You are on page 1of 6

Tvrđava Masada je nacionalni ponos jevreja i svojevrsan simbol ljudske težnje za slobodom izbora.

Bila je
poslednje uporište jevrejskih branilaca u ratu protiv Rimljana i njen pad je označio nestanak Judejskog
carstva s kraja perioda Drugog hrama.

Smeštena je na jugozapadnoj obali gornjeg dela Mrtvog mora. Judejska pustinja se ovde urušava u more.
Svaka iole ozbiljna kiša spira krečnjak ostavljajući strme litice iza sebe. Voda dubi brojne klance. Dva od
njih, Vadi Ben Jair i Vadi Masada, bukvalno su otkinuli plato koji štrči izvan visoravni i kao stvoren je za
teško osvojivo utvrđenje koje lako kontroliše usku liniju obale Mrtvog mora.

Kako ovuda prolaze dva drevna puta, jedan koji kroz središnji deo Judejske pustinje ide ka Istočnoj
Transjordaniji i drugi koji povezuje dolinu Arava sa Jerusalimom, prve utvrde na Masadi potiču još iz
vladavine "Visokog sveštenika Jonatana", kako su nazivali hasmoneanskog kralja Aleksandra Janeusa
(103. - 76. godine pre nove ere).

Plato na kome je tvrđava uzdiže se 450 metara iznad Mrtvog mora (naš saputnik Siki izmerio je da je to
na 55 nadmorske visine). Dugačak je 600 a širok 350 metara.

Masadu je dodatno utvrdio i napravio je, po tadašnjim procenama, neosvojivom paranoični Kralj Irod
(Herod, vladao Judejom od 37. godine pre nove ere do 4. godine posle Hristovog rodjenja). Irod Veliki je
utvrdio Masadu između 37. i 31. godine pre nove ere. Tokom ratova u kojima su učestvovali i Rimsko i
Egipatsko carstvo, Irod je stao na stranu Antonija i Kleopatre. Pošto ih je Oktavije porazio, Irod je na
Masadi ostavio majku i jedan broj podanika i krenuo ka Rimu da pokuša da izgladi stvari. Mada je
verovao da će biti pogubljen, uspeo je da odobrovolji novog cara.

Pogled sa tvrđave ka zapadu

Pogled sa tvrđave ka zapaduVrativši se, shvatio je da je Masada lako odolevala napadima tokom njegovog
odsustva, što ga je navelo da je dodatno utvrdi kao sigurno utočište u slučaju pobune njegovih podanika
(u strahu da će ga neko izdati, Irod je pored ostalih ubio dve svoje žene i nekoliko sinova). Odbrambeni
zid oko platoa načičkan kulama bio je dugačak 1.400 metara a debeo 4 metra. Tvrđava je imala brojna
skladišta, cisterne za skupljanje kišnice, barake, palate i oružarnicu.

*** Posle smrti Iroda nastao je period borbe za vlast između njegovih naslednika. po krivim bodežima (sicae) koje su krili ispod odeće i vrlo vešto koristili za zadavanje iznenadnih smrtonosnih udaraca neprijatelju.000 ratnika. kao poslednja preostala ustanička jevrejska utvrda. 66. sve dok rimljanima nije dosadilo. Bio je antička "ptica selica" . godine nove ere buknuo je Jevrejsko . rimljani su na Masadu poslali svoju Desetu legiju sa 10. početkom ustanka. Zvali su ih Sikariji ili Sikirini. da bi onda brzom akcijom osvojili tvrđavu. Podigli su sinagogu i mikve . postavivši osam logora oko nje.Masadu je Irod ustanovio kao svoju luksuznu zimsku palatu. . Ipak. građeno u stilu Istočnog rimskog carstva. Bila je palatno utvrđenje. Grupa tvrdo tradicionalnih jevrejskih pobunjenika koja je bila izbačena iz Jerusalima zbog svog ortodoksnog pristupa veri. Opkolili su Masadu sa svih strana. koju su nametali i okolnim jevrejima nastanjenim na obali Mrtvog mora. na prevaru ušli u Masadu. Želeći da okonča rat i spreči ispade sikarija. surovosti lokalnih vlasti i nametanja rimske kulture. primili su jedan broj izbeglica. Poseban sistem vodosnabdevanja i rezerve hrane obezbeđivali su skoro beskonačan otpor branilaca. pokolja i uništavanja koji su se tamo desili. Nekoliko meseci su nasipali kamen i zemlju koje su utvrdjivali drvenim stupcima da naprave prilaz sa zapadne (zadnje) strane. što je omogućilo da se rampa izgradi. Tvrđava je bila tako dobro utvrđena. Legenda kaže da su radove izvodili jevrejski zarobljenici koje branioci nisu hteli da ubijaju jer su istog roda. na severu. Tako su.Rimski rat. utvrde i pristupna rampa koja je omogućla prodor u tvrđavu su danas najbolje očuvani primer sistema vojne opsade Rimskog carstva. koji neki nazivaju i Velikim jevrejskim ustankom. Vojni logori. zbog visokih poreza. godine nove ere).ritualna jevrejska kupatila. izdajući se za putnike namernike. obezbeđena i čuvana da je opsada potraja tri godine. preotela je Masadu od rimskog garnizona koji je u njoj bio stacioniran. Tu su ustanovili svoju sopstvenu vlast zasnovanu na tradicionalnim i strogim jevrejskim pravilima. što su branioci obilato koristili da se pogrdnim rečima obraćaju napadačima.leti je stolovao u Cezarei. Zanimljivost je da su se buka i povici sa vrha mogli čuti u podnođju. a zimi se selio u topliji kraj pored Mrtvog mora. dok su se oni odozdo gubili. Posle pada Jerusalima (70.

odlučili da nikada ne budemo sluge Rimljanima niti bilo kome do samom Bogu. plemeniti prijatelji moji.70 godine nove ere). Poslednji je ubio devetoricu ostalih. Od oko hiljadu ljudi. Na osnovu iskaza preživelih. skoro dve hiljade godina kasnije. Na Masadi su. poslednji smo koji se bore protiv njih. Uz nju su do zidina dogurali ogromnu rampu sa koje su gađali branioce.Rampa je završena aprila 73. Rimljani su se povukli pripremajući se za sutrašnji odlučujući napad. okupio sve svoje ljude i održao čuveni govor u kome je između ostalog rekao: Odavno smo. Neka žene naše umru pre nego što ih obeščaste. legendu o Masadi zapisao je Josip Flavije u svom delu "Jevrejski rat". branioci su ih iznutra dodatno utvrdili drvenim i zemljanim nasipom koji su rimljani zapalili probivši zatim kapiju. u poslednjoj noći opsade Masade aprila 73. zajedno s najdražim prijateljima. Prvi smo se pobunili protiv njih. a naša deca pre nego što okuse ropstvo. Videvši da vrata mogu popustiti. pokazavši da je još u našoj moći da umremo hrabro i kao slobodni ljudi. ali da su izabrali da umru kao slobodni ljudi. . pronađene pločice sa imenima za koje se smatra da su služile za određivanje te desetorice odabranih za ovaj (samo)ubilački čin. a onda izvršio samoubistvo. preživele su samo dve žene i petoro dece . Govor Eleazara Ben-Jaira. slavno.oni su se sakrili u jednom rezervoaru vode. Branioci su uništili svoje domove i sve drugo osim zaliha hrane . a ja mogu samo to da cenim kao milost koju nam je Bog podario. ali se posle poraza i tamničenja priklonio Rimljanima i dugo zatim služio im kao hroničar vremena u kome je živeo. godine Svaki muškarac je ubio svoju ženu i decu. Desetorica njih izabrana su da ubiju sve ostale. godine.želeći da time poruče rimljanima da su mogli još da se brane i umru u borbi i ropstvu. Ben-Jair je. videvši neminovni pad Masade. dok se vrata razbijali džinovskim "ovnom" sakrivenim u podnožje te pokretne kule. On je bio jedan od jevrejskih velmoža tokom Velikog jevrejskog ustanka (66 .

to nimalo ne bi bilo lako. U ono vreme. ovaj herojski događaj iz daleke prošlosti bio je više nego pogodan za tu svrhu.upravo onih koji su doprineli jačanju nacionalnog identiteta. godine jevreji iz Palestine planirali da ponove ovakav postupak na planini Karmel. Iz današnjeg ugla gledano.. Kakva god bila istina. kada je poraz u ratu donosio razaranje.što je bio običaj pisaca hroničara tokom istorije. iz umetničkih ponuda. *** Moja kćerka Milica pitala me je na kraju obilaska da li bih je ubio da sam bio u toj situaciji. rekavši da bi verovatno motrao da prihvatim zajedničku odluku.*** Legenda o Masadi ima i drugu stranu. jevrejima je trebala neka herojska epizoda iz istorije. Godinama su ga neki drugi stručnjaci optuživali da je preuveličao legendu zarad političkih ciljeva . . ovo je zaista bila herojska i časna odluka. Tako su još tokom Romevole invazije u El Alamejnu 1942. univerzitetski profesor Jigel Jadin. ali je pred kraj života ipak posredno priznao da je njegov rad imao političku konotaciju. Predvodnik kritičara. Kako su jevreji vekovima trpeli zlo smatrajući da ih bog iskušava pred sudnji dan. šezdesetih godina prošlog veka. Jadin se dugo branio od optužbi. Promucao sam neki odgovor. silovanja i ropstvo. Jedan od argumenata koji koriste je i da je Josip Flavije. događaj na Masadi ostaje jedan od herojskih činova u istoriji čovečanstva. "nakitio" priču preuveličavši istinite događaje . Svakako. bio je Nahman Ben-Jehuda. Istraživanja na tvrđavi vodio je. nešto što će doprineti građenju novog nacionalnog zanosa. masovno smaknuće. Pojedine izraelske jedinice kao zakletvu izgovaraju "Masada neće ponovo pasti". koji tvrde da je opsada trajala samo sedam godina i da Ben-Jair nije bio heroj već okrutni čovek koji je poharao hranu okolnog stanovništva proterajući ih iz tog kraja i odbio da pomogne Jerusalima za vreme rimske opsade. to svakako izgleda suludo i nerazumno. U godinama kada je stvaran cionistički Izrael. On je napisao dve knjige o "Masada prevari".

kupatilo. nikako nisam ostao ravnodušan zbog ovog čina. Odozgo se jasno vide ostaci rimskih logora iz vremena opsade. ova staza je najčešće zatvorena posle 10 sati ujutro. Žičara ŽičaraDo tvrđave vodi uska krivudava staza uz liticu. godine. sinagoga. što za običnog čoveka znači oko sat vremena napornog hoda. nisam "osetio nešto uzvišeno" obilazeći Masadu. restauracijom je dosta otkriveno i obnovljeno i na raspolaganju je posetiocima. Na tvrđavi se mogu videti ostaci kompleksa Irodove palate. kao i da su je koristili krstaši. zvana Zmijska staza. Kompleks Masade otvoren je kao nacionalni park 1966. Stoga sam na odlasku dugo i s poštovanjem gledao to zaravnjeno brdo kako ostaje u daljini. koje za tri minuta voze po 65-toro ljudi. Za one komotnije (a to je velika većina posetilaca). Kažu da se za pravi osećaj Masade može steći tek kada se peške uspenje uz uspon. nalaze se restoran. . na polaznoj stanici žičare. bioskopska sala u kojoj svi posetioci pogledaju kratak informativni film i veoma lepo uređen i opremljen muzej sa vrednim eksponatima. izgrađena je žičara sa dve kabine. Iako je najveći deo tvrđave uništen. Međutim.Kao i u najvećem broju drugih situacija. skladišta. prodavnica suvenira. Za one koji posećuju Masadu Masada je od pada u prvom veku bila najčešće napuštena. UNESCO je Masadu uvrstio u listu svetske baštine 2001. mada se pouzdano zna da je u vizantijskom periodu tu bio manastir (očuvani su ostaci građevine sa freskama). U podnožju. A pogled na hridi Judejske pustinje i Mrtvo more ka kome se obrušavaju je spektakularan. mogla koristiti i danas. recimo. godine. bazilike sa mozaikom i kuća u kojima su živeli sikirini i potonji stanovnici. Zbog težine uspona. Cisterna za vodu bi se.

Drvo se održalo do danas. Posadili su ga. Na opšte iznenađenje. godine snimljena holivudska limunada serija sa Piterom O'Tul-om i Piterom Štrausom u glavnim ulogama. a rasađeno je na još nekoliko mesta (u kibucu Ketura. Na nekoliko mesta oko Masade nalaze se moderni teatri na otvorenom. seme je posle 2. Još jedno nasleđe Masade Tokom iskopavanja šezdesetih godina. u djubrivo sa dodatkom hormona.000 godina proklijalo. Opet. tradicionalne biljne vrste koje uzmiču pred onim hibridnim.Uz kanjon koji vodi od tvrđave organizuje se noćni pohod "Mesečev putna čijem kraju posetioce čeka bogat muzički program. iza planine Nebo (na kojoj je po predanju sahranjen Mojsije). drvo biti ponovo korišćeno kao lekovito i hranljivo - po čemu je nekada bilo poznato. u Aravi u terapeutske svrhe). na tajnom mestu kako ne bi bilom ukradeno. u okviru kampanje da se očuvaju stare. O Masadi je 1981. . kažu da je videti sa Masade izlazak sunca preko Mrtvog mora. Izraelski naučnici su pronašli neoštećeno seme urminog drveta. ukoliko rasađivanje bude uspešno. namenjeni predstavama i koncertima klasične muzike. neponovljivo iskustvo. Istraživanja su pokazala da se oko polovine genetskih markera ovog drveta razlikuje od onih kod današnjih urmi! Očekuje se da će. u starim ostavama za hranu.