D@EPNI RE^NIK

NOVIH
TEHNOLOGIJA
Priredio
Mihailo J. [olaji}
 *

3-D (trodimenzionalni)mmU kompjuterima 3-D opisuje sliku koja

obezbe|uje utisak dubine. Kada se 3-D slike u~ine interaktivnim da
bi korisnici ose}ali da su uklju~eni u sredinu, ovo iskustvo se nazi-
va virtuelna realnost. Obi~no je potreban specijalni plug-in viewer
(posmatra~) za web pretra`iva~, da biste mogli da gledate 3-D slike
i da vr{ite interakciju sa njima. U~e{}e u virtuelnoj realnosti mo`e da
zahteva i dodatnu opremu. Kreiranje 3-D slika se mo`e posmatrati
kao proces u tri faze, koje se zovu kreiranje kocki, geometrija i
pode{avanje finesa. U prvoj fazi kreiraju se modeli od individualnih
objekata kori{}enjem povezanih ta~aka spojenih u veliki broj indi-
vidualnih poligona (kocki). U slede}oj fazi poligoni se transformi{u
na razli~ite na~ine i dodaju se svetlosni efekti. U tre}oj fazi tran-
sformisane slike se pretvaraju u objekte sa izuzetno finim detaljima.
IZDAVA^: PREVOD:
Popularni proizvodi za kreiranje 3-D efekata su Extreme 3D,
Kompjuter biblioteka Biljana Milojkovi}
LightWave 3D, Ray Dream Studio, 3D Studio MAX, Softimage 3D i
Vladana [i}evi}a 19 LEKTOR:
Visual Reality. Jezik za modeliranje virtuelne realnosti (Virtual Reality
32000 ^a~ak Milo{ Jevtovi}, Ivana ]ur~i}
Modelling Language - VRML) omogu}ava kreatoru da specificira slike
TEL: 032/320-140 DIZAJN:
i pravila za njihovo prikazivanje i interakciju kori{}enjem tekstualnih
TEL/FAX: 032/ 232 322 Zoran Pavlovi}
jezi~kih iskaza.
INTERNET: [TAMPA:
www.kombib.co.yu Svetlost ^a~ak
3G 3G je skra}enica za tre}u generaciju mobilnih komunikacija.
E-MAIL: kombib$EUnet.yu I izdanje
3G je:
@.R: 41300-603-9-2002603 ^a~ak, 2000.
l mobilna multimedija

3
3G
l
personalne usluge
konvergencija digitalizacije, mobilnosti i Interneta
nove tehnologije zasnovane na globalnim standardima.
Pomo}u 3G mo`e se pristupiti svim vrstama digitalnih informacija
(muzika, fotografije, video, televizija) dok su u pokretu. Ono {to se
dugo o~ekivalo - multimedijalno slanje poruka, elektronski nov~anici
i globalna kompatibilnost - pomo}u 3G postaje realnost. 3G je
poslovna mogu}nost 21. veka. 3G obe}ava pove}anu {irinu opsega,
do 384 Kbps kada je ure|aj stacionaran ili kada se kre}e brzinom
pe{aka, 128 Kbps u kolima i 2 Mbps u fiksiranim aplikacijama. 3G }e
raditi preko be`i~nih vazdu{nih interfejsa, kao {to su GSM, TDMA i
CDMA. Novi EDGE (Enhanced Data rates for Global Evolution)
vazdu{ni interfejs je razvijen specijalno da bi udovoljio potrebama
{irine opsega 3G-a.
A ActiveX ControlmmActiveX kontrola je deo Microsoftovog seta ActiveX
ActiveX (tako|e videti: ActiveX Control)mmActiveX je ime koje je
Microsoft dao nizu “strate{kih” objektno orijentisanih programskih
tehnologija i alata. Glavna tehnologija je komponentno-objektni
model - Component Object Model (COM). Kada se koristi u mre`i sa
uputstvima i dodatnom podr{kom, COM postaje distribuirani kom-
ponentno-objektni model - Distributed Component Object Model
(DCOM). Glavno {to kreirate kada pi{ete program koji se izvr{ava u
ActiveX okru`enju, jeste komponenta, nezavisan program koji se
mo`e izvr{avati bilo gde u Va{oj ActiveX mre`i (trenutno, to je mre`a
koja sadr`i Windows i Macintosh sisteme). Ova komponenta je po-
znata kao ActiveX kontrola. ActiveX je odgovor Microsofta na Java
tehnologiju iz Sun Microsystemsa. ActiveX kontrola je grubi ekviva-
4 5
ActiveX Control
lent Java apletu. Ako imate operativni sistem Windows na personal-
nom ra~unaru, mo`ete primetiti veliki broj Windows fajlova sa “OCX”
sufiksom imena fajla. OCX zna~i “Object Linking and Embedding con-
A
trol” (OLE). OLE je bila Microsoftova programska tehnologija za
podr{ku slo`enim dokumenatima, kao {to je Windows desktop. COM
sada potiskuje OLE i kao deo {ireg koncepta. Microsoft sada koristi
izraz “ActiveX control”, umesto “OCX” za komponentni objekat.
Jedna od glavnih prednosti komponente je {to je mogu ponovo
koristiti mnoge aplikacije (kontejneri komponenata). COM kompo-
nentni objekat (ActiveX kontrola) mo`e biti kreiran kori{}enjem
jednog od nekoliko jezika, ili razvojnih alata, uklju~uju}i i C++ i
Visual Basic, ili Power Builder, ili pomo}u alata za skriptovanje, kao
{to je VBScript. Trenutno, ActiveX kontrole se izvr{avaju u Windowsu
95/98/NT i u Macintoshu. Microsoft planira da podr`i Active X kon-
trole za UNIX.
tehnologija. Ona je komponentno-programski objekt koji mogu
ponovo koristiti mnogi aplikacioni programi u okviru ra~unara, ili
me|u ra~unarima u mre`i. ActiveX kontrola je deo Microsoftovog
op{irnog seta ActiveX tehnologija, me|u kojima je glavni kompo-
nentno-objektni model (COM). ActiveX kontrole mogu biti kori{}ene
kao mali programi ili animacije za web stranice, ali ih, tako|e, mogu
koristiti za bilo koji zajedni~ki zadatak svi aplikacioni programi u
najnovijim Windows i Macintosh okru`enjima. Generalno, ActiveX
kontrole zamenjuju ranije OCX kontrole (Object linking and embed-
ding custom controls). ActiveX kontrola je grubi ekvivalent u kon-
ceptu i implementaciji Java apletu. Ona mo`e biti kreirana u bilo kom
programskom jeziku koji prepoznaje Microsoftov komponentno-
objektni model (COM). ActiveX kontrola je komponenta, ili nezavisni
programski paket, koji mogu kreirati i ponovo koristiti mnoge
ADSL
aplikacije na istom ra~unaru, ili u distribuiranoj mre`i. Distribuirana
podr{ka za COM naziva se distribuirani komponentno-objektni model
(DCOM). U implementaciji ActiveX kontrola je modul dinami~ke
biblioteke linkova (Dynamic Link Library module - DLL). ActiveX kon-
trola se izvr{ava u ne~emu {to se zove kontejner, odnosno, aplika-
cioni program koji koristi COM programski interfejs. Ovaj pristup
ponovnog kori{}enja komponente u razvoju aplikacije smanjuje
vreme razvoja i pobolj{ava mogu}nosti i kvalitet programa. Windows
95 i NT programi za razvoj aplikacija, kao {to su Power Builder i
Microsoft Access, uveliko koriste prednosti ActiveX kontrola. Visual
Basic i C++ se, obi~no, koriste za pisanje OCX ili ActiveX kontrola.
ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line)mmAsimetri~na digitalna pret-
platni~ka linija je tehnologija za prenos digitalnih informacija velikim
brzinama kori{}enjem postoje}ih telefonskih linija do domova i firmi.
Za razliku od regularnih pozivnih (dial-up) telefonskih usluga, ADSL
obezbe|uje neprekidno dostupan, “uvek na liniji” priklju~ak na
mre`u. On je asimetri~an u tom smislu da koristi ve}i deo kanala za
prenos do korisnika i samo mali deo za primanje informacija od
korisnika. Simultano prilago|ava analogne (glasovne) informacije na
istoj liniji. ADSL se, obi~no, koristi pri brzinama prenosa podataka
od 512Kbps do oko 6 Mbps. Oblik ADSL-a, poznat kao univerzalni
ADSL, ili G.Lite, bio je inicijalno odobren kao ITU standard. ADSL je
bio specifi~no dizajniran da koristi jednosmernu prirodu mnogih mul-
timedijalnih komunikacija u kojima velike koli~ine informacija proti~u
prema korisniku, a samo mala koli~ina interaktivnih kontrolnih infor-
macija se vra}a natrag. Nekoliko eksperimenata sa ADSL sa stvarn-
im korisnicima po~elo je 1996. godine.
Dve godine kasnije, {iroka skala instalacija je pokrenuta u nekoliko
ameri~kih oblasti. U 2000. godini i kasnije, od ADSL-a i drugih obli-
ka DSL-a se o~ekuje da budu generalno dostupni u svim urbanim
6 7
AI (Artifical intelligence)
oblastima. Pomo}u ADSL-a (i drugih oblika DSL-a), telefonske kom-
panije se takmi~e sa kablovskim kompanijama i njihovim kablovsko-
modemskim uslugama.
A
AGP (Accelerated graphics port)mmUbrzani grafi~ki port AGP je inter-
fejs specifikacija koja omogu}ava brzo prikazivanje 3-D grafike na
obi~nim personalnim ra~unarima. AGP je interfejs dizajniran da
prenosi 3-D slike (na primer, sa web sajtova ili CD ROM-ova) mnogo
br`e i lak{e nego {to je danas mogu}e na bilo kom kompjuteru, osim
na skupoj grafi~koj radnoj stanici. Interfejs koristi glavnu memoriju
kompjutera (RAM) da “osve`ava” sliku na monitoru i da podr`i mapi-
ranje sastava, z-baferovanje i alfa-blendovanje (me{anje) koji su
potrebni za prikazivanje 3-D slika. AGP kori{}enje glavne memorije
je dinami~ko, {to zna~i da se, kada se ne koristi za ubrzanu grafiku,
glavna memorija vra}a na kori{}enje operativnom sistemu ili drugim
aplikacijama. Intel, koji je preuzeo vo|stvo u razvoju AGP speci-
fikacija, uveo je AGP u komplet ~ipova u svoj Pentium II mikropro-
cesor. Novi, br`i mikro~ipovi u Intelovoj Pentium liniji su dizajnirani
da rade sa AGP kompletom ~ipova. Intel ka`e da su unapre|ena
jedinica za predstavljanje brojeva u pokretnom zarezu i br`i ke{ algo-
ritam naprednijih Pentiuma bolje prilago|eni trodimenzionalnim
aplikacijama.
AI (Artificial Intelligence)mmVe{ta~ka inteligencija je simulacija procesa
ljudske inteligencije pomo}u ma{ina, posebno kompjuterskih
sistema. Ovi procesi uklju~uju u~enje (akviziciju informacija i pravila
za kori{}enje informacija), razmi{ljanje (kori{}enje pravila da bi se
doneli pribli`ni ili definitivni zaklju~ci) i samokorekciju. Posebne
aplikacije AI uklju~uju ekspertne sisteme i prepoznavanje govora i
slika. Za web sajt, akamaize zna~i ubrzati dostavljanje web fajlova
postavljanjem kopija na servere bli`e korisniku nego {to je server
AI (Artificial inelligence)
koji dostavlja glavni fajl za web stranicu. Za akamaize, web sajt
koristi FreeFlow proizvod AKAMAI kompanije, koja je uspela da
ubedi veliki broj svojih klijenata i drugih korisnika Weba da usvoje
ovaj izraz. Bitno je da proces FreeFlow dozvoljava web sajtu da
koristi AKAMAI-jevu mre`u disperznih servera kao ke{ za multimedi-
jalne i druge fajlove, koji, obi~no, usporavaju dostavljanje kompletne
web stranice korisniku. FreeFlow upravlja balansiranjem saobra}aja
izme|u razli~itih servera i identifikacijom servera koji treba koristiti
za neki odre|eni zahtev. Akamaize je poseban pristup jedne kom-
panije onome {to industrija naziva dostavljanjem sadr`aja. Obi~na
web stranica se sastoji od HTML fajla (Hyper Text Markup Language)
- glavni fajl za stranicu - i dodatnih fajlova koji su pomenuti u HTML
fajlu, kao {to su po jedan za svaku sliku koju treba prikazati, ili
audio ili video fajl koji treba prikazati. Koriste}i Webov protokol za
prenos hiperteksta - Hypertext Transfer Protocol (HTTP), kada web
~ita~i, kao {to su Netscape ili Internet Explorer, prime glavni HTML
fajl, on zahteva ostale fajlove koji idu uz stranicu. Obi~no, ovaj pro-
ces u dva koraka zna~i prenos svih fajlova sa servera koji poseduje
web sajt. Pomo}u AKAMAI-jevog procesa fajlovi ~ija su imena
ugne`|ena u glavni HTML fajl se kopiraju unapred i stavljaju na veli-
ki broj geografski razu|enih servera. Kada se primi prvobitni zahtev
na glavnom serveru njegova izvorna lokacija i ostali faktori se koriste
da se utvrdi sa kog servera svaki od ugne`|enih fajlova treba da
poti~e. Internet lokacije, odnosno, URL-ovi se onda dinami~ki
ugra|uju u glavni fajl, pre nego {to se po{alje tra`iocu. Kada kori-
snikov ~ita~ zahteva fajlove podr{ke, zahtevi se, obi~no, upu}uju
serveru koji je bli`i od glavnog servera. Rezultat je da svi delovi
(individualni fajlovi) web stranice sti`u mnogo br`e. Razu|ivanje
fajlova olak{ava i priliv za vreme velike zauzetosti mre`e i perioda
velikog optere}enja mre`e. Veliki broj web sajtova sa gustim
saobra}ajem, kao {to su about.com, CNN, YAHOO, sada koristi ovu
8 9
AIN (Advanced Intelligent Network)
tehniku. AKAMAI nudi od{tetu onim klijentima kod kojih za bilo koji
dan kori{}enja ovog sistema performanse ne prevazilaze perfor-
manse home servera. AKAMAI tehnologija je jedan od nekoliko
A
glavnih pristupa problemu dostavljanja sadr`aja.
AIN (Advanced Intelligent Network)mmNapredna obave{tajna mre`a AIN
je arhitektura telefonske mre`e koja odvaja logiku usluge od preki-
da~ke opreme, dozvoljavaju}i da nove usluge budu dodate bez
potrebe da se ponovo dizajniraju prekida~i koji podr`avaju nove
usluge. To podsti~e konkurenciju izme|u provajdera usluga jer ~ini
jednostavnijim za provajdera da doda usluge i pru`a korisnicima ve}i
izbor usluga.
Razvijen od strane firme Bell Communications Research, AIN je pri-
znat kao industrijski standard u Severnoj Americi. Njegova po~etna
verzija, AIN Release 1, se smatra za model prema kome }e se usluge
razvijati. U me|uvremenu, evolutivne podgrupe AIN verzije 1 su se
razvile. One su prikazane na AIN tabeli verzija ispod. Drugde,
Internacionalna unija za telekomunikacije (International Telecommu-
nication Union, ITU-TS), potvr|uju}i koncept AIN-a, razvila je ekviva-
lentnu verziju AIN-a nazvanu Capability Set 1 (CS-1). Pripada evolu-
tivnim podgrupama koje se zovu Core INAP sposobnosti.
Ukratko, evo kako AIN verzija 1 radi:
1. Korisnik telefona okrene broj koji prima prekida~ u centrali tele-
fonske kompanije.
2. Prekida~ - poznat kao ta~ka za uklju~ivanje usluge (Service
Switching Point - SSP) - prosle|uje poziv kroz mre`u signalnog
sistema 7 (Signaling System 7, SS-7) do ta~ke kontrole usluge
(Service Control Point - SCP) gde se nalazi logika usluga.
3. Service Control Point identifikuje uslugu koja se tra`i iz dela
broja koji je okrenut i vra}a informaciju o tome kako treba
postupiti sa pozivom do Service Switching Point-a. Primeri
AIN (Advanced Intelligent Network)
usluga koje SCP mo`e da pru`i uklju~uju uslugu poziva
odre|ene oblasti, servis oporavka od katastrofa, slu`bu za
neuznemiravanje, i servis za pozivanje sa petocifrenim
produ`etkom broja.
4. U nekim slu~ajevima , poziv mo`e da se obradi br`e upotrebom
Inteligentnih ulazno/izlaznih ure|aja (Inteligent Preipheral - IP)
koji je povezan na Service Switching Point vezom velike brzine.
Na primer, kao odgovor na pozvani broj mo`ete dobiti `eljeno
govorno obave{tenje ili glas mo`e biti analiziran i prepoznat.
5. Uz to, “pomo}na” oprema mo`e direktno da se doda Service
Switching Point-u za brzu vezu na dodatne, nedefinisane
usluge.
Jedna od usluga koje AIN ~ini mogu}im je prenosivost lokalnog broja
(Local Number Portability - LNP)
Mogu}nosti AIN verzija:
Verzija 0 - Okida~ za proveru kada je veza isklju~ena, digitalna kolek-
cija i analiza , i odre|ivanje puta do ta~aka koje zovete;
praznine koda kako bi proverili uslove pretrpanosti u SCP-u; 75
najava u sistemu za uklju~ivanje; bazirana na ANSI TCAP izdanje 1
Verzija 0.1 - Dodaje model formalnog poziva koji razlikuje izvorni deo
poziva od zavr{nog dela <br>, dodatni okida~i; 254 najava u
sistemu za uklju~ivanje; bazirana na ANSI TCAP izdanje 2
Verzija 0.2 - Dodaje podr{ku Faze 2 slu`be za personalnu komu-
nikaciju (Personal Communication Service - PCS); biranje broja
koje se aktivira glasom ( Voice activated Dialing - VAD); SSP-IP
interfejs baziran na ISDN; Okida~i koji iniciraju zauzet signal ili
signal nema odgovora; Odre|ivanje liste doga|aja koji slede u
SCP-u; Odre|ivanje puta po pravilu
Verzija 1 - Celokupan skup mogu}nosti
10
Najnovije *
Active Directory (Aktivni direktorijum)mmActive Directory je Microsoft-
ova za{ti}ena adresarska slu`ba, sastavni deo arhitekture Windows
2000. Kao i ostale adresarske slu`be, na primer Novell Directory
Services (NDS), Active Directory je centralizovan i standardizovan sis-
tem koji automatizuje mre`no rukovo|enje korisnikovim podacima,
sigurnosti i distribuiranih izvora i omogu}uje unutra{nje operacije sa
drugim direktorijumima. Active Directory je dizajniran posebno za
okoline sa distribuiranim mre`ama.
Karakteristike Akivnog direktorijumima uklju~uju:
Podr`avanje X500 standarda za globalne direktorijume;
Sposobnost za sigurno produ`enje mre`nih operacija na Web;
Hijerarhijsku organizaciju koja obezbe|uje jedinstvenu ta~ku pristu-
pa do sistema administracije (upravljanje korisnikovim ra~unima, kli-
jentima, serverima i aplikacijama, na primer) kako bi smanjili
suvi{nost i gre{ke;
Organizaciju memorisanja orijentisanu ka objektu, koja dozvoljava
lak{i pristup informacijama;
Podr`avanje perolakog protokola za pristup adresaru (Lightweight
Directory Access Protocol-LDAP), koji obezbe|uje operativnost
unutar adresara;
Dizajniran je tako da bude kompatibilan i unazad i unapred.
11
Atomic force microscopy
Atomic force microscopy (mikroskopiranje snage atoma)mmAtomic force
microscopy (AFM) je tehnika za analiziranje povr{ine neravnog
materijala sve do nivoa atoma. AFM koristi mehani~ku sondu kako
bi uve}ao karakteristike povr{ine ~ak i do 100,000,000 puta i
proizvodi trodimenzionalne slike povr{ine.
Tehnika je proiza{la od povezane tehnologije, koja se zove skeni-
ranje teleskop-mikroskopija (scanning telescope microscopy-STM).
Razlika je u tome {to AFM ne zahteva uzorak za provo|enje elek-
triciteta, a STM zahteva uzorak. AFM tako|e radi u normalnim sobn-
im temperaturama, dok STM zahteva specijalne temperature i druge
uslove. AFM se koristi za razumevanje problema materija u mnogim
oblastima, uklju~uju}i pam}enje podataka, telekomunikacije, bio-
medicinu, hemiju i nauku o kosmosu. U pam}enju podataka, poma`e
istra`iva~ima da "prisili" disk da ima ve}i kapacitet. Dana{nji mag-
netni ure|aji za pam}enje tipi~no imaju kapacitet izme|u 20 i 50
gigabita (bilioni bitova) na kvadratnom in~u medijuma za pam}enje.
Istra`iva~i ispituju da li AFM mo`e da pomogne da se pove}a gusti-
na ~itanja i upisa na izme|u 40 gigabita i 300 gigabita na kvadrat-
nom in~u. Niko jo{ uvek nije komercijalizovao AFM tehnologiju za
ovu svrhu, ali IBM i ostali aktivno te`e tome.
Coded Orthogonal Frequency Division Multiplexing (COFDM)mmKodira-
na ortogonalna vi{estruka podela frekvencije Kodirana ortogonalna
vi{estruka podela frekvencije je modulacija {eme koja deli jedan digital-
ni signal na 1,000 ili vi{e nosioca signala istovremeno. Signali se {alju
pod pravim uglovima jedan drugom (ortogonalno) tako da se ne me{aju
jedan sa drugim. COFDM se prvenstveno koristi u Evropi i podr`avan je
od strane DVB (emitovanje digitalnih video signala) standarda digitalne
televizije. U SAD, Komitet za unapre|ene televizijske standarde
(Advanced Television Standards Committee, ATSC) je odabrao 8-VSB
(osmostepeni preostali bo~ni opseg) za svoj ekvivalentni standard.
12
fiber8-VSB
Glavni razlog odluke Evrope da koristi COFDM je njegova sposobnost
da potpuno prevazilazi efekte vi{estruke putanje. Kada je signal
poslat, on se sre}e sa preprekama kao {to su kanjoni, zgrade, pa ~ak
*
i ljudi, koje ometaju signal prouzrokuju}i da koristi dve ili vi{e putan-
ja kako bi stigao do cilja, televiziju. Kasni dolazak rasturenih delova
signala prouzrokuju nejasne slike. Efekat vi{estrukih putanja mo`e
se javiti jednostavnom individualni ulazkom u sobu. Zbog toga, neki
korisnici u oblastima velikih gradova i oblastima koje imaju brdovit
teren biraju kablovsku ili satlitsku televiziju umesto borbe sa svojim
antenama za bolji prijem. COFDM je otporan na efekte vi{estruke
putanje jer koristi vi{estruke nosioce za prenos jednog signala.
Umesto da se signal razdvaja kada nai|e na prepreku, on proti~e
pored prepreke kao reka pored stene ~ine}i ga savr{enim za besplat-
no DTV programiranje i gledanje mobilne televizije. Problemi efeka-
ta vi{estruke putanje bili su ~e{}e uo~avani u ranijim verzijama 8-
VSB, iako se o~ekivalo da }e ure|aji kao {to su sobne antene da ih
prevazi|u. U Evropi, stanice {alju isti signal sve vreme preko mnogih
granica koriste}i mre`e na jedinstvenoj frekvenciji. Mre`a na jedin-
stvenoj frekvenciji je mre`a nekoliko stanica koje emituju isti signal
istovremeno koriste}i vi{estruke predajnike. Ovo dozvoljava
gledaocima televizije da gledaju isti program bilo gde u Evropi bez
smetnji. COFDM je idealan za mre`e na jedinstvenoj frekvenciji.
fiber8-VSB (vlakno8-VSB)mm8-VSB (osmostepeni ostatak bo~nog
opsega) je format modulacije standardne radio frekvencije (RF)
izabran od strane Komiteta za napredne televizijske sisteme
(Advanced Television Systems Committee - ATSC) za prenos digitalne
televizije (DTV) do potro{a~a u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama i
drugim zemljama koje su to prihvatile. U SAD, standard je specifici-
ran od strane Federalne komisije za komunikacije (FCC) za emito-
vanje svih digitalnih televizija. Zemlje u Evropi i drugde su usvojile
13
fiber8-VSB
alternativni format nazvan Kodiranom ortogonalnom vi{estrukom
podelom frekvencije Coded Orthogonal Frequency Division
Multiplexing - CODFM). Glavni ATSC standardi za DTV su 8-VSB, koji
se koristi za prenos video podataka, MPEG-2 za kompresiju video
signala i Dolby Digital za audio kodiranje.
8-VSB mod obuhvata osam nivoa amplituda koje podr`avaju 19.28
Mbps podataka u jednom kanalu od 6 MHz. Tako|e postoji 16-VSB
mod koji ima 16 nivoa amplituda i podr`ava podatke do 38.57 Mbps
na kanalu od 6 MHz. 8-VSB se smatra efektivnim za simultan prenos
vi{e od jednog DTV programa (multiemitovanje) i za prenos podata-
ka zajedno sa televizijskim programom (emitovanje podataka) jer to
podr`ava velike koli~ine korisnih podataka.
ATSC je prihvatio VSB prenosni sistem jer ima veliki propusni opseg,
koji je potreban za prenos HDTV (televizija visoke definicije) pro-
gramiranja. Klevetnici tvrde da ovaj veliki propusni opseg nije bitan
ukoliko korisnici ne mogu da gledaju program koji se prenosi zbog
efekata vi{estruke putanje. Kada se signal prenese, on se sre}e sa
preprekama kao {to su kanjoni, zgrade, pa ~ak i ljudi, koje rastura-
ju signal, prouzrokuju}i ga da ide putem vi{e putanja da bi stigao
do cilja, televizijskog ure|aja. Kasni dolazak rasturenih delova sig-
nala dovode do duplih slika. Zbog toga, neki korisnici u oblastima
velikih gradova ili brdovitim oblastima biraju kablovsku televiziju
umesto borbe sa svojim antenama za bolji prijem. Zato {to se VSB
signal prenosi preko jednog nosioca, on se rasipa kao voda koja
udara u zid kada nai|e na prepreke, {to nije problem sa Kodiranom
ortogonalnom vi{estrukom podelom frekvencije (Coded Orthogonal
Frequency Division Multiplexing - COFDM), standardnom evropskom
modulacionom tehnikom, jer emituje signal sa vi{e nosilaca.
VSB se zala`e da jednostavna kupovina spoljne antene koja rotira
re{ava problem smetnje vi{estruke putanje, ali kriti~ari se pitaju da
li korisnici `ele da kupuju skupe rotacione spoljne antene kako bi
14
Hybrid fiber coaxial cable
gledali besplatne televizijske programe. Tako|e brinu o tome da slab
prijem i dodatni tro{ak za antenu usporavaju prenos do DT u zeml-
jama koje su prihvatile ATSC. VSB {ema tako|e ne podr`ava gledan-
*
je mobilne televizije. Proizvo|a~i VSB opreme rade na re{enjima ova
dva problema.
GraffitimmPostoji nekoliko na~ina za unos podataka u li~ni digitalni
asistent (PDA) kao {to je dobro poznat "Palm". Jedan pristup je
kori{}enje pisa}eg instrumenta koji se zove stajlus (gramofonska
igla), koja je sli~na olovci bez mastila, za pisanje abecednih i brojnih
karaktera na ekranu. PDA prepoznaje ove karaktere kao da su odred-
nice na tastaturi. Graffiti je za{titno ime za specijalizovani skup
karaktera koji Palm prepoznaje. Program koji dozvoljava ulaz
koriste}i ovaj skup karaktera je tako|e nazvan Graffiti. (Na Italija-
nskom, graffito zna~i {krabanje; mno`ina se ~esto koristi za opisi-
vanje grafita koje ljudi pi{u na zidovima, ogradama, podzemnim
`eleznicama i tome sli~no.)
Glavna razlika izme|u Graffiti i obi~nog rukopisa je ~injenica da svi
karakteri moraju da se sastoje od jednog kontinuiranog poteza sta-
jlusa. Za neka slova ovo predstavlja malu ili nikakvu razliku, na
primer, velika slova G, R i I. Za neka slova, Graffiti se veoma razlikuje
od obi~nog rukopisa. Primeri su A, F i T. Potrebna je praksa da bi se
navikli na modifikovan skup karaktera, ali ve}ina ljudi mo`e ovo
savladati za nekoliko sati.
Hybrid fiber coaxial cablemmKoaksijalni kabl sa hibridnim vlaknom HFC
(hybrid fiber coaxial cable) je telekomunikaciona tehnologija u kojoj
se kabl sa opti~kim vlaknom i koaksijalni kabl koriste u razli~itim
delovima mre`e za prenos sadr`aja {irokog opsega (kao {to su
video, podaci i glas). Tipi~no, lokalna CATV kompanija mo`e koris-
titi kabl sa opti~kim vlaknom od po~etka kabla (centar distribucije)
15
Hybrid fiber coaxial cable
do uslu`nih ~vorova lociranih blizu poslovnih i ku}nih korisnika a od
tih ~vorova mo`e koristiti koaksijalni kabl do individualnih firmi i
ku}a. Prednost HFC-a je da neke karakteristike kabla sa opti~kim vla-
kno (veliki propusni opseg i mali {um i osetljivost interfejsa) mogu
biti pribli`ene korisniku bez potrebe da se zameni postoje}i koaksi-
jalni kabl koji je postavljen sve do ku{a i firmi.
I kablovska televizija i telefonske kopanije koriste HFC u novim
pobolj{anim mre`ama i, u nekim slu~ajevima, dele istu infrastruktu-
ru za prenos video i govornih konverzacija u istom sistemu. Scientific
Atlanta navodi ~etiri razloga za{to kablovska TV i telefonske kom-
panije unapre|uju opremu sa HFC-om:
Kori{}enje kabla sa opti~kim vlaknom za glavne puteve dozvoljava
prenos vi{e podataka nego samo koaksijalnim kablom.
Ve}i propusni opseg podr`ava povratne puteve za interaktivne
podatke koji putuju nazad od korisnika.
Taj deo infrastrukture sa kablom sa opti~kim vlaknom je pouzdaniji
od koaksijalnog kabla. Pouzdanost se smatra za va`niju u interak-
tivnoj okolini.
Kabl sa opti~kim vlaknom je efikasniji za me|usobno povezivanje
kablovske TV ili telefonskih kompanijama koje se ujedinjuju sa
geografski susednim kompanijama.
MathMLmmMathML je aplikacija XML-a (simboli~kog jezika sa
mogu}no{}u pro{irenja, Extensible Markup Language) stvorenog da
olak{a kori{}enje matemati~kih izraza na Web stranicama. Istorijski,
matemati~ki sadr`aj je bilo te{ko opisati zato {to standardni skup
tipografskih karaktera to ne obezbe|uje i zato {to oni ponekad pre-
vazilaze {irinu linije u veli~ini.
Na Web stranicama, GIF ili JPG slike moraju obi~no da se prave da
bi opisali sve sem najjednostavnije matemati~ke izraze. Ovo
funkcioni{e, ali ne izgleda uvek profesionalno, i kada se HTML fajlovi
16
.NET
snime i gledaju offline (kada je isklju~ena veza sa Internetom), slike
se ne vide osim ako nisu posebno snimljene i njihove oznake
u~injene konzistentnim sa offline fajlom. MathML dozvoljava ubaci-
*
vanje matemati~kih izraza u okviru HTML fajla kao posebni podaci.
Pretra`iva~i (ve}ina njih podr`ava MathML) mogu da prika`u odgo-
varaju}i simbol ili izraz. Za matemati~are, in`injere i nau~nike upoz-
nate sa TeX ili LaTeX, MathMl mo`e da se shvati ovako: on je za
HTML ono {to je TeX ili LaTeX za obi~an tekst. Ustvari, postoje kon-
verzioni programi koji generi{u MathML dokumente od TeX ili LaTeX
dokumente. MathML je u razvojno stadijumu. Krajnji cilj je da se
matemati~ki dokumenti u~ine direktno vidljivim i sa mogu}no{}u
{tampanja iz Web pretra`iva~a kao {to su Netscape ili Microsoft
Internet Explorer. Sve dok taj ideal ne bude relizovan, gledanje
matemati~kog sadr`aja na Web sajtovima uglavnom zahteva speci-
jalne plug-in aplikacije.
.NETmm.NET je kako nova poslovna strategija iz Microsoft-a tako i
budu}a platforma operativnog sistema, obe te`e konvergenciji per-
sonalnog ra~unarstva sa Web-om. Cilj je da se obezbedi individual-
nim i poslovnim korisnicima interfejs koji obezbe|uje me|usobnu
saradnju i interfejs koji omogu}ava rad na mre`i za aplikacije i
ra~unarske ure|aje i da bi ra~unarske aktivnosti bile sve vi{e orijen-
tisane ka Web pretra`iva~u. Mnogi detalji za .NET jo{ uvek nisu pot-
puno razra|eni; ipak, Microsoft je objavio informaciju o strategiji
uop{te i razli~itim aspektima platforme. .NET platforma }e sadr`ati
servere; osnovne usluge, kao {to je pam}enje podataka bazirano na
Web-u; i softver ure|aji.
Od .NET platforme se o~ekuje da sadr`i:
l Mogu}nost da osposobi ceo lanac ra~unarskih ure|aja da rade
zajedno i da imaju korisni~ke informacije automatski a`urirane i
sinhronizovane na svima njima
17
.NET
l Uve}anu me|usobnu sposobnost za Web sajtove, omogu}enu
ve}om upotrebom XML (Extensible Markup Language) radije
nego HTML
l Najbolju slu`bu za pretplatu na vezi, koja }e ista}i naru~eni
pristup i dostavu proizvoda i usluga korisniku sa centralne
po~etne ta~ke za upravljanje razli~itim aplikacijama, kao {to je
e-mail, na primer, ili softver, kao {to je Office .NET
l Centralizovano pam}enje podataka, koje }e pove}avati efikas-
nost i lako}u pristupa informacijama, kao i sinhronizaciju infor-
macija izme|u korisnika i ure|aja
l Sposobnost da se integri{u razli~iti mediji komunikacije, kao {to
je e-mail, faksovi i telefoni
l Za stvaraoce, sposobnost da stvore module za vi{ekratnu
upotrebu, koji bi pove}ali produktivnost i smanjili broj pro-
gramskih gre{aka
Prema Bill Gates-u, Microsoft o~ekuje da }e .NET imati zna~ajan uti-
caj na ra~unarski svet kao {to je imalo uvo|enje Windows-a. Jedina
zabrinutost koja se ~uje je da iako }e .NET-ove usluge biti dostupne
preko bilo kog pretra`iva~a, verovatnije je da }e bolje funkcionisati
na proizvodima dizajniranim da rade sa .NET kodom.
Potpuna verzija NET-a se o~ekuje da bude zavr{ena za godinu ili
dve, sa naizmeni~im verzijama projekata kao {to su slu`ba za li~nu
bezbednost, Windows .NET, i Office .NET koji }e na tr`i{te do}i odvo-
jeno. Tehni~ki pregled Visual Studio .NET-a je objavljen od strane
Microsoft-ovih stvaraoca Web sajta jo{ od jula 2000.godine. Prvi
Windows .NET operativni sistem, pod {ifrom "Whistler", o~ekuje se
da bude izdat 2001.
NIS (Network Information System)mmMre`ni informativni sistem NIS
je mre`a za naimenovanje i sistem administracije za manje mre`e
koji je razvio Sun Microsystems. NIS+ je kasnija verzija koja pru`a
18
Perigee
dodatnu sigurnost i druga sredstva. Koriste}i NIS, svaki doma}in
(host) klijent ili server kompjuter u sistemu ima znanje o celom sis-
temu. Korisnik na bilo kom host-u mo`e dobiti ulaz do fajlova ili
*
aplikacija na bilo kom host-u na mre`i sa jedinstvenom identifikaci-
jom korisnika i {ifrom. NIS je sli~an Internet-ovom sistemu domena
imena (Internet's Domain Name System) ali koliko-toliko jednos-
tavniji i dizajniran za manje mre`e. Namenjen je upotrebi na
mre`ama lokalnih oblasti (LAN).
NIS koristi klijent/server model i interfejs poziva daljinske procedure
(Remote Procedure Call-RPC) za komunikaciju ize|u host-ova. NIS
se sastoji od servera, biblioteke programa klijenata i nekih adminis-
trativnih alata. NIS se ~esto koristi sa Sistemom mre`nih fajlova
(Network File System-NFS). NIS je program baziran na UNIX-u.
Iako Sun i drugi nude privatne verzije, ve}ina NIS kodova je pu{tena
u javni domen i postoje besplatne verzije koje su dostupne. NIS ima
originalan naziv Yellow Pages ali po{to je neko ve} imao za{titni
znak sa tim imenom ono je promenjeno u Mre`ni informativni sistem
(Network Information System). Ponekad se i dalje naziva inicijalima:
"YP". Sun nudi NIS+ zajedno sa svojim NFS proizvodom kao re{enje
za Windows PC mre`e kao i za sopstvene mre`ne radne stanice.
Perigee (perigej)mmKada satelit prati necirkularnu orbitu oko Zemlje,
putanja satelita je elipsa sa cetrom Zemlje u jednom fokusu. Takav
satelit ima promenljivu visinu i promenljivu orbitalnu brzinu. Ta~ka
najmanje visine se zove perigej. Taj termin se tako|e koristi za min-
imalno rastojanje u kilometrima ili miljama izme|u satelita i centra
Zemlje. (Perigej mo`e da se meri od satelita do Zemljine povr{ine,
iako je to manje precizna specifikacija jer Zemlja nije savr{ena sfera.
Razlika je pribli~no 4000 milja ili 6400 kilometara.)
U perigeju satelit putuje br`e nego u bilo kojoj ta~ki u svojoj orbiti.
Kada se gleda sa Zemljine povr{ine, satelit u ili blizu perigeja putu-
19
Perigee
je nebom velikom brzinom. U komunikacijama, perigej je najne-
po`eljnije vreme da se pristupi satelitu. Iako njegova blizina zna~i da
je put signala kratak, ~injenica da se satelit brzo kre}e zna~i da je
satelitu mogu}e pristupiti samo na kratko vreme. Uz to, ako se direk-
ciona antena koristi u stanici na Zemlji, te{ko je pratiti satelit jer
pozicija antene (azimut i elevacija) mora stalno i brzo da se
pode{ava.
Jedna od najbitnijih prednosti geostacionarog satelita je ~injenica da
prati cirkularnu orbitu, pa je orbitalna brzina konstantna. Kao
dodatak, sinhronizacija satelita sa Zemljinom orbitom zna~i da ante-
na stanice na Zamlji mo`e biti usmerena ka fiksnoj ta~ki na nebu i
nikakvo dalje pode{avanje antene nije potrebno.
Portable Operating System Interface POSIX (Interfejs nosivog opera-
tivnog sistema) je skup standarda interfejsa operativnog sistema
baziran na UNIX operativnom sistemu. Potreba za standardizacijom
je porasla jer su preduze}a koja koriste kompjutere `elela da budu
sposobna da razviju programe koji mogu da se kre}u izme|u
razli~itih kompjuterskih sistema proizvo|a~a a da ne moraju da budu
snimljeni. UNIX je izabran kao baza za standardni interfejs sistem
delom zato jer je bio "proizvo|a~ki-neutralan". Svejedno, nekoliko
glavnih verzija UNIX-a su postojale tako da je postojala potreba da
se razvije sistem zajedni~kog imenioca.
Neformalno, svaki standard u POSIX skupu je definisan decimalama
koje prate POSIX. Ipak, POSIX1 predstavlja standard za interfejs
aplikacionog programa u C jeziku. POSIX2 je standardni okvir i koris-
ni~ki interfejs (odnosno, korisnikove komande interfejsa sa opera-
tivnim sistemom ). Ovo su dva osnovna interfejsa, ali dodatni inter-
fejsi, kao {to je POSIX4 za upravljanje nitima, su razvijeni ili su u
razvoju. POSIX interfejsi su razvijeni pod pokroviteljstvom Instituta
za elektri~ne i elektronske in`injere (IEEE).
20
Software-defined radio
POSIX1 i POSIX2 interfejsi su uklju~eni u ne{to ve}e interfejse poz-
nate kao X/Otvoren vodi~ za programiranje 4.2 (X/Open Programming
Guide 4.2) (tako|e poznat kao "Jedina UNIX specifikacija" i "UNIX
*
95"). The Open Group, grupa industrije standarda, poseduje za{titni
znak UNIX-a i zato mo`e da "ozna~i" operativne sisteme koji se pri-
lago|avaju interfejsu kao "UNIX" sistemi. IBM-ov OS/390 je primer
operativnog sistema koji uklju~uje za{ti}eni UNIX interfejs.
Software-defined radio (radio definisan softverom)mmRadio definisan
softverom, ponekad skra}eno softver radio (SR), se odnosi na
be`i~nu komunikaciju u kojoj je predajnik modulacije generisan ili
definisan pomo}u kompjutera, a prijemnik koristi kompjuter da opo-
ravi obave{tajni signal. Za biranje `eljenog tipa modulacije, odre|eni
programi moraju se pustiti pomo}u mikrokompjutera koji kontroli{e
prenosnik i prijemnik.
Tipi~ni SDR prenosnik glasa, koji mo`e da se koristi za mobilni radio
u oba pravca i u komunikaciji mobilnim telefonima, se sastoji od
slede}ih stepena. Stavke sa dve zvezdice predstavljaju kola kon-
trolisana kompjuterom ~iji parametri su odre|eni programiranjem
(softverom).
l *Mikrofon
l *Audio poja~iva~
l **Konvertor analogni-u-digitalni (ADC) koji pretvara zvu~ni zapis
glasa u ASCII podatak
l **Modulator koji utiskuje ASCII podatke na prenosniku radio
frekvencije (RF)
l *Serije poja~ava~a koje poja~avaju nosilac radio frekvencije na
nivo snage koji je neophodan za prenos
l *Antena koja emituje signale
Tipi~ni prijemnik dizajniran da uhvati gore navedene glasovne SDR
signale uklju~io bi slede}e stavke, prvenstveno rade}i suprotno od
21
Software-defined radio
predajnika. Ponovo, stavke sa dve zvezdice predstavljaju programi-
rana kola.
l *Antena koja prima signale
l *Superheterodin sistem koji poja~ava snagu dolaze}eg RF sig-
nala i pretvara ga u konstantnu frekvenciju
l **Demodulator koji odvaja ASCII obave{tajnost od RF nosioca
l **Konvertor digitalnog u analogni signal (DAC) koji proizvodi
glas u formi talasa sa ASCII podatka
l *Audio poja~ava~
l (Zvu~nike, naglavni telefon ili slu{alice
Najzna~ajnije preimu}stvo SDR-a je mnogostranost. Be`i~ni sistemi
koriste protokole koji se razlikuju od slu`be do slu`be. ^ak i u istoj
vrsti usluge, na primer be`i~ni faks, protokol se obi~no razlikuje od
zemlje do zemlje. Jedan SDR skup uklju~uju}i reprertoar softvera mo`e
da se koristi za bilo koji na~in, bilo gde u svetu. Menjanje tipa slu`be,
na~ina i/ili protokola modulacije uklju~uje jednostavnu selekciju i slan-
je potrebnog kompjuterskog programa i uveravanje da su baterije
adekvatno napunjene ukoliko se razmi{lja o nosivoj operaciji.
Krajnji cilj SDR in`injera je da obezbede jedan radio predajnik
sposoban da igra uloge be`i~nog telefona, mobilnog telefona,
be`i~nog faksa, be`i~nog e-mail sistema, pejd`era, be`i~ne jedinice
za video konferencije, be`i~nog Web browser-a, jedinice svetskog
pozicionog sistema (GSP) i druge funkcije koje su jo{ uvek u carstvu
nau~ne fantastike, koje }e funkcionisati sa bilo koje mesta na
povr{ini zemlje, i mo`da ~ak i u svemiru.
Stored Procedure (Zapam}ena procedura)mmU sistemu upravljanja
bazom podataka, zapam}ena procedura je skup jo{ ne iskompajli-
ranih izraza u SQL-u (Strukturisani jezik upita - Structured Query
Language) koji mo`e biti razmenjivan izme|u odre|enog broja pro-
grama. Kori{}enje zapam}ene procedure mo`e biti od pomo}i u kon-
22
WebDAV
trolisanju pristupa podacima (ograni~avanje programa na podatke
koji su dostupni samo preko zapam}ene procedure), o~uvanju
integriteta podataka (osiguravanju uno{enja podataka na dosledan
*
na~in) i unapre|ivanju produktivnosti ( izrazi u zapam}enoj proceduri
samo treba jednom da se napi{u).
Neki autori predla`u da sajtovi koji razvijaju Web strane koje imaju
pristup bazi podataka treba da koriste poziv zapam}ene procedure
koje se nalaze na serveru baze podataka radije nego da uklju~uju
SQL izraze uokviru Web strane.
WebDAVmmWebDAV (World Wide Web Distributed Authoring and
Versioning) je standard jedinica za re{avanje zadataka koji se ti~u
Internet in`injeringa (Internet Engineering Task Force, IETF) za sarad-
nju pri izdavanju na mre`i : skup ekstenzija Hypertext Transfer
Protocol-a (HTTP) koji olak{ava zajedni~ko editovanje i rukovanje
fajlovima izme|u korisnika na Internetu koji se nalaze na ve}im raz-
daljinama.
Od WebDAV-a se o~ekuje da ima uticaj na razvoj virtualnih pre-
duze}a, omogu}avanjem udaljenim grupama da rade zajedno na
nove na~ine. Na primer, WebDAV alati za prilago|avanje mogu da se
koriste od strane virtualne organizacije za razvoj poslovnih planova,
stvaranje softvera ili pisanje biblioteka informacija. Radna grupa
WebDAV-a je deo sekcije sa aplikacijama World Wide Web
Consortium-a (W3C); njihov zastupnik tvrdi da je njihov cilj da "defi-
ni{u HTTP ekstenzije koje su potrebne da obezbede da distribuirani
Web alati za autorizaciju imaju {iroku me|usaradnju, dok podr`avaju
potrebe korisnika." Od WebDAV-a se o~ekuje da ispuni ranija o~eki-
vanja Web-ovih zajedni~kih potencijala, dodavanjem pisanog pristu-
pa na ~itani pristup koji nudi HTTP. WebDAV }e omogu}iti korisnici-
ma da sara|uju preko Web-a na isti na~in kao {to bi mogli preko
korporativnog intraneta.
23
WebDAV

WebDAV karakteristike uklju~uju:

l Zaklju~avanje ( tako|e poznato kao kontrola podudaranja), koje
spre~ava slu~ajno prepisivanje fajlova
l Vlasni{tvo XML-a, koji olak{ava operacije (kao {to su pam}enje
i ~itanje) na meta podacima, tako da podaci o drugim podaci-
ma mogu biti organizovani
l DAV protokol, koji omogu}uje pode{avanje karakteristika, brisa-
nje i ~itanje
l DASL (DAV tra`enje i lociranje) protokol, koji omogu}ava
potragu baziranu na vrednostima karakteristika za lociranje
izvora na Web-u
l Rukovanje prostorom za ime (namespace), koji podr`ava kopi-
ranje i operacije pomeranja. Zbirke, koje su sli~ne direktorijumi-
ma fajlova sistema, mogu biti kreirane i listane.

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

681.3(031)

©OLAJI´, Mihailo J.
D`epni re~nik novih tehnologija / priredio
Mihailo J. [olaji}. - [1. izd.] . - ^a~ak :
Kompjuter biblioteka, 2000 (^a~ak :
Svetlost). - 207 str. : ilustr. : 24 cm

681.3(038) = 20 = 861

a) RaËunari - Leksikoni b) RaËunari -

ReËnici, englesko srpski

ID=87140108

24