u grafik na slici 6.11. Krstićima su označene
vrednosti za prostoriju 1 a tačkama vrednosti za prostoriju 2. Zatim su
susedne vrednosti spojene linijama i dobijene su dve krive koje
predstavljaju spektre buke u dvema prostorijama. Ceo spektar buke u
prostoriji 1 (krstići) se nalazi ispod krive NC 50 dok spektar buke u
prostorjiji 2 leži ispod krive NC40. Tako kažemo da spektri buke u
prostorijama 1 i 2 zadovaoljavaju kriterijume NC 50 i NC 40, respektivno.
s t r a n a | 240
80
NC70 (75 dBA)

70
NC65
NC60 (66 dBA)

60
50 NC50 (56 dBA)
NC45
40 NC40 (47 dBA)
NC35
30 NC30 (38 dBA)

zadovoljava NC50 NC25
20 zadovoljava NC40 NC20 (30 dBA)

NC15
10
10 100 1000 4000
frekvencija [Hz]
Slika 6.11: Određivanje NC kritrrijuma koji zadovoljava izmerena ambijentalna buka.
6.14 Nivo buke koji stvara jedna mašina koja se nalazi na tvrdoj podlozi, u
slobodnom prostoru (polugluva komora), mereno na 1 m od mašine
iznosi L1,1m = 84 dBA. Tri takve mašine se montiraju jedna do druge na
tvrdu podlogu u otvorenom prostoru, neposredno uz visoki zaštitni tvrdi
zid (betonska zvučna barijera). Koliki će biti nivo buke koju stvaraju
mašine, sa strane barijere na kojoj se nalaze, na udaljenosti D = 31 m?
Rešenje:
Nivo buke koji na 1m rastojanja stvara N mašina biće:
Ω
9y, = 9, + 10 log { + 10 log
Ω*
gde je:
L1,1m - nivo buke koji na rastojanju 1m stvara jedna mašina,

LN,1m - nivo buke koji na rastojanju 1m stvara N mašina (ovde je N = 3),
N - broj mašina,
Ω1 - prostorni ugao pri kojem je meren nivo buke jedne mašine,
Ω3 - prostorni ugao u koji zrače tri mašine montirane jedna do druge.
s t r a n a | 241
Iz gornjeg izraza se sada dobija:
2∙a
9*, = ^84 + 10 log 3 + 10 log ` dBA = (84 + 5 + 3) dBA = 92 dBA
a
Nivo zvuka na rastojanju D = 31 m od mašina biće:
~
9*,* = 9*, − 20 log = (92 − 20 log 31) dBA = 62 dBA
1m
6.15 Nivo buke koji u slobodnom zvučnom polju na rastojanju od 1m stvara

spoljašnja klima jedinica iznosi L1,1m = 66 dBA. Koliki broj ovakvih jedinica
se sme postaviti na spoljašnji zid jedne zgrade (montiraju se blizu jedna
druge) a da nivo njihove buke na mestu susedne zgrade, udaljene 18 m,
ne bude veći od dozvoljenih L = 55 dBA?
Rešenje:
Ukupni nivo buke na mestu susedne zgrade je:
Ω
9y, = 9, + 10 log { + 10 log − 20 log ~
Ω*
gde je:
L1,1m - nivo buke koji na rastojanju 1m u slob. prostoru stvara jedna klima jedinica,
LN,Dm - nivo buke koji na rastojanju D stvara N klima jedinica,
N - broj klima jedinica,
Ω1 - prostorni ugao pri kojem je meren nivo buke jedne klima jedinice,
Ω3 - prostorni ugao u koji zrače klima jedinice montirane na zid jedna blizu
druge,
D - rastojanje susedne zgrade gde se meri nivo buke.
Gornji nivo mora da bude najviše jednak dozvoljenom nivou buke L = 55

dBA, pa imamo:
Ω
9y, = 9, + 10 log { + 10 log − 20 log ~ ≤ 9
Ω*
s t r a n a | 242
odakle nalazimo:
Ω
10 log { ≤ 9 − 10 log + 20 log ~ − 9, =
Ω*
4∙a
= ^55 − 10 log + 20 log 18 − 66` dBA = 11 dBA
2∙a
ili:
{ ≤ 10⁄ ≤ 12,6 = 12.
6.16 Odrediti vezu između promene intenziteta zvuka u procentima (%) i

odgovarajuće promene nivoa zvuka u decibelima (dB).
Rešenje:
Neka intenzitetu zvuka J odgovara nivo L, odnosno neka je:

9 = 10 log ,

gde je J0 =10-12 W/m2 referentna vrednost intenziteta.
Ako se intenzitet zvuka promrni za n %, nova vrednost intenziteta je:

% = ∙ D1 ± K,
100
a odgovarajući nivo:
%
9% = 10 log = 10 log + 10 log D1 ± K = 9 + 10 log D1 ± K
100 100
s t r a n a | 243
Ovaj izraz ima različite vrednosti kad se intenzitet smanjuje i kad se

povećava za određeni broj procenata. Odgovarajuće vrednosti promene
nivoa date su u tabeli 6.6 za oba slučaja.
Tabela 6.6: Promene nivoa zvuka u funkciji smanjenja i povećanja intenziteta zvuka
Smanjnje intenziteta [%] 10 20 30 40 50 60 70 80 90 99

Smanjnje nivoa [dB] 0,5 1,0 1,5 2,2 3,0 4,0 5,2 7,0 10 20
Povećanje intenziteta [%] 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Povećanje nivoa [dB] 0,4 0,8 1,1 1,5 1,8 2,0 2,3 2,5 2,8 3,0
6.17 Za koliko se dB smanji nivo automobilske buke u nekom delu grada, ako
se broj vozila smanji za 30 %?
Rešenje:
Prema izrazu iz prethodnog zadatka, nivo buke nakon smanjenja broja
automobila za 30 % iznosi:
*% 30
9*% = 10 log = 10 log + 10 log ^1 − ` = 9 − 1,5 dB
100
gde je L nivo buke pre smanjenja broja automobila. Kao što se vidi
odgovarajuće smanjenje nivoa buke iznosi samo 1,5 dB.
6.18 Između tačkastog izvora buke, širokog spektra, označenog sa S i

prijemnika R, postavljena je tanka i dugačka zvučna barijera čija je visina
H = 3 m. Izvor i prijemnik se nalaze na visini h = 1 m od zemlje, i na
međusobnom rastojanju d = 24 m.
a) Izračunati slabljenje zvuka, u funkciji frekvencije, koje unosi barijera
kada je udaljena od izvora 3 m.
b) Izračunati slabljenje zvuka u funkciji rastojanja a barijere od izvora
za frekvencije 125, 500 i 2000 Hz.
c) Izračunati slabljenje zvuka u funkciji visine H barijere na frekvenciji
500 Hz.
s t r a n a | 244
A B
S H
d R
h
Slika 6.12: Zvučna barijera visine H postavljena između izvora S i prijemnika R.
Rešenje:
Slabljenje koje unosi barijera 'b, može se veoma približno, odrediti
pomoću sledećeg izraza:
√2a{
∆q = 5 + 20 log
tan ℎ√2a{
gde je N Frenelov broj koji, za najkraće rastojanje A+B od izvora do

prijemnika preko barijere, slika 6.12, iznosi:
2 2∙
{= ∙ ( + − :) = ∙ ( + − :).
e
U gornjem izrazu O je talasna dužina zvuka na centralnoj frekvenciji f

uskog opsega šuma (trećinsko oktavni ili oktavni) koji se posmatra.
Rastojanja A i B možemo odrediti prema izrazima:
= + ( − ℎ) i = (: − ) + ( − ℎ)
a) Prvo ćemo za dati položaj i dimenzije barije odrediti rastojanja A i B:
= 3 + (3 − 1) m = 3,6 m,
s t r a n a | 245
= (24 − 3) + (3 − 1) m = 21,1 m.
Sada je moguće odrediti Frenelov broj N i slabljenje koje unosi barijera 'b
za centralne frekvencije oktava od 63 Hz do 4 kHz. Dobijene vrednosti su
prikazane u tabeli 6.7.
Tabela 6.7: Frenelov broj N i slabljenje barijere Δb u funkciji frekvencije
f [Hz] 63 125 250 500 1000 2000 4000

O [m] 5,44 2,74 1,37 0,69 0,34 0,17 0,09
N 0,26 0,51 1,02 2,04 4,08 8,17 16,34
'b [dB] 8,5 10,5 13,2 16,1 19,1 22,1 25,1
b) Slabljenje koje unosi barijera pri različitim rastojanjima od izvora

zvuka dato je u tabeli 6.8:
Tabela 6.8: Slabljenje barijere u funkciji njenog rastojanja od izvora zvuka
a [m] 1 2 4 6 8 10 12 14 16
f =125 [Hz] 12,9 11,5 9,9 9,1 8.6 8,4 8,3 8,4 8,6
f = 500 [Hz] 18,8 17,3 15,2 14,1 13,4 13,1 13,0 13,1 13,4
f = 2 [kHz] 24,9 23,3 21,2 20,1 19,3 19,0 18,8 19,0 19,3
c) Slabljenje pri različitim visinama barijere (a = 3 m) dato je u tabeli 6.9.
Tabela 6.9: Slabljenje barijere u funkciji njene visine
H [m] 3 4 5 6
f = 125 [Hz] 10,5 13,3 15,4 16,9
f = 500 [Hz] 16,1 19,3 21,4 23,0
f = 2 [kHz] 22,1 24,0 24,0 24,0
s t r a n a | 246
6.19 Spektar buke neusmerenog izvora zvuka iz prethodnog zadatka, na

rastojanju 1m, dat je u tabeli 6.10. Izračunati koliki je ukupni nivo zvuka
u tački prijema ako se barijera visine H = 3 m nalazi na rastojanju a = 2 m
od izvora.
Tabela 6.10: Spektar buke datog izvora na rastojanju 1m
f [Hz] 63 125 250 500 1000 2000 4000

Ls(f) [dB] 94 106 108 106 98 87 84
Rešenje:
Slabljenje zvuka usled prostriranja na putu od izvora do tačke prijema
iznosi:
: 24 m
∆9 = 20 log = 20 log = 27,6 dB
1 1m
i isto je na svim frekvencijama.
Slabljenje usled uticaja barijere, na različitim frekvencijama, izračunava se

kao u prethodnom zadatku, pri uslovima: a = 2 m, H = 3 m, d= 24 m i dato
je u tabeli 6.11.
Nivo zvuka po oktavama na mestu prijema iznosi:
9 () = 9
() − ∆9q()
i takođe je u funkciji frekvencije dat u tabeli 6.11.
Tabela 6.11: Nivo zvuka po oktavama na mestu prijema.
f [Hz] 63 125 250 500 1000 2000 4000
Ls(f) [dB] 94 106 108 106 98 87 84

ΔLd [dB] 27,6 27,6 27,6 27,6 27,6 27,6 27,6
ΔLb [dB] 9,2 11,5 14,3 17,3 20,3 23,3 24,0
Lp(f) [dB] 57,2 66,9 66,1 61,1 50,1 36,1 32,4
s t r a n a | 247
Ukupni nivo zvuka na mestu prijema je sada:
9 = 10 log D 10u() ⁄ K =
= 10 log(10,& + 10, + 10, + 10, 10*, + 10*,% ) = 71 dB
1. Šta je buka? Koje vrste buke razlikujemo?

2. Kako se definiše i čemu služi ekvivalentni nivo buke?
3. Šta je doza buke?
4. Skicirati krive koje određuju nivo buke u prostorijama. Kako se dopušteni
nivo buke izražava jednim brojem?
5. Šta je koeficijent transmisije? Kako se izračunava izolaciona moć
pregrade? Koliko ona iznosi (probližno) za najčešće pregrade u praksi?
6. O čemu govori zakon mase i kako on glasi?
7. Koju vrstu buke nazivamo strukturnom? Kako se ona širi?
8. Šta je zvučna izolovanost i od čega ona zavisi?
9. Šta se, kad je u pitanju izolaciona moć čvrste pregrade, podrazumeva pod
„zakonom mase“?
10. Kako izolaciona moć čvrste pregrade zavisi od frekvencije?
11. Šta je frekvencija koincidencije i kakva je izolaciona moć čvrste pregrade u
okolini ove frekvencije?
12. Kakva je izolaciona moć dvostruke pregrade ispod frekvencije rezonanse?
13. Od koje frekvencije nastaje poboljšanje izolacione moći dvostruke
pregrade?
14. Šta je bolje, sa tačke gledišta povećanja izolacione moći dvostruke
pregrade; da se poveća za 50% rastojanje između pregrada, ili masa jedne
pregrade?
15. Koliki je nagib frekvencijske karakteristike izolacione moći dvostruke
pregrade iznad frekvencije rezonanse?
16. Kako je moguće menjati frekvenciju rezonanse dvostruke pregrade kod
koje su površinske mase sastavnih delova unapred date?
s t r a n a | 248
17. Kako izolacionoj moći osnovne pregrade doprinosi elastična obloga?

Skicirati dijagram.
18. Od čega zavisi izolaciona moć vrata?
19. Kad se umesto jednih, koriste dvoja vrata i kako se u tom slučaju
poboljšava izolaciona moć ovakve strukture.
20. Od čega zavisi izolaciona moć prozora?
21. Navesti osnovne konstrukcione odlike prozora velike izolacione moći koji
se koriste između studija i režija?
Prilog 6.1: Vrednosti ms , fk , K i f2 / f1 za neke standardne građevinske materijale za

pregradu debljine 1 cm [7].
Materijal ms [kg/m2] fk [Hz] K Širina platoa (f2 / f1)

Beton 23,0 1870 0,005 4,5
Opeka 21,0 2100 0,01 4,5
Čelik 76,0 1270 0,0001 11,0
Olovo 110,0 5500
Aluminijum 27,0 1290 11,0
Staklo 25,0 1520 0,001 10,0
Pleksiglas 11,5 3080
Drvo (šper ploča) 6,0 2170 0,01 6,5
Jelova građa 5,5 890
Gips 8,0 3900 0,03 8,0
Malter, pesak 17,0 1270
Prilog 6.2: Visina platoa u funkciji površinske mase jednostruke pregrade [7].
dB 50
Rp
45
40
35
30
25
20
20 40 80 160 320 640 kg/m2
ms
s t r a n a | 249
Literatura:
[1] V. S. Mankovsky, Acoustics of Studio and Auditoria, Comunication Arts Books ,

New York, 1971
[2] L.L. Beranek, Noise and Vibration Control, McGrow Hill, Inc. 1971.
[3] M. Rettinger, Acoustic Design and Noise Control, vol.2, Chemical Publishing Co.,
New York, 1977.
[4] T. Jelaković,. Zvuk, sluh, arhitektonska akustika, Školska knjiga, Zagreb, 1978.
[5] K. B. Ginn,. Architectiural Acoustics, Bruuel&Kjaer, 1978.
[6] M. Simonović, D. Kalić, P. Pravica, Buka – štetna dejstva, merenje i zaštita,
Institut za dokumentaciju zaštite na radu, Niš, 1982.
[7] H. Kurtović, Osnovi tehničke akustike, Naučna knjiga, Beograd, 1982.
[8] M. H. Harris, Handbook of Acoustical Measurements and Noise Control,
Acoustical Society of America, 1998.
[9] M. Mijić, Akustika u arhitekturi, Nauka, Beograd, 2001
[10] A. D. Bies, H. H. Hansen, Engeneering Noise Control, Spon Press, London,
2003.
[11] D.D. Kalić, Kvalitet zvučne zaštite zgrada, Časopis Izgradnja, Beograd, 2004.
[12] M. Praščević, D. Cvetković, Buka u životnoj sredini, Fakultet zaštite na radu,
Niš, 2005..
[13] M. Long, Architectural Acoustics, Elsevier Academic Press, 2006.
s t r a n a | 250
Zbirka rešenih zadataka iz Akustike Audiotehnika
7. AUDIOTEHNIKA
7.1 Zvučničke skretnice

Zvučničke skretnice su električne mreže koje se sastoje od dva ili više filtara,
pa tako u zavisnosti od njihovog broja, imamo dvopojasne, tropojasne ili
višepojasne skretnice. Skretnice dele audio signal, koji treba reprodukovati, na
dva ili više odvojenih signala po frekvenciji.
Presečna frekvencija skretnice f0 je frekvencija na kojoj se seku amplitudske

karakteristike filtara u skretnici, slika 7.1. Opseg frekvencija u okolini presečne
frekvencije skretnice nazivamo prelazna oblast ili prelazna zona.
F
Slika 7.1:
Amplitudske karakteristike filtara u
FL FH dvopojasnoj skretnici:
FL – filtar propusnik niskih frekvencija,
FH – filtar propusnik visokih frekvencija,
f0 – presečna frekvencija skretnice.
f0 f
U praksi se primenjuje pravilo da signal za srednjetonske i visokotonske
zvučnike treba seći najmanje oktavu iznad njihove frekvencije rezonanse. Na
primer, ako je frekvencija rezonanse srednjetonskog zvučnika na
500 Hz, odgovarajuća skretnica treba da ima presečnu frekvenciju na 1 kHz, ili
još bolje, na nešto višoj vrednosti.
Tabela 7.1: Maksimalne granične frekvencije za zvučnike različituh dimenzija
Zvučnik – veličina [cm (in)] Maksimalna granična frekvencija [Hz]

20,32 (8) 1,5 - 2 kHz
25,4 (10) 1,5 kHz
30,48 (12) 1,2 kHz
38,1 (15) 1 kHz
s t r a n a | 251
Audiotehnika Zbirka rešenih zadataka iz Akustike
Niskotonske zvučnike bi trebalo koristiti samo u opsegu frekvencija gde je

njihovo zračenje neusmereno, a to je ispod frekvencije na kojoj je talasna
dužina zvuka jednaka efektivnom prečniku membrane, odnosno ispod granične
frekvencije date u tabeli 7.1.
Red skretnice je određen brojem reaktivnih elemenata u njenim filtrima. Tako

skretnica prvog reda ima po jedan element u svakom filtru, dok recimo,
skretnica trećeg reda ima po tri elementa u svakom filtru.
Tip skretnice zavisi od tipa filtara od kojih je sagrađena. U praksi se obično

koriste skretnice sa Batervortovim ili Linkvic – Rajlijevim filtrima pa se nazivaju
Batervortove (B) ili Linkvic – Rajlijeve (L-R) skretnice.
Lestvičaste mreže, slika 7.2, se koriste za realizaciju pasivnih zvučničkih

skretnica. Normalizovane vrednosti gn komponenti za Batervortove (B) ili
Linkvic – Rajlijeve (L-R) filtre date su u tabeli 7.2. Normalizacija je izvedena na
presečnu učestanost ω0 = 1 rad/s i otpornost opterećenja R = 1:. Stvarne
vrednosti komponenti dobijaju se denormalizacijom:
= ⁄(2 ) ,

= ⁄(2 ) ,
za filtar propusnik niskih i
= ⁄(2 ) ,

= 1⁄(2 ) ,
za filtar propusnik visokih frekvencija.
U prethodnim izrazima R je otpornost zvučnika, f0 presečna frekvencija

skretnice i gn (n = 1, 2, 3 4), normalizovana vrednost elementa koja zavisi od
tipa i reda skretnice, tabela 7.2.
s t r a n a | 252
Slika 7.2: Električna šema dvopojasne zvučničke skretnice

realizovane pasivnim lestvičastim mrežama
Tabela 7.2: Normalizovane vrednosti komponenti (R = 1, ω0 = 1)

za Batervortove (B1, B2, B3 i B4) i Linkvic – Rajlijeve (LR2 i LR4) filtre
Tip i red filtra g1 g2 g3 g4

B1 1
B2 1,414 0,707
B3 1,500 1,333 0,400
B4 1,531 1,577 1,082 0,383
LR 2 2,000 0,500
LR 4 1,886 1,591 0,943 0,354
Kompenzacija opterećenja pasivnih skretnica. U realnim uslovima filtri u

skretnici su opterećeni zvučnicima. Kao što je poznato zvučnik nije ni
konstantno ni čisto termogeno opterećenje. Iz tog razloga treba očekivati da će
se ponašanje pasivne skretnice opterećene zvučnicima znatno razlikovati od
onog koje se teorijski predviđa i koje bi se imalo pri konstantnom termogenom
opterećenju, za koje su filtri u skretnici projektovani.
Ovi nedostaci pasivnih skretnica mogu se znatno ublažiti pravilnom

kompenzacijom opterećenja filtara u njoj. Kompenzacija se izvodi pasivnom
mrežom Zkomp vezanom paralelno priključcima zvučnika, slika 7.3, uz uslov da
ulazna impedansa Zul bude jednaka otpornosti kalema zvučnika RE.
s t r a n a | 253
Z komp.
Zul = RE
skretnica komp. mreža zvučnik
Slika 7.3: Princip kompenzacije opterećenja pasivne skretnice
Kada se radi o niskofrekventnoj sekciji skretnice (filtar propusnik niskih

frekvencija), tada je dovoljno izvršiti samo kompenzaciju induktivnosti kalema
zvučnika LE u kom slučaju se mreža sa slike 7.3 svodi na rednu vezu otpornika RE
i kondenzatora CE, slika 7.4a, gde je:
= ,

= ⁄ .
Kod filtra propusnika visokih frekvencija, po pravilu, postoji potreba samo za

kompenzacijom mehaničke impedanse zvučnika. Kompenzaciona mreža se
sastoji od redne veze otpornika RE i RM, kalema LM i kondenzatora CM, slika 7.4b,
gde je:
= ,
= ( )⁄
s t r a n a | 254
= ( )⁄

= 1⁄( )
Slika 7. 4:
Izgled kompenzacione mreže za
a) filtar propusnik niskih frekvencija,
a) b) b) filtar propusnik visokih frekvencija
U prethodnim izrazima QMS i QES su Q faktori zvučnika koji uzimaju u obzir

mehaničke i električne gubitke dok je ωS = 2 · π · fS, gde je fS frekvencija
rezonanse zvučnika.
Pasivni oslabljivači (atenuatori ili razdelnici napona) su otporne mreže sa

konstantnim ili promenljivim elementima koje se postavljaju između skretnice i
zvučnika. Namena im je da za određeni iznos smanje pobudni napon srednje i
visoko - tonskih zvučnika, kako bi se ostvario odgovarajući balans između nivoa
zvučnih pritisaka koje stvaraju pojedini zvučnici u zvučničkom sistemu. U praksi
se najčešće sreću oslabljivači L tipa, slika 7.5.
Oslabljivač mora, pre svega, da obezbedi odgovarajući pad napona

A = 20 log (V2 / V1) i konstantnu ulaznu impedansu Zul, pri čemu su vrednosti
njegovih elemenata:
10 , ! − 1
= ,
10 , !
s t r a n a | 255
1
= .
10 , ! − 1
Za Z se uzima nazivna (nominalna) vrednost impedanse zvučnika, ili kada je

izvršena kompenzacija opterećenja sketnice, vrednost otpornosti kalema za
jednosmernu struju RE.
Slika 7.5: »L« oslabljivač sa fiksnim vrednostima otpornika
Kalemovi koji se koriste u audio skretnicama izrađuju se sa magnetnim jezgrom

ili bez jezgra. Kalemovi sa jezgrom su po pravilu jeftiniji jer u sebi imaju manje
bakra koji je danas veoma skup. Pored toga, ovi kalemovi su mnogo manjih
dimenzija za istu vrednost induktivnosti i manje su osetljivi na uticaj stranih
elektromagnetnih polja. Međutim, oni mogu biti uzrok značjajnih izobličenja
audio signala.
Kalemovi bez jezgra nemaju ovaj nedostatak, ali su osetljivi na uticaj stranih
promenljivih elektromagnetnih polja, kakva na primer stvara mrežni
transformator kod audio uređaja. Međutim, pasivne skretnice sa kalemovima
bez jezgra najčešće se ugrađuju u zvučničke kutije, gde ovakvih izvora smetnji
nema.
Kalemovi u audio skretnicama moraju imati malu otpornost da bi imali što

manje gubitke i da ne bi pokvarili faktor prigušenja pojačavača snage. Mala
s t r a n a | 256
otpornost traži žicu većeg prečnika što povećava cenu i dimenzije kalema.
Stoga je poželjno, kada se radi o kalemovima bez jezgra optimizirati njihov oblik
i dimenzije tako da se za datu induktivnost i otpornost utroši što manje bakra ili
pak dobije što manji kalem. Kod kalemova sa jezgrom za ovim nema potrebe,
jer oni, zbog prisustva jezgra, imaju male dimenzije i mali broj namotaja
odnosno malu količinu bakra.
s t r a n a | 257
ZADACI
7.1 Proračunati dvopojasnu skretnicu prvog reda čija je presečna frekvencija
f0 = 1,2 kHz. Impedansa zvučnika u oba frekvencijska opsega je R = 8 :.
Rešenje:
Na slici 7.6 je prikazana električna šema skretnice prvog reda. Ona sadrži
samo dva elementa, kondenzator u grani sa visokotonskim zvučnikom i
kalem u grani sa niskotonskim zvučnikom.
Slika 7.6: Električna šema skretnice prvog reda
Imajući u vidu tabelu 7.2 i opštu šemu na slici 7.2, vrednosti ovih elemenata
se određuju prema izrazima:
1 1

= = F = 16,6 μF ,
2 ∙ ∙ ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 8 ∙ 1200 ∙ 1
∙ 1∙8
= = H = 1,1 mH .
2 ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 1200
s t r a n a | 258
U prethodnim jednačinama, kao i u narednim izrazima vezanim za proračun

elemenata skretnice sa gi (1, 2, ..., 4) označene normalizovane vrednosti
elemenata skretnice date u tabeli 7.2.
Takođe su sa H u indeksu označeni elementi u filtru propusniku visokih

frekvencija (High pass), a sa L elementi u filtru propusniku niskih
frekvencija (Low pass).
7.2 Pokazati kako se menjaju vrednosti elemenata u skretnici prvog reda

kada se menja vrednost:
a) presečne frekvencije skretnice f0,
b) impedanse zvučnika R.
Rešenje:
Vrednosti elemenata skretnice su date izrazima:
1

= ,
2 ∙ ∙ ∙ ∙ #
# ∙
= ,
2 ∙ ∙
odakle se vidi da:
a) sa porastom presečne frekvencije skretnice f0 opadaju vrednosti

kapaciteta kondenzatora i induktivnosti kalema,
b) sa porastom impedanse zvučnika raste kapacitet kondenzatora i opada

induktivnost kalema.
Ovo takođe znači da su elementi skretnice manjih dimenzija što je njena

presečna frekvencija viša i da su za zvučnike veće impedanse (na primer
8 : umesto 4 :) potrebni veći kondenzatori i manji kalemovi.
s t r a n a | 259
7.3 Proračunati skretnicu drugog reda, Linkvic-Rajlijevog tipa, presečne

frekvencije 800 Hz, ako su impedanse zvučnika 4 :.
Rešenje:
Električna šema skretnice drugog reda prikazana je na slici 7.7. Ova
skretnica u svakoj grani ima po dva elementa, kondenzator i kalem, samo
što su postavljeni u obrnutom redosledu.
Slika 7.7: Električna šema skretnice drugog

reda
Prema tabeli 7.2 i opštoj šemi na slici 7.2, za skretnicu Linkvic-Rajlijeva tipa
vrednosti ovih elemata se određuju prema niže navedenim izrazima.
a) Filtar propusnik visokih frekvencija:
1 1

= = F = 24,9 μF ,
2 ∙ ∙ ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 4 ∙ 800 ∙ 2
4
= = H = 1,6 mH .
2 ∙ ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 800 ∙ 0,5
b) Filtar propusnik niskih frekvencija:
∙ 2∙4
= = H = 1,6 mH ,
2 ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 800
s t r a n a | 260
0,5

= = F = 24,9 μF .
2 ∙ ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 4 ∙ 800
Kao što se vidi vrednosti elemenata u visokofrekventnoj i niskofrekventnoj

grani skretnice su iste.
7.4 Proračunati skretnicu trećeg reda, Batervortovog tipa, presečne

frekvencije 3,2 kHz, ako su impedanse zvučnika 8 :.
Rešenje:
Električna šema skretnice trećeg reda prikazana je na slici 7.8. Ova
skretnica u svakoj grani ima po tri elementa, čije se vrednosti
proračunavaju prema niže navedenim izrazima.
Slika 7.8:
Električna šema skretnice trećeg reda
a) Filtar propusnik visokih frekvencija:
1 1

= = F = 4,1 μF ,
2 ∙ ∙ ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 8 ∙ 3200 ∙ 1,5
8
= = H = 0,3 mH ,
2 ∙ ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 3200 ∙ 1,333
1 1

$ = = F = 15,5 μF .
2 ∙ ∙ ∙ ∙ $ 2 ∙ ∙ 8 ∙ 3200 ∙ 0,4
s t r a n a | 261
b) Filtar propusnik niskih frekvencija:
∙ 1,5 ∙ 8
= = H = 0,6 mH ,
2 ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 3200
1,333

= = F = 8,3 μF ,
2 ∙ ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 8 ∙ 3200
$ ∙ 0,4 ∙ 8
$ = = H = 0,16 mH .
2 ∙ ∙ 2 ∙ ∙ 3200
7.5 U filtru propusniku niskih frekvencija koji se nalazi u sastavu skretnice

drugog reda čija je presečna frekvencija f0 = 1,4 kHz, treba
kompenzovati impedansu opterećenja koju predstavlja zvučnik.
Otpornost i induktivnost zvučnika imaju vrednosti RE = 6,2 : i
LE = 1,5 mH.
Rešenje:
Ovde se radi o kompenzaciji induktivnosti kalema i kompenzaciona mreža
se sastoji od redne veze otpornika i kondenzatora, slika 7.4a i 7.9, čije su
vrednosti:
= = 6,2 Ω ,
1,5 ∙ 10&$

=
= = = 39 ∙ 10&' F = 39 μF .
6,2
s t r a n a | 262
L = 1,6 mH
R1 = 6,2 Ω
eg C = 7 μF VZ Z
C1 = 39 μF
Ys
Slika 7.9: Srednjetonski zvučnik sa kompenzacionom mrežom (R1, C1) i filtrom propusnikom
niskih frekvencija (L,C)
Na slikama 7.10 i 7.11 su dati admitansa (Ys) i prenosna funkcija

(20logVZ/eg) skretnice bez kompenzacije i sa kompenzacijom, odakle se vidi
da je razlika oćigledna.
b)
Ys
a)
10 dB
20 200 2000 f (Hz)
Slika 7.10: Modul admitanse opterećenja filtra (Ys) sa slike 7.9:

a) bez kompenzacije, b) sa kompenzacijom.
s t r a n a | 263
(dB)
b)
c)
a)
-20
400 1000 2000 f (Hz) 10000
Slika 7.11: Prenosna funkcija filtra sa slike 7.9, kada je opterećenje a) otpornik od
8:, b) zvučnik, c) zvučnik sa kompenzacionom mrežom.
7.6 Srednjetonski pobuđivač se napaja preko filtra propusnika visokih

frekvencija prvog reda, (kondenzator C), granične frekvencije 700 Hz.
Parametri ovog pobuđivača su fs = 542 Hz, QMS = 7, QES = 1,17 i
RE = 5,1 :. Odrediti elemente kompenzacione mreže za kompenzaciju
opterećenja filtra.
Rešenje:
U ovom slučaju treba kompenzovati impedansu zvučnika u okolini njegove
frekvencije rezonanse, pa je kompenzaciona mreža nešto složenija, slike
7.4b i 7.12.
C = 31 μF
eg VZ LM Z
Slika 7.12: Srednjetonski pobuđivač sa
CM levkom sa kompenzacionom.mrežom
(R, LM, CM) i pobudnim filtrom (C).
ys
s t r a n a | 264
Vrednosti kompenzacionih elemenata su:
1,17
= + = + = 5,1 + 5,1 Ω = 5,95 Ω ≅ 6 Ω ,
7
∙ 5,1 ∙ 1,17
= = H = 1,75 mH ,
- 2 ∙ ∙ 542
1 1

= = F = 49 μF .
∙ ∙ - 5,1 ∙ 1,17 ∙ 2 ∙ ∙ 542
(dB)
0
b)
c)
-10
a)
-20
-30
100 500 2000 f (Hz)
Slika 7.13: Prenosna funkcija filtra sa slike 7.12, kada je opterećenje a) otpornik od
5,1 :, b) pobuđivač sa levkom, c) pobuđivač sa levkom i kompenzacionom mrežom
Na slici 7.13 je prikazana prenosna funkcija (20logVZ/eg) filtra sa slike 7.12

pri konstantnom ulaznom naponu eg za tri slučaja opterećenja filtra: a)
otpornik od 5.1 :, b) pobuđivač sa levkom, c) pobuđivač sa levkom i
kompenzacionom mrežom kao na slici 7.12.
s t r a n a | 265
7.7 Pasivni otprorni razdelnik (oslabljivač) prikazan na slici 7.14 treba u

visokotonskoj grani skretnice dodati na red sa zvučnikom da bi se njegov
nivo oslabio za A = 4 dB.
Odrediti:
a) vrednosti otpornosti otpornika R1 i R2, ako je impedansa zvučnika
Z=8:
b) snage otpornika ako se skretnica napaja pojačavačem čija je snaga Pe =
50 W.
skretnica R1
U1 R2 U2
Slika 7.14:
Zul Pasivni »L« oslabljivač
(razdelnik napona) sa
oslabljivač fiksnim elementima
Rešenje:
a) Vrednosti otpornosti otpornika su:
10 , ! − 1 10 , ∙/ − 1 10 , − 1
= = 8 Ω = 8 Ω = 2,95Ω ≅ 3 Ω ,
10 , ! 10 , ∙/ 10 ,
1 1 1
= =8 Ω=8 Ω = 13,68 Ω ≅ 13,7 Ω .
10 , ! −1 10 , ∙/ −1 10 , −1
Ovde je za impedansu zvučnika Z uzeta njena nominalna vrednost od

8 :. Međutim, u slučajevima kada je izvršena kompenzacija uticaja
impedanse za Z treba uzeti vrednost otpornosti kalema zvučnika
(Z = RE).
s t r a n a | 266
b) Otpornost opterećenja pojačavača snage je 8 :, jer je to ulazna

otpornost Rul kola na slici 7,14. Pri ulaznoj snazi Pe = 50 W naponi U1 i
U2 imaju vrednosti:
: = ;<> ∙ ? = √50 ∙ 8 V = 20 V
AB ∙C $,E∙G
AB DC $,EDG
: = ∙: = ∙ : = $,E∙G ∙ 20 V =
+ + AB ∙C 3 +
A DC B $,EDG
5
= ∙ 20 V = 12,5 V ,
3+5
gde je R ekvivalentna vrednost otpornosti paralelene veze R2 i Z.
Napon na otporniku R1 jednak je razlici napona U1 i U2, što iznosi 7,5 V.

Sada su potrebne snage otpornika R1 i R2, respektivno:
(: − : ) 7,5
< = = W = 18,75 W ,
3
(: ) 12,5
< = = W = 11,4 W .
13,7
Potrebne snage otpornika su određene pod najnepovoljnijim uslovima, tj.

pod pretpostavkom da pojačavač snage napaja zvučnik sinusnom snagom
od 50 W. Ovo će se u praksi retko kada desiti (ukoliko se ne radi o mernom
pojačavaču), i realne snage signala govora i muzike biće znatno manje.
Vrednosti vršnog faktora signala govora su reda 10 dB a signala muzike,
zavisno od vrste, znato veće. Imajući u vidu da sinusni signal ima vršni
faktor od 3 dB, možemo sa dovoljnom sigurnočću uzeti da je vrednost
dugovremene snage realnih signala koji će biti reprodukovani preko
s t r a n a | 267
zvučnika bar za 6 dB (ili 4 puta) niža od snage sinusnog signala. U istom

iznosu možemo smanjiti i gore dobijene potrebne snage P1 i P2.
7.8 Merenjem je dobijeno da je induktivnost kalema, čije je jezgro

nepoznatih karakteritika, Ltest = 0,3 mH. Pri tome je na kalemu bilo
namotano Ntest = 10 navojaka. Odrediti potreban broj navojaka N da bi
induktivnost kalema bila L = 1, 6 mH.
Rešenje:
Iz rezultata merenja nalazimo da je faktor induktivnosti kalema:
J>-J 0,3 mH 300 μH μH

I = =
=
=3 .
KJ>-J 10 navojku 100 navojku navojku
Sada je potreban broj zavojaka N za željenu induktivnost L:
1,6 mH 1600
K=L =L
=L navojka = 23 navojka .
I 3 μH/navojku 3
7.9 Proračunati kalem bez jezgra induktivnosti L = 1,28 mH, koji se nalazi u
jednoj grani skretnice, a čija otpornost R treba da bude najviše 5% od
vrednosti nominalne impedanse zvučnika. Kalem treba da ima minimalnu
količinu bakra u namotaju. Nominalna impedansa zvučnika je R = 8 :.
Rešenje:
Otpornost ovog kalema može da bude najviše:
5 5
N = ∙ = ∙ 8 Ω = 0,4 Ω .
100 100
s t r a n a | 268
pa je njegova vremenska konstanta:
1280 μH
O= = = 3200 μs .
N 0,4 Ω
Sada je potrebna visina kalema:
O 3200
ℎ=L =L mm = 19,2 mm ,
8,66 8,66
i broj navojaka žice:
1280
K = 19,88L = 19,88L ≅ 162 .
ℎ 19,2
Ukupna dužina žice je:
= 187,2√ ∙ Q = 187,2;1280 ∙ 19,2 m = 29,346 m ,
a njen prečnik:
ℎ 19,2
R = 0,841 = 0,841 mm = 1,27 mm .
√K √162
s t r a n a | 269
Na kraju, masa bakra u kalemu (čime je uglavnom određena njegova cena)

iznosi:
ℎ$ 19,2$
S? = = g = 331 g .
21,4 21,4
Kalem je torusnog oblika, čiji su presek i dimenzije prikazani na slici 7.15.
Slika 7.15: Poprečni presek

kalema bez jezgra kod kojeg
je optimizirana zapremina
d = 2h
bakra u namotaju
D = 4h
U praksi može da bude problem naći žicu prečnika dobijenog u proračunu,

pošto se lak žica, koja bi se ovde koristila, proizvodi u definisanim
standardnim vrednostima prečnika. Rešenje je da se kalem namota sa više
strukova tanje žice čiji je ukupni ekvivalentni prečnik jednak računski
dobijenoj vrednosti dž ili da se uzme najpribližnija standardna vrednost
umesto izračunate. U ovom drugom slučaju doći će do odstupanja
induktivnosti od željene vrednosti koje, međutim, nije veće od 5%.
Ako je ipak potrebno da kalem ima preciznu vrednost induktivnosti savet je

da se prečnik žice koriguje naviše (da otpornost kalema ne bi bila veća
od željene) a da se saglasno povećanju prečnika poveća i ukupna dužina
žice. Pokazuje se da je u ovom slučaju potrebno procentualno
povećanje dužine žice 2,5 puta manje od procentualnog povećanja njenog
prečnika.
U našem slučaju umesto računski dobijenog prečnika od 1,27 mm uzećemo

žicu prečnika 1,3 mm. Procentualno povećanje prečnika je 2,4%, pa ukupnu
dužinu žice treba povećati za 0,96% ili približno za 1%. Pri tome će
induktivnost zadržati, sasvim približno, željenu vrednost.
s t r a n a | 270
7.10 Odrediti dimenzije i masu kalema bez jezgra čija je induktivnost 2,5 mH, a
otpornost najviše 0,2 :.
Rešenje:
Vremenska konstanta ovog kalema je:
2500 μH
O= = = 12500 μs .
0,2 Ω
Sada je potrebna visina kalema:
O 12500
ℎ=L =L mm = 37,99 mm ≅ 38 mm .
8,66 8,66
Unutrašnji i spoljašnji prečnik kalema su, respektivno:
R = 2 ∙ ℎ = 76 mm i T = 4 ∙ ℎ = 152 mm ,
dok je njegova masa:
ℎ$ 38$
S? = = g = 2564 g = 2,564 kg .
21,4 21,4
s t r a n a | 271
7.2 Audio kablovi

Brzina prostiranja signala. Električni signali se kroz telekomunikacione kablove
(gde spadaju i audio kablovi) kreću brzinom v koja je manja od brzine svetlosti
c. Koliko je to umanjenje zavisi od relativne dielektrične konstante materijala εr
u kojem se nalaze provodnici u kablu (polietinel, polipropilen, pvc) i može se
pisati da je:
Q
U= .
√XY
Frekvencijski opseg potreban za prenos audio signala. U audiotehnici

razlikujemo kablove za prenos analognih i kablove za prenos digitalnih signala.
Najčešće se smatra da je za prenos analognih audio signala dovoljan
frekvencijski opseg od 20 kHz, i ako ovi signali imaju harmonijske komponente i
u ultrazvučnom delu spektra.
Potreban frekvencijaki opseg B za prenos digitalnih audio signala zavisi od

frekvencije odabiranja f0 i može se uzeti da je:
Z = 128 ∙ .
Tako za frekvencije odabiranja f0 = 32 do 192 kHz, potreban opseg B se kreće

od 4 do 25 MHz. Kao što vidimo, ovde je potreban frekvencijski opseg više od
hiljadu puta širi nego u slučaju kada se radi o prenosu analognih audio signala.
Pojava prostiranja elektromagnetnih talasa u kablu. Kada je dužina kabla

uporediva sa talasnom dužinom signala koji se njime prenosi kažemo da u
kablu dolazi do pojave prostiranja elektromagnetnih talasa. Ako ovakav kabl
nije završen na oba kraja (kod izvora i prijemnika) svojom karakterističnom
impedansom, u njemu usled refleksija, dolazi do izobličenja signala.
Da u kablu ne bi došlo do pojave prostiranja (kada ne moramo voditi račna o
njegovoj karakterističnoj impedansi i kada ga možemo predstaviti
koncentrisanim parametrima) njegova dužina l mora biti manja od 0,1 λ, gde je
λ dužina električnih talasa u njemu.
s t r a n a | 272
Kratki audio kablovi. Kada se radi o kratkim audio kablovima čija je dužina
znatno manja od talasne dužine signala koji prenose možemo ih predstaviti
koncentrisanim parametrima otpornošću Rk, induktivnošću Lk i kapacitivnošću
Ck, slika 7.16. Uticaj kablova na audio signal u ovom slučaju je sličan uticaju
filtara propusnika niskih frekvencija.
p p
Slika 7.16 : Kratak audio kabl predstavljen

izvor kabl prijemnik koncentrisanim parametrima
Skin efekat je pojava da naizmenična struja teži da kroz provodnik protiče sve
bliže njegovoj površini što je frekvencija signala viša. Tako na višim
frekvencijama struja protiče samo kroz deo ukupne površine poprečnog
preseka provodnika, usled čega se povećava njegova otpornost.
Za bakarni provodnik dubina skin efekta je data izrazom:
66.1
[= , [mm]
;
gde je f frekvencija signala.
Odnos otpornosti za naizmeničnu Rac i jednosmernu Rdc struju, usled uticaja

skin efekta iznosi:
^_
= ,
`_ 2 ∙ ∙ [ − [
gde je r poluprečnik provodnika u mm.
s t r a n a | 273
ZADACI
7.11 Odrediti brzinu prostiranja električnih signala u audio kablovima.
Rešenje:
Brzina protiranja električnih signala u kablu data je relacijom:
Q
U= .
√XY
Relativna dielektrična konstanta izolacionih materijala koji se obično

koriste u audio kablovima (polietilen, polipropilen, teflon, neke vrste pvc)
ima približno vrednosti εr = 2 – 3, tako da je brzina v 30 do 40 % manja od
brzine svetlosti. U literaturi se najčešće navodi da je brzina električnih
signala u audio kablovima 30% niža od brzine prostiranja elektromagnetnih
talasa u vazduhu, što iznosi 210 000 km/s.
7.12 Koliko maksimalno mogu biti dugački audio kablovi da se ne bi ponašali

kao prenosne linije i da bi ih mogli predstaviti njihovim koncentrisanim
parametrima?
Rešenje:
Da u kablu ne bi došlo do pojave prostiranja njegova dužina l mora biti
manja od 0,1 O , gde je O dužina električnih talasa u njemu ili:
f U 21000
bcd ≤ = ≈ km .
10 10 ∙ bcd bcd
Iz gornjeg izraza se može zaključiti da se kablovi za analogne audio signale

(fmax = 20 kHz), čija je dužina manja od 1 km neće ponašati kao
prenosne linije i da nije važno kolika je i da li je konstantna njihova
karakteristična impedansa. Kablove za ovu namenu možemo predstaviti
s t r a n a | 274
njihovim koncentrisanim parametrima otpornošću R, induktivnošću L i

kapacitivnošću C i njihov uticaj na audio signal je sličan uticaju filtara
propusnika niskih frekvencija.
Međutim, kada su u pitanju digitalni audio signali (fmax = 4 do 25 MHz)

kablovi čija je dužina od 1 do 5 m već će se ponašati kao prenosne linije i
moraju biti završeni na obe strane svojom karakterističnom impedansom.
7.13 Odrediti frekvencije na kojima, usled uticaja kabla, mikrofonski signal

oslabi za 0,5, 1 i 3 dB. Dužine kabla su 50, 100 i 200 m, podužna otpornost
R’ = 51,7 m: :/m, podužna kapacitivnost C’ = 115 pF/m a podužna
induktivnost se može zanemariti. Unutrašnja otprnost mikrofona je Rg =
200 : a ulazna otpornost mikrofonskog pretpojačavača Rp = 1,5 k:.
Rešenje:
Električna šema veze mikrofon – kabl – pretpojačavač prikazana je na slici
7.17.
p p
mikrofon kabl prijemnik Slika 7.17: Električna šema veze

mikrofon – kabl - pretpojačavač
Uticaj otpornosti kabla Rk se svodi na neznatno dodatno slabljenje

mikrofonskog signala koje na liniji dužine 200 m (ukupna dužina provodnika
400 m a otpornost 20,68 :) iznosi 0,14 dB. Zato ćemo ovu otpornost u
daljem računu zanemariti.
s t r a n a | 275
Normalizovana prenosna funkcije kola sa slike 7.17 data je relacijom:
lp(qr) 1
I=i i=
t B AB
rB S B Aw x
L1 + B
yAw DAx z
i predstavlja prenosnu funkciju filtra propusnika niskih frekvencija. Iz ovog

izraza, uz uslov Rg Rp, dobijamo:
√1 − I 1
= ∙
I 2 ∙ ∙
∙ t
Za slabljenja mikrofonskog signala od 0,5, 1 i 3 dB vrednosti normalizovane

prenosne funkcije A iznose 0,944, 0,89 i 0,707, respektivno, pa se iz gornjeg
izraza mogu naći odgovarajuće granične frekvencije f0,5, f1 i f3. Njihove
vrednosti za tri različite dužine kabla prikazane su u tabeli 7.3.
Tabela 7.3: Gornja granična frekvencija mikrofonskog signala

u zavisnosti od dužine mikrofonskog kabla
Impedansa mikrofona Rg = 200 :

Podužna kapacitivnost kabla C’ = 115 pF/m
Dužina
f0,5 f1 f3
mikrofonskog
(kHz) (kHz) (kHz)
kabla (m)
50 48,4 70,9 138.5
100 24,2 35,4 69,2
200 12,1 17,7 34,6
Ako kao kriterijum uzmemo pad amplitudske karakteristike za 1 dB, vidimo

da mikrofonski kabl ne sme biti duži od 200 m. Ukoliko se radi o još
s t r a n a | 276
strožijem zahtevu, ili se u obzir uzme i promena faze, onda su

moguće dužine mikrofnskog kabla još manje. Na ulazu mikrofonskih
pretpojačavača često se ugrađuju filtri za zaštitu od radio smetnji. U tom
slučaju kapacitivnost filtra treba dodati ukupnoj kapacitivnosti kabla Ck,
tako da je gornja granična frekvencija još niža od vrednosti datih u tabeli
7.1.
Pri tome nam, u slučaju relativno dugih mikrofonskih linija, jedino ostaje
mogućnost da odaberemo kabl sa manjom podužnom kapacitivnošču
(recimo oko 60 - 80 pF/m), kakvih ima na tržištu.
7.14 Tipičan zvučnički kabl ima podužnu induktivnost L' = 0,6 PH/m dok
njegova kapacitivnost nema značajnijeg uticaja u opsegu audio
frekvencija. Odrediti dužinu ovog kabla pri kojoj induktivna komponenta
izaziva promene nivoa signala na zvučniku reda 1 dB (jedva čujne).
Impedansa zvučnika je kompenzovana na visokim frekvencijama i
predstavlja čistu otpornost R = 6,5 :.
Rešenje:
Slika 7.18 prikazuje ekvivalentno kolo zvučničkog kabla. Ono sadrži rednu
otpornost Rk i rednu induktivnost Lk u svakoj grani kola. Vrednost
otpornosti ne zavisi od frekvencije i ovde ćemo pretpostaviti da je ona mala
pa ćemo njen uticaj zanemariti. Induktivnost kabla Lk koja je vezana redno
između pojačavača snage i zvučnika formira sa otpornošću zvučnika R filtar
propusnik niskih frekvencija.
Rk /2 Lk /2
V R
Rk /2 Lk /2
Slika 7.18:
pojačavač kabl zvučnik Ekvivalentno električno kolo veze
snage
pojačavač snage – kabl - zvučnik
s t r a n a | 277
Slabljenje ovog filtra se može izraziti kao:
l
∆ = 20 log I = 20 log .
t
Sa druge strane, imamo da je:
l
I= = ,
t ; + (N )
odakle se, posle sređivanja, dobija:
√1 − I ;1 − 10∆⁄
N = ∙ =∙ .
I 10∆⁄
Konačno imamo da je:
;1 − 10∆⁄
N = ∙
2∙∙ 10∆⁄
6 ;1 − 10&⁄
N = ∙ H = 26,3 μH
2 ∙ ∙ 20 ∙ 10$ 10&⁄
Ovo je ukupna induktivnost oba provodnika u kablu, pa je dužina kabla:
N 26,3 μH
R= = ≅ 22 m .
2 ∙ 2 ∙ 0,6 μH⁄m
s t r a n a | 278
7.15 Kada zvučnički kablovi nisu previše dugački, može se zanemariti uticaj
njihove induktivnosti i kapacitivnosti na karakteristike audio signala koji
se prenosi. Njihova otpornost tada ne sme preći 5% minimalne vrednosti
impedanse zvučnika. Odrediti presek provodnika i dužinu kabla koji
ispunjava ovaj uslov, ako je vrednost minimalne impedanse zvučnika
Zmin = Rmin = 4 :.
Rešenje:
Otpornost provodnika se povećava sa njegovom dužinom i smanjuje sa
povećanjemm površine njegovog poprečnog preseka, i ne menja se sa
frekvencijom. Kako se otpornost provodnika povećava smanjuje se napon V
na zvučniku, slika 7.19, a usled toga je manji i nivo pritiska koji zvučnik
stvara. Ovaj efekat je poznat pod nazivom gubitak linije.
Rk /2
V R
Rk /2
Slika 7.19: Kratak zvučnički
pojačavač kabl zvučnik kabl predstavljen otpornošću
snage
njegovih provodinka
Promena nivoa napona na zvučniku, slika 7.19, usled otpora linije Rk je:
1
∆}# = 20 log = 20 log = 20 log dB = −0,4 dB .
N + 0,05 ∙ + 1,05
Pri minimalnoj vrednosti impedanse zvučnika od R = 4 :, maksimalna

otpornost linije sme da bude 0,2 : (5% od 4 :). Svaka kombinacija dužine i
s t r a n a | 279
površine poprečnog preseka provodnika može doći u obzir, ukoliko ukupna

otpornost linije (odlazni i povratni provodnik zajedno) ne pređe ovu
vrednost. U tabeli 7.4 su prikazane vrednosti otpornosti za neke uobičejene
preseke provodnika. U četvrtoj koloni tabele, radi poređenja, navedene su
najpribližnije nazivne oznake provodnika prema AWG (American Wire
Guide) numeraciji.
Tabela 7.4: Vrednosti otpornosti na dužini od 1 km

za uobičajene preseke provodnika
Presek Prečnik R (1 km) dmax

AWG
(mm2) (mm) (:) (m)
0.50 2,00 36,20 20 2,76
1.00 1,40 18,10 16 5,52
1.50 1,60 12,10 15 8,26
2.50 2,20 7,41 13 13,49
4.00 2,80 4,61 11 21,69
6.00 3,40 3,08 9 29,41
Maksimalna dužina zvučničkog kabla u kojem otpornost oba provodnika

nije veća od 0,2 : nalazi se iz relacije:
0,2 Ω
Rbcd = .
2 ∙ (1km)Ω⁄1000 m
Iz gornjeg izraza dobijamo da je za provodnik čija je površina poprečnog

preseka 0,5 mm2:
0,2 Ω 100 Ωm 100 m

Rbcd = = = = 2,76 m ,
2 ∙ (1km)Ω⁄1000 m 2 ∙ (1km)Ω 36,20
s t r a n a | 280
a za provodnik preseka 4 mm2:
100 Ω 100 Ωm
Rbcd = = = 21,69 m .
2 ∙ (1km) Ω⁄m 4,61 Ω
Za ostale veličine preseka provodnika maksimalne dužine dmax su navedene

u zadnjoj koloni tabele 7.4.
Kao što se vidi, maksimalne dužine kablova sa provodnicima uobičajenog

preseka nisu tako velike. Kad se radi o kućnim audio sistemima ove uslove
je moguće zadovoljiti, i tu kablovi mogu biti kraći od recimo 10 m. Međutim
kada se radi o instalacijama na objektima kao što su koncertne i sportske
dvorane, bioskopske i konfrencijske sale i td., o ovim zahtevima treba
posebno voditi računa. Rešenje je da se koriste zvučnici veće impedanse (8
ili 16 :) ili da se pojačavači snage postave što bliže poziciji gde su
koncentrisani zvučnici.
7.16 Kada se kod provodnika u zvučničkim kablovima može govoriti o uticaju

skin efekta na njihovu otpornost i kako se u praksi može ovaj uticaj
prevazići?
Rešenje:
Za bakarni provodnik dubina skin efekta je data izrazom:
66,1
[S? = mm ,
;
i na frekvenciji od 20 kHz ona iznosi 0,467 mm. To znači da kod provodnika

čiji je poluprečnik manji 0,467 mm ili čija je površina poprečnog preseka
manja od 0,68 mm2 skin efekat nema nikakvog uticaja.
Međutim, kod debljih provodnika, kakvi su u zvučničkim kablovima, uticaj

skin efekta počinje i na nižim frekvencijama. Rešenje ovog problema je da
se koriste provodnici sastavljeni iz više pojedinačno izolovanih provodnih
žila manjeg poprečnog preseka.
s t r a n a | 281
7.3 Audio signali

Nivo napona audio signala kao i nivo bilo koje druge veličine prvog stepena
izražava se u odnosu na neku referentnu vrednost, prema izrazu:
l
= 20 log ,
lY>
gde je V vrednost napona, čiji nivo određujemo, a Vref referentna vrednost

napona u odnosu na koju određujemo nivo. U audiotehnici se za napon koriste
dve referentne vrednosti: 0,775 V i 1V. Kada se nivo napona izražava u odnosu
na referentnu vrednost od 0,775 V on se označava sa dBu a kada se izražava u
odnosu na 1 V tada se označava sa dBV.
Vršna vrednost signala je najveća vednost talasnog oblika signala, bilo

pozitivna ili negativna.
Efektivna (rms) vrednost signala predstavlja vrednost naizmeničnog napona (ili

struje) jednaku jednosmernom naponu koji bi proizveo istu količinu toplote.
Vršni faktor je odnos vršne i efektivne vrednosti signala. Vršni faktor mora biti
definisan za određeni vremenski interval. Dobro je da to bude interval od 50
ms, koji korespondira sa vremenskom konstantom čovečjeg čula sluha. Vršni
faktor se najčešće izražava u decibelima (dB) kao:
l(bcd)
l = 20 log , dB ,
l()
gde je V(max) maksimalna a V (eff) efektivna vrednost signala.
Dinamički opseg, (izražen u decibelima), nekog audio sistema (uređaj, lanac

uređaja ili prenosni medij) predstavlja razliku između najvećeg i najmanjeg
nivoa signala koji može ovim sistemom da se prenese. Donji limit je obično
s t r a n a | 282
određen nivoom sopstvenog šuma sistema. Gornji limit predstavlja nivo pri
kojem signal pri prolasku kroz sistem dostiže određeni iznos izobličenja (obično
0,5 ili 1 %).
Odnos signal – šum nekog audio sistema predstavlja razliku nivoa srednje
(radne) vrednosti signala i nivoa sopstvenog šuma.
Rezerva je razlika između nivoa maksimalnog mogućeg signala koji sistem

može da prenese i nivoa neke date vrednosti signala. Najčešće se misli na
razliku nivoa najjačeg signala koji audio sistem može da prenese i vršne
vrednosti signala (headroom). Ovaj parametar je pravilnije zvati rezerva u
odnosu na vrhove signala. U praksi se govori i o rezervi u odnosu na srednju
vrednost signala gde se podrazumeva razlika nivoa najjačeg signala koji audio
sistem može da prenese i nivoa srednje (radne) vrednosti signala (peakroom).
s t r a n a | 283
ZADACI
7.17 Izračunati:
a) Kolike vrednosti napona odgovaraju nivoima audio signala od
+4 dBu i 0dBV?
b) Koliko je +6 dBu izraženo u dBV?
Rešenje:
a) Nivo napona V se izračunava iz izraza:
l
= 20 log .
lY>
Kada se nivo napona izražava u odnosu na referentnu vrednost od 0,775 V

on se označava sa dBu a kada se izražava u odnosu na 1 V tada se označava
sa dBV.
Iz prethodnog izraza se može odrediti vrednost napona kao:
l = lY> ∙ 10⁄ .
Tako, kada imamo da je LV1 = +4 dBu onda je:
l = 0,775 ∙ 10/⁄ ≅ 1,26 V ,
dok za slučaj LV2 = 0 dBV dobijamo:
l = 1 ∙ 10 ⁄ ≅ 1 V .
s t r a n a | 284
b) Inače, može se pisati da je:
l l
(dBu) − (dBV) = 20 log − 20 log =
0,775 V 1V
1V
= 20 log = 2,2 dB ≅ 2 dB ,
0,775 V
odnosno:
(dBu) = (dBV) + 2 dB ,
ili
(dBV) = (dBu) − 2 dB .
Na osnovu prethodnog zaključujemo da +6 dBu iznosi približno +4 dBV.
7.18 Koliki je dinamički opseg audio uređaja čije je napajanje Vcc = r 18V, a
njegov sopstveni termički šum, meren na izlazu VN = 200 PV.
Rešenje:
Pošto je napon napajanja ovog uređaja Vcc = r 18V, vršna vrednost signala
na njegovom izlazu može dostići vrednost Vm = 18 V. Ako se radi o
sinusnom signalu, njegova najveća efektivna vrednost je:
lb
l(bcd) = = 12,7 V ,
√2
s t r a n a | 285
ili za 3 dB manja od maksimalne vrednosti. Nivo ove efektivne vrednosti (u

odnosu na Vr = 0,775 V) je:
l(bcd) 12,7
(bcd) = 20 log = 20 log dBu = 24 dBu .
lY 0,775
Nivo šuma na izlazu uređaja iznosi:
l 0,0002
= 20 log = 20 log dBu = −71,8 dBu .
lY 0,775
Iz gornjih podataka se dobija da je dinamički opseg uređaja:
∆ = (bcd) − = [24 − (−71,8)] dB ≅ 96 dB ,
što se smatra veoma dobrim.
7.19 Sopstveni termički šum jednog mikrofona je ETN = 0,223P PV, maksimalni
nivo pritiska pri izobličenjima izlaznog signala od 0,5 % iznosi
L(0,5%) = 129 dB a nivo pritiska na pragu klipovanja Lmax = 143 dB. Ako je
osetljivost ovog mikrofona s = 10 mV/Pa odrediti njegov:
a) dinamički opseg,
b) odnos signal - šum,
c) rezervu (headroom).
Rešenje:
a) Dinamički opseg mikrofona jednak je odnosu nivoa maksimalnog
izlaznog signala pri izobličenjima od 0,5 % i nivoa šuma, slika 7.20. Prvo
ćemo odrediti zvučni pritisak p koji odgovara nivou zvuka od L(0,5%) =
129 dB. Polazeći od izraza:

( ,%) = 20 log ,
Y>
s t r a n a | 286
gde je pref referentna vrednost zvučnog pritiska, imamo:
= Y> 10(,%) ⁄ = 20 ∙ 10&' ∙ 10',/ Pa = 20 ∙ 10 ,/ Pa = 56,4 Pa.
Pri ovoj vrednosti zvučnog pritiska izlazni napon mikrofona biće:
l( ,%) = ∙ = 10 mV⁄Pa ∙ 56,4 Pa = 564 mV .
Sada je dinamički opseg mikrofona 'L :
l( ,%) 564 mV
∆ = ( ,%) − = 20 log = 20 log =
0,223 μV
= 20 log(2,53 ∙ 10' ) = 128 dB .
b) Odnos signal - šum S/N jednak je odnosu nivoa izlaznog signala

mikrofona pri referentnom pritisku i nivoa šuma, odnosno:
10mV
⁄K = 20 log = 20 log = 20 log(44,8 ∙ 10$ ) = 93 dB
0,223 μV
c) Rezerva ili “headroom« H ovog mikrofona jednaka je razlici

maksimalnog nivoa pritiska Lmax pri kojem dolazi do klipovanja izlaznog
signala i nivoa pritiska L(0,5%) pri kojim je izobličenje signala 0,5%.
Drugim rečima imamo da je:
= bcd − ( ,%) = 143 dB − 129 dB = 14 dB .
s t r a n a | 287
L(dB)
Lmax
H
L(0,5%)
Lref ∆L Slika 7.20: Karakteristične vrednosti nivoa

signala (LN, Lref, L(0,5%), Lmax) i njihove
S/N razlike: S/N – odnos signal – šum, 'L -
dimamički opseg i H - rezerva.
Ln
7.20 Srednji nivo signala na izlazu audio miksera je V = 1,23 V. Izračunati koliku
rezervu (peakroom) u odnosu na srednji nivo signala ima ovaj mikser ako
je njegov napon napajanja:
a) Vcc = r 15 V ,
b) Vcc = r 24 V.
Rešenje:
Rezerva (paekroom) u ovom slučaju predstavlja razliku nivoa najjačeg
signala koji mikser može da prenese i srednje vrednosti signala.
Nivo srednje vrednosti signala (radni nivo) ovog miksera je:
l 1,23 V
c = 20 log = 20 log = 4 dBu .
lY 0,775 V
a) Najveća vrednost neizobličenog signala na izlazu ovog miksera je:
l(bcd) = l__ = 15 V .
s t r a n a | 288
Nivo ove vrednosti u odnosu na referentni napon Vr = 0,775 V iznosi:
l(bcd) 15
(bcd) = 20 log = 20 log dBu = 25,7 dBu .
lY 0,775
Sada se dobija da je rezerva u odnosu na srednju vrednosti signala

(peakrom):
-Y = (bcd) − c = (25,7 − 4) dB = 21,7 dB .
b) U ovom slučaju se, istim postupkom kao pod a), dobija da je:
l(bcd) = 24 V ,
(bcd) = 29,8 dBu i
-Y = 25,8 dB .
Kao što se iz ovog primera vidi rezerva ili sposobnost nekog uređaja da
reprodukuje vršne vrednosti signala zavisi od veličine njegovog napona
napajanja, podrazumevajući da se radni (dugovremeni) nivo signala ne
menja. Podsetimo se da muzički signali imaju vršni faktor (zavisno od
tipa muzike) u opsegu od 12 do 23 dB. Minimalno tolika bi morala da
bude rezerva Hsr audio uređaja ako želimo da on reprodukuje ove
signale bez izobličenja odnosno bez odsecanja njihovih vrhova.
7.21 Srednji nivo ambijentalne buke u jednoj sobi za slušanje je 30 dBA a u

jednoj koncertnoj dvorani 35 dBA. Ako je gornji prihvatljiv nivo slušanja u
s t r a n a | 289
sobi 85 dBA a u koncertonoj dvorani 105 dBA odrediti dinamički opseg

audio sistema u ova dva slučaja.
Rešenje:
Dinamički opseg u oba slučaja je sa gornje strane ograničen najvećim
prihvatljivim nivoom slušanja. Zvuci višeg nivoa od ovog počinju biti veoma
neprijatni i prouzrokuju negodovanje slušalaca. Sa donje strane dinamički
opseg je ograničen nivoom ambijentalne buke. Iz prethodnog se može

zaključiti da je korisni dinamički opseg audio sistema u sobi za slušanje
55 dB, a u koncertnoj dvorani 70 dB, što je znatno manje od dimaničkog
opsega pojedinih uređaja u audio sistemu (kao što su na primer mikrofon,
mikser i td.), a takođe i znatno manje od dinamičkog opsega čovečjeg čula
sluha.
Kako se vidi iz prethodnog razmatranja dinamički opseg audio sistema u

najvećoj meri je van mogućnosti naše kontrole. Donja granica je određena
nivoom ambijentalne buke u prostoriji u kojoj se sluša reprodukovani
signal, a gornja nivoom komfora slušalaca.
7.4 Pojačavači snage
Faktor prigušenja pojačavača snage u realnim uslovima rada definisan je kao:

T = ,

gde je ΣR ukupna otpornost koju zvučnik „vidi“ sa svojih priključaka u smeru

pojačavača snage. ΣR uključuje unutrašnju otpornost pojačavača snage Rg,
otpornost kabla Rk i otponost kontakata Rkt.
Pojačanje pojačavača snage je definisano kao odnos između izlaznog Viz i

ulaznog Vul napona, pri nazivnoj snazi, odnosno:
s t r a n a | 290
l
I() = .
l
Osetljivost pojačavača snage (označava se sa s) definiše se kao napon na

njegovom ulazu (Vul = s) pri kojem pojačavač ima na izlazu nazivnu snagu Pnaz.
Nazivna ili nominalna snaga pojačavača snage predstavlja maksimalnu

kontinualnu snaga koju pojačavač može pouzdano da preda opterećenju u
datom opsegu frekvencija za definisano vreme, ili:
l
<=

gde je:
V – maksimalna efektivna vrednost sinusnog napona na bilo kojoj
frekvenciji iz radnog opsega pojačavača,
Z – impedansa opterećenja (obično 8 :).
Nominalna (nazivna) snaga zvučnika (Power handling capacity-rated power),

predstavlja snagu koju zvučnik može da izdrži određeno vreme (obično dva
sata) a da pri tom trajno ne promeni akustičke, mehaničke ili električne
karakteristike za više od 10%. Snaga se izračunava kao količnik iz kvadrata
efektivne vrednosti napona na priključcima zvučnika i njegove vrednosti
impedanse Z. Merni signal je roze šum, sa vršnim faktorom od 6 dB filtriran
filtrom drugog reda (nagib 12 dB/okt) u opsegu jedne dekade, počev od donje
granične frekvencije zvučnika.
Brzina porasta napona na izlazu pojačavača snage (ili “Slew rate” ) jednaka je:
∆l 2 ∙ l
U∆ = = ,
b⁄bcd b⁄bcd
gde je Vm amplituda napona na izlazu pojačavača, pri nazivnoj snazi, a tmin/max

vreme promene izlaznog napona od njegove minimalne do maksimalne
vrednosti.
s t r a n a | 291
ZADACI
7.22 Izračunati faktor prigušenja (damping faktor - DF) pojačavača snage čija je
unutrašnja otpornost Rg = 0,008 :, i koji je sa zvučnikom impedanse
Z = 8 : povezan kablom dužine l = 10 m i poprečnog preseka provodnika
od 1,5 mm2. Otpornost pojedinačnih kontakata na konektorima i na
strani pojačavača i na strani zvučnika je Rkt1 = 15 m:.
Rešenje:
Faktor prigušenja pojačavača snage može se izraćunati iz izraza:

T = .
Σ
Z je impedansa zvučnika, a ΣR ukupna otpornost koju zvučnik „vidi“ sa

svojih priključaka u smeru pojačvača snage, tj.:
Σ = t + N + NJ
gde je Rg unutrašnju otpornost pojačavača snage, Rk ukupna otpornost

kabla i Rkt ukupna otponost kontakata, slika 7.21.
Ukupna dužina provodnika u kablu (odlazni i povratni vod) je 20 m.

Otpornost bakarnog provodnika preseka 1 mm2 i dužine 1 m je 18 m: (18
m:/m/mm2), pa će podužna otpornost provodnika čiji je presek 1,5 mm2
biti 12 m:/m. Ukupna otpornost oba provodnika u kablu za međusobnu
vezu pojačavača snage i zvučnika će, prema tome, biti:
mΩ
N = 12 ∙ 20 m = 240 mΩ .
m
s t r a n a | 292
R k /2
Rkt1 Rkt1
Rg
Z
eg
Rkt1 Rkt1
R k /2
Slika 7.21: Parametri za određivanje faktora prigušenja pojačavača snage
Oba provodnika se završavaju na konektorima i na strani pojačavača snage

i na strani zvučnika tako da je ukupna otpornost kontakata:
NJ = 4 ∙ NJ = 4 ∙ 15 mΩ = 60 mΩ .
Sada se faktor prigušenja pojačavača nalazi kao:
8Ω
T = = = ≅ 26 .
Σ t + N + NJ (8 + 240 + 60) mΩ
Ovo je mnogo manje od vrednosti faktora prigušenja koje proizvođači daju

u dokumentaciji za pojačavače snage. Razlika je u tome što proizvođači, u
nameri da svoj proizvod prikažu u što boljem svetlu, ne uzimaju u obzir
realne uslove pod kojima će se taj uređaj koristiti i tako zanemaraju uticaj
otpornosti kabla i kontakata. Pravilnije bi bilo da se umesto faktora
prigušenja pojačavača snage daje samo podatak o njegovoj unutrašnjoj
otpornosti Rg. Očigledno da DF nije karakteristika pojačavača snage već
karakteristika sistema pojačavač snage – kabl – zvučnik.
s t r a n a | 293
7.23 Odrediti pojačanje pojačavača snage koji daje na izlazu snagu jednaku
svojoj nazivnoj snazi Pnaz = 400 W/4 : i čija je osetljivost s = 1,23 V.
Rešenje:
Pojačanje A pojačavača snage je definisano kao odnos između izlaznog Viz i
ulaznog Vul napona, pri nazivnoj snazi, odnosno:
l
I( ) = .
l
Osetljivost s pojačavača snage se definiše kao napon na njegovom ulazu

(Vul = s) pri kojem pojačavač ima na izlazu nazivnu snagu Pnaz. Vrednost
izlaznog napona, pri nazivnoj snazi pojačavača se nalazi iz izraza:
l = ;<c ∙ = √400 ∙ 4 = 40 V ,
gde je Z impedansa opterećenja (obično impedansa zvučnika).
Sada je:
l l 40 V
I() = = = = 32,5 ,
l 1,23 V
ili približno 30 dB ( 20 log 32,5).
7.24 Pojačavač A, snage 150 W/8 :, ima osetljivost 0,775V. Pojačavač B iste
snage ima osetljivost 1,23V. Ako na ulaz oba pojačavača dovedemo
sinusni napon čija je vrednost Vul = 0,5 V koliki će naponi i snage biti na
izlazima ovih pojačavača?
s t r a n a | 294
Rešenje:
Kada je na ulazu napon jednak vrednosti osetljivosti pojačavača snage na
njegovom izlazu je nazivna snaga od 150 W/8: ili napon od 34,6 V. Pri
ulaznom naponu od 0,5 V, izlazni napon je 1,55 (0,775 V/0,5 V) puta manji
kod pojačavača A i 2,46 (1,23 V/0,5 V) puta manji kod pojačavača B, od
napona pri nazivnoj snazi (34,6 V). Tako imamo da je na izlazu pojačavača A
napon 22,3 V, a odgovarajuća snaga (62,2 W), a kod pojačavača B napon
14,1 V i snaga 24,8 W.
Ovde treba primetiti da pojačavač snage manje osetljivosti ima na izlazu

veću snagu pri datom ulaznom naponu. Ovo je logično, pošto kod
pojačavača snage manja osetljivost znači da pojačavač dostiže nominalnu
izlaznu snagu pri manjem naponu na ulazu.
7.25 Izračunati ukupni stepen iskorišćenja zvučnika sa pojačavačem snage

(aktivni zvučnik) ako su gubici ispravljača napona 10 %, ako je pojačavač
anage u klasi A i ako je efikasnost zvučnika L1,1 = L(1W,1m) = 102 dB a
njegov faktor usmerenosti Q0 = 3.
Rešenje:
Stepen iskorišćenja ovog sistema može se izraziti kao:
¢ = ¢ ∙ ¢ ∙ ¢$ ,
gde su η1, η2 i η3, redom, stepeni iskorišćenja ispravljača, pojačavača snage

i zvučnika.
Kako je u zadatku dato, stepen iskorišćenja ispravljača je η1 = 0,9 (ili 90%,

pošto su gubici 10 %). Maksimalni stepen iskorišćenja pojačavača snage u
klasi A je η2 = 0,5 (ili 50 %).
Stepen iskorišćenja zvučnika naći ćemo iz podatka za njegovu efikasnost i

faktor usmerenosti:
¢$ = 10y£,£ && ¤¥ ¦ z⁄ = 10( && ¤¥ $)⁄ = 10&,/EE = 0,033
s t r a n a | 295
Ukupni stepen iskorišćenja je sada:
¢ = ¢ ∙ ¢ ∙ ¢$ = 0,9 ∙ 0,5 ∙ 0,045 ≅ 0,02 (ili 2%) .
Kao što vidimo ovo je veoma neefikasan sistem. Najveći deo električne
enrgije se u njemu pretvara u toplotu (u ispravljaču, izlaznom stepenu
pojačavača snage i kalemu zvučnika), a samo 1,5 % u zvučnu energiju.
7.26 Preko pojačavača nazivne snage Pnaz = 100 W/8 : reprodukuje se signal
muzike čiji je vršni faktor VF = 16 dB. Izračunati koja je najveća
dugovremena efektivna vrednost napona i snage ovog signala na izlazu
pojačavača.
Rešenje:
Nazivna snaga pojačavača se odnosi na sinusni signal, slika 7.22a, čiji vršni
faktor iznosi samo 3 dB. Ova snaga je stoga za 3 dB (odnosno 50%) manja
od maksimalne moguće snage koju pojačavač može da generiše. Međutim,
snaga koju pojačavač u datim uslovima predaje oprerećenju (zvučniku)
najvećim delom zavisi od tipa signala, i vršni faktor signala je pouzdan
pokazatelj njene vrednosti, slika 7. 22b.
Maksimalna vrednost napona na izlazu pojačavača snage je:
l(bcd) = √2 ∙ l = √2 ∙ ;<c ∙ = √2 ∙ √100 W ∙ 8 Ω = 40 V .
Vršni faktor VF (obično izražen u dB) se definiše kao odnos maksimalne

Viz(max) i efektivne Viz(eff) vrednosti signala, pa je u ovom slučaju:
l(bcd)
l = 20 log = 16 dB .
l()
s t r a n a | 296
Iz prethodnog izraza se nalazi:
1 1
l() = l(bcd) ∙ = 40 V ∙ = 6,3 V .
10¨⁄ 10'⁄
a odgovarajuća snaga na impedansi Z = 8 : iznosi:

l() (6,3 V)
< = = ≅5W .
8Ω
60 40
50
40 30
30 20
20
10 10
V 0 V 0
-10
-20 -10
-30 -20
-40 -30
-50
-60 -40
0 50 100 150 200 250 300 350400 450 0 0,5 1 1,5 2 2,5
a) b)
Slika 7.22: Poređenje efektivnih vrednosti napona na izlazu pojačavača nazivne
snage 100 W/8 : : a) sinusni signal, b) signal muzike čiji je vršni faktor 16 dB.
Dobijni rezultat nam govori da je maksimalna kontinualna ili dugovremena

snaga na izlazu pojačavača u ovom slučaju 20 puta manja od njegove
nazivne snage. Ako imamo u vidu da je vršni faktor signala govora i muzike
u granicama od 12 do 23 dB onda je jasno da će nivo snage na izlazu
pojačavača u realnim uslovima rada biti za toliko niži od maksimalne snage
koju pojačavač može da da. Drugim rečima snaga na izlazu pojačavača će za
9 do 20 dB (8 do 100 puta) biti niža od njegove nazivne snage,
podrazumevajući da ni u jednom trenutku ne dolazi do odsecanja vrhova
signala (klipovanja).
s t r a n a | 297
7.27 Kolika treba da bude snaga pojačavača koji bi se koristio sa zvučnikom

impedanse 8 :, i kontinualne nazivne snage Pe = 100 W, da bi se dobio
maksimalni nivo zvuka i da ne bi bili odsečeni (klipovani) vrhovi signala?
Rešenje:
Poznato je da zvučnik ne smemo napajati snagom koja prevazilazi njegove
mogućnosti disipacije nastale toplote ili prevazilazi njegove mogućnosti
dostizanja određenog mehaničkog pomeraja. Toplota je veći problem za
zvučnik nego maksimalni pomeraji; zato se mora više voditi računa o
efektivnoj nego o vršnoj vrednosti izlaznog napona pojačavača.
Ako se podsetimo da se nazivna snaga zvučnika određuje dugotrajnim

testovima sa širokopojasnim signalom roze šuma čiji je vršni faktor 6 dB,
onda je jasno da, kada je u pritanju ovaj signal, i kada želimo da iskoristimo
sve potencijale zvučnika, pojačavač treba da ima nazivnu snagu bar
dvostruko veću od nazivne snage zvučnika. Ako pri tome želimo da vrhovi
signala ne idu do same granice mogućnosti pojačavača, treba predvideti
određenu dodatnu rezervu u njegovoj snazi. Tako dolazimo do zaključka da
je potreban pojačavač čija je nazivna snaga 2 do 4 puta (3 do 6 dB) veća od
nazivne snage zvučnika ili u ovom slučaju 200 do 400 W/8 :. Pri tome se,
korišćenjem limitera, može sigurno sprečiti mogućnost da pojačavač snage
klipuje.
Ukoliko nije moguće sprečiti klipovanje pojačavača (recimo ako se ne

koristi limiter i pojačavač se prepobudi ili nastane povratna sprega), tada
njegova snaga ne sme preći nazivnu snagu zvučnika.
7.28 Da li može doći do oštećenja zvučnika koji se napaja audio signalom

preko pojačavača snage čija je nominalna snaga jednaka nominalnoj snazi
zvučnika?
Rešenje:
Ako iz nekog razloga ovakav pojačavač dovoljno dugo vreme ostane u
stanju dubokog klipovanja na njegovom izlazu će biti snaga veća od njegove
nazivne snage a time i veća od nazivne snage zvučnika. Ovo povećanje,
teorijski može biti dva puta, dok je to u praksi manje,
zavisno od toga kako je dimenzonisan ispravljač kojim se pojačavač snage
s t r a n a | 298
napaja iz mreže. Pri ovakvim uslovima na izlazu pojačavača, verovatno će

doći do oštećenja zvučnika.
Prilikom klipovanja signala na izlazu pojačavača dolazi i do pojave

komponenti visoke frekvencije u znatno većem iznosu nego što ih ima u
ulaznom signalu. Kod prosećnog muzičkog signala i tipičnih presečnih
frekvencija u tropojasnom zvučničkom sistemu 70% snage otpada na
niskotonski, 20-25% na srednjetonski i 5 – 10% na visokotonski zvučnik.
Ovaj odnos se znatno promeni u korist snage na srednjim i višim
frekvencijama kada dođe do klipovanja signala i to više što je klipovanje
dublje. Iz tog razloga često dolazi do oštećenja, naročito visokotonskih
zvučnika, čak i kada je nazivna snaga pojačavača manja od nazivne snage
zvučničkog sistema.
7.28 Izračunati kolika minimalna treba da bude brzina porasta napona (“Slew
rate”) na izlazu pojačavača snage, čija je nazivna snaga
1000 W/8 :.
Rešenje:
Pojačavač snage treba da ima sposobnost da izlazni napon promeni od
minimalne do maksimalne vrednosti za što kraće vreme. Ovaj podatak je
određen maksimalnom vrednošću napona (odnosno snagom) na izlazu
pojačavača i maksimalnom frekvencijom signala. Promena treba da je brža
nego promena signala sinusnog oblika na 20 kHz od njegove minimalne do
njegove maksimalne vrednosti.
Perioda signala frekvencije f = 20 kHz je:
1 1
©= = s = 50 μs .
20000
Vreme promene od minimalne do maksimalne vrednosti iznosi polovinu

periode, slika 7.23, tj.:
©
b⁄bcd = = 25 μs .
2
s t r a n a | 299
+ Vm T
t
V ∆V
Slika 7.23: Parametri za
određivanje brzine porasta
- Vm napona (“Slew rate”) na izlazu
tmin/max pojačavača snage.
Amplituda napona pojačavača nazivne snage 1000 W/8 : iznosi:
l = √2 ∙ l = √2 ∙ √< ∙ = 1,41√1000 ∙ 8 V = 126 V .
Ukupna promena izlaznog napona ΔV jednaka je dvostrukoj amplitudi

napona pa je minimalna brzuna promene napona ili “Slew rate” ovog
pojačača snage:
∆l 2 ∙ l 2 ∙ 126 l
U∆(b) = = = &'
= 10,1 .
b⁄bcd b⁄bcd 25 ∙ 10 μs
U praksi je “Slew rate” ! 20 – 30 V/Ps, pa i više od toga. Nije dobro ni da

ova vrednost bude suviše velika. Pojačavač može da reaguje na brze
iznenadne promene signala (pad mikrofona, uključivanje ili isključivanje
miksera i sl.) brže nego njegova zaštitna kola, a to dalje može dovesti do
oštećenja zvučnika.
s t r a n a | 300
7.1 Zvučničke skretnice
1. Šta je propusni opseg filtra?

2. Šta je nepropusni opseg filtra?
3. Šta je granična frekvencija filtra?
4. Skicirati amplitudsku karakteristiku filtra i na njoj označiti njegove
karakteristčne frekvencijske opsege (propusni, nepropusni, prelaznu
oblast).
5. Skicirati amplitudske karakteristike filtara propusnika niskih, propusnika
visokih i propusnika opsega frekvencija.
6. Šta je zvučnička skretnica?
7. Kako se mogu podeliti zvučničke skretnice? Skicirati osnovne celine
dvopojasnog zvučničkog sistema sa pasivnom skretnicom.
8. Skicirati osnovne celine tropojasnog zvučničkog sistema sa aktivnom
skretnicom.
9. Skicirati osnovne celine tropojasne skretnice sa paralelnim filtrima.
10. Kako izgleda tropojasna skretnica sa rednom vezom dve dvopojasne
skretnice?
11. Nacrtati električnu šemu pasivne dvopojasne skretnice drugog reda.
7.2 Audio kablovi
1. Koji su osnovni elementi provodnika?

2. Šta je kabl i koji su njegovi osnovni sastavni delovi?
3. Koji su osnovni sastavni delovi mikrofonskog kabla?
4. Kolika je brzina električnih signala kroz telekomunikacione kablove?
5. Koliki je frekvencijski opseg potreban za prenos audio signala?
6. Kada kažemo da u kablu dolazi do pojave prostiranja elektromagnetnih
talasa?
7. Šta su kratki audio kablovi?
8. Šta je skin efekat i kako se njegov uticaj manifestuje prilikom prenosa
signala audio kablovima?
9. Kako dužina kabla, pri prenosu mikrofonskog signala, utiče na njegove
karakteristike?
10. Koji parametar je najznačajniji za prenos audio signala kod kratkih
zvučničkih kablova?
s t r a n a | 301
7.3 Audio signali
1. Kako se definiše srednja vrednost audio signala?

2. Kolika je srednja vrednsot sinusnog signala?
3. Kako se određuju efektivne vrednosti promenljivog napona i struje?
4. Koliko iznosi efektivna vrednost napona sinusnog oblika?
5. Šta je vršni faktor a šta faktor oblika nekog signala?
6. Kolike su vrednosti vršnog faktora signala govora i muzike?
7. Koje se skale nivoa signala najčešće koriste u audiotehnici?
8. Kolika je razlika između skala dBu i dBV?
9. Šta se podrazumeva pod dinamičkim opsegom, (izraženim u decibelima),
nekog audio sistema ili uređaja?
10. Kako se definiše odnos signal- šum u audiotehnici?
11. Šta je rezerva ili „hedrom” nekog audio uređaja ili sistema?
12. Od čega zavisi sopstveni ternučki šum nekog audio uređaja?
7.4 Pojačavači snage
1. Šta podrazumevamo pod prilagođenjem po snazi a šta pod prilagođenjem

po naponu?
2. Koliki je, približno, stepen iskorišćenja pojedinih klasa pojačavača snage?
3. Kakvi izvorii napajanja se koriste za pojačavače snage?
4. Koliko je pribložno, iskorišćenje električne snage napajanja u sprezi
pojačavač snage – zvučnik?
5. Šta je „damping faktor“ pojačavača snage?
6. Šta je posledica malog faktora prigušenja pojačavača snage?
7. Koja vrednost faktora prigušenja pojačavača snage se smatra dovoljnom?
8. Da li se faktor prigušenja pojačavača snage menja sa frekvencijom?
9. Kakva sličnost postoji između definicije snage pojačavača snage i zvučnika?
10. Šta se podrazumeva pod snagom pojačavača snage?
11. Koja je razlika između maksimalne snage sinusnog signala i maksimalne
snage signala muzike kod pojačavača snage?
12. Kako se u praksi „uparuju“ dati zvučnik i pojačavač snage, odnosno koji
pojačavač snage koristiti sa datim zvučnikom?
13. Može li se uz dati zvučnik bezbedno koristiti pojačavač čija je snaga više od
četiri puta veća od snage zvučnika?
14. Koliko može biti povećanje snage na izlazu pojačavača ako dođe do
klipovanja signala?
15. Koje su važne karakeristke signala, na izlazu pojačavača snage, pri
klipovanju?
s t r a n a | 302
Literatura:
[1] R. H. Small, "Constant-Voltage Crossover Network Desing", J.Audio Eng Soc., vol.
19, no. 1, p.12, 1971.
[2] T. Jealković, Tranzistorska audiopojačala, Školska knjiga, Zagreb, 1973.
[3] A. N. Thiele, "Air Cored Inductors for Audio", Proc.IREE, vol 36, no.10, pp. 329,
October 1975.
[4] S. H. Linkwits, "Active Crossover Networks for Noncoincident Drivers", J.Audio
Eng.Soc., vol. 24, no. 1, p. 2-8, 1976.
[5] R. A. Greiner, Amplifier - Loudspeaker Interfacing, Journal of Audio Engineering
Society, vol. 28, No. 5, pp. 311-315, May 1980.
[6] R. M. Bullock, "Loudspeaker-Crossover Systems: An Optimal Crossover Choice",
J.Audio Eng.Soc., vol. 30, no. 7/8, pp. 486-495, 1982.
[7] R. M. Bullock, "Satisfying Loudspeaker Crossover Constraints with Conventional
Networks - Old and New Desings", J.Audio Eng.Soc., vol. 31, no. 7, pp.489-499,
1983
[8] F. E. Davis, “Effects of Cable, Loudspeaker, and Amplifier Interactions”, Journal
of Audio Engineering Society, Vol.39, No.6, pp. 481-488, Jun 1991.
[9] J. D’Appolito, Testing Loudspeakers, Audio Amateur Press, Petrrborough, USA,
1998.
[10] S. H. Lampen, “Cable Impedance and Digital Audio”, 113th AES Convention,
Convention Paper 5667, Los Angeles, California, USA, October 2002.
[11] W. M. Leach, Jr., Electroacoustics and Audio Amplifier Design, Kendall/Hunt
Publishing Co. Iowa, USA, 2003.
[12] P. Brown, “The Equivalent Amplifier Syze”, Synergetic Audio Concepts, vol. 33,
no. 2. 2005.
[13] D. Self, Audio Power Amplifier Design Handbook, Fourth ed., Elsevier, 2006.
[14] J. L. Hood, Valve and Transistor Audio Amplifiers, Elsevier, 2007.
[15] K. C. Pohlmann, Principles of Digital Audio, Sixt ed., McGraw Hill, 2011.
[16] M. Mijić, Audio sistemi, Akademska misao, Beograd, 2011.
[17] J. Roberts, Audio Power Amplifier Power Rating Mysteries Explained,
http://www.rocketroberts.com/techart/powerart_a.htm
[18] N. R. Preston, “Speaker selection and amplifier power ratings” Preston
Electronics LLC, http://www.prestonelectronics.com/audio/Speakers.htm
[19] B. Bartlett, “We Need More Power, Captain!” But Just How Much Amplifier
Power Is Needed? www.prosoundweb.com/
[20] J. Brown, “Transmission Lines at Audio Frequencies, and a Bit of History”,
Audio Systems Group, Inc., http://audiosystemsgroup.com.
s t r a n a | 303
Literatura – zbirke zadataka:

[1] A. Damjanović, H. Kurtović, Zbirka rešenih zadataka iz elektroakustike, Naučna
knjiga, Beograd, 1958.
[2] H. Kurtović, Zbirka rešenih zadataka iz audiotehnike, Građevinska knjiga,
Beograd 1973.
[3] E. Gabor, P. Pravica, Zbirka zadataka iz tehničke akustike, FTN, Novi Sad, 1984.
[4] H. Kurtović, M. Mijić, Zbirka rešenih zadataka iz tehničke akustike, Naučna
knjiga, Beograd, 1987.
s t r a n a | 304

Akustika b5

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Akustika b5

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Visoka škola elektrotehnke i računarstva - Beograd

AKUSTIKA - ZBIRKA REŠENIH ZADATAKA

TIRAŽ: ... primeraka

Kako se Akustika razvijala, naročito poslednjih godina, tako su i u

Zbirka zadataka je prvenstveno namenjena studentima AVT studijskog

Namera autora je bila da ovom Zbirkom zadataka pokriju gradivo koje se u

Ovakav koncept Zbirke zadataka je opravdan i iz razloga što se radi o

Prilikom sastavljanja Zbirke zadataka, korišćen je dosta odomaćen način

U Beograd, decembra 2011.

1. FIZIČKA AKUSTIKA .............................................................................. 7

2. FIZIOLOŠKA AKUSTIKA ........................................................................ 21

3. AKUSTIKA PROSTORIJA ...................................................................... 39

4. OZVUČAVANJE .................................................................................. 109

5. SPEKTRALNA ANALIZA ZVUKA ......................................................... 199

6. ZAŠTITA OD BUKE ............................................................................. 217

Osnovne veličine i relacije koje se javljaju u Fizičkoj akustici su:

 Brzina prostiranja zvučnih talasa u vazduhu, pri atmosferskom pritisku od

 Pomeraj čestica vazduha se obeležava sa .

 Brzina čestica vazduha je za prostoperiodičan zvuk:

gde je ω kružna frekvencija (2πf).

 Gustina vazduha se obeležava sa U, i iznosi:

 Zvučni pritisak se javlja kao posledica oscilovanja čestica vazduha i to u

gde je c brzina prostiranja zvučnih talasa.

 Snaga zvučnog izvora (akustička snaga) je osobina svakog izvora zvuka.

 Intenzitet zvuka je količina akustičke energije koja u jedinici vremena

gde je  površina kroz koju izvor zrači.

Ako je površina  sfera (lopta) onda je intenzitet zvuka.

Intenzitet zvuka opada sa kvadratom rastojanja.

Veza intenziteta zvuka i zvučnog pritiska je:

 Proizvod   (zvučni pritisak puta rastojanje od zvučnog izvora) se često

 Složen zvuk ima najmanje dve komponente. Njega stvaraju, na primer,

 Istovremeno zračenje više izvora se u praksi često javlja. Ukupni intenzitet,

što znači da se intenziteti direktno sabiraju.

Ako je u pitanju zvučni pritisak, onda je ukupna vrednost jednaka

pri čemu je  - intenzitet zvuka na jediničom rastojanju  od izvora,

pri čemu je  kružna frekvencija 2

Na frekvenciji 1000 Hz, pomeraj čestica je:

Kada je frekvencija 10.000 Hz:

1.2 Izračunati talasnu dužinu zvuka (O) pri frekvencijama od 100 Hz i

Za frekvenciju od 100 Hz je:

Za frekvenciju od 1000 Hz je:

1.3 Za koliko puta se promeni (smanji) intenzitet zvuka, ako se rastojanje

Pri dvostrukom rastojanju intenzitet postaje:

Odnos ova dva intenziteta je:

Pri udvorstručavanju rastojanja od zvučnog izvora, intenzitet zvuka će

1.5 Ako se neposredno uz tačkasti izvor zvuka, u slobodnom prostoru,

Ukoliko se neposredno uz izvor postavi velika kruta ravan, ugao

Odnos dva intenziteta je:

što znači da se intenzitet povećao dva puta.

Pošto je intenzitet srazmeran kvadratu zvučnog pritiska to je:

Povećanje zvučnog pritiska je √2 puta.

1.6 Tačkasti izvor zvuka snage % = 10 W zrači u slobodnom prostoru

Znajući vrednost intenziteta, može se odrediti zvučni pritisak, koji

=   U = √0,18  414 Pa = 18,2 Pa

Za pojedinačne izvore zvuka, zvučni pritisak iznosi:

U  0,4 U  0,4 U  0,4

Ukupan zvučni pritisak na mestu prijema je:

414  0,4 414  0,4 414  0,4

165,6 165,6 165,6

= (13,1 + 3,3 + 0,82) Pa

 = √10  414 # 10#  20 = 2  10/ Pa

1.9 Ako je zvučni pritisak 1 Pa na rastojanju 1 m od izvora, izračunati

Slično se izračunava i pritisak na 100 m. Vrednost je:

Brzina prostiranja zvučnih talasa u vazduhu, pri atmosferskom pritisku od

Pomeraj čestica vazduha se obeležava sa .

Brzina čestica vazduha je za prostoperiodičan zvuk:

Gustina vazduha se obeležava sa U, i iznosi:

Zvučni pritisak se javlja kao posledica oscilovanja čestica vazduha i to u

Snaga zvučnog izvora (akustička snaga) je osobina svakog izvora zvuka.

Intenzitet zvuka je količina akustičke energije koja u jedinici vremena

gde je površina kroz koju izvor zrači.

Ako je površina sfera (lopta) onda je intenzitet zvuka.

Proizvod (zvučni pritisak puta rastojanje od zvučnog izvora) se često

Složen zvuk ima najmanje dve komponente. Njega stvaraju, na primer,

Istovremeno zračenje više izvora se u praksi često javlja. Ukupni intenzitet,

pri čemu je - intenzitet zvuka na jediničom rastojanju od izvora,

pri čemu je kružna frekvencija 2

1.6 Tačkasti izvor zvuka snage % = 10 W zrači u slobodnom prostoru

= U = √0,18 414 Pa = 18,2 Pa

U 0,4 U 0,4 U 0,4

414 0,4 414 0,4 414 0,4

= √10 414 # 10# 20 = 2 10/ Pa

Visina tona zavisi od frekvencije i nalazi se u opsegu od 20Hz do 20.000Hz,

Boja zvuka je određena spektrom, koji može da ima samo jednu

Veber-Fehnerov zakon je opšti fiziološki zakon (važi za sva čula) i on govori

Nivo zvuka je logaritamska veličina koja se izražava u decibelima (dB). Po

Ukoliko raspolažemo podatkom o zvučnom pritisku , a ne o intenzitetu

gde su: – zvučni pritisak u Pa, koji želimo da izrazimo u dB, i

Decibel je objektivna i relativna jedinica, koja ne zavisi od frekvencije.

Logaritamska promena frekvencije u čujnom opsegu je najčešća u praksi.

Fon je jedinica za subjektivnu jačinu zvuka koja predstavlja osećaj na

Son je takođe jedinica za izražavanje subjektivne jačine zvuka, takozvane

Određivanje subjektivne jačine složenog zvuka. Postupak je sledeći:

Izofonske linije su dobijene subjektivnim merenjem jačine zvuka. Na slici

Decibeli „A“ se u praksi veoma često koriste kada je potrebno objektivnu

= 10 log 0,8 10 = 10 (log 0,8 + log 10 )

= 2*, = 10,6 -$'

= (2,3 + 10,6 + 16) sona = 28,9 sona

= 10 ⁄ ... za 100 Hz

= 10 ⁄ ... za 500 Hz

* = 10> ⁄ ...za 1000 Hz