UDC 9399 YU.

ISSN 0350 08202

INSTITUT D'HISTOIRE
DE LACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS

REVUE HISTORIOUE
Livre XXXIX
1992.

Comité de Rćdaction
SLAVKO GAVRILOVIĆ, OLGAZIROJEVIĆ, RADoš LJUŠIĆ,
LATINKA PEROVIĆ, MIODRAG PETROVIĆ,SLAVENKO TERZIĆ,
sIMA ĆIRKOVIĆ

Rédacteur en chef
SLAVENKO TERZIĆ
IDirecteur de l'Institut d'histoire
de l'Academic Serbe des sciences et des arts

BELGRADE, 1994.
 УДК 93/99 YU. ISSN 0350 08202

ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ САНУ

ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС

Књ. XXXIX
1902.

Редакциони одбор
СЛАВКО ГАВРИЛОВ ОЛГА ЗИРОЈЕВИЋ, РАДОШЉУШИ
ИЋ, Ћ,
СЛАВЕНКО ТЕРЗ
ЛАТИНКА ПЕРО
ВИЋ, МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ, ИЋ,
СИМА ЋИРКОВИЋ

Одговорни уредник
(славенко терзић
директор Историјког института САНУ

БЕОГРАД, 1994.
 у нег”
У финансирању овог часописа учествовало је
Министарство за науку и технологију Републике Србије
 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. XXXIX, стр. 5-23 (1992)
REvUE HISTORIQUE, Liv, хххIX, p. 5-23(1992)

Оригинални научни рад

Удк 930.27 (497.15) “1391/1395“
чланак примљен 28. IV 1993.

Ђуро ТОПИЋ
Историјски институт САНУ
Београд

ДВИЈЕ ПОВЕЉЕ БОСАНСКОГ КРАЉА СТЈЕПАНА ДАБИШЕ

За вријеме своје четворогодишње владавине (1391—1395) босански краљ

СтјепанДабиша јеиздаовишедокуменатакоји се – према природи правног
чина – дијеле у неколико врста. Ту је, у првом реду, повеља Дубровчанима
(17. VII 1392) и властеоскеповеље: његовој кћерки Стани(26. IV 1395) и браћи
Семковићима (17. V 1395)". У групу ових посљедњих спада и она интерпо
лирана – према садржају донације, вјероватно, аутентичн а у погледу де
а,
синара Гојка Марнавића бескрајно сумњива – Дабишин а повеља (2. IV
1394).
Осим повеља, из његове канцеларије су изашле још и разрјешнице
рачуна Драгоју Гучетићу и Жори Бокшићу на српском језику (6. III 1392
и 29. IX 1393), те писмодубровчанима на латинском језику (6. VI 1392).*
За разлику од споменутих повеља, писама и разрјешница рачуна који
су релативно добро познати, у стручној литератури је често заобилажена,
или,уз ријетке изузетке,без довољно објашњења проглашавана фалсифика
1

P. Miklošić, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii (Monu

пentaSerbica), Viene 1858,220-222,224-225,226-227.
2
исто,224. P. Anđelić, Originalni dijelovi dviju bosanskih povelja u falzifikatima Hvana
Tomke Marnavića (Originalni dijelovi),GZM, Arheologija, NS, sv.xxvi. Sarajevo, 1971,348-353.
3

Љ. Стојановић, Старе српскеповељеи писма(ССПП) I/1,Београд-Сремски Карловци

1929, 169-170, бр. 1-76, 177-178, бр. 182 м. Вrković,Srednjovjekovne latinske isprave bosanskih
vladara izdane Dubrovniku, (Srednjovje kovne iatinske isprave), Anali Zavoda za povijesne
znanosti JAZU, sv. XXVIII, Dubrovnik, 1990, 60-61.
ЂУРО ТОШИЋ

том Дабишина повеља породици Чубрановић“. Још је драматичнија ситуа

ција с његовом повељом породици Добриновић која је дуго времена остала
непримјећена у Дубровачком архиву и потпуно непозната у научној јавно
сти.

Због тога ће оведвије посљедње Дабишине повеље– породицама До

бриновић и Чубрановић –бити предмет посебногразматрањау нашем раду.

Дабишина повеља породици Добриновић

(18. јуна 1391)

Повеља краљаДабише породициДобриновићод18. јуна 1391 —настала

само неколико мјесеци послијењеговог ступања на пријесто – представља,
без сумње, најстарији докуменат који је изашао из канцеларије овог босан
ског владара. Није сачувана у оригиналу, већ као препис учињен у виду
превода са српског на латински језик (tradurre da una pergamena in ilirico
scripta.“ Даје тозаистатако потврђује и дипломатичка анализа њеног фор
мулара, који, иако у нешто скраћеном облику, одговара највећим дијелом
формулару из других Дабишиних повеља. Стога њена садржина— поново
преобраћена са латинског превода у форму ћирилског оригинала –у нај
краћем гласи:
— Инвокација: Ва име оца, сина и светог духа. Амин.”
— Интитулација: Ми Стефан Дабиша по милости Бога краљ Србљем,
Босни, Приморју и ктому.“
— Промулгација: Да је видомо свакомучовјеку кому се подоба“.
— Диспозиција: Да чинећи милост како се подоба од једног краља
поштованом и вјерном слузи Јурају Добриновићу и синовцима Стефану и
Андрији и њиховим посљедњим са овим нашим записанијем потврдисмо и
A.

Н. Радојчић, Српска историја Мавра Орбинија (Српска историја), Београд 1951,

51 и Р. Anđelić, Povelja kralja Dabiše Čubranovićima i velikaški rod Hlivljana (Povelja kralja
Dabiše čabranovićimaj GZM, Arheologija, Ns,sv. 38,sarajevo 1983, 133-143.
s

Ова Дабишина повеља, сачувана у виду преписа учињеног 16. јула 1782. од стране
трогирског јавног нотара Јеролима de Buffalisa, нашла се у дубровачком архиву, отуд је,
заједно са другим списима Ћ. Трухелке, доспјела = посредством Владимира Ћоровића – у
историјски семинар Филозофског факултета у Београду, добили смо је на увид и коришћење
добротом проф. С. Ћирковића коме се и овом приликом најтоплије захваљујемо.
6

Види нап.26.
m --

"In nomine del Padre, del figliuolo e delo spirito santo. Amen."
8

8).
"Noi Stefano Dabissa per la grazia di Dio RealiServianie Bossina e Primorsaae.
|
"Diamo avedere a qualunque uomo al quale se conviene". -
 ДВИЈЕ ПОВЕЉЕ БОСАНСКОГ КРАЉА СТЈЕПАНА ДАБиШЕ

потврђујемо им у нашу вјеру нарочиту, како држе такожде од наших пре

дходниху писмимасависућим печатима, село Комаје, Оркаи Врањиц, њима
и њихову натрашку и вику викoмa.“
– Свједоци: Атому ручници и присутни савјетници Краљевства и вла
стели кнезПавле Радиновић с братијом, капетан Хрвоје с братијом и тепчија
Батало с братијом.“
– Мјесто и вријеме настанка: Писано у Сутјесци,у мјесецу јуну осам
наестогдана, године од рождства Христова 1391“.
– Потпис владара: Стефан Дабиша 13
Већ површна анализаупућује на закључак да ова, као, уосталом, и неке
друге Дабишине повеље, не представља даровницу, већ потврду раније
стечених посједа. Да њени дестинари — Јурај Добриновић, са синовцима
Стјепаном и Андријом – нису сасвим непознате личности свједочи ри
јешеност босанског краља Остоје да 1400. године дарује "у баштину и у
племенито” војводи Хрвоју ливањскужупу”изнамше што јегодире Стипана
Добрјеновића с братом Андрејашем и стрјецом Јуреминих послидњи што
бидржал“.“ Гдје се налазио матични посједДобриновићауливањској жупи
незна се тачно, али се зато види да је Стјепан у посљедњихдесетак година
— од примања Дабишине повеље 1391. до изузимања обитељског посједа у
Ливну 1400—узнапредовао и доспио на чело породице. Разлог томе видимо
у веомабогатој Стјепановој каријериједног оддвојице канцелара надвору
краља Остојеу доба његове прве владе1“ Поред сталне службе, овај познати
"мештар“ писане ријечи је чинио и друге услуге своме господару, водећи
крајем XIV вијека, у његово име, врло деликатне преговоре са Дубровчанима
10.

"... che facendo grazia comese convicne ad un Real' onoratoefedel servoiante Zorzi
Dobrinovich et ali nipoti Stefano et Andrea et alli loro posteri con queste nostre lettere li
abbiamo confermato e li confermiamonella nostra fede singolare, siccome tengono anco delli
nostri predecesori nele lettere conipendenti sigilila villa Comaje, Porca e Vragnizаd essia
loro discendentiin perpetuo".
11

"A guesto dovere manutentoric presenti i consiglieri del Regno e gentiluomini i conte
Paulo Radinovich con lifratelli, il capitano Crvoe con lifratelli,tapaccij Battalo con lifratelli".
12

“Scritto in Sutizanci mese di giugno dicciotto, gorno anno dela nascita di Cristo
MCCCLXXXIX".
13
"Stefano Dabissa".
11

1. Kukuljević – Sakcinski, Spomenrci bosanski i crnogorski (Spomenici), Arkiv za

povjestnicu jugoslavensku, knj. II, Zagreb 1852, 37, 8. XII 1400. F. Miklošić, Monumenta
Serbica, 249, 8. XII 1400; А. Соловјев, онабрани споменици српског права (од XII до
краја хи векај, Београд 1926, 188. Упор. М. Petrić, Porijeklo stanovništva – starijestanovništvo
i naselja, Etnološka i falkloristička ispitivanja u Livanjskom polju), GZM, Etnologija, NS, sv.
XV-XVI, Sarajevo, 1961,31.
15

G. Čremošnik,Bosanske i humskepoveljesrednjeg vijeka(Bosanskei humskepovelje)

II, GZM, NS, sv. IV-V, Sarajevo 1950, 149-155 i T. Anđelić, Dijaci u srednjovjekovnoj Bosni i
Нити (Dijaci), Tribunia 7, Trebinje, 1983,87.
ЂУРО ТОIIIИЋ.

око продаје Нових земаља. Да је том приликом обавио велики и прави посао
потврђује одлука дубровачке владе да га награди тиме што ће му примити
једног синовца (можда Андријиног сина?) о своме трошку на школо
вање.“ О осталим Дабишиним обдареницима –Стјепановом брату Андрији
и стрицу Јурају Добриновићу – не знамо ништа.
Што се тиче села – разасутих на огромном простору и потврђених овом
повељом – са њима ствари не иду баш тако глатко као у случају њихових
корисника. Ови су та села могли добити тек од Дабишиног претходника
Твртка који јенешто прије 1387. завладао ливањскомжупом и натајначин
постао сениором породицеДобриновић."Село Комаје налазило се недалеко
од Цавтата у Доњој Гори, најзападнијој области конаваоске жупе.“Назив
данашњег топонимаАндрингомила подсјећа можда на присуство Стјепано
вог брата Андрије у комајском засеоку Котар.“ За село Орку нисмо про
нашли ниједан покалитет који би му могао одговарати по имену. На тешко
схватљивој удаљености од Комаја налазило се село Врањиц - смјештено у
непосредној близини Сплита, тачније на крају полуострва што се пружало
у Солински затон?“Како је сплитски крајушао у саставбосанскедржаве тек
средином 1390,2 то је краљ Твртко уступио Добриновићима село Комаје,
Орку и Врањиц пред крај живота,а непуних годину дана касније ихје пот
врдио његовнасљедник Дабиша.Врањицје, како изгледа, одиграо најзначај
нију улогу у даљој судбини ове ливањске властеле. Пред све учесталијим
нападима Турака, неки од њених чланова су – не зна се тачно када – напу
стили стари завичај и населили се, вјероватно, у то далматинско село. Као
његови становници добили су временом, по свему судећи, ново презиме
Врањицани чији носиоци и данас тврде да потичу од босанског властеоског
рода Добриновића?У потрази за послом ибољим условима живота Врањи
цани су стигли до бројних мјеста на острву Брачу – Новиград, Постире и
16

ć, Iruhelka,Prodaja bosanskog Primorja Dubrovniku god. 1399 ikralj Ostoja (Pro

daja bosanskog Primorja), GZM, XL, Sarajevo 1928, 121-122
17

M. Petrić, Geografski i historijski pregled (Etnološka i folkloristička ispitivanja u Livan

jskom polju), 24
18

Р. Грујић, Конавли под разним господарина од XII до ХV века (конавли под разним
господарима), споменик скл, LIV, Бeoгрaд 1922, 41, 53-54.
19

Ј. Вукмановић, Конавли – антропогеографска и етнолошка испитивања (Конавли),

Београд 1980,368.
26

Riječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Svezak.88, Zagreb 1974.

21

RŠišić, Hrvoje Иlikčić Hrvatinići njegovo doba (1350-1416) (Hrvoje Vukčić Hrvati
nić), MH, Zagreb 1902,76. --

22

А. Јутронић, Босанско-херцеговачко поријекло неких Брачана (Босанско-херцего

вачко поријекло), Зборник радова Етнографског института, књ. 2, Београд 1951, 482; исти,
Maselja i porijeklo stanovništva na otoku Braču (Naselja i porijeklo stanovništva), Zbornik za
narodni život i običaje, Zagreb 1970, 171.
8
 ДВИШЕ ПОВЕљЕБОСАНСКОГ КРАЉА СТЈЕПАНА ДАБИШЕ

Пучишта – а појединци међу њима су (како ћемо видјети касније) заслужни

и за настанак једног од преписа ове Дабишине повеље.
Даља анализа показује да, иако неуобичајено кратак, списак свједока
и персонално и по хијерархијском редосљеду – одговара најеминентнијој
босанскојвластели која је присуствовалаписању Дабишиних исправа. Ту је,
на првом мјесту, кнез Павле Раденовић, родоначелник чувене породице Па
вловић, којије довољнопознат у јавномживоту средњовјековне Боснеда га
није потребно посебно представљати?“ за њим слиједи босанскивојвода (а
не како је погрешно преведено капетан) Хрвоје Вукчић којије мјесец дана
касније био изабран изадалматинско-хрватскогбана?“ и накрајујетепчија
(а не као што је, због непознавања значења ријечи, грешком забиљежено
tapaccij) Батало који потиче излашванског рода Шантић, чија се дјелатност
може пратитивише од стотину година?“
Као и већина другихДабишиних повеља и ова је настала на краљевском
двору у Сутјесци и била датирана по западноевропском начину рачунања
времена од Христовог рођења који је преко средњовјековног Дубровника
доспио у Босну.
И, најзад, потпис краљасводи се само наДабишино име, безуобичаје
ног навођења владарске титуле.
Судећи, дакле, према резултатима њене спољне и унутрашње анализе
– формулару по коме је писана, личностима забиљежениму њој, потврђеним
селима, свједоцима присутним приликом њеног састављања, мјесту настан
ка, начинудатирања времена и потпису владара- не би се могладовести ни
по чему у сумњу аутентичност ове Дабишине повеље издате 18. јуна 1391.
године породици Добриновић.

zik зн

Какојенаприједнаглашено, Дабишина повељаније сачувана у ориги

налу већ у препису преведеном са српског на латинскијезик који је, вјеро
ватно, први учинио и потврдио Никола Врањицан "veneta autorita notajo
publico"?“ Када се то десило немогуће је дати тачан одговор, али, свакако, не
прије почетка 1613; откад је у Далмацији било укинуто звање царског и
23
Ј. Радонић, О кнезу Павлу Раленовићу (О кнезу Павлу), Летопис Матице српске,
211-212, Нови Сад 1902,39-63.
24

F.Šišić, Hrvoje иikčić Hrvatinić,83.

23

Č Truhelka, Grobnica bosanskogtepčija Batala (Grobnica), GZM, XXVII, Sarajevo

1915, 365-374 i P. Anđelić, Originalni dijelovi, 357-358.
26

"... hofattotradurre da unapergamemain iliricoscrita dapersona amefidae appresso

me essistente, sottosсritto e sugellato".
ЂУРОТОIIIИЋ

апостолског биљежника и уведена споменута институција “јавног нотара

млетачке овласти”?”
Трогирски племић, писац и јавни нотар "veneta autorita" Јеролим de
Buffalis је средином 1782. такође направио и властитим печатом озваничио
други преписове повеље који јеуправо регистровану Дубровачком архиву.“
Сличноје и двије године раније –уз потпис и употребу сопственог печата
— учинио канцелар и судски заступник града Омиша Франческо Бартола
Appolonio? Завјеродостојност његовог преписајамчио је омишки управник
Жан Антонио Вениеро – члан чувене млетачке породице Вениеро која је
годинама давала генералног провидура заДалмацију.“
Средином 1805. писар Доминико Баларини је овјерио споменути пре
пис из нотарске књиге николе Врањицанау брачком мјесту Пучиште“. То
нам помаже у идентификацији Николине личности и показуједа се радило,
вјероватно, о особи рођеној у браку који је склопљен 1722. године у
Пуништима између Винченца Врањицана и Катарине Трифона Младинеа.
Поштоњеговамајканијеималамушких сродникато је потенцијални творац
најранијег преписа Дабишине повеље постао баштиником имања насли
јеђеног из мајчине куће, па се стога у изворима често среће и као Никола
Врањицан – Младинео?

Дабишина повеља породици Чубрановић

(7. новембра 1392)

Познати мљетски опат Мавро Орбин у своме дјелу Краљевство Слове

на на једном мјесту истиче да је босански краљ Дабиша "имавши савјет с
велможами Краљевства“ – Влатком Павловићем, војводом Горњих крајева
27
M. Granić, O imenovanju i probaciji javnih bilježnika "veneta aисtoritate" u Dalmaciji
(o imenovanju i probaciji javnih bilježnika), RadoviFilozofskogfakulteta, 25-12, Zadar 1986,
229-269.
28
"... ho copiato da atra simile autentica incontrato, sotioscritto e col proprio sigillo
sigillato in questo di 16 luglio 1782. in Trač". отрогирском јавном нотару Јеролимy de Buffaiisu
опширније А. Jutronić, "Cornmentario egieneolia"Jerolina de Buffalis o dolasku obitelji Go
spodnetića – Dominis iz godine 1768 ("Commentario e geneolia"). Starine JAZU,53, Zagreb
iоб5, 135-174.
39
"... č. iate dali autentica copiare i oltrasсritto, incontratto sottoscritto e sigilato. Al
missa 30 guga 1780".
30

"... faciano fede et attestiamo essere ili soprascritto carattere di proprio pugno del
cancelier nostro giurato Francesco Bartolo Appolonio e che percio. se ja potrá prestar piena
credenza".
3i

"Autenticazione del notajo Dominico Ballarini della copia da libro presso Nic. Vragni
zam in Pučišće (Brazza), 6. maggio 1805".
32

A. Jutronić, Naselja i porijeklo stanovništva, 171.

1()
 ДВИЈЕПОВЕЉЕ БОСАНСКОГ КРАЉА СТЈЕПАНА ДАВИШЕ

Босне,Хрвојем Вукчићем из Доњихкрајева, Влатком Твртковићем,усорским

војводом, војводом Вуком, Павлом Радиновићем, Мирком Радојевићем, Брај
ком, Вукотом и Радосавом Прибинићем, Херпом Хрватинићем и Прибцем
масновићем – издао повељу породици Чубрановић“ Још је далеке 1951.
године Никола Радојчић мислио да је читав извод преузет из неког фалси
фиката,*а СимаЋирковић седамнаест година касније одлучноустврдио да
се ради о аутентичној повељи босанског краља издатој или сплитској патри
цијској породици Чубрановић (de Ciprianis), или, пак, хрватској породици
чубријановић (Ciprianovich) коју спомиње Орбину поглављу о Хрватима.“
Међутим, такву његову "неодлучност“ око дестинара повеље покушао је
1983. године отклонити Паво Анђелић тврдњом да су сплитски фе Срrianisi и
хрватски Ciprianovichi +инили исти властеоски родитиме, како сам каже, допу
нитиипроширити ћирковићеву тврдњу о аутентичности ове исправе“
Али, Анђелић – склон честим претпоставкама и нагађањима – неће
истрајати до краја у обећаној намјери. Према неубједљивим резултатима
његових истраживања, Дабишин обдареник био је, вјероватно, Иван – син
Твртковог "слуге и властелина” Чубријана Жанинића – а посједи који су му
дарованиу прољеће или љето 1392. налазили су се, наводно, негдје у Горњој
Босни –на релацији између Високог, Фојнице и Сутјеске. Уздаље хипотезе,
Анђелић је, додуше, "садужнимопрезом“,покушавао пронаћи ивезу између
споменутих Оpбинових података о Чубрановићима и акције за сакупљање
изгубљенихобитељских повеља,чуванихдо крајаXVвијскакодбраћеПавла
и Јураја– најистакнутијих чланова ове породице.”

-- re

Десетак година прије Анђелића, Богумил Храбак је још 1973. пронашао

Дабишину повељу регистровану тек крајем XVI вијека у Дубровачком архи
ву. Међутим,Анђелић за тоуопште није знао приликом доношења наведе
них закључака. Расправљајући о дубровачкој традицији о средњовјековној
Босни током XV и XVI вијека, Храбак констатује да је "познати лекар и
национални радникуДубровнику" Томо Будиславић прије одласка на сту
дије у Падову, крајем 1569. потврдио у Сењу "једну фалсификовану повељу“
којом је краљ Стјепан Дабиша потврдио четири патентна (отворена) писма
Вуку Владислављевом из Врлике, из рода Чубрановића. Ту је повељу поново
33
М. Орбин, Краљевство Словена Београд 1968, 155.
зи н. Радојчић, српска историја, 51.

35 М. Орбин, Краљевство Словена, 197,365.

30. P. Andelić, Povelja kralja Dabiše Čubranovićima, 133, 136.
за Исто, 135, 140-141.

11
"ЊУРО ТОLIPITE,

овјериоу Сењу 1582. године,када је полазио у Пољску,да би му послужила

као основа за стицање пољског племства38
На Томинумолбу,поднесену23. јуна 1599. године, дубровачке судије су9.
јулаодлучиледа се-поштојепретходноутврђенода сурукописипечат сењског
канцелара заиста аутентични — региструје ова Дабишина латински писана по
веља (коју писар назива уопштеним именом sсriрtura). Њезин веома дугачак
садржај,премаХрабаковојинтерпретацији,сводисебуквалнонасљедеће:“Стје
пан Дабиша, краљ Рашке иБосне, да биувећао даровесвојим верним поданици
ма, потврђује четири патентна писма Вуку Владиславићу из Врлике, из рода
Чубрановића. Два од ових писама носе потпис Јелисавете Угарске, краљице и
Дабишине сестре, и то једно гласи на Вука и Ратка из године 1381. и говори о
томе да они могу позивати и насељавати Влахе на своје поседе, а у другом је
писму реч о донацији виса званог Вранскина у области Косова близу Книна.
Поменутивисје раније држао неки Сарах, али гајеизгубиозбог свогневерства,
паје висдарован Вуку. Даље, Дабиша потврђује патентно писмо ПетраЗудара,
тадабанаДалмације иХрватске, о додељивању неког теренакоји се зовеТрново
у Врлици из лета 1386. године. Четврту исправу издао је у своје време Стана
Јелаксић, функционер краљаСтјепана Твртка,брата иДабишина претходника,
Будиславу,кастелану Книна. Она представљадаровницу некеземљеукнинском
подграђу, а издатаје у години 1389. Будислав,као свој породични поседдржи,
пак, Средње Брдо,између Дудме и Граховаидео Витцау Врлици садубравама,
шумама,трњацима идругим обрађеним инеобрађеним теренимаи стекућина
ма, млиновима и рибама. У породичном поседу учествује и Иван, син покојног
Раска (горе: Ратко),брата Вукова. Пошто је видео сва та писма која су у вези с
Вуком,Дабиша ихје сва потврдио,под условом да му и надаље верно служи. Вук
ће држати и породични посед на Витцу и Врлици, на које слободно може пози
вати Влахе да се населе. Нико ни њега ни Франка,којег сада ставља поред Вука
(гореје Иван) ни њихово потомство не може звати ни пред какву курију осим
његове, Дабишине, краљевске, нити им судити, а он ће краљевској курији
плаћати само по обичају и начину који постоји уХрватској. Напомиње се да се
Власи, чак и краљеви, могу спуштати на поменути посед, ако својом стоком не
чине штете, с тим да се од њих неће убирати десетина али да ће сваки десети
служити као војник (voinici). Ова повеља којом су раније листине оснажене
писана је седмог новембра 1392. у Сутјесци,руком магистра Петра Италијанца,
званог Галац, Дабишина секретара, ау присуству господе:усорског војводеВлат
ка Твртковића, Вука, ранијег војводе Далмације и Хрватске, бана Влатка Вуко
вића, који има власт над доњим деловима босанског краљевства, Павла
Радмовића, Мирка Радојевића, Брајка, Вратка и Радосава Прибинића, Стјепоја
Хрватинића и Прибоја Матковића, кнезова, и Батала, тепчије Лашве, као и дру
гих угледника.“
38
B. Hrabak, Tradicija osrednjovjekovnoj Bosniu Dubrovniku XVIхИvijeka (Itadicija
o srednjovjekovnoj Bosni), Simpozijum "Srednjovjekovna Bosna i evropska kultura" održan u
Zenici 2—5. X 1971. godine, Zenica 1973,347.
39
Исто, стр. 352, нап. 34. (Горе цитирани текст преузели смо у цјелини из храбаковог
рада зато што нисмо више у прилини да га провјеримо у дубровачком архиву).

12
 ДВИЈЕ IIОВЕЉЕ БОСАНСКОГ КРАЉА СТЈЕПАНА ДАБИШЕ
s

: ig.

Тома Будиславић потиче од херцеговачке породице Будислава, назване

тако по кнежини коју је држала: ново је презиме породица добила касније
по Томину прадједу Божидару — Наталис Будиславић — који је под крај ХV
вијека пред страхом од Турака побјегао у Дубровник. Отац му је био бербер
Вице, амајка потицала изкуће дубровачког пјесника Андрије Чубрановића,
ауторачувеног спјеваЈеђупка,зачијејеобјављивање иштампањеуВенецији
заслужан и сам Тома. Упркос скромном породичном поријеклу, он је, у
складу с обичајима свога времена, почео инсистирати на родбинској вези са
неком херцеговачком властелом. Да у томе није имао мјере показују и честа
подсмијевања пријатеља који су му подругљиво пребацивали “рођаци су ти
босански банови и херцези, а стричеви и дједови краљеви Босне”.“
Тома Будиславић Наталис није студирао у Падови — како казује Храбак
=него у Болоњи, гдје је 1572. стекао докторат филозофије,теологије и меди
цине. За резултате постигнуте у лијечењу турског султана Мурата III у Ца
риграду добио је у доживотни посјед кнежину Бобане, код Требиња. Сличну
је срећу имао и са лијечењем пољског краља Стјепана Bathorija и краковског
бискупа Петра Miškowskog, од којих гаје први обдарио пољским племством,
а други чином краковског каноника. Послиједуге, и очито плодне, љекарске
каријере,Тома је 1606. године постао требињско-мркански бискуп за сусјед
нехерцеговачке крајеве под турскомвлашћу, али није дуго гријао бискупску
столицу пошто је 1608, приликом повратка из Рима, умро у Напуљу и тамо
био сахрањен.“
Сасвим је вјероватно да је Тома Будиславић, као потомак једне од жена
из куће дубровачких Чубрановића, носио собом у Италију и Пољску препис
Дабишине повеље дате Вуку Владиславићу из рода врличких Чубрановића,
да би доказао њоме своје племићко поријекло. Што сетиче родаЧубрановића
— до почетка XIII стољећа званих Хливљана – одавно је Вјекослав Клаић
указао на њихове везе са Ливном. Један од потомака, можда унук познатог
Татара. Хливљанина, имао је тројицу синова – Чубрана, Воихну и Галешу –
но којима су се прозвала три огранка овога рода: Чубрановићи, Воихнићи и
Галешићи“?
40.

M. Rešetar, Tonna Natalis Budislavić i njegov "Collegium Orthodoram" u Dubrovniku

(Toma Natalis Budislavić), Rad JAZU, 206, Zagreb 1915, 81, 136; J. тадић, дубровачки пор
прети, Београд 1948.352,361,363 и V. Bazala, Pregled povijesti zdravstvene kulture Dubrovačke
гериblike (Pregled povijestizdravstvene kulture), Dubrovački horizonti, Zagreb 1970, 69-70.
41

M. Rešetar, Toma Natalis Budislavić, 136—138; V. Bazala, Pregled povijesti zdravstvene

kalitare, 69-70.
из.

V. Klaić, Grada za topografiju Hlivanjske župe (Građa za topografiju), Vjesnik Hrvat

skog arheološkog društva, NS, XV, Zagreb 1928, 16-19; T. Smičiklas, Codex diplomaticus Regni
croatiae, Dalmatiae et Slavoniae (Cod. dipl.) III, Zagreb 1905, 63-64, 21. III 1207. Упор. Р.
Anđelić, Povelja kralja Dabiše čibranovićima, 142-lis.
13
ЂУРО ТОШИЋ

Чубрановипотомцимогусе пратити ипоименично до крајаXIVвијека.

То су најприје његови синови Матија и Миховил, па Матијин син Ратко
(споменут 1346) и унук Влатко (1366. године).“Чињеница да је још за си
новљеваживота, споменути Раткоусвојио"nobilem et egregium militem domi
num Georgium Ratchovich dedomo Michaeliorum, exeodem genere Ciprianorum"
и дао му половину имања, као да упућује на закључак да Влатко, иако у
поодмаклим годинама, није имао дјеце и да је, вјероватно, са њим нестао овај
огранакчубрановића.“
Други Чубранов син Миховил умро је прије 1322. године, остављајући
иза себе два млада сина – Ратка и Јураја – који се послије очеве смрти
спомињу само као синови Миховиловић из Ливна (filii Michovilovich de Cli
vana).“ вјероватно је млађи одбраће, Јурај, активно судјеловао уборбамаза
оставштину најистакнутије хрватске породице Шубић. Иако су Шубићи на
крају поражени, ни Миховиловић није изашао као побједник. Стицајем
околности, он се сукобио са босанским баном Стјепаном II Котроманићем
који је у овим борбама, упркос појединачних војних пораза, успио извући
велику политичку корист. Прикључио је, између осталог, послије 1326. сво
јој држави Ливно које је, како изгледа, морао напустити цјелокупни род
чубрановића“ из шутње извора – какве у супротном не би било – зрачи
претпоставка да Јурај није преживио ово прогонство из завичаја нити је
оставио потомство иза себе. Мождаје протјеривању Чубрановића помогао и
раздор са преосталим огранцима старих Хливљана – Воихнићима и Га
лишићима.“
У Врлику, смјештену у книнској жупанији, гдје су добили посједе из
оставштине Шубића, из Ливна су стигли сљедећи Чубрановићи: Јурајев брат
Ратко сасиновимаЈурајем(II)и Владиславом, те ранијеспоменути рођаким
Ратко и његов отац Матија.
4:
V кiaić, Grada za topografiju, 17: Š. Ljubić, Lisine o odnošajih između Južnoga
Slavenstva i Mletačke Republike (Listine), knj. II, Zagreb 1870, 154, 10. IX 1342. овлатку види
напомену ниже.
+4
предсплитским каптолом је"mobilesvir Vlatichusnatusquondаm Ratici Mathievich
de Wernerka de genere Ciprianorum de Cleuma" изјавио да је његов отац посинио "nobilem et
cgregium militem dominum Georgium Ratchovich da domo Michaelisorum ex eorum genere
Ciprianorum eius consangiuneum"и дао "medietatembonorum omnium".Š. Ljubić, Listine,V,
Zagreb 1875, 336, 12. IX 1366. такву изјаву влатко је потврдио и средином 1389. године 1.
Smičiklas, Cod. Dipl. XVII, Zagreb, 1981, 208-210, 24. VI 1389.
sis
V. Klaić, Građa za topografija, 17, 23.
вљ,
исто, т.23,упор. Р. Andelić, Povelja kralja Dabiše Čubranovićima, isт (нап.2s и26).
139. -

47
о воихнићима и галишићима опширније: M. Petrić, Porijeklo stanovništva 31. п.
Анђелић, месновићи, масновићи и Бубањићи, хумска и босанска властела (Месновићи, Масно
нићии Бубањићи), Херцеговина, часописза културно и историјско насљеђе, бр.2, Мостар 1982,
T0-89.

14
 ДВИЈЕПОВЕЉЕБОСАНСКОГКРАЉА СТЈЕПАНАДАБИШЕ

За Владислава знамо толико да је, са титулом кнеза, био политички

активан око 1342“ амлађи Јурај (II), са називом витеза (strenuus miles), још
активнији 1366. године.“ Овога посљедњег нарочито је цијенио стриц му
Ратко (Матијин син, аВлатков отац) иуступиому,како смо напријед видје
ли, половину некретнина, што је навело неке на помисао да је Ратко могао
имати вишедјеце.“
Овим смо, дакле, стигли до Владислава, оца Вуковог који је био дести
нар Дабишине повеље, а не Иван, син Твртковог "слуге и властелина”
Чубријана Жанинића – као што је то претпостављао П. Анђелић.
Када је устврдио да је ова повеља фалсификована, Б. Храбак вјероватно
нијезнаодасевећиналица имјестаспоменутиху њојдају идентификовати,
убицирати и провјерити подацима из других извора, чиме ћемо се ми поза
бавити упреосталомдијелунашеграда. Каои претходнаДабишина исправа,
ова представља такође потврду посједа дарованих од стране његових пре
тходника. Он потврђује њоме Вуку, сину Владислава Чубрановића досеље
ног из Ливна, раније стечена имања у крајевима који су се до Ђаковачког
уговора (1394) налазили у саставу босанске државе. Споменути Вук није био
нестварна, већ постојећа личност. То је, уствари, исти онај "Vulchus Vladisla
vich de Ciprianovich" који је 1397, заједно са још двојицом чланова из Цетин
ског комитата, био изабран у комисију за разграничење спорних посједа
сплитске надбискупије“ да би изгледадвије године касније (1399) блиставо
аванзоваоу служби идоспиочакдомјестаградскогкнезау Сплиту“? УзВука
се, у првом и четвртом потврђеном писму спомиње и брат му Ратко – иначе
уобичајено имеу готово свакој генерацији Чубрановића– за кога сазнајемо
из извора посредством његовог сина Ивана“
Првадва патентна (отворена) писма која је потврдио СтјепанДабиша,
потичу из 1381. године и носе потпис угарске краљице Јелисавете, жене још
живог краља Лудовика, и рођаке (а не, како у повељи стоји, сестре) овога
старог Котроманића. Једно је посвећено споменутом Вуку и Ратку, уз дозво
из

"... comitibusIvadisclavoet Ratcho ciprianich“.Š. Ljubić, Listine п., 154, 10. Iх1342.
49.
Види нап.44
so |

P. Andelić, Povelja kralja Dabiše čubranovićima, 139.

51

T Smičiklas, Cod. dipl. XVIII, Zagreb 1990,225-226, 29. v 1397. иš. Jurić,Grada
za bibliografiju Cetinske Krajine do 1980 (Grada za bibliografiju), I dio, Povijesni spomenici
prvoga reda, Zbornik Cetinske Krajine, knj. 3,Sinj 1982, 63, бр. 260,29. VI 1397.
52

сплитски надбискуп Андрија "ad instantiam et supplicationem nobili viri comitatis

Volchi Vladislavich de Ciprianich" даје опрост посјетиоцима цркве "de Sparaz" у книнској
дијецези на неке благдане. T. Smičiklas, Cod. dipl. XVIII, 491, 15. Х 1399.
sy
"... quo presente Ivan filius Rathki de Verchriса". Аркив заповјестницу југославенску,
књ.1,загреб, 1851, 70, 17. VI 1397.
15
 вуротошин
лу дамогу позвати и населити Влахена своје посједе,гдје су и ранијебили
смјештени катуни краљевских и банских Влаха“ Друго писмо говори о
донацијивисазваногВранскинау области Косова поља близу Книна,кога је
држао прије неки Сарах. Он га је, међутим, убрзо, због невјерности, изгубио,
па је касније био дарован Вуку. О тачној локацији виса Вранскине и његовом
ранијем кориснику Сараху, не знамо, нажалост, ништа, али зато знамо да су
врлички Чубрановићиимали и других посједа у книнском дистрикту.“
Треће, одчетири потврђена писма, издао је средином 1386. хрватско
далматински бaн Петар Зудар и уступио њиме Вуку неки терен у Врлици
који се звао Трново. За Зудара се поуздано зна да је од 1368. до 1380. године
обављаодужност славонског, а, вјероватно,између Томе одсв. Јурја (1385) и
Ладислава од лученца (1387) и дужност хрватско-далматинског бана.“ Он
је, у одсуству заточених угарских краљица — Јелисавете и Марије – могао
заиста у посљедњем звању учинити оваквударовницу“ што се тиче лока
литета Трново, њему, по свој прилици, одговара удефтеру Врличке нахије
1604. године забиљежена мезра Трновце. Приход од ње биоје увакуфљенза
одржавање моста подигнутог на Цетини, што јасноупућује назакључак да
се налазила у непосредној близини ријечног тока“
И, коначно, посљедње писмо које је потврдио краљ Дабиша својом
повељом било је оно којим је "Стане Јелаксић, функционер краља Стјепана
Твртка, брата и Дабишина предходника", даровао 1389. кастелану Будиславу
неку земљу у книнском подграђу. Дабишин претходник и рођак, а не брат
(како стоји у повељи као и у другим актима Дабишиним), Твртко држао је
заиста тада у својим рукама далматинску Загору, са книнским и врличким
крајем. Његов функционер Стане Јелаксић био је онај Станоје Јелачић који
је, у Твртково име, подизао дубровачке
трибуте и исправљао државну грани
цу према сплитскојкомуни.“Да је средњовјековниКнинтогавремена пред
стављао праву градску агломерацију – састављену од утврђења и подграђа
sa

м... Ančić, Gospodarski aspekti stočarstva Cetinskog komitata (Gospodarski aspekti

stočarstva), Acta historico-oeconomice Jugoslavie, vol, 14, Zagreb 1987, 74.
ss

Види о посједу кастелана Будислава у книнском suburbiumu.

sis

v. Klaić, Hrvatski hercezi i bani za Karla Roberta i Ljudevita I II.301—1382 (1Hrvatski

hercezi i bani), RAD JAZU, knj. 142, zagreb 1900, 204-211 i F. Šišić, метатiale Pauli de Paulo
patriti iadrensis is71—1408 (Memoriale Pauli de Paulo), Vjesnik kr. hrv.-slav.-dalm. zemal
jskog arhiva, God. VI, Sv. 1 i 2, Zagreb 1904,9, нап. 42,57.
sт

Од средине 1386. угарске краљице– Јелисавета и Марија - налазиле су се заточене у

Новиграду, гдје је почетком наредне године умрла Јелисавета, а Марија остала још неколико
мјесеци када ју је ослободио врански приор иван од палижне Е. Peričić, Vranski priori Ivan
od Paližne i Petar Berislanić (Vranskipriori), Radovi Instituta JAZU uZadru, 18, 1971,265–271.
38 --

Г. Dž. Spaho, Jedan turski popis Sinja i Vrlike iz 1604. godine (Jedan turski popis), Acta
historico-occonomica Jugoslavae, vol. 12, Zagreb 1985, 93.
59

В. Ћоровић, краљ Твртко I Котроманић (Краљ Твртко II), Бeoгрaд 1925, 86, 103–104 и
м. Динић, Дубровачки трибути, Глас СКА, 168, Београд 1935,233.
16
 ДВИЈЕ ПОВЕЉЕБОСАНСКОГ КРАЉА СТЈЕПАНА ДАБИШЕ

испод њега – говори и једанизворни податаккако је "sub.castro Tnini... cius

suburbiо".“ На челу утврђења (castruma) стајаоје кастелан чија је функција
прије Будиславабила, какоизгледа, насљедна у оквиру једне породице“. Да
би што боље и приљежније обављао повјерени му посао, кастелану је, дакле,
додјељивано имање у подграђу (suburbiumu).
Поред овога накнадно стеченог у подграђу Книна, Будислав је имао,
разумије се, и стални породични посјед. Њега су чинили Средње Брдо,
између Дудме и Грахова, и дио Витца у Врлици, заједно са дубравама, шума
ма, трњацима и другимобрађеним и необрађенимтеренима и стекућинама,
млиновимаирибама. Осмјештају Средњег Брданезна се ништа, али се зна
заједно бискупово имање у Грахову– мјесту у чијој себлизини налазило и
ово прво“ можда је управо Будислављев дио Витцау Врлици постао 1604.
године власништво Алађових синова: Хусејина и Џафера. То као да
потврђује и помен пашњака, љетњих испасишта, чаира и земина у наведеном
турском попису, пто одговара "обрађеним и необрађеним теренима" изДа
бишине повеље, а томе се непротиви ни ушур одусјева исијена“ иријеке
(текућине) су– самлиновима и рибњацима на себи - доносиле знатандио
прихода власнику посједа у Витцу. Један од таквих млинова заједнички су
саградили врлички Чубрановићи још 1385. године, пошто су претходно по
дијелили стечену земљу између себе.“
Кастелан Будислав је држао породични посједу сувласништву с Вуко
вим нећаком Иваном. То је исти онај "Ivan filius Rathki de Verchricha" који се
спомиње као свједокуједној угарској исправи издатој1397. хрватско-далма
тинском бану Николи Горјанском“ а можда и онај "Joannes Cubretich de
genere Cubrianorum" који једвије године раније, по налогу краља Жигмунда,
одузеозадранима пашко острво“. Сувласничкиоднос с овакоблиским срод
ником дестинара наше повеље упућује на претпоставку да би и Будислав
могао бити члан ове чувене породице. То не треба да чуди када се зна да су
и други чубрановићи, попут њега, обављали значајне функције у Книну,
F. Smiljanić, мана. i razvoj srednjevjekovnog Knina (Nastanak i razvoj), Radovi
Bi

Filozofskog fakulteta 24/11,Zadar 1984, стр. 125. нап.44 и S. Gunjača, Tiniensia Archeologica
f:: Topographice (Triniensa Archeologica III/7), Starohrvatska prosvjeta, III/7, Zagreb
њ. Г. Smiljanić, Nastanak i razvoj, 131, нап.88.
ко S. Gunjača, 1iniensia Archeologica III/7, 49.
ti. E Dž. Spaho, Jedan turski popis, 98, 113-114.
њи D. Karbić, Agrarni odnosi na području Lučke županije krajem XТИ stoljeća (Agrarni
odnos), Historijski zbornik, XLIII, Zagreb 1990,22.
w8 Види нап. 53.

ок,

E Šišić,метогiale Pauli de Paulo, 20,30v 1395.

17
Ђуро ТОIIIИЋ

доспијевајући чак до книнског племићког стола под чију је судску ингерен

цију припала у другој половини XIV вијека Врлика“?
Пошто их је претходно прегледао, Дабиша је потврдио сва Вукова пи
сма, а с њима и имања у Врлици и Книну, недарујући никакве нове посједе
“у горњој Босни, на релацији између Високог, Фојнице и Сутјеске”, како је
крајње произвољно закључивао Анђелић. Повељом је ауктор и даље од де
стинара захтијевао “вјерну службу“, а заузврат му нудио “вјеру господску“
у смислу правне заштите пред његовом куријом којој је био једино одгово
ран. Да би га што чвршће везао за себе, он је Вука Владиславића “почастио
привилегијом" да се у области судства користи неким правима која су вла
дала у Хрватској. Таква права би била пренесена и на евентуалне купце
његовог посједа.
Вуку је дата слобода да и на породични посједу Витцу и Врлици може
насељавати Влахе и њихове потомке. До овог посједа су се могли спуштати
и краљеви Власи, под условом да не чине никакву штету, што сасвим одго
вара раније датој привилегији угарског краља Лудовика тамошњој властели
да на своје баштине доводи Влахе из Босне и Србије“. У циљу стимулисања
таквог насељавања, Вукје могао ослободити придошле Влахе плаћања десе
тине у натури, с тим да сваки десети служи као војник. То и није нека новост,
ако се зна да се и у другим крајевима сваки пети налазио понекад у улози
војника“ да су овакве привилегије заиста повољно утицале на њихово до
сељавање свједочи и помен Влаха изродаТулића (Vlachos de genere Thulich)
који сузнатнокасније (1463) живјели на имању Ивана, синаПавла Чубрано
вића у врличкомдистрикту (in dictrictu Verhlika).”
Дабишина повеља, којом су потврђена речена писма, издата је 7. новем
бра 1392. године – а неупрољеће или љето те године, као што је мислио П.
Анђелић – на краљевском двору у Сутјесци. Писао ју је, наводно, његов
секретар Петар Италијанац, звани Галац. Поред добро познатог — прво нај
даровитијег Владојевог ученика, а потом сјајног босанског логофета – To
маша Лушца,у Дабишинојканцеларији је радио и неки,поимену непознати
и по квалитету неупоредиво лошији, помоћни писар.” Можда, управо, томе
"анонимномпискаралу” припада ово неуобичајено именакојенисмо свикли
из других Дабишиних исправа.
вт

F. Smiljanić, Teritorij i granice Kninske županije u srednjem vijeku (Teritoriji granice

Kninske županije), Radovi Filozofskog fakulteta,Zadar 1988, 144-145.
t,8

M. Ančić, Gospodarski aspekti stočarstva, стр. 73, нап. 26.

ко __
детаљније о томе: D. Bojanić-Lukač, Jedan rani kanun za Vlahe Smederevskog
sandžaka (Jedan rani kanun), Vesnik Vojnog muzeja 11-12, Beograd 1966, 150, 156 и исти,
Неготинска крајина у време турске владавине – на основу извора из XIV и XVI века
- (Неготинска крајина), Гласник Етнографског музеја, књ. 31-32, Београд 1969, 71.
то
Види нап. 87.
71

G. Čremošnik, Bosanske i humske povelje srednjeg vijeka (Bosanske i humske povelje)

1i, GZM, NS, IV-V, Sarajevo 1950, 141-144 i I. Anđelič, ipijaci 86.

18
 ДВИЈЕПОВЕЉЕ БОСАНСКОГ КРАЉА СТЈЕПАНА ДАБишF.
Приликом састављањаповеље, на двору је, уулозисвједока, присуство
вала сљедећа босанска властела: усорскивојвода Влатко Твртковић, Вук, ра
није војвода Далмације и Хрватске, бан Влатко Вуковић, који је имао власт
на Доњим крајевима босанског Краљевства, Павле Радмовић, Мирко Радоје
вић, Брајко, Вратко и Радосав Прибинић, те кнезови Стјепоје Хрватинић и
Прибоје Матковић, пашвански тепчија Батало и други угледници.
Сада смо се суочили с потребом поређења овог списка свједока са свје
доцима из Орбиновог дјела и идентификовања сваког од њих понаособ. Већ
при првом погледу падау очи да се међу свједоцима код Орбина спомињу
Влатко Павловић, Хрвоје Вукчић и Херпе Хрватинић којих уопште нема у
нашем списку свједока, али се зато у њему срећу имена Влатка Вуковића,
Стјепоја Хрватинића и тепчије Батала потпуно непозната мљетском опату.
Другу групу чине свједоци у чијим се именима и презименима јављају нез
натне разлике, а то су: Павле Радмовић (Радиновић), Вратко (Вукота) При
бинић и Прибоје Матковић (Масновић). И на крају су они подударни и у
једном и у другом изворнику: Влатко Твртковић, војвода Вук, Мирко Радоје
вић и Брајко и Радосав Прибинић.
Како се могло десити да се међу свједоцима Дабишине повеље – заби
лежене крајем XVI вијека у Дубровачком архиву, а споменуте почетком XVII
вијека у дјелу М. Орбина – нађе чак шест различитих имена, немогуће је
дати тачан одговор, пошто се не зна тачан извор из кога је овај посљедњи
црпио информације о њима. Стога ће наша даља пажња бити усмјерена само
према оним свједоцима чије се имена срећу у Будиславићевом препису из
1599. године. Они су потицали из готово свих крајева босанске државе, и то
од Босне: Павле Радиновић, Мирко Радојевић, тепчија Батало, Брајко и Ра
досав Прибинић, Стјепоје Хрватинићи ПрибојеМасновић, од Доњих краје
ва: Влатко Вуковић, од Усоре: Влатко Твртковић и од Далмације и Хрватске:
Вук (Вукчић).
Усорски војвода Влатко Твртковић јавља се и у осталим Дабишиним
исправама”?
Другом свједоку Вуку припада, без сумње, уз име Влатка Вуковића не
праведно заметнута титула бана, умјесто досад непознате војводске титуле
за Далмацију и Хрватску. То потврђује налог напуљског краља Ладислава –
издат 17. јула 1391. године– да се браћа Хрвоје и Вук Вукчић прогласе
бановима "regnorum Dalmatiae et Croatiae".73
Влатко Вуковић, свакако, није онај прослављени Твртков војсков
ођа,
већ би могао бити један одчланова неког поближе непознатогогранка по
родице Хрватинић, који је, како казује повеља, имао власт на Доњим краје
вима босанског Краљевства.
тј.

| Емкiosk, молитета sаrica, 222, 17. vш 1392. 224,2. гv 1394.

11.

E Šišić, Hrvoje икrić нrvatinić, 83.

19
ЂУРО ТОШИЋ.

...да Павле Радиновић (погрешно записано Радмовић) приказан је напри

јед.
Мирко Радојевић је великаш из горњобосанскежупе Видогошће (Во
гошће),75 а браћа Брајко, Вукота и Радосав Прибинић чланови ланшванског
властеоског рода.“
СтјепојеХрватинић је припадао истоименој породици из Горње Босне,
док је Прибоје Масновић (грешком унесено Матковић) био поријеклом из
Високог 77
О тепчијиБаталу –чијије гроб откривенуТурбету код Травника–већ
је казано онолико колико је требало да се каже.
Косу билити"другичасници”међу свједоцимаидалиим мождаодговара
неки од оних са листе непознатих свједока из Орбиновог дјела, остаће засад
питање без одговора.
Да је знао за све ово, ни Храбак, вјероватно, не би априори без икаквог
објашњења прогласио Дабишину повељу фалсификатом. Она, уствари, уклапа
њем свога садржаја у постојећи историјски миље врличког краја под конац XIV
вијека, обавезује историчара на више пажње и стрпљења. Труд, уложен у томе
смислу,имао је за резултат идентификацију највећег броја лица споменутиху
повељи (Вук иРатко Владиславић, РатковсинИван, хрватско-далматински бан
Петар Зудар и Твртков”фунционер“ Станоје Јелачић), убикацију већине реги
строваних мјеста (Трново, Грахово, Витац и книнско подграђе) и утврђивање
безмало свих свједокаприсутних при њеном састављању (ВлаткоТвртковић, Вук
Вукчић, Влатко Вуковић, Павле Радиновић,Мирко Радојевић, Брајко, Вукота и
Радосав Прибинић, Стјепоје Хрватинић, ПрибојеМасновић итепчија Батало).
Међутим,некенејасноћеутекступовеље—каона примјербркање именаВуковог
брата Ратка са неким Раском и имена његовог сина Ивана са, додуше, далеко
сумњивијим Франком – иду, вјероватно, надушу сењском канцелару који ихје
учинио приликом прављења преписа. Стога заиста не знамо по чему би се то
једна повеља, са толико историјски верификованих елемената у себи, могла
прогласити фалсификатом, ако није можда у питањужеља њеног аналитичара
даје што је могуће прије остави по страни.

ж н

Послије Ђаковачког уговора 1394. године книнска жупанија,заједно са

врличким крајем, потпала је под власт угарског краља Жигмунда Луксем
ти

Види нап. 23.

тs

JE Miklošić, Montmenta Serbica, 225, 26. IV 1395. Упор. Р. Anđelić, Povelja kralja
Dabiše Čubranovićima, 135.
76 --

P. Andelić, Originalni dijelovi, 357.

у
П. Анђелић, Месновићи, Масновићи, Бубањићи, 83-85.
18
Види нап.25.

2()
 ДВИЈЕПОВЕљЕБОСАНСКОГ КРАљА СТЈЕПАНА ДАБишF
буршког који ју је привремено морао уступити младом Напуљцу Ладисла
ву?“ У име овог посљедњег је сењско-модрушки кнез Никола Франкопан
ставио 1401. село Врлику (villam Verchrica) под јурисдикцију самостана св.
Николе у Модрушу.“ Неколико година касније је велики босански војвода
и сплитски херцег Хрвоје, као Ладислављев најмесник у Далмацији, добио
врличку област (цонтрата Верцхерица) у којој је – пет-шест километара
јужније од старог локалног сједишта на ушћу Цетине – подигао утврђени
градПрозор (castrum nomine Prosor), с тим што није смио дирати у затечене
привилегије мјесне властеле чубрановић.“ Утврђени Прозор се звао и у
доцнијим историјским изворима врличким градом (castrum Werchlychky), ко
ме је била намијењена улога склоништа за околно становништво у доба
непријатељских напада“? Међутим, након Хрвојеве смрти (1416) и он и
његова околина су ушли у састав Цетинског комитата коме је стајао на челу
чувени кнез Иваниш Нелипчић. Пошто није имао мушких потомака, овај
цетински великаш је покушао да путем мираза обезбиједи кћери Катарини
и зету Анжу Франкопану трајно власништво над већим бројем својих има
ња“ Бојећи се да Жигмунд, ипак, неће признати такво "женско насљеђе",
он се одлучио наприје да посини зета, а потом својој кћери почео да залаже
цетинска добра за новац који му је посуђивала ради одбране од Турака,
Млечана и других непријатеља - организоване, наводно, у служби угарске
круне!“ Али,како често човјек снује, а сам Бог одлучује",то ни Нелипчић
није остварио своју замисао до краја, пошто га је смрт претекла у томе.
његови посједи су остали изложени и каснијим нападима Турака, пред ко
јима заплашено становништво није тражило увијек спаса међу тврдим зи
ју
већ крајем 1402. читава далмација до Дубровника и Хрватска јужно од Велебита
нашле су се увласти, ладислава Напуљскогкоји јепочеткомавгустанаредне године крунисан
у задруза краља Н. Šišić, Hrvoje Иакšić Hrvatinić, 156.
sE.

п.sipišić-м Šamšalović. IspraveizArhive JA (Isprave), ZbornikHistorijskoginstituta

JA, Vol. 2, Zagreb 1959, 333 број 1240, 20. vш 1401.
81

F Rački, Izvadci iz kralj osrednjega arhiva iz Napulja za jugoslavjensku poviest (izvadci

iz kralj. osrednjega arhiva), Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, knj. VII, Zagreb 1863, 58-59,
is IX 1406. упор. V. Klaić, Topografske sitnice Bistrica i Vrhrika/ (Topografske sitnice),Viestnik
}}; Arkeološkog društva, God. III,Zagreb 1881, 68 iS. Gunjača, Historijsko-arheološka
šetnja dolinom gornje Cetine (Historijsko-arheološka šetnja). Zbornik Cetinske Krajine, knj. 2,
Sinj 1981, 71.
82
S. |-: Topografska pitanja na teritoriju stare Cetinske župe, s ekskursom o ubika
ciji Svetovlje i Tiiiiiuma (Topografska pitanja) Zagreb 1937, 28.
sti.

S. Gunjača, Tiniensia-Arheologica-Topographica (Tiniensia Arheologice III/6), Staro

brvalska prosveta III/6, Zagreb 1958, 126. Упор. Živković, Ivaniš. Nelipić izmedu Mletačke
Р.
frr: i bosanskog kralja Tvrtka II Tvrtkovića (Ivaniš Nelipčić), Radovi Filozofskog fakulteta
14, Zadar 1988, 155-156.
84

S. Jurić, Građa za bibliografiju, 93, br. 414,6. VI 1430,94, бр. 418 и 419,6. гv 1431; 95,
бр.439, 12. IX 1435 и даље.

21
ЂУРО ТОIIIИЋ

довима Прозора, већ у паничном страху бјежало до Бихаћа, Туропоља и

Загребачке бискупије.“
Све ове промјене власти– почев од власти босанских краљева, преко
Ладислава Напуљског, његовог намјесника Хрвоја Вукчића, кнезаИваниша
Нелипчића и зета му Анжа Франкопана, па до све учесталијих турских на
пада – преживјели су врлички Чубрановићи. И не само то! Њихов род се
крајем XV вијека разгранао у неколико истакнутих племићких породица:
Бериславић,Лукачевић, Јурчинић, Кларић, Владавић иМихалић“ Неки од
њих су стицали крупна признања због храбрости показане у борби против
Турака“ адруги опет заузимали значајно мјестоу радукнинскогплемићког
стола.“Свадраматикаиспољена 1498.приликом сакупљања загубљенихпо
родичних повеља – међу којима је била можда и ова Дабишина – као да
наговјештава, ипак, почетак њиховог краја на овим просторима“. Међутим,
миу томненазиремонекувезусОрбиновим поменом породицеЧубрановић
какву је својевремено покушавао да назре П. Анђелић.

- |
|

к,
S. Gunjača, Historijsko-arheološka šetnja, 148—149.
8.,
"...nobilum Stephani Beryzlawycz, Symonis Lwkachycz, Nicolai et Mathie Klarycz,
Johannis Wladavych, Iwath wrchynycz, Georgii Myhalycz de Wсrhyka de genere Sybranycz".
M. Mesić, Građa mojih rasprava u "Radu"(Građa mojih rasprava), Starine JAZU, knj.V,Zagreb,
1873, 133, 20. v 1498. Упор. в. клаић, топографске ситнице 70-71 иS. Gunjača, Historijsko-ar
неоloška šetnja, 148.
87
тако је угарски краљ матија корвин подарио "Joanni, filio olim Pauli Chubretich de
Verhlika", збогхраброг држањаприликом заустављања турске опсаде Јајца,"omnesVlachos de
genere Thulich" који су живјели -inpossessionibus ipsius in districtu Verhlika". J. стипишић-м.
Шамшаловић. Исправе, вол. 3, 597, 13.XII1463.
88
као "sudci rotni plemenih Hrvat",у книнском столу су се истицали вук (1435 и 1436
и павле Бериславић (1451) који су потицали"iz roda Čubranovića" (de genere Ciprianorum). Š.
Jurić, Grada za bibliografiju, 98-99, бр. 439, 12. IX. 1435, 98-99, бр. 443, 7. гv 1436 и 1.
Kukuljević-Sakcinski, Acta Croatica –listine Hrvatske (Acta Croatica), Zagreb 1863, 79, 18. X.
1451.
89
"... illainstrumenta etjura possessionaria suрra dicti nobilis ubi inveniri possent supra
bonamvictamam rehaberevellent".M. Mesić, Grada mojih rasprava, str. 133, 20. V 1498. Upor.
P. Anđelić, Povelja kralja Dabiše Čubranovićima, 141.

22
 ДВИЈЕ ПОВЕЉЕБОСАНСКОЈ КРАЉА СТЈЕПАНА ДАБИШЕ

Duro Tošić

тwо снARTERS ов вosNIAN KING STJEPAN DABIŠA

Summary

In his charter dated June 18. 1391, Bosnian King Dabiša guaranteed to Juraj
Dobrinovićand his nephews Stjepan and Andrija the previouslygranted villages of
Komaje (near Cavtat in Donja Gora), Orka (there is no settlement by that name
now) and Vranjić (in the immediate vicinity ofSplit, more precisely, at the end of
the peninsula stretching into the Solin Bay). The original charter has not survived
to this day, but there are several transcripts translated from Serbian into Latin. We
have used the translation of the Trogir notary Jerolimo de Buffalis, registered in the
Dubrovnik Historical Archives.
King Dabiša's second charter, dated September 7, 1932, was issued to the
Livanjfamily Čubranović,whohad moved tovrlika in the second decade of theXIV
century. Like the previous charter, this one docs not represent a dced of gift, but a
guarantee ofthe fourpreviouslyissued patent (open) letters. Thefirsttwo aresigned
by the Hungarian оueen Elizabeth; one of them grants Vukand Ratko Čubranović
the right to settle Vlachs on their estates and the other grants them the Vranskina
Hill in Kosovo Polje near Knin. The third letterwas written by Croatian-Dalmatian
Ban PetarZudar and concerned the grant of the land calledTrnovo in Vrlica,while
the fourth letter is a deed of gift ofKingTvrtko's former official StanojeJelačić to
the Knin Castellan Budislav.
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. XXXIX, стр. 25–45 (1992)
REVUE HISTORIQUE, Liv. XXXIX, p. 25-45 (1992)

Оригинални научни рад

Удк 933 (45) - 135ол.530
чланак примљен 26. XI 1992.

Богумил ХРАБАК
Филозофски факултет
Нови Сад

ЈЕВРЕЈИ У ИТАЛИЈИ И ИСТОЧНА ЈАДРАНСКА ОБАЛА

1350–1530. ГОДИНЕ

Петстогодишњица изгона Јевреја из Шпаније а мало затим и из Пор

тугалије обележена је ове године у целом цивилизованом свету научним
скуповима, комеморативним академијама и публиковањем истраживачких
радова. Наша земљау тешком окружењу и оптерећена сопственим тегобама
имала је мање могућности да одговори поменутом цивилизацијском дугу.
Ипак, колико се може, треба бар у краћим научним радовима обележити тај
моменат трајних историјских последица. Основне чињенице о Јеврејима у
балканским земљама се којекако знају за периоде после ХVI века. Међутим,
готово је непознато постојање Израелита у тим областима пре прогона 1492.
године и везе италијанских Јевреја са појединим балканским крајевима то
Ком средњег века.

Поменутој проблематици је посвећен овај прилог, израђен на основу

грађе Дубровачког, Которског, Задарског, Ријечког, Венецијанског и других
архива као и на основу богате италијанске историографије.

-- #

За питања италијанских Јевреја веома је погодан као полазан хроно

лошки пресек који обухвата прве деценије друге половине XII века, кад је
Италијом и у одласку и у повратку прошао Бењамин Јони изТуделе (Навара)
и о оном што је затекао записао у свом путопису "Масаот Бењамин". Његов
извештај допуњују и неки други поуздани и незаинтересовани извори.

25
БОГУМИ.JI ХРАБАК

Бењамин је уЂенови затекао самодве породице, дошлеизМарока,које

су се бавиле бојењем. По градовима Ломбардије постојале су мање групе
Јевреја, којима власти нису сметале да се баве прометом новца. О томе дају
директан доказ две посланице (1199, 1200), којима се папа Иноћентије III
обратио јавности да се појача учешће у крсташком ратуу Палестини (од
1197); томприликом папаје гарантовао учесницима походаопроштајзајмова
примљених од Јевреја.Те повластице су се моглеприменити уЛомбардији,
Тоскани и на Сицилији, где је таквих зајмова било доста. Неке израелитске
породице забележене су иу Аквилеји (Фурланија, 1140),док су поштоваоци
Мојсијевих закона 1225. године протерани изПавије и Кремоне. Као велико
пристаниште, које је одржавало везу са источним делом Средоземља, Вене
ција није могла ускраћивати Јеврејима да се насељавају на најважнијем
арелатском отоку, тако да је “ћудека" (јеврејско станиште) забележено у
градуналагунама1090. године. Ускоро су се Јевреји немачког језика(Ашке
нази) такође сместилиу венецијанској луци, и ту се сусретали и са својим
суверницимасаЛеванта. Године1152. у граду св. Маркапребивало је око1300
Јевреја. У то време у Падови су неке особе носиле надимак "Јудеус”.
Уточиште јеврејским трговцима пружала је средином ХП столећа и Равена.
Град Римини, преко кога се обављао интензивни поморски саобраћај, имао
је 1135. неки "monsjudacus", док су 1192. Јевреји били подвргнути плаћању
посебне обалске таксе. У Болоњи су конзули града 1171. прогнали Јевреје
због лихварења. Један надгробни камен изЛуга (Ромања) из1285. сведочи о
доста давном боравку Израелита у Болоњи. Бењамин је у Пизи затекао око
20, у луки око 40 породица (од којих су неке биле из Немачке). У Сијени је
1229. образована јеврејсказаједница. У Анкони су Јевреји забележени још
967. године, а 1279. је против њих покренут потупак као против наводних
изазивачаземљотреса. Јехиел, синовац познатог НатанаАнафа,биојеуправ
ник куће и поседа папе Александра III. У Ланчану су Јеврејиучествовалиу
побуни противлокалних управљача. У Напуљујеживело500 породица које
су могле поседовати некретнине. У Гаети су се бавиле бојењем тканина, ау
Риму и другде у средњој Италији Јевреји су продавали вунене и свилене
тканине. У Салерну је живело600 јеврејских породица. У Амалфију се боје
њем вуне и свиле бавило 20месних јеврејскихфамилија, уМелфијује бора
вило 200 породица. Јевреја је било и у Венози, JIевели и Матери. У луци
Транију живело је 200 јеврејских породица, у Таренту 300, у Бриндизију
десет, у Отранту 500, у Барију је деловала јака насеобина, а мање у Барлети,
Ђовинаци, Монополију и Галипољу. "Будеке" су забележене у Козенци,
Росану, Катанцару, Ређу Калабрије, Кориљану, Белкастру,Кротону, Сквила
ну, Бисиљани. У Месини је боравило 200јеврејских породица, у Палерму
7-8000 житеља, првенствено фарбара. Учешће Јевреја поменуто је на сајмо
вима у Сулмони, Капуи, Лучери, Барију, Таренту, Козенци и Ређу. Мала
јеврејскајезгра постојала су иуАлифи, Темну, Кастровалару, АкриБракала,
Никастру, Вибо Валенцији, Семинари, Нитотери. За време Карла I и Карла
Ш уведен је данак у корист католичке цркве и у привилегованој јеврејској
општини Транију, док су другејеврејске општинеживелеуусловима кризе.
Ђудека у Ачелину насталаје 1272, а шест година касније Јевреји су кињени
26
 JHISPEJH y M'ľ/UIMJM l/l l/lCTO'łHA JAJIPAHCKA OEAIIA 1350-1530. l‘.

y Canepiiy. ľlpen noxammvi :mmm romena Mapaenvrm ce cße nume nei-men

Tpnmy y aenmmm nynng rpanosima (Befleunja, l'lma, jyxma npnc'rai-ium-ra).1
Beh je HanoMeHyTo na cy Jeapeju y XII Bexy y l/lTaijy nonasnnn 143
:eMarba Hema'mor jesmia, ca Marpeöa 3 y Beueuujy u yjanpancxe nywxe r'panone
il ca neam-na. I'Iopen Mapotta, Jeßpejn cy y ceneposanam-ioj Acþpuun (1159) 6mm
Mi-ior‘oópoji-m 11 y Tylmcy.2 110 cpenmie X111 c'roneha Jeßpeja je y Hraijn 614110
Hajnume Ha Cuunmijii, y Kanaöpnjn na n y Anylmju. me cy nomma sajam-10 ca
Capauemmw.3 Ha ceaepy, nati. y BeHeunju, Opnjayny u Hcrpu npeoanananann
cy Amxeiiaziu; y Beneunjy cy Jenpejn nommmm H m [‘pana, Tcha u l'lyne.4
Vocranom, Jeßpeja HeMaqxor jesnxa övmo je (1271) n Ha OCTPBy vai'ry (me cy
anno npuMqu on Mne'ravnmx snacm).5
1
Benjamin dc îhdclc, lilnemriiim, irad. per. J. P. Barralier Paris 1830; A. Andrćadès,
Sar Benjamin de Tinll‘lc, Byzzimion XXX (1930), 458-61; A. Milano, Storia degli ebrei in Italia,
'Iòrinu 1963. 67-107; A Milanu, Virende economic/:e degli ebrei nell’Italia meridionale ed
insulare durante il medioevo. La Rassegna mensile d’Isracl, Roma (y nama“ reiic’iy: Rassegna),
76—89, 110-12, 155-74, 217-22, 276-91, 322-31, 372-84, 433-41; M. Gudcrmann, Geschichte
des Erziehungswesem und der Cultiu‘ der Juden in Imlien während der Milrulalters. Wien 1884,
68-71, 152-6, 238-89; 6.6. Musso, Documenti su Genova e gli ebrei tra il Quattro e il
Cinquecento, Rassegna XL'1970, 426-35; Rota, Gli ebrei c la politica spagnola in Lombardia,
Bollettino storico paviano VI, 1906; Schaerl,Appimii storici mgli ebrei della Lombardia, Rasse
gna 11.119261 M. Anľonsi, Gli ebrei in Piemonte, "Ruino 1914; M. Finîj, Ebrei in Piemonte, Rivista
israelilica 1904, H, 229, S. Foa, Banchieri ebrei piemontesi nel secolo XVI, Lunario israeliliou,
1897, 38: Ciscalo, Gli ebrei in I'udara Padova 1901; R. Gessi, Le condizioni degli ebrei banchieri
in Padova nei secoli XIV e XV, Padova 1908, 3—21; Gli ebrei in Toscana dal Medioevo al
rimrgimento, Storia dell'ebraismo in Italia, 1, Firenze 1980; A. l’avoncelk), Le epigmfi dell’amico
cimitero ebraica di Dva/iso. Rassegna 1V/1968, 221-22; N. Pavonoello, Notizie storiche sulla
Cmmnunirà ebmica ili Siena c la sua sinagoga, Rassegna V11-lX/1970, 289-91; Loevinson, Gli
ebrei di Parma, Rassegna VII/1952; Inveruizzi, Gli ebrei a Pavia, Pavia sa; (‚‘li ebrei in Aleman
dn'a, Rivisla di storia, arte, archeologia delle provincia di Aleksandria 1913; L, Carnevale, Gli
Israeliii a Mantova, Mamova 1378; A Colombo, Cennistorici ed amministrativi delle Conmnità
Lime/itikrlre italiane, Roma 1914.
0

Mas Lutrie, Relations et commerce de l'Afrique sementrionale ou Magreb avec les

nations chrétiennes au moyen âge, Paris 1886, 128.
s
Nflànassia, Stranieri ed ebreinell'Italia meridionale dell’età romana alla sveva, Venezia
1904; R. Slraus. DieJ'mlen in Koenigniich Sizilien unter Narmanen und Smufen, Heidelberg 1910;
L. Zwuz, Storia degli ebrei di Sicilia, Archivio smn'cc siciliano 113., IV ( 1879), 105-7.‘ Storia degli
ebrei nel Italia meridionale dell’età romana (1 Carlo Ber/une, Archivio storico per le province
napoletane, XXXII (1907), 244—74; XXXIII (1908), 134-49; L. Lunotto. Ebrei siciliani,
Vesstr. XXVI, 1878, 286—92; XXIV ( 1881), 247; I registri nngioini (f In popolazione calabrese
del 1276, Arhivio storico n.5. VII (1921), SO, 5 1, 52; R. Cutroncfl, Gli ebrei della giiulect‘tl di
Reggiodi Calabria, Rivista storica calabrese, scr. III, X1 (1903), 390418.
4
A. Lattes, Cenni sulla cormmuu'rà israelitica, zbornik: Venezia e le sue lagune, vol. I,
Venem'a 1877, 103; G. Lumto, Brevi cenni introduttivi ad una guida dei templi veneziani,
Rasegns V/1964), 203—7; A. Milano, 1 "banchi deipoveri" a Venezia, Rassegna 1951, 250—65; F.
Luzzam, Ebrei ìnAquileia, Scritti ln onore di Riccardo Bachi, Città di Castello 1950, 102.
s
Docwnenri della colonia veneziana di C‘rem, lnbreviaturc di P. SC'dl'leflC (1271), a cura
di A. Lombardo, 'Ibrino, 1942, 19.

27
БОГУМИЛ ХРАВАК

Док су први Јевреји уВалони, Драчу, Котору,Дубровнику аможда и у

Задру билитзв. романиоти, тј. Јевреји који су говорили грчки, у северној
Далмацији и у Истри то су били Ашкенази (често и у градовима где се
нису сачували подаци о ”hудекама”). У Задру, примерице, помиње се Да
вид, син покојног Шемуела, родом из Нирнберга, чији је брат Јакоб живео
у Венецији, те га је Давид именовао за свог пуномоћника у послу купљења
дугова; јануара 1388. удовица Драга издала је у двогодишњи закуп своју
кућу у Задру, поред цркве св. Ивана од Постеруле, Јеврејима“. Прве три
објављене књигезадарских нотара (за године 1279–1350) не показују при
суство Јевреја у граду. Јевреја из Нирнберга тих годинабило је насеље
них и у Венецији; неки Роберт имао је (марта 1390) даприми мању своту
новца од некогИталијана.”
ЈеврејиујужнојИталији, који су издвојено живелиу својим општина
ма под јурисдикцијом црквених власти (уз плаћање утврђеног годишњег
данка)“нису сепребацивалиу арбанашкапристаништа, или бар о томе нема
трагова. Из византијских времена сачуване су само пословне везе између
Израелита на Крфу и њихових суверника у Драчу и Валони. Бењамин из
Туделе,који је затекао Јевреје у Арти и Патрасу, не помиње Јевреје у арба
нашким градовима?Најстарији дубровачки архивски податак о арбанашким
Јеврејима (1281) односи се на постављање пуномоћника који су за једног
Венецијанца имали да утерају дугове од једногдрачког Јеврејина.“ И Ду
бровчани су доста интензивно пословали садрачким Израелитима, који су
долазили уњихов град и продавали им нарочито со“.Дакле, пословни пра
вац арбанашких Јеврејаводио је на север а не на запад. Акојужноиталијан
ски Мојсијевци нису додиривали арбанашку обалу, они су још у XIV веку
одржавали додире са Дубровником. То вреди и за острво Малту. Маја 1382.
неки малтешки Јеврејин тужио је у Дубровнику неког Милоша Гуњевића,

6 Historijski arhiv u Zadru (у даљем тексту: HAZd), Spisi zadarskih notara, Articuzio
de Rivignano, bista IV, guaderno III, 66а (30.VIII 1326), guaderno IV, f38 (20. I 1387. mу)
z

Archiviodistato,Venezia, Collegio, Notatorio,R.I,93, 12. III 1390.—О доласку неких

Јевреја из нирнберга у венецију 1390. вид.: M. Lattes, Documenti e notizie per lastoria degli
ebrei di Norinberge e la Repubblica di Venezia, Archivio veneto, t. IV, parte 1, (1872), 1-2, 2-3.
N. Ferorelli, Gliebrei nell'Italia meridionale dell'eta romana al secolo XVITI, Torino
1925, 32-33, 37–8.
9

S. Krauss, Studien zur byzantinisch-jidischen Geschichte, Leipzig 1914, 78-83. — о

порезу (телосу) драчких Јевреја вид.: С. Ћирковић, Јеврејскиданак у византијским областима,
зборник радова Византолошког института IV, Београд, 1956, 143-48; К. Јиречек, Историја Срба,
књ. II, Beograd 1952, 185, 429. |

10

G. Čremošnik,Spisi dubrovačke kancelarije,knj. I, Zagreb 1951, 148.

11

B. Hrabak, Jevreji u Albaniji od kraja XIII do kraja XVII veka, i njihove veze sa
Pubrovnikom, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja I, Beograd 1971, 58-9.

28
 ЈЕВРЕЈИУ ИТАЛИЈИ ИИСТОЧНА ЈАДРАНСКА ОБАЛА 1350.-1530. г.

даму није предао новац,уље и другоза памук, којимујебио дат да га прода

у магрепском Триполису.“
Кад је реч о Дубровнику ХIV века, од италијанских јеврејских сре
дишта најпре долазе у обзир заједнице у градовима Лече, Бари и Трани.
МануелВивиани из Лене претпоследњег дана 1398. године на две облигације
примио је 108дуката одДубровчанина Андра Волчевића;радило се вероват
но о продаји корала, као и првих дана 1403, када је исти продавац продао неке
кораледвојиципровансалских Јевреја,насељениху граду Лече.“ Јевреји су
изДубровникаизвозили корале“ можда већтадатранспортујућииху Алек
сандрију и Сирију. Један Јеврејин (Москло) уговорио је са неким дубро
вачкимпоморцем(1386) да овај пођеу Котор и ослободи неко стакло идругу
робу“. У Дубровнику нису били ретки италијански Јевреји као лекари, од
1326. до крајаXVвека било их је петорица.“
У млетачкој Далмацији до крајаXIV века па и нешто каснијејеврејска
језгра нису била стабилна: она ће то постати тек под млетачком управом.
|- Статути далматинских градова раније показују њихову појаву него дневна
оперативна акта. Јевреји су се више запажали у далматинским градовима
кад је преко њих потекао јаче поморски промет. Један Јеврејин из сицили
јанске Сиракузе убијен је 1308. године кодЗадра.” Да би новчани промет
стекао редовнију колотечину,задарски ректор (кнез) је (1398)донео одлуку

__
Historijski arhiv u Dubrovniku (у лањем тексту: HAD), Lett. Lev. LII, 47; J. тадић,
Јевреји у Дубровнику до половине хит стољећа. Сарајево 1937, 15; B. Krekić, Dubrovnik
нRaguse) et lie Levant ан поуen age, Paris. La Haye 1561, 223, nº 361 (20. v 1382). – Један
заларски брод је 1380. ухватио у јадрану неки сишилијански брод са робом Сицилијанаца и
малтешких Јевреја: првима је имовина враћенаа Јеврејима задржана, мада сужито и друго били
намењени Дубровнику, који је због тога претрпео штету (Ј. Тадић, Писма и упутства Дубро
вачке Републике Београд 1935, i to) - Bил и В. Krekić, Dubrovnik (Raguse) et le Levant aw
moyen agi, Paris-La Haye 1961,294, Nº. 790 (24. v I431).
1:

1. Тадић, н.д., 17, 22, 16-7, 24.– о Јеврејима у граду лече вид.: Abramo de Bolmes,
Ebre di Lecce e i suoi parenti, Archivio storico per je province napoletane, XXXI (1906): G.
Guarnieri, Ebreiia Brindisied a Lecce (1419-97), Torino 1900.
__

И. Манкен, Дубровачки патрицијат у XIV веку, Београд 1960, 440.

18

В. Хан,Архивска грађа о стаклу и стакларству уДубровнику (ХIV–XVIвек), Београд

1979, 24-5.
18

P. Јеремић- Ј. Тадић, Прилози за историју здравствене културе старог дубровника,

ш, Београд 1940, 125, 135, 138, 139, 144.
II.

tj. inchiostri, Accenni agliebreiinei documentiestatuti dalmati del medioevo,Archivio

storicoperla Dalmatia, anno V., vol. VIII, fasc., 46, Roma 1930, 471, 472,473. – одалматинском
јеврејству старијег датума вид.: С. Калдерон – Ј. Леви, историја јеврејског народа, Београд
i335, D. Kečkemet, Zidovi u povijesti Splita, Split 1971–7–22;V. Brunelli, Storia della citi di
Zara dai wenpipia remoti sino al 1409, Trieste 1974, 558.

29
БОI"УМИЛ ХРАБАК

да се привуку и фаворизују јеврејски банкари, те је њихов продор у главни

град Далмације настао од 1400. године.““Тудека"уЗадру концем XIV сто
лећа налазила се изван градских зидина, као што је био обичај и у другим
јадранским варошима.“ У Трсту је постојало сазнање да су им Јевреји сти
гли из Тоскане око 1350. године, но њих је било и раније у Трсту, и то
масовно, из немачких земаља (општински банкар Аврахам био је из Нир
нберга, неки Леон из Констанце, други Леон из Јуденбурга, неки Ахарон и
породица Морпурго из Марибора).“ Тршћански Јевреји (на пример, неки
Бонавентура1378, неки Фајнас, Белхит), па и један лекармеђу њима, прода
вали су робу и давали новац на зајам истарским хришћанима?
Поред провансалских Израелита у италијанским градовима XIV века
још су већу радљивост показивали каталонски Јевреји. Каталонски Јеврејин
Аструк Јаимов Бонавентура, насељен у Падови,заједно са Шимуном Маиром
из Провансе, који је становаоу Тревизу, купио је одједног Гундулића 631
либру корала? Године 1404. рабин Ахарон, Каталонац настањен у граду
Лече, разменио је у Дубровнику свилу бојену у црвеној и црној боји за
корале; као јемац у тој операцији поставио се један марсејски Јеврејин; месец
дана касније рабин Ахарон је изјавио у Дубровнику да му је неко трећи
позајмио дукате и даћега он на свом броду превести у Полињано, где би он
исплатио дуг Гундулићу.“ Изкаснијих деценија каталонски израелити би
ли су жуан Ферер Бонавентура (1421)и Јицхакдуранте (1421-23)?“ Аврахам
Анђел биоје свакако апулијски Јеврејин; онје (фебруара 1399) уговорио са
раније поменутим Волчевићем да у току те године лови корале на два брода
која је од њега примио Мануел из Каталоније, настањен у Лечеy; овај је од
Волчевића примио корале за82 дуката. Фебруара 1405.браћа Лео и Вивант,
синови Махиера, родом из Гласа (недалеко од Нице), иначе становници
градаЛече, задужили су се код једног Дубровчанина за свега неколико дука
та за потрошну робу.“ Каталонски Јевреји (уз по којег провансалског и
марсејског) били су прави фактори пословне експанзије из Италије према
Истоку, али оном даљем, Леванту арапском. Каталонских Јевреја је свакако

is
Sabalich, Ebreiia Zara (nel volume "Soto San Marco"), Zara 1901, 5.
19
N. Klaić-I. Petricioli, Zadar u srednjem vijeku, Zadar 1976, 448, 362.
20
A. Tamaro, Storia di Trieste, vol. I, Roma 1924, 311, 371, 403.
2I
codice diplomatico istriano, vol. I, Tieste, 1. III-18. vII 1378.
---- HAD, Liber dotium III, 25; и, манкен, н.д.,276, 449; В. Hrabak, Katalonci između
italijanskih gradova i Dubrovnika 1399-1530, Acta historico-oeconomica Iugoslaviae, vol. XIII,
Zagreb 1986, 146 – vid. i: и манкен, н.д., 276.
__
----
НАЈ), Div. not. CXXV, 35, 15" (12. XI 1404); Ј. Tadić, na. 23; Deb. XII, 215".
24
н. Фејић, шпанци у Дубровнику у средњем веку, Београд, 1988, 130, 131.
28
J. 'adić, н.д., 25.
 ЈЕВРЕЈИ У ИТАЛИЈИ И ИСТОЧНА ЈАДРАНСКА ОБАЛА 1350-1530. Г.

у Италији било највише тамо где су били најбројнији и Каталонци,тј. на

Сицилији. Но, од 1391. годинечетири сицилијанскакатоличкавикара, осла
њајући се на папу Бонифација IX, спроводили су антикаталонску политику,
коју су санкционисали на скупу у Кастронову?“ То је погодило за извесно
време и каталонске Јевреје, те се они нису неко време бележили на источној
јадранској обали.
Израелити ни другде у Италији до краја XIV века нису били мажени.
године 1294, примерице, насилноје покрштено 1300јеврејских фамилија27
Међу старије јеврејске насеобине у Анконској Марки, где су на Јевреје (од
1500. навалиливелике порезе), спадали су Пезаро, Сенигалија, Реканати са
заједницом од 1295. године, ау долини Поа Ферара, где се број израелита
нарочито повећао током XIV столећа“ поредВенеције, Анконаје представ
њала најстаријејеврејско гнездо на Јадрану? Источно, у Фиренције (1394)
забрањено Јеврејима да дајузајмове, а општа каматазаустављена је на 15%
годишње.“ Северније, према млетачком подручју, још у XIV веку најуглед
није јеврејске насеобине биле су у Падови и Риминију, са доста банкара и
фенератора, тј. кредитора уз полагање залога31. Банкара и фенератора било
јеи у Конељану (код Пијаве)“? Па ипак,Јевреји суу средњовековној итали
ји имали неку синагогално-школску самоуправу,38
2м

Pr. Giunta, Aragonesie Catalani nel Mediterraneo, Palermo 1953, v.1, 182-183. – Вид.
и A. Milano, Storia degliebrei italiani nel Levante, Firenze 1949.
27.
C. Roth, The History od the Jews in Italy, Rasegna III/1961, 101-2.
28.

S. Anselmi,Ancona e le Marche nel Cinquecento, 132, 172; v Bernazzoli, Le commu

nita izraeliche, 127, 128; C. Clavarini, Memoriestoriche degli israeliti in Ancona, Ancona 1898;
A. Pesaro, Memorie storiche stila communiti israeliticajemаrese, Bologna 1878, 11-17.
--

E. Ashtor, Gli ebrei di Ancona net perioda dela repubblica, Atti e memorie della
deputazione distoria patria e per le Marche, Ancona 1989, 331.
--
U, Cassuto, Gli ebren a Firenze neimera dei Rinaseinento, Firenze 1918, 14. - o
банкарима у малом али старом градићу луго вид: А. Voli, Gliebreiia Lugo, Rassegna I/1956,
65-7-оновчаримаувитербу. С. Roth,Iprimisoggiornidegliebreiiaиiterbo,RasegmaIx/1954,
367-71; о новчарима у Фиренци: М. Giardino, I banchieri ebrei in Firenze nel secolо хие нi
ионе ai Pieta, Borgo San Lorenzo 1907.
31.
R. Cess, La condizione degliebrei banchieri in Padova nel secolo XIИ Вullettino del
Museocivico diPadovaX(1907),216-14;isti, La condizione degliebreibanchieriin Padova net
secolo XV. Bolettino del Museo civico di Padova XI (1908),8-22;isti,Alcuni documenti sugli
ebreimel Polestne durante i secoli Kaиe ХИ, Аtti e memorie dell'Academia Polesina, n.s. ХХV,
1908, 57-64;L. Tonini, Rimini dal principodell'era volgare all anno McCossia, Della storia civile
e sacra riminese,volil-III, Rimini 1876;III,481 (јеврејскачетврт од 1250. године).
му.

E Luzzato, La communita ebraica di Conegliano venetoed isuoi monumenti, Rassegna

I/1956,35-7.
33
L. Finkelstein, Jewish selfgovernment in the Middle ages, New York 1924.
31
БОГУМИЛ ХРАБАК

Односи међу италијанским Израелитима нису се много изменили ни

првих деценија ХV века. У цватућој Фиренци мојсијевци су се са претежно
занатских послова пребацили готовоу потпуности у новчарство, подижући
камате до 20%.“ Као зналци и оријенталних језика, Јевреји су већ тада
постали службени тумачи, тако неопходни у дипломатији и у трговачким
пословима; и фирентински драгоман у египатској Александрији (1422) био
је Јеврејин. После конгреса у месту Форли (1419), који је одредио годишње
таксеза припаднике Мојсијеве вере, Израелити су се налазили под заштитом
папе Мартина V“ Јевреји са западног дела Средоземља и даље су били
активни привредници на Сицилији. Провансалски Јевреји Бузант, син по
којног Бонавентуре, и Моше, син Јосефа, становници Лечеа примили су
(првих дана 1402) од Андра
Волчевића корале, за што су обећали исплату у
току августа исте године.“ Каталонски Јевреји Жуан Ферер звани Бонавен
тура и Јицхак. Дуранте основали су у Транију шестомесечно трговачко
друштво, дошавши у Дубровник са 300 Јицхакових дуката, Жуан је запазио
да су прилике за планиран рад повољне и да ће се у граду под Срђем дуже
задржати, те је свога компањона именовао својим правозаступником. Јицхак
је, пак, (септембра 1423) установио ортаклук и са Барселоњанином Жуаном
Ферером, који се обавезао Јеврејину Аврахаму Шемуеловом, тада у дубров
нику, да ће му (до фебруара наредне године) вратити 80 примљених дуката
и то у ранију. уз то, примио је од Аврахама корале на глачање и другу
обраду.“
У Далмацији су, као и у Венецији, Израелити већ тада били омрзнути
због зеленашења. Дукал из 1423. године забранио им је да поседују некрет
нине. У Шибеникује првајеврејскабанкаоснована 1422,алије "фенератора”
било и даље (1432)“ Тих водитеља заложне трговине било је и даље и у
Трсту, као што их је из Немачке и посебно из Нирнберга било (1427) и у
Трсту и у Пули. Синови неког Шелома стекли су у Трсту (априла 1429)
посебне повластице“
Јевреји из јужне Италије навраћали су и у Албанију, као на пример
Жуан Ферер, житељ Транија, који је крајем 1421. закључио пословно
друштво с неким Манфредоњанином и с једним из Транија да са новцем
34
U. Cassuto, Gliebreiia Firenze, 32, 26. A. Pesaro, нn. 11–17 (1275—1452).
as -

D. Colombo, Il ghetto di Chieri, Rassegna III/1961, 63; M. Friedenwelt, The Jewsand

medicine, Essays, vol. I-II, Baltimore 1944.
36
HAD, Deb. not. XII, 57" od 4.1 1402.
37
Б. Храбак, каталонги између италијанских градова 164-5. – Види: G. De Giovanni,
E еђгастоaella Sicilia, ricercatoed esposto, Palermo 1748; Ble G. Lagumina, Codice diploma
tico dei gludei de Sicilia, Societa siciliana di storia patria, ser. Diplomata, vol.VI, XII, XVIII,
1884–1909. G. Guerrieri, Ebreiia Brindisi ed a Lecce (1409-1497). Torino 1906.
18
Sabalich, Ebreiia Zara, 5-6-6-7, 5; U. Inchiostri, Accenni, 476.
39
codice diplomatico istriano, vol. III, Trieste, sa, 16 х 1401; 28 х 1427,4. пх 1448.

32
 ЈЕВРЕЈИ У ИТАЛИЈИ И ИСТОЧНА ЈАДРАНСКА ОБАЛА 1350-1530. г.

послујеу Валони. Оближњи Пирг је такође привлачио пажњу израелитских

трговаца с друге стране Јадрана, што се види из једног трговачког уговора
једног бившег мојсијевца из Лечеа, тада у Дубровнику, који је у Пиргу имао
да припремилан, и неког Каталонца из Дубровника, којије у Пиргу имао да
испоручи тканине.“
Апулијски Јевреји су трговали нарочитоуљем и сапуном, који су сами
и производили“. Као и раније, Израелити из града Лече били су најактив
нији. Јануара 1422.Маравиља изЛечеа предао је једном златару изБергама
злата и неколико зрна драгог камења да му изради 12 прстенова. Априла
1428. Даниел, син Елије де Конвенто из Лечеa предао је двојици дућанџија
у дубровнику неки брод са десет миљара уља“ нека Симха из Битонта
продалајеуграду св. Влаха уље Шелома Аструка изградаЛече.“ Син Андра
Волчевића Иван прекопуномоћниканаплаћиваоје потраживањаоддваочева
дужника, Јевреја у Лечеу и отранту.“ Исте 1430. године Шеломо из лечеa
продао је Дубровнику уље у заменуза гвожђе. Из Лечеа је био и неки Бене
дето, који је пословао са неким Маспемуем, чији јепуномоћник у граду под
срђем биоЂованимети.“ нешто раније шеломо Струк излечеапрешаоје
да живи у Дубровник, одржавајући везе с Апулијом и са пристаништима на
арбанашкој и западногрчкој обали, за сукна добијао је у Албанији лана“
Струк је од једног дубровачког Каталонца за послове у Албанији примио
вунене тканине на вересију.“
11зраелити из Транија су чешће наступали у Дубровнику као пословни
људи. Жуан Ферер, син покојног Беренгара из Барселоне, примио је од
Бернара Гвасквила, такође Каталонца (августа 1422) 374 перпера даих уложи
у корале и да ове извезе у Бејрут, Дамаск, Александрију или другде на Ле
ванту, да тамо корале прода и добијен новац инвестира у производе тих
крајева, те да са њима доплови у град под Срђем; као гарант за тај доста

III.

J. Tadić. н.д., 28, 31; B. Hrabak, Jevreji te Albaniji, 62.

III.

c. Yver, Le commerce et les marchands dans I nalie neridionale aи хаг“ ег аш хти

siecles, Paris 1903,91-4; G. Petran,Della storia di Bari, vol. 1 Napoli 1857 (нарочито: уле Јевреја
у Апулији 1440).
J. Tadić, н.д., 29-30, 30.
13
HAD, Div. not. XVI, 200" од 6.III 1430.
ни

HAD, Div. not. XVI, 233; M. Popović-Radenković, Le relazioni connesciali fra

Bibrovnik (Ragusa) e la Paglia nel periodo angioino (1266–1442), Arhivio storico per le pro
since napoletane, vol. 38 ns. Napoli 1959, 159.
--
M. Popović-Radenković, Le relazioni, 160,165
-k.

J. Tadić, н.д., 31.

-{m.
HAD, Deb. пot. XIV, 297 (29. V. 1429°); Б храбак, каталонши између 169.

33
БОГУМИЛ ХРАБАК

ризичан посао подметнуо се неки Лион, такође из Транија, који је пословао

у дубровнику“. У транију су боравили Јевреји из других италијанских
вароши, јер је градбио добро повезанса странимтржиштима. Даниел Вита
ла Страга из Тарента обавезао се Тумеоу и Тимодеу из Вероне, становницима
и грађанима Транија, у име свога оца Батисте, да им преда пет унчи и 25
тарена у Транију у току маја 1447. године. Слично је Гардино Елијин, про
вансалски мојсијевац, становник у Маљоникију, обећао истој двојици из
Вероне у Транију да ће им платити пет унче и 27 тарена за испоручене
тканине, које је свакако примио од Страга“
Барије такође представљао изразито активнујеврејску насеобину кад
су у питању послови са Дубровчанима. Почетком 1402. године у граду св.
Влаха бавио се Метуло пок. Ђованија Кофано из Барија, који је некад био
јудаистичке вероисповести; био је доста сиромашан, па је морао да обртни
капитал позајмљује од својих суграђана. Такви “нови хришћани“ су и давно
препортугалских марана преузимали прву позицију у трговини Апулије,
давши неколико најбогатијих трговачких породица по апулијским градови
ма. Црквене власти па некад и владари су са оним превереницима лоше
поступали, јер су тврдили да они нису престали бити поштоваоци Мојсије
вихзакона.“ Баријски Јеврејин Јосеф, син магистра Јицхака, заједно са јед
ним Италијаном, обавезао се (августа 1434) свом дубровачком веровнику да
ће му давати о свом трошку уља, по цени од 17 гроша.“ Јосеф је (1441)
дуговао Марину Цријевићу 200 перпера, због чега му је кредитор запленио
бели велур који се налазио у Дубровнику; Јосеф је тврдио да код своје куће
има акт, изкога се види да је поменути новац послат; премаспоразуму, Јосеф
је у року од осам месеци имао да покаже тајдокуменат, да би се заспорене
стране могле изравнати.“? Непосредно прете нагодбе М. Цријевићје тужио
Јунија Мат. Градића у вези с обавезом Јицхака и ортака да упуте исправно
уље; Градић је изгледа био гарант, но дубровачки суд ниједирао њега, него
је Јеврејина осудио да плати 70 дуката компензације“ Баријски Израелити
пословали су и са људима из Пезара, на пример Витал, син магистра Јицхака
за25дуката“ Браћа муса и Јакоб обавезали су се Ђованију Нигру из Меду
нија да ће исплатити коња кога су од њега примили. Масело, син магистра
4Is нAD, Div. not. xvii,46 (24. v 1431); в. кrekić, Dubrovnik (кадике), 294,Nº. 790.
49
E Carabellese,La Puglianelsecoiо ХVala fontiinedite, parte L, Bari 1901,95–6(април
1447).
т) 50.

J. Tadić, н.д.,23.
51
HAD, Deb. not. XVIII, 80 од 22. VIII 1438.
52.
HAD, Div. not. XXV, 75 од 19. VI 1441; Div. canс. LV, 11 од 31. V 1441; Ј. Tadić.
н.д., 32-33.
sa
IIAD, Sent. canc. IX, 56 од 12.VI 1441.
54
HAD, Div. canc. LXI, 160 од 8. vII. 1448.
 ЈЕВРЕЈИ У ИТАЛИЈИ И ИСТОЧНА ЈАДРАНСКА ОБАЛА 1350-1530. Г.

Анђела, становник Барија, и Јосеф син Јакоба, немачки Израелита, такође

житељ Барија, закључили су двогодишње друштво, где би Ашкеназ дао ка
питала Масело би новцем стварао вредности и на крају добио само 25%
користи. Масело је био спретан бојалисар и купци из редова Јевреја су му
дуговализа извршенеуслуге. Са баријским ЈеврејиномЛионом 1446. године
свели су многобројне рачуне и акције (зајмови, продаја тканина и зачина)
Алојзиједе нучо из транија и Алесандро са браћом исте породице нучо.“
У близини Барија, али подаље од обале мора налази се град Битонто.
Јосеф Русето, Јеврејин из тога града имао је да прими неки дужан новац од
Николе Мочарина из С. Барбата и од Виталеа Струкова, који је иступао у име
неког Хајима из Барија, дужника Русета за примљене тканине. Јевреји из
Битонта били су кредитори и других трговчића. Моше и Елија Ник. Анђела
из Монтерено (за неки млетачки покривач) и Санто Ђованију Н. Капутију,
иза кога су се налазили опет Леонардо, Ашкеназ Јосеф из Вероне, житељ
Битонта, и Масело Анђелов, такође из Битонта. Неки Шимон из Битонта уз
сагласност Аврахама обавезао се Рафаелу, сину мајстора Анђела изБитонта
да ће му дати зајам и да ће га годину дана учити златарском занату, уз
накнаду од осам гроша. Санто Јосефов био је свештеник и од поменутог
Русета тражио је да убрза женидбу свог сина са његовом вереницом кћер
ком“ Поменути Русето је (1459) у Дубровнику испоручио двојици ду
бровчана извесну количину аниса и кима, а један поморац са Колочепа
дуговао му је нешто новца.”
И у Отранту је било Јевреја који су се појављивали на дубровачком
пословном простору, Јосеф Марсили (можда из Марсеја) примио је од Ма
рина Радаљевића количину дрва, за коју се обавезао да ће у Дубровник по
слати 150 дубровачких либара памука. Он је Мати Н. Ђурђевићу продао у
Дубровнику 400 секстара боба из бербе 1442. године, по четири гроша за
модиј“ Брајко Радисаљић, фактордвојице Дубровчана који су пословалиу
Апулији, постављен је за пуномоћника у Отранту и у граду Лече да утера
дугове од Јохане Јеврејке, од Јеврејина Фортеа из Транија и од неког Ита
лијана“ Јеврејин криздовезао је барком из Апулије лој, који јеу граду св.
Влаха размењивао за восак“ Јевреји у Апулији су се живо бавили текстил
ном радиношћу, посебно бојадисарскимзанатом“. Израелитиу Калабрији
is
E Carabcilese, La Puglia 1,72, 87-88, 89,88.
м
Исто, 73-4,88,89,93.
sm.
HAip, Div. not, XLIII, 33; Ј. Tadić, н.д., 33.
--

HAD, Divinot, XXVI,97,96 (12. и5.1х 1442).

HAD, Div. not. XVI, 233 од 11. V1430.
HAD, Сons. min. IV, 192 од 8. Х 1428.
81
G. Luzzato, Storia del commercio, Firenze 1914, 29, 31,284.

35
БОГУМИЛ ХРАБАК

производили су доста маслиновог уља, а израђивали су и свилене тканине,

коју су вештину пренели у Апулију.“
Јеврејскезанатлије долазиле су изјужне Италије да радеуДубровни
ку. Витале, син мајстора Јицхака из Барија, добио је "аптај” на 25 дуката од
Симона, сина мајстора Ђованија из Пезара, тј. није платио камате“ дубро
вачком ПезарцуСанту Ардуинију дуговаоје 249 дуката Јакоб изБолоње.“ У
Ферари, са прилично Израелита од 1275. године, од кад се могу пратити,
1452. постојало је овeће јеврејско гробље“ Јакоб изместа Форли (Ромања)
обавезао се књиговоћи дубровачке општине, Габриелу из Прата на 61 и по
дукат, с тим да места за евентуалну судску интервенцију буду: Дубровник,
Неретва, Корчула, Задар, Манфредонија, Лече, места у осталој Апулији,
Абруцу, Анконској Марки, Ромањоли, Босни и Склавонији (Србија)“ Ма
тадио де лучо из Барија обећао је Кирестију (?) Анђелу, Марсејцу, станов
нику вароши Адрије, да ће му дати пет унча и шесттарена за зајам којије
од њега примио.“ Јевреја је било и у месту Нардо; ту је становао Јакоб,
родом из Форлија, који је био дужник за 71 дукатдубровчанима.“ Није било
тешко запазити да су Јевреји из западних делова Медитерана (Каталонија,
Прованса, Марсеј) били често активни привредници и кад се радило о Ду
бровнику ХV па и ХIV века. У севернијим областима Италије чести досеље
ници били су Јевреји немачког језика, који су 40-их година XV столећа
допрли до Барија и Битонта. Ти Ашкенази су се много више него остали
Јевреји у Италији бавили новчарством.
На крају прегледа о везама италијанских Израелита са Дубровником
прве половине XV векајош мало се требазадржати наТранију. То је била
велика извозна лука апулијског жита у којој су се од странаца посебно
уврежили Млечани. Кад су се редовно почели у месту одржавати сајмови
под бискуповим покровитељством, Транијци су појачали контакте са Ду
бровчанима преко уског Јадранског мора; ту су они могли наћи не само

G. Yver, н.д., 94; J. Tadić, н.д.,31-2.

HAD, Div. canc. LXI, 160 од8. vш 1448.
HAD, Div, not. XXXI, 41 од 30. III 1446.
в5
A. Pesaro, Memoriestoriche, 11–17.
&
HAD, Div. canc. IV, 111 od 3. VI 1441-vidi: G. Pansa, Gliebrei in Aquila nel secolo
ХИ Рopera deifrati minorieil Monte di Pieta, istituto da Giacomodelle Marche, Bullettino della
Società di storia patria, ser. II, XVI, 1904, 201-29; G. Pansa, Il rito gudaico della profanazione
dell'ostia e il cielo della Passione in Abruzzo, Archivio storico per le province napolitane, anno,
I, n.s., 503-24.
ет
F. Carabellese, н.д., I, 96 (17. IV. 1447).
68
HAD, Div. cans. IV, 111; Div. not. XX, 113".
 ЈЕВРЕЈИ У ИТАЛИЈИ И ИСТОЧНА ЈАДРАНСКА ОБАЛА 1350-1530. Г.

балканске сточарске сировине и руде него и пласирати италијанске ткачке

израђевине“ претпоставља седа судубровчани имали привременеуговоре
са царинарницом у Транију о сниженој царинској стопи, у корист те прет
поставке говори одлука дубровачког Малог већа од27. фебруара 1425, према
којој су два јеврејска трговца из Транијаза извезену робу ималида оставеу
залогу износ од5% ad valorem poбе, с тим да у року од два месеца пошаљу
службено писмо регионалних власти да Дубровчани у Транију не плаћају
више од 2 и по процента царине на сву робу коју су увозили у Трани пре тога
времена, послепримљене потврде,итојдвојиције наплаћено 25% ане5%."
Од транијских Јевреја посебно треба издвојити Жуана Ферера, Каталонца,
који је склопио више трговачких друштава са Јеврејима својим суграђанима
(Јицхак. Дуранте) и са Дубровчанима који су пословали у Манфредонији и
другде у Италији. У пословној заједници са ДубровчанимаЖуанје пословао
и у Валони” жуанов ортак Јицхак. Дуранте био је родом са Крфа, те се
понудиожуанудаон саКрфапође са дубровачкимкоралимау Александри
ју, -
0 Јеврејима у Сплиту током средњег века готово да нема вести, мада
их је ту сигурно билоу првим столећима наше ере. Писац монографије о
сплитским Јеврејима Д. Качкемет је зато добазакључио: "Тешко јепретпо
ставити, а не постоји ништа поуздано што би на то указивало, да је било
раздобља у којима у Сплиту уопће није било Жидова, и да је континуитет
њиховог живота у граду био прекинут".“ Генерално веће у Шибенику је
(1432) одлучило да се због оскудице новца у граду доведеЈеврејин који има
10.000 дуката и који би био дужан да даје зајмове сваком грађанину и ди
стриктуалцу Шибеника, примајући 10% на име камата, с тим да би веће
камате могао наплаћивати странцима;залози добијениза кредите моглиби
се продавати само у Шибенику и од њих би чак и кнез морао добити део
користи.“
На Ријеци40-их година XV столећа било је Јевреја изАнконе и Пезара
(Јосеф пок. Шелома, Аврахам Дарголели, Шеломо, Бенвенуто Шеломов).
Двојица Јевреја који су дошли на сајам св. Маргаритеу Бакру (августа 1441)

ва V. Vitale, Tirani dagli Angiotni agli Spagnuoli Bari 1912, 141.

ju нAD, Сonc. minus III, 200'. M. Popović-Radenković, н.n., 164.
-i HAD, Deb. not. XIII, 340,345; J. Tadić, Jevreji u Dubrovnika, 28-9.
т: B. Hrabak, Poslovanje Katalonaca iz Dubrovnikasa Aleksandrijom i Sirijom (XV-XVI
и), Pomorski zbornik XVI, Rijeka 1978, 343-44.
--

р, кеčkemet, židovi u povijesti splita, split 1971,13.

14

Knjiga Statuta i Zakona i Reformacijagrada Šibenika,Šibenik 1982,301-2(поглавље

149-50.221). K. Stošić, o Jevrejima u Šibenika, Jevrejski almanah 1961-62,27.

37
БОГУМИЛ ХРАБАК

ухапшенасу (Јосеф Аврахамов, Бонавентура) због неког преступа и њимаје

на лицу места и у тамнициуТрсату одузето 95дуката 75 Истарскевласти су
(1448) држале депозит ефектива Еве пок. Шелома, за којије билазаинтере
сована и Пасква, жена Јицхакова, посебно кад је реч о прстењу и кожној
галантерији?“ У Копру је Израелита свакако било 1436, а вероватно фене
ратора) већ 1391. године. На Рабу су Јевреји забележени 1455. године.”
Неки Израелити из Фурланије, као извесни Јакоб, имали су веза са
дубровачким нотаром Габриелом из Прата, кога су тужили због неи
сплаћивања трију меница, нудећи као места за евентуалну судску парницу и
Босну и Србију.“
Педесетих година XV века настала су кретања Ашкеназа. Једна група
њих изашла је из средњовековне Немачке и населила се нарочитоу Венеци
ји, Истри и у Анкони.“ Неки Израелити немачког језика дошли суубалкан
скевароши, терани изнемачкихземаља. Ашкенази су почев од 1470. године
потпуно потисли Романиоте (грекофоне) у Солуну. Пресељавање Јевреја
немачког језикау Османлијску империју помагали су Турци, па је Јицхак
Сарфати, пореклом из Француске али рођен у Немачкој, једним циркулар
ним писмом позвао немачку сабраћу у Турску, описујући им са одушевље
њем повољан статус Јеврејаудржави султана са Босфора.“ Први Израелити
који су стигли у Турску нису, изгледа, делили мишљење Јицхака, јер су неки
од њих пребеглиу млетачке поседе (свакако пре свега из Македоније у Ал
банију). Стога су отоманске врховне власти упутиле(октобра 1457) гласника
са писмом у дуждеву престоницу да траже повраћај пребеглих јеврејских
поданика“
Положај Израелита на југу Италије остао је динамичан и у другој
половиниXV столећа. УБарију је (1463) надбискуп, кардинал Латино Орси
ни, тражио да добије јурисдикцију над свим мојсијевцима баријске “тере”,

js

Historijski arhiv Rijeke, Notarski spisi, knj. LXII (Antonio de Reno), 110—13 (август
agai). – Вид. и: "I.. Morgani, Ebrei di Fiume e de Abbazia (1441-1945) Roma 1979, 159.
76

Codice diplomatic istriano, vol. III, 2. X 1448.

т7

Archivio storico perla Dalmazia, annov vol. VIII, fasc. 46, Roma 1930,480,478-80.
тs
HAD, Div. canc. LV, 111 od 3. VI 1441.
то

С. Бек - М. Брам, Еврејска историх, т. I, Софиa, 480-484–5.

89

Е Ваbinger, Mehmed der Erobere und seine Zeit, München 1953, 123; B. Hrabak,
Jevreji u Albaniji, 63.
81

Acta Albaniae veneta saeculorum XТИ et XV. Josephi Valentiti labore, t. XXIII, Mün
chen 1976,278-9, Nº. 6586.

38
 ЈЕВРЕЈИ У ИТАЛИЈИ И ИСТОЧНА ЈАДРАНСКА ОБАЛА 1350-1530. Г.

и да се над Јеврејима заведу неке рестрикције,тако да би старе концесије

уживали само у земљи Битрита“ за заштиту Израелита у Манфредонији
писао је локалним властима сам монарх напуљског краљевства (1474).“ На
Сицилијије,као земљишпанскекруне, такођејуна1492. почео изгон пошто
валацамојсијевих закона“. Слични кораци нису онемогућили Ашкеназе
који су се тада населили у месту Ателе“. Двојица Јевреја из Лече (Моше
Чичиле иМахар деМондеха) писали су трећем сувернику уДубровнику да
ће за 15 дана намирити дуговање од 21 дукат Михаелу Бенедету, Машелу
вентуритеторошу иЛеону Лави.“ У Апулији а нарочитоу градовимаЛече
и Барију производњом сапунасу се претежнобавили Јевреји“ Јакоб Пело
мов из Транија (1488) ушао је у објашњавања на примиритeљном суду у
граду св. Влаха са једним Дубровчанином, становником Франкавиле око на
плате 48 дуката, што је Мато Радов (Алегрегов) дао Јакобу да би се овај
пословно одржао“ Јицхак коко предао је мирабелу транијцу, на његов
захтев,некумушку хаљину од камелота, опточену вучјим кожама.“ Моше из
Молфете купио је одједног Лопућанина 19 карата брода, али је заборавио на
исплату,тегаје судијаудубровнику морао на то подсетити.“ ЈошуаДантес
из монополија,у име свога синаХанибала, тражио је наплату једне облига
ције од мајстора ПавлаБакровића,док га је ПјероЛукаревићтужио што није
у Апулији предао Ханибалу ствари које је Јонцуи испоручио у граду под
Срђем”. Михаел Бенвенисти из Апулије тужио се (1495) на бојадисарског
мајстора РадуТристана да му плати 20 дуката, према две обвезнице“?
Крајем XV века, поред Барија, и израелитска заједница у Барлетије све
више долазила до изражаја у пословању са словенском републиком на
источном Јадрану. У јужној Италији, поред трговачког изанатског бављења,
--
G. Petroni, Della storia di Bari, vol. 1, Napoli 1837, 504.
Ru
F. Carabellese, н.д., I,202.
__

A. Milano, La consistenza numeria degli ebrei di Sicilia ali momento delo cacerato,
Rassegna I/1954, 24.
is

E. Carabeliese, н.д. I, 161.

s.
HAD, Deb. not. LVII, 54,77 (мај и јул 1495).
кт.
o. Yver, Le commerce et les marchands dans l'Italie meridionale aи ХТII et au XIV
siecle, Paris 1903, 914; м. спремић, дубровник и Арагонци 1442-1495, Београд 1971, 161.
88
HAD, Div. not. LXVIII, 155" од 25. IX. 1488.
-- HAD, Div. canс. ХСIIa, 79 од23. VIII 1497.
»Ali HAD, Div. canс. ХСIII, 150" од7.V. 1499.

__ HAD, Mob, ord. XIV, 153at; XV, 16 (1496).

ју. Исто, XIVat од 14. VII 1495.

39
БОГУМИЛ ХРАНАК
једну меницу Алојзију Сагариги, врло познатом Каталонцу из Барлете; кад
је Данора умрла Шемуел је регистровао у Дубровнику акт о праву на њено
наследство.“ Шемуел Барбанелис из Барлете обавезао се главном Каталон
цу тога времена у Дубровнику, Пероту Ториљеу, на 80 дуката, а као залог
оставио је две бале перпињанских тканина. Са Барлећанима је у граду под
срђем одржавао везе и лекар моше марсилиус (марсељац?) 110 и други
апулијски Јевреји су тих година били пословно вредни. У једном списку
дужника којеје (1500) нотирала удовица Тројана де Карофило из Транија
помињу се као дужници намање своте и Јевреји (Аврахам де Парело, Робер
то Бенвенисти из Алтамуре, свакако Ашкеназ, Шемуел Реувен и Помпео
Јакоби, Аврахам и Давид Шпанац из Монополија, Пеза Ашкеназиз Манфре
доније, Салтиел де Бонафоса и његов син из Битонта, Сера из Барлете и
други).“ Јеврејикојису се изАпулије преко Јадранапребацивали у Валону
често су били пљачкани и убијани од гусара: године 1511. тритурске фусте
су изнад Валонеухватиле неки баркусиј са изузетно богатим товаром који је
преде, гово дуката, што готовине, што злата, сребра и друге скупоцене
робе. Израелити у Фиренци били су изложени присилним кредитима за
правода и даље послују у граду каоновчари. Њихови зајмови су1495. године
износили 49,792.556 флорина, што је представљало изузетно велику своту
готовог новца. За своју сталну насељеност у вароши мојсијевши су морали
уплаћивати ратне зајмове. Плаћали су и посебну годишњу таксу да се могу
бавити издавањем позајмица под камату. Ипак банкари, нису показивали
непријатељство према конкурентској општинској штедионици "Монте ди
Пиета", која је вршила набавке за снабдевање вароши и апсорбовала је улоге
ситног света. Неки Јеврејин из Камерина (Анконска Марка)чак је завештао
200 лира као легат у корист штедионице. И поред свега тога, популанска
управа у граду била је прогив Јевреја и Медичија, који беху поново протера
ни из Фиренце (1527). Године 1532. врата Фиренце су се поново отворила
изгнаним Израелитима. Како папска држава у средњој Италији није распо
лагала народном штедионицом, Јеврејима је било дозвољено да делују као

Заавци.“
зајмод Венецију Марино Санудо доноси податке о обавезним и бескамат
ним позајмицама Јевреја млетачкој држави (обично до20.000 цекина), док су
се мање позајмице (око5.000 дуката) третирале као данак. На сличан начин

1089.
HAD, Div. not. LXXXI,49-50 од 6. VIII 1501.
110 HAD, Div. not. LXI, 62. и 117 од21. VII и 8. XI 1501.
111
HAD, Div. canс. ХСIV, 72"-3" од 3. III 1500.
112 Annales ragusini anonymi, digessit Sp. Nodilo, Zagreb 1883,97.
113
U. Cassuto, Gliebreiia Firenze, 68, 75.
 ЈЕВРЕЈИ У ИТАЛИЈИ И ИСТОЧНА ЈАДРАНСКА ОБАЛА 1350-1530. Г.

тражен је новац и од падованских Израелита. Неки Јевреји задржани су од

млетачких власти због неисплаћених обавезакоје су износиле и 5.000 злат
ника. Мојсијевци су удуждевом граду ипак уживали заштиту, мада се и ту
постављало питање да ли их протерати или не, јер су обично били новчари
и добро су зарађивали у великом граду и луци.“ Ипак, током ХV столећа
Сињорија није изгонила Јевреје.“ Зато су морали даделимично финанси
рају рат против Османлија (плативши средином маја 1500. године нових
20.000 дуката).“ Прве одредбе које су водиле установљавањугетадонесене
су у Венецији 1516. године." УВенецији су Јевреји стизали и каогласници
страних владара, пре свега турског султана и угарских краљева.“ Природ
но, много их је више пристизало трговачким послом, и то и са Сицилије,
понекадипошто бисе обавилипословиу Дубровнику.“ Јевреји су у Вене
цији представљалимали проценат становништва и временом јечак њихов
број опадао (1536 - 1424 човека, 1555.–923, 1556-523 према 164,166 укупног
становништва 120
Папски град Анкона био је много популарнији у очима Јевреја до сре
дине XVI века. Тада је ту живело 4800 а у Риму 4700 јеврејских породица121 -
11.

I diari di Marino Sanuto, vol. XII(Venezia 1883), 255 (29. v. 1512), II (1879),937
(19. VII 1499), ХIV, 304 (9. VI. 1512). ХХ (1887), 203 (12. V 1515),XXXIII(1890), 61-3 (10.
XI. 1519).
113.
M. Dicmo, Rabbi Scelonio Askenasi e la Repubblica di Venezia, Venezia 1898, 621. –
о наводној млетачкој великодушности према Јеврејима вид: G. Cappelletti, Storia della Repub
blica di Venezia,vol. IX (Venezia), 136.
110.

Petri Delfini Annalorum venetiarum pars I fasc.I, a cura di R. cessi, venezia 1943.
H2 (16. У 1500; 20.000 dukata). - о јеврејској проблематици у венецији у то доба вид. и: Г.
Mutinell,Annali urbani di Venezia daljanno 310 ali 12 maggio 1707. Venezia 1841, 309, s.
Luzzato, Discorso circa i staro degrebrei et imparticolar di mercati neli inclita citta di penezia,
Venezia 1638, 19-9. м. Сosimelii, La Repubblica veneta egiebrei, venezia 1945, 3-19 (прете
ривање је а од разлога за пропаст Републике је однос према Јеврејима).
__

M. G. Sandri- P. Alazraki,Arte evitaebraica a иenezia 1516-1797, Firenze 1971, 188.

III.

I diari di Marino Sanulo XXI (1887),505(10. XII 1516), xx,75(27. III. 1515).
__

HAD, DN, canс. ХСVI, 19-20(23. V 1502): J. Tadić, Jevreji u Dubrovniku, 22.
inu.

D. Beltrami, Storia dela popolazione di -enezia dala fine del secolо хит аla caduia
della Repubblica, Padova 1954, 79; G. Beloch, La popolazione di Venezia nei secoli xтите хити.
Nuovo archivio veneto, n. ser. V,Venezia 1902, 16; S. Romanin, Storia documentala di Venezia
1. VI,Venezia 1854, 446.
1м.

A. Ch. Harris, La demografia del ghetto in Iralia, Rassegna V/1967, 54-7. – o Jeнрејима у
Риму вид. А. Веiner, Geschichie der Judeji im Ron von die i čislen Zeir bisam Gegenwari, 8. li,
Brankfurt 1893, 33-42; P. Rieger, Geschichte der Juden in Rom, vol. II (1470-1878), Berlin 1895;
ci, Bustein,Storia iebreiin Roma, Roma 1921; A. Milano, Ricerchesule condizioni economiche
ciegliebreiia Roma. V/1931,446; Radoеanachi, Le Saint Siege et les Juifs, Paris 1891; E
Gregorovius Igllalo egrebridi Roma, New York 1948.
43
БОГУМИЛ ХРАБАК

У анконској луци до понтификата Павла IV лепо су примани португалски

марани 122 Сајамски град3 Марки Реканати такође је пружао уточиште је
врејској деци и женама123 Ништа није сметало што се ритуал шпанских
мојсијеваца разликовао од црквених sprema и обичаја италијанских идругих
европских израелита уХVI столећу.“
Дубровачке властинису са симпатијама примиле насељавање великог
броја осиромашених избеглица. Дубровачки сенат је 5. маја 1515. поновио
ранији предлого протеривању Јевреја са Републичиног подручја.“ Јевреј
ска општина основанаје првихдеценија ХVI века и у суседном Херцег-Но
вом. Одатле је 1513. дошао на сајам у Реканати неки Анђео Јахуди са кожама
и другом робом, као гласник херцеговачког, санџак-бега.“ Пет година ка
сније забележенје и први помен Јевреја у Скадру. * Касније ће Јевреји из
херцег-новогдолазити и у Рисан, важно извозно средиште катрана, сира и
КОЖа.
Нововековни Јевреји у Сплиту и Задру добегли су са Апенинског по
луострва.“ Језгро нових Јевреја у Задру забележено је 1515. године.“ У
књигама ријечког нотаријата Израелити се срећу само изузетно.

1zz
C. Ferroso, Di alcuni ebrei portoghesi gludiziai in Ancona sotto Paolo ГИ Аrchivia
storico Marche e Umbria II, 689-719.
123
I diarii di Marino Sanuto, XXXIII, 76 (19. III 1522).
124.
M. E. Antoni, contributo alla storia dele nosure preghiere: rito italiano erito juvenito,
Rassegna VII/1967, 287-88.
is
K. Vojnović, Crkva i država u Dubrovačkoj Republici, Rad JAZU 119, Zagreb 1894,
23-4; Ј. Таdić, Jevreji u Dubrovniku, 55-6.
126
в. Нrabak, Rekanati i Dubrovnik do sredine 17. stoleća, Anali centra za povijesne
znanosti JAZU u Dubrovniku XXVI (1988), 181.
127.
B. Hrabak, Jevreji u Albaniji, 80.
128
Б. Храбак, Трговина Јевреја у Босни и Херцеговини до средине XVII столећа Гe
дишњак Друштва историчара БихxXXI-XXXIII, Сaрajeвo 1982, 153.
120.
ASV, Senato I, Mar. R. XIX, f. 126 od20. VI. 1520.
нао
Commissionesetrelationes vertete, digessitS. Ljubić, vol. 1, в. храбак, Јевреји у Босни.
152.
 ЈЕВРЕЈИ У ИТАЛИЈИ И ИСТОЧНА ЈАДРАНСКА ОБАЛА 1350-1530. Г.

Bogumil Hrabak
JEWS INITALY AND THE EASTERN ADRIATIC COAST (1350-1530)
S u m па а ту

The paper has been elaborated on the basis of documents in the Dubrovnik,
Kotor, Zadar, Rijeka and Venetian Archives, as well as on the basis of the rich Italian
ћistoriography.
The author reviews the appearance ofJewish settlements since the second half
ofthe XII century, when travel writer Benjamin of Tudela, a Spanish Jew, wrote of
jewslivingin Italian cities andprovinces.The relationshipshe had encountered had
changed in time, as historical literature had merely noted. Business ties between
Dubrovnik and Jews in Southern and, subsequently,in Central and Northern Italy,
particularly those living in Adriatic coastal towns, above all Apulian, began in the
second halfofthe XIV century. Jews from ltalian regionshad not settledin Dubrov
nikat the time, their connections with it were restricted to trade transactions. Parti
cularly active пеfchants were the Jews who had come to Italy from Catalonia,
Southern France, German-speaking countries (their presence in Northern and Cen
tral Italy wassignificant,while they began settlingSouthern Italyin thesecond half
of he XV century when they fled the Turks) and from the Arabian West, via Malta
ind Sicily.
ИСТОРИЈСКИ ЧАсопис, књ. xxxix, стр. 47-57 (1992)
REVUE HISTORIQUE, Liv, xxxix, p. 47-57 (1992)

Оригинални научнирад
удкватлija2(497.11) “is is
Чланак примљен26.XI.1992.

Синиша МИНИЋ.
Илозофски факултет
Безград

ГАЈЕЊЕ И ПРЕРАДА ЛАНА ИКОНОПЉЕ У СРБИЈИ

XIV-XVI ВЕКА

Лан је биљка која води порекло са Истока, као и конопља, а служи за

израду влакана од којих се производе тканине 1 Лан је у Европи био познат
још у преисторији, а Словени за ову биљку знају још у прадомовини.“ При
| археолошким ископавањима намогилама старих Словена нађени су остаци
ланенихвлакана,“ што упућује на закључак да су Словени у својој постојби
ни користили лан за израду неке врсте тканина. Иначе лан је реч која је
позната у свим словенским језицима(свесловенска) и етимологијски припа
да речима прасловенског језика“ на основу ових података можемо зак
пунити да су Јужни Словени при доласку на Балканско полуострво, већ
знализа гајење и употребу лана и да су и у новој домовини наставили да се
бавеовом делатношћу.
Нажалост обим гајења и технологија прераде лана у средњовековној
Србији могу се исцрпније проучавати тек одXIV века. Одланених влакана
су се израђивале тање тканине и он је у средњем веку имао сличну улогу у
одевању коју данас има памук“ од лана се правила постељина, пешкири,
1

P. Skok, Etimologijski riječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, II, Zagreb, 1972, 266.
__
Stownik staro:утоксistowiafskich III. Warszawa 1967, 42. овдеје наведена и литера
пура о лану код Словена.
|
L. Niederić, Slovanske starožitnosti I-1, Praha 1911, 332-333.
|

| PSkok. Etimologijski riječnik hrvatskogaili srpskogajezika,266; Stownikstarobnošci

staviaiskich III, 42. лан код Срба видети: Речник српскохрватског књижевног и народног
језика, Х1, Бeoгрaд 1981,213.
3

М. Благојевић, земљорална у средњовековној Србији, Београд 1973, 109, историја

народа I, Бeoгрaд 1981,360 (М. Благојевић), Д. Ковачевић-Којић, Привредниразвој сред
| новјековне босанске државе, прилози за историју Босне ихерцеговине I, сарајево 1987, 127.

47
СИНИШНА МИШИЋ.

декоративне тканине, летња одећа, постава за зимска одела.“ Ланене тканине

заоделобиле су обично обојене, а постељина је била бела? Изворни подаци
о лану уСрбији (до доласкаТурака) прилично су оскудни, али се на основу
тога, не сме извести закључак о обиму гајења лана,јер његово помињање у
изворима зависи од њиховог карактера, а не од обима производње. Оно мало
података што су на располагању потичу из манастирских повеља и архивских
књига Дубровачког архива. Тако се у повељи манастируДечанима,у међама
села Комаранаи Рибара помиње ланиште.“ Овде се ради о њиви која је била
засејана ланом, а на основу овог податкаможе се утврдити да сеу овом крају
(Косово иМетохија) лан гајио на почеткуXIV века. У повељи цара Стефана
Душана цркви анагоста Драгоја (из 1350) даје се земља око цркве, коју је
растребио Драгоје, и подводеницом место за лан? Овде се вероватно радио
њиви на којој се сеје лан.“
Неколико вести које говоре о преради лана, омогућују да се покаже да
је лан у XIV веку био распрострањена култура на овим просторима. О томе
сведочи и једна одредба из повеље цара СтефанаДушана цркви Светог Ни
колеу Врању. Њоме цар Душан одређује да мерoпси који сеју лан, треба да
га топе, суше и тру и да га припремљеног предајуцркви, а отроци који сеју
ланда га топе и суше, адага нетру.“ Изове одредбе се видида јелангајило
земљорадничко становништво(меропси и отроци) и да су га сами прерађива
ли, меропси до краја, а отроци делимично, што је за њих била нека врста
повластице у односу на меропхe... На основу ове одредбе може се нешто рећи
и о ”технологији” обраде лана. Лан се прво сејао, а кад узри брао се и потапао
у потоке и реке“. После потапања и сушења лан се тро, у ствари то је
поступак одвајања влакана од стабљике лана, која су послетога слаганау
повесма и даље служила за израду ланених тканина. Справе у којима се

Historijski arhiv Dubrovnik (dalje: HAD) Div. Canc. 13, foll. 95; Упоредити: Д. ди
нић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног дубровника, Београд, 1982, 6; II. Васић
Народна ношња Југославије кроз историју, Београд 1968, одељак III се односи на средњи век.
Библиографија радова о народним ноннама видети: Љ. Андрејић, Библиографија о народној
ношњи југословенских народа, Београд 1976.
т

Д. Динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника, 6.

8

м. Милојевић, дечанске хрисовуље, гласник сУдхи (ш одељење), Београд, 1880.

40/114.
9

Ст. Новаковић,3аконски сноменици српских држава средњега века, Београд 1912,759.

10

Видети: М. Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, 110.

11

Ст. Новаковић, Законски сноменини: 414.

М. Благојевић,3емљорадња у средњовековној Србији, 110.

48
 ГАЈЕЊЕ И ПРЕРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У СРБИЈИ XIv. ХvП ВЕКА

пан тро називане су ступама (касније трлицама) и представљале су врсту

дрвене справе са жљебом и гвозденим зупцима, којом при раду рукују две
особе поредовихступа постојале су и направесличне ваљавицама, 14 које се
такођеназивају ступама, ау којимаје топљен лан. То су такођедрвене направе
у које је набијан лан или конопља и тако потапан“. Ступе се помињу на
територији дубровачке Републике у Конавлима.“ Топљење лана се обављало
у потоцима и рекама, даље од главне струје у плићацима где је вода нешто
поплија места где су топљенилан иконопља у средњовековној Србији нази
ванасу топила 17 у повељи краља душана манастирутрескавцу помињу се
попилау међамасела Белацрква имогиљана“. Ау већ поменутој повељи цара
душана, цркви анагостадрагоја више Габрова, наводи се да нека вада пролази
поредБратосиновихтопила“ поментопила уовим крајевимапосредно сведочи
о гајењу лана и његовој преради. Топљење лана, а нарочито конопље у рекама,
задржало сеу нашим крајевима све до почетка XXвека“.
На основу неколико одредби у повељи манастиру Светих Арханђела
кодПризренаможе се закључити да је свакоземљорадничко домаћинство
гајило одређену количину лана за своје потребе?! Тако цар душан
одређује да свако земљорадничко домаћинство даје манастиру 30 повесма
"мерних" лана22 иначе, сама реч "повесмо“ означава свежањ вуне, кудеље
1,
у хх веку остао је надин трлица, а ступа се губи нарочито у Србији. Видети: Ј.
каши-васиљевић, Јужни стара Србија II, Бeoгрaд 1913, 43. Овде је описан и принцип рада.
11
о раду ваљавица видети: с кнежевић - М. Јовановић, Јарменовци, 36-37; Д. Дрљача,
ВЕЋЕНе и ступање сукна у Босни и Херцеговина. Посебан отисак из ГЗМ БиХ, Сaрajeвo 1959,
iz, м. Барјактаревић, Тупанице (ваљавице) села Доње Стулене, зборник Ф.Ф. VIII-2, Београд
1964, стр. 573, о ваљаницама у привреди средњовековне Србије видети: С. Мишић, Унутрашње
воде и њихово коришћење усредњовековној Србији додатакиг I-2(1990-1992), Београд 1992,
sт мо.
__
Rječnik hrvatskoga ili srpskogajezika 16,812, P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga
ili srpskoga jezika III, 353.
__

Р. Грујић. Организација дубровачке области Конавала од хит до половине хи века.

Споменик СКА 66, Београд 1920, 54.
__
In Даничић, Рјечник изкњижевних старина српских III, Бeoгрaд 1864,299.
1и
тi. даничић, хрисовуља краља Стефана потоњег цара Трескавцу, Гласник ДСС 13,
Београд 1861,371,374; споменишина македонија V,80,83; Ст. Новаковић, законски споменици,
rimo.
19.
(Ст. Нонаконић, законски споменици 759.
- u.
А Алексић, ибар од Рашке до Карановаца, Годишњица НЧ3, Београд 1879,24-68.
21
м. Благојевић, земљорадња у средњовековној Србији, 109.
--

ст, новаковић, законски споменици, 696; Ј. Пафарик, Хрисовуља цара Стефана

Душана, којом оснива манастир Св. Арханђела Михаила и Гаврила у призрену, гласник дос,

49
СИНИШАМИШИЋ

или лана што се веже око преслице“. Етимолошки, реч припада старом
српском језику и има исти корен у свим словенским језицима?“. У овој
одредби се још каже да од "стаса" дају лан, ажито (мерено у лукнима) од
брачне постеље.“ "Стас" овде у ствари означава посед (имање) и тачно је
разграничено шта се даје од имања, а шта од брачне постеље. Од поседа се
давао лан, сточни производи и довожена су дрва, а жито се давало од брачне
постеље“ количина од 30 повесми "мерних“ лана, колико је давало свако
имање на властелинству манастира Светих Арханђела, није мала и може се
претпоставити да је свако домаћинство гајило неколико пута веће количине
лана. У Драчевиције једно домаћинство једног земљорадника производило
око 80, а најмање 60 либара ланених влакана?” да је свако земљорадничко
домаћинство било оптерећено давањем одређене количине ланених влакана
свом властелину види се из још две одредбе цара Душана у повељи манасти
ру Светих Арханђела код Призрена. Тако се у једној одредби каже да је
серски митрополит Јакову Сењанима засадио велики виноград (свакако у
времедокјебио игуман Светих Арханђела), па царДушан због обавеза овог
села око обраде винограда ослобађа његове становнике обавезе давања лана
и јагњетине?“ У другој одредби цар душан ослобађазидаре из Пнуће рад
них обавеза, између осталог и давања лана“ такође краљ Милутин (1282
1321), ослобађајући људе властелинства манастира Светог Стефана у
Бањској (1316) од разних обавеза, ослобађа их и обавезе давања лана.“ На
основу изложеног може се закључити да се лан гајио на властелинствима
манастира Светог Стефана у Бањској, Дечана, Светих Арханђела. Лан се
гајио и у Драчевици, Конавлима и Хуму. Нема разлога да се не претпостави
да се лан исто тако гајио и у осталим крајевима српске државе без обзира на
то што они нису непосредно поменути у изворима.

ХV, Бeoгрaд 1862, 305.

23.
Речник српскохрватског књижевног језика ГV, Нови Сад 1971,504
24
P. Skok, Etimologijski riječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika III, Zagreb 1973, 18.
2.5
ст. Новаковић, Законски споменици, 696; Ј. Шафарик, хрисовуља цара Стефана
Душана,305.
28
М. Благојевић, Лукно по стонској мери, иг 1, Бeoгрaд 1969, 42. видети нап. 4.
27.
HAD, Div. Canc. 32,fol. 78; М. Благојевић, земљорадња у средњовековној србији.
109.
28
Ст. Новаковић,Законски споменици, 696
29
Ј. Шафарик, Хрисовуља цара Стефана Душана 305.
30.
Ст. Новаковић, Законски споменици, 627; Л. Ковачевић, Светостефанска хрисовуља,
Споменик СКА гv, Београд 1890, 7.

50
 ГАЈЕЊЕ И ПРЕРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕУ СРБИЈИ XIV.УVI ВЕКА

Иначе, ланом и ланеним тканинама се трговало као и другим произво

дима. Највеће тржиште лана било је у Дубровнику, где су ланена влакна
имала приближно једнаку цену као и вуна из залеђа.“ Лан се у Дубровник
увозио највише са Истока, али и из непосредног залеђа (Хум, Требиње, Ко
навли, драчевица).*? Без обзира на несумњиво велику количину домаћег
лана, у Србију се увозефиније тканине од лана ито углавном из Дубровника.
Такоу остави жупана Десе и мајкему Болеславе, удовице краљаВладислава,
између осталог налазе се и ланене декоративне тканине (за зидове, прозоре
итд.) проткане златним и сребрним нитима.“ Ове тканине су набављене
вероватно преко дубровачких трговаца. У Дубровнику су се производњом
панених тканина бавиле жене, за Србију о томе немамо података, мада се
можепретпоставити да је ситуацијабилаиста. Ланом и ланенимтканинама
трговало се и по унутрашњости, по трговима и рударским насељима. У
Сребрници се например у XIV веку, код продаје на мало наплаћивала и
посебна дажбина на лан.“ На примеру Дубровника види се да се ланом
IpПОВало на велико, али и на мало.
О конопљи има далеко више података из турског времена у односу на
период средњовековне српскедржаве. Уствари за сада је познат само један
посредни помен конопље у нашим изворима. Ради се о запису једног монаха
извремена након смрти деспота Стефана Лазаревића(око 1428. године). Овај
монахје изСветеГоредошао у манастир на извору реке Дајше кодГолупца
у време | та Стефана Лазаревића, са задаткомдапреписује црквене књи
fе у ti i Турака на Србију (после смрти деспота Стефана Лазаре
вића 1428. године) његов манастир је похаран и спаљен, а он је са осталим
монасима морао да бежи кроз горе и беспућа, да би након петодневних
путања стигли до града Вишесава. Говорећи о тој погибељи која је снашла
| неговобратство,писацсеметафорично изражавада би описао своји положај
своје браће, па каже "пред огњем се у конопљу склањасмо“.“ Из овога се
може закључити да је конопља била позната у средњовековној Србији ХV
века и да се свакако гајила, вероватно у далеко мањем обиму него лан. Ко
нопља није била распрострањенија у односу на лан и због тога што је била
| дужаигрубља, атиме и слабијег квалитета заизраду тканина.“ У Браничеву
__ гајила и у време настанка првог турског пописа ове области

М. Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, 109.

3. Д. Динић-Кнежевић, тканине у привреди средњовековног Дубровника,8.

__ Г. Чремошник, канцеларијски и нотарски списи 1278-1301, Бeoгрaд 1932, 53-54; Д.
Минић-Кнежевић Тканине у привреди средњовековног Дубровника, 33.

„ ак-nom.привредни
Н__2T).
развој средњовјековне босанске државе, 127(видети
-3.

| Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, Бeoгрaд 1982, 79-84.

3.
М. Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, 110.

51
СИНИША МИШИЋ.

(1467), истина у далеко мањем обиму у односу на лан. Тад се конопља нај
више гајилау нахијама Лучица, Ждрело и Ресава.“ Овоје такође доказ даје
конопља у овим крајевима гајена и у време српске Деспотовине.
Садоласком Турака може се исцрпније пратити гајење лана и конопље
и њихова прерада, зато што је ова култура била опорезована, а износи тог
порезауношени су у катастарске пописе одређених области. Порез који је
узиман од конпоље или лана износио је једну десетину укупног прихода,
тако да ако се износ пореза помножи са десет добија се укупан приход поје
диних насеља и области који су оне остваривале од гајења лана и конопље.
Један број ових катастарских пописа (Херцеговачки, Браничевски, Области
Бранковића) потиче из ХV века (настали су у периоду између 1455. и 1477.
године), па се може стање забележено у овим дефтерима бар приближно
упоредити са ситуацијом на истом простору у време српске Деспотовине
(1402-1459). Пошто су ови пописи (дефтери) настали убрзо по освајању по
писаних области од стране Турака (једну од две деценије након коначног
покоравања сваке од наведених области), може се претпоставити да су ова
подручја била и боље развијена пре турских освајања, која су несумњиво
имала негативног утицаја на привреду новоосвојених области. Аналогно
томе може се закључитида је и гајење лана било развијеније и интензивније
пре великих турских пустошења него после успоставе њихове власти у на
веденим подручјима. Овде треба истаћи да нам није намера да разматрамо
привредни систему доба Турака, већ да само уз помоћ најранијих турских
пописа покушамо да дамо одговоре на нека питања из времена постојања
српске државе. Приходи од лана иконопље у ХV и XVI веку најбоље се могу
показати и упоредити на основу следеће табеле:

портаулазу Гвгог свлА и Т просвко

| попис (1) нАхил (2) лан (А) || кон (Б)|| лан (А) || кон. (Б) || лан кон.

Област | || морава 3550 J 49 A. 724

ta: || Вучитрн 2233 Ј. 46 M 485
|лаб 2404 / 61 у 39,4

приштина 1970 ( 19 1 103

|топлица 520 Ј 10 A 52
|дели 315 1 т г 1
|клопотник 62 Ј ј ј
Трговиште 30 / 2 ј Л

УКУПНО: 11084 198 559

im
M. Stojaković, Braničevski refer, 58-59, 65, почелно, un. 114-115, 158, 159-16o, 165-166.
168, 187. У лучици конопља се гаји у 8. у ждрелу у 7, а у Ресави у 6 села (видети табелу I,

52
 ГАЈЕЊЕ И ПРЕРАДАЛАНА И КОНОПЉЕУ СРБИЈИXIV-XVI ВЕКА

Враничева 1467. ||Лучица 939 91 65 8 14,4 113

IIек 413 20 35 2 118 |

Ждрело 472 112 48 z 98 16
Ресава 132 103 15 о 88 pТ.
Раваница 105 5 8 1 13,1 /
Омоље GO 10 11 1 54 I
уКупНО. 2121 3411 182 25 116 136

Херцеговине Сокол 1229 / 83 / 148

1475/17. Прибуд 660. .. 44 |- 15

Осаница 633 41 154

Кукањ 328 48 68
Бистрица 439 49 89
Горажде 325 29 112
Загорје 229 24 95
Дубштица 136 27 53
Милешева 103 27 38

Неретва 198 20 99
Мостар 138 13 106
Благај sА 4 135
Поблаће 58 7 82

Боровац 110 9 122

Невесиње 98 9 108

Кава 146 3 |
Ком 35 5 1

Дабар o2 т
Вишева 70 4
Конац-Поље 24 A. 2 I
Љубушки 8 3
Љубниње 2 1
Буковик 7 1
Чрешњева 27 2
| Брод 14 1

| | - 5133 463 11,8

| |

53
СиниIIIА МИШИЋ

Вилински питава, Сврљиг 3165 33 959.

Бања sто 12 482

уКУПНО: 3744 45 832

Околина _-__ желели 339 19 178

|-:, Београд 1046 141 1,4

УКУПНО: | 1385 160 86

Околина Железник 108 252 8 20 13,5 126

|-панк I....….…...... 39 | 1829 | 2 | 151 / | 121

| укупно: 147 2081 10 171 147 12,1
Toатала
RITERIJETITE|Магли ч 440
I | 45
379 24
1 8
20 183
I | 56
189

| |смедерево 5 72 5 14,4

be 10:
III. . Ц
Зап. Србије 1516. ||Островица
- - - 4.45
A. -496
нsi
25
1
33
19
178
1
15
242
Маглич | 273 Ј 15 A 182

Ужице 223 119 3 4 -

УКУПНО: 223 853 3 38 224

зап. Србије 1525. || Рудник 110 231 2 18 128
Морава |- 1152. 105 109
Ужице 160 1804 1 160 112

|УкупIНО:
ЛА II: Порез од лана и коно270 3187 ким 3
пље у турс 283 им
катастарск прописим11,2
а“..
ТАБЕ
Као што се види из претходне табеле у пописима области Бранковића.
Херцеговине и Видинског санџака порезсе убира само налан, а не и наконопљ
што значи да се она није ни гајила у пописаним насељима. У области Бранко
вића лан се највише гајио у нахији Морава“ а био је изразито заступљена
култура и у нахијама Вучитрн и Лаб. У Херцеговини највећи приход одгајења

Резултати изнети у табели урађени су на основу података из следећих пописа: А.

38 Поименични попис саниака вилајета хeрцeгoвинa, Сaрajeвo 1985; Исти, турски кат
Аличић,
старски пописи неких подручја Запалне Србије XV и XVI века 1, Чачак 1984; Х. Шабановић
Турски извориза историју Београда 1-1. Катастарски пописи Београда и околине 1476-1566.
Београд 1964; M. Stojaković, Braničevski tefer: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467.
godine, Beograd 1987; x, хаџибегић -А ханџић - в. ковачевић, област Бранковића: опширни
катастарски пописи из 1455. године, Сaрajeвo 1972; Д. Бојанић, Фрагменти опширног полна
видинског санџака из 1478-81. године, мешовита грађа (Miscellaneа) п., Београд 1973, 79-192.
Детаљно о овоме видети: Б. Храбак, Пољопривредна производња Косова и сусед
30.
крајева средином ХV века, Глас САНУ240, 14. оград 1974,47-49.

54
 ГАЈЕЊЕИ ПРЕРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У СРБИЈИ XIV-XVI ВЕКА

ланаоствариван јеу нахијамаСокол,Прибуд(Самобор) иОсаница. Изтабелесе

видидаје гајење ланауОбластиБранковићабилодалекоинтензивније уодносу
на Херцеговину. Тако например у нахији Вучитрн 46 села даје порез налан од
2233акчи, а унахијиПрибуд(Самобор)44 селадаје порез одб00акчи,штоје око
4 пута мање. Пошто су ови пописи настали у периоду између1455. и 1475. године
девалвацијааспре се може занемарити,“ па суметодолошки ови подаци упоре
диви. Ово даље значи да су насеља у Области Бранковића, која су гајила лан,
имала више људи (села су била већа, а породице бројније) и да су се интензив
није бавила овом делатношћу. Може се претпоставитидаје слична ситуација
билаиувремепредоласкаТурака. Кадајереч оХерцеговинитребаиматиувиду
| ивеличину села (ретко које прелази20кућа, аимаи села са3 до 5кућа),а тиме
| игустину насељености ове области. Такође, из пописа Херцеговине севидида
принајплодније нахије Попово, Требиње и Гацкоуопште не гаје лан, али у
| великим количинамаrајежитарице“ иуосталимпописималан је процентуал
номање гајену нахијама сабогатим ораницама, штозначи дасубоље оранице
билерезервисане за гајење житарица, а наслабијимје гајен лан иконопља.
| IIIто се тиче пописа који обухватају делове Северне и Западне Србије, у
њима се срећемо са порезом и на лан и на конопљу. У Браничеву 1467. године
нешће ивише се гајилан, али у свим нахијамаје присутна и конопља. Највише
лана се гајило у нахијиЛучица,аконопљеу нахији Ждрело, доку нахији Ресава
обе културе остварују скоро подједнак приход, али у различитом броју села. У
елима Београдске и нахије Железникпретежно је гајена конопља, али је при
вобрима. У нахијама Островица,Маглич,Рудник, МораваиУжицеу периодуод
1476. до 1525. године у далеко већем обиму rajи се конопља. Значајнији приходи
од лана остварује се само у Ужицу“?очигледно је да крајем хv века почиње
веома поступно опадање интересовања за гајење лана, а истовремено лагано
вањезагајењеконопљенапросторимаСеверне изападнеСрбије.
I__ просторима конопља XVI векаскоро употпуности
до тридесетихгодина
потискујелан. Слично је било и у Врањском кадилуку где је више гајенлан, али
током XVI века долази до тенденције јачања производње конопље на рачун
изводње лана. Тако например село Равна Река 1519. године гаји само лан, а
самоконопљу. СличнојеисаселимаДоњим Врањем и Рибинцем.“Иначе,
ужарскизанат је био најразвијенији занату Врању и на почетку хх века“што
значи да се традиција гајења конопље очувала од ХVI века до у модерно доба.
Тачанразлог потискивања лана ипреовлађивањаконопљенеможе се утврдити
III.
| | Видети о турском новцу и његовој вредности: В. Винавер, преглед историје новца у
им земљама (хип-хипI век), Београд 1970, 44-45.
A. Аличић, Поименични попис санџака ни гајета Херцеговина 485-486, 488-494. 523

A. Аличић, Турски катастирски пописи неких подручјазападне србије хинхивска

А стојановски, врањски калилук ухитвску, Врање 1985, 100-101.

ј Хаџи-Васиљевић, Јужна стара Србија п. 43.

55
СИНИША МИШИЋ

на основу турских пописа. Вероватно је у питању било више узрока. Један од

њих је и тај да је гајење конопље било јефтиније, као и платно од конопље паје
више одговарало могућностима осиромашеногземљорадничког становништва.
Доказ овој тврдњи моглаби битичињеница датоком целог ХVI века на трговима
у Србији пристиже ланено платно којим сетргује, штозначидаконопљаније
потислаупотребуланеногплатна.Такође,утицај наодносугајењу овихкултура
сигурно је имао и увоз памука на ова подручја, који почињеда потискује ланено
платно и преузима његову улогу. Памучне тканине нису могле да потисну
конопљу јер је она служила за грубе и јефтине тканине приступачнијепотчиње
ном становништву. Пошто се конопља у време Турака најпре јавља у Северној
Србији(околина Београда и Браничево), гдеје инајраспрострањенија,можесе
претпоставити да је ова култура (за разлику од лана) на ове просторе стигла
негде са севера, из Угарске или Влашке.
Иако током XVI века производња лана опада, ланене тканине су стално
присутне на трговима по Србији. Тако се у Ужицу 1516. године од товара лана,
који се прода,узимају 2 аспре, ау Руднику у Црнчи 4 аспре, ау Крушевцу исто
2 аспpe.“ У Нишу се на 10 аршина ланеног платна на име царине узимала 1
аспра“ На сарајевском тргуцарина наланје између 1530. и 1542. годинеизно
сила4aкче потовару,атржишнатакса јебила 10акчипотовару“Висинацарине
је иста и у Зворничком санџаку, а царина у Сребрници на товар лана износи 6
акчи, а на товар ланеног платна24акче.“Иначе уЗворничком санџаку се 1548.
године давала десетина од прихода налан или конопљу у новцу и износила је2
аспре по домаћинству“По овоме семожезакључити да ниу једном селу овог
санџака производња ланаили конопљенијепревазилазила потребе породице“ |
Из напред реченог види се да су тргови по Србији током XVI века били снабде
вани ланеним влакнима и ланеним платном из других земаља штоје сигурноу
вези са опадањем домаће производње.

35

13. Bojanić, 1irski zakoni i zakonski propisi iz Hri i Hai veka za smederevska,
kruševačka i vidimska oblast, Beograd 1974,24, 25. 38.
46
Исто,26,44.
17

Кануни и канун-наме за босански, херцеговачки, зворнички, клишки, црногорски и

скаларски санiaк. Сaрajeвo 1957, 45-46, 67-68.
48

исто, 121, 124; Д. Ковачевић-Којић, Привредни развој средњовјековне босанске

државе,127.
39

Кануни и канун-наме, 117.

30.

д. Бојанић, Крупањ и Рађевина у хит и ХVII веку, Рађевина у прошлости 1, Београд

1986, 157: Иста, Јадар у ХVI и XVII веку, Јадар у прошлости, Лозница 1985, 104.

56
 ГАЈЕЊЕИ ПРЕРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У СРБИЈИ XIV-XVI ВЕКА

Siniša Mišić

CULTIVATION AND PROCESSING OF FLAX AND HEMP IN SERBIA IN

XIV-XVI CENTURIES

Summary

Flaxis a crop theSlavs cultivated in their original homeland.The cultivation

andprocessingof flax in mediaevalSerbia can befollowed in domestic sourcesas of
the XIV century, but it can be presumed that this crop had been cultivated in the
previous centuriesas well. Each household cultivated flaxon itsfarmto meet its own
needs andwasobliged to cede part of the crop to its landowner (on theSt. Archangel
Estate, each household had to cede 30skeins).This is also proven by decrees on
Ifteeingcertainvillagesand people (brick-layers)ofthis obligation. Afterthe harvest,
Ihe flax was retted, then dried and dressed (on machines called hemp-brakes), and
| thencoiledinskeins. Flaxfibreswere used for making linen,summer clothes, towels,
| decorative Labrics. Flax and flax fabrics were sold wholesale and retail and mainly
| traded by Dubrovnik merchants.
| A kot of information aboutflax and hemp had been recorded after the arrival
pf Turks, who had begun recording and taxing the yields. Hemp was also cultivated
in mediaeval Serbia (at least in the XV century),but much less than flax. With the
ial of Turks, hemp gained in significance and largely replaced flax in the XVI
Lury, first in Northern and Western Serbia and, in the second half of the XVI
gin Southern Serbia. Hemphasprobably arrived inSerbia fromНungaria or
ia. Both flax and hemp were cultivated on inferior-quality soil, while the
иality arable land was set aside for cereals.

57
 ИСТОРИЈСки члсопис, књxxxгх, стр. 59-70 (1992)
REVUE HISTORIOUE, Liv, хххх, p. 59-70 (1992)
Оригинални научни рад
Удк 6773+3395 (497.13):929 (Радич Грубачевић)
Чланак примљен 3. IX 1992.

Ружа Ћук
Историјски институт САНУ
Београд

| РАДИЧ ГРУБАЧЕВИЋ - ДУБРОВАЧКИ СУКНАР И ТРГОВАЦ

О мануфактурној производњи сукна у Дубровнику у позном средњем

веку писанојеопширноу нашој историографији." Посебну пажнузаслужује
студија Душанке Динић-Кнежевић посвећена производњи и трговини тка
нина. У наведеној студији ауторка је, на основу дубровачке архивске грађе,
вала, између осталог, целовите пословне биографије истакнутих дубро
вачких сукнара и ткача. Радич Грубачевић помиње се неколико пута као
пословни партнер неких од њих. У овом раду приказаћемо, захваљујући
новимдокументима, потпуније делатност овог способног и предузимљивог
дубровачкогграђанина.
| Тридесетих година XVвека мануфактурнапроизводња сукнау Дубров
никубила је веома интензивна. Већдруга генерација дубровачкихсукнараи
кача успешно се бавила производњом сукна? Управо од тога времена, па
поком наредне три деценије, запажено место међу бројним сукнарима и
пачимаимао је Радич Грубачевић. Поред производње сукна Радич себавио
и трговином, а такође и разним кредитним трансакцијама. У прилог томе
говоречињенице да је располагао знатним капиталом, а поседовао је многа
покретна и непокретна добра.
О Радичевом пословању речито сведоче документи из дубровачке кан
пелирије и нотаријата, а посебно његов веома садржајан тестамент и инвен
робе који се налази уз тестамент“ о првим годинама Радичевог живота
нема података. Он је, вероватно као и остали Дубровчани, изучио занат

D. Roller, Dubrovački zanati u XV i XVI stoljeću, Zagreb 1951, 5-91; д. динић

њ,петар пантела-трговаци сукнар удубровнику, ГодишњакФилозофскогфакултета
саду XIII/1, 1970, 87-144; иста, Тканине у припреди средњовековног Дубровника,
1982; H. Фејић, ПIпанци удубровнику у средњем веку, Београд 1988.
-
Д. Динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековногДубровника 181 и даље.
|

Historijski arhiv u Dubrovniku (HAD), TestamentaNotariae 17 fol. 34. -37; уп. текст
recruvena у Прилогу.

59
 РуЖА ЋУК

код неког страног мајстора а потом је, стекавши одређени капитал, отворио
радионицу за производњу сукна. Јер, у изворима Радич се изричито спомиње
као сукнар (lanaro, lanarius). Од самог почетка Радич је све послове везанеза
сукнарство - куповину и прераду вуне, производњу сукна, продају - ретко
обављао сам. Обично се удруживао сајош једним или више ортака који су
поседовали капитал или сировине. Његови компањони били су како Ду
бровчани тако и странци, а уложени капитал био је прилично висок.
Прва позната сведочанства о Радичевом деловању односе се на триде
сете године XV века. Од средине априла 1432. до почетка новембра 1434.
године пословао је садубровачким сукнаром Петројем Ракојевићем. Вуну су
изгледакуповали од шпанског трговца Јована Брула“ Радич и Петроје су5.
новембра 1434. године извршили обрачун пословања и ослободили један
другог свих потраживања.Додуше, Радич је остао дужан Петроју 30 дуката,
али се обавезао да их намири до Божића, односно Ускрса“. Фебруара 1435.
године Радич је, заједно са Стипком Маројевићем, дубровачким сукнаром,
наставио сарадњу са Јованом Брулом. Основали су трговачко друштво за
прераду вуне. Јован Брул је набављао вуну, а Радич и Стипко су имали
задатак да је прераде у сукно.“
И током следећих година Радич је, нема сумње, склапао трговачка
друштва ради производње и трговине тканинама. Међутим, у сачуваној
грађи о томе је остало мало трага. Забележено је само да је августа 1458.
године закључио трговачко друштво са Георгијем Милошевићем. Радич је
уложио у друштво 280дуката, а Георгије 25 дуката и свој рад. Друштво је
требало да траје годину дана илимање, уколикодође до болести и помора,
тако да људи буду принуђени да напусте град. Компањони су се договорили
да приход од производње деле на једнаке делове. У децембру исте године |
Георгијеје узео још 373 дуката од Радича и обавезао се да новац, под истим |
условима, уложи у производњу сукна. Али, њихово пословање брзо је пре
кинуто, јер је, средином марта 1459. године, Радич умро. Према одлуци
Малог већа од 30. априла 1459. године тутори Радичевих наследника и ње
гова удовица Петруша примили су од Георгија Милошевића 20 шакова, од
-1

Радич и петроје су 16. априла 1432. године позајмили од Јована Брула, каталонског
трговна 1оо дуката уз обавезу да ће дуг вратити за шест месеци. HAD, Debita Notariae 15 fol.
192, д. динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника, 171.
s

Први део дуга у износу од 15 дуката требало је да плати до Божића, а други део до
Ускрса, о томе су 5. новембра 1434. године саставили нотарску исправу. HAD, Deb. Not 17
fol. 11': Д. Динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника 171.
--
Друштво је требало да траје годину дана, Јован Брул се обавезао да ће испоручити
Радичу и стипкучетиримилијара вуне "СанМатсо“ поценикоја у то време буде у Дубровник
компањони су се договорили да произведено сукно продају по најповољнијој цени, а добит у.
да
деле на једнаке делове. НAD, Deb. Not. 19 fol. 249, 249: н. Фејић, Шпанци у Дубровнику у
средњем веку, 135, 284. о стипку маројевићу уп. д. динић-кнежевић, тканине у привреди.
средњовековног дубровника, 145, 150,206,284.

(60
 РАДИЧ ГРУБАЧЕВИЋ - ДУБРОВАЧКИ СУКНАР И ТРГОВАЦ

носно 7073 либре вуне вредности 283 дуката, а два месеца касније још 200
дуката у сукну.”
| Радич у свом тестаменту помиње и друштво које је имао са дубро
вачким сукнарима Георгијем Милошевићем, Влахушом Милатовићем, сво
јим рођакоми Брајаном Радмановићем. Одатуму склапања друштва, дужини
трајања, подели послова идобити, нема података. Радичје само нагласио да
је уложеникапитал износио 1870 дуката, адруштво је било уписаноу нота
ријат и његову пословну књигу.“
О обиму Радичевог пословања драгоцена сведочанства пружају бројне
задужнице које су забележене у његовом тестаменту. Он наводи имена сво
јих дужника и кредитора, затим износе потраживања, односно дуговања.
Познато једа су о кредитима састављане исправе,које супотомуписиване у
посебне књиге. На тај начин повериоци биималидоказе акобинастале неке
тешкоће у отплаћивању дугова. Међутим, кредити су често давани и без
исправе. Највећи број Радичевих дужника уписан је у нотарске књиre (in
notaria,inaptagi) и његову пословну књигу (in mio libro), адвојица дужника
у књигу српске канцеларије (in cancelaria deschaui). Али, неки кредити дати
су, како је нагласио, "на веру" или др. (sopra sua fide, sорга sua consciencia,
sopra sua anima, carta cauata, sacramento). У току свог дугогодишњег рада
Радич је стекао знатан капитал, који је давао на зајам становницима града
|Дубровника и његовог дистрикта, затим становницима ближег дубровачког
залеђа (Церница, Мичевац, Нови), а такође и трговцима из неких места у
Србији. Судећи према списку дужника који се налазеу његовом тестаменту,
склонио је преко педесет кредитнихуговора и уложио капитал од близу три
Киладедуката - тачније 16255 дуката, 1637 перпера, 2 гроша и извесну своту
новца у тканинама. Сумезадужења су се кретале од најмање, један перпер,
до највеће,700дуката“. Његови дужници били су често дубровачки трговци,
занатлије и људи који су обављали разне услужне делатности: ткачи, под
стритани, кројачи, месари, продавци,гостионичари и други. За неке занатли
је као што су ткачи и подстригачи, може се с правом претпоставити да су
пео дуга намиривали тканинама." Радич се бавио и кредитирањем уззалог.

Д. Динић Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника, 177-178.

HAD, Test. Not. 17 fol. 34'. Прилог. О Георгију Милошевићу, Влахуши Милатовићу
Радмановићу уп. Д. Динић-Кнежевић, Тканине у припрели средњовековногДубров

HAD, Test.Not 17 fol.34 -36 прилог.

10
ткачи- павле Васиљевић, Радихна Брајковић из новог (Soto a Novi) матко орлачић,
стипан Витковић - вероватно су измиривали своје обавезе испоруком одређених количина
in о некимод поменутих ткача уп. д. Динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовеков
дубровника, 23s. 278, 287.
61
РУЖА ЂУК

Оддужникаје узимао робу- разне предмете од сребраи злата, посуђе, накит

и друго, као гаранцију даће му дуг бити измирен на време.“
Међу бројним Радичевим дужницима налази се и група од осам трго
ваца изсрпских земаља.То су трговци из Пријепоља, Козице код Пријепоља,
Пљеваља, Трговишта, Плане и Дробњака. Кодпеторице забележен је кредит
у износу од око 30 дуката. Само двојица подигла су знатно веће кредите:
Радоња Огудоновић из Пљеваља 560 перпера и Богдан Радосалић из Плане
156 дуката 12
Кредити којеје Радич дао трговцима из Србије нисубили уписани у
књиге дубровачког нотаријата, већ су,каојош неки, дати"на веру” или сл. 13
То упућује на претпоставку да је Радич неке од тихзајмова могао даизда и
приликом свог боравка у Србији. Јер, током четвртеи петедеценијеXV века
Радич и његов брат Вукша пословали су у Србији.“ На продају у Србију
носили су различиту робу, али свакако највишетканине. Из Србије су веро
ватно допремали сировине - метале, восак, коже, а такође и стоку. По свему
судећи, у првој половини1446. годинетребалоједа Радич и Вукша, удого
вору саДамјаном Соркочевићем, отпреме неку робу деспотуЂурђу Бранко
вићу у Смедерево. Међутим,робу нисууспели испоручити, јер су на путу
11

заложне дугове имали су: Богдан Радосалић из Плане, који је за дуг од 156 дуката
заложио две српске или турске посуде од сребра, три посуде, једнучашу од сребра излатаи
12 каника; Симко Јеловчић имао је у залогу задуг од 28 дуката једну посуду; Вучихна Стоић
заложиојеједан свилени покровзадуг од 13перпера; Руга,гостионичр дао је као залог четири
нара минђуша за 13 перпера; Бенко, подстригач заложио је шест великих посуда од сребра.
један великипојас, једну чашу сребрену и позлаћену, 12 кашика сребрених две зделе израђене
од сребра и обавезао се да испоручи повериоцу 10 тканина ширине“50”, три обојене тканине
и шест "guada". HAD, Test. Not 17 fol. 3535; прилог.
12
Радона прибиловић из козице (Spodcosice de Prepogie) зšдуката, прибио милино
вић из Пријепоља 34 дуката, Радоје Доваљић из Пријенола 32 дуката, Богут Боћиновић.
(Божиновић) из трговишта 29 дуката и журстинановић из дробњака 53 перпера. Уп. HAD,
Test. Not 17fol. 35-35; прилог: четрдесетих година XV века Богут Бођиновић(iboжиновић) из
трговишта често се задуживао у дубровнику, уп. IIAD, Deb. Not. 21 fol. 68:(15. i 1442), fol.
154 (24. vш 1442). Deb. Not. 22 fol.39 (20 x 1444), fol. 150 (28. уши 1445), fol. 190 (9. ХII 1443).
њ, храбак, Ранки пазари у хи и хит веку, гдео, најна прошлост 3, краљево 1988, 82-84 Хур
стипановић из Дробњака задуживао се у Дубровнику почетком четрдесетих година XV века.
Уп. Deb. Not. 21 rol. 19 (28. X 1441), о браћи Радоју и Радићу довољићу из пријепоља уп.с.
Ћирковић, пријепоље у средњем веку, Симпозијум “Сеоски дани Сретена Вукосављевића".
Пријепоље 1976, 221-222.
13

HAE), Test. Not. 17 fol. 3535: Прилог.

14

Вукшагрубачевић је деловао почетком пете деценије у Србији. Наиме, 15. јуна 1442.
године склопио је трговачко друштво са Радичем Градисалићем из Дробњака. Друштво је:
требало да траје док се компањони с путовања не врате у Дубровник. Вукша је уложио 900.
перпера за гроша, обавезали су се да обојица иду у Србију (in partibusSсlauoniе) и да купују.
стоку, а потом је продају у дубровнику, добит и нитету требало је да деле на једнаке деловеa.
на крају да се вукши врати уложени капитал. НАU, IDeb. Not. 21 fol. 132. Две године раније.
Вукша је трговао стоком. У августу 1440. године водио је судски спор против Велимирадроб
нака, који му је украо исе кастрата. НAD, I armenta de foris 14 fol. 19 (21.VIII 1440).
62
 РАдич ГРУБАЧЕВИЋ - ДУБРОВАЧКИ СУКНАР И ТРГОВАЦ

нападнути и опљачкани. Стога су браћа Грубачевић поднели 4. јула 1446.

године тужбу дубровачком суду против Остоје Дабиживовића ибраће Радо
ње и Вукића Прибисалића. У тужби су изнели да су их поменута тројица
напали код Цернице, у земљи војводе Стефана, и одузели им оседланог коња,
новац, ствари и робу, међу којом је био и један сандук с прозорским ста
клом 15
Две године касније, Радича и Вукшу Грубачевића послови су одвелиу
Рудник Вукша борави и ради у Руднику неколико година. Тачније, од 1448.
до 1454. године он учествује у раду судских комисија 16 Радичев боравак у
Руднику није посведочен документима. Његове пословеу Руднику обављао
је изгледа Вукша. Јер, у судским споровима које је водио са Дубровчанима
настањениму Руднику Радичајезаступао Вукша. Почетком јула 1448. годи
неуДубровнику је именована судскакомисија којаје ималазадатакда реши
| спор уРуднику између РадичаГрубачевића, којегје заступао Вукша, сједне
| иПетраВите Растићаи Будака Богдановића, сдругестране.” Не зна се што
E биопредмет њиховог спора - дугови, трговачки послови или томе слично.
Средином септембра 1450. године Радич је поново преко Вукше, као свог
прокуратора, водио спор у Руднику против Дубровчанина Симка Је
пончића“ по свој прилици, спорили су се око неких дугова, јер се Симко
налазио међу дужницима који су забележени у Радичевом тестаменту. Сим
које остаодужан Радичу28дуката, акао залог дао му је једну посуду.“
У истовреме Радич је био принуђен да позајмљује новац код страних
идубровачких трговаца. Позајмљениновац улагао је највероватнијеу набав
ку сировина и опремеза производњу тканина. Од странаца његови кредито
HAD, Lamenta de foris 20fol. 144“, в. хан. Архивска грађа о стаклу и стакларству у
внику (ХIV-ХVI век), Бeoгрaд 1979, 75-76; иста, Три нека дубровачког стакларства (хи
век), Бeoгрaд 1981,86-87.
1.
Зна се да су за чланове судских колегија бирани најугледнији Дубровчани, како
in тако и грађани, настањени у појединим местима у Србији. Стога семоже претпоста
да је Вукша и пре 1448. године боравио у Руднику,где је, захваљујући успешном послова
iотекао углед паје као пучанинбиран у судску комисију. Вукша је три пута биран за судију.
| Acta Minoris consilii (даље: Сons. Min.) 12 fol. 86 (14. vi 1449), Cons. Min. 13 fol.
| 133 (15. VI 1453); Cons. Min. 14 fol. 190 (8. III 1454), а у судски колегиј који је био именован
т. јула 1453. године одређен је за конзула. Сons. Min. 13 fol. 137; Б храбак, Рудник под
Пуpцем и његова дубровачка насеобина, зборник радова народног музеја хIv, чачак 1984.
до 51.
12.
HAD, Сons. Min. 11 fol. 215 (6. vш 1448). Будак Богдановић је изгледа пословао у
Рудникуисмелереву. Уп. Б. Храбак, Рудник под Штурцем и његона дубровачка насеобина,51.
петар Вите Растић бавио се такође сукнарством у Дубровнику током треће ичетврте деценије
ху нека. Уп. Д. Динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника, 170-172.
198,206,275.
18
HAD, Сons. Min. 12 fol. 188 (15. Iх 1450). Симко Јеловчићје живео и радио13година
пчел-1450) у Руднику. Уп. н. Храбак, Рудник под птурнем и његова дубровачка насеобина, 53.
19
HAD, Test. Not. 17 fol. 35; прилог.
РУЖАЋУК

ри били су шпански и италијански трговци вуном - Јован Експартер, сер

Мартин Фирентинац, МариотоМаркезано, Анкуло Фирентинац, сер Монал
дои његово друштво и Петар Пантела.“ Укупна сума Радичевихдугова била
је 2200 дуката, 25 перпера и још неколико тканина. Позајмљене свотеу новцу
или роби биле су различите. Највећи износ Радич је дуговао сер Мартину
Фирентинцу - 1438 дуката и то, како је изричито навео, за вуну. Знатно мање
кредите Радич је морао да измири Јовану Експартеру-333 дуката и Мариоту
Маркезану - 121 дукат. Остали кредити били су реда величина 12, 14. и 15
дуката 21. Од дубровачких кредитора највећи зајам у износу од 2325 дуката
Радичу је дао Лампре Илије Цријевића, који се у то време веома успешно
бавио купопродајом вуне? И остали Радичеви повериоци били су везани за
производњусукна или, пак, трговину вуном и тканинама.“ Обе свотеновца.
тј. Радичеви дугови и потраживања, јасно показују да су његови новчани и
трговачки послови били знатни.
Радичева успешна и разграната делатност прекинута је средином мар
та 1459. године, када се вероватно изненада разболео и умро. Тестамент је
саставио 11. марта 1459, а само десет дана касније, 21. марта, његова опорука
је регистрованау дубровачкој канцеларији. Сахрањен је у цркви Светог До
миника, коју је у тестаменту одредио као место свога укопа“
20
HAD, Test. Not. 17 fol. 36, прилог. о Јовану Експартеру уп. н. Фејић, планци у
Дубровнику у средњем веку, 155-158. С италијанским трговцима Мариоту Маркезану, сер
моналду из пезара и петру пантели уп. д. динић-кнежевић, тканине у привреди средњове
ковног дубровника, 182, Иста, Петар Пантела - трговац и сукнар у Дубровнику, 87-144.
21
HAD, Test. Not. 17 fol. 36. прилог. Радич се 18. марта 1458. године обавезао јовану
Експартеру на кредит од336 дуката. Међутим, средином марта1459. године Радич је умроадуr
није био измирен. Стогаје Јован био принуђен да судским путемутерује дуг. Средином априла
1459. године поднсо је тужбу противтутора наследника покојног Радича и 25. јуна 1459. године
примио је целокупан износ дуга од петруше, Радичеве удовице и тутора. НAD, Sententiae
Cancelariae 21 fol. 74 (13.гv 1459); II. Фејић, питанци уДубровнику у средњем веку. 291.
HAD, Test. Not. 17 fol. 36, прилог, о лампри цријевићу уп. д. динић-Кнежевић,
Тканине у привреди средњовековног Дубровника, 97, 99, 160, 225. Лампре је седам година
(1447-1453) боравио и радио у Смедереву. Уп. д. ковачевић-Којић, дубровачка насеобина у
смедереву удоба Деспотовине, Зборник "Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867".
Београд 1970, 106, 115, 116.
23 То су Бенко, подстригач, Радиша
Гојчић, ткач и Сигисмунд Ђурђевић, О последњој
двојици уп. Д. Динић-Кнежевић, Тканине у привреди средњовековногДубровника 99,188,256
275.281. неким од њих, као што су њенко, подстpигач и петар пантела, дугове је требало да
плати сукнима.
24
HAD, Test. Not. 17 fol. 36. прилог. Један већи легат - кућу вредности 600 перпера
Радич је оставио црквиСветог Доминиказа своју душуидуше умрлихрођака. Доминиканцима
је такође завештао још нека добра, уколико његова деца не буду имала наследнике. У науци
није утврђено да ли семесто за укоп у цркви или манастиру плаћало, добијало бесплатно или
су за њега давани добровољниприлози. Уп. Ђ. Нетровић, Прилог проучавању касносредњове
ковних градских гробаља, Гласник Етнографског музеја књ.35, Београд 1972,82.

64
 РАдич ГРУБАЧЕВИЋ - дуЕРОВАЧки сукнАр и трговАц
k

О Радичевом приватном животу остало је мало трага. Зна се да је са

кеномПетрушомимаодвоје деце- сина Николу и кћер Пасквину. Такођеје,
као и многи Дубровчани, имао и незаконито дете - кћер Јелушу. Од ближих
рођака Радич помиње брата Вукшу и две сестре - Станисаву и Радосаву. У
својој опоруши никог од њих није заобишао.
| Радич је, судећи по подацима забележеним у његовом тестаменту и
инвентара робе, поседоваомнога покретна инепокретнадобра. Однепокрет
нихдобара преба, пре свега, споменути кућу коју је, како јенагласио, купио
одТомаса Ђеновљанина за 600 перпера. Није познато у којем делу града се
налазила, само се зна да је била смештена поред куће. Прибиње, дрводеље.
|- је такође био власникмагациназаробу, којијебио у близини магаци
eИлића,познатог дубровачког трговца. Дућани радионицазаизраду
сукна налазили су се вероватно у кући. Као и сви оновремени трговци и
занатлије тако је и Радич запошљавао у радионици и дућану стручне и
помоћне раднике (lesudori e lauorenti), а такође је водио и пословну књигу,
пе је уносио забелешке о својој делатности?“ У време писања тестамента
Радич је имао у кући 200 комада тканина белих и испредених?“ У кући се
налазило следеће: сав прибор и опрема за дућан и радионицу,вуна,26скла
вина, 8 пари чешљева за вуну, разбој, три вретена, 80 ступа(?), 10 врећа за
жито, 20 врећаза вуну, више посудамалих и великих,од којих су неке биле
израђене од бронзе и бакра, бачве мале и велике и др. Следи затим попис
скупоцених предмета, накита, намештаја, посуђа, одеће и др. - позлаћена
икона, кутија израђена од злата,златно претење, кашике,виљушкеи ножеви
од сребра, мачеви, седло, ваза, свећњаци од бакра, ћилими, ормари, кревет,
постељина, различити одевни предмети израђени од скупоцених тканина
(примиза, свиле,велута) постављени крзном, одела, капе, чарапе итд.?“
Радич је, поштујући оновремене обичаје и државни закон, завештао
најпреразним црквама иманастирима у Дубровнику по неколико перпера
даслуже мису за његову душу и душе умрлих рођака28 као многи богати и
угледни Дубровчани тако је и Радич одредио да се пошаље 100 дуката за
његову душу и душе умрлих рођака у позната оновремена места ходочашћа
-Христовгроб, затим у Рим и цркву Светог Јакова” дубровачкавластела и
богатиграђаничесто
| су тестаментом остављалидржави извеснесвоте новца
HAD, Test. No. 17 fol. 36-36: прилог, сваки сукнар је, поред радионице, разбоја и
опреме, морао имати и књигу у којој је водио евиденцију о свом пословању. Уп. д. динић
Кнежевић, Тканине у приврели средњовековногдубровника, 112.
2. HAD, Test. Not. 17 fol. 34: прилог.
27. HAD, Test. Not. 17 fol. 36-37, Прилог.
28. Радич је навео 11 цркава којима је завештао укупно 68 перпера, осталим црквама у
Дубровнику дао је по два перпера. НAD, Test. Not. 17 fol. 36; прилог.
-- Исто.

65
 РУЖА ЋУК

на име оног што су јој за живота узели. Стога је и Радич оставио држави 200
перпера"per maltoletto".“
Много новца, накита и одеће Радич је завештао члановима породице,
рођацима, духовном оцу, слугама, сиротињи, добротворним установама и сл.
Жени Петруши завештао је 400 перпера, затим одећу укупне вредности 345
перпера, шест златних прстенова и један пар сребрних ножева.“ Незакони
тој кћери Јелуши наменио је 300 перпера, а својим сестрама Станисави и
Радосави 50, односно 30 перпера. Брату Вукши оставио је велики нојас, а
рођацима Влаху и Луки неку одећу“? Сва добит (uto lo auanzo) која остане
после његове смрти требало је да се подели на три дела -сину Николи, кћери
Пасквини и трећем још нерођеном детету. Уколико његова деца умру без
наследника од поменутог новца требало једа се купи један посед и додели
цркви Светог Доминика, где ће бити покопан он и његови мртви“ за своје
епитропе и туторе наследника Радич је одредио сер Сигисмунда Марина
Ђорђића, брата Вукшу, сина Николицу и свештеника Павла са острва Мље
та.“ Они су имали обавезу да се брину о Радичевој малолетној деци, а
расподели његових покретних и непокретних добара, утеривању дугова и
враћању зајмова повериоцима.

КрајXIV и прва половина XV века је време успона целокупне дубро

вачкепривреднеделатности. Тадајеу граду подСрђем образованајакагрупа
богатих људи из круга грађанства. То су били чланови мање познатих поро
дица, најчешће трговци и занатлије, који су, захваљујући својим способно
стима, одлучношћу и економској моћи, успели да се пробију у прве редове
пословних људи Дубровника. Један од њих био је свакако и Радич Гру
бачевић. Иако по занимању сукнар, Радич се готово три деценије успешно
бавио не само сукнарством, већ такође трговином и кредитним пословањем.
који су му, нема сумње, доносили сигурну и знатну зараду. Пословао је са
многим дубровачким и страним трговцима, а исто тако и трговцима из
српских земаља. Своју делатност обављао је у Дубровникуи Србији, а вре
меном је стекао веома вредна покретна и непокретна добра, чија се укупна
вредност не може, на жалост, поуздано утврдити.

HAD, Test. No. 17 fol. зв. прилог.

HAD. Test. Not. 17 fol. 36, 37, прилог.
HAD, lest. Not. 17 fol. 36. прилог,
HAD, Test. Not. 17 fol. 36, прилог.
31

Исто. Николина је вероватно био пунолетан, па се туторство односило само на кћер

Паскину и на треће,још нерођено, дете.

66
 РАДИЧ ГРУБАЧЕВИЋ - ДУБРОВАЧКИ СУКНАР И ТРГОВАЦ

| | PRILOG

MCCCCLVIII ind. VII die XXII marci Ragusii hoc est testamentum Radiz
Grubaceuich,pridie defuncti, presentatum domino consuli causarciuilium comunis
Regusii, d. Michaeli de Bocignolo et suis iudicibus ser Nicole Si. de Goze, ser
Sigismundo de Georgio et ser Trifono de Bonda aliis absentibus per Matheum
Michaelis, Ratchum Vochosalich et Juan testes ascriptos dicto testamento,tenoris
fascriptividelicetХрsVirgoMaria inХрi nomine Amen. Anno natiuitatisdomini
__ ILIX die undecimo mensis marcii. Io Radiz Grubaceuich lanaro consideran
do che ogni homo sie mortale evogliandome conformare con li altrixristiani et veri
catolici a quel modo come se die far especiallmente com apartienala fede nostra e
primo uedando me debile dei corpo nienti demeno cum bona et sana memoria
ordeno ili mci fati et mio ultimo testamento se idio fara altro deli mei fati come se
parlienalo mio signore alto idio. Et primo io si o duscnto peze de panni infra tenti
blanchi et iladi. Ancora si o in compagnia con Gergur Miloseuich,Vulacusa Mila
louich mio nieuo etBrayan Radmanouiсh duchati mille otucentosetanta come appar
in notaria. Ancora si o da regeuera Miglen becharo duchatisetanta come aparin
notaria et in libro mio. Ancora si o da rezeuer da Radun Radoscheuich de Breno
gross. XXXIcomeaparinla camera. Zuitcho Uitchouich cumsuo compagno Jacomo
Ljeno dar duchati dixiotu come aparin notaria. Bencho Ratchouich fiol de Ratcho
callegaro die dar duchati CXXXX come apar in notaria. Ancora o imprestado a mia
cognada Radula e a sui fioli ypp. LXI. voglu che li se dia sacramento. Radosau
Radochnich nieuo de Matio zimador me die dar duchati dixiotu. Giuan Radoeuich
Ime die dar duchati XV come aparin notaria et in mio libro. Petar Uochosalich de
Zemize die me darypp. V gross. III come apar in notaria et in mio libro. Radiuoi
Radiceuich tamcio dela corte die darypp.VI come aparinaptagi. Bogmio Letunich
lo guaista a Raguxi vecha die dar ypp. III come apar in canzelaria deschauizoеa
Marincho, Nicola Radognich Dodanicich die dar ypp. VII gross. VI come apar in
Epiag et in mio libro. Bosidar Golosich de Breno die dar ypp, nonanta come apar
in notaria et in mio libro. Vochaz Miochanouich lo qual sta soto Mizеuaz die dar
tluchati quator dexi come apar in notaria e in mio libro). Bogich sartor oucro
cosidor lo qual tien casain I lina Glauiza die me dar duchati dixisete come aparin
notaria et in libro mio. Radiuoi Bosichchouich et luan Nouachouiсh dieno dar
luchati cinquantaguatro come aparin notaria et in mio libro. Milat Bora die dar
уpp. Cet otanta come aparin notaria et in mio libro. Bogdan Radosalich de Plana
Lie dar duchati CIVI de custuisi o pegni du tasche scruiane o turchesche lanorade
lamento, Ire taze e un bochal de noce lauorado con arzento et indorado e chuchari
Хll. Radosau Putipchouich de Breno die dar ypp.VI gross. III come aparinaptagi
letin mio libro. Paschoe e Gorgi Marcouichi Bastahouichi dieno dar duchati setanta
|- parin notaria etin mio libreto. Radoe Pribilouich Spodcosice dePripogledic
nati trentacinque c questo sopra la sua fede. Antonio fiol deser Biaxio de
__ b die dar duchati cinquantanoue come aparin notaria etio si oalguni pegni
si se liesacramento ala mia dona. Pasculin Nicoliсh de calamota die dar duchati
пе-come apar in notaria et in libro mio. Bogud Boboginouich de Tergouiste die
Lar duchati XXIX che li se dia sacramento. Radiz Radasinouiсh die dar ypp. VI
obligado in canzelaria delischaui. Ratcho et Michoe Poblatina dieno dar duchati
67
РУЖА ЋУК

XIII come apar in aptagi. Paucho Vasiglieuich die dar duchati quatro come aparin
notaria et in libro mio. Nicola diStagno amicho de Benchozimador die dar duchati
dixiotu sopra sua fede. Milorad Boginouich becharo die dar ypp. XVI come aparin
aptagi etin libro mio.Maroe Rachich dele Pile die dar duchati Cnoue come aparin
notaria et in libro mio.

Pribio Milinouich de Pripolie die dar duchati XXXIII sopra sua anima. Iuan
cho Radiscich perlabuch die dar duchati XII come apar in aptagi et in libromio,
DragobratSilchouiсh die dar duchati XX noue come aparin notaria et in libromio,
Millouan Radueuich die dar ypp C e otanta come apar in notaria et in libro mio.
Radoe Douaglich de Pripoglie die dar duchati XXII sopra sua consciencia.Simcho
Jelouzich die dar duchati XX otu, io oper pegno unataza. Radiz Radissalich diedar
уpp. CLXXII. losi o carta cauata in casa mia. Sur Stipanouich de Drobgnachi die
dar ypp. LIII. Radogna Ogudonouich de Spleugle die dar ypp. cinquecento sesanta
sopra la sua fede e lisui fioli. Radichna Braicouich lo qualsta soto a Noui die dat
duchati Xsopra sua consciencia. Brancho Placintichde Tergouistedie dar duchatiХ
sopra sua consciencia. Radoe Dobrilouich de Breno die dar ypp. XV come apar in
aptagi etin libromio. Radouan Dobrilouich de Breno die darypp.VIgross VIIcome
apar in aptagi et in mio libro. Maroe Bogeinouiсh de Raguxa die dar duchati XV.
soura sua consciencia. Pauco Pessutouich de Zupana die dar duchati XX.come apar
innotariaetin libromio. Marin Gugneuich de Isola de Mezo die darduchati Vsopra
sua conscicncia, Sег Goane descr Andrea de Uolzo die me duchati dixiotu soprasla
consciencia. Giucho et Bosidar e Pascaz Petrusich fradeli dieno dar ypp. XXXVI
sopra consciencia de lor. Ratcho Cheriza die dar ypp.V come aparin notaria e in
mio libro. Vocosau Gloscou die dar duchato uno doro sopra sua consciencia. Testi
doriet lauorentiano infinaypp. CCliqualsonoschriti in mio libro. Matcho Orlacich
die dar duchatiXXXIII come aparin notaria et in libro mio. Vocichna Stoich die
dar ypp. XIII сtio si o in pegno uno couertoio cusido conseda. Ruga, tauermaro die
darypp. XIII del quasio in pegno quatro paradezerzegli.Stipan Vitсhоuichtesidof
die dar ypp. XIII. Ancora si o una casa la qualio comprai de Tomaso zenuese pet
уpр.siecento. Bencho,zimadorsi o in pegno taze setegrande derzentoеuna zentura
grande, un bocha darzento indorato, duidexi chuchare darzento e dui tasche lauo
rade cum arzento e questo per X panni dezinquanta tenti tre de color c sete de
guado. Marin Gabrielouich die dar duchati cinque sopra la sua consciencia. Simcho
Milutouich lo qualista aBroze apressoStagno die darуpр. 1, scossicheserano questi
denari uoglu ct ordino che se debiano pagаr li mei creditori quanto piu presto se
pora et questo deli primi dinari. In prima uoglu che se dia a ser Zoane spartici.
duchati CCCXXXIII. Ancorala Lamрriza deser Ilia de Zrieua duchati CCXXXII
Ancora a Marioto Marchixano duchati CXXI. Ancora a Anzulo Fiorentino duchati
XIIII. Aser sismundo de Zorzi duchati XV. A ser Monaldo e la sua compagnia
duchati XII. Ancora a Benchozimador duchati XI. Ancora ad Uiza bechariо уpр.
ХХV, Ancora che se dia aser Martino Fiorentino piu presto che se po per la lana
per consciencia mia ducati mille CCCCXXXVIII. Ancora a Radisa Golcich duchati
XXIIII. Ancora sedia a dona Jelusa donа сhe fo deserMarin de Goze panni guatu
dezinquanta tento, a Benchozimadore pannouno dezinquanta. A Piero Pantella
meza peza de panno dezinquanta. Ouesto sono dimssone in prima per decima e
primizia ala qual son molto obligato lasso a Sancta Maria Magorypp. XV, Ancora
68
 РАДИЧ ГРУБАЧЕВИЋ - ДУБРОВАЧКИ СУКНАР И ТРГОВАЦ

lasоaSancto Dominicho in Raguxila chasa la qual compri deTomaso zenuese per

lanima mia e deli mei morti la qual casasie apresso la chasa de Pribeglia marangon.
Lasоasan Franceschoypp. X, asancta Chara ypp.V,alle monaze deli Angeliуpр.V
la Maria de Castellоуpр.V, lasso a tute le altre chiexie le qualsono in Reguxi
T thaunaypp. II. Ancora a tute
doneueche et homini vechic qualise trouano in
ialilasso a zaschauno grossidui per homo. Allo ospitale dela misericordia ypp.
II, asancta Croxe in Grauoха уpр. V, lasso a mio padre depenitentia in sua con
iache faza in questo la mia voluntadecomesia lui duchati XXI. Ancora asan
toyрp VaSancta Caterinaypp. III, aSan Jacomo for de Raguxiypp. III,asancta
Lenera ypp. II. Lasso a miasorella Stanissaua ypp. L.,ali altrasorella mia Radossaua
pp XXX, alo altar de Sancta Croxe per aiuto deuna fazaypp. X. Lasso a mia dona
Petrusa ypp. CCCC, lasso a miafiola bastarda per nome Jelusa ypp. CCC, Lasso a
Locamiofrar peramor centura miagrande,lasso una pantarella comesta negra et
што сарuzo rosso a Biaxiomio nieuo et altro certo negro et capuzo negro al suo
Itadelоlucha, lasso Caiuchatichese mandia SanSepolchro, a RomaeaSan Jacomo,
per lanima mia et deli mei morti. Lasso a mio padre spirituale anelo uno doro che
pregi dio per anima mia e che se uora algunviagio de questiche li si dia. Lasso per
maloletto ypp. CC in liberta deli mei epitropi lo fante et la fante che se debiano
pagar,lasso a zago delmio padrespirituale per le sueueste peramor de dio yрp. XI.
Lasso a Matcho Radouchich fante miо с регсhe lui sie morto che se diamo a piu
proximosuo ypp. XX. Tuto lo auanzo che se trouasse che pertignessia mivoiu che
se do mio fiolo Nichola et a miafiola Pasquina et se se trouara qualche cossa o
našiho o fiola che se faza in tre parte, e che se parta in tre parte, e se per casо
Egnerano a morite senza herede vogu che mora uno all altro et se moressino tuti
senza heredevogu che li deti denari se spendano inuna possession et chese diaala
Ehleia de Sancto Dominicho doue zaserolio con li mei morti. Equesto volu che
obseruino li mci epitropi pregandoli che lanima mia lisia reconmandata, e questo
Eju che sa la mia ultima voluntadese dio fara altro dela uita mia impero chea lui
ne recomando come all mio signoro. Epitropi mei vogu che siano e che fazino
ligeniemente le mie cosse per mi hordinato, in prima se Sigismondo Marin de
2uti,mio irar Voca, miofiolo Nicholizaet pre Paulo de Meleda lo qual atendiale
__
pregoli che lanima mia lisia recomandata e chese debiano rezerper
iario lo qual si o in questo logo zoe apresso de questo testamento, lо
rinoche li tutorisiano deli mei fioli lisoradeti epitropi.
Guesto e inventario dela roba lo qual si o in caxa. In prima una anchona de
nostadonatutaindoratae unacortina lauorada tuto doro, lattrascheta, umaperniza
Eulo stramazo e du para de linzuoli, uno debiancheta laltro debambaze, e quatro
Paradeugdiele, du capezalici una latiera ungareschafornita de legname, tremense
na de gueste sie danzipresso, du armari, ottu casse, cinque taze darzento e diехi
te darzento. Ancora du chuchare le qualsono deStefano comandador, una e
rota laitta e sama. Ancora si o se ueste, prima sie debruno fodrada, altra negra
lodrala cum lepardi, terza negra fodrada inuaеcri, quarta fodrada in fianchi dele
поре ејафиinta per lo simile fodrada in uolpe,sextaverde fordrada in marturi. E
Iremanteli, uno morelo de grana, e dui negri, zinque capuzi, quatro rosside grana
Eulo negro, trezopareli, uno de ueluto figurato, laltro dezendato celestino, terzo
цегово de grana, trepara dele calze, paro du de goma rossae uno negro. Quatro

69
 руЖА ЋУК

zenturauna del zonto rosso e dui del zonto negro euna zentura quarta ala
dantescha e dui croxete de arzento cum chadenele e dui aneli doro e quatrob
dele qualesono rossetre, unasela fornita, quatrospadee du cortelcse,quatrotape.
equatro charpete, una chaseta piculina de nugara, vasi destagno finaypp. XV.
para de peteni da petenar lana, tuto argazo overamente formemento dela bolega.
vintitre ta(...) venezianele qualsono in magazinolo qual magazinosieapressoStano
de Ilia, 26.schavine,pitari tre grandi e du piculi, orditori uno etre molinelie cagnoli.
ottanta,sachi X per grano,sachi vinti per lana uoide e unazelega, uno lauezo de
bronzo grande, unchaualo de fogno, unacomostra, trespedie grandele uno, duus.
peraquae unoraminocum unachaza. Ancorauno parode curtelinicum unopirun
lauorado cum arzento. Ancora uno pitaro de olio picno. Ancora uno tinazograndt.
e uno piculo, du bazili e quatro chandelicri de rame. Questa roba io Radiv si o
comprado ala mia donacon li mei denari:in prima io si li o fato una capa costoc.
cinqueypp.,laltra comprai dalasua madreperуpр. Le unagunola rosaformitanoua.
de cechacostoypp. CX., lalira morela formita costoypp. LXXX, sie aneli doro e uno
paro de culteli lauoradi cum arzendo. Quo quidem testamento uiso et lecto pet
infrascriptos dominosconsulemetiudicesetexaminatistestibusinfrascriptiseparis
uno ab altro cum vincuilo sacramenti quia dixerunt fuisse testes assignatos diao
testamento per dictum testatorem qui eratsane mentis et boni intelectus quanda
dictum condidit testamentum, autenticatum fuit ipsum testamentum quod null
tсstamonio rumpipossit. _

Ruža Ćuk
DUBROVNIK CLOTHIER AND MERCHANT RADIČ GRUBAČEvIć

S u m m a rу

This paper describes the activities of the Dubrovnik clothier Radič Grubačevi.
and is based on the documentsin the DubrovnikArchives. In the third decade of
XV century, the manufacture of cloth in Dubrovnik was exceptionally intense and
already the secondgeneration ofDubrovnikclothiersand weaverswasmanufacturing
fabric. One of the most eminent among the numerous clothiers and weavers in the
following three decades was Radič Grubačević. In addition to cloth manufacturing.
Badičwas involved in trade as well as various credit transactions. He conducted his
business in Dubrovnikand Serbia. He traded with numerous Dubrovnik and forei
merchants, as well as with merchants in Serbian lands. All ofthem were people Who.
linked the Serbian and Mediterranean economies. In time, Radič had acquired el
tremely valuable assets, the overal value of which cannot be reliably confirmed.

10
 Историјски ЧАСОПИС, књ. XXXIX, стр. 71-78(1992)
REvUвнisтокоuЕ, Liv, хххх, p. 71-78 (1992)

Оригинални научнирад
Удк 933(497.13)3395(496-45)“is
Чланак примљен 25.III 1993.

Тома поповин
Историјски институт САНУ
Београд

ДУБРОВАЧКИ ЈЕВРЕЈИ У ТРГОВИНИ ТУРСКЕ И ИТАЛИЈЕ

КРАЈЕМ XVI ВЕКА

Царинска уредба проглашена у Дубровнику 6. јула 1583. године оз

начилаје прекретницуу укупном положају Јевреја на балканском тлу.“ Ta
уредба је настала као резултат готово двогодишњих преговора са дубро
вачкомвладом тројице"конзула левантских Јевреја", Данијела Родриге, Са
муела Ергаса и Соломона Оефа. Њен творац је био Данијел Родрига, тих
година конзул и трговац у Габели. Промена царинских прописа о транзиту
робе кроз Дубровникбила је само део његовог широко заснованог плана о
утврђивању нове улоге и места Јевреја у економској политици медитеран
ских земаља. У основи овог плана било је отварање сплитске лукеза трго
и промет изградњом докова, магацина, лазарета, царинарница идругих
кихпостројења. Родригаје већу првом пројекту предвидео трасирање и
градњу пута Сплит-Сарајево. Овај пројекат су домаћи трговци у Турској,
leapeja, муслимани, хришћани, алиу Сарајеву и све бројнији Фирентинци
Млечании други "Латини", прихватили као коначно решење њихових по,
словних проблема. Први нацрт овог плана Родрига је поднео Млечанима
1566. године али јеу Сенату остао без одзива. Поновога је понудиоу јануару
1577.у измењеним приликама наМедитерану. Сенат га је узеоу разматрање
18. октобрате године и одлучио да се "одобри Данијелу Родриги, Јевре
јину,да изградидогануу Сплиту и потребне грађевине у луци тог града“?
Своје материјално учешће Сенат није могао да прихвати јер је управоу то
време почео да гради догане и магацине у Верони и Бреши "где треба да се
прикупља роба за Венецију“. Родрига је сам почео да гради неке лучке
1

т поповић, Јевреји и дубровачка царинскауредба из 1588. године, Ич, ХХХVII, 1990,

210 I -
i.

Archivio di Slato di Ancona (даље ASA), Cinque Savi ala mercanzia И 5322).
-
Исто, 533

71
ТОМА ПОПОВИЋ

грађевине, али је читав посао напустио јер је, уз материјалне тешкоће и

отпор неких Сплићана чији су лични интереси били овим угрожени, про
ценио да ће Млечани убрзо бити принуђени да остваре овај пројекат.
Прихватањем Родригиног нацрта Млечани су подстакли да и друге
медитеранске државе промене свој укупни однос према Јеврејима и њихо
вим пословима на тржишту. Подстицај су све очигледније добијале и из
Турске где су Сефарди управо тих година преузимали свевећи део тржишта.
Сефарди су шездесетихи седамдесетих годинаXVIвекаосновалисвоје
махалеу свим значајнијим балканским градовима, успешно сеукључилиу
локалну привреду изнатно је унапредили својим високо стручнимрадому
многим гранама производње као што су пштaвљење и бојење коже, стаклар
ство, израда накита, вез, ткање платна и свиле, новчарски послови и, најзад,
однос трговине и локалне производње.
По оцени Јорја Тадића, првог историчара који је код нас започео систе
матско претраживање дубровачке архивске грађе о Јеврејима, уочљива је
велика сличност у структури дубровачке и јеврејске трговачке мреже, та
сличност се огледалау организацији и структури њихових послова,затим у
начину повезивања локалних балканских тржишта са светским трговачким
токовима.“ Али за разлику од Дубровчана, Јевреји су у Турској сматрани
њеним поданицимаштоихје,упркос неким ограничењима, ослобађало мно
гих обавеза и обзира које су имали Дубровчани као странци. После смрти
Мехмед-паше Соколовића, током осамдесетих и деведесетих година ХVI ве
ка, Јевреји су ималиизузетно снажанутицај на Портишто јебитно утицало
надубровачки став премањима. Зато је и увођење нове царинскеуредбебио
у ствари изнуђени покушај владе да токове јеврејске трговине скрене ка
својојлуцикадвећне можедајеонемогући.Важан утицајнаукупни положај
Јевреја ималоје иоснивањеБосанског пашалука1580. године. Нагли прилив
Сефарда у Сарајево и друге босанске градове повећао је утицајтог тржишта
у Млецима и Анкони. Последица те промене била је и појава новог слоја
трговаца Бошњака, католика и православних, али и велике промене у струк
тури сарајевске латинске чаршије доласком на десетине Фирентинаца.
Млечана и других италијанских трговаца и представника великих трго
вачких кућа.
Посматранау целини,балканска мрежајеврејских пословабилајеиу
идејама Данијела Родриге, састављена од две недовољно повезане целине.
Једну целину чиниле су јеврејске насеобинеу балканским градовима у за
леђу. Успешно повезана са локалним тржиштем и производњом она је чини
лауспешнијидео мреже. Јеврејска гетаи насеобине у јадранским лукама од
Валоне до Задра, којима је била намењена улога посредника у повезивању
балканског ииталијанскогтржишта,нису билеу стању да прихвате свуробу
коју су им нудили њихови саплеменици из залеђа. Уосталом, на читавој
јадранској обали једино је Дубровник испуњавао све услове за интензивно
м

J. Tadić, Značaj dubrovačkih Jevreja, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja, I, Beo

grad 1971, 1-8, R. Samardžić, Jorjo Tadić kao istoričar Jevreja u Dubrovniku, исто, 9-20.

72
 ДУБРОВАЧКИ ЈЕВРЕЈИУ ТРГОВИНИ ТУРСКЕИ ИТАЛИЈЕ

| и поуздано прихватање и поморски транспорт толике количине робе“

Стварни смисао упорног Родригиног настојања да отвори сплитску луку за
трговачки саобраћај као и његов план о реформи дубровачког царинског
система 1583. године, био је управо у његовом настојању да оспособи тај део
јеврејске мреже да одговори својим обавезама. Он је у тој ствари имао и пуну
подршку Порте, турских провинцијских функционера и домаћих трговаца
свих вера и народности који су од решења јеврејског питања очекивали и
промену сопственог положаја.

--

После 1583. године положај Јевреја у Дубровнику почео је брзо да се

мења и темељно побољшава. На Дубровчане је без сумње утицала промена
млетачког става према Јеврејима, али и упорно настојање владе да међу
јеврејским досељеницима бира само богатије: трговце, лекаре, правнике,
учитеље, занатлије, и тако спречи јеврејску сиротињу да запоседне и онако
мали гето што се, наглим приливом Сефарда, збило на многим местима.
Такав смисао има одлука Малог већа од 16. јуна 1571. године "да се попишу
Јевреји који бораве у граду и протерају они који нису трговци".“ Мало веће
јеуствари само спровелоодлуку Већаумољенихкојејеистогдана изгласало
поменуту одлуку с налогом "да они који нисутрговци или сензалинапусте
Дубровник у року од осам дана".” Са јеврејским лекарима влада се и у то
односила са поверењем и пажњом. Крајем јула 1571. године, на при
је тешко оболеломхерцеговачком санџак-бегуКурд-бегуСоко
| синувеликог везира Мехмед-пашеСоколовића, лекараАбрахама.“ У
деценијама
__ ХVI века у Дубровнику су, сем Тома Бусиславића,
знаменитог Дубровчанина, лекара и динломате, и једног Италијана, сви
остали лекари, њих пет, били Јевреји или марани. Принуђен да их шаље
околним пашама, па и у Цариград, Дубровник је повремено остајао без лека
равилара па и бербера Хасан-паши Предојевићу су 1592. године послали
најпре четворицу лекара Јевреја, а затим и Тома Будиславића.“ Углед ових
пекара и њихов значај за свакодневни живот града битно су утицали да
положај дубровачких Јевреја постане сношљивији и знатно бољи у односу
на претходне деценије. Најугледнија личост међу дубровачким Јеврејима
-
| гладић.организација дубровачког поморствауХVI веку, ИЧ, 1-2, 1948, Београд 1949,
s.: 1. тадић, Dubrovačko ponorstvo, Spomenica: Sto godina nautičke škole u Dubrovniku
1852-1952, Dubrovnik 1952, 165-188.
I.

Min. Cons. L.,82.

ј
Cons. Rog. LX, 160'.
к
Min. Cons. L., 96).
__

1. Поповић, Хасан-паша Предојевић, ИЧ, ХХХVI, 1990, 69.

73
TOMAIIОПОВИЋ

био је без сумње Дидак Пир, хуманиста европског значаја, песник и

учитељ 19
Одлуку да међу јеврејским досељеницима бира богатије или оне од
којих је могла да има већу корист, дубровачка влада је трајно задржала. Али,
иако овомуредбом сужен, бројСефарда сестално увећавао ивећосамдесетих
година надмашио могућности старог гета. Тај проблем није могао бити
решен ни владином одлуком донетом у мају 1589. године "о проширивању
гета" на целу Жудиоску улицу саоко четрдесет кућа (стари гето је имао свега
пет зграда).“ Влада је зато била принуђена да угледнијим Јеврејима издаје
дозволедасе настањују иизвангета. Тако јеједномоднајугледнијих дубро
вачких Јевреја,богатом трговцу и конзулу левантских Јевреја уДубровнику
Данијелу Абеатару, али као "брату доктора Самуела, нашег лекара" издала
дозволу9. јуна1595. године да се настаниизван гета“ укући која му се свиди
и пружи већу удобност његовој породици која садаживи стешњена у дому
његовог брата“ из питање гета покренуто је и 1607. године поводје биоспор.
са манастиром Св. Јакова око куће која је прикључена тету, а била је вла
сништво тог манастира.“
Алинастојање дубровачкевладеда насели самопробранеибогате међу
Јеврејима није у потпуности остварено. Они најбогатији међу досељеници
ма насељавали су се у Цариграду. Означајукоји је Турска давала насељавању
тихљуди сведочи и случај из априла 1589. године кадје уДубровникстигао
Портин чауш "да прати до Цариграда једну јеврејску породицу” очигледно
довољноутицајну дастекнетакву пажњу.“ Ипак, уДубровниксе изиталије.
Солуна и Сарајева доселило двадесетак веома предузимљивих трговаца и
пословних људи, способних да остваре свој главни задатак повезивања ле
вантске изападноевропске трговачке мрежеујединствену пословну целину.
Делови те целине, коју су чиниле појединачне трговачке мреже, грађенису
на начин уведен до тада не само у Дубровнику него и у свим трговачким
средиштима на Медитерану. Основу на којој се стварала једна таква трro
вачка мрежа чинила је породица. Отац или најпредузимљивији међу браћом,
слаоје чланове породице уразне градове, често веомаудаљене, да организују
послове, отварају дућане или радионице, и руководио укупним пословима.
Већина дубровачких Сефарда су били средишње личности или члановитан
вих породичних трговачких друштава: Данијел и Арон Абеатар, Моша и
Давид Маестро, Јакоби Моша Бенданон; Арон, Јосиф и Давид Коен; Јакоб
и Абрахам Тоби; Саламон и Елија Оеф, три брата Кабиљо: Саламон у Ду
бровнику, Арон у Сарајеву, Абрахам на Риалту у Млецима. Саламон 0ефи
10
J. Tadić, Didak Pir Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja, I, Beograd 1971, 239-23.
" 11
Min. Cons. LХ, 64“.
12
“ мa cons. Lхш, 152.
11
Исто,LXVIII, 80.
14
исто,1.1х,135

74
 дуЕРОВАЧки ЈЕВРЕЈи у трговини турскви итAлишЕ

његов унук Арон Коен, обојица знаменити писци и трговци, посветили су

својадела овој братској сарадњи као библијској суштини 133, Псалма: Како
је лепо кад сва браћаживе заједно.“
| Овакав начин пословања произишао је из посредничке улоге Дубров
икаутрговачком саобраћајутурскеи Италије. Посредничке пословемогли
судаобављају једино имућни људи садоброуведеним иразгранатим везама
на обестранетржишта.Међу дубровачким Јеврејима било јеу овојзначајној
генерацији неколико људи који су моглида прихвате такав ризик. Најзнат
нијису били Самуел Ергас, трговац и конзул левантских Јевреја у Дубров
нику и Саламон Оеф, такође трговац и конзул, родоначелник Коена,
најзнатније дубровачке јеврејске трговачке куће у ХVII веку“ као ортаци
данијела Родриге Ергас и Оеф су утицали надубровачку владу да прихвати
уредбу о транзитној царини за јеврејску робу из 1583. године, били јемци,
Ерганизатори и извршиоци овог огромног посла.“ Том слоју људи припа
| далисуи Јосиф Бенмелек, ИсакОртас, Самуел Папо, Јосиф Еспериел, Јакоб
Бенкасиел, Исак Арара, Јакоб Тоби - не само величином послова које је
самостално обављао него и својом оригиналном идејом да Ливорно претво
ри у средиште фирентинских средоземних послова којима би била прик
пучена иТурска“ - затим Данијел Атиас који се крајем осамдесетих година
преселио у Дубровник из Сарајева и према опису једног свог земљака био
човечуљакретке браде и огромног носа“ 1“
Анализа послова ових трговацауказује да су се они, посматрани поје
диначно, специјализовализа промет одређеном врстом робе и натој основи
градили своје трговачке мреже. Та специјализација, као и кодИталијана и
Дубровчана, уочљива је и у њиховим посредничким пословима. Посред
ништво је у доба развијеног меркантилизма било сложен и правно јасно
Пејинисан посао. Међусобни однос посредника и његовог комитента морао
је бити одређен уговором о заступништву, прокуром, или неким другим
питом уговора као што су они о трговачким друштвима у којима се највећи
IJurai јавља и као посредник. У неким великим судским процесима тог
раздобља као ваљанидоказ опосредништву прихватана су итрговачка писма
и поруџбенице“ таква писма често су, тражећи посредовање неког свог
саплеменика у дубровнику, користили и Јевреји из удаљенијих градовау
III.
J. Tadić, Aron Koen. Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja, 1, 313-315.
1.
Ј. Тадић нав. дело,315-322.
п .
| I Поповић, Јевреји идубровачка царинска уредба из 1588. године, ич, хххvП, 1990.
|219-221.
18
т. Поповић, писма Бартоломеу Борђанију (1593.1595), Споменик САНУ, СХХIV,37
к.
_v.
Исто, лок. бр. 241,257,259.
P__
имер:PrivataхLIv b. Procedura degli officiallisoprail mancamento de Martolo
org d'Ancona dell'anno1588.

75
ТОМА ПОПОВИЋ

Турској. Неки посредници су се, назахтев својих комитената, обавезивали да

не објављују њихова именачак ни ууговорима о осигурању робе. У таквим
случајевима по правилу сукоришћене форме: "за рачун оног који то очеку
је", "за рачун једног пријатеља” из Валоне, Солуна, Драча, Једрена, Скопља
и низадругих места која сеуз ту форму помињу.“ |

Посредник је за провизију од 2% од вредности пошиљке прихватао у

Дубровнику робу свог комитента, складиштио је, плаћао транзитну царину,
обављао коначни обрачун са крамаром око преноса робе караваном до ду
бровника, уговарао поморски превози паковао робу у складуса условиматог
превоза, плаћао разне таксе, материјалираднике за паковање, носаче инајзад
склапао уговоре о осигурању робе од“ несреће на мору“ или пиратских пре
пада. Рачуне свих трошкова водио је у посебној свесци и подносио их свом
комитенту по окончању посла. Провизија је била већа, чак до 4% од вредно
сти робе,услучајукадје посредник прихватио обавезу дапронађе купцаробе
у Италији или на неком другом тржишту. Специјализација посредника за
промет одређеном врстом робе и разуђеност његове трговачке мреже доби
јали су посебан значај управо у таквим случајевима? Сачувана трговачка
преписка и уговори о осигурању робе сведоче да је око 60% свих послова
обављено на овај начин.
Специјализација или углед једног трговца у пословима са одређеном
врстом робе били су важан чинилац у избору посредника. Код Јевреја тај
избор јебиоутолико лакши што је, посматрануцелини, њихов укупан извоз
биозначајнији количином и вредношћу робе него бројем и разноврсношћу
артикала.Најважнији артикли у којима су Јеврејидо крајаXVIвекапреузели
значајан део извоза у Италију били су кордовани, монтонини, сафијан и
крзнадивљачи. Производњу ових фино штављених јарећих и овнујских кожа
држали су муслимански табаци, а крзна дивљачи српски крзнари, али су
њихов начин производње, нарочито кад је реч о кордованима, битно унапре
дили Сефарди. Јевреји су деведесетих година XVI века држали преко 40%.
извоза ових артикала. Они су у овом раздобљу упорно настојали да извозом
говеђе, телеће и бивоље коже преузму део промета овим артиклима одду
бровчана, алисуу томе постигли незнатан успех. Значајно учешће оствари
ли су, међутим, у извозу скупоцених источних тканина као што су ћамбелот,
мохер, свилене тканине из Брусе и непрерађена свила из Грчке и са Косова.
затим у извозу ћилима, склавина, ваљаног сукна, вуне, посебно фине при
зренске и скопске; држали су затим око 50% извоза неких скупоцених боја
као што су крмез, индиго и шафран,затим лековитог биља и зачина и најзад
око 20% извоза сировог и прерађеног воска. Овом списку треба додатинакит
и уопште драгуље. У пословима са овом врстом робе достигли су највиши
степен специјализације и доминантну улогу. Укупна вредност ове робе из
носила је од 1595. до 1606. године око четири стотине хиљада дуката го
21 на пример, Noli e sicurta XXXII, 93-94, 150-151,231"-232. и д.
2. I.

На пример, Privata XLII-XLIIa.

76
 ДУБРОВАЧКИЈЕВРЕЈИ У ТРГОВИНИ ТУРСКЕИ ИТАЛИЈЕ

дишње што је дубровачким Јеврејима доносило око 12.000 дуката зараде

годишње 23
Слична структураробне листеможе се извести и изпословазначајних
посредника међу дубровачким Јеврејима.
Соломон Оеф је без сумње једна од средишњих пословних личности
међу дубровачким Јеврејима. Током осамдесетих годинаXVI века изградио
је моћну трговачку мрежу којом је повезао послове Јевреја из Цариграда,
Скопља, Призрена, Солуна, Валоне, Драча, Берата, Сарајева са оним из Ан
| кон- иВенеције. Основу његових послова чиниоје промет оним балканским
производима у којима су Јевреји већ имали дуго искуство и поуздано
тржиште, као што су фино штављене "ситне" коже, кордовани, монтонини
и сафијан, затим боје као крмез, индиго и шафран, грчка и косовска свила и
дан, босанска "груба” и скопска "фина" вуна. Оеф је покушао да тргује и
говеђом и телећом кожом, али у тим пословима није имао виднији успех.
Највећи део прометатеврсте робе, око80% укупног балканског извоза, остао
је и током XVII векау рукама Дубровчана. Иако је неколико јеврејскихтрго
ваца,међуњима и Соломон Оеф, извозило уАнкону од 1000до 1500 говеђих
и бивољих кожа годишње, они, као ни други трговци из Турске, нису успели
| озбиљније угрозе дубровачку мрежу исплетену око тих послова. То је и
пр.злогдасе Јеврејивећ напрелазу изХVI у XVIIвекусредсреде наизвоз
артикала који су били и у основи Оефових послова. Оно што им нијеуспело
у борби са прејаком дубровачком конкуренцијом, Јевреји су остварили у
извозу најскупљих производаТурске, као што су ђамбелот, мохер и свила из
Брусе и из тих послова успели су да потиснуТурке, Персијанце и Јермене.
Од 1597. до 1606. године дубровачки Јевреји су осигуравали ове артикле на
вредност од сто двадесет до сто педесет хиљада дуката. Затим артиклима је
на европском тржишту постојала стална и веома висока тражња. Упркос
уредбамао одевању које су их ограничавалеу луксузу,у готово свим европ
ским државама, племство и богати грађани су, у складу са модом барока,
носили одећу шивену од скупе и луксузне источне свиле, кадифе и ђамбе
пота везеног златом, сребром и украшеног драгуљима. У пословима са сви
пом и ђамбелотом огледао се и Соломон Оеф посредујући у пословима
својих комитената из Цариграда и Солуна. Део ових послова обављао је
заједно са Данијелом Абеатаром коме је ђамбелот био основни трговачки
артикали којије у Млецима имао сталне купце. Оефје износио на млетачко
тржиштеидо 50 табли ђамбелота годишње попросечнојцени од300 дуката
затаблу. Тому јебезсумње доносилонајвећузараду,алии највећипословни
ризик због честих ускочкихи гусарских препада на трговачкебродове?“

и за овај приказ узети су из многих серија дубровачке архивске грађе као што
ac, Diversa cancelariae, Nolic sicurta иниза других набрајање појединачних
_окумената сматрам непотребним тим пре што је веч о заиста обимној грађи.
м

На пример: Noli XXXI, 137-138; XXXII, 126-127; XXXIII, 18-19, 123“, 130 ид

ту
I ОМА ПОПОВИЋ.

Toma Popović
DUBROVNIK JEWS IN TURKISH AND ITALIAN TRADE IN LATE XVI
CENTURY

Summary

By the seventh decade ofthe XVIcentury, the Sephardim sculed in allBalkan.

larger towns, centresotmanufactureand trade, and had begunplayingan increasingly.
important role in them. Daniel Rodriga'sintention to consolidate the new position
of Balkan Jews by openingthe Split port and including it in the Mediterranean trade.
traffic, although achieved in 1592, considerably changed the overall positionofJews.
first of those living in Venice and then of those in Dubrovnik. The position of
Dubrovnik Jewssignificantlyalteredwith the decreesonJewsDubrovnik introduced
from 1570 to the enactment of the new customs regulations on Jewish trade in
1583.-1585. During the 1580's,some twentymajor merchantswere activein Dubrov
nik, through their deals, ties and new ideas, they succeededin linkingJewish affairs.
in the Balkans with the major European trade trends. The whole analysis of this
process is based on a detailed research of Dubrovnik documents, but also of docu
ments of several Italian archives. The very nature of the subject called for the he
synthesisingof the paper to a degree in keeping with historiography's new methodo
logical efforts.

78
историјски чAсопис, књ. ХххIх, стр. 79-86(1992)
VUE HISTORIQUE, Liv. xxxix, p. 79-86 (1992)

| | Оригинални научни рад

__ Удк 993 (497) "15/ Is
__ Чланак примљен26. XI 1992.

ола зиролРВИЂ.
историјски институт слнУ
Београд.

ПИТАЊЕ ГЕТА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ ОСМАНСКИМ

ГРАДОВИМА

| Постојање"Великеавлије"уСарајеву,"Кортижоди Бутон"-а уСкопљу,

"агале" (агада)у Софији,као ијеврејскихмахалаодносно четвртипоосталим
значајним градским средиштима Европске Турске сведочили би у прилог
постојања гета, попут оних у хришћанској Европи, и на просторима ове
некадамоћне Империје.
И страни путници, који током XVI и XVII века,1 разним поводима
долазе у Турску, углавном Јевреје затичу у посебним градским четвртима.
Званични османски пописи становништва- познатији под именом деф
тери“ - редовно уписују одвојено верске односно етничке скупине, сходно
томе и јеврејске скупине (сепаat-iyahudiyan) односно, знатно ређе, махале.
0 свакодневном животу Јевреја, житељаосманскихградова, поузданије
и детаљније сведоче, међутим, документи настали из сасвим одређених
практичних потреба, а то су респонсе - питања и одговори из рабинске ли
тературе,као итурскисудскидокументи- сицили-узфетве,потврде,берате
и друге турске званичне акте. Читајући их, пред нашим очима као да из таме
израњаједан давно ишчезли свет, свет који купује, закупљује, продаје,за
вештава имовину, истерује на суду своју правду, жени се, разводи, ослобађа
робље,градииумире,често од насилне смрти. Ту се,неретко,даје и лични
описглавних актера, понекису чак и костимирани, уз обиље других поједи
ности, толико значајних на суду.
Документи,значи, довољно детаљни и поуздани да дају одговор и на
питање о постојању или,пак, о непостојању гетаудржави Османлија.
Рецимо најпре да се сам термин гето- одомаћен на читавомхришћан
скомпростору- ту уопште не употребљава. Уместо њега наилазимо на тер
__ |-
1 временске границе нашег рада обележавају две преломне године у историји турске
| јеврејске дијаспоре: 1492. и 1683
1

Настали првенствено из фискалних разлога.

19
ОЛГА 3иројЕВИЋ

мин "јеврејска кућа"-уаhud(i)hane - који сасвим очигледно показује даје

прво стаништеуТурскудобеглих Јевреја била најпреједна,бесумњевелика
или већа кућа(или хан). У Речнику османских историјских израза и терми
на читамо: "yahudhane - термин који се користи за место од више кућа у
којима заједно станују Јевреји,користи се и уаhudihane". Атермин је сино
ниман сатермином "јеврејска махала“.“
Домахале се свакако дошлоу каснијемвременузахваљујући сталном при
ливу јеврејских избеглица и високом наталитету. Од једне куће (или хана).
овековечене у изразу уаhudhane - преко више кућа са заједничким двориштем
отуда”Великаавлија” односно"Кортижо)” и"Куртижоc“- дошло седојевреј
ског шемата односно махале, којих је по већим градовима (Сaрajeвo, Скопље.
Битољ, Софија)могло битии неколико, икоје су,највероватније, биле отворена.
насеља, бар укаснијем времену.
Но, упоредо са постојањем посебних јеврејских четврти, многобројна.
сачувана сведочанства не остављају места сумњи о становању Јевреја и унутар.
других, то значи муслиманских и хришћанских махала,“ било у сопственим
билоу изнајмљеним кућама. __

УСамокову (Бугарска) Јеврејин продаје (1550) своју кућу,која се налазиу

муслиманскојмахали (МесиидХоџе Сефера) једном муслиману“ Године 16ti.
Јеврејин купује кућу-у софијскојхришћанској махали Семерџилер - одЦига.
нина (за2400сребрних акчи)?“Знамо и даје 1646 неки Јеврејин имао своју кућу
у софијској хришћанској махали “Поп Милој“? У неком малом граду један
Јеврејинјеотишаоумуслиманску махалу(ХVIIвек)итамокупиокућу?Сачуван
јеи податак о продаји Јеврејину јенне турскекуће уБруси.“
3

M. Z. Pakalin, osmanli Tarih Dayinleiwe Tarimjeri Sözligii, 3, Istanbul 1946, 601.

такође: "Кућа у којој станују сви Јевреји и скуп кућа“, М. Dogan, (Biyik Tirkče Sözlik, Birik.
Yayinlari, Ankara 1981, 1031): “место састављено од више кућа у којима заједно станују
јевреји“ (Е. Develioglu, osmanlica-nikše Ansiklopedik i болт, екikive yeni haritie, Anji.
1962, 1389).
м

Има такође и вести - реч је о двојици православних свештеника - да су живели у

јеврејским махалама (Извори за блгарската историја xvi, њих, софија 1971, 44). Упор. Ž. Lebi
Plima i slom, iz istorije Jevreja kardarske Makedonije, Dečje novinc, G. Milanovac 1990, 51.
5

Die Protokolbicher des Kadiantes Sofia, bearbeutet von G. B. Galaboy, heransgege.

benvon H.W. Duda, München 1960, Nº.84 но продаја јеврејскекућеунутарјеврејскеwi
изгледа да је спадала у надлежност рабинског суда (Bet din), као што је било регулисанон.
право прече куповине (А. Хананел, Е. Еншкенази, Еврејски извори за обнтествено-иконо
мического развитие на балканските земи, н, хvш век, БАн, софија 1960, 425-26, 480).
|

Изнори за 6лгарската историја, ХХ1, БАН, Софија 1977,234.

m
Гоie Protokolbicher, No 1150. судећи поферману из1663.године турцимаи Јеврејимi
било је изричито забрањено да се насељавају у "бугарском делу“ (Хр. Ботушаров, Софијск
евреи през 1878-1885 г. годишник ХХIII, обиштествена културно-просветна организација
евреите в Народна Република Блгарија, Софија 1988, 100).
8

Барејски извори, II, 362.

9

исто, I (софија 1958),308.

8()
 ПИТАЊЕ ГЕТА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ ОСМАНСКИМ ГРАДОВИМА

масведочанстава даје Јеврејиндаваосвојукућуузакупнејеврејину(ХVП

ти .или, пак,за себе изнајмљивао хришћанску кућу (ХVIIвек).“
| СрединомХVI векау Сарајеву су већ становали Јевреји, од којих једану
муслиманскојмахали Сагракчије Махмуда, која је, и тада и касније,билати
муслиманска махала“?Аунеком малом местуу Грчкој изрекомсе казује
јевим махалама Јевреји били измешаниса Турцима и Грцима.“
| Паиослањајућисена фетве (правномишљење)чувеног шејхулисламавбу
(1490-1574) може се закључити да су се “јеврејске куће” (уаhudi-hancleri)
налазиле (понекад) чак иу непосредној близини саме шамије (што је доводило
по сукоба с услиманима“
отуда и забрана (1566) Јеврејима да се насељавају
близумахалскихмесџида“ којасигурнонијеувекпоштована. Јеврејису,судећи
по једној другој фетви, могли поседовати и куће (milk dari) у муслиманској
имали (с тим, што су, приликом њене продаје, муслимани требало да имају
вопрече куповине).“
| Расположиви извори сведоче, даље, да су Јеврејикуповаликуће навакуф
мземљишту, којеје било у пуној својини (miilk)вакуфа“ поседовали су такве
гуће (тik)^* па и оснивали породичне вакуфе (у корист својих потомака) од
својимнекретнина“ или су,пак, становалиу кућама које су сами изграђивали,
| понутврђеним условима (врстанајма) навакуфском земљишту?“
__
Исто, II, 427.
1.
Исто, 1.207.

A.Bejtić, Sijavuš-pašina daira u Sarajevu. Prilozi za proučavanje istorije Sarajeva, II,

Isti sist, или Јеwrijske nastambe u Sarajevu,Spomenica 400 godina od dolaska Jevreja u
Bosnu i Hercegovinu, 1566-1966, 31.
in

Еврејски извори I, 344-45.

14 --

M. E. pizdaj, Seyhillislam Ebussuud efendi Fervalari Kiginda 16. Asir Tirk Hayati,
Istanbul 1972, Nº.404.
I.

G. Elezović, Iz carigradskih turskih arhiva Mihimme Defen, SAN, Beograd 1950,

I will.
__

Šejhulislan Ebиssuud efendi Fervalari, Nº. 403, шеријат иначе садржи и одредбу о
Lра у прече куповине од стране суседа (м. Беговић, Настанак и развитак неријатског права,
BlancaXV. Beograd 1984,97).
III.
Еврејски извори, 1,392-93.
18
Исто,I,243. Вид. нап. 16.
__
| у овом случају, по закону о обичајима за вакуфе који се оснивају на шеријату и
турском суду (Исто, н. 438-440, II, 41-42), вид. такође: м. Беговић, вакуфи у
нУ, Београд 1963, 83-91; Ar. Shmuelevitz, 1he Jews ofthe Ottoman Empire in
hand the Sixteenth centuries, Lciden 1984, 39.
- Еврејски инори, II,407. На вакуфском земљишту налазили су се и јеврејски дућани,
ни гробља}};Protokolibicher Nº.823; Беговић, вакуфи у Југославији од-on,
altinci Asirala istanbul Hayati (1553-1591), Istanbul 1935, 53, dok. 16.

81
ОЛГА ЗИРОЈЕВИЋ.

Будући да је његово изнајмљивање јеврејским станарима доноси

значајан и сигуран приход, (уаhudhane) као даје редовно била изграђиван.
управо навакуфскомземљишту. Такојеуаhudhane уБитољу припадала
фумустафечелебије изОхрида?“ А и"две јеврејске куће" у скопској
Пајко-оглу припадале су вакуфу Муслихудина Абдултанија ал-Мадан
како се то види из његове вакуфнаме датиране са 1550. годином? Прв.
станиште Јевреја у Софији била је "la agada", Турци су је звали "керван сарај.
(у власништву једног бега, што значи вакуф).“ Најзад, и сама сарајевса.
*велика авлија“ илисијавуш-пашина даира?“-Јевреји су је звали “кортик“.
и "кортижко“ - дугује свој настанак, 1581. године,угледном муслиманском
добротвору. Реч је о румелијском беглербегу Сијавуш-паши. Уједномзнат
но каснијем (1728/29) насталом сицилу читамо: "... Тога времена Јевреји .
Сарајеву живјели су у неколико махала, а,уистину, тај милет био је прља
(ehli mulevves sahibleri)“ и недисциплинован (ademi tekay-yud), па је више
пута избијао пожар међу њима.Због тога су угледниљуди (ајани)замолили
реченог пашу данаправиуслугу и да Јевреје пресели и удаљи из муслиман
скихмахала. На то је паша, стојећинапрагупомагањамуслимана, аистодоi
но водећи рачуна и о томе, да не разбије срца споменутог милета, послиј.
обављеног договора, дао да се за сарајевске Јевреје сагради један посебан.
велики хан и тајхан завјештаоје каовакуф везан за његово потомство. Исто
добно је дао дозволуза градњу синагоге“.“
Последњу овде изречену тврдњу треба примити, како је то већ истак
нуто,” с резервом,будућида једозволаза градњу нове богомоље могла бити
дата (само) од стране султана (засад бар не располажемо супротним вести
ма). А када је реч о Сијавуш-паши и његовој одлуци да Јеврејима подигне
21
турски документи за историјата на македонскиот народ II, под редакцијата нан.
Бошков, Скопје 1966, док76,224.
--

H. Kaleši,Najstariji vakufski dokumenti u Jugoslavijina arapskom jezika, Priština 197.

240,248.
--
E. Eukcнази,живот тна евреиге на Балканскија полуостров през XVI и XVII века
ГодишњакIv, Софија 1969, 138; И. Москона, Бити душевност на блгарските евреи, Голишни
v, софија 1970, 117.
24.
Уз данашњи старијеврсјскихрам.
2
чини нам се да би,у овом контексту, прикладнији био превод“збркан“. А кадаје:
о односу (судару) различитих цивилизацијских кругова, можда треба поменути да је на
"кернасара“ (каравансарај, јеврејско прво станиште) остао међу бугарским Јеврејима запамћа
као синоним безвредног, нечистог, примитивног (Москона, Бити душевност. 117), док се па
у дубровачкој књижевности јавља погрдни израз гетина који су господа и госпође упућивал
својој женској послузи, уз епитете “гнусна“, "смрдећа", "балава“ (Mir, Pantić, Jevreji u dubro
vačkoj književnosti. Zbornik 1, Jevrejski istorijski muzej, Beograd 1971, 233).
26

Bejtić, Jevrejske nastambe, 26.

2m
Исто.

82
 ПИТАЊЕГЕТА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ ОСМАНСКИМ ГРАДОВИМА

исебно станиште, можда јенату одлуку могао имати утицаја и његовлични

пекар-Јеврејин Бенвенисте?
До данас сачувану традицију међу сарајевским Јеврејима да је Сија
вуш-пашина даира увек била "настамба саме јеврејске сиротиње“?
потврђују и већ наведени случајеви становања Јевреја унутар других махала.
| 0-игледно је ту реч о богатијим припадницима овог народа који су стано
вали у засебним кућама, па чак могли поседовати и више кућа. Један спор
i sfог начина разрезивања пореза открива, међутим, и другу страну;
богати нисуувекбилии поседници кућа,доксиромашни то некадјесу.
И управо због начина разрезивања пореза - разрезивани су по махалама од
носноверским (националним) заједницама, ретко појединачно- долази и до
а између јеврејске општине и појединаца који одлазе у муслиманску
махалу. Такав бившижитељјеврејскемахалеје,наиме, и даљеморао
асве данке као и остали Јевреји.“
Сукобаје било и са хришћанима; кадаје 1670. године један дубровачки
трговацу Софији продао своју кућу Јеврејину, против тога су устали сви
пубровачки трговци бојећи се да се странци и иноверци не увуку у њихову
махалу и тако им угрозе црквицу? На пријаву трговаца влада је казнила
продавца са 500 талира глобе33
Број Јевреја, и не само њих, који су становали у другим иноверним
махалама,мождајебио изнатан - релевантна сведочанства не дозвољавају
|намладонесемо конкретнијезакључке- алитименикако није биладоведена
у питање основна интенција ове централизоване теократске империје да,
што изрелигијских што из фискалних разлога, групише градско (па и сео
ско) становништво по посебним четвртима (махалама). У том контексту ова
1.

A. Galanté, Tires et Juifs, етнае нistorinepolitique, Istanbul 1932, 101.

| Bejtić,Jevrejske nastambe, 26. највероватније је то био случаји у осталим великим
приповима у царству. Тако се за софијску "агаду“ или “куртижо“ казује да је дата од стране
кме државе сиромашним Јеврејима који су дошли из IIIњаније (Москона, Бити душевност,

извори, II, 290. Питању поседовања некретнина посветићемоускоро посебан

ји свакако требало истаћи даје с поседовањем некретнинау уској вези била ћахака
рпoседа изнајмљене некретнине (сваке врсте) на три године, али само за првог
ова веома важна законека регулатива односила се искључиво на Јевреје (Ешке.
на евреите, 137-48).
| Етрејскиизвори, II, 362.63; Сн. Панона, Еврејската обштина и балгарските земи през
ми миша проучванија заисторијата на еврејското населениенблгарскитеземи, xv-xxвек,

ХVIII век), Смедерево-Београд 1992, 167-68.

| 1љić,Jevrejiu Dubrovniku do polovine xилII stoljeća, Sarajevo 1937,218, нan. 10. д.
ска акта издата на захтев Дубровачке републике (1627-1647), Мешовита грађа
| институт, Београд 1982, бр. 248

83
ОЛГА ЗИРОЈЕВИЋ.

мера се никако не може сматрати дискриминаторском јер је важила за све

поданике Царства, муслимане и зимије (дословно, штићеник, немуслиман).
Yahudhane - то треба поново истаћи, није идентична са махалом, то је
редовно зидом ограђени скучени простор намењен становању великогброја.
породица. Ослањајући се на рабинску литературу дознајемо да су гетa i
Османској Империји стварана на иницијативу самих Јевреја.”Били смо св
- каже се ту - ”окупљени на једном месту сазидинама унаоколо и катанцима
на капијама, саграђеним као тврђава у средини града... за чување дома Израе
ла.“ Кључеви катанаца са капија били су овде, за разлику одДубровника
(да наведемо један пример) у рукама Јевреја, који су сами желели ово издва
јање“да би нашедевојке остале скромне, да не би излазиле изван зидина,да
се не би поквариле, сачувај Боже.“ Јер, а реч је, овог пута, о Скопљу, "ста
новници овог града... који нису синови Израела, лоши су и грешни, али не
улазе у наше место у коме су наше куће и дворишта.“
У којој мери је главна брига ових људи била моралног карактера све
дочи ивест да су, након страховитог страдања Скопља 1689. године, Јевреји.
одлучили да прво саграде одбрамбене зидине како Турци не би дошли у
њихове домове да једу и пију, напаствују имжене, кћери и синове.“ Ановај
за изградњузидина прибављен је тако што су тражили одобрење од меро
давнограбина(и добили су гу заотуђењесветихпредмета изсинагоге(било
да их продају или претопе).“
Сведочанства о најранијим заједничким стаништима Јевреја доста су
оскудна. Ослањајући се на казивање рабина Ахарона Абајова (ХVI век) из
Скопља око великог дворишта биле су саграђене куће и дућани. Куће су биле
на спрат и са тремом (егзедром). На раздаљини 6-8 лаката од веранде сваки
станар је имао зидану ограду, или, како су то описали савременици: “Зид
који дели између суседа на начин да остане место за сваког од њих као
власништво, ато је као неко мало двориште у оквиру великог дворишта. Сва
та мала дворишта су у правцу великог дворишта, које је заједничко вла
сништво и тамо су јама и корито за којим жене перу веш...“ Било је
међутим, икућабездворишта.“ Године 1647. мајкаи синпродавали суједну
кућу на спрат, једну приземну кућицу, кухињу и покривену терасу, које
су се налазиле, највероватније, у скопском "Кортижо ди Бутон“-у“. Две
34

Lebl, Plina i slom, 51.

35
Исто.
36

исто, 52.
37

Еврејски извори, Ш, 313-15.

Lebl,Pima i slom, 52; Упор. такође: Ботушаров, Софијските евреи, 99-100.
Lebl, Plina i slom, 52.
Варејски извори II,326.
 ПИТАњЕГЕТА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКИМ ОСМАНСКИМ ГРАДОВИМА

Pjespejске куће“ у скопској махали Пајко-оглу имале су 19 односно 26

соба“. Негде у ХVII векуједан Јеврејин је имао, опет негде у Скопљу, кућу
надваспрата“ другије, не наводи се у ком граду, у својој кући био саградио
попионицу оловнеруде.“ Анепокретноимање, којеје 1667. године завештао
неки Јеврејин у корист својих потомака, чинило је неколико кућа, стаје,
нардаци (доксати), бунар и нужник“
У закључку се не може заобићи Иво Андрић. Он сарајевску "Велику
пију“ назива"врстом гета“.“ Одистаје неоспорнабила велика жеља самих
рејскихдосељеникада се, из култних разлога, самоизолују и буду концен
присаниокосинагоге“ Турскевласти, опет, ако се изузму похлепа и корум
пираност локалних властодржаца, углавном нису прибегавале репресији
према њима. О томе сведочи и њихово рано излажење, не знамо у којој мери
масовно, изових заједничких станишта, и настањивање по муслиманским и
мришћанским махалама. Чувени солунски рабин Шемуел де Медина (1506
1589)говори ослободи кретањау свим деловимаЦарства истичући чињени
цу да су капије градова биле даноноћно отворене, тако да је свако могао ући
иизаћи без икакве препреке.“
Када је реч о положају Јевреја у османској држави, индикативан је,
најзад и запис једног савременика (иако сигурно није лишен извесногпре
теривања и зависти). Реч је о католичком мисионару Петру Башићу који
1640. године посећује Софију: "Јеврејау Софији има више од 15.000" - каже
1.
Kaleš, Najstariji vakufski dokumenti, 248 двориште турских Јевреја“ у Београду
имало је судећи по каснијим (172s) нестима, поз собе (р. Eurić-Zamio, Stara jevrejska četvrti
Ajiнica u Beogradu, Jevrejski almanah 1965-1967,44).
ну.
варелоки извори, п.285.
ri
Исто, 66-67.
__

иста, 346.
i.
1. Andrić, Na jevrejskom groblju u Sarajevi, Spomenica 400 godina od dolaska Jevreja u
Bosnu i Hercegovinu, 1566-1966, 100. слично тврди и Sl. Goldstein: “У градовима под турском
| myније било гета у западноевропском поимању,ипак сејеврејско становништво концентри
рал. у збијена насеља или махале, каткад организирано уз помоћ и по вољи власти, каткад
спит панка. око синагоге и из економскихразлога. Тако су настале јеврејскечетврти и
_______

мишле- н,Скопју, Београду, Сарајеву идругдје."Židovi natlu Jugoslavije, Zagreb 1988,31).

__
-уз допуштено кретање суботом унутар својег насеља, било је допуштено још и
претње унутар појаса широког 2.000 лаката око цијелог града, а тај се појас у талмудском
у зове и Мин. Šabat (суботња граница или област суботе) даље од те границе
је било забрањено кретање“. (Talmud, izbori(iiia: tekstova s hebrejskog i aramej
Talmuda i bilješke napisao E. verber, Otokar Keršovani - Rijeka “: 51). На
- и указао нам је господин Еуген Вербер, па му и овом приликом изражавамо своју
имилност.
__
shmuelevitz, The Jews ofthe outoman Empire, 35-36. па и плаћање главарине (шизје)
|- сматрало секао акт којим су Јевреји куповали од султана своју сигурностукључујући
_ кретања, посебно трговање широм царства (исто,84).
85
ОЛГА ЗИРОЈЕВИЋ

он - "... и богати су, јер су све трговине у рукамаЈевреја. Они су врло велики
лихвари, ништа им није забрањено, јер плаћају много великом господару
(султану); немјешају се с осталим народима, а заплаћање харача помажу се
између себе".“

Olga Zirojević
THE GHETTO ISSUE IN THE SOUTH-SLAV OTTOMAN TOWNS

| S u m m a rу

On thebasis ofavailable Turkishsources andresponses (questions andanswers

in rabbinical writings), the author has attempted to provide a more reliable answer
to the issue of the existence or non-existence of ghettos in the Ottoman state in the
1492-1683 period.
Thevery term ghetto (adopted throughout Christendom)wasnotused inthese
sources atall; instead,the term "Jewish house"-yahud(i) hane-wasused; it obviously
shows that the first settlement ofJewswho med to Turkeywas one, indubitably large
house (han). The Turkish dictionaries define this term as a settlement of a number
of housesin which the Jews live together. In time, the term became a synonymfot
the term "Jewish district" (together with the constant increase in the Jewishpopula
tion).
However, along with the existence of distinct Jewish districts in South Slav.
cities (Sarajevo,Skoplje, Bitolj, Sofia), the Jews also lived in other, Moslem and
Christian districts.
Jewsalso owned realestate inthese districts(mulk), which they freelymanaged
and even bequeathed to their descendants.
Jewishsettlements,such as"Velika Avlija" inSarajevo and "Agada" inSofia,
were definitely a "kind of ghetto", as Ivo Andrić claimed, because the Jewish settlers.
had undoubtably wished to isolate themselves and rally around a synagogue for
cultural reasons.With the exception ofthegreed and corruption oflocal powerwiel
ders, the Turkish authorities had for their part mostly refrained from repressing the
Jews. This is corroborated by the Jews early departure (we do not know to wћа.
extent) from these common settlements and their settlement in Moslem and Chri
stian districts, as well as their free movement throughout the empire.

48
Tadić, Jevreji u Dubrovniku, 216.

86
 IСки ЧАСОПИС, књ. XXXIX, стр. 87-118(1992)
__ нisтокiоuЕ, Liv. xxxix, p. 87-118 (1992)
| | Оригинални научни рад
| УдК.281.96. "17":929 патријарх калиник I
_ чланак примљен 14. ХП 1992.

Радмила ТРИЧКОВИЋ
историјски институт сАнУ
Београд

СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЛИНИК I.

ДРУГА ОБНОВА ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

1. Порекло приче о Калинику "Грку"

0 пореклу патријарха Калиника I сусрећу се у историографији две
верзије. За историчаре који се позивају на Сказаније у Руварчевом летопису
и0пшти лист Пећке патријаршије, Калиник II био је родом из Скопља." За
Dне, пак, којису овим изворимапретпостављали познатубелешкујеромона
какирилаХоповца, онје био Грк? Спојившиоведомаће изворе са изворима
Римске курије, Јован Радонић је у међувремену дошао до закључка да је
патријарх Калиник 1 био Грк из Скопља, рођаки штићеник чувеног Алек
сандра Маврокордата, великог тумача Царског дивaнa!“
Сказаније о патријарсима на крају Руварчевог летописа очигледно је
настало у време патријарха Мојсија Рајића или Рајовића, и то после 1720.
године. Та белешка је сасвим кратка и своди се на обавештење по коме би
Калиник I, двадесет други патријарх српски, био родом из Скопља: "Родом
бист от скопија“.“
I.

__ P. Прујић, Калиник I. Народна енциклопедија, I, 223; Ђ. Слијепчевић, историја

|-исте православне цркве, 1. Минхен 1962,376.
__

м мирковић, правни положај и карактер српске цркве под турском влашћу (1459.
|ro,Beoгрaд1966, 93
-

1. Радонић, Римскакуријаи јужнословенске земље од ХVIдо XIX века, САН, посебна

илиа, сLV, 3, Београд1950,471
__

стојановић, стари српски родослови и летописи, СКА, Ср. Карловци 1927, стр.
| уопштем листу манастира Дечана,састављеном после укидања пећке патријаршије
I. | и у једном преводу истог поменика на арбанашки језик из истог времена, вид. с.
споменици, Београд 1864,83; Г. Елезовић, Један нов именик српских архије
пилоти ипатријарами пећких, Глас САН, СХСIII, 96, Београд1949, 113.

87
РАДмилАтричковит,

Белешка у Општем листу Пећке патријаршије, по речима Милоша

Милојевића, потекла је из пера патријарха Арсенија IV Јовановића. Онаје
настала после 1727. године и, за разлику одпретходне, делује као апологија
патријархабеспримерне храбрости и самопрегора. Укратко, табелешка ка
зује да је "Калиник, достојан вјечнијапамјати",био обудовелијерејскопски.
који је сâм, “као мудар довољно”, примио на себе звање патријарха иберат.
Патријаршије -“ титулу и потверждение патриаршеское” - од оновременог
везира Ћуприлића (Мустафа-паша Ћуприлић, велики везир од 25. октобра
1689. до погибије у бици код Сланкамена, 19. августа 1691). Поступио је тако
не упитавши народ, из родољубивих побуда: ”да спасет народ прочи изо
ставши, да не робитсја и не губитсја“. Због тога је имао супостате у пећком
еклисијарху Мојсију Зурли и Мојсију ђакону. Реч је о потоњем патријарху
Мојсију Рајићу, који се од 1704. године помиње као рашки митрополит, и о
београдском митрополиту Мојсију Петровићу, којиједо 1709. године, кадга
је патријархКалиник II хиротонисао задабарског митрополита са седиштем
у Сарајеву, био архиђакон Пећке патријаршије“. И поред ових противника.
патријарх Калиник I одржао се на престолу сведо смрти уТемишвару7218.
то јест, 1710 године.6 __

Пошто је под именом Арсенија Црнојевића испричао како је српски

црквени престо после патријарховог бегства изПећи био препуштен татар
ским коњимаједну зиму,јеромонахКирил Хоповац (1721) наставља о Кали
нику I, двадесет другом пећком патријарху: ”И ва то лето 1696 (ј приде.
патријарх Калиникгрки седе у престол. По отшадшихТатаров обрeте пуст
и са царевим бератом утвержден бист на престол. Приведе два архијереја.
грчаска и поставише јего натриархом србским“.” __

стављени рашки митрополит Арсеније Јовановић походио је област Бео

градске и Карловачке митрополије у својству егзарха и посланика.
патријарха Мојсија, "милостиње ради“. О његовој посети фрушкогорск
манастирима сведочи и његовзапис од 20. јуна 1721. године, кадје дошаоу
манастир Врдник - Нову Раваницу“
О сусретурашког митрополита Арсенија Јовановића и остарелогјеро
монаха Кирила Хоповца нема писанихтрагова, изузев оних који су видљи
у њиховим тако различитим записима о патријархуКалинику 1. КодКири
Хоповца, то је очигледно погрешна година укојојјепатријархКалиник Грк.
“засео“ на српски црквени престо у Пећи. Код патријарха Арсенија IV Јов
s

- Ил. Руварац, Montenegrina, 3емун 1899, 154-155; исти, Рашки епископи и митропол |
ти,Глас СКА, LXII, Београд 1901, 33.
-

М. С. Милојевић, општи лист патријаршије пећске, Гласник СУД, ХХХV, Београд.

1872, 76-77.
3
Ил. Руварац, О каталозима пећских патријараха, Гласник СУД, 23, Београд 1868. n.
8
љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II,бр. 2400.
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЈШИНИК I
новића то је незатомљена лична потреба да успомену на патријарха достој
,
ног вјечнија памјати одбрани од свих клеветника. Те карактеристике двају
ивора свакако требаузети у обзир.
Кадјеренозапису КирилаХоповца, несмесе губити извидачињеница
Iаје овај пострижник манастира Хопова исти онајјеромонах ЂираХоповац,
којије у времену од1689. до 1704. године служио као свештеник у Сарајеву.“
Тако је, крајем маја 1694. године, био и у Пећкој патријаршији, где се на
једномминеју потписаокао "многогрешни Кирил, егзарх васили кир Виса
| Босанског“ 16. нови дабробосански митрополит Висарион житоми
b. један од првих архијереја које је хиротонисао патријарх КалиникI, и
сам је од 1689. године био свештеник у Сарајеву“. У јесен 1694, јеромонах
ип Хоповац приложио је сарајевској цркви Светих арханђела рукописно
ау мају 1697. потписао њен патерик“. У међувремену, фебруара
1697. године, патријарх Калиник I посетио је Сарај ево"вторицеју“, по други
пут -
| узаписнику сарајевске цркве Светих арханђела сачувана је свега једна
| "нигапатријархакалиника“, од3. децембра 1696.године. Тоје писмо којим
гу прквени синови у име четрдесет учесника договора после богослужењау
приви умилно наговарали патријарха да одустане од намераваног доласка.
жале на оскудицу и скупоћу, страхују да нису кадри да га достој
кају и да ће се патријарх слабо помоћи ако ипак јер они не могу
наредити пословним људима да се не разилазе изграда.дође,
Упозоравају га и на
опасности од путовања у ратом захваћеној земљи: "А ако мотриш преодиље
и Сарајева, Бог вест, свети стари, не имаш кудедо једнога Мостара, а диље
није пута". Без обзира на то, сарајевско писмо патријарху Калинику I
прожето је пијететом сличним ономе који избија из напред наведене бе
пешке патријарха Арсенија IV Јовановића. "Књига патријарха Калиника”
Lit
црпском
.:писм
ху, алио
које су сарајевски црквени синови упутили неко
је изузетно већ и по томе како су они овог патрим
i praocловили: "Вишњаго промислом изабраному и апостолскаго престола
НЕМЕТНОМу, Пастиру же и учитељу... преосвештеном господину патриарху
Ербскому кирију кирију (тако!) кир Калинику.“

српски православни народ и црква у Сарајеву у 17. и 18. вијеку, Сарајево

m, стари српски записи и натписи, IV, бр. 7251; Д. Д. Вуксан, Рукописи

ке паријарније, зборник Јужне Србије, I, Скопље 1934, 156.
и смарић, нав.дело, 26, 140.
III.

_ | Есклони. Стари српскизаписи и натписи,1, бр.1993,2037; В. Скарић,нав.дело,

__
и смарић, нав.дела, 26-27.
__

| В. Ћоровић, Босанско-херцеговачка писма, гласник земаљског музеја у Босни и Хер

мхи, сарајево 1910, бр. xv

89
РАдмилА ТРИЧКОВИЋ

Како се ово писмо може ставитиуз познији запис јеромонаха Кирила

Хоповца, оновременог сарајевског свештеника, о истом патријарху? 06
вештење покоме би патријарх КалиникI имао бити ГркирођакАлександра
Маврокордата потиче одбарског надбискупа Вићентија Змајевића, а налази.
се у његовом извештају Конгрегацијиза пропаганду вере при Светојстоли
ци у Риму од 18. фебруара 1708. године. У томе свом извештају, надбискуп.
Змајевић пише како је пећки патријарх Калиник Грк - "di nascitaerito greco -
препетнаест година био постављенпротивноустаљенојпраксиизбора,само.
на основу султановогберата, "на срамоту законитог патријарха Арсенија(а
onta del patriarca legitimo Accip). а уз подршку свемоћног тумача Александра.
Маврокордата, свога рођака.“
Радонићје овај извештај схватиокаоуниверзалникључза сватугаљива
и недовољно истражена питања српске историје на прелому ХVII и XVIII
века.“ Тако се и могло догодити да се огромна и драгоцена нова грађа Рим
скекурије,у овом случају, готово без остатка уклопила у већ излизанестар
калупе. Стогатреба поћи од онога што је у овој Змајевићевој причи ориги
нално у односу на напред изложене изворе домаћег порекла, а то је веза
између патријарха Калиника I и Александра Маврокордата.
Велики тумач Царског дивана, лични лекар султана, његов пуно
моћник на Карловачком конгресу, затим и званични тајни саветник, а у
раздобљу од 1691. до 1705. године и велики логотет Цариградске патри
јаршије, АлександарМаврокордато био је уистину личност коју би за рођака
пожелео многи човек православне вере у Турској, а некмо ли српски патри
јарх, око когабез станка и одмора плете своје отровне мреже такав невидљив
противник, какав је за Калиника I био и остао барски надбискуп Вићентије
Змајевић, млетачки поданик из Пераста. Но, не треба мислити да су и ове
Змајевићеве речибилебачене у ветар.
Дакле, Маврокордато је имао рођеног брата Јована, коме је понекад
поверавао своје приватне послове, и коме је у јесен 1694, из турског логора
на Дунаву, с великомтугом писао о млетачком освајањуХиоса, родног острва
њиховог оца Николе“ велики логотет цариградске патријаршијебио јепре
Маврокордата његов професор и рођак Јован Кариофилес. Године 1691, када
је због своје неизлечиве склоности према протестантизму био саборну
свргнути осуђен наизгнанство, Кариофилес је потражио уточиште надвору.
влашког војводе Константина Бранкована у Букурешту, где је и провео оста
такживота“ извеома угледнефанариотске породице, Маврокордато је
сроднике међу кнежевима Влашке и Молдавије, а од оних с којима се оро
1,
Ј. Радонић, Римска курија, 442, 466, 471-472.
16
исто, 450, 454, 457-459, 466-467, 471-479. 509-511, 514.519.
17
N. Camariano,Alexandre Mavrocordato, le grand drognan, Son activité diplo.
1673-1709. Thessaloniki 1970, 40.
18
Исто, 14.
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЛИНИК I

путем женидбе синова и удаје кћери свакако треба поменути управо Кон
стантина Бранкована.“ Једини Србин тога времена који је помињао неке
| рођаке на кнежевском двору у Букурешту био је давно заточени деспот
| Ђорђе Бранковић?“ i
већу своме великом извештају, састављеном после визитације коју је
гавио од лета 1702.до фебруара 1704. године, барски надбискуп и апостол
зитатор Албаније Вићентије Змајевић писао је Конгрегацији како је
пећки патријарх Калиник највећи непријатељ кога има наша ве
pr. u како патријарх управо због тога ужива "заштиту првог тумача Мавро
i r -
а, веома моћног на порти"?
| Како видимо, Змајевић тада није помињао ни Калиника "Грка", нити
гово сродство са Александром Маврокордатом. Разлогтоме откривају нам
- Pa ip- а извремена великог везира Ахмед-паше Калајликоза од5. новем
Браштрч. и 10. фебруара 1705. године. Порта је најпреупутила заповест бео
градском везиру и темишварском валији Али-паши даухапсе и пошаљу на
престо "рају пећког патријарха и његовог брата именом Дефио”. У ствари,
наредбодавац је био обавештен даје поменути "Дефио" већ ухапшен у Те
мишвару, али да је "пећки патријарх побегао на ону страну". Три месеца
касније, пошто је "пећки патријарх именом поп Калинус“ положио тражени
откуп на Царском дивану, темишварском валији Али-паши послата је запо
вест да пустина слободу и "човека који је био ухапшен у Темшивару“?
Оба имена која нас интересују прочитана су погрешно, али се без
коћаможе исправити само патријархово. Кад је реч о његовом брату, кога
је мађарски турколог крстио "дефио“, треба обратити пажњу начињеницу
која на овом месту има већу важност од његовог правог имена. У првом
јерману, а то значи, у тренутку у коме је у Цариграду било познатода се
налази у темишварској тамници, патријархов брат поменут је као личност
| познатог имена, и тодвапута. У потоњем ферману, којије издат искључиво
ради његовог ослобођења из затвора темишварског паше, он је поменут као
бежимени "човек, који је био ухапшен у Темишвару". На тај начин, благода
рећи патријарховом откупу, он је неосетно ослобођен не само тамничких
него и "кривице“ што је био брат патријарха Калиника I. Јер, из тих
мана се невиди да је био ухапшен због неке друге кривице. А то је уједно
веродостојно сведочанство о томе шта је право значење квалификације
| највећинепријатељ кога има наша вера", коју је барски надбискуп Вићен
пијезмајевићприписаосрпском патријарху Калинику I.
__________________________
19.
иста у-16.
-|

Ј. Радонић Гроф Ђорђе Бранковић и његово време, СКА, Бeoгрaд 1911; исти, Ђурађ
Швинковић леспот илирика“, цетињe 1955.
м.

| вва, онаиma Materialien zur albanischen Geschichte in 17 und 18. Jahrhun

lier, II, München 1979, 127. Аутор сматра да се оно односи на николу маврокордата, сина
|Млександрово.
Г. 1. Karacson, Trčkamagyar ekleveltar 1553.1789, Budapest 1914,318-319, 320-321.

91
РАДМИЛА ТРИЧКОВИЋ
Заједно с надбискупским палијумом, Змајевић је примио имаљ којим
су над главом српског патријарха, одчасау коме су дознале за његову пој
измахнуле млетачке власти у Далмацији и Боки которској. Прави домет ти
настојања, као што је управо показано на примеру патријарховог брата и
таоца, открива се тек на основу аутентичних турских извора. Но, с обзиром
натода јеовдереч оКалинику"Грку”, достаје рећи да је надбискупЗмај
у поменутом извештају из фебруара 1708. године, кад су његове акције
тивпатријархабиле предзавршницом, само изноваосмислио најранију
тачку пропаганду уперену против новог српског патријарха Калиника I.
То се види из упутстава у погледу новог патријарха, која је млетачка
влада 8. септембра 1692. године послала которском провидуру Николи Ери
цу: "Не само да ћете дискредитовати његову личност, као и сам избор, него
ћете се добро старати да православне митрополите одвојите од њега,даму
нијесу покорни, и да их што више учврстите и орасположите на корист
државн ог 14.
Већ интерес а"?бра
септем 3 1692, генерални провидур Далмације Данијел Дој
фин писаоје Сенату:"да је пећки патријарх напустио своје седиште и укло
нио се у ћесареву државу, а Порта је на ово достојанство уздигла извесног
Калиника, Грка из Цариграда; да је овај, заведен овом наклоношћу и надама
уноваунапређења, обећао даће са свим жаром радити како би херцеговачке
народе отргао од покорности Републици и како би их подвео под османски
јарам.“ У извештају од26. септембра 1692,долфин се хвали постигнутим
успесима у "озлоглашавању личности избора и управе Калиника, новог
пећког патрија
Прича рха"25 рху Калинику I као "ГркуизЦариграда", како показујеи
о патрија
претходни извештај Долфинов, била је један у низу млетачких успехаове врсте.

2. Друга обнова Пећке патријаршије

На почетку треба размотрити један тежи неспоразум. Наводећи горња
упутства Сената которском провидуру, Глигор Станојевић објашњава да се
у Венецији у то време - извори на које се позива потичу од 8. и 20. септембра
1692 - чврсто веровало "да је патријарх Калиник смијењен, што није било
тачно“. Због тога Станојевић претпоставља да је Порта на неки начин уне
нила Калиника I, али истиче да се наведена упутства у сваком случају односе
на патријарха који ћебитиизабран на Калиниково место?“
23 Г. Станојевић, Југословенске земље у млетачко-турским ратовима ХVI-XVIII вијека.

Београд 1970,378.
24 Ј. Н.Томић, Патријарх Арсеније III Црнојенић према Млечићима и ћесару 1683-1695.

ГласСКА,LXX, Београд 1906, 133.

23
Исто, 143, нап. 128.
2љ,
Г. Станојевић, нав. дело, 378
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЛИНИК I

Можда се из наведених упутстава доиста јасно види кога је Порта сме

нила,акогаје провидур Ерицо мораода онемогући свим средствима. Сенат
и друге изворе информација, а имао је и могућности за предузимање
подухвата попут оног који је интелигентно претпоставио Глигор Станоје
вић. На жалост, немамо све потребне елементе из тих преважних извора.
Али, у напред наведеним Долфиновим извештајима од 14. и 26. септембра
1891. године нема места било каквој сумњи. Ти извештајинесумњиво пока
пују даје, заМлечане у Боки и Далмацији, у исто време,"нови пећки патри
јару“ био калиник I.
У своје време, међутим, Томић-је у првом Долфиновом извештају
шио само потврду за својуранију конструкцију о тобожњој"мисији“, коју
је, по њему, порта поверила патријарху Калинику I заједно с бератом?
Сличан доказ“ видео је и у потоњем Долфиновом извештају?8. Штавише,
неумесном интервенцијом, сугерисао је погрешно схватање, по коме
Бисе долфинове речи из тог извештаја имале односитина "личност и из
bp"новог цетињског владике, и на"управу новог пећког патријарха Кали
нина су
| изворнеспоразума вероватно се налази уДолфиновомизвештају од27.
јула 1692. године. У том извештају говори се о цетињској владичанској сто
пиши, упражњенојсмрћу митрополита Висариона Бориловића Бајице, мле
ratoг пријатеља. Долфин је предлагао да се за њеног привременог
| Министратора постави цетињски игуман (Сава Очинић), али је препо
ручивао да се влада што пре постара за достојну замену митрополиту Виса
риону како би, на тај начин, осујетила не само избегле српске владике у
| Новомнего и"грчкогпатријарха”,којије дошао наонустрану с намером да
нато место постави свог човека "Habbiamo inteso" - писао је о томе Ерицов
- Неки Никшића - "chel Patriarca de Greciviene a questa parte, anzi il medemo
lainleso,checodesto Vescovodi Cettignesia morto, ondevuole assumersi l'autoritá
| lega un altro Vescovo in loco del morto, e pero concisiderate come puo essere,
| se pun gudicere li sudditi del Principe, per esser capitato dal Paese Ottomano. Se
Inwesete poteteunocheviparera,che possaesserbuono percotesto loco,chevada
-- I convostre lettere per essere colla confermato, cio viscriviamo in confe

сматрао да се наведене речи односе на Калиника I и Арсенија

У складу с тим, на глас о смрти цетињског владике, "Кали
о из Сарајева нату страну и дошао у Никшиће“. Али, будући

I.II Томић, нав. дело, 132-133, нап. 112.

|Исто.

уп исто, 143,нап. 128.

ћ, Десет голина из историје српског народа и цркве под Турцима (1683

209, нап.356.

93
 РАДМИЛА ТРИЧКОВИЋ

даје Калиник долазио изТурске, а Црна Гора се налазила у млетачкојв

Ерицов повереник из Никшића предлагаоје да се лице погодно за млета
владику пошаље с провидуровим писмом на потврђење у Коморан, ра
се, "патријарху Арсенију" III Црнојевићу.“
Благодарећи Јовану Томићу, знамо да је патријарх Калиник II до 6 16.
јула 1692. године стигао у Сарајево. Тога дана, 6. јула по старом, у Сарај
патријарх КалиникII написао је писмо београдском митрополиту Симеону.
Љубибратићу, за кога је знао да се налази на млетачкој територији у Ново
Писмо је сачувано међу тајним папирима Сената. Досад је објављено
пута, ада ипакније објашњенокадаје и како, уместо да буде уручено владици.
Симеону, доспело у руке которског провидура Николе Ерица.“ Но, о писму.
касније.
Благодарећи Владиславу Скарићу, знамо да је српска православна
општина у Сарајеву најусрдније примила свога новог патријарха. Сем тога.
знамо да је у Сарајеву, 2030. јула 1692. године, одржан сабор на коме су
потврђени стари црквени синови, а упражњена места попуњена новим љу
дима. Честити Хаџи-Гавро Тадић, писац црквеног Записника, забележио је
тим поводом: "Постави светејши патриарх Калиник са сабором кметове“.На
том сабору донетаје и одлука да се на дванаествеликих празника прикупљ
у цркви прилози верниказа похарану Пећку патријаршију. Тако јеустан.
љена позната "пећка кутија".“
Према томе, "грчки патријарх“, који је, на глас о смрти митропо
Висариона Бориловића, похитао према Цетињу (а не у Никшиће!), није био.
патријарх Калиник I. Он није тај "грчки патријарх" не само због тога што
се у исто време налазио у Сарајеву. Ерицов конфидент о том "грчком патри
јарху" говори као о старомзнанцу,коме замера тек његово османско подан.
ство.
Охридски патријарх Григорије помиње сеу турским изворима 17.јун
1683. године, кад је измирио своје обавезе за текућу годину. После тога, а
њему се говори у ферману од 24. октобра 1687, издатом на захтев његовог
повериоца Кирика из кадилука. Премеди. Оставивши дуг од 3.120 гроша.
Григорије сеједноставно изгубио. Оштећени је извадио заповест да се дуг
утера од свештеника Папа Пане, јемца одбеглог патријарха.“
31
исто. 208-209. г. станојевић, наa. дело,з66. нап.249, исти у делу историја црнеп.
III-1, Титоград 1975, 204, нап. 162.
з2

Ј. н. томић, десет година,208, г. станојевић, Неколико ћириличких нисама с краја

хи и почетка хипII вијека, историјски часопис, ХХV, ХХVI, Београд 1979,бр. 1 и стр. 269.
33
В. Скарић, Српски православни народ и црква у Сарајеву 25-26, 106, 110. Скари.
(стр. 25) доноси и тврдњу фрањевачког историчара фра Мије Батинића (II, 172), по коме и
Калиник 1дошао у Босну у пролеће и остао до краја августа 1692. године.
34

А. Матковски, односите помегу Охридската архиепископија и Османската држави.

гласник ИНИ, ХVI-2, Скопјe 1972, 134-135.

94
 СРПСКИ IIАТРИЈАРХ КА ЛИНИК I

se која је захватила Османско царство после

јста 1687), Григорије се однекуд створио у
1690. године. У логору великог везира Муста
tetaue Rуприлићау тек освојеном Нишу, представио се као архиепископ
(пископос) коме је јањински митрополит Захарија преотео епархијуДелви
ну. Разумесе, добио је ферман да му се епархија врати?“ Средином априла
1689, назахтев цариградског патријарха Калиника II, издат је ферман који се
односина харач јањинског митрополита Антимоса. Антимос је предао 600
гроша патријарховом егзарху, али је новац отео солунски хазнадар.“ Не
иже се искључити могућност да се јањински митрополит у међувремену
IpОМЕНИО. е много вероватније даје Григорије поменути ферман изва
дио не (ун уизмењеним политичкимоколностима, олакшао свој повратак
јени положај.У прилог томе иде и позната повеља архие
јакојомје нова црква Свете Параскеве у градићу Каваја код
x Охридској архиепископији. Проблем је самоу томе што
уна, а изборни актза архиепископа Григорија из Трнова,
раског митрополита“,тек од9. августа 1691. године 37
“. После Харитона из првих деценија ХVII века драчки
ињу се у изворима Охридске архиепископије тек од 1694
O2. године. Тада је ова епархија била резервисана за сарад
НИКЕ На . гији св. Јована Владимира (Венеција 1690). Први је Данил,
P) Тор Кано кpoстихом, потоњије много познатији Козма Китијски38
Пре ове двојице, у околностима више него драматичним, помиње се
један загонетни архијереј на млетачкој територијиу Новом. Поткрај новем
бра 1889. године, на позив патријарха Арсенија III Црнојевића, цетињски
митрополит Висарион спремао се, иако тешка срца,за одлазак у Пећ. О томе
недочи његово писмо каваљеру Болицииз Котора, гувернадуру Црне Горе,
bi S28.новембра 1689. године.“ Болицаје сместа пресекао ове недоумице
нетињског митрополита. Запретио му је преко свога синовца да ће Млечани,
"уст оде, на његово место поставити”i vescovo di Riva“, који се налази
н: ији Херцег-Новог“.“
ом резервномцетињском митрополитукаваљераБолицезаистаније
IVINE *пископоса”. Григорија из напред наведеног Ћуприлићевог
у

Istanbul, BBA, Cevdet Tasnifi, Adiye, бр. 2115.

и

BBA, Maliye Deferi, 7610, стр. 10”.

ј

Уп. и: Савгаров, Историа на Охридската архиепископих, натриариних отпадането и

пигуритедо неiногоуниножениe (1394-1767 г.), Софиa 1932,118, 201-204, 408.
за

Исто,223-225.
BI .

Histom.
| rema mora акта и повеље, IV-1, СКА, 3борник ИЈК, XI, Бeoгрaд 1941,
__

Исто, 672: Исти, Римска курија,399.

95
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЛИНИК I

Када је овај, 18. марта 1693. године, стигаоу Москву као ”ранији андру
ски епископ Арсеније", у Посолском приказу чекала је тужба коју је против
њега поднео јерусалимски архимандрит Хрисант Нотарас, синовац патри
јармадоситеја. Својој тужбиХрисантје приложио писмоод 11. јануара 1693.
плине, које му је стигло из Лавова. По доласку из Венеције у Лавов, писао
је ранијиандруски епископ Арсеније“, сазнао је да се његов рођак Хрисант
налази у Москви. А како се и сâм спрема да дође тамо, заклиње га Богом "и
пушамазаједничког великог стрица и госпође тетке“ да у Москви не буде
против њега, јер и "сам добро зна да од свог стрица (јерусалимског патри
јимаДоситеја) никаквогдобра нису видели“.
Архимандрит Хрисант навео је у својој тужби да је човеккоји се лажно
представља као епископ некад служио у Јерусалиму код старца Калиста,
intra namријарховог. Покравши једног дана његову келију, побегао је на
Кипар, а затим самовласно убирао милостињу по острвљу, све док једнога
преваром присвојио новац хришћана на хаџијском броду и једно
шао нагусарски брод.Тек кадјеМорозини, дужд млетачки,дошао
| Мереју (1684), авантуриста севратио однекуд у своју отаџбину. Морозини
ГА ЈЕ ПОставио за намесника неких манастира, па је тако постао виновник
њихове пропасти. Но Морозини је настојао да га постави за науплијског
ИТОПОЛИта, чему се одлучно успротивио јерусалимски патријарх. Касни
| i ranjeуЦариград стигао гласдаје овај ђакон ипак постао спископ, патри
ису га саборно збацили и анатемисали. Затоје архимандрит предлагао
|- и епископ затвори пошто му се одузму часно дрво и силне мошти,
вјеукрао у Јерусалиму. Једино није могао да објасни како је овај доспео
ју и Лавов.“
Оптужени се бранио заиста вешто и лукаво. Часно дрво добио је од
rivrавољеног стрица с благословом, а на питање о моштима једноставно
нијехтеода одговара. НаКипар је отишао из Цариграда, са уредним отпу
пом патријарха Доситеја. За епископа андруског рукоположио га је, има
томе пет година, монемвасијски митрополит Григорије, дакле: наш позна
ник, ранији новопатраски митрополит“, Боличин "vescovo di Riva“ и Ћупри
шићен "пископос", односно "архиепископ Драча и Далмације“. И за сумњиве
пенте награмати којом је то посведочио дао је сувисло објашњење. То се
не бимогло рећии за његову причу како је по доласку у Венецију дознао да
Е, Турциразорилињеговманастир. Но,руским властима каодаје то прома
кватно,збогтога штосе одмахпозваона митрополитаМелетија, који
|- притрчкој црквиу Венецији, и на морејске архијереје, који су код њега.
Bijeniо с њима, поставио је српског епископа за Далмацију. Да је уистину
Био свргнути одлучен, то не би било могуће.“

и.
Исто, 1st, iss
__
Исто, 158 is,
РАДМИЛА ТТИЧКОВИЋ

Оно што овај случај повезује с напред наведеним предлогом Ерицовог

конфидента из Никшића налази се у писмима јерусалимског патријарха
Доситејамосковскомпатријарху Адријануи руским царевима. "У Јерусали.
му је", пише Доситеј Адријану из Букурешта5. маја 1693. године, “бионеки
ђакон, и од злога живота свога побеже и, не знамо како, где и када, хироко.
ниса се за епископа. После је ишао по немачким градовима, пишући себи.
лажне грамате као да је послат из Јерусалима милостиње ради. Дошавши
ћесару у Беч. учинио је многа зла српском архиепископу Арсенијуи свим
Србима. Овај архиепископ отишао је с многим Србима на острва Коморан
ска... а он је дошао тамо и учинио им безбројна зла.““
Јерусалимски патријарх Доситеј Нотарас тражио је од царева да се
одбегли ђакон пошаље у неки удаљени манастир, "да би људибили намиру.
од њега, док се не покаје". Зашто то тражи, образложио је мало подробније
тек у своме писму патријарху Адријану од 15. јула 1693. године, из Буку.
решта. Дознавши да је одбеглиђакон - Доситејга сада зове Акакије - платио
монемвасијском митрополиту 100 гроша за епископско звање, "заједно са
цариградским патријархом и сабором, одлучисмо га ка свјатотата и не
свештенога, као ругатеља и трговца великим чином тајинства“. Уместо дас.
покаје, одлучени је "приложио зло на зло". Назвавши се митрополитомјој
ским, отпутовао је у Венецију, где је присвојио 100 дуката, које је један
хришћанин завештао Светом гробу. Из Венеције је продужио за Беч, "по
дложио се тамошњем кардиналу и исповедио папежништво". Почео је кар
динал (Колонић) да му плаћа издржавање, али се новопечени "папе __

осрамотио с неком бечком блудницом. "Хтедоше га због тога озлотвори пr

Он је, међутим, тада утекао међу Србе и наставио "студодејанија своја“, Н.
основу његове лажне грамате, архиепископ српски(Арсеније III Црнојеви.
брзо га је разобличио, "а он, злехитри... узмутио је народ противарх
скопа,и тако насилно вршио многа посвећања.“.“
Наведена два писма нису произвела очекивано дејство у Москви. На
страну оптуженог епископа одмахсу стала браћа Лихуди, јеромонаси Јоани.
кије и Софроније,грчкиучитељи надвору, који сувећодраније били успору.
с јерусалимским патријархом. Лихуди су обећали патријарху Адријану да
ће набавити грамате цариградског патријарха, којима ће се неправедн
окривљени епископ у потпуности оправдати. Престрашен тиме, архиман

да епископа не пуштају преко границе. Бојао се да ће му се овај осветити на

у Лавову, а затим, да ће потказати јерусалимског патријарха Турцима, а ови
ће им свима поскидати главе и натаћи их на колац. Но, и "ранији еписког.
андруски Арсеније” се тада осовио иуложио тужбу противХрисанта. Архи
мандрит је њему послао у Лавов човека с поруком да не казује у Москвиза
as
исто, 159 и приложена, стр. 73.
49
Исто, 159-161.

98
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЈШИНИК I

насно дрво и мошти и тек кад је он то одбио, измислио је читаву причу о

поме како је он све то покрао!“
| У септембру 1694. године, јерусалимски патријархДоситејупутиоје царе
писмоу комеје поновио свевећ познате кривицеодбеглог ђакона. У при
једоставио грамату цариградског патријарха, изкојесу се у Москви могли
пи даје оптужени епископ доиста био свргнут и одлучен. После тога,
пиепископ Арсеније или Акакије био је протерану Казан, где је, вероватно,
po",каже Каптеров“
| Руски научник извео је такав закључак на основу писма архимандрита
| waiia патријарху Адријану од8. јула 1696. године. Овогапута,Хрисант
је московском патријарху пренео молбу патријарха Доситеја да се лажни
Епископ прогна у неко удаљено место, где ћему бити ускраћени мастило и
картија. Тражио је да се на исти начин поступи и с Лихудима, његовим
Еучесницима. Поводза то било је писмо које, само захваљујући "некојему
iarosecrином" није стигло на своју праву адресу. У том писму, изгнаник је
писаокакоје јерусалимски архимандрит ишаоу Москву као посланикјеру
салимског патријарха, са задатком "да се московски цар покрене у рат против
bar:: Оптужујуће писмо било је упућено француском амбасадоруу Цари
| раду.
Безобзира на сву жестину с којом је вођен, не треба се завараватидаје
водсудеоника у овом жалосномспору лежалана срцу пуна истина,бар
зарад које се овде трудимо. Не треба,исто тако, сметнути са умада су
њихови тако различити искази били намењени недовољно обавештеним
дијама, на које су обе стране гледале с висине.
Io: почети од врха.
Јерусалимски патријарх Доситеј Нотарас, највећи православни писац у
свом времену, био је велики бранилац православља, али је често правио веома
шљне грешке, о чему довољно говори и наведено дело Н. Каптерева. У овом
случају, како је показано, патријарх Доситеј се испрва правио да готово ништа
незнао једном чланусвојене башмногољуднецркве и очовекукоји мује,како
Е Испоставило, био близак рођак, можда, колико и архимандрит Хрисант. По
стоје речитији тек кад је схватио да је враг однео шалу и да ће му, управо зато
што се градио невешт, доћи главе браћа Лихуди, његови смртни непријатељи,
Iанегдашњи штићеници.
свогасиновца Хрисанта у Москву, патријархДоситејупутио је6.
нула 1692. године из Букурешта писмо царевима. Подтачком 9. тога писма
може се прочитати: "Наша црква Источна има четири патријарха и триархие
пископа - охридског, кипарског и епикејског (тј. пећког), али и овима треба
помоћиданебисасвим оскудели“.“ Ово залагање јерусалимског патријархаза
--
Исто,162.
-1
Исто,163.
-2.
исто,16.
is
исто,приложенia, стр.8.
РАДМИЛА ТРИЧКОВИЋ

разграбљену Пећку патријаршију сасвим сеуклапа у стару причу о К.

"Грку“. Сада, међутим,кадје генеза тепричепотпунојасна, многојеверов
дасепатријарх Доситејзаузимао занекогпопутоногкогајегодину данака:
немилице напао као "папежника“у служби кардинала Колонића, то је
вероватније и због тога што су на двору влашког војводе Константина Бран
вана, почев од 1691. године, живели браћа Грчићи, Теодосије и МитрофанГр.
горас. Издавач грчког октоиха (Бузау 1700), Митрофан Григорасимао је титулу
митрополита Ниша“
Претходник овог грчког митрополита Ниша био је познати нишки и
лесковачки владика Рувим, који је 1689. године нашао уточиште код цетињ.
ског митрополита Висариона. Из записа који је тим поводом оставион
једном минеју Цетињског манастира сазнаје се да је дошао "од веље беде".
а за све оно што седогађало тамо одакле једошао имаоје само јаук: "панију.
уви,уви!"Сматрао је, нажалост, даје сувишно трошитиречи наописиван.
оног "што дочекасмо грех ради наших": "придох в монастир цетиње н.
Черној Гори от велије беде, коју, брез да кажу, свакмудри може знати шта
се чини каде се царство измењује". Ипак није губио наду да ће се ускорi
вратитина своју епархију:"МожеБогдати виђетивасемархијерејомопшт.
га оца и патријарха и своју епархију, зане смо разгнати от безбожнихчет
Овај запис није ближе датован, али на основу потоње реченице ип.
није тешко погодити кад је настао. Преживелим српским архијереји
пружена је одређена нада у повратак на своје епархије, са којих су били
"разгнатиот безбожних чед",управо уместуукомејеивладикаРувим
уточиште, његовзапис односи сена повратакпатријархаАрсенија III
јевића из Цетиња у Пећ.
О датуму тог догађаја, пресудног за почетак отвореног непријатељс н
млетачких власти према патријарху Арсенију и српској цркви уопште, ку.
нас сечак и полемисало.“ Треба одмах рећи, безикакве потребе. Релевантни
извори за то питање, а то су у овом случају три узастопна писма самог.
патријарха Арсенија, не подлежу било каквој сумњи у том погледу. Патри
japхов потврдан одговор Доменику Корадину, ћесарском резиденту у Ду
бровнику, написан је у Цетињу3/13. новембра 1689. године.” Патријархом.
писмо каваљеру Болици, којим га обавештава да управо креће "тешкимпу
тем” усвојувећдуго временанапуштену резиденцију, упућено јеиз Цетиња.
34
N. Jorga, Geschichte des runninischen Wolkes, II, Gotha 1905, 64, 68; вид. изборни
Constantin Brancoveanu, Bucuresti 1989, 158, 161, 189,223,278.
55
љ. Стојанонић, Стари српски записи и написи, II, бр. 1908. гv, бр.7165.
56,
Вид. Н. Самарџић, Савремена страна штампа о великој сеоби Срба 1690. ич, ххх
Београд 1986,81-86.
57
Ј. Радонић, Дубровачка акта и повеље, ГV-1, 658 и факс, на крају книге. Радонић јен
ово, као и остала српска писма, сврстао без обзира на календарске разлике, чиме је не ми и
допринео збрци које се наша наука тешко ослобађа.

100
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХКАЛИНИК I

Ан новембра1689. године.“ Патријархово писмено извињење генералном

провидуру Молину, с којим је имао раније договорен састанак,упућено је
нЋеклићасутрадан5/15. новембра 1689. године.” Према томе, није спорно
кује натријархАрсеније III Црнојевић кренуо из Цетиња у Пећ.
Проблема ипак има, и то веома тешких. Једно од основних свакако је
питање: Зашто је патријархАрсеније уопште донео ту судбоносну одлуку?
У октобруисте године,док је боравио у Никшићима, патријарх није подле
riv Hebepoватно грубим претњама некаквог Петра Соколовића из Бихора,
шначе непознатог "капетана над свом српском војском”, који се ту појавио
кисар самог Баденског“
Из писма упућеног Корадину види се да је патријарх Арсеније био
обавештен о аустријским позицијама на ратишту. Док су на тур
и довршаване припреме за сламање аустријског фронта, српск
у је увераван да се аустријска врховна команда налази у Софиј
авојска налази уСкопљу, а друга наКосову, даћеумаловремена зауз
иједрене. Те гласине јамачно су ширили дубровачка влада и Петар Соколо
Bih очијој сарадњи говори генерални провидур Далмације већ 10. октобра
1889. године 61
У патријарховом писму каваљеру Болици очигледан је утицај тек
Примљеног писма "пећких игумана”. Висариона и Стефана од 28. октобра/7.
новембра1689. године. И то писмо преведенојенаиталијански и приложено
нештају генералног провидура од 26. новембра 1689. године. Тобожњи
"пећки игумани“ говоре о Пећи безТурака и оаустријским војскамау Софи
ји, Скопљу иТетову, али не знају за долазак генерала Пиколоминијау При
ран, 6. новембра 1689. године. Преклињући патријарха да се врати без
одлагања, они јављају о претњама нових господара и не мањој опасности од
онога што се дешава код куће: ”Овде су се дигли неки ђаволи и настоје да
нанесунеприлике цркви, теби исвима нама, и не престају да чине свако зло“.
У име "великог господара, који командује војском у Софији“, стигао је “го
сподин" са десет људи да би повео “великог патријарха“ - “тражи га цар“.
Кадсу монаси одговорили да је патријарх побегао од Турака, овај му је за
повратак дао рок од седам дана. Ако се патријарх не вратиу
(62
том року, "го
сподар који ме је упутио каже даће поставитидругога“.“?
Нема сумње у то да се патријархАрсенијепреломио после овог писма
спозивом "да брани цркву и ослободи хришћане” - од нових господара и
38.
| __ Исто, 661-362:sид г. станојевић, Србија у време бечког рата 1683-1699,Београд 1976,
1s и ти.
|- 3.
| Исто,нар.
и,
Исто, 128-134.
| ||

I pagoniti, iaн дело, гу-1, 658, S. Ljubić, O odnošajima media republikom Mletačkom
I bubrovačkom, Rad JAZU, 1.1V Zagreb 1880,80.
им

Г. Станојевић, Србија, 134-135.

101
РАДМИЛА ТРИЧКОВИЋ

поменутих“ђавола", али је питање одакле је писмо стигло, ако већнијеи

Пећке патријаршије. У своме извештају од24. новембра 1689. године, ћесар
ски резидент Корадино обавештава цара о томе како је "патријарха Раси
Србије и Бугарске" одвратио од Млечана помоћу "епископа Херцеговине.
такође шизматика, и још једнога". Објаснивши како му је послао писма и
Баденског, Корадио истиче да је "патријарх човек велике вредности, в
утицајану тим народима и непријатељТурака, који су гамногозлостав
и прогонили, због чега се можемо надати свакој добро служби.””
Послеистраге коју јеувези с тим спровео капетанХристофорЗмајевић.
из Пераста, генерални провидур Молин дознао је важне појединостио под
вигу на који је ћесарски резидент у Дубровнику био тако поносан. У и
да се "пећки епископ, прелат потчињен истом патријарху, споразумео с Д.
бровчанима, па су га довели на четири дана у Дубровник, где су израђена.
потпуно ваљана писма, јер ихје Корадино, царски резидент код оне владе
снабдео царским печатом, и то не толико да би патријарха приволео да се
врати на своју столицу, колико да би га одвратио од сваког споразума
мном".“ __

Из тога произлази да је драматично писмо "пећких игумана" Висарио

на и Стефана заправо била једна од тих дубровачких творевина. Српски
архијереј, когаједан назива херцеговачким, а други пећким епископом, био
је потребан ради "потпуне ваљаности” дубровачких фалсификата. Писмо је
могао написати сваки српски трговац који се у том тренутку затекао н
дубровачкој територији, али имена монаха у Патријаршији, и то она у која
би и патријарх поверовао, није могао знати било ко. Вероватно је реч о
напред помињаном београдском митрополиту Симеону Љубибратићу,кога
су Дубровчани преотели одМлечанавећ негде пре 9. августа 1689. године“.
Ако су гаДубровчани сада довели начетири дана у сам град и тако дознали.
оно што им је било потребно да знају, то ниуколико незначи даје митро
полит Симеон био упућен у праве намере својих домаћина. Није то, уоста
лом, био нићесарски резидент Корадино,кога су Дубровчани на крају (пре.
Ускрс 1690) морали отровати, да своме цару не би открио оне њихове тајне
које су они радије делили само саЏин Али-пашом.“
Дубровачка влада писала је о патријарху Арсенију сенатору Мату Бу
нићу, своме посланику кодћесара, већ 8. новембра1689. године. После сли
ковитог описа патријарховог бегства испред капиџи-баше, чауша или
капиџије, који је био упућен у Пећ сазаповешћу да га спроведе на Портус.
његовим "великим благом", поменуто је да је патријарх прошао крозКучеи
из
Ј. Радонић, нав. дело, 668.
t, I
Исто, 676.
66
J. H. Томић, Патријарх Арсеније III,93.
ви,

G. Novak, Borba Dubrovnika za slobodu 1683-1699, Rad JAZU, 253, Zagreb 1935.
20-106.

102
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЛИНИК I

Пипере и да је на крају нашао уточиште у Никшићима. О свему ономе што

седoгaђало после патријарховог доласкау Никшиће, а што је добро познато
измлетачких извора,дубровачка влада мало говори. Све је тозбијено уједну
штуруреченицуиз које произлазида је патријарху, поштоје примљен глас
опобедићесареваца на Косову,протеривању Турака из Пећи и смрти Мах
муд-паше, "његовог главног непријатеља“, споразумно с Баденским, по
нуђенода се вратиу своју резиденцију.“
| Тајопрездубровачке владе нијебиобез разлога. Ствар је у томе што се
рној "други", којим се патријарху Арсенију прети у писму тобожњих
пећкихигумана", помињеуулози патријархапренаведеног писма. Заједно
саскопскимнадбискупом ПетромБогданијем, тај "други"пожелео једобро
Ешлицу генералу Пиколоминију приликом његовог уласка у Призрен, 6.
новембра 1689. године, а затим је учествовао у преговорима о потчињавању
-србаили Албанаца". У савременом ратном журналу Аnnotationes und Refle
|imes dergloriosen kayserl Waffen in Jahr 1689, он се помиње као "der Patriarcha
lom Clementi":68 у извештају папског нунција у Бечу од 15. новембра 1689.
Едине, као "грчки патријарх“ - "il Patriarca greco", кога су генералу Пиколо
минију упутили на преговоре "Арнаути” и “земља Сlementa".“ у историји
дансимплићана Бизозерија, као"пећкипатријарх“- "ilPatriarca di Pecchia".7"
Ништа мањи проблем настао је услед тога што је тај "други" ушао у
кториографијукаоАрсенијеIII Црнојевић. Томићје,додуше,благовремено
указао начињеницу да патријарх Арсеније није могао затећи у животу ге
нерала Пиколоминија (t 9. новембра 1689. у Призрену), али је његово упо
крене остало без одзива због тога што се није могао до краја разабрати у
погледу онога који се помиње као "клементашки патријарх“.” Остајућипри
свомеранијем мишљењу, Томић је касније донео важан цитат из Силезију
свог итастitarer Adlers-Schwung (Беч 1690), који се односи на време кад се
патријарх Арсеније III Црнојевић несумњиво налазио на територији под
понтроломАустријанаца.Реч је ообезбеђењу прелазаодНовогПазарапрема
Боснии о припремамазимовника за војску поткрај 1689.Херцег Холштај
нипозвао јерадитогау Приштину прваке оне земље, скојима је наставио
преговоре започете у време покојног Пиколоминија. На том састанку у
Приштини од 27. децембра 1689. нашли су се, каже писац, "Patriarch von
Ergovina nebens den Clementinern"и други? Преведено на српски, то место
m
I. Panoniuh, шан, дело,IV. 1, 665-666.
и,
| Р. Л. Веселиновић, ко су Албанци“ и "Клименти" у аустријским изворима с краја
| века зборникмс за друштвене науке, св. 25. нови Сад 1960, 101.
III.

Г. станојевић, Србија, 137; H. Самарџић, нав.дело,84.

N_
| stara. Па Sagra Lega controla potenza otomana, I., Milano 1690, 402.
__
1. Н.Томић, Десет година, 152, нап. 251.
__
1. н. Томић, патријарх Арсеније III, 120-121, нап. 92.
103
РАДМИЛА ТРИЧКОВИЋ

звучи још незграпније: "патријарх од Херцеговине, поред оног клименти

наца". Но, без обзира на то, Силезијус каже да су се на том састанку у
Приштини нашла два патријарха.Јер, пре тога, говорећи о Пиколоминије- |
вом уласкуу Призрен, и он помиње само једног патријарха,ато је онај кога
онназива "Clementiner Patriarch"? Разуме се даје то онај исти "Patriarch won
Clementi" из ратногжурнала, "грчки патријарх" из извештаја папског нун
ција у Бечу, а "пећки патријарх“ по Бизозерију, али свакако треба испитати
шта се заправо крије у том називу.
Док се генерал Пиколомини враћао из спаљеног Скопља у При
да би отуда кренуо у свој последњи марш ка Призрену, у Бечу су понова.
вођени преговори о миру стурским посланством, које се туналазилојошод
јесени 1688. године. Турци су тражили повраћај Београда и све што су Ау
стријанци освојили јужно одСаве. Преговори су прекинути кадјепосланик.
Зулфикар-ефендија изјавио даје то услов само за примирје у трајању од45
година, јер султан, према прописима Корана, не може предати ни педаљ.
земље. Цара Леополда I, који се у то време налазио у Аугзбургу, на избору
сина Јосифаза римског краља,заступао је гроф Јергер, намесник Доње Ау.
стрије. Познат је његов, својеручно писан, подсетник за преговоре од
новембра 1689. године. Девети став тих Јергерових"Gutachten"гласи: "у
Источне цркве са Западном јесте резултат победе“.“
Одунијаћења Србије свакако није правио питање султанов послан
Зулфикар-ефендија него његов велики тумач Александар Маврокордато“.
После прекида преговора, посланство је почетком 1690. године пресељено.
Коморан“ "Те исте 1690. године 1. јануара био је патријарх Арсеније
Црнојевић уКоморану, и био је на конаку код Николе Зомборлије", комен
тарише Гаврило Витковић нека нејасна местау"Протоколу цркве коморан
ске“.” На претходној страни помињу се некакав "патихарх" и владика.
општина је првом дала2 вреће брашна за7 форината, адругоме мероварта
јечам за коње.“ Ни време, а ни"титула" "патихарха", недопуштајуда сеон
посетиоци идентификују као патријарх Арсеније III Црнојевић и јенопољ.
ски епископ ИсаијаЂаковић, какоје то учинио Гаврило Витковић. О комеј.
ту заправо реч, садаје потпуно јасно на основу писма патријарха Арсенији
ш црнојевића,упућеног 21. априла 1690. године из Београда Србима у К...
морану.
--
Р. Л. Веселиновић, нав. дело, 101.
ти

о корp., Das Jahr 1683 und der folgende grosse Tirkenkrieg bis zum Friedan a
Carlowitz 1699, Graz 1882,453.
is

N. Camariano, нав.дело, 35-38.

ти,

O. Klopp, нав.дело 450-452.

т
Г. Витковић, Прошлост, установа и споменици угарских краљевих шајкаша,1 а
СУД. 67, Београд 1887,251.
тs
Исто, 250.

104
 српски плтРилРxкАлиники
Преко свога црквеног сина Николе Зомборлије, српска општина у Ко
морану понудила је своме патријарху услуге код надлежнихуБечу. Патри
јарх је узвратио овим дивним писмом, испуњеним саветима да гаје љубав
Евршену,чувају православну веруиморал,данегују склоност према књизи
инуци кодмладежи. Посебнупажњузаслужујеикрајписма,изкогасе види
наће им све појединости о политичким стварима усмено пренети спахија
Никола Зомборлија, јер патријарх није хтео да пише о томе. Овде нас,
међутим, превасходно интересује прва реченица писма, речи којима се Па
пријарх Арсеније III обратио Србима у коморану: "Смереније наше пишет
široхраними град Коморан, благочастивим и о Дусе Свјатем чедом
нiИм и истиним служитељем свјатије Васточније пркви јерусалим
Ege. Tº |
Потоње речи јасно у се Срби у Коморану већ суочили са
ним кога је јерусалимс Доситеј касније описао као одбеглог
јерусалимског ђакона и N гепископа, који се у Бечу "подложио”
кардиналу Колонићу, "испо пежништво“ и нанео безбројна зла па
пријарху Арсенију III Црној
комесеговори у извештају w,

није био издат српском пат na

ху -i рсенију III Црнојевићу, како семисли“
Iiji:caučioje издат“патријарху von Clementi", или”патихарху“ из"Про
кукупацркве коморанске“, кога слободно можемо звати и Псеудо-Арсеније.
садаје већ много разумљивије зашто је дубровачка влада прећутала
маријетлуке помоћу којих је патријарха Арсенија истерала из сфере мле
ког утицаја, а после тога, у писму сенатору Бунићу од26. новембра 1689.
јине, наставила са сплеткама против њега. Овога пута, влада јавља у Беч
ције"пећкипатријарх послао генералу писмо Баденског”. По њеним речима,
натријарх се на тај начин извинио генералном провидуру што, сходно њи
квомранијем договору, није напао гашко докје овајопседаоТребиње“. Реч
је и писму којим се патријарху прети даће по истекурока од седамдана на
ник, место у пећи поставити другога, а то је напред наведено писмо
Inelism arумана“ спечатомрезидента Корадина. У ствари, 7. новембра 1689.
године,атозначи оног истог дана кадје за патријархаприпремила претеће
писмо "пећких игумана”, дубровачка влада писала је сенатору Бунићу и о
поменије за новогпапу изабран кардинал Отобони ида је, тобоже, сигурна
ито да ћесе он премасвима показати као општи отац“?
__
сноменици избудимског и пештанског архива, ГV, СУДVI, Београд 1875,
Извори о Србима у Уrapској с краја XVII и почетком XVIII века, П.
ххх, Београд 1999, 66-61.
| уп. г. станојевић, србија, 150; Н. Самарџић, нав.дело, 85-86.
1
| надлана
к.
__

sкта и повеље, IV-1, 670-671.

Исто, 63.

105
 РАДМИЛА ПРИЧКОВИЋ

Нови папа Александар VIII (1689-1691) био је Млечанин, а све оно чиме
је дубровачка влада могла да растерује страх вероватно сезаснивало начиње
ницидаје Отобони већ годинама био најстарији члан кардиналског колеги
у Риму83.У сукобу између Луја XIV и Леополда I, кардинал Отобонибио је.
од почетка на страни Француза“ много већу тежину од претходне несум
њиво има чињеница да је будући папа Александар VIII заступао своју отаџ
бину у време стварања свете лиге са аустријским царем и пољским краљем.“
Аустријанци су прерано испољилипотпуну безобзирност према својим рат
ним савезницима. Зато је смрћу "турског папе“. Иноћентија XI(12. августа
1689) престала снажна финансијска подршка њиховом ратовању против Ту
рака. Нови папа ишао је у плачној процесији Римљана поводом турског
освајања Београда, али није дао ћесару ни скуда више него пољском краљу.
да битакав губитак, можда спречио“ односиизмеђу царалеополапишите.
Александра VIII били су већ почетком 1690. године пред раскидом, а као
разлог томе наводи се папин повратак непотизму и смена нунција у Бечу“.
Прави разлог, на свој наопак начин, садржи напред наведено писмо
кардинала Колонића из 1694. године. Реч је о привилегијама које је цар
Леополд 1 Србима дао 21. августа 1690. године, а којима им је гарантовку.
познатеверске слободе. Уместо дасе обрате млетачком патријарху и Римској.
курији и да реше ту ствар, они су језаташкали, због цареве благости. Тако
су допустили да патријарх Арсеније III Црнојевић - кардинал Колонића.
њему говори оним речником који је патријарх Доситеј применио на свога
одбеглог ђакона - обилази своје цркве и манастире по свој Угарској и по
свећује својеепископе,као какав“угарскипапа“. Истогмишљењабио је утом
погледу и јегарски бискуп Фенеши, који је томе додао да ће патријарх.
само крене у област мункачког епископа,бити дочекан оружјем.“
Јосиф de Camillis, који је код нас познат по насилном унијаћењу православ
них Срба у области Јегра и Великог Варадина, а посебно у вези са случајем.
несрећног јегарског епископа Јефрема Бањанина - "владике Јефрема без
епархије".“ Јован Јосиф де Камилис, пореклом са острва Хиоса. по
окончању школовањау Грчкомколегију прицркви Светог Атанасија уРиму.
83
LEvon Pastor, Geschichte der Pipse, XIV-2, Freiburg in Breisgau 1930,857.
84
Исто, 890

Исто,809.810.

O. Klopp, нав. дело, 459 461.

Pastor нав. дело, 1063.
88

Ј. Радонић, Прилошци историји Срба у Угарској, 17-23.

».

Д. Руварац, Владика јегарски Јефрем Бањанин, Срем. Карловци 1904, 23-24; J. Рада.
нић, Римска курија, 444-451.

106
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЛИНИК I
одређен је 15. октобра 1668. године за мисионара код унијата у Химари,
планинској области на граници Епира према Албанији, а подјурисдикцијом
Арачког надбискупа.“
У једном допису из Рима, упућеном цару Карлу VI године 1712, не
помиње се ова прва де Камилисова мисијау Химари, али се зато тврди да је
препостављења замункачког унијатског епископабио префект болнице
eсв. Василија, Грке и Рутене. На тајначин, де Камилис је представ
|-Н КОВрхунски стручњак за лов надуше православних монаха, за њихово
IJEQење на унију у часу телесног и духовног клонућа. По аутору истог
списа света столица ставила је де Камилиса на располагање бечком двору
I pиналу Колонићу 25. октобра 1689. године, пошто га је претходно по
ветила у епископаститулом Себастенус - "titulo episcopi Sebasteni".“
|
Титулу севастијског епископа - града Севастије у Јерменији, коме од
вараданашњи Сивас у Турској - имаоје св.Власије, хришћанскимученик
Elisera, nekapизаштитникболесника. Реч је о патронуграда Дубровника,
и Влаху, но коме се и Дубровачка република неретко, и не сасвим тачно,
нива Републиком св. Влаха. Али, ако иза де Камилисове титуле стоји ду
inosaurи "нараш“ св. Влахо, иза титуле "патријарха won Clementi" стоје два
светитеља: св. Климент Александријски, римски папа и хришћански
MIHEHИК ИЗ Швека, и св. Климент Охридски, први словенски епископ Велике
It 27. јула 916).” Томе имену, међутим, одговара само једно место: црква
tiетогКлимента, седиште Охридске архиепископије.
| премаивану Снегарову, у границама Охридске архиепископијепосто
ријеутовремесамо једна унијатскаепархија. Онаје основана 1670. године,
и је Конгрегација поставила Крићанина Андреја Аркадија Станилу, пи
I Vla Tрчког колегија у Риму, за епископа Музакије - "vescovo di Mosachia".
имузакијскиепископ помиње се 1683. и 20. марта 1690. године. Претога,
године 1665, други питомац Грчког колегија и дојак
ошњи мисионар у Хи
мири. Онуфрије Константин, родом из Науплије а пореклом изТрапезунта,
постављен је за епископа при цркви Светог Атанасија у Риму са титулом
| invenciona дебра" - "di Dibra“. Снегаров истиче да је Константин све
преме живео у Риму, а из његовог укупног излагања произлази да напред
сараднике на Aколутији св. Јована Владимира (Венеција 1690) и
итрополите Драча, Данила и Козму, није сматрао унијатима, што
неприхватљиво.“

и снегаров, нав. дело, 106.

м.

M. Lacko, S.I., Ad Diplomatarian eparchiae Mukačev

ensis. Antonii Hodinka suple
-li. - - Orientalia Christiana Periodica, vol. XXIII, III-IV, Roma 1957, 352-353,
--

| п. Анастасијевић, са климент, народна енциклопедија, п, 303-305.

1.

и снегарон навлело, 106-107,222-225.

p()7
РАДМИЛА ТРИЧКОВИЋ

У актима Охридске архиепископије, разуме се, нема Псеудо-Арсенија

односно"патријархаwon Clementi". Они казују даје после оставке -одбег.
- архиепископа Григорија "због старости",8. маја 1688. године изабран
његовоместодојакошњиводенскимитрополитГерман.“По њима,пунет,
године Герман није плаћао дажбине Порти, чиме је и своје архијереје д
у опасностдабуду растерани са својихепархија. Тешкабригаморилаје
тога“местобљуститеља" охридског Козму Китијског, о чему сведочии
запис од 15. децембра 1690. године“ због тога је Герман збачен 8. август.
1691. године, да би охридски престо већ сутрадан заузео "ранији новопатра
ски митрополит“ Григорије, како се после испоставило, "на разбојнички
начин".“Даје таква представанакнадно сложенау охридским актима, пор,
напред наведених турских извора о Григорију“ сведочи и један фермани.
1690. године.
Тај ферман односи се на охридског патријарха Германа. Крајем
1690. године, скопском сераскеру Арнаут Халил-паши упућенаје заповест.
се од костурског митрополитаДавида утера сазнањем шеријата 172.800 ак
свота која је означена као пешкеш за берaт и кесим охридског патријарха
Германа. Ферман је издат на захтев султановог касап-баше Јоргакија, коме
је патријарх Герман предао разне судске исправе о својим потраживањи
одкостурског митрополита Давида. Ферман се завршава уобичајеном опо
ном да се митрополиту Давиду не допусти даизбегне исплату или да от
са испуњењем своје обавезе“
Наведени ферман једва да се може правилно разумети без неопходним
објашњења. Укупан износ потраживања означенјеу ферману као сума двеју
црквених дажбина охридског патријарха Германа: пешкеша, који је морао
положити дабидобио берат, и редовног црквеногхарача,званог кесим.“Ре.
је о веома раширеној појави у ХVП веку. Охридски патријарх, постављен у
Цариграду уопште није долазио у Охрид него је одређивао намесника с
којим је склапао на суду потврћен уговор о закупу поменутих двеју дажби
на“ и охридски патријарх Герман одредио је, дакле, за свога намесникау
Охриду костурског митрополита Давида из Митилене - никако Козму Ки
(м

Исто, 127,203
»s
Нето, 114-115.

Исто, 203-204.

Вид. напред нап. 34-36.

Maliye Deferi, 7610, стр. 31.

-69 Р. Тричковић, српска црква срелином хип века. Глас САНУ,СССХХ2, Београдња
66-69.
100

А. Матковски, Односите помену Охридската архиепископија и Османската држава

123-145.

108
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХКАЛИНИК I

пијског, "недо римске цркве”. Давид очигледно није журио са извршавањем

преузете обавезе. Зато треба боље погледати ту суму пешкеша и кесима у
ру од 172800 акчи. И пре и после овог фермана, пешкеш и кесим Охрид
i japијаршије износили су сваки по 60.000 акчи.“ То значи: Да је Гер
ну постављен за охридског патријарха непосредно носле
Hјевог нестанка, и да је Порта свевреме доиста толерисала његов
нехат, што није вероватно, од њега би се крајем марта 1690. године
I klИ један пешкеш и три кесима, а то износи 240.000 акчи. У ствари,
пешкешу износу од 100.000 акчи и кесим снижен на70.000 акчи плаћала
__ дних година и све до средине XVIП века, територијалноумањена

tipидској архиепископији. Герман се није појавио на Царском дивану,

иначе би тешко могао избећи да не помене и свога претходника на охрид
импрестолу, онога који је прешао на страну султанових непријатеља. Тај
prijaj нознат је на основу извора о Пиколоминијевом уласку у Призрен,
E (у ког генерала у име окупљеног народа поздравили надбискуп
ВЉЕНИ И"najpијархvon Clementi". Будући да се Псудо-Арсеније у потоњим
писмимајерусалимског патријарха Доситеја помињекао Акакије, вишенема
прирек да се листа охридских архиепископаизмеђу Григорија и Германа
пулуни отписаним антинатријархом управо тог имена. Тако се, најзад, ипак
авитимноге покидане нити ове суморне приче,почев од епархије
коју је Григорије продао Морозинијевом штићенику, па све до истинског
них моштију у часног дрва. А тако долази на своје место и
и грчкизапис изстаре књиге манастира Спилео уепархији
недатован и прилично неписмен, потекао је од “Акакија,
кјојархиепископа Прве Јустинијане“.“
| НИВНЕ Нудо, међу толиким супротстављеним странама изукрштаних
инераса свако је имао понеки добар разлог да се та ствар на неки начин
|mira navati. To се односи и на два тенденциозна дела грофаМарси
| | |нији 1690. године. У спису "Memoria su l'Albania", који је цару предао 1.
| прила1690. године,Марсиљи тврди:"Рашки патријарх,који столујеуПећи,
Italy affaEckaх Климената- II Patriarca dei Rasсiani, che stalla(I) in Ipek, loco
| de Albanesi Climenti, могао би исто тако бити подстакнут са стране Његовог
| величанства да наговори своје народе у Албанији, Србији, да се дигну на
III.

In тричковић, нав.дело, 67, нап. 18; BBA, Kámil Kepeci Tásnili, Defter 2539, стр. 36;
(via Tisni, Adiye, бр.3784; уп. А. Матковски, Цркoвни давачки во Охридска архиеписко
при тог, прилозимAНУ, п.2. Скопјe 1971, 39-71.
III.

Е триуковић, нап дело, 66-67: Cevdet, Adiye, бр. 3784.

__

| Армим Антонин, из Румели, С. Петербург 1886, 191, премацитату И. Снегарова, нан

ки Анин 1.

109
РАДМИЛАТРИЧКОВИЋ

оружје против Турака; кажу за овог патријарха да је некад наводно многи

користио Пиколоминију“.“ У карту коју је предао цару крајем маја 1690.
године, Марсиљи јеуписао три Албаније. 1) "Albania libera" - почиње зап
од Качаника и Скопља, па преко Шар-планине и албанскеМалезије, изби,
наДрач.2)"Albania turca“-углавном одговараСкадарскомсанџаку, 3)". __

veneta"- обухвата искључиво млетачке поседеу Боки которској, адалмације

једноставнонема.ЗемљуСlementi,у својој"турској Албанији", прошириој
преко Пећи, Плава и Скадра“
Како видимо, "турска Албанија“ наМарсиљијевој карти означаваобла
сти чија су племена у исто време сматрали својим поданицима млечани.
Поткрај 1678. године, кад је у пратњи млетачког баила Пјетра чивранапу
товао у Цариград, Марсиљи је видео Далмацију,у коју је укључио иКотор.
Као првиграду Албанијитада је означио Бар, седиште надбискупа, а зареке
Дрим и Бојану рекао је да теку са планина које су између Србије и Далма.
ције“ пре ступања у службу ћесара и Марсиљи је, дакле, своју потону
"турску Албанију” сматрао Србијом. Зато ћемо увези с његовим произ
ма из 1690. године навести још само обавештење по коме је Марсиљи, по
налогу бечкогдвора, умеђувремену ишао у Рим новом папи Александру
(изабран 6. октобра
Далеко од тога1689. године).“
да исцрпи свапитањакоја су овдепокренута, сврха овим
редова своди се на напоре да се најзад изиђе из велике слепе мрље наше
историографије. Стога је она садржанауједномједином суштинскомпита
њу: Шта се догодило са српском црквом у години у којој је аустријска вој
допрла до њених јужних граница? Одговор је тачно онакав какав се по свим
показатељима могао и очекивати. До јесени 1689. године, Српска патри.
јаршија у Пећи изгубила је свој дојакошњи правни статус, регулисанпреко
Црквене канцеларије наПорти. Упоредо с тим,аустријски освајачи били су
унапред припремљени да, на своме путу између Ниша и Прокупља.
умаршију у свој фантасмагорични Елдорадо, у новоизмишљени сlemena.
-Land 108

104

м. костић, прилози историји српско-арбанашког устанка 1689.-1690., Архив за арi,

наску старину, језик и етнологију, п-1, Бeoгрaд 1924, 19: исти, о постанку и значењу Е.
"инитаторије“ Леополда I балканским народима од 6 априла подо, историјски часопис и
Београд 1951, 151.
1us

Р. Л. Веселиновић, ко су Албани“ и клименти". 103.

10.,

1-12.Ch.D. Quincy, Memoiressur la vie deм" te Comte de Marsigli. Zuric 1741,31-2.

N. Barozzi e G. Berchet, Le relazioni degli stati Europei lette all senato dagi ambasciai.
veneziani nel secolo decimosetimo, Tirchia, I, Venezia 1866, 10.
1ш

Quincy, 191-192; Pastor, XIV-2, 1050.

108.

Р. Л. Веселиновић, Ко су "Албанци" и "Клименти", 119-120, нап. 41. и

11()
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЛИНИК I

Српски патријарх Калиник II неретко је посматран као сенка и супар

патријарха Арсенија III Црнојевића, а основни разлог томе лежиу пре
у да је између њихдвојицеу животу српске цркве постојао прекид. Овде
су утврђена два охридска патријарха, којима је Порта предала власт и над
српским епархијама. И поред тога, остаје да се види чији је архијереј био
напред поменути Митрофан Григорас, који се помиње у Влашкој почев од
1691, икоји се својом титулом“митрополита Ниша" служио у Букурешту и
178. године“другим речима, ваља утврдити када су српске епархије биле
изузете из надлежности охридског и предате цариградском патријарху Ка
пинику II (1688; 1689-1693. 1694-1702)“ те какву је улогу у томе имао Алек
сандар Маврокордато.
У сваком случају, патријарх Калиник, о коме се 8. септембра 1692. го
пине говорило у млетачком Сенату, није био српски патријарх Калиник I.
Из простог разлога, јер Сенат у то време још није знао за његово постоја
| већ Сем тога, да би Порта некога могла сменити,морала гаје претходно
|1 Није, уосталом, био смењен ни цариградски патријарх Калиник
II. Само су српске епархије у међувремену биле изузете и из његове на
плежности. Његови митрополити с разлогом су избегавали Србију, где су
In Racsasом месту чекали хајдуци.”

5. Избор патријарха Калиника I

Которског провидура Николу Ерица заиста није требало учити шта
ваљадаурадипротив новог српског патријарха. Да је он то добро знао види
се из писама игумана манастира Пиве Симеона и владике Герасима Попо
вића-Рупића, која је Ерицо примио 28. августа, превео и приложио своме
извештају од 15. септембра 1692. године.
Из писма пивског игумана Симеона позната је следећа реченица: "Ра
кумјели смо ваша писма што нам пишете о патријарху, зато вас обавјешта
вамо, када дође, бићемо на вашој у: узи више од онога што очекујете... од
његајошнијесмо примили писма". 11.
| Захумски митрополит Саватије Руђић писао је Ерицу 1929. августа
1. године одоласкухајдука, упућених са млетачке територије да нападну
ју Фочу.“ На тајподухват подстицао је Пивљане"нови херцего
--

Види снегаров, нав. дело,344, нап. 1.

118.
| Ап Лебедев, исторia rреко-востoчнoа церква пол властiо турок, спо. 19о3.308 (хро
налогија на гедеону)
__

Уп горенап.26
III.

| љ. стојановић, стари српски записи и натписи, I, бр. 1964.

__
| г. станојевић, Југословенске земље, з78, нап. зон.
III.
Исто,377,нап.297.

111
РАДМИЛА ТРИчковић

вачки владика Герасим", о чему најбоље сведочи његово писмо которском

провидуру од 13. августа 1692. године: "... И који не ктио доћи под ваше
пресвијетло крило, дошао и не хотећи, и веће ће их доћи не хотећи него в
добре воље, от селе ће и боље. И што не би тко знао како је воља господска.
умијемо му ми казати да с веселијем серцем квама греде, јер је тамо сва
почтен и от Бога помилован, а није ружан како у Турака, и тамо ће наћи
живот и корист, а не смрт и убоштво како међу Турци. И то им велимо, да
слушајузаповијед господску, да се с Турци не састају, ни ш њима тргују, ако
ће да су мирни. И сваки су дан бољи, и у бољу памет доходе. И от селе ће
боље, ако Бог да. И све веће их доходи к вашој милости и вашом добром
срећом и памећу, како и ти сами Пивљани. Сад су они, а до мало времена
и Гачани. И ми се много мучимо и људима уручујемо, кому пријетњом, ко
лијепом рјечју, да иду под вашу руку, да су наши јачи, а непријатељине.
јачи".“
Герасим се, дакле, већ налазио у служби которског провидура, па зати
и његове речи о Калинику II треба мерити према користи коју му је таква
служба доносила. Његово писмо о патријарху сачувано је,нажалост,са
преводу, изкога су објављенитек карактеристични делови. Такоје Герасим.
писао Ерицу даје Калиник, "који се сматра непријатељем", стигао у Сар.
во. Патријарх је намеравао да дође у Херцеговину, "али му Турци
дозволили". Герасим даље каже: "Када бих ја хтио да дођем до ваше у:
вишености, он ми не би дао ни благослов ни опроштај, ми сматрамо даје
он већи Турчин од Турчина. Он није изабран од цркве, осим од њеног
лошегдијела. Мигане прихватамо,негогасматрамозашизматикаилоша.
човјека, као и Симона, којије био проклет одПетра".“
У служби Млечана, "нови херцеговачки владика Герасим“ очигледно
је припадао оном "добром делу” Цркве, у коме је српски патријарх слови.
као “непријатељ”, “већи Турчин од Турчина”, “шизматик“ и "рђав човек“.
уподобљенСимонуМагу, насупрот Герасиму, који је себевидео на подобиј
апостола Петра. Но, без обзира на све то, Герасимово писмо вреди као један
од ретких извора који непосредно претходе великом удару организоване
млетачке пропаганде против патријарха Калиника I. То писмо настало је
негде поткрајавгуста 1692. године,алиу њему нема ни речи обератупа
јарха Калиника I. То је чињеницакоју требаиматиу виду приликом бар.
ња са свим изворима из познијег времена.
"Он није изабран од Цркве, осим од њеног лошег дијела", вели Гера
сим,чиме и нехотице откривада је патријарх Калиник I био изабран. "Лоши
део Цркве", јасно, био је онај "шизматички”. Могућно је да су "ранији па
тријарси добијали берaт тек пошто беху саборно изабрани"." Патријар.
Арсеније III Црнојевић морао је да објашњава руском посланику у Бечу
115
J.H. Томић, Папријарх Арсеније III. 144-145.
116
Г. Станојевић, нан дело,378, нап.300.
11:7

Уп. Ј. Радонић, Римска курија, 466,472,473и даље.

112
 --

СРПСКИ IIATI PAljАРХ КАЈПИНИК I

Нефимонову да српског патријарха постављају његови митрополити, а не

васељенски патријарх“. По речима ивана Снегарова, охридски архиепи
скоп морао је бити саборно изабран између тројице кандидата из реда по
свећенихархијереја.“ Извори српске цркве неповратносу уништени, услед
негамноге појединости остају непознате“? Самачињеница, међутим, даје
млетачка пропаганда против патријарха Калиника I започела “дискредито
вањемњегове личности, избора и управе“, несумњиво доказује да су та пра
вила у српској цркви била важна и строго поштована.
ог почетка великог рата,расап српске цркве био је такавда су се
ихархијереја, за невољу, могли саставити не само на млетачкој
којтериторији,него инаСветој Гори, у Црној Гори, илиудалекој
ј Русији. Сада је, међутим, потребно потражити тројицу
српских архијереја на најтамнијем подручју српске цркве: у областима под
пурском влашћу, где је српска црква имала највећи број старих епархија,
своје старо црквено седиште и - треба ли и то доказивати - све разлоге за
воје постојање.
Нишкии лесковачки владика Рувим, који је у време “када се царство
имењује” потражио уточиште у Цетињском манастиру, помиње се у
друштву митрополита Висариона и у марту 1691. године“? У лето 1692, кад
јемитрополит Висарион умро од млетачког отрова” ивладикаРувим оста
вио је аманет на своме старом типику да му онај ко га после његове смрти
уме имаодржатичетрдесетодневни помен”? У млетачким комбинацијама
са цетињском владичанском столицом владика Рувим се не помиње. Из по
тињегзаписа сазнаје се да је, 10/21. октобра 1705. године, обновио своју дра
EleНу књигу, која се на крају обрела у Петроградској Публичној
библиотеци“требарећи даје“српскиепископ Руфим“ године 1707. стигао
преко Батурина у Кијев.:23 Али, из његових записа види се да је и 1692.
године имао разлога да истиче своју припадност српској цркви: "Сиа книга

и димитријевић, прилози расправи “одношаји пећских патријараха с Русијом

и уГлнсу ЕВНТ и Ех, споменик СКА,ХХХVIII, Београд 1900, 72.
__
_l\,.

| и снагара, нав. дело, 404.406.

L. i
|E. ммирковић,нав.дело 91-95.
ћ зборник докумената из историје грне Горе (1685-1782), Цетињe 1956, бр.

__ __

иста бр. 7045.

њен, исторia Poccuи, III, Снб, бр. 1505.

113
РАдмилАтричковитi
глаголемајаустав појезику србском,типик, мене грешнаго Рувима,епи
Нишевскаго, србскаго...“.“
Исте 1692. године, темишварскимитрополит Јосифприложиојем
стиру Вувцу златоустове беседе, 12" Манастир Вувац с храмом Рођења |
родице налази се на реци Увцуу околини Сјенице"?Познатјејоши
темишварског митрополитаЈосифа начетворојеванђељу из сарајевскецр
У том запису, темишварски митрополит Јосиф казује да је пре много вр
на нашао ово свето евангелије "у некојих Крча... и неподобних v. -
га је за 30 златица искупио, поправио, сребром оковао и, за вечни помени
душевно спасење,предаода служихраму великог чудотворца Николаја "ка.
ји је у Дабру, на реци Лиму“.“ __

Потоњи запис је оштећен, а датује се у 1692. години, па и у раније.

време“ Али, ако се имау виду да је књигакупљена од неког муслиманага
Крча, старовлашког селау пределу Сјенице иманастира Вувца,излазидну
1692. годину треба ставити само откуп књиге. У том случају, запис би се
морао датовати после 1692. а пре 1699. године, кад је столица дабарских
митрополита из разореног манастира Бање код Прибоја на Лиму прене
Сарајево.“ Било како било, овдеје ипак важно одговорити на питање: ко
био сâм темишварски митрополит Јосиф, који је током 1692. године
несумњиве напорена враћањуу живот двајузапустелихманастирауобла
устаничког Старог Влаха? __

По свему судећи,то је био познати владика Јосиф Будаји, православ

митрополит Ердеља од 1680. до 1682. године132 По "правилу Михаилавка.
рабе", epдељски митрополити тога времена ишли су на посвећење у
Влашку.“ Сам митрополит Влашке био је пак егзарх цариградског патри.
јарха.“ Као и његов претходник Сава II Бранковић, ердељски митрополи
Јосифбиоје Србин, Мађаризовано презиме Будаји- Будимац, носилајеути
126
Љ. Стојановић, Старисрпски записи и натписи IV, бр. 7044.
127
Исто, бр. 7200.
128
В. Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског нароли.
Посебна издања, СЦWII, 4, Београд 1950,35.
129
Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, П, бр. 4400.
130
Нето.
131
В. Скарић, Српски православни народ и црква у Сарајеву, 28.
132.
Ј. Радонић, Гроф Ђорђе Бранковић и његово доба, Београд 1911, 223-226; N. Iorg.
Боситетie rominesti din archivele Bistrijei, II, Висиresti 1900, 30,33.
1:3
P. Тричконић, Митрополит Лонгин Бранковић, Историјски часопис, Београд ни
139-142.
134
N. Jorga, Geschichte des ruminischen Wolkes, II, 19.

114
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЛИНИК I

време једна угледна српска кућа у Коморану- Летићи.“ Познат је запис

казује да је обервајда Лазар Будаји, заповедник коморанских шајкаша,
истурке на Дунавуу рату 1682. године.“ Те године, мађарски калвини
су митрополита Јосифа из Ердеља.“ Исте године, у Сарајеву се
помиње терзија Никола Будимлија, родоначелник сарајевских Бу
пимпића“ на Богородичином престолуу српској црквиу коморану и да
Ес стоји икона Богородице с Христом из XVII века, на којој се чита
порски запис: "Сију икону плати Никола Будимац“.“ Крајем јула 1692.
године,на саборуу Сарајеву, одржаном у присуству патријарха КалиникаI,
и Будимлија постао је један од дванаест заклетих чланова црквеног
српске православне општине у Сарајеву.“
у преостаједа севиди ко је у лето 1692. године изабран запатријарха,
јест које био српски патријарх Калиник II: Тачан одговор на постављено
питање, мимо свих извора наведених на почетку овог рада, оставио нам је сâм
пријарх КалиникI. У свомезаписуиз 1693.године, кадјеишаоу Једрене,где
E EGO Iарницу око манастира Пећке патријаршије: "Тогда поидохом в миро
ринем граде Дренопоље на преније с великим змијем ехидновићем Сакол
ижезвиздаше велми на светују и великују црков, испрoсив јакоже на
веднаго озлобити тело јего, души же никакоже”. Патријархдаље каже
му није могућно“ писанију предати" колика је злостраданија и љута утесне
наподнеорадисвете велике цркве- "тачијујединСрдоведац вест“.“
Овоувођење старозаветног Јова у "преније" са Соколпашићем делује на
први поглед као стилска фигура и опште место хришћанске топике. Треба,
тим, подсетити на два позната писма сарајевских црквених синова из 1688.
упућена дабробосанскоммитрополиту Атанасију Љубојевићуи патри
јару српском Арсенију III црнојевићу, У првом од њих рашки митрополит
Iан поменут је и као "владика Јов“.“ Кад се та писма повежу са записом о
сакупашићу, излазида јепатријарх Калиник II био дојакошњи рашки митро
полит Јован. Стицајем познатих околности, од рашког митрополита Јована
1.

A i flonoвић, Срби у Коморану, Историјски часопис, V, Бeoгрaд1955, 194.

__
Ј, својановић, стари српски заниси инаписи. бр. 1781.
17.
| Радонић, нан дело 223-226
__
и скарић, српски православни народ и црква у Сарајеву, 65-66.
LJ.

|Д Данилов, Сноменици Будимске епархије, Београд 1990. 325.

__

В. Скарић, нан дело, 146.

ји.

|Љ. стојановић, стари српскизаписи и написи, I,бр. 1980.

III.

вљоринић, Босанско-херцеговачка писма, бр. XII, XIV.На основу издања митрополи

In case Kocновића, иларион Рувараш, Рашки епископи и митрополити, Глас СКА, LXII, 39.
кара 1901, 32-33, мисли да се рашки митрополит из 1688. године звао "владика Јово или
инан". Полазећи од Руварца, Томић је овог мало познатог рашког митрополита познао у
_еним митрополиту,првом главару после патријарха", издепене которског провидура од3.
|-у 191 године, уп. Ј. н. гомић, патријарх Арсеније III црнојевић, 129-130.

115
РАдмилА ТРИЧКОВИЋ
остало је мало трага у изворима“ зна се, међутим, да је рашки митропали
Јован од 1674. до 1685.године био свештеники прота у Сарајеву.“
О самом избору патријарха Калиника 1 може се судити и на основу
његовог писма из Сарајева од 6/16. јула 1692. године. "Калиник, по милости.
Божјој патријарх српски", обавестио је најпре избеглог београдског митри
полита Хаџи-Симеона Љубибратића да је "вазишао“ на престо српски, В.
нажен и порушен и попрат агаренскими немилостивими чеди". "Божјом.
помоћу и молитвама светих великих просветитеља српских, Симеона, Сан
и Арсенија", поново је отворио и украсио "свјатују и великују цркову, не
жалећи труда и имања, поставио је у Патријаршији “попи и ђакони", "как.
заповедају отачаска предања“. Затим једошао "у ове стране босанске је
камењем богате,ау овавремена прискpбна туга љута притисла на хришћ.
по свој Земљи Српсцеј". После тих обавештења, нови патријарх позваој.
владику Симеона на састанак у Сарајево: "По сих, весто ти буди, влади.
ашче благоволиш, изиди овамо ка нам да се сагледамо очима. И ништа сен

дабуде“. У додатку са стране, патријарх је позваовладику Симеона наски

наку Пиву и замолио га да доведе и сву своју браћу. Ту му је оставио на
да преузме своју епархију; подразумева се, уколико не жели"сести ум
Из143свега тога произлази закључак да је избор патријарха Калиника ||
стиру“
обављен у Пећкојпатријаршији почетком лета 1692. године, док су скадарски
везир Сулејман Бушатлија и "домаћи враг?" Махмуд-паша из Пећи би
заузети врбовањем најамника у Албанији. Избор је, како смо видели, пао ни
рашког митрополита Јована. Он је, међутим, био за београдског митропол
та Хаџи-Симеона љубибратића. Зато га је храбрио да ће му лично "извадит
оправе од цара“, то јест, берaт Српске патријаршије у Пећи. Тај његов m.
кушајосујећенје оногчаса у коме је наведено писмо, послато неком"влаш.
це и господину, да варучит сије писаније кир хаж Симеону варуце јего,на
Нови",дошло у руке которском провидуру Ерицу.“ У своме извештају и
15. септембра 1692. године, Ерицо каже да је пећки патријарх Калиник упу
тио циркуларно писмо свим епископима и главарима под млетачким окрЊЕ
љем. И поред тога, он наводи само ово писмо, упућено "београдски
митрополиту, који је показао пуну горљивост за ту грчку резиденцијун
143 љ стојановић, стари српски записи и натписи, VI, бр. 9723.9725. имена одгоaji.
рашком митрополиту Јовану, београдском Симеону Љубибратићу и дабробосанском А __
ју Љубојевићу, из чега произлази да су ти записи на припрати манастира Грачанике наслин
између 1685. и 1688. године.
144 В. Скарић, Српски православни народ и црква у Сарајеву, 24-25, 140,147, 156-157.

148
J. H. Томић, Десет година,208.
146
Исто.

116
 СРПСКИ ПАТРИЈАРХ КАЛИНИК I

| кудео да искупи неки турски гнев“. Не заборавља ни писма "вешкова Ђера

има" иигумана Пиве, која је примио поткрајавгуста 1692. године 1“
| На крају треба рећи коју реч и о "преступу“ патријарха Калиника I. Та
ризишла је на видело с његовим правим идентитетом. Ни уљез, ни
втинатријарх“ на престолу Светог Саве, рашкимитрополит Јованморао
јеприликом избора за патријархаузети име оновременог цариградског па
пријарха. Ново име узима римски папа, а у православној екумени антиохиј
ски патријарх. После свега што се догодило с патријархом Арсенијем III
__ ћем, Србин је само под тим невероватно циничним условом могао
__ изгубљени берaт Пећке патријаршије. То је патријарх Калиник I
постигао на поменутом "пренију" у Једрену 1693. године, у којој су цари
прапски патријарх Калиник II и охридски Григорије из Трнова изгубили
rијеноложаје.“Али, тиме јеуистину текпочелањегова Књига о Јову,дуга
Italyнаест година.

Radmila Tričković

SERBIAN PATRIARCH KALINIKI. THESECOND REVIVAL OF THE PEĆ

PAIRIARCHATE
|

S u m m a rу

Patriarch Kalinik I (1692-1710) is one of those significant figures in Serbian

Ison whom historiography has unjustifiably ignored and thus presented mostly
| псау Пакрарстгеsearches the circumstancesinwhich Kalinik I tookover the
Batian Church throne in Peć on the basis of sources of various provenance. The
I all or his extensive research are facts which considerably change the impression
IFariarch Kalinik I and his contemporaries.
It has been established that Kalinik I became the Serbian Patriarch in the
I ne od 1692, not at the time of the Grand vizier Koprulu-zade Fazil Mustapha
|-ta (osober 25, 1689-August 19, 1691) as had been believed. Kalinik was the
| ime Serbian Patriarch and had been legally chosen to fill the post. The well
Inwn tale of Kalinik I being a Greek from Constantinople whom the Church had
| promed Serbian Patriarch in Peć originates in the propaganda with which the
Vincianauthoritiesin Kotor and Dalmatia readily awaited the newSerb Patriarch
|all with which they tried to undermine his influence on the Christian Orthodox
notHerzegovina and Montenegro. Kalinik Iwasactuallyappointed by the
Matopolitan, he well-known and meritorious Jovan, a many-year priest in
Sarajevoknown by hisnickname Jov. In 1685, he was ordained the Metropolitan of
и
| | нтоми. Прна Гора за морејског рата, стр. 345
уп горе нап. бр. 42 и 1то.

117
РАДМИЛА ТРИЧКОВИЋ

Ras. He was mentioned in that capacity in 1688, just before the uprising of his
parishioners and the bloody Turkish retributionswhich immediately followed.
Patriarch Kalinik I's chief aim was to fight and regain the status the Serbian
Patriarchate in Peć had in the Ottoman Empire before the Austrian conquest of
serbia (1688-1690) and the Great Migration ofSerbs in 1690. For,Kalinik I was not.
the immediate successor to Arsenije III. Crnojević as had been believed. There is a
discontinuity between the two, from the summer of 1689 to the summer of 1692.
In the critical moments of the great war,in the place of Serbian Patriarch.
Arsenije Crnojević, the Church appointed an obscure figure, mentionedin sources
about Gen. Piccolomini's entrance into Prizren (November 6, 1689) as "Patiarca
Clementinorum", "von Clementi", etc. A careful analysis and comparison ofall rele
vant sources reveals that this mysterious name conceals a subsequently renounced
and obliterated Ohrid Arch-bishop- Antipatriarch Akakios, who had entered the
bloody historicalstage at the time of the greatestTurkish defeats as the protege of
the Venice Doge Morozzini! After defecting and joining the Austrians, the adventi
rer left for Vienna in early 1690 and began working for Cardinal Kolonic. The new
ohrid Archbishop-Patriarch Germanos was unable even to fulfil his financial obli
gations to the Church and the Serbian Diocese were subjected to the Constanti
Patriarch in the summer of 1690. The Constantinople Patriarch was Kalinnikos II
(1688-1693), but not even his Metropolitans had the courage to go to war-tori
Serbia.
Two years later, the newly-appointed Patriarch had to take the name of his
predecessor. This condition, extremely cynical and full of everyday riskfor the Ser
bian Patriarch, was set by the Porta, of course. After all, after the disastrous outcome
of the fatal developments of 1688-1690, the first Serbian Patriarch in Peć was left.
with only one path to take-thatofself-sacrifice. The biography ofPatriarch Kalinik.
I confirms this better than anything else.

118
 __ КИ ЧАСОпис, књ. xxxx, стр. 119-136 (1992)
нisтокiouЕ,Liv, xxxix, p. 119 136(1992)

Оригинални научни рад

Удк 7288 (479:11-2) “imir
Чланак примљен 1. IX 1993.

Срђан КАТИЋ
историјски институт сАну
Lampa.

НИШКА ТВРЂАВА ПОСЛЕ ПАДА БЕОГРАДА 1717. ГОДИНЕ

|
Рат 1714-1718 год. наново је потврдио, како немоћ Османлијана бојном
пољу, тако и неспособност Аустријанаца да, након освајања Београда, про
пивникунанесу коначан пораз. После предаје београдске тврђаве (24. август
1717. год.) османска војска се повлачила ка Нишу, остављајући за собом по
паљена и похарана места. Цариградски друм је био тесан да прими мусли
нове.
|-||-|_ во које је тражило спас утврдим градовима попут Софије
У општој атмосфери страха и пораза, и Нишку посаду и станов
ништво је захватио талас исељавања, тако да се крајем месеца од градске
посаде у Нишу налазило свега 13 мустахфиза и 8 бешлија, док су остали
__ граддабисвоје породице одвелиу Софију“. У томтренутку, иако
Ниш, | претила опасност од непријатељског напада, јер га је од Београда
палила потпуно опустошена и опљачкана земља, која Аустријанцима није
илимогућност снабдевања провијантом, додатнихаос и панику је иза
насиље татарске војске на простору између Ниша и Лесковца, као и
Exajnyније?
повлачење већегдела аустријскевојскеуИталију, против Шпаније,
И ангажовање татарског хана у угушењу рајинске буне око Новог Пазара,
Пећии Вучитрна, пружило је прилику за консолидовање турских снага и
пређивање прилика у овом крају. Већ почетком септембра 1717. год., на
ређено је софијскоммухафизу да нишке бегунце враћа у оковима, а Тахир
| памимудбеговићиз пећи је задужен за враћање 500 одбеглих левенди“
|
историја ниша, 1. ниш, 1983, c.212.
__
Исtu.
|
Исто.

119
СРЂАН КАТИЋ

смењен је мухафиз Ниша, а на његово место је доведен беглербег Сивас.

Али паша коме је додељен самостални дефтердар, у чијој надлежности су.
од октобра месеца, биле мукате расуте београдскеблагајне“ за периодјесен.
зима 1717-18. год. осим ових, у нашој историографији, нисмо нашли друге
податке који би се односили на Ниш, који је у то време био најзначајније
стратешкоупориштеосманлија. Нишсе поново помињетеккрајеммаја 178.
год. када су валије Анадолије и Халепаупућене у Ниш са задатком да се
старају о поправљању тврђаве и градског јендека“
Документ који овомприликом доносимо, датиран јепрвим даном.
каде 1129. год. (7. октобар 1717. год.) и пружа, досаданепознате,податкекоји
се тичу снага османске војске у Нишу и околним паланкама. Ради се од
теру,који сечувау Архиву Председништва ВладеуИстанбулуу серијиВаt.
deteri- Basmuhasebe kalemi, под бројем 1337. Састоји се из три листа први
и други су исписани несхијем, а трећи, који је написан сијакатом, садржи
попис дневних војничких следовања, хлеба, меса и јечма.
У посади тврђаве Ниш која је падом Београда добила централно место
на новој линији одбране, налазило се, према овом документу, око8600 вој
ника, што је изузетно велики број и за ондашње прилике. У односу на
стварно стање, могућа су извесна одступања од овог броја, јер у тренутку
састављања пописа,у канцеларији главног рачуноводства у Истанбулу,још
нису приспели извештаји о тачном бројном стањунекихједница“ .
посада је била састављена од 6644 припадника царске војске и то ј
ничара, џебешија, топчија, топ-арабаџија, спахија, силахдара и серденгенти
ја” Сви они су били задужени за чување тврђаве до Митровдана 1717. год.
до краја ратне сезоне, изузев серденгечтија који су обавезани на службуди.
Ђурђевдана 1718. године. Преосталих 1963војника, од тога 1365 миријским
пешака и 598 јерлија је премештено са других дужности у мухафазу Ниш.
половинуњихчине јуруци, затим левенде које су претходно билезадужене
за чување београдских друмова и коначно ђунулије и јерлије које су
повукле из Београда, а сада су задржане у Нишу. Остатак нишке посаде би
требало да чине још и 273 јерлије“. Сви они су такође били обавезнин.
обављају службу мухафазе до Митровдана, изузевјуракакоји су отпуштен.
месец дана раније.
4
P. тричковић, Београдски нашалук 1687-1739 год., Београд 1977, необјављена лок.
ска дисерташија.
».
Исто.
6
нпр. на месту где се помињу 273 јерлије, каже се у напомени дањихов тачанбројнi
познат, пошто још није стигао дефтер прозивке. Иначе се овај бројјерлија помиње у Истор
Ниша I, c. 208.
т
серденгечтије- припадници посебних одреда јаничара, бирани међу доброва
који су били спремни да жртвују живот у нарочито опасним ратним акцијама.
R
Оњима в. нап. 6.

120
 НИШКА ТВРЂАВА ПОСЛЕ ПАЛА БЕОГРАДА 1717. ГОДИНЕ

Следећи сегмент овог пописа односи се на плаћену војску-левенде,

који ће током зиме заменити капукулу јединице, ударну снагу османске
војске. Предвиђено је да паше Охридског, Елбаcанског, Трикалског и других
__ а, доведу 6500 левенди који ће бити у мухафази Ниша до Ђурђевдана.
За чување пута од Ниша до Лесковца, у овом периоду, било је предвиђено
свега 8) левенди.
Паланка Сврљиг, најистуренија тачка на линији Куршумлија, Ниш,
Бела Паланка, Пирот, Берковица (у Бугарској), и стога веома важно стра
шко упориште, имала је најјачу паланачку посаду, ојачану војском која је
издвојена изСоколца (јужно одСокоБање)“ чак544војникаито: 191jepлија,
188 левенди и 165 силахдара.
250 левендије задужено зачување Јанкове Клисуре, важног пролазаза
Мало Косово" и пута Лесковац-Врање. За чување касабе Берковица, крајње
тачке на десномкрилу фронта, која се наслањала на Видинску линију одбра
не, задужено је такође 250 левенди.
Приближно исти бројвојникаје смештен иу махафазу Пирота. УМуса
пашиној паланци, тј. Белој Паланци,11 као мање значајној, билоје свега47
јерлија, а у Лесковцу који се налази иза прве линије одбране, такође само
ија. Из изложеног се види да су се све расположиве снаге у Србији
алена правцуКуршумлија,Ниш, Берковица, сазадатком дачува
--_ подручјело крајаратне сезоне. Дисциплина посада, атиме и сигурност
границе, обезбеђени сууредном исплатом надокнада за службу.
Током септембра су почели радови на Нишкој тврђави. Требало је
извршити неопходне поправке да би град био спреман за улогу која му је
намењена Судећи по бројурадника који је запослен (335), овоје био почетак
врло опсежних радова, јер су крајем октобра издате наредбе валијама Анадо
није и Халепа, да се и они са својим људима прикључе овим радовима, што
је и остварено идуће године.“ Било је ту радника из царске ордије,затим
nних који су доведени из Београда и Софије, а предвиђено је и запошљавање
РАЈНИКА ИЗ ОКОЛИНе.
Као што се из приложеног може видети, ратне прилике и територијал
ни губиши османлија утицали су да Ниш као граду унутрашњости, са свега
__

Тур Бана; в. О. Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд 1974,
| Ili.
P__
__| тј.Bogaz-i Kursun, Jaнкова клисура.
__
и 0.3мројевић, Царигралски друм од Београда до Софије 1459-1683, Београд 1970.
L. K.,a
L.
узунчаршили наводи у књизи оSmanli tarihi, IV. cit., на страни 136 податак да је
ијама Анадолије и халена издата заповест о прикључењу радовима на нишкој тврђави,
ни се на документ из маћimme deftera који је датиран крајем октобра 1717. год. Р.
каже да су валије упућене у Ниш крајем маја 1718. год. (Београдски пашалук 1687
адокторска дисертација).
II I .

121
СРЂАН КАТИЋ.
273 јерлије и неколико десетина царских џебеџија и топџија“, п __

седиште пашалука и постане војно административни центар Румелије.

1s.
Nis kalesive etraffinda vaki klave palankalar muhafazasuna tayin olunu.
kapukuluve piyađe levendative sair tavaif-i askerin defteridir

Der kale i Nis

Yenigeriyan-idergah-i ali Cebecyan-idergah-i ali Topcuyan-idergah-i ali
orta 22 neferan neferan

neferan 354 137

2490 odali
1091 yamakan
3581
Arabacayan-i top Terakkiluyan-ispahiyan Terakkiluyan-isila
neferan neferan neferan
100 1141 958
Ritz-u Kasim hululuna degin 373 serdengestiyan
muhafaza-yi mezburede 1331
ikamer ederler Bunlar dahi Ancakuplje.
уetmis
иg nefer serdengectiyiz
уigirmi
dokazraz-u Hidirinda tahmir.
olunnaglayiz otuz nizчи
Hidrina
degin ikamet ederler

Yekun-i kapukulu
neferan
4172piyadegan
2472 stvariyan

Belgraddangikub Nigda alikonulan Defterdar-i sabik Mehmedpasanniali.

еyledigi
nefer piyade-iyirikan neferati
163 gonullivan-i yeminveyesar neferan

162
325
yeniçeriyan-i yerluyan 803
62 hastegan
Yerlukulu olmak izere veyizyigimi 862

13
историја ниша I, c. 208.

122
 НИШКА ТВРЂАВА ПОСЛЕ ПАДА БЕОГРАДА 1717. годинE

| Wingsenesinden igerkist Ruz. u Kastna degin hizme-i muhafaza

Kayam
I dilativenimistir edub bade yoklayub mevcudleri malum
oldukta hului-i Kasimdaizin verilmistir

вија вертауоlaп muhafaza igin Yüzyigirmisekizsenesi nizami

- muccbince
bolikbasi marifetiyle Niskalesininyerilu neferati
olumbhala Niše memur olan neferan
Estelaendati 180 mustahfizanweazeban we hademe-i
cami
Initian _93 farisan
| ali bili kalei Nis 273
Imiti.Etime dekgelmek izere Hentz yoklamasi deferi gelmernekle
__ nevcudii
| it. ne mikdaridir na lum degildir
|-:.ruz-u Kasima dešin
limaimuhafazada ikame.
|amikizmatrain
__ Yekin-i
пеferan пеferan
| 1365 piyade i miri 342piyadegan
_598meterat-iyeriuyan 256 stvariyan
| 1963 598

Kaleimezbur muhafazas igin Rumilicanibindensancak mutasarriflan mari

кili lahtitiferman olunan piyade levendati
Rura Hidra degin hizme-i muhafazada olmalan ferman olmustur
nasumca; mutasarrifi Arslanpasa- ohrisancagi mutasarrifi Omer pasa
ЕНiseinpaša maritetiyle tahrir maritetiyle tahrir olunacak piyade
piyade-i levendat levendati
__ neferan

E“ payayi mumaileyh
| W. 1000
1000 ba mukabele-imansib
__ 2000

Imi masamarietyle tahriri ferman Elbasan sancagi mutasarrifZeynel pasa

Ilumipyadelevendati marifetiyle yazilacak piyade-i levendat
ninam neferan
| I 1000
_i.
Eи
Sijeri humayun igin baru eda-yi
lima glumciklerinden tekraren barut
|- а.

123
СРЂАН КАТИЋ

Hudaverdipaga-zade Ahmedpaša marifetiyleseter-i humayun

icintahrir olunubedayihizmeteylenediklerindentekraren
yazacajipiyade levendati
neferan
420 bera-yi muhafaza-yiNi;
80 bera-yi muhafaza-yi tarikan Nisila Leskofса
500

yekun-i tahrir olunubgelecek levendal-i piyadegan

neferan
(6500

28.

Palanka-i Isaferlig

каје 1 mezburmuhafazas igin Bana'dan Defterdar-isabik Mehmed paša

marifetyle
ihrac olunub vazolunanyeriu neferati tahrir olunan piyade levendati
neferan пеferan
151 mustahfizan we azeban 188 __

30 farisan Ruz. u Kasima deginhizme-imuhafiz

10 topçuyan-iyerluyan kiyam etimek izeredirler
191

Palanka-i mezbureye yerlukulu olimak izete

vazve tayin olunuђуizyigimi dokuz
senesinden tig kist mevacibleriverini, tir
silahdar terakkilulerinden tayin olunan neferat
реferan
165

Augu. Kasima degin layinatlari verilmistir

vaki-i nezbure degin ikamet ederler

Yekun-i neferan
544

Palanka-i Musa pasa

Palankai mezburun
уerlu neferati
neferan
47

124
 НиникАТВРЂАВА послЕплдАввогPАдА 1717. годинE
Palanka-i Sehirkoy
Palanka-i mezburun
уetlu neferati
Defterdar-i sabik Mehmed pasann tahrir
еyledig levendattan vazolunan piyade
neferati
Ineličan neferan
B. 182.

Kuz-и Каsima degin ikamer ederler

Palanka-i Leskofса
Pianka-i mezburun
уvrtu neferati
In:lerin
|

| ...
појtran
Bera-yi muhafaza-i kasaba-i Berkofca
Mehmed pašanin levendatindan
250.
ElizuKisima dešin hizmer-i muhafazada
kametedenier.

Bera-yi muhafaza-iBogaz-i Kursunilu

Istoliktaši marietyle ahrir olunan piyadelevendan
nitran 350
na dešinikiay dahihizmetle olmak izere иlufe vezahire bahalarm
biljerali dyikolnagla igay lamamnda уine ferman olunurise
i zahire ve ulifeleri verilub yine hizme- тићаRazada olmalari
Руe varinca yollar we derbendleri тића/aza eylenek izure mentur

Cem'an
neferan

15107 der muhafaza i kale iNi,

— 1372 der muhafaza-i havali-i Nis
16486

meleratipryadegan neferat-isivariyan
multiran neferan
Eli: kapukulu 2637 terakkiluyan-isipah vesilahdaran
Eyeineterati 286 yerluyan
Mi pijadei miri 2923
Liš jer kale i Nis
Шм је havali- Nis
|35:3

125
 СРЂАН КАТИЋ

Niskalesi tamirau istin alkonulan neccarvesair ameledir

Ordu ve Belgraddangelub tayin olunan amele ruz-u Kasima degin makuan
icretleri seksener gurusolubve simdiye deginalelhesabordudan tayinolantarakti.
уediserigun Belgraddangelenlerkirkikiscrigin gurusleriverilubinsalahu teata
Kasimhululunda herbiri kagargin hizmeteylemislerdir mevcudlerine görekusu.
ticretleriveril mekiginalelesami defterigelmektiveredir

Ordu-yi humayun amelesinden alkonulan

neccaran lagumcuyan kazmacyan taskrici tasyontucu suyola.
neferan пеferan neferan neferan neferan neferan
46 68 46 20 17 10

Belgrad'dangelenameledir
lagumcuyan taskirici. suyolcu
neferan neferan neferan
48 9 2

Solya'dangelen
nccCaran
69
Niy defterdariyedinden niz merre icretleri veridike ne mikdareyyam murad
ve................................ olunurise istihdam olunurlar

Yekun-iamele
neferan
335

Kifivet mikdan trgai eiraflan gettirilmek izeredir

Niskalesinde istihdam olunan amele ucretlerive menzil masarifivesait
edub lizimi olan mahalleresarfolmak uzere defterdar vekili Abdurrahmane
ve vech-i nakdverilen
esedi gurus
7500

Nis muhafazasunda olan asakir-i islama tabhi lizim gelen nanigin berven
tahminikiaylikicret-itabhiye olmak izere etmekçilere verilen
berwech-i nakd
esedi gurus

126
 нишKA TВРЂАВА ПОСЛЕ ПАДА БЕОГРАДА 1717. ГОДИНЕ
3 s.

Deter-i tayinattawaif-i asakiri-i mezkurenin der muhafaza-yi kale-i Nisei vaki

Igume-i Zilkadesene 1129
| stay. bera-yi bera-yi
| virimikerrem Abdurrahman efendi kadi-yi Leskofса
Нisejin pasa veki-i defteri nangustsair
__gust saiг nam gust saiг gift I " "kiyye keyl
i kiye keyl gih kiye keyi 5 1,5 1
III 50 25 10 4 3

naravi bera-yi
Imatan yeniçeriyan-i dergah-i ali
| gust sair Frenk Hamza neferan
I kye keyl Ibrahim aga 2490 odali
III. Ali 2 1097 yamakan
2959
yevm
Inan gust sair
-- kiyye keyl
2959 614 22

кri bera-yi
| terijanideragah-i ali topguyan-idergah-i ali
|-trani neferan
__ 137
ICT. yevim
In gust sair nati gust sair
| Ку- keyi gift kiyye keyl
_ и, 15 100 20 1,5

| bera-yi
Inityanidergahiali terakkiluyan-isipah
Initian neferan
III. 904 aga-yievved
| 237sani
|- gust sair 1141
I kW. key. уevm
Ill. |8 | plan gust sair
gift kiyye keyl
910 1925 1825
252 IC53 О485
1162 240,5 231

bera-yi
| althyanisilahdar serdengestiyan-isilahdar
|-kan. neferan

но,
СРЂАН КАТИЋ

486 evvel 373

472 sani yevm
958 nam
yevm gift
nan gust sair 393
gift kiуye dirhem keyl nim
490 104 160 98
476 iti 40. 95 3
966 206 200 194

bera-yi bera-yi
yeniçeriyan-yerluyan neferat-i gönülliyanyeminveyesar
kale-i Belgrad Belgrad
neferan neteran
162 163
yevm yevm
nan nan sair
gift gif nim keyl
162 163 1,5 20

bera-yi bera-yi
neferat-i yerluyan уurukan antahririMehmedpasa
kale-i Nis neferan
neferan 803
177 до 2 haste
Crimistir 865
yevm -

nan sair
gift keyl
865 8,5

bera-yi bera-yi
neferat-i Satir Hasanaša neferat-iIsterligan Bana
neferan naki sud
300 neferan
200 161 piyade
500 ORO stvari
yevm 191
nan gust-bakkar 3air ...
gift kiyye keyl dakik sair
5(К) 25() 5 keyl keyl
191 1125

128
 ништКА ТВРЂАВА послЕ ПАДА БЕОГРАДА 1717. годинE

| Дефтер капукулу јединица, пешака левенди и осталих слојева аскера

су постављени у мухафазу Нишке тврђаве и околних тврђава и палан
IT

Утврђави Ниш
| рајаничараВисоке порте . Шебешије високе Порте
шиики __ војника
иодалија“ 354
Ivijava: “
is.
II чијеВисоке Порте Топ-арабаџије
мјника војника
III. - 100
| мије са повишицом“ Силахдари са повишицом
__ војника
958
абораве у 373 сердегечтије
хафази 1331
Такође нови /9стају до
Митровдана)“. Само 373
серденreатије, пошто су уписане на
Ђурђевдан 1717 године, боравиће
овде до Ђурђевдана 1718. године.

Укупно капукулу јединица

војника
4172. пешака
2472 коњаника
б(644
Војници који су изашли Пешацијуpуци које је пописао
In Earpanaanonov бивши дефтердар Мехмед паша
| пржани у Нишу војника
| унулије десног и левог крила 803
ничарајерлија _62 болесна
g318

јаничари који врне службу мухафазе у тврђавама, овај назин се користио

илиод јерлија и јамака

| изостављендео напомене који се односи на силахдаре.

129
СРЂАН КАТИЋ

Они треба да су јерлије и дате Дигнути су да врше мухафазу

су им принадлежности за три
тромесечја из 1716-1717 roд
до Митровдана, а затим су
проверени. Када се сазнало
њихово бројно стање, дат
им је отпуст почетком октобра

Пешаци левенде који су овог Према уредби из 1715-1716

лета, под надзором буљукбаше год. јерлије тврђаве Ниш
Шатир Хасана, били уписани ради војника
мухафазе београдских путева а 180 мустахфиза, азапа и
који су сада задужени за Ниш службеника шамије
_93 фариса
војника 273
300 у Нишкој тврђави
200 стиже за три дана Није познат број
присутних пошто још није
500
и они бораве до Митровдана стигао дефтер прозивке
у служби мухафазе
Укупно
војника
1365 миријских пешака
B98 војника јерлија 342. пешака
1963 256 коњаника
598

Пешаци левенде којима је, са знањем притeжаваоца санџака наРум

лијској страни, издата писмена заповест за мухафазу поменуте тврђаве“.

Заповеђено им је да обављају мухафазу до Ђурђевдана

Пешаци левенде који ће бити
Пешаци левенде који ће бити
пописани под надзором Омер
пописани под надзором
Хусејин паше, сина Арслан паше паше, притeжаваоца
притeжаваоца санџака Трикала Охридског санџака
војника
војника 1000
1000 1000 саобразно његовом
300 обавеза горенаведеног паше
1500
2000 положају
Пешаци левенде који ће бити
Пешаци левенде којима је
издата 3.аповест са 3нањем пописани под надзором
Зејнел паше притeжаваоца
Тахир паше санџака Елбасан
војника војника
1000
1000
500
1500
18.
У оригиналу је писар направио грешку написавши 862.

130
 Нишка тврЋАВА послЕПАДА БЕОГРАДА 1717. ГОДИНЕ
нисуза царски поход обавили
оруке барута, поново
барут

нде који су, под надзором Ахмед паше,

срди паше, уписани за царски поход, а
или поново уписани јер нису извршили
I ДуУКНОСТ

E“: мухафазу Ниша

*Malay шута од Ниша до лесковца

Укупно пописаних левенди пешака који ће доћи

војника
650()

Паланка Сврљиг
јерлије који су ради Пешаци левенде уписани под
Катале поменуте тврђаве надзором бившег дефтердара
јени из Бање и овде Мехмед паше
Ментени војника
Elwyctaxфиз и аван 188
јариса Обављају службу
Livijajepлија
IJI
Мухафазе до Митровдана

надлежности за три
из 1716-1717. године
Ени од силахдара са повишицом

Еу им следовања до Митровдања
Еленог времена тамо и бораве
Укупно
Војника
544

Муса-пашина паланка
ljnjepлије поменуте паланке

131
СРЊАН КАТИЋ.

Паланка Пирот
Војници јерлије Пешаци који су ту смештени од
левенди које је уписао бивши
поменуте паланке дефтердар Мехмед
војника Паша
64 војника
182
Бораве до Митровдана

Паланка Лесковац
Војници јерлије речене паланке
војника
41

За мухафазу касабе Берковица

ЛевендеМехмед паше бившег дефтердара
војника
250
Бораве у служби мухафазе до Митровдана

За мухафазу Куршумлијског пролаза

Пешаци левенде уписани под надзором буљукбаше Јусуфа
војника
250

Дате су им надокнаде за плате и захиру с тим да остану у служби још

два месеца, до Митровдана. Како су њихови бакшиши шестомесечни када
наврше два месеца, ако се опет изда ферман, даће им се још тромесечна
захире и плате, па ће бити потребно да се налазе у служби мухафазе 3:
дужени су за мухафазу дербенда и путева од Лесковца до Врања.

Укупно
војника
15107 у мухафази тврђаве Ниш
1379.у мухафази околине Ниша
16486
 нишкл ТВРЂАВА ПОСЛЕ ПАДА БЕОГРАДА 1717. годиHE
пешаци коњаници,
Нитд. капукулу јединице 2637 спахија и силахдара
B42јерлије са повишицом
1865 миријских пешака 286 јерлија
| 12379 утврђави Ниш 2923
1184.у околини Ниша
13563

Ненари“ и остали радници постављени за поправку Нишкетврђаве

Утврђене надокнаде задужених радника који су дошли из ордије и из
„доМитровдана износе80 гроша. До садаје према рачуну издато по
Ал гроша, за оне који су одређени из ордије, и по 42 грошаза оне који долазе
из Београда. Ако Бог да, почетком октобра, доћи ће поименични дефтер да
се спрам броја присутних, дале преостале надокнаде, прематоме колико
једана сваки од њих служио.

одређени међу радницима царске ордије“.“

НеџарИ лагумџије?“ копачи туцачи камена
особа особа особа особа
Аб 68 46 20
каменоресци сујолџије?
особа особа
17 10
Радници који судошли из Београда
пагумџије туцачи камена сујолџије
особа особа
AS 9 2
Нашари који су дошли из Софије
69

Пошто се изруку Нишкогдефтердара, издају дневнице, нека се радници

rajу онолико дана колико је пожељно и потребно.

Укупно радника
особа
335
Припрема се довођење довољног
| | броја надничара из околине

__
|-
1.

име за раднике који су се бавили столарским изидарским радо

im
Пагумџије-минери.
__

сујолшије - радници задужени за одржавање водовода,чесми и сл.

133
СрЋАН КАТИЋ

За плате радника који су запослени у Нишкој тврђави, за трошкове

мензила и друго што ће требати и што ће се потрошити на местима где је
потребно, издатојеу готовом Абдурахман ефендији,заменику дефтердара
7500 еседи гроша.
За печење хлеба који је потребан исламскскојвојсциумухафази Ниша.
израчуната је двомесечна плата за пекаре и дато им је у готовом, на име
надокнаде за печење
2000 еседци гроша.

Попис следовања поменутих слојева аскерау мухафази тврђаве Ниш

сачињен првог дана Зилкаде године 1129 (7. октобар 1717.год.)
Племенитом везиру Заменику дефтердара За
Ибшир Хусејин-паши Абдурахман ефендији кадију Лесковца
хлеб месо јечам хлеб. месо I јечам хлеб месо јечам
пар Ока мерица пар ОКа мерица пар ОКа мерица
20() 5() 25 1() 4 3 s 1,5 1

Зидарима Јаничарима Високе Порте

хлеб месо јечам војника
пар Ока мерица 2490 одалија
16 4 2 1091 јамак
Френк Хамза 2959
Ибрахим ага дневно
хлеб месо јечам
пар Ока мерица
2959 614 22

Џебеџијама Високе Порте Топчијама Високе Порте

војника војника
304 137
дневно ДHeЕНО
хлеб месо јечам хлеб месо јечам
пар ока мерица пар ОКа мерица
240 40 15 1()() 20 1,5

Арабаџијама Високе Порте Спахијама са повишицом

војника војника
100 904 први ага
ДHeBH0 237 други ага
хлеб месо јечам 1141
пар ОКа мерица дневно
80 16 1 хлеб месо јечам
пар Ока мерица
91() 1925 1825
1162 240,5 231

1334
 нишкл ТВРЂАВА ПОСЛЕ ПАДА БЕОГРАДА 1717. годинE
Силахдарима са повишицом Силахдарским серденгечтијама
војника војника
ASSпрви 373
Ед други дневно
ESS хлеб месо јечам
дневно пар Ока мерица
клеб месо јечам 393 82 72
Пар ОКа дирхем мерица ним
ни 104 160 98 1
ETE 101 40 95 3
ski, 206 194

laиичарима јерлијама Војници ђунулије левог и десног

| ке тврђаве крила (из) Београда
војника војника
162. 163
- Нећно дневно
клеб хлеб јечам
пар. пар ним мерица
167. 163 1,5 20

Војницима јерлијама Јуруцима које је уписао

нишке тврђаве Мехмед паша
војника војника
III. 803
прецртано _б2 болесна
865
Дневно
хлеб јечам
пар мерица
865 8,5
Војницима Шатир Хасан аге Војницима премештеним из
војника Соколца у Сфрљиг
11. војници
EM. 161 пешак
ill. _30 коњаника
It it. 191
клеб, говеђе месо јечам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
In p ока мерица брашно јечам
Emil 250 5 мерица мерица
191 112.5

135
 СРЂАН КАТИЋ. |
Srđan Katić

THE FORTRESS OF NIŠ AFTER FALL OF BELGRADE IN 1717.

Summary

The documentweare presentingaimsto completethepicture ofthesituation.

in Niš and its vicinity, after this town acquired particular strategicsignificance atter.
Austria's conquest ofBelgrade.
Оur historiographershave so far been of the opinion that the renewal ofthe
NišFortand the consolidation of the forcesonthe front began in the springof171.
This document, however, notes thefact that alreadyin October of 1717, thegarrisons.
in Niš and other endangered towns, from Kuršumlija to Berkovica in Bulgaria were
full and that the renewal of the Niš Fort had already begun. According to ih
document, Niš, the most important fort in this area, housed 6.644 members of
kapukulu units and 1963 local Turks (jerije); a strong garrison of544 troopswas
stationed in the town of Svrljig, which was the closest to the front. There were 250.
levends on both the left and right flanks, ie, the Janko Gorge and Berkovica. The
same number of troops was deployed in Pirot as well. Only the local Turks were
stationed in Bela Palanka and Leskovac, 47 and 41 respectively. Thesecuring oftli
area did not imply only concentrating troopsin Nisanditsvicinity. InSeptemberot.
1717workersfromBelgrade,Imperial armyand Sofia,as wellas the localhires у
engagedin strengthening and rebuilding the Fort.
All these facts prove that Nišwas considered the new military and administгi
tive capital of Rumelia as soon as Belgrade had fallen.

136
||
||
i|
јš i
|
|јš
|“
ј|
 Ј
јиar: у“
|ј-š
 и чAсопис, књ. XXXIX, стр. 137-164 (1992)
HISTORIQUE, Liv. XXXIX. p. 137-164 (1992)

Оригинални научнирад
Удк 929 (макензи Франсис):911.375"1876/1895"
Чланак примљен 10.Х 1991.

Мајкл ПАЛАРЕТ
Елинбуршки универзитет
Елинбург. Уједињено краљевство

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ

фРАНСИС МАКЕНЗИ У БЕОГРАДУ (1876-1895)“

Између 1896. и 1930, београдска улица која данас носи име Маршала
babyхиназваласе Макензијева? Такоје названау знакпризнања Франсису
Ерфорду Макензију (FrancisHarford Mackenzie) (1833-1895) који је ту улицу
играцио као деонове стамбене четврти. Овај биографски чланакнастојида
ратовори на питање зашто се овај Шкотланђанин настанио у Београду и шта
јету покушао дауради изградњастамбенечетврти"Енглезовац" наврачару
била је његово највидљивије и најтрајније дело. Међутим, његова основна
мисија у Србији имала је религијски и просветитељски карактер, а "Енгле
ква је био само један од неколико узајамно повезаних подухвата.
франсис Макензијестигаоу Србију ујеку српско-турског ратаиз 1876.
путине. Дошао је, можда на предлог англофила Чедомиља Мијатовића, ми
__ нансијакраља Милана, да помогнеу ублажавању недаћа изазваних
и вероватно није помишљао надужибораваку Србији. Међутим,
доживео помажући рањеницима у позадини фронта крај Књажев
га једа се трајно настани у Београду.

Године одрастања и учења

Макензи се родио 1833. године као млађи син сер Франсиса Макензија
и Герлока, петог баронета у тој лози. Макензијеви су поседовали имање
|
замкаљујем на срдачној сарадњи многим људима у Србији и Британији који су ми
падођем доизвора о Макензију, посебнузахвалностдугујем Гордани Гордић,Даници
Иванки Лукић-Типсаревић и Николи станојевићу из Београда, и кристини Бијем-по
ima Byam-Shaw) и шону макензију (John Mackenzie) од герлока у Британији.
__
| vremena.
_
__

Београд и његове улице, Београд,1966.

|Ж. П. Јовановић, некадашња макензнена улица, политика31. октобар 1965.

137
 МАЈКЛ ПАЈНАРЕ,

Фркансис Харфорд Макензи

1833-1895

138
 чОВЕК КОЈИ ЈЕИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ

ГерлокусеверозападнојШкотској, које је обухватало око 60.000 хектарапре

генио пустaрног и планинског земљишта. Године 1847, имање је издржава
56закупаца са породицама- око 5.000 људи, већина ихјеједва састављала
скрајем обрађујућимале поседе на имању.
Срединау којој је млади Макензирастао направила је од њега трезве
ног и самопоузданог човека. Мајка му је умрла на порођају када је имао
пири године“ његов отац је тададоживео продуженинервни слом, па је
|Макензирастао у кући свог строгог стрица, др Џона Макензија (John Mac
клије), који је сматрао да децу не треба "кварити" претераном попустљи
кunyº
Сер Франсис се поново оженио 1836, али је његово душевно стање и
nase 6ило нестабилно. Под његовом управом, имање је запало у велике
| угове због тога му је 1841. године одузета лична контрола над њим и оно
|- поверено пуномоћницима. Његове финансијске тешкоће биле су делом
проузрокованенеразборитом подршкомпословном подухвату једног прија
пека (пивара Хоу у Инвернесу), а делом тиме што је непрестано морао да
помаже својимосиромашеним закупцима.“ На захтевпуномоћника, повукао
се у Бретању, где је живео у једном изнајмљеном замку са својом другом
_еном децом и малобројном послугом7 посленеколико година менталног
пропадања, сер Франсис се вратио у Лондон, где је 1843. године умро у
припичним околностима“
Од тада, ако не и одраније, на васпитање младог Франсиса најјаче су
| Пали његов стриц, дрЏон, и његова помајка, леди Мери Ханбери Макен
In May Hambury Mackenzie).
Пр Шон је преузео старање о својим младим синовцима и надзор над
Ем обесвоје дужности одмахје почео да обављачврстом, ауторитатив
ном руком. Уместо да добију конвенционално школско образовање,дечаци
| ПОВЕрeНИ равнодушном, понекад и окрутном старању разних приватних
пишека у Рагбију и Единбургу.“ Током летњих месеци, тутори и њихови
__

Mackenzie of Garloch Archive (Архивмакензија од герлока), Conon Bridge, Sco

| uty anew тексту МG), Dr John Maskenzie's m/s memoris) (Рукопис мемоара др Џона
| м пија, свеза, в. стр. 442-3.
|
Ibid., стр. 454
м

Alexander Mackenzie, History of the Clan Mackenziе (историја клана макензи), In

| imes isт, стр. 351
|
os Mackenzie,A Hundred Years in the Highlands (стогодина у висијама), Лон
| Етр. 1-3.
__

А макептie, Historу, стр. 352.

__

| Christina Byamshaw, Pigeonholes of метоту тme Life and Times of Dr John мас
из-isso), gdited from his manuscript memoris (претници сећања, живот и време др
is-1856,премањеговим мемоарима), лондон 1988, стр. 263; MO. издање: А.
| - зеa iz књиговодство имања за 1843-45, стр. 56-57.

139
IMAJKЛ ПА ПАРЕТ

васпитаници боравили су у Герлоку, јер је др Џон био решен да своји

синовцима пружи не само знања о академским предметима већ и о прак
тичном управљању имањем. Као човек који је чврсто веровао у непо
грешивост сопственог суда, био је склон да свакога ко се одважи да му
противречи прогласибудалом илихуљом, или иједним и другим, Франси
Макензи растао је у његовој сенци.
Макензијевапомајка,леди Мери,билаје квекерка. Билајетоенергична
жена, али тако хладна и немилосрдна да је чак ни њен савезникдр Џонније
много волео.“ Супруга њеног старијег посинка о њој јејавно говорила као
о "врло господственојжени“, а приватнојујепрезирала због њене притвор
ности и дволичности.“ Леди Мери је преузела активну улогу уздр Џонау
управљању имањем. Вредно је радила на просвећивању закупаца, а по свему
судећи пружалаје и лекарске услуге читавој парохији током три године. И
поредтога, људије нису волели. После смрти сер Франсиса, онаје, изгледа.
своју пажњу усмерила на сопственог сина, Озгуда Макензија (Osgood Mac.
kenzie) 12.Упркос свему, млади Франсис јој је био веома наклоњен и удобi
од59 година изјавиоје како се “она увек премамени понашла као мајка“.
На Макензијево животно дело у Србији у знатној мери су утицали
пример и вредности које су поставили др Џон и леди Мери. Када посматрамо
његове активности у Србији, увек нам изнова пада у очи да оне иду у истом.
смеру као и ранија настојања др Џона и леди Мери на имању Герлок Ма
кензијеви планови и поступци биће прожети истом беспоговорном рели
гиозношћу, премда ће она код њега увек бити ублажена непресушном
љубазношћу и уљудношћу које очигледно нису красиле његовог стрица и
помајку. Те паралеле најбоље ћемо уочити ако испитамо методе помоћу
којих се управљало имањем Герлок у време др Џона.
Макензијеви су били одане присталице калвинистичке Слободн.
шкотске цркве. Они на свој посед нису гледали као на пуку пословну инве
стицију. Сматрали су себе одговорнимазадобробит имања и његових жите.
ља. Веровали су да они треба да преузму вођство. Закупци су били одва
сиромашни да би имање доносило велики приход својим власницима. Ме
кензијеви су се руководили уверењем да је сиромаштво житеља Герлок у
великој мери последица њиховог незнања и лењости. Та два зла ишли у
10

Byam-Shaw, Pigeonholes, стр. 230.

11

Scotsman, Edinburgh,31. мај 1892, стр.7.

13.
oесуд ханбери макензи, 1842-1922, упамћен је по врту инверју (Inverewe Gariti.
експерименту који је започео 1864, како би показао да суптронске врсте, под одговарајући
условима, могу да се узгајају на отвореном чак и у северозападној Шкотској, Врт је ин
велика туристичка атракција, међутим, као личност, о. Х. Макензије био неотесани саможи.
деспот, а текарактерне мане биле супојачанеманипулативним и одвећ посесивним понашања.
његове мајке.
13 _

Записник процеса макензи противМакензија, Други окружни суд, Единбург.

1892, стр. 136. (Саслушање Франсиса Макензија).

140
 чОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ
руку даби упутиосвоје људе, сер Франсис је написаокњигуу којој
пи наћи савети о готово свим видовима свакодневног живота, и у
у сепосебно уздизале врлинема образовањаи верске дужно
ри Тонсе, без сумње, нада о да ће рљив
њего в ости
саве ,
ти подс трек надахнути људе
и преузму мере које су потребне да би сами себи помогли.
о, књиra није имала такво дејство, и како се стање на имању
поршавало, његов брат,др Џон, биваоје све уверенијида савет и подстрек
ни: имање и његови житељи напредоваће само ако узде буде
pстарука. Људи морајубити натерани дарадеоно што је потребно
сопственом интересу (и у интересу имања). Он је, наравно, био
човек за тај задатак.
рилика му се указала 1841. године, када је успео да протера свог неу
брата у Бретању. Као ватрени "Унапређивач веровао је да имање
опстати без темељне технолошке и организа”,
ционе рефо Закуп
пољопривреднерме.
| будуће моратида примењују интензивне методе за
наротационом уређају са четири рала.“ ПIто сетиче организације
рабити напуштен стари систем заједничког обрађивања земље и коле к,
__ DRoрности. Сваки закупац мора радити и сносити пуну одговор
и комад земље који је закупио.
мигрi0ба аспекта те реформе била су наговештена у књизи сер Франсиса,
lонјесхватиода иницијатива(и капитал) за њено спровођење морају
Ph опраго, Ради сопствене добробити и у интересу имања, људи морају
Ivala оно што им наложе њихови господари. Имање мора да
или обезбеди
| yney новихпозајмица, за велике трошкове које изискује побољшање
илитета земље и проширивање обрадиве површине, а закупци морају да
нише заку пнин е какоб и се покр ио дуг. Упор едо с пољо прив редним
Elej,
I.
Макемасо
ипабез нзијвног одлу
еви суобра чноњанаст
зова имањавил
е не можпрог
и свој рам
е екон
грађнапр
омск и ења школ
едова,
а
им, школарина језа закупшезначила додатно оптерећење, а Макен
су сматрали да се школовање мора плаћати да би се ценило.
Тек што је програм почео да се спроводи, Герлокје погодила велика
на лошим родом кром шкот
пира 1846-50. године. У ским Висија

ши пошли у опасну зависност од рода кромпира. Та криза пружила је

брансису прилику да види на делукако се Макензијеви носе с про
bow ocryљице хране током гладних година, највећи број закупаца
пржавао се радом на скупим пословима побољшавања земљишта према
пограму др Џона. То их је одржавало у животу и изненађујуће добром

Prancis Mackenzie, bi) Hints for the Use of Highland Tenants and Cottagers by a
поступатипрема закупцима и ситним сељацима Висије. Упутства једног зем
E Even sti«ss, crp. 4,268,270.
| тетнологија на којој је почивала реформа објашњена је у Report of the Board of
| у 8 Khn MNeil GCB on the Western Highlands and islands, Edinburgh 185i,
| wиххvш

141
МАЈКЛ I. IAJIAPET
здрављу. Како је програм инвестиција био завршен током 1849, док је глад.
јоштрајала,породице које су највише дуговале имању опстајале сузахваљу
јући јавним радовиманаизградњипутева; њима се такође управљало имање.
а финансирани су из локалних дажбина. њу путева већ је било потрошена
авањеземљишта
На побољш и изград
12766 фунти. На дужи рок,улагања у побољшање фарме слабо су се испла
тила. Парцеле - свака око 2 хектара - нису биле довољне да обезбеде
јан живот, а земља је била одвећ неплодна да би се на њој могле с __

методе интензивног ратарства. Због тога су закупци преко воље примењива

ли неодговарајуће технике које су им наметнули земљопоседници. Ови су
се, пак, јако поносили својим "смелим и доброчинитељским експеримен
том“ у сузбијању глади и одржавању заједнице на окупу. Чинило се да је
принуда оправдана управо због добробити оних којима је наметнута по
мишљењудр Џона,тактика имањадоживела једелимични неуспех само зато
што принуда није била довољно чврсто спроведена.“ Млади Франсис ма
кензиизвукао је изте реформе поуку да се сиромаштво може победити, али
да сиромашне,ради њиховогсопственогдобра, треба водитичврстом руком
Упућени посматрачиумерено су критиковали експерименту Герлоку.
алије др Џонбио уверендасу њиховепримедбе плоднеобавештености или
пакости.” Ни он ни његов братанац Франсис (кадаје покушавао да примени
елементе Макензијеве филозофије "самопомоћи" у Србији) нису обраћали
много пажњенамишљењаонихкојима су, посвомуверењу, помагали. Дасу
имали више слуха за оправдане критике, могли су себе поштедети многих
ебних ијевимања.
О Макензразочар
непотр активностима пре доласка у Србију имамо само
ментарна сведочанства, пошто његови лични папири нису сачувани. __

сијски је био добро обезбеђен, не од имања Герлок, које је наследио његов

старијибрат, а које, уосталом, није ни доносило приход, већ од своје пол.
вине мајчиног иметка.“ Да је тако хтео, могао је да води доко __

живот. После периода који је провео у Краљевској морнарици“ купио

фарму у Сандеју (Оркни), где је узгајао овце за единбуршко тр “ }
Касније је узео под закуп кересдејл, велику фарму на имању Герлок н.
тимфармама је марљиворадиои сматрао је себе стручњаком запољопривr
16
види његову изјаву макниловом одбору у Ibid., стр. 83.
17 Види његово минљење о макниловом извештају у МG, Dr John Mackenzie, ni
memoirs, свезак vI, стр.492
18 чедомиљ мијатовић, некролог Франсису х макензиј
у, мале новине, Београд ни

септембар 1895.
19.
Times, Лондон, 11. октобар 1895, стр. 7.
20 MG, Dr John Mackenzie, m/s memoirs, свезак vi, стр. 526, 532-533; O. Macken.
Hundred Years, стр. 35.
21 ме, оairlоch rent books Portlair-Altrishan 1870-75 and Portlair-Melvaig na.
142
 чОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ

ду. Током тог периода великодушно је давао прилоге за добротворне и фи

пантропске циљеве, посећивао је сиромашне, помагао студенте22 и финан
сирао подизањебаремједнесеоскешколе“ мисионарског дома у Кингсвуду
(Бакингемшир)?“и пољске болнице?“

Рат и помагање избеглица

Такав беше човек који је 1876. године приспео у Србију да би пружио

помоћ угроженима. Није био једини - Србија је привукла бројне стране
добровољне, алиони су по завршеткурата најчешће одлазили на другу стра
ну или се враћали кућама?“ Макензије, међутим, пошто се опоравио од
није плућа коју је добио док је радио у Књажевцу, 27 одлучио да остане у
Србији. Како је намеравао да настави са земљорадњом, купио је Симићев
мајур, обрадиво земљиштена јужном ободу Београда. У почеткује планирао
па гаји шећерну репу?“ и премда то није остварио, ускоро је прионуо на
посаоу пољима,рамеузраме са својим радницима, надничарима изБаната?
Године 1878, када је избио други српско-турски рат, Макензије привреме
кона устио својенослове у Београду. Само у пратњи преводиоца, запутио се у
ужички округ да би понудио помоћ црногорским ихерцеговачким избеглицама;
премаизвештајимакоји су допрлидо њега,ти људисуживели на ивици беде.
Напомоћје потршио500 фунти из сопственог џепа. Већину избеглицачиниле
| су породице хајдука који су се борили против Турака у Босни. Многи од њих
нистанили су се у Србији на неколико година; издржавали су се одсвојих стада,
напoличарења, надничења и оружане пљачке. Макензи се убрзо обрео у по
ножајудасам води бригу о600врло сиромашнихљуди?“
Scottish Highlander, inverness 12. септембар лsу5. стр. 5.
i.

| 9 Maretirima kriep na | |
__ Изграђен 1861. "Зграда и земљиштеу tiri ar: су у Макензијево завешта
| не ми потпрду тестамента 995 из 1896. у Sопnerset House, лондон, макензијев наследник
MIlirike nренео је мисионарски дом на локалне заступнике 4. фебруара 1904; види Беed of
nutojиводи МissR. Adamsу Кингсвуду.
м

EDison, Gairlоch and Guide to Loch Mareе, 1886, стр. 312.

|-

Ерогошћу Аnderson, The Balkan Volunteers (Балкански добровољци), London

умалим новинама, зу 5. септембар 1895; Mijatovich, Memoirs of a Balcan

риједног балканског дипломате), London 1917.,стр. 198.
и србије Министарство унутрашњих дела (даље: Асмуд), п. 1877, 1485. Ава
Виiнсије, бр. 4959 од 29. јула 1877.
Некрологу Малим новинама 3/15. септембра 1895;Mijatovich, Memoirs стр.216-7.
кi

|- | Ac. Министарство просвете (даље:МПc). П, 1878,1129, телеграм, E Mackenziе - Мин.

E 24. фебуара 1878.
143
МАЈКЛ ПАЛАРЕТ

Најпреча потреба била је поделахране. Иако је хранакојује он

била преко потребна, иако је она вероватно спасла многе животе, Ма
је био разочаран целим тим подухватом. Сматрао је да дељење хране
довољно и покушавао је да спроведе идеје о социјалном побољшању.
сличне онима на имању Герлок из времена несташице кромпира М.
је намеравао да пружи непосредну помоћ само "породицама обудовел
болесних”. У томциљу, покушао једа састави списковељудикојимаје по
најнеопходнија, како она не би одлазилаурукездравиходраслихмушка
који се извлаче од рада. Таквеје сматрао лопужама,јер су њиховиза
смањиваликоличину хране за помоћ људима који нисубили у стању
издржавају сопственим радом. о
Као што се могло и очекивати, радно способни (у Макензијевим оч
”незаслужни” сиромаси), тражили су једнака права у јагми за бесп
храном. У том нимало пријатом окружењу, Макензијеви покушаји дана
ви списакнајугроженијихделимично су пропали. Али, он се није предавао.
Признајући да немадовољно расположивихмирнодопских пословазарадно.
способне, покушаваоје да организује - и плати својим новцем- јавне радове
наизградњи путева, помоделу којије коришћенуГерлоку завреме гладни
година. Надао се да ће га у томе подржати ужички начелник, који је и сам
веровао да "општа помоћ” деморалише људе, да их одвраћа од рада ибудиу
њима склоностпрема злочину. Избеглице су, међутим,себе виделекаоборне
за слободу, а бесплатну храну као своје право, и вређала их је помисао да
морају да се издржавају сопственим радом. У општини Ужице коначно су
отпочели радови на изградњи путева, финансирани Макензијевим новцем.
Међутим, када је Макензи покушао да их надзире, непријатељство према
њему постало је тако јако, да је полиција морала дискретно да га удаљи са
тог подручја из страха да би могао бити и физички нападнут.“
Током његовог боравка у ужичком округу, Макензија је посебно пого
дио недостатак бриге о избегличкој деци. Онјежелео да им, поред хране и
обуће, пружи и могућност школовања, и за свој модел је узео избегличке
школе у Славонији, које је водила г-ђица Ирби (Miss Irby). Ни тај пројекат
нијеуспео; омело гаје Министарство просвете, које је зато ималодваважна
разлога.
Просвећивањеје за Макензијазначило исто што ихришћанизовањеи
због тога је он верском образовању наменио важну улогу у наставном пр
граму. Није му била намера да васпитава децу у протестантском духу,
изричито је тражио да веронауку предају православни свештеници:
Упркос томе, Министарство га је сумњичило да има на уму придобијање
деце за обраћање у протестантизам. То несхватање његових циљева непре.
стано ће ометати његове напоре. Штавише, Министарство је страховало
ћеМакензи,када успешно оснује своје школе,једнога дана дићи руке одни
31 __

Mijatovich, Memoirs, стр. 198-9; некролог у малим новинама 4/16 септембра

PRO, FO206 10 Mackenzie-White, 17. априла 1878, fо 11 & vo.
is
32
АС, МПc, П, 18781129,Михаиловић - Мин. Просвете,23. фебруара 1878.

144
 чОВЕК КОЈИ ЈЕИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ

и оставити их на терет властима. Већ се догађало да се слични подухвати

КАКО ЗАВрШе.
| Што се тиче ове друге претпоставке, Министарство је вероватно имало
право. Улога пионирау образовању није само да просвећује, већ и да приме
ром подстакне друштво да призна сопственедужности на том пољу. Србија
E у то време имала неколико школа које су углавном биле намењене град
ској деци. Власти још нису биле спремне да понесу терет образовања се
наштва, а још мање избегличке деце. Ни Српска црква није биларада да се
тогаприхвати. Макензију јеуказанода верско образовање не спада у задатке
ства, и да га у српским школама обављају само световни учитељи.
lawо уз најстрожа ограничења и у најнеповољнијим условима Макензиби
__

могао добити дозволу да оснива своје школе за избеглице. Он је добро разу

пе поруке као знак да су власти врло непријатељски расположене према
вој иницијативи и да ће морати да је се одрекне33
-

Евангелиста

По повратку из Ужица, Макензи је отишао у шкотска Брда да тамо

проведе лето, штоћекасније редовно чинити, јерникада није прекинуо везе
сасвојом породицом и сопственом земљом.
Шта га је навело на одлуку да се настани у Србији? Одговор на то
питање изискује анализу његових религијскихуверења и њиховог пресуд
ног утицаја на све чега се подухватио. Уверењима која је стекао током свог
ciptionaвa у Брдима придружио се и снажан утицај његовог пријатеља,
проког протестантског свештеника Хенрија Гратана Гиниса (Нenry Grattan
Cunness). Они су се вероватно упознали у морнарици. Гинис је био вешт
говорник и мисионар из убеђења; свој живот је посветио ублажавању сиро
| маштвау источном делу Лондона. Фундаменталиста по својим схватањима,
пио. идејама братствеништва. Био је, међутим, свестан и недо
патака те секте, и сматрао је да сви верски покрети, у најмању руку они
протестантски, имајунешто што јевредно проповедати. Због тогаје одбацио
E у искључивост и очувао независност моралне одговорности која чини
протестантизма. Као што се могло и очекивати, супростављао се като
инству, али пре на прагматичким него на доктринарним основама: заме
ском свештенству штосвоју паствудржиу сиромаштвуи незнању.“
нијебиовеомапријемчивза Гинисовоучење. Он јетакође засту
__
подучен дуготрајним и мирљивим проучавањем Светих
слабећи своју везу са Слободном црквом (која није била ексклу
вивистичка), он се вероватно приближио идејама братствеништва. Касније,
| Србији, живо се заинтересовао за секту протестантских назарена, која је
__IOHela И ту да хвата корене.
__

AC Mille, II, 1878, 1129. мин. просвете -Михаиловић, 25. фебруара 1878.
|

Micheleouinness. The Guinness Legend (легенда огинису), London1989, стр. 75,80.

145
МАЈКЛ ПАЛАРЕТ

Попут Гиниса, он је себе видео као евангелисту. Мора се, међутим,

нагласити да Макензијева мисија није подразумевала придобијање следбе
ника Српске православне цркведа пређуу протестантскуверу. Евангелизо
вати језа њега просто значило “отворити људима очи, окренути их од таме
ка светлости и од Сатане ка Богу“.“ Његова схватања би се у модерном
контексту могла описати као екуменистичка. Упркос дугој повезаности са
назаренима,никада нијепостао припадникте секте,зато штојеона одсвојих
чланова тражила апсолутну покорност доктринарним одлукама старешина
Пошто му је недостајала Гинисова харизма, више је волео да се бави
организацијом и дазадатак ширења порука Јеванђеља препусти онима који
су за то способнији. На пример, године 1888,уложио је много труда дау
Београддоведе истакнутог шкотског еванreаисту Слободне цркве, Алексан
дра Сомервила (Alexander Somerville). Посета је организована упркос нера.
сположењу власти: оне су, наиме, страховале да се ради о прозелитској
мисији. Премда су Сомервилове проповеди побудиле велику пажњуу кругу
београдске елите, оне нису имале за циљ придобијање православних да се
преобрате“ --

Макензије био жељанда научи све што може о српском православљу.

Многи елементи те доктрине били су му блиски. У раним данима његовог
боравка у Србији, пружио је финансијску помоћ покретању Хришћанског
весника, утицајног црквеног листа који је уређивао прота Алекса Илић.
Штавише, иако је Илић” назарене сматрао"злом сектом“,“ и нијеим мога:
бити наклоњен, веомаје цениоМакензијева мишљења о уређивачкој поли
тици.

Као евангелиста, Макензије веровао да проповедање Јеванђеља преба.

да будедоступно световним лицима на народном језику (а не на тешком
црквенословенском, као у српском православљу). Нијежалионовца нитруди.
када се залагао да Чеда Мијатовић преведе Коментарео јеванђељимаДејви
да Брауна (David Brown),” јер је веровао да ће из тога произаћи "изузетно
велика благодет за Србе".“ Ипак, највише је бринуо о томе да превод не
33

писмо Ф. Макензија, “припослано“, добитије, 20. август 1889, стр. 7.

36

О Сомервиловој мисији види: Proceedings and Debates ofthe General Assemblyofii.

Free Church of Scotland, Inverness, May 1888 (записници и извештаји о расправама генералне
скупштине шкотскеслободне цркве инвернес, маја 1888), Edinburgh 1888, стр.29-30. и Georg:
Smith, CIE, LL.D., A Modern Apostle. Alexander N. Somerville, DD, 1813-1889., London 131
стр. 357-8.
37

Архив САНУ, 9413. АлексаИлић - Ч. Мијатовић, 18. новембра 1884.

38

Ђоко м. Слијепчевић, Назарени у Србији до 1914. године. Београд 1943, стр. 32.
39

На крају их је објавила Матица Српска 1898. године под насловом коментарих,

ванђељима.
4)

Народна библиотека Србије, збирка рукописа (удаљем тексту нBC)

Brown - Ч. Мијатовић, 5. августа 1892.
потвр
146
 чОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ

увреди Цркву, и саветовао је да га пажљиво прегледају "неки Срби у којима

су,померилима Источне цркве, сједињене доброта ичврставера“.“
При свем том, Макензи је био оштар критичар Православне цркве;
његови погледи на њу били су слични Гинисовим погледима на Римско
католичанство. Како је рекао свом пријатељу Мијатовићу 1895. године, мало
пре своје смрти, када је дошао у Србију био је ражалошћен "немаром и
__ тком вере” код српског народа. Државни чиновници које је сусретао,
и кадсу били образовани,родољубиви и плeмeнити,нисуимали никак
верских убеђења“?То исто се могло рећи о српској елити уопште, док
њаштво(по његовом мишљењу) било огрезло унезнању и празноверју.
ивањеводећих људи у земљи од верских вредности, и за незнање маса
о хришћанском учењу, Макензије кривио Српску православну цркву, а по
себноњене старешине. По његовом мишљењу, Црква је пре свега деловала
| оруђе политичке и друштвене контроле, а запостављала је своје пастир
И просветитељске дужности према народу.
Премда је то гледиште сувише поједностављивало политички однос
и цркве и државеу Србији, било је извесне истине у његовим опажањи
и образовни ниво био је необично низак.Раних осамдесетих годинадевет
наестог века, око 90 одсто популације било је неписмено. И премда су
просветни и црквени послови били поверени заједничком министарству,
Цркванијепоказивала многозанимањазапросвећивањемаса. Тако је Макен
и пишемијатовић, "управо тада (после рата из 1876) дошао на помисао да
iитребало да ради на ширењубиблијског учења по читавој Србији".“
|Макензијеви јавно исказани ставови и активности били су, дакле,
сложени и на први поглед парадоксални. Иако је био верни протестант,
његова "мисија“ састојала се у томе да врати српски народ религијским
предностима и, самим тим, да врати Православну цркву њеном народу. На
|- цркве. Православна јерархија дуго је више волела да сумња у
Правосл.
мисија је могла имати изглед на успех само уз извесну сарадњу
Макензијеву суштинску добронамерност, и била је склона дау том недавно
пристиглом странцу види опасног непријатеља вере. Далеко од тогада по
нудисарадњу, настојалаје да осујети Макензијеве подухвате.

Назарени
Ензијево повезивање с назаренима изазвало је озбиљну затегнутост
уњеговим односима саПравославном црквом. Премда је та сектабилабројно
веомамала, енергично се бавилапреобраћањем. Православна црква је (нео
__ у страховала да би назаренство могло даугрози њену верску хегемо
нис, по65M/47a Mackenzie. - Елодиемијатовић, 31. јул 1892.

некролог умалим новинама, 4/16. септембра 1895.

| некролог умалим новинама, 4/16. септембра 1895.

147
 МАЈКЈ1.IIALIAPET

нију. Анатемисала је назарене, и свим расположивим средствимапокушава

ла да искорени "ту опасну и злу јерес“.“ Црква је такође очекивала од
грађанских власти да јој помогну у прогањању назарена. Упркос равно
душности чиновничких кругова према питањима вере, надала се њиховој
сарадњи,зато што су назаренибили пацифисти и што су одбијалида служе
војску.
По свему судећи, прве вести о прогањању назарена отишле су у свет
1877. године преко Чарлса Брајта (Charles Bright), британског рударског
инжењера, који је назаренску петицију упутио британском посланству у
Београду.“ Када су у јуну новости стигле доМакензија, он је посетио поро
дице прогоњениху Обреновцу; молио се сњимаи охрабривао ихда истрај
у тражењу својих права. Поредтога, обећао им је да ћесе вратитис o
порти за поправку њихових кућа, којесу изгледабиле вандалски нападну
те, - |

За Макензија, верски прогон је био срамотан чин. Пошто се он наста

вио током више година, Макензије постао неуморни бранилац назаренских
права. Митрополит Михаило хтео је да у њему види назаренског вођу и
мисионара - и то посебно опасног и превејаног. Та претпоставка била је
сасвим погрешна-Макензијеводнос саназаренимаускоро је постао једнако
затегнуткао и онај с Православном црквом. Без обзира на политичке услуге
које им је учинио, његово одбијање да постане члан секте и да се подреди
ауторитету њених старешина изазвало је неповерење назарена према ње
му“ ни назарени ниправославна црква нису уважавали становиштечовека.
који је био кадар даустане у одбрану права једне секте иако не прихватањене
ОСНОВНе ставOBe. --

У једном погледу, међутим, Православна црква је добро проценила

Макензија: није потценила његов утицај и његове способности. Унутар
Србије, Макензије могао да покрене моћну политичку подршку у круговима
власти, углавном преко непомућене сарадње са својим пријатељем Чедоми
љом Мијатовићем; поред тога, дивљење према његовом ранијем радузавре
ме рата проширило се и на двор.“ Уз то је Макензи плаћао услугевеома
способног адвоката, Марка Станојевића, који ће водити неколико успешних
одбрана у процесима противназарена.“
44

О погледима Српскецркве на назаренску теологију и њено порекло види:

Димитријевић, Назаренство НБегова историја и суштина, Нови Сад, 1894.
AS

Public Record office, London (у даљем тексту РRO) FOT82611. Derby-white,za

јул 1877. -

46

слијепчевић, Назарени, стр. 47.

47

некрологу малим новинама, 6/18. септембра 1895: Mijatovich Memoirs, стр. 2044.
48

Некролог у Малим новинама 6/18. септембра 1895.

49

Mijatovich, Memoirs, стр. 200, 203-5.

148
 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ

Макензије уживао и висок углед код британског Форин офиса. Његови

иси увексу наилазили на помну пажњу. У више прилика,дипломати који су
сетузатеклибили су склони да опрезно и уздржано одговорена његове извешта
је опрогону, али су били преплављени дописимау којима је Карлтон Хауз Терас
тражио одлучну акцију.
Две ствари суМакензију омогућавале да утиче на британску дипломатију
премаСрбији. Прво, имао је врлодобре везе и биојеспособанда окупи приста
ице на највишем политичком нивоу. Друго, то питање је изазивало помно
| дипломатско интересовање.
После вишегодишњих борби за назаренска права на релативно ниском
нивоу, Макензи је 1888. године, када је прогон назарена био посебно жесток,
показао способност да ствар за коју се залаже изнесе пред највише политичке
кругове Петнаест назаренаухапшено је у Београду, завреме заједничкемолитве
јприватној кући. Основаза хапшењенијеимала везе с њиховим одбија
војне службе из верских побуда, већ пре са одржавањем састанка без пре
ногобавештавањаполиције;била је тооптужбакоја се изругивалаверским
слободама“.
макензије у то време био у Британији, тамо је сазнао вести о прогону и
се за помоћ свом старијем брату сер Кенету СмитуМакензију (Kenneth
iе). Сер Кенет,господар Герлока и намесник Роса и Кроматрија,
о се за ствар свога брата и уговорио му састанак са Робертом Финлијем
tobert Finlay), чланом парламента за Инвернес. Финлије, са своје стране, омо
гућиоМакензију да разговара са опуномоћеним министром сер Џемсом Фергу
гоном (Јames Fergusson), и да га обавести о прогонима и њиховим вероватним
последицама? Сер Џемс је пажљиво саслушао Макензија и потом је предао
његовписмени извештај премијеру, лорду Солзберију (Salisbury). Солзберије
јасно ставио до знања да жели одлучну акцију“ као да то није било довољно,
Ензије прекинуо своје путовање за Београд у Бечу, и обавестио локалног
пставника Британског и страног библијског друштва о препрекама које се
постављају његовом деловању у Србији. Тако је и то утицајно друштво
извршило притисак на Форин офис да предузме акцију - на шта је стални по
__ секретара могао да одговори како је лорд Солзберивећузео ствару своје
Озбиљност с којом је та ствар разматрана у Лондону далеко је превазила
коју је британски Форин офис могао осећати због кршења права
јненекомформистичке сектеу једној странојземљи. Лондонје, заправо,
вао велики значај подржавању Берлинског уговора из 1878. године, као
политичке стабилности у Европи, избогтога га се толикотишаосваки
најCрбиједаодступи од његовиходредби. Члан35. обавезивао јебалканске
пржаве на верску толеранцију. Премда су релевантни чланови Уговора били
-
PRO,PO105 68, Nº 139 од 12. новембра 1888.
5.
PRO, FO 10571, Finlay-Fergusson, fчт,99-1oo.
|
Minute of 29. Dec. on fo, 100 vo. ofsame.
|3
PRO, FO10571, Paull-Pauncefote, 31. децембра 1888.
149
МАЈК.1.IIA.IAPHI"

уписани у српски Устав из 1869, Србија је покушавалада их протумачи каозахтев

да се толеришу вере које је она “признала“, што је у пракси значило државне
религије потписница Уговора. На тај начин су назарени били искључени из
заштите коју је Уговор пружао. Према британском виђењу, Србија није имала
права на такво тумачење Берлинског уговора, у којем се ”признање“ уопштене
помиње, и управо због те кључне тачке међународног права Макензије успевао
да обезбеди дипломатску подршку у одбрани назаренскихправа“
Нови талас прогона подударио се са обзнањивањем новог нацрта устава
Краља Милана. Миланове побуде биле су ситне и личне, али он је свој устав
видео као средство оживљавања све слабије политичке подршке. Да би се при
мирили клерикални елементиу скупштини, додатје нови члан 18, којијезабра
њивао"сваку делатност на штету православне вере“ и, по Макензијевим речима.
"представљао као злочин сваки чин који би могао бити тако протумачен“. Тај
члан је унесен с намером да очврсне руку власти у поступању преманазаренима.
па је изгледа одмах и употребљен у ту сврху. Ухапшени назарени, чије су пре
суде биле поништене после жалбе,убрзо су поново приведени изатворени без
оптужнице. За британски Форин офис, нови члан је представљао даље кршење
Берлинског уговора и као такав би “могао изазвати озбиљне последице”.
По повратку у Београд, Макензи је известио британског пуномоћника у
Београду, Ст. Џона, о томе шта је урадио за назарене. Ст. Џон је био склон
опрезном приступу,"с обзиром на поремећено стањеу земљи”, али ускороје
открио да његови претпостављени желе одлучнудипломатску акцију?
Према једном извору, српска влада примила је тајну али оштро срочену
поруку од лорда Солзберија,укојојсе протестује збогкршењаверскеслободе“
11нцидент је окончан када су српске власти преко воље ослободиле назаренске
затворенике”Макензијетакав исходсматрао незадовољавајућим,јер је спрове.
дена уставна промена оставила питањеназаренскихправа нерешеним као и увек
Међутим, он је тиме потценио сопствено постигнуће.
Због своје дипломатске неприлике, власти су имале све мање воље да
отворено подрже политику прогона коју је спроводила Православна црква. А
Црква није могла много да учини бездржавне помоћи. Многидржавничинов
нициличносу делилинепријатељствоЦрквепрема“противнародном“верском
покрету. Стогасу вође назаренскезаједнице и даљетрпеле повременополициј
ско узнемиравање,обично образлагано тајним и незаконитим верским окупља.
њима. Али, пресуде које су доносили нижи судови могле су бити оборене
жалбама вишим нивоима, нарочито ако би се Макензи умешао да помогне он
брану.
Тако су с временом прогони ослабили и назарени су постепено стица
ли самоувереност у погледу својихправа. Због тога јетадашњи митрополи
34
PRO, FO10540, Locock-FO,29. новембра 1883.
ss
PRO, Fo105 68. Nº 139 од 12. новембра 1888. и Nº 161 од 12. децембра 1888.
ључујући и макензијево писмо и интерну белешку на коверти те пониљке.
уо,

Слијепчевић, Назарени, стр. 32.

sт
PRO, FO10572 скице од22. јануара 1889. Nº8 и 18. фебруара 1889.

15()
 човЕк који пе изгРАдио ЕнглЕзовАц
Српске цркве, Теодосије, закључио да "секта не би могла да се искорени
изичким мерама - пошто су оне супротне хришћанском духу". Тоје било
ново доктринарно откриће, рођено пре из неуспеха него из убеђења. А чак
и митрополит Михаило, по повратку из изгнанства, схватио је да је непре
вано прогањањејеретика губитак времена“ збогтога је и самбио изложен
гужбама ултранационалиста да затвара очи пред јереси која цвета у њего
мсопственомдворишту.“
| Био је то самоједан од некол ико инциденатаукојимаје Макензи искори
свој утицај даби помогао прогоњенимназаренима. Изтогаможе постати
но зашто је Православна јерархија у Макензију видела тако опасног против
Нико ни за тренутак није сумњао да назарени дугују свој (релативни)
итет управо његовој заштити. Године1892, митрополит је Макензијаопи
и као "врло савитљивог човека" и "фанатичног назарена, пропагандисту”,
_: ометању власти у њиховим законским настојањима да искорене ту је
У ствари, Михаило
је знао, је с или временом
даљиво нзи
схват осет није Маке
ништа од свега тога. Међутим, ометајући њену политикуу ио, м назарен
ском питању, Макензи је изазвао Цркву да омета његове евангелизаторске и
просветитељске напоре. Просто речено, он није могао да придобије Цркву за
сарадњу на сопственим пројектима, пружајући у истимах заштиту јеретицима
Iњеног пнева. |

ТЕнглезовани“
повратку из своје мисије у Ужицу, Макензије одлучио да поново про
у свог земљишта на Симићевом мајуру и дага претвори у стамбени
У то времечак су и британски представници у Београду претпоставља
ради о пословном подухвату који има за циљ профит. Кружиле су
цифре, све погрешне, даби се показало даје Макензи из тога извукао
__
инсијску добит, године 1886, он је званично поседовао око 226хек
| гравиње (укључујућии плацевеза градњу којеје већбиопродао)“ ашена коју
|-питио 1871 износила је 111.000 гроша, што значи да га је земљиште коштало
| wwдинара по хектару“?
наносасвојим инжењером, Светоликом Поповићем, Макензије пројек
радио систем путевана поседу, и премерио иоградио плацевеза куће.
| Tinocoisonmao je, премазваничном извештају, нових1000-1500 фунти. Макен
-

| слијепчевић, Назарени, стр. 29-31.

__

м. п. нпнчанин, вера и српски нарол, доситије, 13. августа 1889, стр. 3, стубацб.
__

слијепчевић, назарени, стр. 45.

__

| премапромени на основу Макензијеног плана из1886; види илустрацију.

-
прављена на основу рачуна и признаница о порезу на пренос (историјски архив
Упрљатралавеограда (даље: УгБ) 1878xvi. 127 (N"12346), који је плаћанпостопи
види Сворник закона и уредба Х(18
I накнаде, 43.
57), стр.

151
 |МАЈКЛ ПАЈПАРЕТ

зије подигао неке од зграда на свом поседу, а прва је била његов сопствени
дом, скромна али удобна кућа на раскршћу данашњих улица Ивана Милути
новића и Св. Саве. Кућаје била окружена ружичњаком, а кроз прозор на

СТ“, ЛИ2, в. Ji p а у бе о r p a g. a .
# Бивши салимо - негу, или сада снагаоas a case i

_kl M

s
|

ЛА- иАид д Б. А.:

„А”, a se 3. A. - z
чеофау свогана ESE скучка ра
бор а; П. Ж. , E м.--
д. КЕ
"ЕНГЛЕЗОВАЦ 1886“
Објашњење уз план Енглезовца

152
 чОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ

кардипружао се диванпогледна север чак до кафеа"Албанија"наТерази

По свом стилу, Макензијева кућа послужила је као модел за друге зграде
у које су углавном градили сами купци. На простору који ће касније
иславија,подигнутајепривременациглана,како бисеолакшалиграђевин
ви Макензијев планимања,штампан1886. године, показан је напретходној

За читаочеву оријентацију: средишња раскрсница на слици је данашњи

mwитријатуцовића(Славија).Макензи гапомиње као"Шестар". Крагује

ред улица данасје у основи исти Јужну границу поседа, коју је оцртавао
EEEE Iанац данас заузима Народна библиотека Србије, приближна лока
јановог храмаје јужни крајАвалскеулице (данас Св. Саве).
Обратити пажњу и на “Поље Грантове масе” источно од Енглезовца. Ње
may изградњу започео је Едвард Максвел Грант (Edward Maxwell Grant), аме
pички дипломата, по узору на Енглезовац, “ због тога је оно добило име
- Go
|Трновац".
# н- --

Изградња Енглезовца била је надахнута савременим британскимурбани

синким плановима за побољшавање стамбених услова у јевтинијим градским
непртима из Макензијевих записа јасно се види да је он био добро упућен у
ичко планирање“
По његовим сопственим речима, намера му је била да омогући људима
|- средставадастекнусопственекућеупристојномиздравомокружењу.
Како је већини таквих људи недостајао капитал за куповину сопствене куће, он
__ куповинуплацевана кредит,скаматом од8%.*Макензијује,уз то,
iилојако важно дана поседу уведе модерне санитарне стандарде. Имао је добар
ралог за бригу, јер су у граду који се брзо ширио санитарни услови били
ЕНЕ Посебан проблем представљала је смртност од колере; наиме, готово
вибунариу градубилису загађениуслед цурењаканализације.
К.

дим ц. Ђорђевић, прва кућа на Енглезовну, политика 11. новембра 1933, стр. 7.
__

он јебио придодат Макензијевом писму прелседнику општине и општинском одбо

нарони Београда односно примене закона од 21. априла 1885 (Београд),1886.
им

кров. Београд, врачар у прошлости и салашњости, Политика, 4. априла 1927, стр. 4.

|

огрантувиди:ДаницаМилић, Привредне везе САДи Србије до првогсветског рата,

поријски часопис, ХХVIII (1981), стр. 129.
m

__ насеље Енглезовац похваљено је са урбанистичког и архитектонског становишта у

у Бранка Максимовића Развој Београда ван грађенинског рејона крајем XIX века, Го
интрада Београда, ХV (1968).
ка.

Ior 1887 and 1888 on the Trade ofServia (извештај за 1887. и 1888. о српској
cip zт, (AS534) Great Britain, Parliamentary Papers, 1889. LXXX..

153
МАЈКЛ ПАЛАРЕТ

Да би Енглезовац остао здрава средина, Макензије уговором обавезао ње

гове житеље да прописно обложе клозете цементом, како се не би загађивали
бунари. Поред тога, он је одредио и максималниброј станара даби спречи.
пренасељеност. У жељи да повећа визуелну привлачност Енглезовца, захтевао
је да се зграде праве од чврстог материјала и према прецизно утврђеним
дардима, дужјасно назначенелиније улице. Свакидомаћинмораоједапред
одговорностзапоплочавањесвогдела улице“
Макензијеимао одлучанставпремазлоупотреби алкохола,којујесматра
главним узроком сиромаштва. Због тога је у својим уговорима са купцима
изричито забрањивао продају алкохолних пића у насељу, и то под претњом
високе новчане глобе“ Биоје спреман да иде на суддаби наметнуотај пропи.
То међутим, никако није одговаралоситним трговцимаизанатлијамак.
су куповали парцеле на поседу и који су у трговини алкохолом на мало видел
средство да допуне приход од свог основног занимања. Судско гоњење једног
купца који је упорно кршио пропис, одбијајући да призна Макензију право на
таквузабрану,било се увелико прочуло. О том спору расправљало сеускупшти
нии присталице слободне продаје алкохолабоље су прошле, јер је Макензи
не знајући, прекршио закон о забрани спахилука тиме што је прописао услове
запродају земљиштаизасебезадржао праванад његовомупотребом.“
С могућим изузетком прохибиције алкохола, Макензијеви прописи
су разборити и ишли су у корист"колонистима”, па је Енглезовац постао
пријатно место за живот. Године 1890. имао је6212 становника?његова у .
ларностзнатно је повећалазакупне и основневредности кућа којесуизграпин
сами "колонисти". То је имало једну ненамеравану последицу - одсељавање
првобитних станара који су располагали скромним средствима и који су своје
поседе продавали имућнијим придошлицама”. Узмимо, на пример,једанмали
посед,кућуДрагутинаЈовановићауБунарској између1888.и 1930. године,њена
вредност у злату увећала се 10-11 пута“
Без Макензијевих рачуноводствених књига, немогућејерећи колико
је њему донео "Енглезовац“. Он је, свакако, желео да из тог пројекта
разумну добит, макар само зато да би повећао своја средства за фила
циљеве.“ Нијебиозаинтересованзазгртање богатства нитизатрошење
сума на сопствено уживање - то није био његовживотни стил добровољној:
во

Виши макензијево писмо председнику општине.

ра

Види, на пример, тапију на посед Драгутина Јовановића у Заводу за заштиту

ника културе Београда.
71
Народна скупштина, плоš(29. марта 1892) стр.833-4

12 историја Београда, п, (САНУ, Одељење историјских наука, Београд, 1974) стр. тр.
тз Felix Kanitz, Србија земља и становништио 1 Београд, изд. из 1985, стр. 77, 79.
ти Макензи му је продао плац 1883. за70 дуката. Он је на њему изградио кућу и про
je 1888. за 250 дуката, а године 1930. она је продата за 350.000 динара. __

75 Mijatovic,метоirs, стр. 208.

154
 ЧОВЕК који ЈЕИЗГРАдио ЕнглЕзовALц

tajao 10 одсто од својих прихода } Србији и тај десетак поклањао Београдском

пуштву за помоћ сиромашнима.“ То исто је чинио и са својим шкотским
пом, у корист Слободне цркве у герлоку” између 1886. и 1888. године,
скидесетак износио је око 1500динара годишње, штозначи да је Макен
на приход био око 15000 динара. Британски стручњаци утврдили су да је
мнени од Енглезовца зарадио 25до 30 хиљада фунти“ (око 70.000 динара);
међутим, ако је заиста у питању толика сума, она далеко надмашује 427000
пинира колико је по Макензијевој смрти остало у српским активама. Владало је,
правно,опште уверењеда му је Енглезовац донеовелико богатство, али посто
пасведочанства то не потврђују.

Саламира
| насеље Енглезовац брзо се развијало и Макензи је био свестан да му је
потребно некакво средиште друштвеног живота. У жељи да кафана не буде
јацино такво средиште, отворио је (према Мијатовићу) трезвењачки кафе на
поседу, алије убрзо морао и да га затвори због незаинтересованости муштери
E“затимјена Славији 1888-89.годинеподигаосвојуСалумира.Таједноставна,
или ваљано обликована и пространа зграда требало је да послужи као састаја
пиште заједнице Енглезовац, које би било "лишено сваке везе с кафаном или
најинским животом“
Статус ове зграде збуњивао је Београђане. Многи протестантски фунда
менталистинеправе оштру разлику између својих богомољаи световнихзграда
| иним наменама. У суштини,то су места где чланови њиховезаједнице могу
ри се окупе, не само ради молитве, већ и ради разговора, стицања знања или
| групи, сличних сврха. Саламира замишљена је у ствари као средиште заједни
__ нзи се напао да ће она бити коришћена и за "ширење Истине", ита
апазаправо инавела даје изгради“
Сала мира коришћена је, дакле, изричито (али не и искључиво) за
пку. Доушници којеје ангажовао Макензијев стари противник, митро
ихаило, пријавили су одржавање верских сусрета који су својим
карактером "ненамерно” доприносили ширењу назаренства. Службе су
| раване "готово према правилима назаренске секте“, с певањем псалама и
имни о верским празницима“. Тиме је митрополитов доушник заправо
наметање десетка самом себи у тесврхе забележено јеу некрологу малихновина,
1895. Те суме су годишње објављиване у Београдским општинским новинама,
1. марта 1887.и 11. фебруара 1888.
Ross-shire Journal, Dingwall, 20. септембра 1895, стр. 5.
r.
извештај за1887. и 1888, стр. 27.
--
Atackenzie of Belgrade - a forgotten benefactor (макензи из Београда - заборављени
| бронинитељ). Times, London, 8. априла 1929. Mijatovich, Memoirs, стр. 199-200.
ки
макензи, Ради оправљања или објашњења свега што се односи на нелелну шко
и науку у сали мира на Енглезовцу у Београду, Бeoгрaд 1892, стр.2-3.
__

| слијепчевић, назарени, стр. 43-4

155
МАЈКЛ IIALIAPET

признао да Саламира није назаренска институција. Међутим, неколико на

зарена заиста је живело у том делу Београда; привукла их је нада да ће им
Макензијево присуство пружити заштиту. АМакензиим никада неби
пријем, он би био срећан да се моли заједно с њима, ако му они то допусте.
Збогтога није необично што су Београђани Салумира сматрали "Макензи
јевом назаренском капелом”.
У свести људи образовала се, нажалост, нераскидива веза између Сале
мира и назаренства. Већина образовних планова које је Макензи желео да
оствари у тој згради није имала никакве везе са сектом. Изјављујућида
намене нису "нинајмањесупротстављене Цркви, напротив циљимјеи
желео је да укаже на могућност да она послужи као кућа на пола пута, тиме
што би бринула о онима који иначе цркву посећују ретко или никад“.

-3.2 . A.

333333333

Сала мира

Салу мира, која је подигнута на Славији 1888-89. пројектовао је

лик Поповић. Иза ње пролази Макензиева улица (данас Маршала То
на). Зграда у којој је била Сала мира још постоји, премда је њена фаса.
пропала између два светска рата и касније била замењена фасадом б
Славија. Фотографија је репродукована из фотографске збирке СергијаД.
митријевића, с његовим љубазним допуштењем. -

82
Макензи, Ради оправдања, стр. 8.

156
 човЕк који ЈЕ ИЗГРАДИО ЕнглЕзовАц

но је много труда да приволи православне свештенике да у њој по

ју и проповедају.
Сала је отворена предавањем Димитрија Јосића, професора Више
итељске школе, који је употребио пантерну магику да прикаже један број
| Јокопских и астрономских објеката, а затим је приповедао и тумачио
manje из Светог писма83 Јосић једуго подржавао Макензијев просвети
| потрад.
Саламиракоришћена је за различите активности, али оне су углавном
| - ратког века. Неко време током 1890, Макензи је зграду уступио
пупу св. Саве за наставу певања.34 а исте године, ставио је зграду бе
питно на располагање немачкој евангелистичкој заједници у Београду,
mjesenetana у њу смести обданиште. Тај план омело је Министарство
практе, разлози са којихје то учинило сматрани су одвећ поверљивим да
| ima cлављени на папир, али у њих није било тешко проникнути.“ У
| utevipуисте године Макензије, међутим,добио дозволуМинистарствада
гради отвори вечерњу школу која би пружала основно образовање одра
им неписменим особама. Било је предвиђено да часове држе београдски
учитељи, а да их надгледа Јосић. Као и сви други Макензијеви просветни
|- и, и ти часови укључивали су веронауку - у овом случају читање
нићевих прича изБиблије. Али,после почетка који је обећавао, с дола
и пролећа и дужих радних дана полазници су се осули.“ У мају 1891,
ражио од Министарства дозволу да отвори "Недељну школу
| нароко образовање оба пола”. Требало је да она буде организована
| ричито према православним начелима; свештеник Божа Јовановић при
по је да воли наставу, Подршку том плану добровољно су пружила три
привни чиновника која су становала у том крају и три даме. Осетљиве
ije пoга пројекта биле су разлог што је Министарство просвете
да се позабави Макензијевоммолбом,али на крајује ипакдало
инци јесвојом контролом наставног програма.
ање школеје одложено. Макензи је отишао на одмор у Бри
јерујући да су сви договори у најбољем реду. По повратку је открио
| he Joвaновић, који је морао знати да га вероватно чекају неприлике од
| расних власти, нужно“ морати да пропусти неке договорене термине, и
вјепотребназамена. Било је,међутим,неколико свештеника којису имали
| imene na nредају икоји су били кадрида то раде како ваља. А Макензи
It iобро знао како да постигне оно што жели. Његови планови, у које је,
| гуше, унео неке промене, добили су сагласност Министарства, па чак је
In
| Макензи, Ради оправдања, стр. 3.
__

Микензи, Рилиоправдања, стр. 4.

|
мо,мнicII,1891, VIII 109.
__

ICMIC,II, 1891, VIII 121,Макензи-мин просвете, 12. децембра1890. и27. марта 1891.

157
МАЈКЛ ПАЛАРЕТ

(зачудо) и "митрополит дао свој благослов Божи Јовановићу.да предаје

хришћанску науку у Недељној школи“.“
Показало се, међутим, да је Недељна школа сувише успешна да би
потрајала. Успевала је да окупи у просеку 130 ученика“ што је на њу при
вукло нежељену пажњу. Београдски Дневни лист повео је кампању за њено
затварање,износећи стару оптужбу дајеСаламирарасадник назаренства.
У скупштини су постављана питања која су имала за циљ дамитро __

доведу у неприлику "повезујући га с грехом и постојањем Сале мира".

је описана као назаренска црква.“
Повређен тим нападима, Макензије својим критичарима одговорио.
истим новинама. Тврдио је да је основао школу зато ”што су цркве готово
празне, а проповеди врло ретке“.Због тога људи остају без верске поуке од
временакад напусте школу- ако су јеуопште и похађали.У ствари, оптужи.
је Православну цркву да не ради свој посао како треба и да стога он осећа као
свој задатак спасавање њене пастве од незнања. Поред тога,позвао је Цркву
да проповеда на савременом српском језику уместо на црквенословенском“.
Та тирада није наишла на добар пријем и могла је само да нашкоди
његовој ствари. Православна црква већ је трпела нападе због упуштања у
наводне антинародне активности једног страног држављанина. А сада је
Макензи још изјављивао да ће својом сопственом активношћу надокнадити.
њене пропусте. Зато је она реаговалакао што су сви(осимМакензија) могли
и предвидети: забранила је Јовановићу да држи наставу. Министарство пре
свете спречило је Макензија да постави Јосића као замену. Он је о пропасти
свог пројекта сазнао докје био на одмору; тешио се тиме што је успео да
оствари "недељно чудо”. Али, у писму Мијатовићу, грмео је против "митра
политовог поступка", против“заустављања божјеречи, која нијебила шире.
на на секташки начин“?
Иако у поодмаклим годинама и све слабији, још је гајио просветненада
у вези са Салом мира. Његов последњи подухват, и по Мијатовићевом
мишљењу најуспешнији, био је оснивање школе шивења за младе жене у
тој згради. Вешто баратање иглом сматрао је "апсолутно неопходним за
будуће супруге и мајке“. Школа је нудила и елементарно описмењавање.
поуке о гајењу децеи хигијени,као и неизбежнихдвадесетминутаверонауке.
надан. Премдаје Макензи помогао школу позамашним средствима, његов.
-
87

Макензи, Ради оправдања, стр. 5.

88

сАнУ, 9667, Mackenziе - ч. Мијатовић, 19. јун 1892.

89

PRO, FO105, Превод Макензијевог писма Дневном листу.

90

Слијепчевић, Назарени, стр. 45.

91

Макензи, Ради оправдања, стр. 7-8.

САНУ.9667, Makenziе ч. Мијатовић, 19. јун 1892.

158
 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ

начело самопомоћи навело га је да наплаћује школарину од оних који су

| могли да је плате.
овога пута његов пројекат добио је снажну локалну подршку. Ан
најеврло способнанаставница Софија Кондичева. Школаје отворена
ватридесетученица у јулу 1891.“ Издржавала сеод Макензијевог поседабар
In 1898, те године једно локално друштво је у њу довело једну девојкубез
родитеља“ дакле, изгледа да одучења нису толико имале користи"будуће
рупругеимајке“, колико жене које су шивењем морале да зарађују заживот.
У последњој години свога живота (1895), Макензије правио планове да у
силимира отвори домза нахочад?“
Када се посматра Макензијев рад на ширењу хришћанске евангелиза
ције, на одбрани назарена, на његовом градском стамбеном пројекту,као и
његов просветитељски рад, како међу избеглицама у Ужицу тако и касније,
мниру Салемира, суштинањегове мисије у Србији постајејасна. С обзи
насвоја религијска уверења, он није видео ништа нелогично у томе да,
|- једне стране, тежи сарадњи с Православном црквом и да потпомаже све
повно и верско образовање у складу с православним начелима, а да, с друге
прине, браниправа некомформиста и да критикује Црквузбог онога што је
витрао њеним слабостима.
Могло се предвидетии то даће његов раддовести до сукоба с Црквом.
Ипак, црквене старешине разумеле су Макензијеву суштинску добронамер
ностзнатно боље него штоје он слутио, и њихова ненаклоност према њего
плановимасмењивала се с пријатељским гестовима. Упркос буpи која је
__ акада је упутио позив Александру Сомервилу, Мијатовић је био кадар
|asacrapor morског теолога уговори разговор са митрополитом теодоси
јем. На своје изненађење, Сомервил је, на растанку, добио митрополитову
imorpaфију и срдачан пољубац.“ Михаило, који је заменио Теодосија по
као и повратку из изгнанства, био је тврђи противник. Он је отворено напа
кензијакао јеретикаи потајног назарена. Али, као што је речено, ипак
ljблагослов“ закоришћење Салемира у сврхеверске подуке,барем
| оког тренутка кад је морао да се приклони националистичком негодова
ну Цркваје, истина, била свесна подршке коју је Макензи још могао очеки
под британског посланства и од својихутицајних пријатеља у Београду.
ми Михаило језнао и то дамакензи не представља претњу за Цркву и да
| понекадна погрешан начин, желео само да буде пријатељ Србије.
___________
__

ме мије,п, 1891,xxiv. 181.макензи-мин. просвете, 10. мај 1891, и потоњапреписка

| utine.

i sayнепшивањеВрнчара. Споменица двадесетпетогодишњице1884-1909, Бео

некролог умалим новинама, 7/19. септембра 1895.

Proceedings. of the General Assemblу(записници. генералне скупштине), стр. 30.

159
МАЈКЛ ПАЛАРЕТ

Храм Св. Саве

То јасно показује последња, и у извесном смислу најзначајнија епизод.
у Макензијевој каријери. Када је изградио Енглезовац, улица Авала (данас
Светог Саве, а не Авалска), већ је постојала и ишла је право од Славије уз
врачарски гребен. Он је желео даулица Авала, у којој је и сам живео. буде
најугледнија улица поседа Енглезовац, и због тога је дао да се прошири.
Надао се чак да би она једног дана могла постати нека врста београдским
Јелисејскихпоља и, дабије украсио, понудиоједа дарује земљиштенан
брда, на којем би се могла подићи "отмена јавна грађевина“.“
Можда је његова замисао била да врачарски гребен крунише тр
фалнимлуком- о томе се ниједефинитивно изјаснио. Али 1895, једна груп.
православних свештеника планирала једа обележи тристогодишњицу спа
љивања реликвија Светог Саве подизањем цркве на врху гребена. Макензи
им је радо понудио потребно земљиште (премда су морали да прибаве иде.
суседног земљишта, чији је власник, богати свештеник Милош Симе
вић, показао далеко мање воље да уступи део свог поседа)“. Мала црк
саграђенаје веома брзо и освећена је 10. маја 1895“ __

Међутим, тај мали пројекат изградње цркве брзо је бачен у засена.

далеко амбициознијим планом да се на том месту подигне храм Светог С
Покретачка снага тог пројекта био је свештеник Димитрије Миленко
кога је Макензи вероватно добро познавао. Пројекатхрама захтеваоје
вишеземље него првобитна црква, а већи део те земље био је Макензијев. Н
срећу, он није покушао да изгради тај јужни део свог имања. Миленк.
га је, изгледа, убедио да његовом Друштву поклони неких 7-8 хиљада ква
дратнихметара. Цркваје признала даје тозаиста великодушандар и стар.
непријатељства су заборављена.
Макензиће касније рећи Мијатовићу даје митрополит Михаило ж
лично да му захвали за земљиште. Он је желео да то избегне, зато што
прописани обичај налагао да митрополиту пољуби E“: Када је за то чу.
Михаило је посетио Макензија и пољубио га у лице.“ Међутим, убрзо.
том, Макензи се тако тешко разболео да је његов брат допутовао из Шк
у Београд да га одведеу Британију на лечење.“ Ипак, није заборавио с кој
37

макензи, Писмо председнику општине, стр. 2, 12.

98 |

љубомир Дурковић Јакшић, Полизање храма Светог Саве на Врачару у Бе,

Београд 1986, стр. 41-43; по ономе што ту пише, испада да је земљиште на којем је игр
припремена црква било симеоновићево, али у потврди макензијевог завештана Црква и
“да је читав терен на којем је подигнута привремена црква“, као и друго земљиште добија.
поклон од покојног Франсиса Макензија. __

99
Бранко Пешић. Спомен храм Са Саве на врачару у њеограду 1895-1988. Београди.
стр. 23.
100
Некролог у малим новинама, 7/19. септембра 1895.
101

Ross-shire Journal, 13. септембра 1895, стр. 4: Inverness Courier, 6. септембрастр.

160
 ЧОВЕК КОЈИЈЕ ИЗГРАДИО ЕНГЛЕ?ОВ
АЦ
rijate, Kaga је стигаоу Лондон, отишао јеу српско посланство да замоли
Мијатовића, тадашњег српског посланикау Британији, дасе постара заправ
ни пренос његове земљенацркву“ изгледа да Мијатовић нијебиодовољ
| нобрз, макензије изненадаумро у лондонском заводу захидропатију“ и
| папиринису били потписани.
| Мијатовићево сведочење о Макензијевој жељи да поклони своју земљу
и изградњу храма вероватно је верно у основним цртама. Његово памћење
није увекбило поуздано, али тај извештај написао је свега неколико дана
после догађаја, за некролог Макензију у Малим новинама Поред тога, њего
посведочење сагласно је са исказом који је Миленковић.под заклетвом дао
на суду после Макензијеве смрти.“ То треба нагласити, зато што се у зва
ничном извештају о добијању земљишта не каже да га је поклонио Макензи.
минудо, у својој аутобиографији, написаној 22 године касније, Мијатовић
iори противречно свом ранијем сведонењу и пориче да је Макензи желео
остави Србији.“ Међутим, аутобиографија је, по свему судећи,
посећању и обилује нетачнос
тима.
Какве год сумње Православна црква задржалау односу на Макензија, у
кој"Енглезовачкој цркви“ одржан му је парастос. Служио гаје Димитрије
Миленковић, у присуству великог и угледног скупа. Миленковићје Макен
ија истакао као "честит пример који треба да следе верни хришћани“, и
| vaćao ce noгрудио да нагласи да се он, упркос оптужбама које су тврдиле
|опротно, држао "правевере", ".
Ипак, питање непотписаног документа о преносу и даље је изазивало
тешкоће. Макензијева заоставштина, укључујући и 427.252 динара, претежно у
Непокретностима и хипотекарним записима у Беог
раду, припала је, према теста
менту извршеном 1892, Хенрију Гратану Гинису, мисионару који је на њега
| вршио велики утицај. Да би повратио земљу коју је Макензи наводно обећао
| avioM.Друштву, Миленковић је повео поступак за оспоравање тестамента у
ком суду. Каконије имао докумената којима би поткрепио свој захте
в,
предложио је да се чињенице утврде позивањем сведока. Међутим, Макензијев
| И Бока и пријатељ, Марко Стојановић, успротивио се том захтеву у уве
| Ед
||
он није у интересу поседа и успео једа одржи правоснажност тестамен
__

о је било безмало очајно што је изгубило спор. Оно је могло да

иште путем права прече куповине, али биу том случају морало да
у своту, а тај новац није имало. Зато је покушало да наведе Гиниса
__
| народа.у Малим новинама, 719. септембра 1895.
__
| nemaбелешка
и
о Франсисумакензију, Times, London, 3. септембра 1895.
| Види потпрду тестамента
__

..
Malovich, Memoirs, стр.2178.
| Паристос макензију, мале новине, 18 авг ч. септембра 1895.
.I.

| вилипотврду тестамента.

161
МАЈКЛ ПАЛАРЕТ

да испоштује Макензијево обећање идаземљиште поклони. Гинис семождана.

тои обавезао,али околностису свакакобиле чудновате. Према једнојштампаној
брошури,умарту 1898 цркваје прибавилаписмоодГиниса, којеје претога да -

лежало у рукама извесног мајора Влаховића. У писму је стајало да се Црна

поклања”извесна количина земљишта за храм и семинар“- вероватно око 8 м
квадратнихметара Митрополит је писмо предао Министарству просвете ка
основ за осигуравање тапија наземљу. Црква је коначно 1900. године добE
тапије које је тражила. Али, пошто јој то земљиште није било довољно за њене
потребе, ступила јеу преговоре са Гинисомо куповиниукупно 12623квадратна
метраза суму од32000 динара у готовом.“Даје стварнавредност земљишта
далеко надмашивала ту суму јасно је из тога што је Црква сматрала да има
разлогазазахвалности МакензијуиГинису. Њиховаименаукљученасуусписа
великихдобротвора Цркве подбројевима18и19, непосредно изаимена члана
краљевскепородицеивисоких црквенихвеликодостојника“ипакјеш
нису сачувана никаква сведочанства о тој трансакцији.
Сведо 1929,Енглезовац је очувао много одсвогпрвобитногкарактераa.
је Макензијеваулога у његовој изградњибила заборављена. Дописник
ског листа Times приметио је да се Макензијево име "мање памти по ономе шп.
је учинио него по ономе што је безуспешно покушао даучини". Дописникji.
затим сажео некеодломке Мијатовићеве биографије у којима се говориоМакен
зијевом раду у Србији. Он је безсумње био у праву када је поставио изграну
Енглезовца у контекст Макензијевихширихактивности у Србији, алијегреши.
у свом уверењу да је већина Макензијевих пројеката пропала; примери након
се позива углавном су безначајни.
Макензијева добротворна мисија у ужичком округу очигледно је бија
жалосна и неуспешна епизода, али је њен основни циљ- одржавањеужи
тумногих људи који су умирали од глади - по свој прилици остварен.
гова одбрана назарена није се завршила потпуном победом, али је мо.
била пресудна за њихов опстанак. Теже је позитивно говорити о њега
“успесима” у евангелизацији Србије,зато што су његова одбрана назар
недипломатско понашање према Православној цркви омели те напоре.А
чак је и Слијепчевић, пишући о назаренској епизоди са становишта Црка
посредно признао да је Макензи тиме допринеода Црква постане свесн
својих пастирских дужности. Иако није штедео труда,у свом просветите.
ском раду Макензи није оставио трајнијих основа. Али, он је био један.
оних посленика који су у јавном мнењу стварали жељу за искорењиван.
масовне неписмености. Та атмосфера давала је резултате током педесет i
динапослењегове смрти. Због свега тога, изградња Енглезовна требадаб,
стављена у контекст животног дела чији циљеви могу изгледати екце
трични, али које је за собом оставило више несумњивих постигнућан.
неуспеха.
108
Друштво за подизање храма у част просветитеља српског Светог Саве на Врача.
Прва књига, Београд 1903, стр.54.
1o
Стеван Л. Самарџић, Све за Св. Саву са седам илустрација, Београд 1926, стр.s.

162
 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕИЗГРАДИО ЕНГЛЕЗОВАЦ

Michael Palairet
THE MAN WHO BUILT ENGLEZOVAC. FRANCIS MACKENZIE IN
„ вЕшокADE (1876-1895)

S u m m a rу

The research focused on Francis Hartford MacKenzie (1833-1895) who built

I new residential quarter called "Englezovac" on 22 hectares in a part of Belgrade
callel Vracar. This is the most prominent and durable deed of this Scotsman, who
| ime o Serbia to help relieve the people's misfortunes caused by the 1876 war.
However, his chief mission in Serbia was of a religious and enlightening character
nglezovac" was one of those mutually linked enterprises.
The author maintains that MacKenzies religious beliefs were of crucial in
Inenceupon all hisactions. He saw himselfas an Evangelist, whoseaim was not to
inven the Christian Orthodox, but to spread thewords of the Bible. He sharply
cilised the Serbian Orthodox Church, which he held accountable for "negligence
E JE KOf Rith" among Serbs, and he wanted the Serbs to regain their faith and to
bring the Serbian Orthodox Church and the people closer. Owing to MacKenzies
| Indions with the Nazarenes, a sect which was avidly engaged in conversion and
whichМасKenziehelpedatthe time ofitsbanishment, theSerbianOrthodoxChurch
- spected him ofalso beingpro-zealotic and refused to support any of his projects.
By building "Englezovac", MacKenzie wanted to enable people with modest
naslo buy their own homes in a healthy environment; he divided his own estate
nulossellingthem atlowprices and oncredit, atan8%interestrate. He followed
ary standards, determined the maximum number of residents to prevent
| population, demanded that the houses be built ofsolid material and according
| along clearly outlined streets; his sale contracts explicitly forbade the
pirits since he believed alcohol was the chief cause of poverty. Theseulement
Ed rapidly and MacKenzie built theso-called Hall of Peace to be the heart
nessocial life, a meeting place "having no connection with taverns". As
I undamentalists did not make clear distinctions between their places of
ind secular public buildings, the Hall of Peace was used also for prayers,
ушћеNazarenes, althoughithadnoconnectionswith thesect. MacKen
led a lot of effort to convince Orthodox priests to hold lectures in the Hall:
Hall was used by the St. Sava Society for singing lessons,by the German Evan
Immunity in Belgrade;it housedan adult literacy eveningschooland Sunday
Literacy course,based on the Orthodox faith principles. However, all these
| utvilles were short-term, mostly because ofaccusations that the buildingwas the
Ne mes place of worship. The last attempt the already old MacKenzie made to
вешћеНаllofPeace succeeded: in 1891, a sewing school was opened in the Hall,
| imgasоanelementary literacy course, Sundayschool, child-rearingand hygiene
| imunes. The school worked until 1898.
MacKenzie intended to broaden the strect in the southern part of his estate
_ I cate a Belgrade promenade (a kind of Champs Elysee). He also wished to
| limit thelandatthe top ofthe Vracarhill for the construction ofa"dignified public

163
МАЈКЛ IIА ЛАРЕТ

building". However, he immediately agreed with the Serbian Orthodox Church's

proposal that the St. SavaTemple be erected there and hedonated T“: |
meters for that purpose. His death, however, hadinterrupted the completion of
kegal formalities. After it lost the lawsuit to MacKenzies heir Preacher Graai
|
Guinness, the Society for Building the Temple convinced Guinness to executeMac.
Kenzie's will. It was however only in 1900 that the Society received the title deed of
thedonated8000square meters of landandimmediatelyopened talks onpu
a total of 12650 square meters of land for 32.000 dinars. Theauthor maintains.
this sum is considerably lower than the real price, since the Church mainta
had reason to be extremely grateful to both MacKenzie and Guinness and in
themin its list ofmajordonors, right after the members of the royal family and
church dignitaries.

164
 АСОПИС, књ. XXXIX, стр. 165-180(1992)
RIQUE, Liv. XXXIX.p. 165-180 (1992)
Оригинални научни рад
Удк 327(42497.11) : 1904“
Чланак примљен 17.VIII1991.

грђан КНЕЖЕВИЋ
Витрн.

НАСНИ КОНЗУЛ СРБИЈЕ АРНОЛДМЈУР ВИЛСОН И

ЊЕГОВО УЧЕШЋЕ НА КРУНИДБЕНИМ СВЕЧАНОСТИМА У
БЕОГРАДУ 1904. ГОДИНЕ

неће 1898. године, у склопу договорене политике о активнијем на

пуну српске дипломатије на подручју Британске Краљевине, тадашњи посла
не Србије у Лондону, Чедомиљ Мијатовић, јеуједном од својих
Кихизвештаја претпостављеномминистру(од4/16. јуна 1898)
- Хонорарног конзулата у Шефилду,једном од највећих
__ ва Енглеске, а уједно и господина Арнолда Мјура Вилсона
Wilson, 1857-1909) за почасногконзула.О Вилсону је уједно речено
__ иуважен човек“, те да”има везау најбољим друштвеним и
NIHMI круговима”, о чему могу посведочити и приложене препоруке
Ital winИl:
____________ них грађана, и то војводе од Норфолка, министра поште и
It It - шњемБританском кабинету,затим председника Окружног суда
Шефилду, једног бившег иједног актуелног градоначелника овог града, као и
ва члана Парламента Тадашњи председник Владе и министар иностраних
на др Владан Ђорђевић, без много двоумљења је прихватио ову иницијативу,
вода је посланик Мијатовић добио овлашћење да по том питању у Лондону
направиногребнекораке, па је одмахпо позитивном одговору у видуповерљивог
ICNIH IOCEI. наСандерсона (sirThomasSanderson), подсекретарау британском
у спољних послова, посланик Мијатовић о томе известио мини
i ºnocле чегаје УказомкраљаАлександраод21. августа 1898. (по
ру) господин Вилсон постављен за почасног конзула Србије у
iодноустаљенојпракси, посредством посланика Мијатовића,ото

-3928 — 1898).

165
СрЋАНКНЕЖЕВИЋ

те је 12/24. септембра 1898. године неопходно овлашћење да господин Вилсон

може обављати ову функцију потписала и краљица Викторија (Queen Victoria).
Постављење конзула Вилсона је затим обнародовано у службеном гласник,
КраљевинеСрбије“ аоистом јеобавештено иМинистарство народнепри
какобисепри евентуалнимтрговинским пословимасабританскимпар
ималау виду чињеницада се на конзула Вилсонаможе рачунати.“
Неколико месеци касније,у извештају од 29. априла 1899. (по старом ка
лендару) посланикМијатовић јеминистраљорђевића обавестиодаконзулв.
интересантне пејзаже и типовесрпског народа", какобикаснијемогаоповећ
градовима Енглеске о Србији држати јавна предавања, илустрована фотограф.
ским снимцима. С обзиром дајеотоме већ говориокраљуМилану, којијеобећа
даће господина Мјура Вилсона примити у аудијенцију, посланикМијатовић ||
замолио да се учине потребни кораци како би до овог сусрета заиста и дош
истовременоје напоменуодао овоме треба обавестити и министра фин
како се Вилсону и његовим пријатељима не би правиле сметње на царини.
приликомуношењањиховихфотографских апарата." Боравакгосподинави
на и његових пријатеља, иако веома оскудно, у најкраћим цртама ипакје
лежила и београдска штампа, па тако можемо сазнати да су тројица Енгле
Београд стигла у уторак 4/16. маја,“да су затим у петак 719. мајаотпутовали.
шабац“ те да су 1729. маја 1899. годинезавршили своје гостовање у Србији и
отишлиза Румунију." Приликом одласка у Шабац,новине сузабележиледа.
Вилсон и његови пријатељи отпутовали заједно са господом министрима, к
су пошли у сусрет Краљу па би се могло претпоставити да је том
заиста дошло и до аудијениције о којој је писао посланик Мијатовић.
ако се зна да јеуправо тих дана - Указом краља Александраод 15. маја 1899.
(по старом календару) - конзул Вилсон одликован Орденом таковског
четвртог степена, док су његови сапутници, инжењер Редклиф(William |

и лекар Ментон (John Albert Manton) истовремено добили Орден Светог (

петог степена 11
и
АС, фонд: краљевско српско посланстно у Лондону (у даљем тексту пл),174188.
184/1898, 197/1898; Ас, мидло, 12069/1898 (ХХIII-3928 - 1898).
s
српске Новине, 10. октобра 1898. (по старом календару).
-
--
АС, фонд: краљевско Српско министарство народне привреде - Одељење затра
вину, Радиност и саобраћај,6567/1898 (XIII-75-1898).
1
Ас, мид по, 1430/1899 (ил - 1899).
8 вечерње новости, 5. маја 1899; трговински гласник 6. маја 1899 (по старом календа:
-- Вечерње Новости, 8. маја 1899; Трговински Гласник 8. маја 1899 (по старом
10 вечерње новости, 18. маја 1899, српски завет 19. маја 1899 (по старом календару).
11 АС, Мид-по, 1545/1899 (0,100 - 1899), АС, МИД-АО, 5661/1899, 6202/1899, 790918.

(xvm -2818 - 1899).

166
 ПОЧАСНИ КОНЗУЛ СРБИЈЕАРНОЛДМЈУР ВИЛСОН

Еповратку у Енглеску, конзул Вилсон је започео изузетно активну

стна пропаганди Србије и озбиљнијем трговинском повезивању ове
|не државе, а исто тако и правовременом пласирању одређених вести из
Србије, као што јето на пример било јуна 1899, када је преко својих бројних
везуспео дау готово стотину енглеских листова објави новинске текстове
о томе да режим у Србији после Ивандањског атентата на краља Милана,
није искористио овај чин да се путем хапшења водећих радикала у потпуно
сти обрачуна са Радикалном странком, како се то тумачило у тадашњој
карипскојштампи, већ јето учињено само са појединимчлановимате стран
наводећи притом доказе у виду података да многи утицајни радикали и
и главног одбора Странке, као Сава Грујић, Ђорђе Симић, Пера Ве
пимировић, Андра Николић и други, нису имали никаквих проблема при
питом ових догађаја”. Поред тога, господин Вилсон је током 1899, 1900. и
и годинезаиста одржао велики број јавних предавања о Србији,трудећи
се дабираним речима заинтересује личности од угледа у енглеском поли
пчком културном и пословном свету за евентуалну сарадњу са Србијом 13

| крунидбене свечаности у Београду 1904.

| Услед промена које су се током 1903. године догодиле после Мајског

и су привредна неразвијеност, економска заосталост и апсолут

__ а зависност од аустроугарског тржишта, што је са собом
повлачило иполитичку повезаност са Бечким двором, коју је политика краља
Милана, а затим и младог краља Александра, тако доследно спроводила. На
- шњем пољу, власт је постепено у целини прешла у рукерадикала, али
E Eавладавина непрекидно била подвргнута оштрим критикама оста
пстранака,теу добројмери зависна од огромног утицајаофициразавере
ника, који су у том тренутку представљали незаобилазан фактор у
вишучивању о свим најважнијим питањима. На одговорним положајима у
вини се такође налазио и велики број оних, чији се интерес подударао са
Хабсбуршке Монархије, што све заједно није ишло у прилог
ностима Радикалне странке, чији је главни циљ на спољно-по
ну управо био раскид свихвеза са Аустријом и јаче повезивање
са Русијом, Француском и Енглеском. Руски цар и његова влада били су,
iежно окупирани интересима у Азији, а затим и ратом са Јапа
што је привремено довело до извесног запостављања руских интереса
нуиобустављања озбиљнијепомоћи новој властиу Србији. Српска
| Ilokalija, Iакође у том тренутку не наилази на разумевање ни међу вла
| гуни политичарима моћне британске империје, а ни код тадашње фран
__

| АС, МИДНО,4030/1899 (A.23 - 1899).

__
So Aday & W. T. Pike, Sheffield at the Opening of the 20th Century: Contemporary
| - На Варлса 1900, 80, Sheffield and Districi илio s Who 1905, 13.

167
 СРЂАН КНЕЖЕВИЋ.

цуске владе. И поред наговештаја да ће нова власт у Србији бити далековини

наклоњена енглеско-француском савезу него претходна, британски краљ је
одмах после преврата морао повући свог посланика из Београда ип
дипломатске односе са Србијом, јер енглеско јавно мнење никако није __

прихватити чињеницу да један краљ на такав начин може бити уклоњен са

престола, те да притом тај чин ураде управо његови најближи официри.
Краљ Едвард VII. (Edward VII) је морао поштовати дугогодишњу енглеску
традицију и мишљење свог народа, тако да су сва настојања српских поли
тичара за уважавањем виших интереса наилазила на неопозив став британ
ске дипломатије да са Србијом нема никаквих преговора док се из краљеве
околине не уклоне сви они који су учествовали у завери против убијени
краља. Упркос јасно израженим жељама српске владе и дугогодишњег при
јатељског држања новог краља у односу на Француску, званични ставови
француске владе такође нису ишли у прилог српским тежњама, јер суводећи
француски политичари морали водити рачуна о тренутним односима вели
ких сила и пре свега своје поступке усаглашавати са интересима званичне
британске дипломатије.
У таквој ситуацији Србији је била неопходна појачана пропаганда вла
дајуће куће и нове владе, и то подједнако на спољном и унутрашњем плану.
тако да је необично корисно по нову власт послужила чињеница да се 1904.
године навршило сто година од Првог српског устанка. Још крајем
краљ Петар је донео одлуку да се у Србији током целе 1904. године и
свечана прослава стогодишњице Устанка,“алисе идејао једнојозб
и добро припремљеној прослави појавила у владајућим круговима тек ||
пролеће 1904, када је између осталог дошло и до одлуке да централна мани
фестација ове прославе буде чин крунисања краља Петра, те да се ":
мено одржи и више пратећих манифестација, које би окупиле сједне
све владајуће кругове Европе, а с друге стране широке народне масе, како и
Србије, тако и из суседних земаља. Одржавање ових свечаности је у почетку.
било одређено за средину августа, али је због летњих одмора и заузетост.
народа пољопривредним пословима, померено за септембар, тачније за
септембар по старом, или 20-23. септембар по новом календару. Прип.
целе свечаности је непосредно водилаКраљевска влада, а ради обухв

његовог Величанства Краља", који је од владе добио највиша овлаш

овај посао обавина најбољи могући начин“. Током августа је деф -

састављен и програм ових свечаности, у коме су поред самог чина крунис.

у Саборној цркви и свечане вечерње представе у Народном позоришту.
дан 8/21. септембра, те смотре војних трупа на Бањици дан касније“ пре
1и
српске новине, 30. децембра 1903 (по старом календару).
13

Српске Новине, 28. јула 1904 (по старом календару).

16

српске Новине, 15. августа и4. септембра 1904 (по старом календару)
168
 ПОЧАСНИ КОНЗУЛ СРБИЈЕАРНОЛДМЈУРВИЛСОН

неи додатне манифестације у склопу прославестогодишњице Устанка,

нанаседница Академије наука и отварање Музеја српских земаља на
ри септембра, затим свечанаповорка у историјскимоделима поулица
ма Београда 821. септембра, те отварање Војног музеја 9/22. септембра и
| приређивање прикладних коњских трка, карусела и великог (монстру кон
церта војне музике 10/23. септембра.“ Поред овихманифестација, тихдана
| 9. уБеограду припремљении Први конгрес српских лекара и природњака,
те Први конгрес југословенске омладине, док је у просторијама Велике
школе. организовна Прва југословенска уметничка изложба, на којој су
представљени радови најпознатијих уметника из Србије,Хрватске, Бугарске
и словеначких крајева.
Приликом припреме самог крунисања и доласка уважених гостију
ана је предвидела присуство посебних делегација из свихвећих
|- нијетакавплан остао безочекиванихрезултата. Поредцрногорског
књаза Николе, који је послао сина престолонаследника са достојном прат
ном, једино је још бугарски кнез Фердинанд одредио за специјалне пред
| паникена овим свечаностима свог првог ађутанта, генерала Николајева, и
ретара Добровича, док су владари осталихземаља овластили своје
ке представнике у Србији да на овим свечаностима могу наступи
во изасланици својих земаља, уз напомену да не постоје могућности да
| Београд стигну и посебно за ту прилику одабране делегације. Чланови
РЕКЕСКЕ ВЛАДЕ И представници Одбораза припреме крунидбених свечано
пису тако билиприморани дадонекле измене замишљени ток свечаности
и нећу пажњу посвете великом броју пристиглих гостију из словенских
__ | Аустро-Угарске, па је главна одлика целе свечаности неочекивано
| Inerana манифесташија јужнословенског зближења. На Конгресу лекара и
природњака, наиме, поред најпознатијихнаучника из Србије учествовао је
импозантан број лекара и професора из читавог словенског света, док је на
Уметничкој изложби био изложен велики број дела најпознатијих слове
ничких,хрватских, српских и бугарских уметника. На Конгресу југословен
ре омладине такође су биле присутне достојне делегације сва четири
народа, а поред ових гостију у Београду су тих дана биле и многе друге
познате личности из културног и јавног живота јужнословенских народа.
Inija jeаничке борбе јужних Словена на културном, а исто тако и на
политичком пољу, присутна је тих дана у кафанама, хотелима, парковима,
| вакој улици и сваком углу тадашњег Београда, у коме је иначе, у том тре
ило преко 30.000 гостију са стране. Већина њих је ове свечаности
своје, а владара није се крунисање прослављало нико није на
већ југословенским краљем. Међу Словенима из различитих
| | решинанаправљени су значајни контакти, размењена мишљења и склопље
пилоговори о будућим видовима сарадње, па би се без претеривања могло
| клинасутихдана у Београду ударени темељи једне активније политичке
E E Stray заједничке државе јужних Словена, која ће се после
__

менолинези, августа 1904 (по старом календару).

169
СРЂАембр
септ а ЕВИЋ
Н КНЕЖ
1904. све више остваривати у пракси, да би се дефинитивно реа

лизовала крајем 1918. године.

Конзул Вилсон на крунидбеним свечаностима 1904.

Идеја о одржавању крунидбених свечаности у Београду, одмах по ње
ном објављивању на страницама српске штампе, доспела је посредством
страних дописника и до водећих листова и часописа у Европи. Међу првима.
је на такве гласове у енглеској штампи реаговао управо конзул Вилсон, који
се одмах обратио отправнику послова уЛондонском посланству, Алексан
Јовичићу, изразивши жељу да у својству српског конзула присуствује
свечаном чину. С обзиром на тадашњу политичку ситуацију, када је и н
мања похвала Србије имала изузетан значај, отправник Јовичић је у
извештају од 12. јула 1904. (по старом календару) ожељи господина В
обавестио тадашњег председника Владе и заступника министра иностра
дела генерала Саву Грујића, који је такву идеју у принципу подржао.
извештају од 19. августа 1904. (по старом календару) отправник Јовичић ј
новоименованог министра Николу Пашића опширно обавестио како је по
сподин Вилсон лично долазио у Посланство иуподужем разговору говори
о његовим ранијим путовањима по Србији и предавањима којаје послето
држао у Шефилду и околини, оставивши притом на отправника Јовинila
утисак "правог фанатика Србофила". У току разговора, између осталог, Ви
сон је изразио жељу даприликом доласка у Београд сасобом поведе иједну.
о
фотографа, који би “синематографиса најважније моменте тих свечано
што би се касније могло употребити приликом јавних предавања илид
скупова.” У сличном извештају отправника Јовичића од 1/14. септембр.
1904, министар Пашић је упоредо са обавештењем да је енглеска штампа
поново негативно писала о његовим покушајима у Мариенбаду да приликом.
сусрета са краљем Едвардом издејствује обнову дипломатских односа,
вештен да ће конзул Вилсон стићи у Београд 6/19. септембра и дасе нетре.
трудити око његовог смештаја, пошто је преко једног пријатеља осигура.
Дневна штам па а
илд је податак да су господин Вилсон и његов
собеу Гранд Хотелу?“Шеф
сапутник Френк Сторм мотершо (Frank Storm Mottershaw, 1882-1931).
матељ једне од првих компанија запроизводњу филмова у Енглеској (8
field Photo Company), овај град напустили у петак, 16. септембра, забележи .
прилично запаженим текстовима?“ што се, нажалост, не може рећи и и

18 Ас, мид-по, 1156/isoа (к. гš2-1904).

19
Ас, мид-по, 1466,1904 (кгš2 - 1904.)
20
Ас, мид-по, 1556/1904 (кг:s2.- 1904).
Sheffield Daily Independen September 17, 1904. Sheffield Daily Telegraph
21

17, 1904.

170
 почлсНИ КОНЗУЛ СРБИЈЕАРНОЛДМЈУР ВИЛСОН

у сачуваној архивској грађи тадашњих органа управе може пронаћи

вамо један спис у коме се име конзула Вилсона појављује као име једног од
iорице почасних конзула, којима треба правовремено обезбедитиулаз
ице на присуствовање у Саборној цркви на дан крунисања и место на
нојтрибини за време војне параде на Бањици, дан касније? Сачуван
E какође,у архивској грађи Министарства иностранихдела и један краћи
налне путем кога је господин Вилсон затражио аудијенцију код краља 23
LI JU таквог сусрета - због бројних краљевих обавеза и великог броја
Еличних аудијенција- готово сигурно није дошло, очему може посведочити
и сачувани дневник дежурног краљевог ађутанта за тај период2“ Нај
вириније сведочанство о присуству двојице Енглеза у Београду, за време
| фунибених свечаности, оставио је, међутим, сам сниматељ мотершо, у
ницу рукописа под називом "Снимање српског крунисања 1904." (Filming a
Nation Coronation in 1904), који је остао сачуван захваљујућињеговом најста
ријем сину Артуру (Arthur Mottershaw):
__
замислити моје изненађење, августа 1904, када ми је енгле
__ | за Србију предложио да заједно пођемо у Београд и направимо
ију кинематографских снимака о свечаности крунисања краља Петра.
| почетку сам се мало устезао помишљајући на ужасна убиства од пре
неколикомесеци и на приче о бомбама и бандитима у тојземљи, о чемусам
нити у штампи. Ипак, пошто сам био млад и неустрашив, прихватио сам
понуду. И тако сам стигао за Београд са 6000 стопа филмске траке и две
напуњене касете. Напуштајући хотел на дан крунисања, у пратњи једног
pronoua nриметио сам како је цео Београд веома рано био на улицама.
Мушкарци и жене, међу којима је било доста сељака у живописним одели
пошли су у град да укажу почаст новом српском краљу Петру. По целом
биле изнешене свечанезаставе. У ваздуху сеосећала општа радост,
отово исто тако као и за време британских крунисања. Поставио сам своју
миру на улици, у жељи да снимим крупне планове присутних грађана,
| ши су неке женепочеле да беже од мене, када сам почео да окрећем ручицу
ми сезачуозвук камере. Највероватније су помислиле да је то била нека
Immena vania јер су навикле да слушајуприне о бомбама и убиствима
It wделу Европе. Мој пријатељ преводилац је донеклеобјаснио о чему се
па сам могао да наставим рад."
|
__

| Ка.мил-по, 157stood (кова - 1904).

| MC MидЧ10.2829,1904 (наз- 1904).
__

| | ме, фонд дорска канцеларија, дневник дежурног ађутанта њeгoвoг Величанства

| ПетраI за 1904. годину

171
СРЂАН КНЕЖЕВИЋ.

За време боравка у Београду, сниматељ мотершо је кинематографски

забележио, поред цитираних призора са улице, свечану поворку приликом
одласка у Саборну цркву на дан крунисања, а исто тако и по повратку на
Цркве у Двор, затим "Национални ход" или свечану поворку у iеним
оделима на улицама Београда 8/21. септембра, те смотру војске на Бањици
922. септембра:
"... Следећег дана требало је да Краљ присуствује паради српским
војнихтрупа, па сам и ја био позван да то снимим Први официр комеса.
био представљен, на моје велико изненађење, био је пуковник машин
један од учесника узавери и убиству претходногКраља и Краљице заиста.
је тешкобилосхватити да је такавофицир идаљеувојсци, и поред тогашта
јебио умешанутако ужасну ствар. Ипоред свега тога, то јебиланињеница.
Тада је његово величанство на свом дивном белом коњу позирно и мо.
камеру. Затим је почела парала један од најимпресивнијих догађаја који
сам икада снимио. После параде био сам замољен да снимим Краља и
његовупородицуубашти краљеве палате за товреме била ми јепосвеће
највећа могућа пажња, па сам ова догађања запамтио као један од најпри
јатнијих доживљаја у мојој каријери...“
По напуштању Београда, авантуристички дух господина Вилсонај
двојицу Енглеза повукао на југ, на не много безбедно путовање по ун
трашњости Србије, азатим и кроз Новопазарски Санџак и Црну Гору.
". Напуштајући Београд мој сапутник конзул је организовао путоi
ње кроз планине Србије и Црне Горе до Цетиња. Део пута смо прешли
возом, а затим смо путовање морали наставити на један необичан начин
Јахајући на мазrама, у пратњи још две мазге за моју опрему и заједнини.
пртљаг, започели смо веома дуготрајно путовање. Са два водина, који нису
знали ниједан језик осим српског и који су цео пут прошили пешке два
дана смо пролазили кроз пределе без иједног људског насеља пуна два
дана смо на мазгама ишли по планинама, без иједног залогаја хране нак.
смо имали бар стотину фунти код себе. Новац, међутим, није био довољан
да у том тренутку добијемо оно што нам јебило најпотребније Калајета.
ноћ, спавали смо на трави, увијени у ћебад и наша путујућа одела. Проб
дили смо се у зору и одмах наставили путовање, у нади да ћемо наићи на
неко место, где можемо утолити нашуљуту глад. Нажалост, тек пред сумра
смо наишли на једну усамљену кућицу, у којој смо пронашли уто
храну. Увели сунас уједнувеликупросторију, укојој је на срединитор.
велика ватра. Просторија је била пуна дима, јер није било одговарајућа.
димњака Скоро туцемушкараца и женаје седело око ватре, певајући српs
песме док вечера није била готова. Кадсмо венерали, показали сунам на
собу, где смо брзо заспали, али не за дуго. Кад смо упалили лампу, видели
смо да су кревети пуни бува, пошто се соба налазила изнад саме штале. Так.
смо ту ноћ преспавали на столицама. Чим је свануло, наставили смо путо
вање.
Док смо пролазили кроз Новопазарски Санџак, узану територију и
међу Србије и Црне Горе, тада под турском окупацијом, изненада смоli
заустављени и опкољени од око двадесет турских војника, изузетно з

172
 ПочлсНИ конзул СРБИЈЕ АРНОЛД МЛур Вилсон

јућег изгледа наоружаних пушкама, револверима и сабљама. Наш

том тренутку је изгледао веома неповољан. Без икаквог објашње
pивели у Нови Пазар и извели пред обласног команданта. Исто
су војници мислили да смо шпијуни. Мој сапутник конзул
дао задовољавајућа објашњења, па смо чак били задржани и на
ру иНа Цетињу, престоници Црне Горе, снимио сам краља Николу у тре
нутку обиласка својих трупа. Сви војници су били изузетно лепо грађени.
Ниједан није био нижи од шест стопа. Пошто смо обавили свој посао,
смодолуке Которна Јадранском мору, спуштајући се цик-цак путем.
ним у саму планину. Олатле смо бродом отпловили кући, обогаћени
им необичним и занимљивим искуством."
Поповратку у Шефилд и развијању овог-за то време - необично дугог
и инимљивог филмског материјала, Арнолд Мјур Вилсон је у суботу, 5.
| бра 1904. у окружном новинарском клубу (Sheffield and District Press
| li, nриредио скоро двочасовно предавање под називом “Путовање кроз
LIII, НОВИ Пазар и Црну Гору“ (А. Ride through Servia, Novi-Bazar and Mon
m),илустровано са око3500 стопа (1067 метара) занимљивих филмских
- слично предавање је затим одржано иу четвртак, 17. новембра, у
ма Друштва фотоаматера Шефилдског округа (Sheffield and Hal
graphic society),28 а затим и у суботу, 19. новембра, пред ширим
грађанаШефилда.” док јеу суботу, 10. децембра, у присуству
групе од око 50 позваних гостију, господин Вилсон одржао
вање иуЛондону (Great CentralHotel, Marylebone)28 ова предавања
ву својим дописима за лист Трговински Гласник и Чедомиљ
бивши посланик, којије позавршетку политичке каријере остао
Пондону, одржавајући везу са домовином путем редовитог из
кибеоградскејавностикао сталнидописникпоменутоглиста?апо
ности ихје морао регистровати и отправник Јовичић, којије
ичким извештајима од 19. новембра и 2. децембра 1904. (по
малендару) министра Пашића обавестио како су предавањау Шефил
in apло популарна и обилно посећена“.“ док је предавање у Лондону
Иста у сваком погледу сјајно", те се господину Вилсону "доиста може
- атина идеји што је синематографски дао снимити најлепше призоре
|| Sheffield Daily Independent November 7, 1904; Sheffield Daily Telegraph, November
__
Sheffield Daily Independent November 18, 1904; Sheffield Daily Telegraph November
| Еми
1.
ирнутарарi November 21, 1904.
|
__
Snijield Daily Telegraph, December 12, 1904.
и Гласник 24. новембра и 5. децембра 1904 (по старом календару).

ме,мидпо.2091/194 (иљ - 1904).

173
 СРЂАН КНЕЖЕВИЋ

из наших крунидбених свечаности" и исте приказао у средини, која је не

пријатељски расположена према Србији. "Чисто човек не може да верује да
се пред његовим очима у магловитом Лондону, за читавадва часа развијају.
свечани призори приликом Крунисања Њ. В. Краља Петра, у природној
величини и живим покретима.“- писао је у свом извештају Александар
Јовичић, и притом још истакао да је Мјур Вилсон у току предавања неколико
пута поновио, како се снебивао, управо како га је било стид што Енглеска.
једина од свих цивилизованих држава, није била заступљена на Крунисању
Краља Петра. Он је имао смелости да каже Енглезима у очи, да њихова
штампа доноси измишљене вести о Србији и саветовао им да не верују у
сензационе гласове које она сваки дан противу ње распростире. На крај,
извештаја, Јовичић је господина конзула предложио за ново српско од
вање, што је краћом белешком на полеђини извештаја прихватио и ми
стар Пашић, али уз претходну консултацију о томе који би му степен Орде
Светог Саве доликовао.“ __

У свом извештају о предавањима господина Вилсона у Шеф

правник Јовичићје, поред чињенице дасу приказане синематографс
имале дужину од3800 стопа (око 1156 метара), навео и појединачне насло
свих приказаних слика, па смо тако у стању да детаљније сазнамо шта је све
сниматељ Мотершо снимио за време боравка у нашим крајевима:
1. Улични изгледи у Београду
2. Кортеж полазећи у Саборну цркву на дан Крунисања
3. Кортеж после Крунисања од цркве к двору
4. Национални ход показујући развој српске војске до 1904.
3. Изгледи београдске тврђаве и пристаништа
6. Смотра на бањичкомбрду свијуродова оружја
7. Изглед манастира Жиче
8. Изглед манастира Студенице
9. Пијачни призори у Краљеву
10. Вршидба с коњима у Рашкој
11. Механска авлија у Новом Пазару
12. Баштени четвороугао у Андријевици (Црна Гора)
13. Полазак трупа из Цетиња на маневре, 3. октобра
14. Изглед Шибеника (Далмација)
15. Изглед Задра.

Приказивање филмског материјала о крунидбеним свечаностима у

Београду 1905.
После великог успеха, којег су по мишљењу отправника Јовичића
стигла предавања господина Вилсона, а исто тако и снимљени "синем.
графски" материјал господина Мотершоа, отправник Јовичић је у једномод | |
својих следећих политичких извештаја (од 10/23. децембра 1904) са одуша.
31.

Ас, мид-по, 2191/1904 (ило - 1904)

174
 ПОЧАСНИ КОНЗУЛ СРБИЈЕ АРНОЈLJIMJУР ВИЈКСОН

министра Пашића о томе да му је господин Мјур Вилсон

писао да би веома радо дошао у Београд и тамо приредио једно слично
предавање за Краља,чланове Владе, дипломатске представнике и остале “ви
сокодостојнике“, а по могућности и једно слично предавање у Народном
позоришту за ширу публику. Отправник Јовичић је успут, министра
Пашића упознао са тим да конзул Вилсон за ово не тражи никакву новчану
ју, алида рефлектује на неко одликовање нове династије за коју се он
начеискрено залаже, ризикујући чак и своју популарност, пошт рава
и се на идућим изборима кандидује за члана Парламента? У одговору на
најизвештај, а исто тако и у преписци која се наредних месеци водила
између отправника Јовичића и министра Пашића, евентуални долазак го
подина Вилсона у Београд се уопште не помиње, али то није могло
пречити упорног конзула да априла 1905, заједно са Мотершоом, поново
пође у Београд. Њихов боравак је слично претходном, опет прошао при
__ ено, па једини траг о њиховим активностима представљају
II и убеоградскојштампи 10. априла1905. (по старомкалендару),
путем којих је за исти дан било најављено да ће после редовне вечерње
представе у Народном позоришту, у присуству Краља са породицом, госпо
и Мјур Вилсон приказати”снике, које је за време крунидбених свечаности
снимио кинематографским апаратом у Београду, и које је дуго време прика
па по Енглеској“33 На основу сачуване дворскеархиве тог времена, може
ре сазнати да је те вечери представу у Народном позоришту, а затим и при
вивање поменутих кинематографских слика, заиста посетио и Краљ са
нито ни то нијебило довољно дауредници београдских нови
несу опширније приказе, пошто су обавештења о поменутим
i донеле само Вечерње Новости од 11. априла 1905. (по старом
| Трговински Гласник дан касније. Новинар првог листаје из
нстакао да су “слике испале врло лепо и задовољиле гледао
inicy zato 3адругог новинара исте слике"испадале мутне и нејасне,
постоганису ни изазвале код гледалаца онај ефекат који је очекиван“.“ На
| vј начин, приказивање у Народном позоришту је забележио и сниматељ
Макрио, насамом крају поменутог рукописа, краћом забелешком да мује
послегледањаовог материјала, КраљСрбије честитао на изванредном сним
| најзначајнијег историјског догађајау његовом животу.

Новости, 11. априла 1905. (по старом календару).

гласник 12. априла 1905(по старом календару).

175
 СРЂАН KIIH жЕВИЋ.

Делатност конзула Вилсона по одласку из Београда

Током исте године, само два и по месеца после приказивања у б

ском Народном позоришту, почасни конзул Србије у Шефилду, госпо
Арнолд Мјур Вилсон, је поново привукао пажњу енглеске, а исто тако и
српске штампе. Средином јула 1905, наиме, британски краљ Едвард је са
краљицом Александром посетио ППeфилд у циљу полагања камена темељи
за зграду новог Универзитета. Том приликом је Градско веће Пефилда ||
редило свечани пријему својим просторијама, а градоначелник позвао
угледне грађане осим господина Мјура Вилсона, сматрајући највероватн
да није прикладно у датој ситуацији позивати конзула једне непријат
земље повређен оваквом одлуком, конзул Вилсон је - иако без позива
отишао на заказани пријем, и то у униформи српског конзула, што није
могло проћи непримећено, али је шири скандал ипак избегнут, јер градо
начелник није хтео да се у присуству Краља прави скандал. Овај догађ
ипак забележен у новинским извештајима и пуно пута препричаван у кулоа
рима, а није могао бити избегнут ни на првој следећој седници градс.
већа, када је градоначелник обавестио присутне већнике да господин Мјур
Вилсоннапоменутусвечаностније био позван,те да ће други пут,прили
сличног испада,бити избачен уз помоћ полиције. Господин Вилсон, који је
иначе био познат као један од најчешћих говорника и најратоборнијих по
сланика у Градскомвећу, није прихватиокривицу, сматрајућида он као члан
Градског већа има право да буде присутан у Градској кући, чак и у време.
свечаних пријема, те је енергично одбио да сеза свој поступак извини било
коме.“ Овај инцидент је, иначе,прилично детаљно описан и у београдском.
листу правда,38 чиме је постао доступан и српскојјавности, а тиме и та.
дашњемзаступнику министраиностранихдела, Василију Антонићу, који
одмахзатражио да се истинитост овог написа провери на лицу места,“ Па
отправник Јовичић мораоуЛондону испитатицелу ствар изатимудвасвој.
политичка извештаја (од 6. и 9. августа 1905. по старом календару) прет
стављеног министра обавестити онојединостима овог непријатног "енсида.
на”.
Умеђувременује у Србији- маја 1905–навласт дошлавлада са
них радикала и нови министар иностраних дела, који очито није био
нат са поступцима свог претходника, па је у потпуности прекину.
консултација око одликовања конзула Вилсона. Током 1905. године, госпо
дин Вилсон је, иначе, све ређе вршио политичку пропаганду Србије пут.
предавања и осталих делатности, па се у текућој кореспонденцији, његов.
за
Sheffield Daily Independent August 4–10, 1905. Sheffield Daily Telegraph August 4.
1905; Sheffield Weekly Independent August 12, 1905; Sheffield Weekly News August 12, 19
38
правда 2. августа 1905. (по старом календару).
зе
АС, мид-по, 1394/1905.
40

АС, МИД ПО, 1425/1905. и 1426/1905.

176
 ПОЧАСНИ КОНЗУЛ СРБИЈЕАРНОЛДМЈУР ВИЛСОН

|М. ПОМИЊе углав. iопу одређених посредничких послова, као што

приликом једног неспоразума између Управе
граду иенглеске фирме браће Роуз (Rose Brothers),
јаодбила да исплатиаутомобил, купљен одпоменуте
грешака у самојиспоруци.“ Због некоректних посту
-
i D- ограда, а добрим делом и због тога што му никако није стизао
-...
u

ниорден СветогСаве, до когамује по свој прилицибило јако стало,“?

мулвинсонје све мање наступао као бранилац српских интереса на тлу
Енглеске. Посланство у Лондону је после тога примило још само један
напундопис, и то априла 1907, када се поводом отварања Балканске изложбе
| Лидину, обратио новом посланику Милићевићу са питањем да ли је на
пирањеове изложбе неопходно доћиу униформи српског конзула, илије
| но обично свечано одело 43 одговор посланика Милићевића да уни
крми српског конзула том приликом није неопходна, индиректно би се
vr: односити и на самог Вилсона. Дипломатски односи између Велике
Витаније и Србије су у међувремену, после успешног решавања питања
инира завереника, на обострано задовољство поново успостављени, а у
кipј мери су се променили и међусобни односи великих сила и њихов
eehички наст Србији, тако да је донекле била измењена и улога
I. LIN KOH3 -. и,
1И активности све више биле окренуте трговинско
1. II..

Привредним односима, а све мање политичкој пропаганди.

Последњи допису архиви Лондонског посланства о конзулу Вилсону,
ima je накалост,вест о његовој смрти у Ванкуверу, у Канади, 1. октобра
I3. године. Одмах по пријему ове вести, отправник послова др Славко
Грујић, је сходно дипломатским правилима, о томе обавестио претпоставље
иминистрау Београду“ а истовременоупутио саучешћеудовици госпо
инквикона, те затражио да се архива Конзулата преда. Посланству, што
It wriобитиурађено, изједноставногразлогашто наследници господи
| Никан, осим печата, нису пронашли никаквудокументацију у вези са
| настима Вилсона као српског конзула“
смрт конзула Вилсона је изузетно опширно забележена и у локалној
памтиПећина, с обзиром начињеницу да је у том округу господинВилсон
ијенаднајзапаженијих личности.“ Као потомакврло имућне породице и
| но најугледнијих правника у свом крају, био је познат широком спектру
ПЛАТИВЕ. ЗВА305 335/1905, 36/1905,383/1905,416/1905,452/1905.

КОНКУ (Bºš-1909).
oklober 2, 1909; Хајк Нire Telegraph and Star October 2, 1909; Sheffield
KOElober 4, 1909. Sheffield Daily Telegraph October 4, 1909; Sheffield Weekly
i 9, 1909; Sheffield jeekly News October 9, 1909.
177
 СРЂАН КНЕЖЕВИЋ

грађана Шефилда, нарочито као дугогодишњи представник Конзервативне

странке у Градском већу, где је запамћен по свомбритком језику, ратоборном
темпераменту и екстравагантном понашању, али и по необичном осећају за
правду и бескомпромиснојборбизазаштиту интереса обичних грађана Поре.
тога, у интелектуалним круговима је био познат по својим путовањима у нају.
даљеније делове земљине кугле и већем броју занимљивих предавања, као на
примеропланинскимосвајањима врхова МонБлана, очему је написао иједну
засебну књигу“ или ерупцији вулкана Етна,уметности код Старих Грка, св.
кодневном животу у ТурскојИмперији, походу кроз Сахарску пустињу и Север
ну Африку итд. Са одушевљењем и без имало страхаје ишао у крајеве, којихсу
сеинајхрабрији авантуристи плашили, пабии његоваекспедиција кроз Србију
и Црну Гору, у једном необично опасном и контрадикторном времену, могли
послужити као доказ неустрашивости и једном несвакидашњем нагону и
истраживањем непознатог. Последње планирано путовањетребалојебитикро.
Канаду, Јужну Африку и Аустралију, али га је у тој жељи претекла изненадна
смрт, већ на првој етапи овог пута.“ У почетку 1909. године, с обзиром наси.
уочљивијезнаке озбиљнементалне болести, написао је опширан тестамент, ни
основу кога су прекрасни дворац у предграђу Шефилда (Whiteley Wood Hall) и
огромно имање, на коме је између осталогостао иједан одпрвихаутомобилу.
том крају, наследили његова удовица (Amy Letitia Wilson) и троје деце (Florence.
Roma MuirWilson,NathalieMuir Wilson,Leslie Muir Wilson).“
Филмски материјал окрунидбеним свечаностима иузбудљивомпутова
крозСрбију, Новопазарски Санџак и ЦрнуГору, је тако остао потпунозаборн |
љен, највероватније у некомзабаченом кутку огромногВилсоновогдворцаЕн |
глеска културна јавност је о снимању српског крунисања обавештена тек
пролеће 1917, када суу једном од првих стручних листова о кинемато |

најпре отац Френк (Frank Mottershaw)“ азатим и сам сниматељ

писалиу најкраћим цртама своја присећања о овом необичном и
Југославију је овај материјал донет тек 1937. године, захваљујући
Војиславу Јовановићу-Марамбоу (1884-1968), саветнику утадашњемM.
ству спољних послова Краљевине Југославије,задуженим искључиво за
gi.

A. Muir Wilson, Mont Blanc & is Glaciers, or Mountaineering in the Higher A} .

Sheffield 1888.
чs

S. O. Addy & W. T. Pike, Sheffied at the Opening of the 20th Century:

Biographies, Brighton 1900, 80; Sheffield and District Who's Who 1905, 13-14; The
Book andRecord 1905, 368; J. H. Sainton, The Making ofSheffield 1865-1914, Sheffie
342-343; William Linton Andrews, Yorkshire rolk, London 1935, 45-48; H. Keeble Haw
Sheffield. The Growth of a City 1893-1926. Sheffield 1968, 336-338; J. Edward vic
Popular History of Sheffield, wakefield 1978, 67-69; T. E. Gumpert, Recollected in Ti
Reminiscences of a Sheffield Physician, Sheffield 1978, 11-12, T. E., Gumperi,Remi
a Physician: An Autobiography of a Hospital Consultan, Hindhead 1982, 14-15.
49

Principal Registry ofthe Family Division (Somerset House, London), EAp - BI

30.

The Kinematograph and Lantern и eekly April 19, 1917, 102.

51 |
The Kinematograph and Lantern Weekly May 17, 1917, 115. |

178
 ПОЧАСНИ КОНЗУЛ СРБИЈЕ АРНОЛДмшуЕ ВИЛСОН

Bм Британијом, који је 18. маја 1937. године, приредио једну пројек

и филма за узак круг својих пријатеља, познаника и старих Бео
pсле Другог светског рата, о филму је писао тадашњи директор
југословенске кинотеке, Миленко Карановић,“ а нешто касније
ipијал су обрађивали и историчари филма: Боса Слијепчевић“ др
вић“ Срђан Кнежевић,36 и др Петар Волк“ готово све целине
-
необично вредног - филмског материјала су сачуване у Југосло
венској кинотеци у Београду.

Srđan Knežević
RBIAS HONORARY CONSULARNOLD MUIR WILSON AND HIS
PARTICIPATION IN THE coRoNATION IN BELGRADE, 1904.

Summary

M. Arnold Muir Wilson (1857-1909), an eminent lawyer and member of the

ilieu Cly Council, was proposed in the spring of 1898 and the same summer
INICI SEthia's Honorary Consul in Sheffield. Over the following years, Mr.
I natively worked on Serbia's promotion in Great Britain and on increasing
Ivital cultural and business cooperation between Great Britain and Serbia. In
||Spania of 1904, Consul Wilson, accompanied by cameraman FrankStorm Mot
(882-1951), was a guest at the corona tion festivitiesin Belgrade. During
s\ hawshot extremely interesting sceneson Belgradestreets, the
from the Royal Court to the Cathedraland the solemn procession
__

In listical costumes on Belgrade streets on September 8 (according to the old

|alnih or September 21 according to the new calendar) of 1904, aswell as the
nath-paston Banjica the next day. Upon leavingBelgrade, Consul Wilson
Moleslawiravelled throughSerbia to theNovi Pazar,Sandžak, and Montene
mwius Mottershaw filmed more interestingfootage. Upon their return to En
III.

| номи 19. маја 1937,8

__
Tim Beograd) 4 (jula 1950) 8
..

__| - - -Hи Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Heregovini 1896-1918, Beograd 1982,
__
__

ki ilije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985, 68-69.

| Ен -
istorijski izvor, magistarski rad, Filozofski fakultet - Grupa za istoriju, Beo

Igalovenskogfilma, Beograd 1986, 15-16.

179
СРЂАН КНЕЖЕВИЋ.

gland, Consul Wilson held several interesting lecturesin Sheffield and one lecture
in London entitled "ARide through Servia,Novi Bazar and Montenegro", illustrated
by some 3,550 feet of film footage. In the April of 1905, Consul Wilson and Motter
shaw againvisited Belgrade and, in thepresence ofthe Kingand hisfamily, showed
their films in the Belgrade National Theatre. Consul Wilson died in Vancouvet.
Canada, on October 1, 1909.

180)
 ЧАСОПИС, књ. xxxix, стр. 181-198(1992)
OUE, Liv. XXXIX, p. 181-198 (1992)

Оригинални научни рад

удк затis4(47):323(497.11) - 19
чланак примљен 12. V 1991.

Порин А. писАРЕВ
нишемијанаука
Русија

РоссиИСКАЖ КОНТРРАЗВЕДКА И ТАИНАА. СЕРБСКА И

организациа “чернаи рука"

Салоникскии судебнији процесс 1917. года

15 лет тому назад,26. икона 1917. г., в. глухом овраге близ греческого
при Салоники по приговору Вњсшего военного суда били расстрелани
при члена сербској организации "Обњединение или смертљ“, известноги
| зловецим названием “Чернал рука”- eč руководителњ полковник
штаба Драгутин Димитриевич, по прозвишу "Апис”, те, ми
"свашеннии бњик“,прозванн,такзасвоји необузданнии харак
тир и необикновеннуко физическуо силу, мајор артиллеријској службљи
|ТомирВуловинидоброволец сербскои армии, австро-венгерски и подан
|-Раде малобабич.
кан, била осушествлена неслиханноћ жестокостњо, которан потра
| Европу. Сначала подсудимњих заставили стоатњ болеe наса у раскрњитojи
| ЛИЛЕ, ПОКАЗАНИТЕlвалса приговор, затем жандармљи втолкнули смертни
iеннне гробља и расстрелили кождого поодиночке, на
поваришећ. Палачи измњивалисљнад своими жертвами, по несколњко
m apensa n истекавших кровљно осужденних. Димитриевича добивали
| -уке вМогиле. Тела казненнsих не били предани земле, а отданљ на
| ранне хишникам. "Собакам - собачња смертљ”, - залвил после казни
инкретент Сербии Александр Карагеоргиевич, и ота жестокан фраза

Нино из осужденних не признал себа виновним. Суду не удалосљ

н oе им обвинениев государственнои измене и заговоре
| канонного правителњства. Казненними оказалисњ лучцие офицерњи
и, покрњившиe себа военној славој на фронте, патриотњи Сер
борнбу за севеличиe
181
коPиИ А. ПИСАРЕВ

Все зто, а также сам судебниј процесс, напоминавшић грубни је

вљзвало силнуко реакцико в мире. "Преступлением века" и "балканским
варварством" назвали зто судилишце многие газетњи. Но болњше всего обше
ственност, волновала загодочнаа причина расправљ сербского правитељ.
ства с военнои оппозициећ. Уже современникивњсказали предположениeo
предвзитости принца-регента и главњи правителњства при вњнесении
решениа об утверждении приговора суда. Отказавшис, рассмотрет.
прошениж подсудимљих о помиловании, регент Александр Карагеоргиевич
и премљеp-министр Сербии Никола Пашич обрекли на смертљ своего глав
ного соперника, каким бил руководителњ могушественнои организации
"Чернан рука" - полковник Драгутин Димитриевич - Апис. Вармии Дими
триевича назњивали "некоронованним королем“. Сербии, тогда как заверхов
нњим командукоцим Александром закрепилосљ прозвише "маленљкког.
парњка"или "шара-замуxрншки“,азаПашичем, которниотличалсаверолом
ством, еше болеe oбидное прозвише - "иуда"?"тајна белградскои камари
лњи" - так окрeстил салоникскиј судебнић процесс виднији герцего
винскић револкоционер Мустафа Голубич, позике сам погибшић от рук па...
лачеји.“
Голубич бњл абсолкотно прав: судебное разбирателњство в Салоника.
оказалосњокруженним глубокој тајноћ.Судпроходил зазакритимидвери
ми, на его заседаниах не велосљ стенографических записећ, решении суда.
принималисњ не в резулктате свободного соревнованиа, а под прам
нажимом властеи. В. 1918г. частљматериалово процессе била опубликон
в виде сборника под названием Тајнаа преступнан организацин, новскоре.
зта книгабилазапрецена военноћ цензурој.“ Из протоколов суда по указа.
нико правителњства бњли изљатњи показаниа подсудимњих, относашиесак.
дентелњности организации "Чернaа рука“ вне границ Сербии, а главна
документ, послужившић основаниeм дла винесениа Димитровину и не
товаришам смертного приговора, - так назљиваемљи "Секретнни рапорт
бил передан судом принцу-регенту Александру и хранилса вего
сеифе вплотњ до кончини Александра (1934. г.), после чего перекочевала.
Государственнии архив Королевства НОгославии, где проложал
движеним еше несколњко деситков лет5
1

Cм. Ко А. Писарен, за кулисами салоникского процесса над организациен и

нение или смерти“, нован и новеишан историa, Nº 1. 1979, c. 190.
2

Б. Храбак, Делатност припадника организаније "Уједињењење или смрт" за

првог Светског рата, Краљево, 1973, с. 1-15.
3

II. IIенадовић, (Голубиh М.), Тајна београдске камариле, Ла федерасњон Б.

Вена, 1924. IXII.
4

Тајна превратна организација, Извештај са претреса у војном суду за оф

Солуну по белешкама вођеним на самом претресу, Солун, 1918.
s

Cм. В. Дедијер, Неки методолошкипроблеми увези припреманих радова за

вање српске службене грађе из 1914, историјски часопис, Београд, 1965, Nº. 14-15, c.
182
 РоссиИскА и контродзвЕдкА и тдинли сврвскли орглнизАции

BIS41. г. зготважнљи документ вместе сдругимиматериаламиархива

immaseeн окупационними властимив Германико и хранилсав Рећxсар
иве вплоњ до окончаниа второи мировои војнњ, когда бњл возврапцен в
IОтклавико. Вnepвње он увидел свет лишљ в 1953. г., после повторного рас
potpeни дела о черној руке“ Верховним судом Народној республики
|Сербин.
Сербскос правителњство тицатељно скрњивало от обшественности по
пробности о салоникском процессе. 27. икона, на следукоциј денљ после
| ни Н. Пашич издал следукошее постановление: "Министерскиј советне
ниходитвозмoжнљим даватњобшественности обњаснени и оботагнакоцих об
mwвљствах, повлекших за собој ввинесение смертного приговора“.“
__ ие достовернљих источников о салоникском судебном процес
| породило массу версић и способствовало возникновенико примљквњимљ
дним из них била версиа о том, что в покушении на жизне,
Кого престолонаследника участвовали россијскаи контрразведка и
на чернан рука“ и что обзтом заговоре бњло осведомлено сер
- Правителњство.

шение дентелњности россијского генералного штаба и

| Черној руки“ в кривом зеpкале историографии
iезту версиковњдвинул лидер боснићских иезуитов Антон Пун
книгеПроцесс террористов в Сараеве, вњишедшеји в 1917. г. под
и с предисловием известного своими крајине реакционними
професоора Берлинскoго университета Иозефа Колера.
Пунтитам, скрњиванс, под именом "Професоор Фарос", утверждал что
Linoti. горуки попали материални судебного процесса над террориста

| вративним сербским офицерским сокозом "Чернаи рука“ и что в нем

илтаинчи русскији агент (пунтигам не назвал его фамилии)?
|Версиа Пунтигама-Колера и бњла подхвачена сначала австријским ре
| нам историком леополдом Мандлем, опубликовавшим в 1918. г.
нит габсбурги и сербски: вопрос,8 а затем професоором Белградского
и реиiета Станое Станевичем, вњступившим в 1923. г. с работои под
ним убиство австријского престолонаследника Фердинанда“
| дедијер, неки методолошки проблеми у вези припремних радова за објављи
јене грађе из 1914. историјски часопис, Београд, 1965, Nº 14-15, с.433-468.
s, Der Process gegen Amentate von Sarajevo, Berlin 1917.
Habsburgen und die Serbische Frage, Wien, 1918.
ибиство аустријског престолонаследника Фердинанда, Београд, 1923.

183
КОРИž А. ПИСАРЕВ

Зти сочинениа бњли основанњ. главнњим образом на так назњваемљк.

сербских трофећних"документах”, те архивних материалах, которње били
вљивезенљи из Сербии австро-венгерскими оккупационними властимив 1915
1916. гr. и затем тенденциозно препарировани австровенгерској службои.
контрпропагандљив целахоправданиа агрессииЦентралних державиротив
Сербии. Началник зтој служби, известниј австријскиј контрразве
Макс Ронге в своеј книге Мастер шпионажа описал как производиласљ“ сти
лизациa“ зтих документов в них делалис, купорњи, вносилис, произвољ
ние дополнених, частљ материалов фалвсифицироваласљ“ Так биНи
сострапанљ, например, несушествукошиев природе”Секретније писмени
кoлas II сербскому королно Петру I, "Конфиденциалнаа рукопис, росеиi- |
ского посланника в Серби и Н. Г. Гартвига” и материали под сенсационним
названием “Тридцатњлет тајној дипломатии Росии на Балканах". B1919. г.
они бњли вклкоченљи в официалное издание австријского министeрства
иностранних дел под названием Дипломатические документи по предн
стории војни 1914. г.11
Далвнеžшее развитие историографии так назљиваемого ревизиони
стского направлениа, те сторонников пересмотра Версалского мирного
договора 1919. г., произошло вконцедвадцатњих-начале тридцатњих годов.Ето
наиболеe крупними представитељами бњлируководителњ”Центрапоиссле
дованико причин воини“ професоор Алвјред Вегерер“? и издатељсборни
ковдокументовМилош Богичевич.13
Первњtiž написал нескопљко обшихработ об отвeтственности Сербии и
России за развазљивание мировој војнњи второј специализировалса на осве
шении болеe узкого вопроса о мнимом участии россијској и сербској кон
трразведок ворганизации сараевского заговора.
Богичевич, Серб по происхожденико, ранее служившиј в Министер.
стве иностранних дел Сербии, при бегствев Германико похитил значитељ
нoе число документов из Дипломатического архива Сербского корољевства.
B. 1928-1931. гr. он издалтрехтомнуко коллекцикозтих материалов подНЕ.
ванием Внешнал политика Сербија в 1903-1914“ котораз оказаласа грубоli
фалвшивкој.“Зтотсборник-писал в своем заклонении о названној публи
кации Главнији архивариус Дипломатического архива Королевства КОгосла
вии - составлен из похиценниху нас архивних документов. Его материали
тенденционо препарированњ, переведенљи с приблизителњној точносткi.
10

M. Ronge, Maister der Spionage, Leipzig, 1925.

ili

Diplomatische Aktensiticke zur Vorgeschichte des Krieges 1974, Bd.I-III, Wien, 1919.
12

A. Wagerer, Bibliographie zur Vorgeschichte des Weltkrieges, Berlin, 1934.

13

КБ. Виноградов, Буржоазнам историографиа Первоа мировои воинк, Москва,18.

C. 234-250.
14

Pie Answärtige Politik Serbien 1903-1914. Hrsg. M. Bogitschewitsch, Bd. I-III, Bern.
1928-1931.

184
 Россиискли контрPАЗВЕДКА И ТАИНАИ СЕРБСКА А ОРГАНИЗАЦИА.

__ датированњи с снабженљи как купкорами, таки авторскими допол

венизми публикациа основана на абсолкотно недостоверних данних".“
Однако, несмотра на зто, публикација Богичевича не бљила изљнта из
обрашеним и исполњЗовалисњ радом историков (в. том числе советскими
историками М. Н. Покровским и Н. П. Полетикој). Судњба же самого Бо
оказаласљneчалвноћ сначалонбилуволенсо службив Германии,
жизне самоубићством (по некоторњим данним он бил убит
__ так как собиралса вњступитљс саморазоблaчениами и верну
| ткив КОгославино).
| Далнеžшее развитие историографин ревизионистского направленин
сназано с именем професоора Венского университета Ганса НОберсбергера,
| пукиЕШегов внешнеполитическом ведомстве И. Риббентропа. Он возгла
пицистическиј отдел германского рећxсархива, в состав которого
- њ документњи из когославских архивохранилиш, вљзезеннље из
__ оккупационними властими в годњи второи мировој војнњ. В их
нисле оказалис, и материални салоникского судебного процесса 1917. г. В
рсбергер, исполњЗовав Секретнљи рапорт опубликовал в органе
ва иностранних дел Германии журнал Аусвертике политик ста
Решакоци документ о виновниках воћни".“ в,которој утверждал,
нто будно би подсудимњи Димитриевич показал на суде, что в сараевском
винорепринал непосредственноeучастие военнијагент РоссиивСербии
полковник генералного штаба В. А. Артамонов. Историк совeршил при
ном примоћ подлог, изменив сутљ документа. Димитриевич писал: "Г-ну
Артимонов ничего не бњло известно о наших намеренинх осушествитљ по
кушение“, КОберсбергер придал зтим словам прамо противположнији
смис- П
Ела подделка бљила разоблачена италанским историком Л. Алвберти
намериканским историкомС. Гавриловичем.”вл258. г. сам коберсбер
инитеАвстриамежду Россиеи и Сербиeliбилвљнужден признат,что
н"попустил неточностњ“ при переводе документа сербского извика на не
мешић. Но и в
вовалирос продолжал утверждатњ, что в сараевском
новои работе он генерал
I. сијскии ни штаб и организациa“Чернaа

__
Политика, 7. II1929.

| ger, Derentschidende Aktensitick zar Kriegschuldfrage, Auswartige Politik,

HI BAB Nº. 7, С. 128435.
__
Цит. по Б. Ненковић, Истина о солунском процесу, Београд, 1953.
__

| LAberini, The Origins on the War, London, 1953, vol.II, p. 84.

1.

S. Gabrilović, New Evidence on the Sarajevo Assasanation, The Journal of Modern

Hon ISSS. Nº 4, p. 410.414.
__
| Ubersberger,Osterreich zwischen Russland und Serbien, wien, 1958.

185
корији А. писАРЕВ

Последнан книга НОберсбергера также подвергласњ критике состоро

ни крупних знатоков международнњихотношенији на Балканах- професоора
Ленинградского университета КЊ. Виноградова“ и американского истори
ка Роберта Конна? Они поставили под сомнениевско концепцико
ского ученого, показав, что она построена на песке. __
Однако у КОберсбергеранашлис, исторонники. Однимизних оказал
са пресс-атташе Австриив Бонне Фридрих Вортле, которњи взал на веру.
все измљишлениа историка. В своећ книге Следњи ведут в Белград закули.
снаa сторона убилства в Сараево, изданноћ в1975. г., он повторил верси.
КОберсбергера.
B том же клкоче писали и другиe историки и публицисти - американ.
скии историк Иоахим Римок, 23немецкии публицист, венгр по происхожде. |
нико Стефан Поссони“ французские журналистњ Г. Костеке и А. де ли
Фер“ а также советскии писател, В. пикулњº“. О сараевском убијстве и
салоникском судебном процессенад“Черној рукоји" по самљм приблизите
лњнљим подсчетам написано свњице 4тњиc. сочиненић, но лишњнезначител
наних частљ может снитатњса серљезним исследованием. К их числу можно
отнести трудњи Р. Канна, Л. Алaбертини, С. Гавриловича, а также книгу.
англијского историка ноберта Вилзама Ситон-Уотсон Сараево”написан.
нуко им еше в 1926 г., но не потеравшу о своего назначениа и понине, аи
новеиших работ- трудни когославских историков М. Живановича“ Б.
ка.” В. дедиера,“ иМЗкмечича.“
Однако и взтих работах недостатoчнo четко изложен вопрос о роди.
Сараевском заговоре "Черној руки“ и россијској контрразведки. Так. Си
тон Уотсон, хоти и отpицал участиев нем генералного штаба России,кi.
же допускал возмoжностњ наличиа контактов между спецслужбамизтих

21 КБ. Виноградов, Указсоч. С. 164, 336,343-346, 380.

2: Journal of Central European Affairs, April, 1959, p. 90.

J. Remek, Sarajevo, The Story of a politikal Murder, New York, 1959.
S. Possony,Zar Bewittingung die Kriegsschuldfrage, Koln, 1968.
G. Castex A. de la Far, Le dessоus de la guerre 14-18, Paris, 1967.
2.
в. пикул, честњ имено, наш современник, 1988, Nº. 8-п.
27
нив сетон-Ватсон, сарајево, загреб, 1925.
28
м. Живановић, Пуковник Апис, Београд, 1953.
29 Б. Храбак, делатност припадника организације "Уједињење или срмт“ за вра

првог светскограта краљево, 1973.

за В. Дедијер, Сaрajeвo 1914, Београд, 1969.

31 м. Екмечић, стварање југословенскедржаве 1790-1918, Београд, 1990.

186
 РоссиИСКА и контрPАЗВЕДКА и ТАинАА свpвскли оPrлнизАции

сударств, ту же точку зрениа вњсказљивал и В. Дедиер, а М. Зкмечич ут

верклал, что Россин вообше бњла заинтересована в подлержке ”Черној ру
и Авторњи опиралис, при злом исклкочителњно на источники западного
Кнениa, в. том числе публикации М. Богичевича, и неисполњ3овали
с материали, хранациеса в отечественних (русских) архивах.
Тој ке причинои можно обњаснитњи серњезнве ошибки, допушценнвле
злоћ проблемљи отечественноћ историографиeji 20-40-х годов.
0rлибриској револкоции била открњита лишњчастљрусских архивов.
luetonameим не били доступни, например, архивљи царскои охранки и
контрганеаки, бумати генералного штаба и целњи рад фондов Министер
нњих дел, Далеко не все важнвле внешнеполитические докумен
и парского и Времен ного правителњства били опубликовани в
номиздании Международнмеотношенилвапоху империализма,
пијевшем светн 1930-1938. гr:32Ее редактор М. Н. Покровскић и состав ите
| публикации не вклкочали веостав изданика те материални, которње расхо
нисксих установкоји о виновности царској Россиив развазњивании первоји
мирноi војнн. "Воина, - утверждал М.И. Покровскић, - била непосред
Елен (нцелено мноћ. - КОП) спровоцирована русској военној пар
пет“.
| Вранулитате, в.нисле документов, не попавшихвколлекцио, оказалис,
и военного агента России в Сербии полковника В. А. Артамонова
ному управленико генералного штаба, материални царској конгрраз
ци и другиеклкочевње источники, которње показљивали, что Россин, на
била незаинтересована в преждевременном возникновении војнњ.
| Интереснне воспоминаниза о том, каквеласљ в ту пору работа над про
niРоссини возникновение первои мировој војни, оставилавтор кни
Ili: бљњшији професоор Ленинградского университета
III. *в книге виденноe и пережитое, изданноив Иерусалиме в
| Рут онписал, чтовтоврема вотечественноћ историографии господство
пинМ. Н. Покровского, против которој вњступал толњко Е. В. Тар
шић недостатoчно убедителњнљимиего аргументљи и призивавшић
| импон к болеe rлубокому изученико источников. На страницах теоре
иким исторических журналов Историк марксист, Пролетарскал револ
_ : веноминал Н. П. Полетика, шла дискуссин между двума
| имиученими- академиком мн. покровским и членом-корреспонде н
mw EB. Тарле, в. которои молодње и малознаконцие документњи историки
| Аикали Покровского. Сам Полетика, работавшић в ту пору в партић
le Teнингарска а правда бњл сторонником "марксиста“. Покровско

| опношеним вапоху империализма, Документи изархивов царского

E Er Etienen, 1878-1917, серин за 1914-1917, тнх, москва-Ленинград, 1930

как начилас, воина (пролетарскаа револоциа) 1927. Nº 7, c. 27.

Виленое и пережитое, Иерусалим, 1990.

187
коPиИ А. писАРЕв
го, а не “буржуазного либерала" Тарле. "У мена - вcпоминал Полетика -
состоалса разговор средактором отдела, которњи спросил:"Кло, по Вашему.
прав: Покровскић или Тарле? - и а, незадумњиванс, ответил: "Конечно, пра
Покровскии. Во всемвиновати царизми сербскаa. монархиа“35
Из газетљ Полетика перешел на исторически и факултет университе
та; стал читатљ студентам спецкурс, возглавил кафедру, ав 1931 г. опублико
вал книгу Сараевское убићство, которуко по его словам, поддержали А. М.
Горњкић и Н. И. Бухарин. В згој книге он зашишал концепциком. Н.
кровского, повторивее и в новој работе Возникновение мировога во
Teм временем "малтник качнулса в другуко сторону“: после кончин.
M.H. Покровского началасљ критика его взгладов, в. которои участвовали
даже его участники“. Настало лихолетње и дла Н.П. Полетики, Его трудн
били сданљив спецхран, историк, оставив Ленинград, переехал в минск, а
поз»ке змигрировал за границу.
Кадсвидетелњствукотвоcпоминаних НП. Полетики, историк осталси.
"старом мире” мире свое и молодости и незрелњих сужденији. Он не захотел
или не смог перестроитњса и воспринатљ достижениа науки и не дал себе
труда ознакомитљса с новњими документами, которњев корне опровергаRI
старуко концепцико.
Что зто за документњ“?

Новљле материали о дентелњности военного агента Россин

в Сербини в 1914 г.
К их числу относатса прежде всего бумаги самого военного агента.
(атташе) полковника (с 1918 г. - генерал-мајора) Виктора Алексеевинап.
монова, хранициесав Централном государственном военно-истор __

архиве в Москве. Зто - дневниковње записки полковника, его рапо

началнику Главного управлениа Генералного штаба, атакже рад др)
материалов, имевших отношение кработе военного представителн Рос
Сербии и дентелњности царској контрразведки на Балканах. Интересни
также документњи из семећного архива Артамонова. С ними ознакомила.
автор зтих строк благодара лкобезному содејствико сљна генерала Ник.
Викторовича, проживавшегов СЦА. Они, в настности, подтвердили
о том, что в момент покушении в Сараеве В.А. Артамонов вместе с
находилса в Швећцарии, а невСербии, откудављехал за два месацадо
роковогособљтиа, и не мог, следователњно, приниматња нем неп
ного участин.
35
Там же, C. 135.
36
нп полетика, возникновение мировоа војни москва, 1935.
37
Cм. А. С. Ерусалимскии, Происхождение мировој ноћни 1914-1918. п. н. __

мн покровского, cб. против историческои концепции покровского, москиa, 1939.

188
 РоссијскА и контрPАЗВЕДКА И ТАИНАА. СЕРБСКАА ОРГАНИЗАЦИА.

Весима важнљи и воспоминаниа полковника В.А. Артамонова,частично

публикованнче в немецком журнале Берлинер монатсхефте в 1938. г.“
кично сохранившиеса в рукописном видев его семећном архиве. Озна
ItyleНИе с НИМИ Не Дает НИКаКОГо повода дла 38 клКОчених 0 TOM, чТ0 0H.
књлибо знало готовацемса заговоре на покушение на жизнв. Франца Фер
пинанца. 3то убићство билорезко осуждено полковником.
В своем. дневнике за 28. икона 1914. г. Артамонов записал: “Крајне
панонниј денљдли Сербии и России".“ Идентичнукореакцико сараевскии
новорвизвалу посланника России и Сербии Н.Г. Гартвига. Он не толњко
ниналубићство ФранцаФердинанда иего супруги, матери3-xдетећ Софии
којек, герцогини Гогенберг, ”гнусним злодеанием”, но и принал зго собљ
нзкоксердцу. Авившиcs B австријское посолњство черезденљ после
а дла ввражених сочувствиа случившемуса, Гартвиг во врема
павлених австро-венгерскому посланнику барону Владимиру Гизлко,
| наконовавшис, умер от инфаркта.
Вог что писал обзтој последнеј встрече барон Гизл, в писвме пове
реномувделах Россиив Сербии В.Н. Штрандтману от30. икона: ”Предва
пително условившисв. по телефону, Ваш посланник приехалко мне в9ч. 10
ИН ЂЕНеpa И Немедленно заговорИл одошедших до него слухахотносите
тно флага миссии, обњаснаи, что в денљ похорон наследника - зрцгерцога
споражение его припуститњ. "Ваше слово дла мена достовернић
ветила ему. - А несомневакос,что зто убииство било осушествле
По исто внутренним мотивам“. Гартвиг сказал, что он не смогуехатљв
пукно 29. икона, дна рождениа корола. Смолкнув, он вдруг сида, поник,
проклонав два раза, и поддерживаемљи мноко, свалилса на пол. Почувство
пуљс почти не бветса, а немедленно послал за доктором. Бњло
an 40

iонов и Гартвиг отдавали себе аснвиј отчет о возмoжних послед

шених не толњко дла. Сербии, но и дла сокозној еј России.
паманскиј блок, снитали они, может вoсполњ3оватљса зтим случаем дла
нападених на Сербико, что вљзвало бњи вмешателњство со сторонњи России.
оба государства, как уже говорилосњ вњише, не бњли готовњи к војне.
tipitatisina Истошена двума предњдушими војнами - с Турциеј и Болга
PRI POесиа- с Жпониећ.
|
Ariamonov, Erinnermingen am neine Militirariaschezeit in Belgrad, Berliner Monat
III, Berlin, 1938. С.555-597.

| Артамонов Дневник, Рукописн, занис, за 28.VI 1914 г., ABITP. Ф ПА..д4213 Л.24.
__

пчан с д. Сазонову, Белград, 18.VI (1.VII) 1914.

|- | w. Gies, zivei Jaltrzajinte in Nahen orient, Berlin, 1937.
189
 коРИИ. А. ПИСАРЕВ

“Ceroдна в наших интересах, - заивлал глава сербского правителњства.

Н. Пашич, - чтобњи Австро-Венгрин промушцествовала еше 25-30 лет, до тех
пор, пока мњи на коге не освоим все настолњко прочно, что зти территориИ
нелњ3а будет от нас отделитк“.“
Тој же точки зрениа придерживалосљ и царское правителњство, стре
мившееса по возмoжности оттанутљноину. "Болњшаа программа" реоргани
зации русској армии, разработаннан генералним штабом, должна били
завершитњса толњко в 1917-1918. гr., тогда как Германиа осушествила мо
дернизацико своихвојскуже к концу 1913. г. и била, напротив, заинтересо
вана в скорејшем начале военних дејствиј. К зтоји позиции бњли близки
милитаристические круги Австро-Венгрии, снитавшиe, что лучше начити
војну до того, как к неји будут готовљи в России и в Сербии. “В Вене, такне
как и в Берлине, - сообшал французскић посол в Австро-Венгрии,- суше.
ствукотизвестние круги,которње сроднилис, смњслњкооболњшомконфли
те, т.е. о мировом пожаре. Руководашећ мњслњко, по всеј видимости.
звлаетса необходимост, вњступит, ранљше, чем Россин закончит усо.
вeршенствованиe ee apмећских учрежденић и постројку ее железних дорог.
и ранљше, чем Франци а закончит своко военнуко организацико“.“
ВА. Аpтамонови Н.Г. Гартвиг- официалнне представители Россин.
Сербии - не могли проводитњиној линии в своих взаимоотношениим i
сербским правителњствоми "Чернои руки“, чем линиз царского правитељ
ства. Онинеизменно поддерживалиПашича, а не Димитриевичаиегоa
низацико последнаи конфликтовала с сербским правителњством и
внутреннеји политике и призивала к болеe peишителњиљим деистн
международној арене, чем бњло сопражено с риском војнња. Оба
причину столкновенин правителњства с "Черној рукоћ“, Пашич писал.
"Чернан рука хотела влиатњ на государственнуко политику, считан, что он.
должна бљитњ такој, как она думает. А мњи - парламентарное государ
сами знаем, каквести политику. Страној управлает королњ, правит
и скупшцина. Мн не можем позволит, чтобњ офицерскии мундир влизан
политику, зго не позволакот нигде в мире. Армиа должна строипсан.
послушании".“
B.A. Артамонов, говори о своем отношении к организации "Черна.
рука", писал врапорте помошнику началника Главного управлениЕ ГЕНЕ
ралного штаба генералу Н.А. Монкевицу от 9. ноибра 1911. г.: "К сожале
нико, за идеко воccoединениа когославанскихземел,вокруг Сербиивзи
лкоди, совeршенно неподходацие, и вместо партии создали тајнуко орга
41
Споменица Николе П. Пашића 1845-1925, Београд, 1926, С.721.
42.

R. Fester, Die politische Kampје иn den Frieden 1916-1918. und das Deutscни.
Мunchen, 1938, C.53-54.
из
Споменица Николе Пашича С.721.

190)
 Россијискли контрPАЗвндкл итлинли СЕРњскли оргднизАцин

Напутавшукомногих, а привлечениев неенесколњких молодњхлкодећ

проипотенљнарепутацико сербского офицерства".“
eниевоенного агентаветревожило Генералнији штаб. Генерал
стер русској армии генералКОН. Данилов обратилса к военно
ВА. Сухомлинскому с предложением поставитљв известностњ
новении в Сербии военноћ опозиции самого цара. На полах соo
| utaиа НА, Монкевица ВА. Сухомлинову он написал: "Не признано ли
Етcоставит, краткупо записку государио“.“
Цар, исвоко очередв пролвил беспокоиство, и во врема встречи скоро
ииПетромI, состоaвшејсавтомже1911. г., предупредилсербского
монарха об опасности заговоршцическој деателњиности "преторианцев“. B
1908. г., сказал он, военнне осушествили в Сербии дворцовњи переворот,
| вертнув пинастико Обреновичећ, сејчас они могут поступитњ так же и с
___ inte Kapareopгиевичећ“
| | Николај II бњал обеспокоен также тем, что средичленов "Чернои руки“
и немало сторонников республики, и опасалса, что их приход к власти
| se npивести к свержеников Сербии монархии, в своећ беседе с петром
lон указална опасностњ военного переворота по примеру младотурецкого.
| Ваимоатношених между "чернои рукови“, с однои стoрни, и предста
нителими России - с другој, складњивалисњ не лучшим образом. Газета орга
Пњемонт критиковала россијского посланника за покровителњство
му правителњству“ Пашича, Н.Г. Гартвиг, в своко очередњ, вљаступил
требованић "Черној руки“ об отставке сербского премњера, и,
нившис, ч. икона 1914. г. к королно, настоил на сохраненин его кабинета,
указин на то, нко Россин заинтересована в обеспечении стабилности поли
newго положенинвсокозном государстве.“
ВА. Артамонов категорически отклонил предложение "Черној руки“
| - у пении в се состав. В своем рапорте генералу Н.А. Монкевицу от 17.
| 1912 г. он писал: "Не скроко, что“Чернан рука" слелала через одного
| мара попутку војити в сношение со мноко. Конечно, а немедленно и
|- пепено отклонил приглашение переговоритњ с членами тајној орга
нившии, чтоби не датљ им возмoжности примешиватљ при агитации има
|-и

государственнии воено историческиј архив (ЦГ ВИА СССР) Ф. 2000.

но-во в. А. Артаманов - н. Амонкеницу, Београд, 9. хипонт. Nº 167.
| тим не л. 38-40 ко, н. Данилов - в. А. Сухомлинову, Петербург, 17. i 1912. л. 10.
__

| cow mara. образование когославского государства Москва, 1975, c. 52.

__

пијемонт, 3, 26 х 1910, 14. XI 1911,8 хI 1912,5.VII 1912, 28.V 1914, Политика, 12.VI
__
__
Rim
10.
-" ap. 2000. оп. п. д. тзл1. Л.36, B.A. Артамонов-НА, Монкевицу, Белград,

191
коPиИ А. писАРЕВ

После назначенин Димитриевича началвником Осведомителњного о

дела Генералнного штаба между ним и россићским военним агентом уста
новилис, контактљ, но они поддерживалисв толњко по служебноћ линии
Артамонов, какпоказал всвоећработе Агентурнал разведка военни критик |
К.К. Звонарев, не имел собственној разведљивателној сети и полњ3овалса
данними, собранними серсбској контрразведкоји.“ На зти цели онтрати.
и финансовље средства.
По словам генерал-квартиpмећстера русској армии КОН. Данилова.
одно врема ведавшего делами контрразведки, B.A. Артамонов бњл плохим.
разведником. Он, писал генерал, предпочитал мазурку на балах, устран
вавшихсав королевском дворце, работе со шпионами, бњл "слишком интен
лигентен", чтобњи заниматњса "гразним делом" и все поручениа вњинолнап
с "краинеи неохотои“.“ в конце концов Артамонова пришлосљзаменит.
1914. г., те во врема сараевского заговора, разведкој на Балканах ведал ве
еннљи агент в Болгарии полковник Татаринов, но и он не бњл в то времан
Сербии.“
Сам же Артамонов, какуже сообшалосљ више, еше вапрелевнехала.
Швећцарико“? |
Так обстоит дело с версиеј Пунтигама-КОберсбергера-Пикула об
участии россиiского военного агента в сараевском заговоре. |

"Чернал рука" и Временноe nравителњство

Остановимса еше на одној версии, которан имела хождение в исти
рическој литературе,-освазахВременного правителњства Росии с сербскоi.
таиноћ офицерској организациеј "Чернан рука".
Bлервне зту версико видвинули два публициста, находившихсав Ро
сии во врема Февралној револкоции и имевшихв ту пору контакти спр
вителњством КеренскогоМТерешенко, но поз»ке покинувшиe
находившиеса во Франции. Зто бил син известного народовољцаНик
Кибалничазсер Сергеј Кибалнич, вњступавшић подлитературнимп
донимом"Виктор Серж”,и бившић член Петроградского археоло __

обшества полнк Леон Придвар-Буржински.

в1925. г. С.Кибаљчичопубликовалвикурнале Анри Барбоса
("Свет") статњо под заголовком "Правда о покушении в Сараеве“.53 вкот.
pon yгверждал,что будто би с организациеј "Чернал рука" бил свизанке.
еннии министр Временного правителњства генерал А. И. верховскии па
__
|
19 IN к. 3вонарсв. Агентурнаа разведка. Т. I,Москва, 1929, 141-144.
50 см. КОН.Данилов, Россил в мировој ноћне 1914-1918, Берлин, 1924.
s1 к К. Звонарев, Указ соч. С.142-144.
s2 н. В. Артамонов - ко. А. Писареву, Писмо от 18. IX 1988.
sa V. Serg, Leverite sur l'Atentat de Sarajevo, Clarić, Paris, 1925, p. 210.

192
 Россијска и контрPАЗВЕДКА И ТАИНА,А СЕРВСКАА ОРГАНИЗАЦиж.

и которого министр иностранних дел М.И. Терешенко пњигалса

нение на сербское правителњство и сматчитљсмертнић приговор
Caioritikckoro военного суда в отношении Димитриевича и других членов
| Черној руки”.
На следукцији од ту жеверсико повторил Тридвaр-Бружински в своећ
књиге Сумерки одној автократии.“ Оба автора, однако, не опиралис, на
парканијеисточники, иисползовали главним образом случајнње материа
Iм, вјом чисне расскази офицеров сербској армии-членов згој организа
пи, находившихса в 1917. г. в России, куда они прибили по служебној
инспектированих когославинскогодоброволњческого корпуса, ди
кого в Одессе. В згих рассказах бњло много змоционалного -
siº њередко принимали желaемсе за дејствителњное, не прове

г.в мемyapaх С. Кибалнчич зазвил, что он не может подтвердитњ

ко версино, основаннуко на вљсказљивани их однного из "черуpуков
а Симича, которњић также созналса в том, что ранее он передал
у непровереннве сведениa.“
р-Буржинскитакжеуказал,что и он опиралса на расскази“зна
КА.
---- tх знакомњ х“ и не может ручатљски за достоверностњ приведеннљих
им д:fil. N.
0 недостаточној достоверности названноћ версии позЖе писал кого
E Eoliji Heropик академик Сербској академии наук и искусствВ. Дедиер.
Dлнамо он, как зго ни странно, снова повторилее в свео и книге Сарајево
Ill:e B главе "Охранка, болњшевики, масонви и сараевское покушениe“
Eppик свалил водну кучу всех зтих заговорциков, приведа разние версии,
уне нисказав својеi точки зрених о достоверности какој-либо из них.
По словам Дедиера, в. заговоре “могучаствоватљ Верховски“, которњић
Еупубн бњл помоцником военного агента России в Сербии и акобљи имел
раме руководством организации "Чернах рука“.Дедиер далеeутверждал,
ни Верковскић, "оказиван давлениe” на Терешенко, питалса вигородитљ
ских друзеј - членов ”черној руки”.
возмoжно, на нсе зги бездоказателњнље утверждениа не стоило бњи
мракат, особого вниманих, если бљи книга Дедиера не имела широкого
| пространених, а сам автор не получал би такуко поддрежку от своих по
| styниједећEro pa6oга Сарајево 1914, опубликованнад в 1969 г., била пе
ризнана во многих странах Европљи и в Америке и стала считатњса едва ли
"последним словом науки“. Тој же версии придерживалса и продолжает
Еркиватка рад историков, что заставлает болеe детално рассмотретљ
потезу.
----

L. Tylvar-Bižinsky, Le crepuscule d'un autocratie, Firenz, 1926, p. 127.

__
уSerg, Memoires d'hin revolutionaire de 1901 a 1941, Paris, 1951, p. 198-199.
|

|- Е једије, сарајево 1914,Београд, 1969, c. 753780.

193
 корији А. писАРЕВ

Какобстоило делов дејствителњности? Участвовал ли Верховскић в

минутом заговоре? Длазтих утвержденић не имеетса веских основанић.
Во-первњих, А И. Верховскиј никогдане бњл помошником военногоагента
Россиив Сербии, а служил сначала в Финландииврусских воисках, азатемн
Николаевској академиив Москве. Его не бњлов Сербиив момент са -

убићства - Верховскии приезхал в зту страну значитељно ранице, вокiАбре

1913. г. на офицерскуковњставку, посвашеннуо годовшине победњи сербски
воиск над турками под Куманово. Здес, он дећствитељновстретилса с неколо |
рњими членами "Черној руки“ - бившимиучастниками боев, но зли ветрени
имеличисто случајнић характер и не встретили какого-либо продолжениa
всаком случае, в бумагах генерала Верховского, хранашихса вего личном арх
ве, с которњими автора зтих строк ознакомил свин Верховског о ИгорњА
дрович, нет ни одного упоминаниа о свазах военного министра Вре --
правителњства с "черноруковцами“.“
Во-вторњих, нет такжедоказателњстви отом,чтоВерховски оказљивалвли
ние на Терешенко. Генерал стал членом Временного правителњства лиШЕ i
сентабре1917. г., те послесалоникскогопроцесса, авесноћи летом тогажето,
находилса в Москве, командуа војсками местного военного округа. По име.
кошимса даннљим в зто врема он ни разу не встречалса с Терешенко. Генерал
недолго занимал пост военного министра и уже в октабре ушел в отставку.
после Октабрњској револоции стал служитљв Красној армии.
Болњшие соменени и вљзњивзет и утверждение Дидиера о “непосред
ственних свазах" членов организации "Чернaа рука“ с Терешенко и Керен.
ским. На злот счет не сохранилосњ никаких следов, и дело ограничилок.
лишљ тем, что Тереценко получил коллективное заивление "черноруков
цев", находившихсав то врема в России, с указанием на произвол, царици.
насудебном процессевСалониках.“ Неограничившис, зтим, "черноруко
цњ“ опубликовали текст обрешеним в петроградских газетах, заручивши,
поддержкоји обшественности.“ __

Вотчтописал позтому поводу сам М.И. Терешенков телеграммест.

маa 1917. г., направленнои поверенному в делах России при сербском ко
левском дворе Б. П. Пелехину: "Прошцу предупредитњ сербское правител
ство об опасности возмoжној агитации у нас в крајине левој печати и и
военних кругах в свази с злим процессом. При господстве у нас свободн
слова и публичнихманифестацић, правителњство не может принат, пропи.
зтого никаких запретителњних мер“?“
37

А.И. Верхонскии. Дневники. Рукописи (Хранатса вceмeином архивс).

58 __

Архив нешне политики Росcнискои империи (АвглРи) Ф. комиссиа, оп.910 д.

л.11. ми, тереценко - Бан. пелехину, петроград, 17 (30) V. 1917. Nº2235.
s9

Архив српске академије наука и уметности, ФР. Иованович, Nº 9851,5. Б симн.

ср6, Б. гоикович и Р. инкович, петроград, 5(18) v. 1917.
во

re АВПРИ. Ф.Комиссиа, Д. 683, JL 11. м. И тереценко - ВП. Пелехину, 24. V (8W

Nº 2364.

194
 Россићскли контPРАЗВЕДКА и ТАИНАи свFЕСКАи овглнизАци и

в злоћ кампании принили участие вее органњи печати (кроме бо

| министској), в том числе даже нејтралнан газета Биржевњле ведомости.
15. икона она обратиласљ с гневним призивом к правителњству оказатњ
| Ешенбе давление на кабинет Пашича, потребовав отменљи смертноћ
вани "надо остановитљ руку палачеи", - писала газета.“
Но особенно тревожили Терешенко вњсказљиваниа зсеровској печати.
Imena Boлa народа ставила вопрос об отставке сербского правителњства и
| imanaTepeuенков бездеителњности. Она требовала прекрашениа суда
| натеритории, где размешалис, сербские војска, и переноса егов неигра
| нестрани“.
Вархиве Президиума Централного комитетабљившего Сокоза комму
вослании хранатса интересне и еше не публиковавшие докумен
пивакцие свет на позицико министра иностраннихдел Временного
правитељства. В днух из них- писвмах сербского посланника в Петрограде
М. Спалаћковича Н. Пашичу от 23. и 24. икона - рассказиваетса о том, что
|Терешенко, а также глава правителњства книзљ Г. Е. ЛЕВови член кабинета
Н.В. Некрасов болњше всего бњли обеспокоени не судњбоји осужденнљих
новчерноируки“,атоиреакциеи,которанказнемоглавнзватљвРоссии.
|Терешенко, писал Спалајкович, "верит в вину осужденнљих, но снитает
казначрезмерноћ, тем болеe, что на Фронте Румњинском (Русском
| она отменена”. И далише: "Министр мне сказал, что будет иметњ
ие трудности с коллегами и обшественними мнением, так каквса
- умереннаи, будет нападатњна сербское правителњство“.“ когда
попњигалса бњло убедитњ Терешенко в том, что сербское пра
имелооснованих дла возбуждениа судебного преследованин Ди
митриевича и его соратников в "зтом деликатном деле“, министране стал
- сушества обвинениа, ноуказал, что било би лучше, если
обшественностњбилаинформирована о составе преступле
дело носит слишком таинственнихарактер”, - сказалон.“
В позиции Временного правителњства немалуко ролњ играли и соo
I alwи престижа В тои же беседе, состоaвшеиса 23. икона, Терешенко
и Спалајковичу нато,что сербское правителњство никак не реа
I ja нанас њнље просљбљи его кабинета. "Сербское правителњство” -
| пон-н нно отреагировало би,если би обзтом попросил цар,
и опетило на просв5у свободнои России“.“
| |
| ввкамењеломости, tsvrsin.
__
дништва централног комитета Савеза комуниста Југославије, Сигна
- “c“ду,м. спаланкович - н. пашичу, петроград, 15. vш 1917. Nº 629.
штвацк скл, сигнатурао 5. д. зб. и 39,М. Сналаикович- Н. Пашичу,
is и сл., v. 1917. - Nº. 651.
I'v Rе

тике. Дl si

195
кориИ А. писАРЕВ

Спалајикович посоветовал Пашичу отнестис, болеe вниматељно и

датаиствам Временного правителњства и смагнитљ смертнњи приговор. "A
прошу Вас, - писал он, - принатљ все ото во внимание и слелатљ все воз.
можное ради самљ к вљсоких государственних интересов, ради правитељ.
ства и Вас лично“.“
Однако сербское правитељство продолжало илти напролом, игнори
руисоветљ не толњко России, но и Франции и Англии (они присоeli
к позиции России).“
26. икона смертнији приговор бњл приведен висполнение. На Пашина

телеграмме министр прамо зазвлал, что от исхода салоникского процес

зависат взаимоотношениа Россин с Сербиeи. Терешенко писал Б. П. Пеле.
хину: "По постановленико Временного правителњства, Вам поручаетса обра
титњсамое серњезноевнимание Пашича на вопросо смертном приговоре
сербскими офицерами. Еслив ближајишее врема не последует сма
приговора, здесњ можно ожидатљ самого резкого взрљива ожесточенинг
сербского правителњства и краћнего обостренин отношенији русскоћ де
кратии к вопросу о сокозничестве с Сербиeи. (виделено мноко. - КОП.
стројите самљим категорическим образом на важностњ згого вопро
нашего обшего дела на воћне(виделено мноко. - ИА)“
Но и на зтот раз сербское правителњство настоило на своем. В НЕМКЕ
причина тако и позиции “белградској камарили"? Почему принц
Александр и Н. Пашич пошли на риск международнои изолацииво им.
ликвидации военнои оппозиции? Такли велика бњла опасностњ от
последнеи? Почему сербское правителњство решилосњ идли ва-банк?
Зти и другие вопросљ, свазаннље с салоникским судилицем, допи
деситилетим продолжали заниматњиcследователеи. Впервље приоткрFEE
весу над салоникским сужебним процессом 1917 г. контрпроцесс, саст.
авшићса в иконе 1953. г. в. Народнои республике Сербии. Главња.
движушим мотивом зтоћ расправљ, установил Верховнији суд НРС, бан.
борњба за власт.“ В 1917 г. положение сербского правителњствастало.
ким. Свержение царизма в России порождало рост республиканских
строенији в Сербии. Болницуко ролњ играли и неудачи сербској армиин
фронте.
- ...
Там же.
on
Французское правителњство, сообшал 14. икона 1917 г. поверенињи в.делах Р
парижем. м. севастопуло, обратило внимание пашича на необходимост, деиствовати.
ном деле с краинеи осторожност, но, ABIPи. Ф.Комиссин. Оп. 910. Д. 653, Л. 28M. M.
пуло - м. и терешенко, париж, 21. v1 (3. vшу 1917, Nº.607.
њ8
АВПРИ. Ф. ПА.Д. 4058. п.3.М. И.Терешенко- Б. П. Пелехину, Петроград, 17. Visit.
г. N"2235.
во
Cм. Б. Нешковић, Указ соч. С. 250.

196
 Россићскли контрPAзведкл и тлинда сврвскла оргднизАции

iени им россијского генералвного консула в Салониках В. Ф.

икскији театр военнsих дејствић весноји и летом 1917. г. находил
| пороге развала“ и Сербское правителњство, восполњаовавшис, судеб
| мароцессом,решило провести чистку вармии. Призтом увољненико из
и подлежали не толњко республиканские, но и все другие не угоднње
ииопозиционера. 18. икони,уже после окончанин салоникского про
иказами военного министра Б. Терзича били отчислени из армии
Inwјициров“ затемеше 104, Bee oни били сослани в Африку”?
| взентабре чистка армии продолжаласљ. Из нее бњло уволено еше 65
__еров в том числе гофмаршал королевского двора полковник Остоич.
III изременно бнл возбужден судебнији процесс по делу гражданскои оп
пронвој организации "народ“.“
ва за кампаниа, хоти и проводиласљ с нарушением злементарних
допроизводства, мало беспокоила Временноe правителњство. Оно
о проивлатљ интерес и к "Чернои руке“. После окончаниа сало
удебного процессаТерешенко охотно поверил туманному обеша
пашина болњше "не применатљ казн, по политическим мотивам“.
| ни от главн сербского правителњства соотвeтствукошие заверениa.“
нит пригласил к себе сербского посланника в Петрограде М. Спалаћ
и ванвил что он снитаетинцидент исчерпаннsим. "А думано, - сказал

и положениa“. T“
жду лвума правителњствами - роccниским и сербским - снова
sтроннче контактњи. Пашич попросил Терешценко о содејствии
нивопроса о создании. Великој Сербини, а россијискии министр за
правитељства Королевства Сербии в готовности оказатњ в зтом
In manyо поддержку. Ни одна из сторон болеe не поднимала вопроса о

I. Koмислим, оп. 910. Д. 683.JI.18-19, Салоники, 28.VI 1917.г.

__ председништва ЦК СКЈ, c. 95. Д. 69. Б. Терзич- Н. Пашичу, Салоники, 1. VIII

I Nij
__

IN GA 39 Б. Терзич- Н. Паничу, салоники, 27. vш 1917. r. Nº 492.

миш председништва ЦК СКЈ, c.95, д.51. Личное, строго секретное писмо

сналниковичу, Корфу, 6. II 1917.
Аки, а пл. д. 4058. л. 35 м. и терешенко - Б. п. пелехину, петроград, 20. vi
| и Х“ кis.

197
Корији А. писАРЕВ

Јуриј А. Писарјев

РУСКА КОНТРАОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА И СРПСКА ТАЈНА

ОРГАНИЗАЦИЈА "ЦРНА РУКА"

Резиме

Тема ауторових истраживања садржана је у самом наслову његовог рада.

Подвргавајући критици понеке од ставова - релевантне за његова истражи
- до којих су дошли други истраживачи истог проблема, и анализирајући и
катним питањем повезаности званичне Русије са припадницима српске
организације "Уједињење или смрт“ (Црна рука), аутор је дошао дозакљ
је овавеза досада билаили пренаглашавана, или да, заправо, није ни по
бар неумерикоја бизахтевала нарочитупажњу. __

У уводном делучланка аутор укратко описује драматичне догађаје том

и после Солунског процеса водећим члановима организације "Црна рука",при
казујућиузгред генезу званичних докумената у вези са целимдогађајем. Консти
тујући даје осарајевскоматентату и оСолунском процесунаписано око 40W.
радова, и да многи од њих расправљају о улози руске контраобавештајне службе,
аутор примећује да је тек мали број радова заснован на озбиљним архивским
истраживањима. Истакавши значај докумената објављених и вишетомноми
њу Международнње отношениа вопоху империализма (Москва, Лењингра
1930-1938), аутор посебну пажњу скреће на документа која нису ушла у и
корпус, а пре свега на извештаје пуковника Виктора Алексејевича Артаманов.
војног агента(аташеа) Русије у Србији, упућене Начелнику Главне
нералног штаба - који се чувају у Централном државном војно
архиву у Москви - а такође и на дневничке записе и на документа из пр.
архива Артаманова. Установивши да су В. А. Артаманов и Н. Г. Гартви
нични представници Русије у Србији, непоколебљиво подржавали Пашића.
супрот Димитријевићу-Апису, аутор је, истражујући изворе, показао њим.
одбојан став према "Црној руци" и одбијање директних сусрета са њенимчи.
новима, нарочито да се не би дао поводда име Русије користе у својојагитацији.
Посебну пажњу аутор је посветио и истраживању евентуалних веза
времене владе Русије и "Црне руке“- полемишући, притом,са неким стан
В. Дедијера - пре свега преко генерала А. И. Верховског, министравој
вргавајући став Дедијера о "непосредним везама”"Црне руке” са владом
ског и посебно са министром иностраних послова Терешчен
истраживања аутор поткрепљује анализомпонекихдосадајошнепуб
докумената из архиваПрезидијума Централног комитета бившег Са
ниста Југославије, утврдивши притом да не постоје убедљиве основе
вањеонепосредним везамазваничне Русијеca"Црном руком", посебно.
са сарајевскиматентатом, а такође и да се интересовање Привременевлакт.
сије за ову тајну организацију, бар по резултатима, може сматрати занем
ВИм.

198
__
| ИСТОРИЈСКИ ЧАсопис, књ. xxxix, стр. 199-206 (1992)
| REVUE HISTORIQUE, Liv, хххх, p. 199-206(1992)
Оригинални научнирад
Удк за 232 (73:497.11):949.711 - 1914/1918“
чланак примљен 12. VIII1991.

Мила остојин фВЈиЋ

иститут за санремену историју
|- pa

ХУМАНИТАРНА ДЕЛАТНОСТ У СРБИЈИ ТОКОМ

ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Ратна судбина Србије, искушења њене армије и патње цивилног ста

| ништва,током првог светског рата, привукли су велики број Американа
| Који су, руковођени хришћанским и моралним начелима, прионули да
могнудалекој земљи, стављајући јој нарасполагање своје знање испрему,
ипородични иметак, а с обзиром на пуну неизвесност у коју су одла
неретко исвојеживоте. У односунахуманитарнуи медицинску помоћ
ваничких земаља, Русије, Француске, Велике Британије и њенихдоми
нина помоћиз САдпритицалаје узодређене специфичности, од којихје
кумњиво највећи значај имала неутралност америчке администрацијеу
| у до априла 1917. године. У тим околностима, до последње године рата,
i EliaEace само у неколико прилика, посредно преко својих дипло
| представништава укључивала у организовање разноврсне хумани
прне помоћи, док је тежиште било на добротворним организацијама и
| jenинцима. Потребно је међутим истаћи да је америчка хуманитарна ак
III, према Србији, у првом реду путем слања медицинских мисија, већ
ну традицију,пошто су амерички лекариборавили у Србији у

нег рада упућује нас на истраживање америчких медицинских

ljanojeсупредстављале само један, иакопо много чемупресудан облик
| нпарне помоћи коју су упућивале филантропске организације и поје
| инти у САД.На крају раздобља неутралности, 1917. године, у САД је дело
I u oro 130 филантропских организација, међу којима смо били у
nović,Američki hirurzi i lekari u Srbiji 1913. godine,Actahistorica medicinae,
i Beograd 1964, IV, 1-2; исти, неколико америчких локумената о сани
приликама у Србији 1912-1913, Српски архив за целокупно лекарство,

199
УБАВКА ОСТОЈИЋ || ЕЈИЋ.

могућности да издвојимо и поименце наведемо 37 организација које су на

различите начине помогле српскојвојсци и цивилном становништву?Про
стор нам дозвољава да овде поменемо само неколико најзначајнијих Аме
рички Црвени крст (American Red Cross), Комитет Милосрђа (Committee of
Mercy), Рокфелерова фондација, односно њена потпорна комисија(Rockefel
ler War Relief Commission), Српски потпорни комитет Америке (Serbian Reliči
Committee of America), Српски Болнички фонд (Serbian Hospital fund) итд.“
Први је притекао у помоћ Амерички Црвени крст, који је већ имао
искуства у слању санитетске помоћи у време балканских ратова. Септембра
1914. године, упућен је први"бродмилосрђа” Америчког црвногкрстауЕвро
пу,са 170 лекара, болничарки и одговарајућом опремом зауспостављање бол
ничкихјединица.“ Почетком 1915. године, уСрбију јестигла прва медицинска
мисија Америчког црвеног крста, на челу са Др Едвардом Рајаном (Edward
Ryan). МисијаДр Рајанаимала је 12 лекара и23медицинске сестре,и осталије
у Србији неколико месеци.“
У време инвазије на Србију, у јесен 1915. године, Др Рајан је једно.
време био задужен за управу свим страним болницама у Београду, а послед
ње године рата на Солунском фронту, поново се налазио на челу Америчке
болнице Црвеног крста и пружио велику помоћ српским ратницима.“
У марту 1915. године, из САД јеу Србију кренула заједничка медицин
скамисија Рокфелерове фондације иАмеричког Црвеног крста,начијеме.
челу налазио угледни бактериолог и професор Харвардског универзитета
3

R. H. Bremer, Anerican Philantrophy, Chicago 1960, 122.

3
Овде наводимо поименични списак организа у биле укључене у хуманитар.
ну односно медицинску помоћ Србији током првог етск рата: Allied Relief Commitet.
American Distributing Service, American Commission t | ror restoration of Serbian Youth.
American Girl's aid, American Mission at Monastir, Amer ed CrossSociety, American Red
Cross Sanitary Commission, American Relief Clearing House, .. n Hospital, Bºb.
Hospital Fund, Balkan Relief Fund, Bohemian Relief C }, Columbia Reli
Expedition, Commission for Relief in Belgium, Committe
bian Field Hospital of America, Emergency Aid of Pennsylv Philadelphia, Franco-Serbian HQ.
spital, New York, International Serbian Education C 2. New York. joint Distriniti
Committee of the American Funds for Jewish War Sufferers, Mission de coordination dessecar.
aux armćes d'Orient, National Allied Relicf. Committee, Red Cross Serbian Relief Committee.
RockefellerWar Relief Commission (Warišelief Commmission), SerbianRelief Committee ofАТЕ
rica,Serbian American league, Serbian Aid Fund (Serbian Hospital Fund) New York, Serbian Ai.
Fund (San Francisco), Serbian Child Welfare Committee ofAmerica, Serbian Distress Committ:
Boston:Serbian Orphan Societyof Chicago, Serbian ReliefSociety of California,Service dedЕНЕ
tion americaine,Society of Friends, Society of Serbian Mothers, War ReliefAssessiation of Virgil.
Richmond, Young Men Christian Organišation.
A

R. Bremner, American Philanthropy, 119.

у __

Бранислав Јоксимовић, Живот и рад Српског друштва Црвеног крста и

крста СХС, Београд, 102; АндрејМитровић, Србија у првом светском рату, Београд __

моника Кринер, жене у рату Србија 1915-1918, Београд 1986.

6
Исто

200
 АМЕРИЧКА ХУМАНИТАРНА ДЕЛАТНОСТ У СРБИЈИ

lp Ричард Стронг (Richard Strong). Мисија Др Стронга имала је 34 лекара,

пу пуном саставубројила је 45чланова. Распоређена је у 15јужних округа,
стизузетком Скопља и Ниша,а у Србији је остала до октобра 1915. године."
своје положаје је напустила уочи самог напада Централних сила.
| Америчке мисије Др Рајана и Др Стронга нарочито су се истакле у
и пролеће 1915. године на сузбијању епидемије тифуса. Тако је напри
мер, мисија Др Стронга, од самог почетка показала изразити смисаоза орга
низацију посла. Увела је и неке нове, практичне методе у лечењу и испољила
покретљивост, што јој је омогућило да доспе и у најзабаченије
кве захваћене епидемијом. Са тим новим методима америчку јавност је
познао "њујорк Тајмс“указујући на њихов пионирски значај. Тако је јав
__ и да је мисија располагала посебнимсанитетским возовима,чије
озиције састојале од три преправљена вагона: у првом је био вели
taа дезинфекцију одеће, у другом петнаест одељака са тушевимадок
ћи био претворен унекуврсту стерилизатора који се испуњавао паром
податмосферским притиском. Уз железничке насипе подигнути су велики
шатори, и кроз њих су пролазиле хиљаде људи, где су шишани а одећа им
је отпремана у први вагон за дезинфекцију. После темељног прања и рибања
| прутом вагону, прскани су петролејем ради уништавања гамади. Уведени
гу и посебни вагони за вакцинацију. Америчка медицинска мисија др
Спрона посвећивала је посебну пажњу побољшању општих санитарних
__ и цивилног становништва, бушењем нових артешких бунара,
I. модвода отпадних вода итд. Сам Др Стронг писао је у дневнику
I је касније у фрагментима објављен да "... живи у складу са својим
јем да уједном месту проведе само једну ноћ”.“
Након инвазије Србије од стране Централних сила у јесен 1915. годи
не инемогућена је делатност америчких медицинских мисија у Србији.
Међутим, америчке хуманитарне организације, у првом реду Црвени крст,
- рова фондација, током 1916. године нису прекидале своју делат
| г. На помоћи цивилном становништву: На основу једног исцрпног из
нитија Рокфелерове фондације за 1916. годину, може се закључити да је
помоћ у храни од ове фондације и Америчког црвеног крста, током првих
месеципоменуте године примило 15000 људи, а да је тај број током наред
Liverena nocremeнoдостигао 35000 људи“
Поред Америчког Црвеног крста и Рокфелерове фондације,још неко
јеричких хуманитарних организација слало је медицинске мисије у
и је Михаило Пупин, почетком 1915. године предложио да Ко
- tapство војно вов. број 803 Санитарном одељењу министарстваунутрашњих
| Ниш 25. март 1915. Архив војноисторијског института, Београд пописник 1. кутија 57,
|- ani.
_
| темеw York Times, 29. јули 1915.
сtin Serbia, Report of the Rockefeller Foundation 1915-1917 Hist. 1900 v 4872,
фондашије.
201
уЕАВКА ОСТОЈИЋ-ФЕЈИЋ

лумбијски универзитет у Њујорку пошаље медицинску мисију у Србију.

састављену претежно од студенатамедицине, у њеномфинансирањуиопре
мањуучествовала је једна америчка хуманитарна организација– "Комитет
милосрђа".19. Мисијаје кренуланапут јуна 1915. године, а из Солунајеух.
аутомобила пребачена у Србију, где је распоређена на различите санитет.
задатке. 11. У време доласка мисије Колумбијског универзитета епидемија
тифуса је углавном била савладана, а мисија је распоређена стриктно иза
борбених редова."? "Нbујорк Тајмс“ је још једном извештавао о успешној
активности мисије, о њеним срдачним односима са српским станов
ништвом, о добром поступању према аустро-угарскимзаробљеницимаит.
Напад централних сила на Србију уследио је пре повратка мисије
лумбијског универзитета, паје неколико њених члановаједно време остал.
у окупиранојземљи.“ _

Почетком јануара 1915. године у Србију је допутовала америчка миси

француско-српске пољске болнице (Franco-Serbian Field Hospital of Ameri
са седиштем у Паризу,на чијем је челу биоугледни лекар, Др Бери
У овојмисији налазиласу седва хирурга, дваженска лекара, једанр:
фиста и девет болничарки.“
Америчка дистрибутивнаслужба (American DistributingService) настал.
је у САД као приватна организацијау знакзахвалности Францускојињен
савезницима. После преласка српскевојске наКрф, францускавладај
организације тражилада упути свог представника на острво и пружи
варајућу медицинску и другу помоћ српској војсци. Гћа Харис (
име ове организације боравила извесновреме наКрфу и помагала у лечењу.
војника, подизању кухиња,барака итд.углавном материјалом којијојјеби
послат из САд преко Француске.“
Хуманитарна, и у њеном оквиру медицинска помоћ, није искључив.
почивала на деловању филантропских организација, већ је понекад би
резултат изузетног залагањапојединаца, на којима је почивала, у органи
ционом, а не ретко и у финансијском погледу. Тако је у Њујорку, фебру
1915. године наиницијативу МихаилаПупина и Американке Мабел
10

The New York Times, 8. јун 1915.

11

на седници српске владе одржаној 19. јула1915. године, одлучено једа сек.
у солуну упути 3000 драхми за превоз мисије из САД у грчку, записници седница
ског савета Србије 1915-1918, приредили Драгослан Јанковић и Богумил Храбак, Београ
96.97.
„с 12

The New York Times, 19. септембар 1915.

13
Исто.
14
министарство иностраних дела пов. бр. 550 Министарству војном, Ниш 29. ja
1915, Архив Војноисторијског института п.3 к 95 ф. 131.
15 __

цефри доu веснићу, париз по новембар 1916. Архив србије, лондонско ма.
р ф.3.
202
 АМЕРИЧКА ХУМАНИТАРНАДЕЛАТНОСТ У СРБИЈИ

дипломате Славка Грујића, настао "Српски потпорни коми

ОКВиру комитета, нарочито активност на прикупљању средстава
је Јелена Лозанић, ћерка српског политичара и научника Симе Ло
i npenaвањима о Србији, широм САД." У време епидемије тифуса у
Грбији, мада није организовао самосталне санитетске екипе, Српски пот
| Никомитетје износом одпреко60000долара учествовао у иницијатива
| других америчких хуманитарних организација првенствено Црвеног
кла Давао је знатне прилоге за болничке шаторе, лекове, опремање већ
томобилске санитетске екипе коју је упутио Комитет милосрђа
| имећсирочади, жртвама епидемије тифуса, за опремањеброда Црвеног
| paramik.
lenaв од најлепших примера индивидуалне акције за помоћ Србији,
|-АмериканацЏон Фротингем (John Frotingham), овај припадникуглед
| уне породице, пореклом из нове Енглеске путовао је као студент,
илико година пред рат, по Европи, упознао српски народ и прихватио
| ионалне и политичке циљеве Србије. Убрзо по објави рата Србији, Џон
Inwингем опремио је и упутио о свом трошку болницу са две стотине
__ има, болничким особљем и целокупном санитетском опре
Српског Црвеног крста, Фротингемова болница подељена
|одељења са седиштима у Ђевђелији и Скопљу.“ Џон Фротингем је
|Даринку Грујић био и оснивач, а затим током свих ратних година несе
покровитељ једногдомаза сирочад,укомеје сигурно уточиште,прво
| tije. и Атини, а затим у Ници и Мантону, нашао велики број српске
По ослобођењу Битоља, крајем 1916. године, Џон Фротингем дошао је
| град, као мајор америчке војске, и радио на збрињавању и исхрани
loг шивилног становништва?
India истаћи да су и српска влада, као и војне и цивилне власти на
од самог почетка, са највећим уважавањем примали америчке меди
и уопште хуманитарне мисије, и у том погледу ни до уласка Амери

»ponuиткам,добротворна мисија за Србију у првом светском рату, писма

пе 195-1920, Београд 1970, (даље: Добротворна мисија), 9.
__
| Reportof theSerbian Agricultural Committee (Serbian Relief Committee) February
|IVIJI.

добротворна мисија, 308. г. костић, да сене заборави, Београд 1954,25.

Еричке санитетске мисије у Ђевђелији др. карановић, начелнику санитета,
__
p1915. Архив војноисторијског института, и5 к зАи ф, 1/25.
__
The New York Times, 13. децембар 1916, Споменица српско-американског лома
| ми сремска каменица.
| позанић, добротворна мисија зos-зло.

203
 УБАВКА ОСТОЈИЋ-фЕЈИЋ

ке у рат 1917. године, није било разлике у односу на мисије српских ратник.
савезника. У прилог томе говори податак да је, убрзо по доласку Др на
у Србију, образована "Међународна српска санитарна комисија“ (Internatio.
nal Serbian Sanitary Commission), којој је начелу стајао регент Александара.
директор санитета је биоуправо овај угледни амерички лекар. Комисијај
деловала као високо координационо тело, и у њој су били, поред представ
ника санитетских служби српских министарстава и Народне С __

шефови свих британских, француских, руских и америчких санит.

сија у Србији. Ово координационо тело, у коме је угледни амерички
ибактериолог играозначајнуулогу, омогућилоје успостављање ипр
једнаких стандарда и метода рада, бољи распоред медицинског особља и
санитетског материјала, ауједно је успостављена боља сарадња са српским
санитетским властима.
Септембра 1917. године, на Крфјеу својству делегата Америчког црв.
ног крста допутовао пуковник Северанс“ Примљен је у аудијенцију ка
регента Александра, а у његову част вечерује приредио председник српске
владе Никола Пашић?“ Мисија је обишла и Солунски фронт. Априла 1918.
године, управо на предлог пуковника Северанса, Амерички Црвени крст.
одобрио је знатна средства (преко 14000 долара), за школовање 40 српски.
студената на постдипломским курсевима из стоматологије и антитуберку
лозне заштите?“
Као што је српска влада са уважавањем примала америчке лекаре, пак,
су и они често истицали своје дубоко саосећање са патњама српскевојске.
цивилног становништва. Сведочанства америчких лекара, медицински
стара и новинара који су понекад били у њиховој пратњи, испуњавала су
ступце најугледнијих америчких листова као што су "Њујорк Тајмс“.
New York Times), Вашингтон пoст (Washington Post), "Кришчн Сајнс
тор" (Christian Science Monitor) и многих других.
Не требаниуком случају потценити утицајкоји су тинатписив.
на знатан део америчког јавног мнења, у прилог Србији и њеним
циљевима. Већ је поменут значај објављивања дневника Др Стронга.
ницама "Нујорк Тајса“ као сведочанства о активности његове медицинске
мисијена сузбијању тифуса у Србији, у пролеће 1915. године 2“
Представник Рокфелерове потпорне комисије за исхрану стани.
ништва у Србији, током 1916. године, Др Едвард Стјуарт (Edward Stuar.
аутор је потресног сведочанства о животу у окупираном Београду, које |
za

пуковник Северанс кренуо је изПариза са топлим препорукама посл

Телеграм Веснића Пашићу, Париз, 1. септембар 1917, Архив Србије По фж 10/180п
21

The New York Tribune, 27. септембар 1917 (Serbian premier toasis WEGE, I .
America).
25

хенри данисон Америчкој амбасади у Берну, Архив србије вашингтонског .

ство пакет 8, пов. бр. 327.
26
The New York Times. 29. јули 1915.

204
 АмEPИЧКА ХУМАНИТАРНА ДЕЛАтност у СРБИЈИ

li vowодинаудан, као дневничке записе, у време обављања своје мисије,

пије је објављено у издању Америчког Црвеног крста 27
| Нујорк Тајмс“је 25. априла 1916. годинеуступио простор Гћи Мери
Iанин(Mary Gladwin), која је радилау Америчкој мисији Црвеног крста
| пора Едварда Рајана. Њен чланак завршавао се апелом“. Молим вас да
| блућност спасите тај изванредни народ који се жртвује да би живео у
| iоднојСрбији. Србија није мртва, и упркос свему што се говори, једног
__ поновозаузети место међу слободним народима света“.“
Када се у целини покуша сагледати значај делатности америчких ме
ких мисијау Србијитоком првогсветскограта,на првом месту треба
ми њихов допринос борби против епидемије тифуса у зиму и пролеће
|- s rouне. Међутим, та је делатност, поред институционалних оквира у
| масе одвијала пружила јединствену прилику за боље упознавање аме
пи јавног мнења са историјом, политичким развојем и ратним циљеви
| wјелнедалекеземљеокојојје оно дотадабиловеомаслабо обавештено. Кад
| САД, 1917. године напустиле политику неутралности, и прикључиле се
миним напорима савезника, јавност те земље била је боље обавештена и
мнијада прихвати и подржи ратне циљеве Србије. Значајан допринос
| и преображају дале су и америчке медицинске мисије које су од самог
Imena para боравиле у Србији, чији смо рад овде настојали да прикажемо
II НОВНИМ Цртама.

Ubavka Ostojić-Fejić
AMERICAN HUMANITARIAN ACTIVITIES IN SERBIA DURING THE
FIRST WORLD WAR

S u m m а гу

The author deals with multifarious humanitarian activities of american orga

Insani individuals, duringthe First World War. The United States were neutral
It conflict,until april 1917, and that particular fact determined the ways
Euing and distributing the american humanitarian help, during the first part
| vam. --

|М Пe end of the period of neutrality of the United States, there were more
nopic organisations in that country, and 37among themwere parti
bilinhelpingserbianarmyandcivilian population. The mostimportant
cricanRed Cross, the Committee of mercy, the Rockefeller war Relief
| son, the Serbian Relief Committee ofAmerica, theserbian Hospital Fund
__
| Esua captured Serbia, American Red CrossSociety
-
|TheNew York Times, 25. април 1916.

205
УБАВКА ОСТОЈИЋ-ФЕЈИЋ

etc.The help of american physicianswas particularly important during the g.

epidemic of typhus in Serbia, at the beginning of 1915, when they introduced
methods in prevention and treatment of that disease. The contribution of america.
doctors wasalso notorious during theinvasion ofSerbia by the armies ofthecent.
powersinautumn 1915(the mission of Dr Ryan). Besidesmedicalhelp,theа
humanitarian organisationswere also deeply engaged in the distribution of to
the civilian population in Serbia, during the occupation, particularly in 1915 and
1916.
All these activities contributed to the better understandingin the am
public opinion, of the political and military aims ofSerbia, towards national li
tion, and the creation of a new Yugoslav state.
 ЧАСОПИС, књ. Хххх, стр. 207-221 (1992)
оRiоuЕ, Liv. XXXIX, p. 207-221 (1992)

Оригинални научни рад

Удк 321(497,1)"1917“
__ Чланак примљен 18. IX.1992.

|Мирјана СтEфАНОВСКИ
шинифакултет
|- ни

ТРУМБИЋЕВ ПРОЈЕКАТ ДРЖАВНОПРАВНОГ

ПРОВИЗОРИЈУМА НА КРФСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈи"

косу састраначким првацимау земљи до конференције наКрфу имали

улне и повремене везе, хрватски политичариу емиграцији имали су у то
разговетну представу о политичким назорима и државноправним схвата
атској. Помнија анализакључних правних установа пројектаустрој
венскезаједнице у периоду државноправног провизоријумакоји је
| заступао на конференцији, показаће да сам пројекат у основној идеји
представља разраду оних ставова, које је као битне поставке државноправног
новишта политичара у земљи означио Фран Барац у разговорима које јеводио
Буком марковићем у женеви у јесен 1915,2 конкретна су пак решења, са
ким знатнијим одступањима у односу на оно што је, додуше тек у грубим
На било назначеноу концепту који је изнео Барац, осмишљена каорезултат
Евих настојања да свом предлогу да привид компромисног, тако што
истирући спољашном формом, терминологијом и аргументацијом при
bеномразлозима политичке сходности правну суштину појединихустано
и и пројекта у целини, приближити државноправном становишту водећих
nauи политичара, чије је погледе делила већина учесника на конференцији,
ниритомеостанедоследно очуванаосновна правнаконцепција. Фор
предлог устројства провизоријума преузимао је поједине идеје које
у претходној расправи у пленуму конференције и на које су
стајали српски политичари или су од њих потекле, да би им затим
нарешења, мењајућиим битне елементе и уграђујући их у суштин
нији устаноправни оквир, изменио правно значење и смисао који су
мсрпски политичари изворно придавали. Отуда је сам пројекат више аd hoc
|
Referarca nayator exупа "Život i delo Ante Trumbića" одржаног у Загребу 22-23.

према забелешкамаФрана Барца фрагментарноје пренела и приказала

ki odbor (provijest jugoslavenske emigracije za svjetskog rata od 1914
1925, 109-111).

207
МИРЈАНА СТЕфлHOBСки

покушај изналажења компромисних модалитета, но претходно у детаљима уо

бличена и чисто изведена конструкција, што открива не само врсног поли
тичара, већ и вештог правника, и поред нужних недорађености скише, па и
одређених недоумица и неких крупнијихпразнина.
И сам поникао по свом политичком одгоју из крила правашког по
Трумбић је познавао снагу и виталностхрватске државноправне традишије.
грађеност особеног државноправног менталитетаи увреженост идеје о хрват
ском државном праву и идеалу суверене хрватске државности. Разлагао је
конференцији даје државноправна аутономност Хрватске поХрватско-уга
нагодбитешком борбом извојевана тековина, тек минимум права која су се
ла одбранити од туђинских пресизања; даје та посебност животно укорен
реалности као трајан плод државноправног развитка који ништа нема
поништи,да јенатојподлози изникао и утврђен једанменталитетскојим
споразумно уједињење може бити изведено?“Знајући да политичари уХ
ској, нарочито прваци Старчевићеве странке права, по баштињеном држан
правном концепту изграђеном у нагодбеној заједници са Угарск.
у везиреалне уније бити очувана државностХрватскеиувиђајућидасудб
значење чинастварања заједничке државеза очување националне тер __

трпи одлагања, Трумбић је на Крфској конференцији усредсредио напоре да

ујемчи дасеоконачномустројству заједничкедржаве нећемоћирешаватими
приволе хрватских представника.
Тежећи да тај у основи конфедералан начин одлучивања, где би кон
ститутивни акт био резултатсагласности посебних воља, помирисаидејом.
једне уставотворне скупштине, која је по схватањима српских политичар
требало да изрази народну сувереност и државно јединство, предлагаој
особену уговорну процедуру одлучивања на конституанти. Већ је Фран Ба
рац, истичући у вези идеје о уставотворној скупштини проблем племенског
надгласавања као средишњи, наговестио да по схватањима хрватских пола
тичара искључење мајоризације може бити само одстрањењем принципа
већинског одлучивања и решавањем о уставу на темељу нагодбе скупина.
племенских заступника. Трумбић је потом тумачио да устав треба да буде
израз синтезе племенских становишта које ће искључити могућност наме
тања решења с обзиром на мањину Хрвата и Словенаца према Србима ида
затоу поступкуодлучивања оуставу треба обезбедитиплеменску заш
гаранцију. Јемство те заштитепоњемује ималада будеплеменскаквалифи
кација већине у уставотворној процедури. Тај захтев племенске квалифика.
ције већине уставноправно протумачен превазилази замисао да устав бу
резултат оствареног политичког споразума. Трумбић је наиме одбацива.
сваку бројну квалификацију, па и тако високу, која би по размери гласов

од 246)116.1917. и 276./46.1917. (Крфска конференција, велешке са седница владе краља.

Србије и представника Југословенског одбора, држаних на Крфу 1917. године, на
донесена крфска декларација, Београд, 1924.

208
 ТРУМБИЋЕВ ПРОЈЕКАТ ДРЖАВНОПРАВНОГ ПРОВИЗОРИЈУМА

бити донет ако се за њега не изјасни већина хрватских посланика,

нагодбу као политички предуслов, али формално остајала у
оквирима принципа индивидуалног изјашњавања и већинског одлучивања,
по којима би устав правно био израз једне суверене воље, изражавајући су
остзаједничкедржавекао такве. Разлози његовогустрајања наплемен
икацији већине по томе нису били политички но држав
Тај захтев подразумева правно институционализован принцип
пасности посебних делегацијакоје битвориле уставотворну скупшти
ну и појмовно садржавајући у себи правовета сваке од делегација, требало
јелаобезбеди да устав, примерено конфедералном начинузаснивања зајед
нице, можебити донет тек уз формално очитовање сагласне воље хрватских
| представника.“
С обзиром на креирану уговорну процедуру одлучивања у уставотвор
ној скупштини, Трумбић је истовремено настојао да питање коначног
упројства у целини остави отвореним за слободно утаначење на консти
пунти коме се не биунапред постављале границе, у тежњи да штоверније
упадржавноправне назоре хрватских политичких странака у земљи. Зато
|- и скица коју је дао о коначном устројству одвише оскудна. Садржи само
| | но наведене послове који би били пренесени у надлежност зајед
ничких органа у домену законодавне и извршне власти, уз претпоставку
нашлежности у корист посебних јединица формулисану као принцип“. Бит
на разлика у односу на круг послова у заједничкој надлежности који је
раничио Фран Барац (друге су разлике, као у погледу јединства царинске
иторије или средстава комуникације, вероватно тек резултат подробни
Eбрајања), садржана је у томе што је Трумбић искључивој надлежности
staихзаконодавних органа придржао не само материју грађанског права,
кривично законодавство, за које је, уз законодавство о школама и штам
ц предвидео да треба обезбедити бар основна једнообразна решења.
|Проблем уједначавањазаконодавства, уз суптилни проблем изравнава
| рашичитих менталитета, Трумбић ће и у уставотворној скупштини по
ставити као најзамашнији проблем у склопу уставног питања и на тој ће
виобразлагатинужност еволутивног пута у изградњидржавног једин
Еволутивни пут би подразумевао да интервенцијеу затеченом поретку
I incrи законодавства, управе и судства ваља чинити крајње опрезно и
приктивно,тек када сесагледају све последице и створе сви предуслови.“
шје на конференцији на Крфу, разлажући замисао провизорног устрој
Едемаљније:м. Стефановски, Уговорни концептконституисања југословенске
ија 1918. године и стварање југословенске државе, 3борник радова, Београд,

к са седнице конференције од276./146.1917.

-opА Трумбића у уставотворној скупштини априла1921.- стенографске белешке
рупштине Краљевине Срба хрвата и словенаца, Београд, 1921. (Ус,234 1921,

209
МИРЈАНА СТЕФАНОВСКИ

ства дугог, неодређеног трајања, у коме би лагано и смотрено, поступном

еволуцијом требало припремити остварењеједнејединствене државе.
идеју о два различита периода провизоријума који би претходили установ
љавању дефинитивног устројства.”Карактер правогдржавноправног прови
зоријума имао би међутим само први период, опредељујући уређење.
заједнице одтренутка постанка до усвајањаустава. Други период, заснован
на уставу, представљао би коначно уставно конституисање заједнице, гдеје
одређење провизорности само политичка а не правна категорија, поли
став о карактеру првог уставног уређења. Уставом нормирано, било бионак.
привременои променљиво, односно онако коначно, како је то начелно уста
но устројствоуопште. И док је у систему деволуције – уставом утврђеног
начела преноса одређене сферезаконодавне надлежности на покрајине де
легацијом одстране средишњег парламента -који језаступаоу уставотвор.
ној скупштини, обележје провизорности које је наглашавао имала
концепцијску подлогу,на Крфској конференцији то је био само политички
исказ,јербирасподела надлежностии правнистатус чланица били уст.
опредељени,"фиксирани“. Потврђује то и Хинковићево разумевање сми
Трумбићевог излагања, којеје начелно подржао, но залажући седау зај
ничкој надлежностибуде и оквирнозаконодавство о основним принцип
наставе и грађанског и кривичног права и уопште за значајније променек.
ће припремити државно јединство, како претерана обазривост и спорос.
погодујући му, не би само ојачала дух партикуларизма“. У том је след.
Трумбићево дефинитивно устројство - јединствена држава као циљ ком.
треба тежити - у суштини тек исказ о пројекту уставне ревизије, једнак.
променљиво као и оно којеје означило провизорним.
Трумбићеваскицапрвогуставног уређења југословенске заједницеко
ју је оцртао наконференцијинаКрфу исцрпљујесе одређењемкруга
који би билиу заједничкој надлежности. Но сам опсег заједницепосла
опредељује правну природу везе међу чланицама. Једнако као ниБарац н.
Трумбић није определио темељне установе које би недвосмисле
искључиле конфедералну природу заједнице којабисе имала конститу.
сагласном вољом делегација у уставотворној скупштини. Нема назна.
саставу, склопу и начину одлучивањау заједничком органу законодавневин.
сти које би дале његову правну конструкцију, о начину решавања сукi
надлежности и оцене уставности закона, и штоје најзначајније, опi
ревизије устава. Наиме, тек би одредбе о поступку измене устава, соби.
на креиранупроцедуру његовог доношења која би могла бити примеранат.
склапању конфедералног пакта, коначно определиле карактер конститут.
ногакта,утврђујући га или као акт уговорне природе - правниоснов
дералне везе, или као у нагодбеном поступку усвојен акт интернопр.
карактера - својствен начину постанка и правној природиустава класин.
федерација.
m Записник са седнице конференције од 186,56.1917.
8

Записник са седнице конференције од246/11.6.1917.

210
 ТРУМБИЋЕВ ПРОЈЕКАТ ДРЖАВНОПРАВНОГ ПРОВИЗОРИЈУМА

ићеве тврдње у расправи да има на уму систем децентрализације

- ЕНе власти на темељу уставом нормиране расподеле законодавне на
плежности, његово изјављивање да је и сам противан идеји федерације и
| изјашњавање за постојање законодавних аутономија, сасвим су непоуздан
клон заправну квалификацију.“ Разумевајући наиме дасрпски политичари
мовноизједначавају федерацију саконфедерацијом, схватајући јеу логи
иконфедералних веза као удружење посебних суверених држава неспојиво
са државним јединством, прибегавао је и сам неприкладним термино
| vamvw oдређењима из разлога политичког опортунитета. Да под законо
нином аутономијом не само да није подразумевао класичан појам
политичко-територијалне аутономијеу склопуунитарног државног устрој
ства, већни федерацију као правнотехнички појам и правнотеоријски модел,
Nје већ околност да је појмом државног јединстваозначио и свој проје
- ног устројства чија је конфедерална правна природа несумњи
је, разлажућишта подразумева по њемупојам државног јединства,
ио самооно што је примерено и конфедералним типовимазаједнице-
једница према споља приказује као посебна правна личност, "интер
ново биће“, чији се субјективитет исказује код склапањамеђуна
глнимуговора, те да представљаједну царинску територију.“
С друге стране, у једној забелешци у којој је дао сажети приказ тока
внаконференцији, појму државногјединства противставио је кон
и изнео начелно схватање давећ одлучивање на конституантио
уређењу по себи искључује конфедерацију и јемствоје државног
ва, штоби, нарочито с обзиромна пројектовану уговорну процедуру
| вјена устава, било недовољан критеријум разграничења између федера
пијеи конфедерације и превишеуско одређење појма конфедералне зајед
нице, Федерацију у правнотехничком смислу ту као да концепцијски
исправно схвата као највиши степен децентрализације државне власти под
крећи је под појам државног јединства, како је при том означио класичне
|-тине системе - америчку, швајцарску и немачку федерацију, али и
nente Aycприје“. Насупрот томе, у једномчланку писаном октобра 1917.
|it: принципеКрфске декларације, полазећи од истог
шта о усвајању устава на конституанти као јемству држав
__

|- јединства, појмовно потпуно изједначава значење термина федерација

ишија и тумачи их у смислу изразите, сасвим лабаве конфедерал
која подразумева и неутрњиво право сецесије држава које су ступиле
говорећи о будућем уставномуређењу, поново само утврђује
пут послова који би били у заједничкој компетенцији, уз презумпцију на
|- -_
__

Видели Трумбићева излагања према записницима са седница конференције од

__1, 17. и24,6 m.1:6,1917.

Трумбићева излагања према записницима са седница конференције

III. 19866.1917. и 246/11.6.1917
|" I.

АЈ0,37,34.

211
МИРЈАНА СТЕфAНОВСКИ

длежности у корист посебних јединица нарочито наглашену, и опет не

опредељује кључне установе без којих се не може дати поуздана правна
квалификација устројства заједнице"? Пуну терминолошку недос __

појмовну конфузијуунео је затим и у свом говору у уставотворној с

ни. Прво је дао у основи исправно тумачење да федерација настаје добров.
ним удруживањем појединих делова (становиште које је међутим бит.
ограничено будући изведено само на основу примера генезе најпознатији
федерација код којих је такођеначин постанка био тек конкретна историјски
форма, иначе с теоријског аспекта ирелевантна), који ступајући у заједницу
"споразумно" "стварају нов заједнички државно-правни субјекат са власти.
тим суверенитетом који апсорбује сувереност свих осталих. Поред суве
нитета те државне заједнице који је над свима појединим државама.
још и даље поједине организације државне као државе са ограниченим
локругом. Тиме се ствара заједница више чланова,а не јединствена
И у федерацији дакле, нема никакве сумње, постоји само један једини суве
ренитет, а то је суверенитет заједнице". Алије иза тога класичне н
системе, на темељу чијег је начина конституисања и устројства и конструl...
сан теоријски модел федерације који је интерпретирао - швајцарску, аме
ричку и немачку федерацију - које је раније био означио као системе.
децентрализације једне државне власти(што је сасвим у складу са темељним
критеријумом суверености), сада међутим определио као конфедерације.
Све то чини да се Трумбићев концепт коначног устројства на
конференцији не може поуздано уставноправно одредити. Најзначајнији.
каз као да је садржан у поменутом Трумбићевом сажетку тока расправана.
ференцији, где је концепцијски најисправније разграничио IУ и
конфедерацију и потом назначио да у погледу устројства заједницекоја био.
имала конституисати одлуком уставотворне скупштине нема на уму конфедера
цију, због проблема територијалног разграничења и питања финансија, на
еволуцију. С обзиром на пројектовано конфедерално уређење у периодудржа
ноправног провизоријума, креирану уговорну процедуру одлучивањана
туанти и карактеристичнопропуштање да се определе кључне правне L. -
те политичкисмисаоњегових исказа,склони смо претпоставитидајепод"ак.
луцијом" подразумевао неки хибридан обликукомеби се прожимали федера.
листички и конфедерални елементи. Иако се о претежности једних или
не може расудити, чини се да бисе са више основамогло претпоставитид.
темељ правне конструкције заједнице био конфедералан по правној приро
Отуда се устројство заједнице у периоду државноправног п __

исказало као средишњи проблем око којег су била усредсређена Т

настојања на Крфској конференцији. Основна идеја која га је при томе
већ с обзиром на становиште хрватских политичких странака у земљи.
независно одтога какво је било његово личновиђење целине уставног
његова особна политичка визија и државничка концепција, била је - да до
12
A. Trumbić, Nekoliko reči o Krfskoj deklaraciji, (прештампано у: F. Šišić,
o postanku Kraljevine Srba, Hrvata islavenaca 1914-1919., Zagreb, 1920, 307311).
13
УС, 234 1921, стр. 12.

212
 трумВИЋЕв пFОЈЕКАТ ДРЖАВНОПРАВНОГ ПРОВИЗОРИЈУМА

__ на конституанти, као претпоставка и јемство могућностиута

на конфедералног односа, зависно од воље хрватске делегације у уставот
| пини која би располагала правом вета, буде у потпуности очувана
гревност Хрватске и ујемчен њен изворни и непрекинути суверенитет. Сам
ања заједнице и њено провизорноуређење креирани су зато примерено
јприроди везе
овне принципе провизорног устројства Трумбић је назначио већ у
имаписаним вероватноу току расправа јуна 1917. као властити подсет
кајезабележио и деломразрадио појединеставовекојејезаступаона
| неренцији“ гледиштеонеким питањиматујејасније формулисаноношто
| напротумачити из излагања на седницама, премда опет само фрагментарно
ваничено језгровитим исказима. На основу гледишта која су се исказала у ра
| гранивођенојупленуму конференције (оуређењу провизоријума расправљало
| - на седницама 18. и 19. јуна 1917)"5 и с обзиром на концепт привременог
гаћенаскицирану Протићевомнацртутекстадекларације,“Трумбић је,одба
| Ли Протићев концепт самоуправне децентрализације, сачинио властити
na mryређенадржавноправног провизоријума 17Тајје предлогбио расправ
ки и базанацртадекларације у ужем одбору“ да би самањим изменама био
manenºа уграђену нацрт текста декларације који јепотекао изужегодбора,
идемо провизорномуређењу формулисан је и у виду посебног документа21
I maywyнонференције расправа је потом била вођена само о делуу коме је
I meniteнначин доношењаизборногзакона за уставотворну скупштину?
ЕнећТопитањеотворило проблемкарактеразаједнице у државноправном
tиако Трумбићев концепт нису сагледавали у целини и у свим
српски политичари су ипак, више политичким слухом и виђењем

| A WAZU, A-JO, sтат, сачуванасу три недатирана концепта безназначеног редосле

еупрљити теканализом дорађености станова и формулација.
__

| и испиши седница конференције од 17 изблент. и 27ло 6.1917. видети и Трум

клатке о расправама на седницама пленума конференције- A-JAZU, A-JO, 37/31.
ва напрт текста деклараније - A-JAZU, A-IO, 3738.
свпредлог устројства државноправног провизоријума, расправљан као база
Eу ужем одбору-A JAZU, A-JO, 37,38.
вне белешке са седницеужег одбора од 6,7. 23.6.1917. -A-JAZU, A-JO,37,31.
пекларације са исправкама примљеним по Трумбићевим предлозима у ужем
иu, a-jo, 37/38.
нпеклараније израђен у ужем одбору-A-JAZU, A-JO, 37/38.
главнихпринципа, по којима се има водити управа југославенских земаља у
још почетка окупације до доношења заједничког Устава", део I: "Провизорно
r. део п: "изборни закон за уставотворну скупштину, њен сазив и
| A.JО, 37/35 (прилог б).
ши седница конференције од 147л.7.1917. и 15,7. 27.1917. видети и трум
справама на седницама пленума конференције-A-JAZU, A-JO, 37/31.

213
МИРЈАНА СТЕфАНОВСКИ

но правничком дедукцијом, разабрали конфедерално обележјењегове основне

интенцијеипрејудиционозначење)откривајућисупротстављенагледиштакоја
су полазила одтоликоудаљених схватања одржавномјединству односно оте:
конфедералнојвези дасе није могло изнаћи компромисно решење,тојеичити.
комплекс питања везаних за начин постанка заједничке државе и њено прови
зорноуређење остављен по страни, остајући нерешен, иуКрфскојдекларацији
о томенемаречи?Алијеупогледу начинаодлучивања оуставу усвојенприн
ципбројно квалификованевећине који концепцијски полазиод идејесуверено
стиуставотворнескупштинеидемократскипринцип већиненадопуњујеидејом
заштите, али не и повлашћивања мањине, као и од идеје појачане формалне
законске снаге највишег правног акта.
Сматрајући преурањеним отварање расправе о одвише сложеном про
блему територијалног разграничења?“Трумбић је као начелни основтери
торијалне поделе у провизоријуму истакао принцип очувања затечених
територијалних граница појединихземаља. Независно одранијег државно.
правног статуса,у тренутку стварањајугословенске заједнице оне би сеиска.
зале као суверени државноправни субјекти,који би,стварајућизаједницуна
темељууговора,у њој очували изворно својство суверених конституената.
НауговорнојосновистварањазаједницеинсистираојевећФран Бар
предвиђајући као"форму уједињења“ акт избора краља од стране хрват
саборакоји би уследио наконформалне”изјавезауједињење”, изрекома
очитоване вољеХрватске као суверенедржаве,која,будући суверена, је
може по свом законодавном органу одлучити о заснивању државн Не
везе и владалачкој власти. Начин који свакако подразумева и ti i
гласне воље Србије као такве, што заједницу чини уговорним односо.
поред непостојања писаног формалногуговора. Начин примерен
реалне уније као уговорнезаједницевладалачке личности, те правној.
ви конфедералне везе, будућидаје реална унија, по правној конструкцији.
правнојлогици, само нарочитаврстаконфедерације. Сличан начинпостанк.
заједничке државе у расправи на Крфској конференцији назначиоје Богу.
мил Вошњак, али му није придавао и државноправно значење конфедерал
ног темеља заједнице, већ само удовољавања принципу легалитета и
политичко значење сагласности хрватског сабора са чијим би пристанком.
био изведен прелазак у ново државноправно стање у коме пак државно:
Хрватске као такве неби била очувана. У делу у коме је опредељена улу.
хрватског сабора ту је идеју подржао Динко Тринајстић, али не и кi
организације провизоријума по начелу свеобухватнедеконцен
сти, колико се Вошњаково гледиште да разабрати из крајње оску
Како с обзиром на државноправно значење које би могао имати су
рени акт избора владара у хрватском сабору није могла бити постигну
23
Декларација усвојена на конференцији представника српске владе и Југословски
одбора, на крфу 20 7,77 1917. - A-JAZU, A-JO, 37/19. Videti i Trumbićev sažeti prikazi.
rasprava na konferenciji sa naznačenim spornim i nerešenim pitanjima - A-JAZU, A-JO,378.
24

Вид. излагање А. Трумбићана седници конференције од 246/11.6.1917.

214
 ТРУМБИЋЕВ ПРОЈЕКАТ ДРЖАВНОПРАВНОГ ПРОВИЗОРИШумA

иписност о начину прихвата династије, Трумбић је примио да то питање

истане једно од оних која на конференцији нису добила коначно решење.
Уместо те форме која би намах асоцирала на правну конструкцију реалне
ије, у свом је пројекту акт стварања заједницезаоденуоу спољашњи вид
заједничког акта који би, нормирајући основна начела провизорног
ројства, садржински представљао акт уставног карактера. Замисао о про
изрном уставном акту потекла је од Хинка Хинковића у претходној ра
ганиу пленуму. Нокако је Хинковићдржао да се о облику владавине може
Ериторно решавати тек на конституанти, предвидео је да прокламација
них решења буде донета наредбодавним путем, не опредељујући при
од стране ког органа власти тј. карактер тог органа у контексту савезног
ta, na 6и том акту дао уговорно својство постављајући захтев ратифика
у земаљским саборима.
| Имајући међутимнауму идејувезе реалне унијекао примарну, Трум
|-, преузимајући наизгледидеју Андре Николића, акт стварања државне
e предвидео у форми прокламације краља. Ту је форму "провизор
ног устава“ Николић предложио, налазећи да је из потпуно неодређеног и
истичног стања одмах по окончању рата или док још трају војне операције,
| тренутку када се руши постојеће стање и ствара нова држава, немогуће
| наћи строго легалним путем и старати се у свему и доследно о очувању
| пиноправног континуитета. Да се отуда јединим легалним чиниоцем
| ме сматрати српски краљ, који као будући заједнички владалац, собом
|пнива државну идеју. Српски краљ би зато иступио као организациони
__ нинуједињења
, постајући на темељу сопствене прокламације први цен
| парни и врховни орган нове државне власти. Начин да се у том октроиса
авном акту одстрани изражај апсолутистичке власти нашао је у томе
| би основна уставна начела садржана у прокламацији представљала у
понављање ставова из декларације српске владе. Уговорну природу
ања заједнице у форми краљеве прокламације, истовремено и уго
ог темеља на коме примерено правној конструкцији реалне уније
војство заједничког владаоца, Трумбићје обезбедио управо јемством
ног поступка опредељивања садржине прокламације. Наиме, уместо
| о по Николићевом предлогу садржина краљеве прокламације буде
| вита из декларације српске владе, или, да је хтео једино да надомести
њесамо српских уставних чинилаца, издекларације заједничкевла
била образована, она би била сагласно, споразумно утврђена из
српске владе и Југословенског одбора. Тај захтев сагласности који акту
заједнице дају уговорну природу независно од форме октроисаног
кта, унеоје посредствомустанове премапотписа-прокламација би
gупотписана од стране председника српске владе и председника
г одбора.
јући у доношењу конститутивногакта, Југословенски одбор би
као правни репрезент заједнице југословенских земаља из Аустро
која би се наспрам Србије исказала као посебна државноправна
tuто упућује на концепт дуалистичког устројства. Но државна егзи
јемаља као таквих не би била поништена том заједничком пред

215
МИРЈАНА СТЕфАНОВСКИ

стављеношћу, јер би њихово својство суверених конституената била

изражено у акту ратификације. Захтев ратификације од стране земаљских
сабора постављен са становишта легалности, коју су Хинковић, Тринајстић
и Вошњак образлагали у пленуму конференције, Трумбић је у основи
придржао у свом нацрту, али га је унео на један посредан начин због п
тивљења у ужем одбору. Изворно одређење акта ратификације функције
маљских сабора да избором чланова привременог законодавног тела које
имало да донесе изборнизакон за уставотворну скупштину обезбеде
ноправни континуитет код превођења и уклапања затеченог стања у нови
устројство исказало се у потоњој расправи на седницама 14. и 15. јула. Сви
учесницивидели суу томеизражајстановишталегалностииочувањау.
ноправногконтинуитетасобзиромнадржавно-правнупосебностпојед.
земаља. Тако је већ Трумбић, казујући да Пашићева замисао да
текст изборног закона, који би био израћен од стране посебног одбора, буде
усвојен у свим земаљским законодавним телима, пружа "преседан --

је“, упутио да је у поступку доношења изборног закона садржано

државнопавно значење. В. Маринковић је већ сасвим одређено у опредељи
вању начина усвајања изборног закона видео "гаранцију" Хрватима и СЕ
венцима да ће код стварања заједничке државебити поштовано њихово права
самоопредељења. М. Драшковић јеулогу сабора разумеоу томе да се над
мести класични поступак удруживања посебних држава у заједницу нате.
мељу подударних аката посебних уставотворних власти. Расправа је тако
открилада становиште легалности и очувањауставноправног континуитет.
подразумевапо Трумбићевом предлогу да сууправо земаљски саборипран
репрезенти власни да изјаве вољу о чину уједињења, изјашњавајући се на
тај начинио правној ваљаности актастварања државне заједнице. Независа.
од тога да ли би изјава воље била садржана у изреком очитованој сагласно
сти, што би с формалне странебило примереније значењу актаратификан
је, или посредно изражена, садржанауодлуци оизбору саборске делегаци
у привременом законодавном телу. Уговорна правна основа провизорне -
једнице тако је процедуром доношења њеног конститутивног акта досле
није пројектована, изражавајући уједно изворну сувереност посебна.
земаља као конституената.
Као једно од темељних начела провизорног устројства Трумбић јев
ставио принцип да правни положај земаља у периоду државноправногпри
визоријума не може бити ниуколико измењен без њихове пр
промене у њиховом правном уређењу, измене илиукидање поје
писа и установа, имале би тек фактички карактер и могле би бити |

само по њиховим властитим органима. Изворна сувереност земаља не п. .

начин би за трајања провизоријума била очувана правно неокр. --

што је и уговорна наравакта стварањазаједнице ујемчена уговор

ком промене у креираној уставотворној процедури.
На плану организације власти Трумбићев се пројекат провизорн.
уређења односи једино на земље из Аустро-Угарске, не дирајући ниуколи.
у унутрашњу организацију власти Србије. Централна установа, крен
ујемчи одељене државне егзистенције земаља, је установа

216
 ТРУМБИЋЕВ ПРОЈЕКАТ ДРЖАВНОПРАВНОГ ПРОВИЗОРИЈУМА

иИШЕСКИХ К) ара заХрватску и Словенију, Босну и Херцеговину и поједине

iине. Из аустријског дела Монархије - Далмацију, Истру и посебне слове
ничке земље. Док су је српски политичари разумевали као представнике
предишње државне власти у покрајинама, независно од разлика у виђењу
praнизације саме централне власти (заједничко им је било да за Србију
нку предвиђали постојање посебних покрајинских органа различитих од
praнa средишње државне власти), Трумбић је установу земаљских комеса
га и наслономнахрватску државноправну традицијуустанове банске власти
Ivyja je 34 Хрватску и Словенију усвојен традиционални наслов - бан),
пребама о њиховом именовању, одговорности и надлежности, које опре
najу њихов правни положај и својство, креирао као властите земаљске
прине. Примерено концепту реалне уније именовање земаљских комесара
поверено је краљу као заједничком владаоцу, разлучујући у особи краља
пану личност земаљског суверена. Кодименовањаби српскавлада и Југо
квенски одбор имали само право препоруке које правно не везује код
плучивања и то право комендације вршили би заједнички, споразумно. У
камраду земаљски комесар је потпуно самосталан и независану односу на
рпку владучија је надлежност стриктно ограничена на територију Србије
на Југословенски одбор, са којима у свом делокругу нема никаквога доти
Еј, он стоји у правном односу једино са краљем коме је одговоран и који
нможе сменити без икаквог уплива српске владе или Југословенског одбо
ра Каје одговорност текједна особна гаранција јер рад земаљског комесара
неподлеже никаквом надзору, и истовремено одговорност једном неодro
крномчиниоцу. Одредбе о одговорности”законима постојећим у његовом
Etiopуту“ и конституанти више су декоративне, јер није предвиђен ни
I ili Hи судски надзор законитости његових аката, ни парламентарно
| ima onyжбе, а сазив уставотворне скупштине већ назначује докидање
ниног провизорног устројства. Тај изражај апсолутистичке власти после
III јесупротстављених виђења установе земаљских комесара између Трум
ihњи српских политичара.
Трумбић је првобитно, по начелу конституционалне монархије, зе
књског комесара био замислио као шефа земаљске егзекутиве одговорног
имањском парламенту. Зато и није следио идеју коју је заступао Фран Барац
nisayкоји као prorex по сопственом праву располаже атрибуцијама краљев
квисти. У ужем је одбору међутим, Трумбићев предлог о одговорности
м:риземаљском парламенту наишао на противљење, будућидаје пот
IJE IGRE HИвао сваки утицај средишње власти на рад земаљске управе.
је и његов преиначени предлог по коме је одговорност земаљског
вара сведена тек на особну гаранцију одговорности краљу, у чему се
| Никанизраз апсолутистичке власти, каква би била власт краља изван
I haине Србије, која не би била подведена под норме српског устава,
стегнута и ограничена. Тако би не само био искључен принцип пар
витарне владавине на коме су нарочито настојали српски политичари,
ИER KOHčТитуционалне монархије.
| српски политичари (Протић, Маринковић, Давидовић) су напротив
I ja peНење по коме би земаљске комесаре именовао краљ на предлог
217
МИРЈАНА СТЕФАНОВСКИ

средишње владе, којој би за свој рад били одговорни. Маринковић је притом.

допуштао да се о предлогу за именовањеземаљског комесара и о свим пит
њима која се тичу надзора над његовим радом и његове одговорности.
одлучује тек на основу сагласности чланова српске владе и представника.
Југословенског одбора који би по њему састављали средишњу владу. При
том би српски министри, будући и ресорни министри за Србију, одговарали
српској народној скупштини, док би влада као целина одговарала новом
привременом парламенту. Протић је за састав прве владе предвидео га
српска влада буде проширена политичким првацима изјугословенских.
маљаизАустро-Угарске,докби у изграђенојорганизацијивластиу
периоду провизоријума уместо представника средишње државне власти у
покрајинама у централној влади постојао посебан министар коме би би
поверен надзор над радом самоуправних органа. И по предлогу Андре Ни
колића изреченом у претходној расправи у пленуму конференције __

би били тек привремени органи власти у почетном стадијуму пров

ма који би постојали само до образовања заједничке владе. Замишљени су
као краљеви представници у појединим земљама - постављао би их краљ и
њему би непосредно били одговорни, али би имали да раде "у најтешња.
додиру“ са српском владом, којаби због тогабила "ојачана“једним саветом.
зналаца приликау појединимземљама. Трумбић је, преиначивши свој пi
битни предлог о одговорности комесара земаљском парламенту, наНИ4
следио Николићев предлог о именовању (додао је и право комендаш
српске владе и Југословенског одбора код акта именовања) и непосредној
одговорности комесара краљу, али је земаљске комесаре предвидео каост
не органе власти у провизоријуму и одстранио сваки њихов дотицај
српском владом,теим тако обезбедио и пуну самосталност инезав
тој светлости формулу о одговорности комесара "законима по

начин искаже да је принцип одговорностиземаљским законодавним те

привременоinsuspensо. Особенорешење предвидео је Вошњак-даземаља.
комесаре именује краљ на предлог одговорне владе, која међутим не ј.
имала никаква надзорна овлашћења, јер би комесари, једнако као ивл.

мисно било усвојено решењеда краљименује и смењује земаљскеком

на предлог Југословенског одбора и српске владе, споразумно упра.
Одредба да за земаљске комесаре могу бити именована само лица које у
завичајници дотичне земље била је међу учесницима у расправи неспорни
Следећи хрватску државноправну традицију монократског систен.
владања у конструкцији банске владе, Трумбић је као помоћни орган
ског комесара предвидео савет, једно тело састављено од стручњака
ника које земаљски комесар поставља и смењује и који су му у потпункт.
подређени, подвргнути његовим наредбама. Састављен од начелника пј
диних грана управе који учествују у извршавању функција и наређења
маљског комесара имао би карактер чиновничке владе, где се у фунти.
земаљског комесарастичу иположај шефапојединихресораиположајц.
218
 ТРУМБИЋЕВ ПРОЈЕКАТ ДРЖАВНОПРАВНОГ ПРОВИЗОРИЈУМА

У надлежностиземаљског комесара била бисвеукупна извршна власт

порији дотичне земље, укључујући и све послове који су били у
- централних министарстава или дикастерија у Бечу или зајед
ватско-угарске владе. Путем уредаба са законском снагом које би у
недстављалеуказно-законодавство земаљски комесар би имао и нео
ну нормативну функцију - власт да наредбодавним путем дерогира
ни постојеће законе и невезано постојећим законодавством доноси
ивнепрописе и мења или докидапојединеустанове. Но читав правни
и се формално сматрао неизмењеним до усвајања устава, а носио
не законодавне власти номинално би се сматрали земаљски сабо
ипoзаконодавнуфункцијунеби вршили ефективно, тебињихова
| конодавна власт, као и парламентарно право оптужбе,била привременојm
| spensо.Било јето решење накојеје Трумбић пристао уужем одбору, но с
| намером да поново покрене питањезаконодавне функције земаљских сабора.
Нацрт провизорног устројства уопште не предвиђа постојање зајед
ничких послова, али би се на основу Трумбићевих претходних изјава у пле
је могло претпоставити да се државна заједница у периоду
Боријума не би исцрпљивала једино у династијској вези, већ да би
њалаиједну царинскутериторију и иступалакао субјекатумеђуна
родним односима, те да би склапање међународних уговора било у зајед
ежности. Реалним унијама управо је својствено да се у
ним односима приказује као целина, као нова индивидуалност са
ммеђународноправним субјективитетом, доку међусобним одно
државе остају јасно одељенихдржавних егзистенција. Читава
| nala конструкција провизорног уређења и аналогија са решењем које је
предвиђено у погледу права комендације и потом права предлагања код
НЕНОВАЊА И смењивања земаљских комесара, те суделовања у поступку до
ношења конститутивног акта, упућује да би о заједничким пословима
решавали српска влада и Југословенски одбор споразумно. При томе
Елим, они не би образовали једну заједничку владу. Остајући организа
ширно и функционално одељени као одвојени органи власти надлежни не
| никнутериторијудржавне заједнице, негоза двепосебнедржавноправне
IJE (српскаби владауунутрашњем уређењу Србије ималаположај опре
српским уставом), нанивоу заједнице само би споразумно утврђивали
нкарешења. Тај изразито дуалистички концепт организације власти
| ниу заједнице Трумбић је свакако осмислио имајући на уму аустроу
и узор решавања о заједничким пословима посредством одељених де
је законодавних тела посебних држава који је следио као
они принцип, мењајући само врсту органа.
с друге стране је тај изразити дуализам унеколико нарушен, јер је
вноправна целина у којој се југословенске земље из Аустро-Угарске
| i nacпрамСрбије декомпонована непосредном представљеношћузе
вих посредством делегација земаљских сабора у провизорном
| remy koнфедералногсастава(творе га јединоделегација посеб
| маја, и начина одлучивања (предвиђени принцип квалификоване
|-Мине хрватски су политичари на Крфској конференцији схватали као

219
МИРЈАНА СТЕфАНОВСКИ

принцип једногласности делегација). На известан начин и њиховим непо

средним суделовањем, по сопственим органима власти, путем актаратифи-
кације у поступку доношења конститутивног акта заједнице уговорне
||
природе у којем је опредљен њихов правни положај, што опет и саму уку
заједницу земаља изАустро-Угарске чини конфедералном по правнојпри
роди и сасвим је примерено традиционалним хрватским државноправним
програмима субдуализма. Како се међутим надлежност провизорног закон
давног тела исцрпљује у доношењу изборног закона за уставотворну
скупштину, краљ је и једини заједнички орган власти у коме се огледа
примарнавеза реалне уније на нивоу државнезаједнице.
То је и најзначајнија разлика у односу наТрумбићев пројеката
ноправногпровизоријума наЖеневској конференцији,у комејенапуш
идејавезереалне уније, али суочуванетемељне одреднице крфског проје.
- конфедерална природа заједнице и дуалистичко устројство, што открив.
доследност Трумбићеве основне концепције, изразити континуитет њега.
вих настојања ињихову суштинскуусклађеност садржавноправним прог
мом хрватских политичара у земљи.

Mirjana Stefanovski
TRUMBIĆ'S PROJECT OF STATE AND LEGALPROVISIONS AT i
CORFU CONFERENCE

Summary

The view of the Yugoslav state system that Ante Trumbić аdvocated at the
Corfu Conference is characterised by the intention to leave theissue ofthe defini.
system completely open to the Constituent Assembly, and that no restrictionsh.
it beforehand. The constitutional order draft he offered boils down to enumerain.
the affairswhich would be placed under the authority of the joint bodies II К.
intentionally failed to define the basic institutions by which a confederal sysia.
would be unmistakably ruledout. Trumbić's commitments to the system ofdeca.
lisingpowerand the existence oflegislative autonomiesrepresent merely ш
politicalstatements,whilea more carefulanalysisofhisbeliefs showsthat heiho.
that clear confederal principles would be inappropriate because of the problem.
territorial division and the issue of finances; therefore, since he believed a classia.
federation too stronga structure for the state to be founded, he preferred a hit.
form merging federal and confederal elements. __
The order of the newstate in the preparatory period was the central problem.
upon which Trumbić focused his efforts. The chief idea was that until the Consilu.
Assembly is formed,Croatia's statehoodbe completely retained and its originalni.
continuoussovereignty guaranteed as the pre-requisite and guarantee of the рок.
bility of negotiating a confederal relationship depending on the will of the civili.
220
 ТРУМЕИЋЕВ IIPOJEKAT ДРЖАВНОПРАВНОГ ПРОВИЗОРИЈУМА

tion,which would have the right toveto. The act of creating the state andits
гуsystem were therefore created to suit the confederal nature of the links,
namely, the links of a real union. Originally, the project represents an elaboration
I basis which Fran Barac had in 1915 outlined as the state and legal stand of
Euian politicians. In the construction of the key institutions, Trumbić departed
Ivn Croatia's state and legal heritage, taking Austro-Hungarian institutions as a
niel His concrete proposals are the reflection ofhis intention to give his proposal
ssion ofacompromise, secmingly includingcertain ideaswhich had appea
red luring the discussion and which theSerbian politicians had in principle agreed
| proposed themsel what he actually did was change the significant elements
|alincorporate them inves,
an essentially different constitutional and legal framework
IChange their legal meaning and the essence the Serbian politicians had initially
|sniel them. This is reflected in: the contractual nature of the provisory constitu
Ima locument adopted in the form of a royal proclamationsecured via the co
E on institution and the act of ratification; in the dualistic structure of the
| prisation of power on the state level, with the Serbian government and Yugoslav
Вицмнich, while remaining organisationally distinct asseparate authoritiesoftwo
legal wholes, would agree on common affairs; in the confederal structure
visory legislative body whose authority boils down to the adoption of an
| law for the Constituent Assembly; in the legal construction of the dynasty
ihe King as the only joint body ofauthority in the preparatory period; in
alisticconcept of the system of community of Austro-Hungarian countries
| relations with Serbia, acted as a whole, while amongst themselves, they
| Jasseparale states; in the institution of local commissaries set up in keeping
| imeconcept ofa real union.

221
 ПРИЛОЗИ

иски члсопис, књ хххх, стр.223-232 (1992)

RIQUE,Liv. XXXIX. p. 223-232(1992)

Оригинални научни рад

Удк 933 (497-115) “19“
Чланак примљен22. Х1992.

ЕлмуШОВИЋ
инјни музеј
Ilirisa,

КОСОВСКОМИТРОВАЧКИ ЈЕВРЕЈИ

| У годинама после косовске битке(1389),данашња косовска регија, на

ниласеусаставу Области Бранковића." После формирањаКрајишта Иса
|- искановића митровачки крај је био саставни део Крајишта? У том
|- из1455. године, први пут се помиње Митровица као насеље од три
ишћанских и две муслиманске куће.“ Арнолд Харф, с крајаXV века,
| wмиње насеље Митровицу, а из ХVI века има више помена и података о
|Мировици. Тако је Бенедикт Куpипешић, 1530. године, означио Митровицу
| приште“, што значида јевећ тада она имала карактер трговачког насе
Турски катастарски пописи из ХVI века, пружају драгоцене податке о
| пукнкој области, бројним селима, домаћинствима у њима и о самој
ици која је, најчешће означена као Димитровица, или Дмитровица.
ј је дошло но светом Димитрију (Димитрије - Дмитровица). Доказ
тоје ичињеницадаје ембрион Митровице црква Св. Димитрија.
област.Бранковића опширни катастарски попис из 1455. године. Приредили: Хамид
Ханшић и Ешреф Ковачевић ои Сарајево 1972. године, 43-135.
i .

хаимПабановић, крајинта Иса-бега Исхаковића,збирникатастарски попис из 1455.

tarajeвo 1964. године, 4, 5, 6,23-27,32-33.
__
што и под 2, стр. 23.
| |
ja Jugoslavije, 5, Zagreb, MCMLXII, 337.

223
ЕјУП МУШОВИЋ

Турски катастарски пописи изХVIвека,дају детаљније податке оМитро

вици и њеномстановништву. Онасетада налазила у административном погледу
у оквиру кадилукаНови Пазар,као нахија Звечан. Новопазарски кадилукбио је
у саставу санџака Босна“
НахијаЗвечанјетада, у ХVI веку, имала 56 насеља, међу којима јеи Ми
тровица, којаје означена као трговачко насеље. Муслимани су били углавном
становници Митровице, а по селима су живели хришћани. Изузетак је село.
Свињар кога су чинилимуслиманскижитељи. Осимхришћанског имуслиман.
ског становништва, друго није регистровано. То значи да је тадашње станов
ништво нахијеЗвечан регистровано само по конфесионалнојприпадности,ан
по етничкој. То управо ствара тешкоће око етничке идентификације па се Ми.
тровачко становништво не може поуздано разврстати према етничкој припад
ности. Да се само закључити да је међу муслиманским житељима доста
конвертита. Они су, у највећем бројуслучајева, означени каосинови Абдулахови
У пописуDefteri mufasalsancakaBosna (XVI век)Митровицасе означаваки
пазарДмитровица,а то значи трговачко место,место где се трговало. Поштоје
тада имала физиономију градског насеља, онаседелила на четири махале (град
скечетврти). Једнаодњих ималаје џамију, аостале три-месџиде(малешамије.
често и без мунарета). Означене су као:
– Махала месџида Ајарди-бera
- Махала месџида... војводе у Дмитровици
- Махала месџида Хаџи Несухова
- Махала цамије Иса-бега.
Укупан број домаћинстава износио је, у све четири митровачке махале.
76 и то су, с малим изузетком, била муслиманска домаћинства.“
Очуван је један попис Санџака Босна из 1604. године и у њему има
драгоцених података о Митровици, као например и то да су само три куће
хришћанске а остало муслиманске. За разлику од Митровице, чији су жите.
љи били муслиманске конфесије, у селима су живели хришћани, па је тако
у нахији Звечан регистровано 846 хришћанских и 140 муслиманских до
маћинстава?
Митровица је као знатно насеље трговачког карактера, доживела Кат:
строфу у време аустро-турског рата 1689. године, када је страдала попу.
Ниша, Скопља или суседног Новог Пазара. Међутим, током XVIII ВЕКА НЕ
се опорављала, па је, иако са око три стотине кућа, била значајно насеље 0
томе говоре подаци из 1767. године, који су дати у видућефилеме, а у оквиру
Новопазарског сиџила из те године.“
5

Греferi mufasal sancaka Bosna... превод Абдулах полимац необјављено, чува се и

Архиви Академије наука БиХ-а.
6

вјуп мушовић, нахија звечан у хи веку, новопазарскизборник 11, 1987, 103

т

Адем Ханџић, О друштвеној структури становништва у Босни почетком.

љећа, ПРИЛОЗИза оријенталну филологију 32.33/1982:83.. Сарајево 1984, 142-143.
8

в. мушовић, Ћефилеме митровине, Бањске и дуге Пољане, новоназарски:

8/IS84,104-115.

224
 КОСОВСКОМИТРОВА
ЧКИ ЈЕВРЕЈИ
административном поделом Османске државе извршеном 1867.
,
| vaље, а онаје извршена по узору на француске департмане, новопазарски
Lник је био један од седам санџака који су чинили босански пашалук.
аминистративно територијалне јединице које су чиниле новопазар
нџак, биле су казе (срезови). Казе које су тадачиниле новопазарски
| ни су: Нови Пазар, Митровица, Сјеница, Нова Варош, Рожаје (Трго
ниште), Бијело Поље са Бихором, Гусиње, Пљевља, Колашини Пријепоље.
У то време врло значајну улогу су играла два суседна града - нешто
већи и значајнији Нови Пазар и Митровица. Блискост та два града била је
дасе од тада и касније Митровица помиње као Пазарска Митровица.
Наградњом вардарско-косовске железнице 1873. године, чији је крак
калио по Митровице, Митровица почиње да јача, а активирањем рудника
Irane to jasaнe било је још веће. Тако је Митровица дочекала балканске
| we win isis roдине, као насеље са 13.000 становника.
--

вреје на Балкану градови су били интересантни као трговачко-за

ни центри. У њима су, својом сналажљивошћу, виталношћу иумећем,
naилиместо, посебно као трговци и давали су велики допринос развоју
| povrempивреде. Збогтога су бивали радо прихватани и уживали сва права
идруги грађани.
Косовска Митровица је за Јевреје била интересантна тек онда када се
__
озбиљније развијати градска привреда и у време њеног убрза
ског напретка. То се, углавном, десило завршетком изградње вар
кносовске железнице (1873) и све већим активирањем рудникаТрепча.
| loananина сазнања казују дау Митровици није било Јевреја до краја
или почетка овогвека, што се уклапау процес економског снажења
| Пописиз 1931. године показује да јеу Митровицибило104 Јевреја, а
|- пруги светски рат затекао 136 Јевреја. Ако их је било 1931. године,
КОЛИКО смо навели, онда то наводи на закључакда су њихови преци
исти у том граду бар три деценије пре тога.
Митровици Јевреја јебилоу Приштини и они су много стари
други светски ратбило близу четири стотине. У другим
ако изузмемо две јеврејске породице које су живеле у Лип
| није их било осим појединачних случајева (лекари, апотекари и сл.)
о боравили.
n. He баш потпунимподацима, на Косовусу регистрована следећа
| капамена. Адижес, Аврам, Бахар, Барарон, Бехар, Бивас, Елезар,
| Ма коен, конфорти, леви, мандил, ментуш, мојис, мушон, Ру
| tave.
Митровици суживели:
Бахар, Бивас, Елазар, Коен, Рубен, Мојис, Шенфајн.
EJУП МУШIIОВИЋ.

Ко су митровачки Јевреји

Због недостатка извора не може се с iећи о томе ко су и

откуда су дошли митровачки Јевреји. Мило C.,
авић, који је објавио рад
косовски Јевреји за време окупације 1941-1944“ сматра да су они Сефарди
односно шпански Јевреји и да су, после шпанске Реконквисте 1492. године.
дошли у некејугословенске земље. Ови на Косову, по Вавићу, досељени су
преко Солуна. Не треба искључити такву могућност, али, чини се, много је
логичније да су дошли другим путем, а не преко Солунa. Нама логике да
они, ако су из Шпаније дошли до Солуна, иду одатле према унутрашњости
Балкана, јер је привредна ситуација била лоша у нашим земљама, а то се
фардима није одговарало. Логичније је да су могли доћи Дубровачким или
Босанским друмом, а они су ишли од северозапада преко Новог Пазара. Од
рана, од ХVII века, а могуће и раније, Јевреји су били настањени у Новом
Пазару10. Поменутим путевима била је врло развијена караванска трговин.
и то је сигурнији пут који је Јевреје могао довести и на Косово. Ово је
засновано само на претпоставци да су косовски Јевреји Сефарди, а постоји
могућност и да нису Сефарди, као што постоји могућност да представљају
мешавину ранијихЈевреја и Сефарда. Тако например међу косовским Јевре
јима има и оних који носе иста презимена са онима из Новог Пазара. Бакр.
Коен,Конфорти.“ __

било још у III веку. У Стобијује, као што је познато, откривена

повељама цара Душана (ХIV век) као становници Македоније пом
Јевреји који су се тада служили грчким језиком, а у ХVIвеку п.
становници готово свих градова у Македонији 12
Године 1442. уПриштини се помињеједан Јевреј као ник царин
насребро.13 __

Према томе,косовски Јевреји,тозначи и митровачки, јер суу крајња

једно, неморају бити Сефарди, већсу,највероватније,потомционихЈевреј.
који су много пре Сефарда живелиу Македонији, теда су из македонски
градова дошли у њима суседне градове Косова. То не искључује могућни
да је међу њима било и Сефарда који су, дошли Дубровачким и Босанси.
друмом, а ови су,долазећи одДубровника и Сарајева, ишли преко Коси.
у __

МилорадВавић, Косовски Јевреји за време окупације 1941-1944.г. обележја га,ми

бр.5, 141-159. __

10 __

Ејуп Мушовић, Новоназарски Јевреји, Новопазарски зборник 3/1979,23-38 .

11

М. Вавић, цит.рад, 148. | |

12

Вnciklopedija Jugoslavije,knj. 4, Zagreb MCMLХ Јевреји у Југославији,49 .

13 |

Вук Винавер,Јевреји у Србији почетком ХХ века. Јеврејски алманах 1955.

град, 28.

226
 КОСОВСКОМИТРОВАЧКИ ЈЕВРЕЈИ

И даљена исток, могли доћи на Косово из наших северозападнихкра

ком XVI века и касније. То значи даби митровачки Јевреји могли бити
ина Сефарда и оних Јевреја који су били ранији становници Македо
пије. Отуда и могућност да су се неки митровачки Јевреји, чак и за време
ког рата, могли користити шпанским језиком. У сваком случају,
митровачких, односно косовских Јевреја који сад живеу Израелу,
био свомужем пореклу казати нешто више одовог казивањазаснова
претпоставкама.
Већ смо на почетку истакли, да у Митровици није било Јевреја до
двадесетог века, евентуално од краја деветнаестог. Значи, да су они,
на Ибру, релативно млади грађани, а у Приштини ихје било много
ваније. То је и логично, с обзиром на карактер привреде и заостајање Ми
|-P погледу са другим градовима Косова и Македоније.

Занимања
Митровачки Јевреји, попут оних у другим градовима, највише су се
|ian трговином,па занатима. Митровица је за трговину и занатство била
принтачна од последњих деценија деветнаестог века, односно од времена
ирадње железнице до Митровице, а још више активирањем рудника у
најоколини Јевреји су, бавећи сетимзанимањима, дали значајан допри
ниномском развоју Митровице и околине. Мало је било школованих
| моних који су се занимали неким другим од наведенихзанимања.
У Митровицису имали посебан део града-махалуу којој су становали
неу имбиле у чаршији. Са комшијама Албанцима, Србима,турцима,
а, Муслиманима, имали су добре односе и не памти се да су се
спорили. Према томе, Јевреји су дали, својим радом и присуством
_ paДУ, Велики допринос готово на свим пољима живота и рада.

и у време другог светског рата

а фашистичкихземаља, особито Немачке, пред други светски
- бна по Јевреје и најкобнија у последње две хиљаде година,
па за циљбиолошку ликвидацију Јевреја. То су Јевреји осетили
јавом фашизма у Европи.
за судбину 136 митровачких Јевреја, као и за остале косовске и друге
Еј, билаје пресуднатериторијална подела Југославије одокупационих
ПотојподелиКосовскаМитровица, како се тадазванично звала, при
емачкој, а Приштина италијанској окупационој зони. Положај Је
италијанском окупацијом биоје нешто бољи и у крајњем случају
It wи изложени физичкој ликвидацији. Према томе постојале су шансе
| па очувају бар животеу пределима које су Италијани окупирали. За
| Етога, шансена спасживотау немачкимокупационимзонама биле
ациона подручја. Био је то случај и са косовскомитровачким
који су успели да то ураде успели су да преживерат, а они
227
ЕЈУП МУIIIОВИЋ

који нису, углавном су побијени. Био је то случај са скоро свим ново

ским Јеврејима14
Првих дана окупације Митровице, маја 1941. године косовско
вачкиЈевреји билису изложенивећуходаном - шаблонскомметодумалтре
тирања у којима су јеврејска људска бића и достојанство деградирани до
несхватљивих граница људске издржљивости. Обележени су жутим тракама
прикаченим на рукаву на којима је писало ЈУДА, а све јеврејске радње су
означене као ЈЕВРЕЈСКЕ РАДЊЕ. Понижавање и малтретирање било је
праћено, такорећи од првих дана окупације, јавном пљачком јеврејске имо
вине, у чему је окупатор имао издашне сарадникеу домаћим људима којису
се ставили у његову службу. У новонасталим неприликама митровачки Је
вреји су се моралиу целини понашати онако како су им налагале окупационе
власти: било им је забрањено да се мешају и контактирају са другим грађани
ма; њихова деца нису могла похађати школе; организоване су посебне радне
бригаде од Јевреја мушкараца који су свакодневно обављали најтеже и нај
ниже послове у граду; Јеврејке су морале преузети обавезу чишћења болни
це и још неких установа; за Јевреје је био одређен полицијски час од 18, аза
остале грађане од 21 час; специјалним указом од 20. маја 1941. године одузета
је јеврејска имовина чиме су практично остали без ичега. За Јевреје су биле
одређене посебне продавницеу којима су могли купити само најнеопходни
је животненамирницеали уз ограничење, аулазакубило какве јавнеобјекте
био имје забрањен; порушена имје синагога и разорено гробље Врхунашу
томе било једруго затварање Јевреја, пролећа 1942. године, послечегавише
нису угледали слободе (Прво затварање било је августа 1941. године. Тадасу
позатварани мушкарци од 21 - 55 година живота и они су чинили радну
бригаду. Преко дана су радили тешке физичке послове а преко ноћи спавали
у затвору. Разуме се, све је било под стражарскомконтролом).
Све више схватајући да им је стање безизлазно, део митровачких Јевре
ја настојао је да се извуче из Митровице, да побегне негде где би им макар
голи животи били поштеђени. Таквамогућност им се указивала акобиусне.
ли да се пребаце до Приштине, дакле, до италијанске окупационезоне Тј
учинило 45 лица. Они су заобилазним путевима, идући преко села у
су имали несебичну помоћ тамошњег, нарочито албанског становни
успели да се домогну Приштине и њима су
ли су да преживе страхоте другог светског
armar
рата.
поштеђени- успе

Ликвидација митровачких Јевреја

Осим 45 митовачких Јевреја, који су успели да пребегну у Приштину.
остали, њих 91, остали су у Митровици. То је било судбоносно за њим.
трагичан крај. У Митровици су погубљени: Матилда Рубен, ухваћена у Е.
кушају бекства према Приштини; др Нехмија Шенфајн, лекар (посл.
мучења, отпремљен на Бањицу у логор и тамо ликвидиран); шеснаестога.
14

Е. Мушовић, Новопазарски Јевреји, 23-38.

228
 КОСОВСКОМИТРОВАЧКИ ЈЕВРЕЈИ

ишњи Маша Елезар, неоправдано осуђен због наводне крађе. У Митровици

| стрељани још један младић и две девојке, јеврејске националности,
из новопазарског краја.
| судбина преосталих88 митровачких Јеврејабила јеповезана са судби
новопазарских Јевреја. Наиме, новопазарски Јевреји, њих 230, отпрем
њени су, под стражом немачких војника за Рашку. Одатле их је требало
гранспортовати за Београд, али је то немогуће било урадити због испреки
ганим веза на ибарској железници према Краљеву, па су отпремљени за
Косовску Митровицу. Они су се тако нашли, крајем марта 1942. године,у
ипору у Митровици,тамо где су већбилизатворени митровачки Јевреји.“
После извесногвремена отпремљени су и новопазарски и митровачки Јевре
| ма Београд, тамо смештени у логор на Сајмишту и убрзо ликвидирани.
Iаосу иНовиПазар и Митровица остали без Јевреја, својихдугогодишњих
пећина вредних имарљивих,заслужнихне самозапривредно јачање поме
них прадова него и за традиционално добре међуљудске односе.
| Билобисувишно говорити о мукамаи невољама Јеврејаиз Митровице
| иниховомпуту помукама који је завршен физичким уништењем. О томе су
ни бар делимично, њихови суграђани, особито они који субили на свој
|-ин уз окупатора. Неки од њих су, на судским процесима, казивали оно
нали и о Јеврејима. Без обзира колико та казивања бивала можда
нилиобавијанаформамаолакшавања, потресна су, па нека од њих
| Лелини наводимо:
| ШабанМустафа, бивши председник општине КосовскаМитровица, на
raznyнању 1. фебруара 1950. године, на питање: Шта знате о прогонима
leapeja у Кос. Митровици, изјавио је:
- 0дмах по доласку Немаца у Кос. Митровицу за Јевреје су настали
инилини. Њихове радње су махом опљачкане, а људи и жене прогањани.
|- талеће 1941. године, када је СД дошао у Митровицу сви Јевреји су по
и спроведениу затвор у Кос. Митровицу. У том затвору су остали
| гдесет пана. Зато време, по наређењу СД-а, општина је била дужна да их
гани узатвору. Јасам тада купио на пијаци неко масло и друге намирнице
| for mora је општина била кажњена, јер смо их требали хранити најо
| нијом храном, а не куповати. По овом питању долазила су у општину
|-припадника СД-а. Казну од 3.000 динара дао сам из свог џепа. У затвору
| invokost)Јеврејаи они су касније спроведениуБеоград.18
| Насаслушању 31.јануара 1950. године, МехмедАлић, хоџа из Бањске,
| alicielehу изјаву.дошли у кос. Митровицу настали су прогони Јевреја.
| Чим су Немци
илису им радње биле пљачкане и да су сви теранина присилне радове.
1.

рска јеврејска општина, бројалаје, но подацима из 1940. године,292Јевреја.

стари становници новог Пазара, још из XVII века, ако не и раније већину је други
--

__ к у Новом Пазару, а остали су живели у: Сјеници -27, дугој пољани - 10,

па и н-5 (Емушовић, новопазарски Јевреји).
__

| | мрминРсуп србије, збирни досије 709 Боoz7.

229
 Г

Ејури МУПНОВИЋ

У овоме се истицао Осман Сољд. Један део Јевреја успео је, током 1941.
године, да пребегне у Италију. Ја сам у то време саветовао др Шенфајнада
се и он склони, но он ми је рекао да ће њега спасити Џафер Дева. Међутим,
Дева и остали руководиоци само су од њих извлачили капитал. КОНАЧНЕ
ликвидација Јевреја настала је у пролеће 1942. године, кадаје у Кос. Митро
вицу дошао БДС, Одмах су сви Јевреји похапшени и спроведени у затвор, а
убрзо су транспортовани за Београд. Том приликом су страдала деца ижене.
Њихова је имовина конфискована. У овоме је велику улогу имаоагентМарко
Бењамин. Он је као познавалац Јевреја користио Немцимау њиховом откри
вању. Више ништа не знам о прогонима Јевреја.
На питање шта зна о Марку Бењамину, Мехмед Алић је доста детаљни
говорио о њему. По том казивању Марко Бењамин је био Јеврејин, првобит
но радио у очевој радњи, а потом отишао у Београд и тамо још пре рат.
постао немачки агент.17
Према подацима које је сакупио и објавио Милорад Вавић, погубљени
су у логору на Сајмишту ови митровачки Јевреји: Ермоза Адижес саћерком
и сином, Рафаило и Ермоза Адижес са две ћерке, Еларим и Стела АдиКесс.
сином, Рахмин и Легра Рубеновић са ћерком, Тамара Рубеновић, Јосиф и
Раина Коен, Бенвенисто и Раина Коен са двоје деце, Јосиф и Рахела Рубен
са четворо деце, Алберт и Рахела Рубен са ћерком, Елио Адижес, Гавро и
Марија Коен са двоје деце, Нисим Коен, Јоханан и Регина Рубен саћерком.
и сином, Рахамин иМарија Рубен са двоје деце,Ерафим иБухора Елизара.
петоро деце, Моша Елезарсасупругом Маријомидвоједеце, АврамиМариј.
Елезар са троје деце, Регина Рубен,Моша и МозаБахар са две ћерке, Бугој
и Марија Рубен са троје деце, Хаим Бивас са супругом Вуком и две ћерке.
Падро иВида Мојис са троједеце, оцем Јаковом и мајком Естерејом“.

Преживели Јевреји
Јевреји из Косовске Митровице, који су успели да се пребаце до
Приштине (до марта 1942. године), значи до италијанске окупационе ЗН.
а њих је било 45, успели су да преживе рат. Они су се, са приштинским
Јеврејима и онима који су били пребегли у Приштину из других краја
Србије, пребацили у Албанију, првобитно у град Берат. По некима, и
Приштине је тада отишло 150 Јевреја, а у Берату се нашло око 400 Јевреја.
склоњених из разних крајева. После капитулације Италије 1943. године.
запретила им је поново велика опасност па су се разбежали и тако се помињу
као становници места: Бурел, Круја, Каваја, Шијак, а неки митровачкијезик.
ји нашли су се и у Скадру. | |

Јевреји који су се, у потрази за спасом, нашли у Албанији, ни

у затворима али им је слобода кретања била ограничена и били
17

Архив РсУп Србије, збирнидосије 709 Boo27. Рађено у опуномоћству

митровинци на дан 31. јануара 1950. године.
18
Милорад Вавић, Косовски Јевреји..., 153.

230
 КОСОВСКОМИТРОВА
ЧКИ ЈЕВРЕЈИ
ком контролом тамошњих окупационих и квислиншких власти. Били
приморани да се сами старају о становима, храни, одевању, живећи на
могуће Отежавајућа и додатна мукабила им је што су уцењи
г. вани,
плачкани и на различите начине малтретирани од стране домаћих кви
слиншких власти. Ипак су успели да преживе рат, изузимајући неколико
иша. Тако су погубљени у Албанији (у Берату): Јосиф Конфорти и Јаков
хаим, окривљени за комунистичку припадност, Јосиф Бивас, стрељан због
окушаја бекства, а младић Јаков Лазар умро је природном смрћу.
Остали Јеврејсвојев
и из Митровице, који су успели да се склоне у Албанију
I мо преживе рсне невоље, вратили су се после рата. Како су им
| мони и све у њима били уништени и како су били остали без игде ичега,
кивот им је био изузетно тежак. У даљем, делили су судбину са другим
вовским Јеврејима. Наиме, сви митровачки Јеврејису се одселили у Изра
in na је тако Митровица остала без Јевреја толико заслужних за привредни
равој градаи добрих и поштених суграђана.“

Ejup Mušović
THE KOSOVSKA MITROVIĆA JEWS

Summary

of Kosovska Mitrovica has in the past had a population of different

ndreligions, includingJews Jewsbegan settlingin Kosovska Mitrovica
own's economy began developing, after the construction ofthe Thessalo
Mitrovica railwaylate last century. Most of the Jews came to Kosovska Mitro
Iton Priština, butsome had come from other parts aswell, fromNovi Pazar for
| The Priština Jews are most probably immigrants from Macedonian towns,
Ime ihev were mentioned in medieval times and the time before Reconquista in
En Therefore, Kosovo Jewsshould not considered descendants ofthe Sephardim,
| on historiansbelieve, but of those Jewswho had livedin Macedonia before the
ип. At any rate, they might be a combination of the two.
In the appearance and aggression of Fascism, Jews and everyone else in
Mitrovica faced difficult and tragic days. The Jews fate was the most tragic
induring World War II in thoseareasoccupied by GermanFascists, while
oss to sомисији за утврђивање злочина окупатора и његових помагача за косово
ирен Материјал Анкетне комисије од 8 8, 1945. године. На анкетна питања
i к Ашер, Јосиф пени, Ћамил Јусуфи, истар вонковић(?)
I спроведена у косовској митропили о судбини митровачких Јевреја 85 хип и
Iосифа Ленија 17. X 1990. године, дата враниславу Божовићу,
сни наведени материјали коришћени су из приватног архива милора да вавића из
| митровине

231
RјуриМушјOBиЋ

life under Italian occupation was more bearable. At least they were not threatened.
by biological extermination.
During WW II., Kosovska Mitrovica was placed under German rule, While
Priština fell under the Italian Fascists. There were 136 Jews living in Kosovska
Mitrovica when the war broke out. From the beginningof the war, they were harassed
by the occupyingforcesand their collaborators. Theirproperty waslooted, theywer:
imprisoned a number oftimes and tortured to physical exhaustion.
Out of the 136Kosovska Mitrovica Jews, 45 managed to flee to nearbyPriština.
The rest, 91 ofthem, had met the most tragic offates. All of them were killed,88 of
them in the Sajmište Concentration Camp in Belgrade in 1942. The 45 Jews whi
managed to fleeto Prištinaandwerethen internedinAlbania,survivedthewar. Alte.
the war, they returned to theirburnt-down homes, but later moved to Israel.

232
ИСТОРИЈСКИ ЧАсопис, књ. Хххх, стр. 233-247 (1992)
VIJE HISTORIQUE, Liv. xxxix, p. 233-247 (1992)
-– __

Оригинални научни рад

удк 949.7113 (=861) “Isn'7
Чланак примљен 15.V 1992.

Живан ИШТВАНИЋ
Ilijigaji

О СРБИМА У БЕЛОЈ ЦРКВИ С КРАЈА XVII

ДО СРЕДИНЕ ХVТП ВЕКА
0Белој Цркви уБанату је до садамного писано и публиковано, али све
што јенаписано и објављено већином се односило на саме Немце, при чему
се описивао њихов долазак, ради живот, почев од 1717. године па кроз читав
18. и19. век.“ Писало сеу више наврата о Белој Цркви као војно-граничар
уом насељу? као месту богате виноградарске традиције,3 школству“. Но,
1

Leonhard Böhm, Weisskirchen in seiner Bergangenheit und Gegenwari, Druck und

\tagwon J. Wunder, 1881; Julius Berecz, Fehérte malom Väros tantigyének Története, Druck
IWinder, 1882; L. Böhm, Geschichte der Stadt Weisskirchen, Dritte verbesserte undvernehrte
Rutge, Buchdruckerei J. Wunder, Ung. Weisskirchen, 1905; Бока П. Поповић, Бела црква
ници недл, са особиним обзиром на њено српско становништво, Косанићева штампарија,
Ilнi, 1995:Peter Kuhn, 200 Jahre Weisskirchen 1723-1923, Festschrift zur 200-Jahrfeir der
SaiWeiskirchen arm 25 und 26 August 1923, Gedruck von Peter Kuhn, Belacrkva (Weisskir
Plin). B23 Felix Milleker, Kurze Geschichte der Stadt Belacrkva (Weisskirchen) in Banat.
Bilol83 Auflage, Bela Crkva, 1927; Вока п. поповић, историја града Беле цркве стоја
пићцтампарија, Бела Црква, 1928. Стеван Јовичић, Бела Црква у прошлости (Прилог исто
гији веле цркве до 1910, Bela Crkva, 1970; Alfred Kuhn (redakcija), Heimatbuсh der Stadt
Kiskirchenim Banat, Salzburg, 1980; Рудолфштегер, Бела црква у хипи и хрхвеку, комор
пикојно-граничарски период, Нови Сад-БелаЦрква, 1982.
|
Martin Waszner, 1&pografisch-činologische Skizze der k. k. Militär-Grenz-Communita
кiskirchen in Banate, Druck von Fork und Company in Temesvar, 1863; Leonhard Bohm,
lip:graphisch-5mologische Skizze Ung. Weisskirchens, Weisskirchen, 1867; исти, Monographie
Kiji Mi-Kommuniti Weisskirchen, Ung. Weisskirchen, 1871; Franz Eberhardts,česchi
Lider k. k. Infant Reg. Nr.33, Druck J. Winder, Ung. Weisskirchen, 1888; RudolfŠteger,
пита орština bivšeg 14 Srpskog Banatskoggraničarskog puka u Beloj Crkvi,зборник за исто
ну.Но 20. Нови Сад, 1979; Срета Пецињачки, Граничарска насеља Баната (1773-1810), I том,
намсад, 1982.
hard Bohm, Đer Weinbau. Aeisskirchens und dessen. Umgebung Druck J. Wun
fittner, Kurzgesatze Beschreibungs des Weinbaues der Stadt Fehértemplom,
1909

| Emmerich Botars, A Fehértemplomi Alami Fögymnasium Harminczeves Törtenete

bi Druck J. Wunder, Fehértemplom, 1905; Josef Schnabel, Die erste Mittelschule in
Sad, Druck von JuliusVunder, Fehértemplom, 1908; светолик суботић, осамдесето
__и потпуне гимназије у Белој Цркви, Бела црква, 1956; исти, Споменица стого
It felloipЕванске гимназије 1875-1975, Бела црква, 1975; Рудолфштегер, прва средња
-ElојLркви, Белоцркванске новине, Но 7, Но 8 и Но9/1977.

233
жИВАНИШТВАНИЋ

уколико се више писало о самим Немцимаутолико се мање,или скоро ни

мало, писало о Србима у Белој Цркви.
Међутим,проучавањем најстаријих историјски посведочених станов
ника старе Беле Цркве- Срба, њиховогпрвог присуства и формирања прв
српскихнасеобина исрпскихтопониманаширем илиужембелоцр
атару, тек се недавно почело“ па би овај рад требало да представља
започетихистраживања, с томнапоменом да се овде говори о раздобљу из
међу 1690. и 1751. године.

1.

Полазна тачка у истраживању новије историје Србаља у Белој Цркви.

је свакако ХVII век у којем се поуздано може пратити и лоцирати кретање
српског народа на белоцркванској територији. Реч је такође и о веку који
иначе представља и извесну прекретницу у дотадашњој историји Србаљ.
старе Беле Цркве, јер је после другог познатог налета Турака, првобитни
српска насеобина у источном делу Беле Цркве, лоцирана на простору око
Белог и Голог брда, била нешто пре 1690. године уништена, српски ман
стир спаљен и порушен,“ а становништворасељено у оближњу Сувају“ не
далеко од Беле Цркве“ (Слика1).
од тогвремена, Суваја је последужег периода“ поново биланасељен.
Србима, овог пута, како видимо, Србима из Беле Цркве. У Суваји је на
насеобина Србаља из БелеЦркве, у раздобљу између 1690-1700. године" и
и касније, административно и територијално потпадала под Новопаланачки
дистрикт (Uураnаnckas Districts).* Године 1713. Срби су у Суваји већимали
формирано насеље које је бројало 17 кућа“. У црквеном и верскомпоглед.
били су подређени Новопаланачком протопопијату у Вршачко-себешк.
s
о томе в. студију живан иштванић, о етничком пореклу Беле Цркве у ЈЕ -
Банату,зборник МС заисторију (у штампи).
t,
то се доста лепо види и изприложене карте у публикацији Неimatbuсh
1980). __

1
штетер, 1982, 16- међутим, птегер сматра, у вези с тим, да је то српскона.
веле цркве устало 1687 98. године противтурака, те је било тада и уништено (Ibid.).
очигледно нетачно (Види нап. 6).
8
Ibid.
--
У Суваји су, као што то знамо, још 1370. године били настањени Срби
иrschollaneonschafen inderGegendvon Belacrkva, Druckvon PeterKuhn,BelaCika.__
10
Bohm, нав.дело 1905,22. __
11
Ibid, 18-22
1д
Димитрије Руварац, опис вршачко-себешке епархије од 1713. године.
Вршачке епархијске управе, Српска манстирска штампарија у Сремским Карл __

234
 О СРБИМА У БЕЛОЈ ЦРКВИ СКРАЈА XVII ДО СРЕДИНЕXVIII ВЕКА

* Крушедолско-карловачке митрополије, “ која се налазилау са

Пећке патријаршије, чијије епископ тадашњи био Мојсије Станоје
In иначе бивши служитељ митрополита београдског“ као чисто
| раско-православно насеље, Суваја је задржала свој (српски) етнички карак
|и сведо 1724. године,“ кад су у њу пристигле и првеколонистичке поро
| ценемаца.“
да ли је до тог времена Срба било у Белој Цркви, не знамо, и не
| ритoлажемо никаквим поузданим информацијама. Знано нам је једино то,
око 1720. године, источну етничку границу српства у Банату чинила
Липова.Темишвар-БелаЦрква.“ НаМерсијевојкартиТемишварског
mis-1725. године Бела Цркваје убележена као Weisskirchen“ а тих
је била насељена Србимаи (новим) немачким колонистима?“
Године 1735, осим малобројног српског становништва и приличног
Емана,уБелојЦрквиживи (и станује) још и 103 Србина, припадника
ције, чија је2.чета била стационарана са штабом у месту?! У
кустро-турскограта (1737-1738), највећи део становништва града се ра
и разбежао под налетомтурака? Тадаје страдала и Суваја23 док су
ни Срби такође 1738. године били погођени и кугом којаје у то време

в, по-вршачка епархија јебила основана1560. године одстране пећког епископа

| и са седиштем у Вршцу (Ђоко Слијепчевић, Историја српске православне цркве,
ВигЗ, Београд, 1991,310.
| Крушедолско-карловачка митрополија је била основана 1706. године у Манастиру
Крушедолу, и то као митрополија за све Србе који су живели на територији хабсбуршке
| ЕН, ОНаније билаоснованакао аутокефалнавећсамо као аутономнацрквена област
|- ватријаршије. УМанастиру Крушедолу се налазило седиште Митрополије све
___ __ie (слијепчевић, нав. дело, књига друга, 28-31).
__

нi нав.дело, 6- Станојевићје изабран завршачког владику уПећи 21. децембра

I I.
tolici paнeпатријархамојсија Рајовића (Ibid).
Ibid., 10; Milleker, Verschollene ortschafen, 11.
__
Bahm, кандело, 1905, 22,34-35.
II. Поповић, Срби у Војводини, Нови Сад, 1959,28.
вог доба, или и нешто раније, барата се у аустријским изворима с називом иWeis
Бела и Kirchen- црква), али се овде, очигледно, ради о српском топониму,
иколонисти преудесили за сопствени изговор.

| душани поповић, нав.дело 1959. 329.

| |
| пингер, нав.дело,41
__
| вунт, нав.дело, 1905, 47 55.
|
Ibid-међутим, код Бема се још 1748. помињу два дела суваје и то предео суваја
ска), односно 8aalhausen (немачка), па то може значити да је иста била, засигур
године издељена тако (Ibid., 34-35, 61).

235
 ЖивAништвAНИЋ

харала у Белој Цркви?“ Међутим, одлазак Турака с белоцркванске тер __

je (1738), кад се и одбегло становништво почело враћати на попаљена и

разрушена огњишта, довео је до новог јачања српског елемента у Белој
Цркви. Тако се овде, по Суботићу, Срби наново јављају 1738. године, 2 дом.
је Ђока поповић истакао 1739. годину?“ Надаље, после Београдског мири.
(1738-1739), где се под вођством патријарха Арсенија ГV Јовановића Шака.
бенте” у Банату стекло знатно српског становништва28 у Белој цркви се
почело с насељавањем Срба“ али и Цинцара“ потоњих оснивача српске
чаршије.“

2.

Без обзирана могуће комбинације и о нешто ранијем времену насеља.

вања Срба уБелу Цркву, бићеда су напред споменуте историјскеч
ипакимале огроман значајна јачу појаву Срба. Јер, поредБеле Цркве.
се нановобележеиу Суваји, и товећ 1742. године,“ којаје истегодине(ii
24

Душан Ј. Поповић, Срби у Банату до краја осамнаестог века - историја насеље и

становништва САНУ, Београд, 1955, 56-57.
--

светолик суботић, Бела црква у Војводина- знаменитости и лепоте, Зборни рад

ва,Београд, 1968,462. __

26
Ђока П. Поповић, Бела Црква некали сад, 1905, 11.
z
о њему види: Радослав Грујић,Арсеније IV Јовановић IIIакабента у:
клопедија СХС, 160.
28
Банатске хере, зборник радова, нови сад, 1958,367-368, 370.
-o
Leonhard Bohm, иеisskirchen in seiner Иergangenheit, 1881, 48 - Међ
трећем издању (Bohm, Geschichte, 1905) овајаутор у вези с тим говори само о при
Цркву“многихнових колониста са свих страна“ (стр. 62), побијајући тиме своје
30. __

њанатске хере, з67-368,зло, - цинцари или Аромуни (Арнаути, Арбанасије, по

Срба и Немаца представљали најстарији народ у Белој Цркви. Били су најчешће сточни и
трговци, а до њиховог најјачег прилина на ове просторе дошло је после 1768. године, наши
разореначувена и веома напредна цинцарска варошМоскопоље. Међутим, највећиброји
ра у Белој цркви дошао је с подручја Чакова, једног од најзначајнијих и nu i
Банату, који се на једној старој географској карти назива и "мапелонија“ и то, н
ХVIII, тако исто и у току ХIX века. У Белој цркви су се населили у Српском с
презименима додавали још једно, српско. Тако су се, временом, стопили са Срби
народом, прешавши у православље крајем XVIII и почетком хIх века, сви
Цркви сувећу потпуности посталиСрби. О њима види више код Поповића (д
о цинцарима, Београд, 1937,1-51 и даље).
31

суботић, нав.дело 1968,462.

32

Milleker, иerschollene ortschafen, 11; šteger, nav. delo 1982,20.

236
 о СРБИМА У БЕЛОЈ ЦРКВи с КРАЈА XVII ДО СРЕДИНЕXVIII ВЕКА

или припојена Белој цркви ради проширења насеља на северу“ на тај

нин су и ти Срби (из Суваје), према томе, већ тада (1742) постали, и
ванично, становници проширеногварошког атара.“
извесноједаови подаци сведоче осеобама СрбапремаБелојЦркви, али и
премаСуваји,чијусу непосредну околинувећ билинасељавали. Дијаспорасрба
| Суваји, који су ту дошли из планинских предела унутрашњости Баната,
IpayhисепрекоКарпатских иВршачких планинапремаБелојЦркви, одиграла
Еспучујућу улогуудаљем насељавању Срба на ове просторе.
Колико се сазнаје из расположивих извора, по одобрењу Банатске зе
микже администрације (Ваnаter Landes Administration) из Темишвара“ у
Гвају сусе 1742. године отпочеле досељавати и неке нове српске породице,
nijeci билес подручја карансебешкогдистрикта.“Услед ових, азасигурно
Iнеких нових сеоба,у Суваји се до 1749. године формирала велика српска
понија“ коју су сачињавали Срби из Србије“ Бугарске“ и Хабсбуршке
Мнархије“ међу којима је било и Срба и из суседних српских села из
Ениске Клисуре“. Сви они су у пустари Суваји живели и становали у
|-малошим условима, у малим, слабо покривеним колибама, без своје пра
кланецркве и школе, али, исто тако, ибез неког већег духовног (цркве
образовања.“ Јер, кад је требало крстити, сахрањивати и друге верске
Eaе посвршавати, морали су ићи у оближњу Црвену Цркву по месног
| па који је затим њима, том приликом, у Сувају долазио, а који се звао
Vтак
| a
маринковић“
нав.дело, 20-међутим, Бем опет мисли другачије, па вели да су се и Суваја,
| налазили северно од Беле Цркве. По његовој документацији (не каже којој),
је био припојен Белој Цркви 1748. године, с тим да се тек од 1749. године водио
у територију (Böhm, нав.дело 1905, 62, 68), али је то нетачно.
и
Ibid.
|

мне, како то вели милекер,Темишварске земаљске администрације (Milleker, Иer

Dischafen, 11).
н
Milleker, Werscholene, 11: штегер, нав.дело, zо.
r.

| мекст, иакоћоlene, 11.

|

|
| менисе на Стару Србију.
__

| А.
| -с подручја око Темишвара и Чакова, али и са територија данашње Македо
__

__

Гавриловић, хроника о србима у Белој цркви ХVIII иXIX века. Зборник за

А Нови Сад, 1970,92-93; Bohm, нав. дело 68 вокап поповић нав.дело,59.
| loаичић, нав.дело, 11.
Као нin, 40.

237
ЖИВАН ИШТВАНИЋ

Управо,због речених разлога, Срби из Суваје су билиупутили једну

- -- - __________
молбеницу Банатској земаљској администрацији у Темишвару, у којој су
тражили дозволу да се могу из Суваје у Белу Цркву сви преселити.“ куће.
правити, и да ту (у Белој Цркви) себи, по могућству, и цркву и школу за
воспитање своје младежи подигну, како сенебивише, каорастурено стапо,па
пустарама повлачили“ надаљесу навели,да ћесе придржавати свих пропис
них норми варошког живљења, да ће порезе и царску службу с покорношћу
извршавати, као ида желе да се уведу званичне Коmskription Protokole“.
Кад је њихова молбаразматрана била у Бечу, а затим и од странего
поменуте Администрације одобрена,“ то је и највећидеоСрба (санеко.
Цинцара“)прешао из Суваје у Белу Цркву 1749. године“ у ствари.утоку
1749. године, из Суваје је у Белу Цркву тада прешло55 српских и, искључиво.
православних породица“ и то јебила највећа сеоба српског народауБелу
цркву, и с највећим бројем Срба до тада.“
Према томе, одсвих познатих српских Сеоба у Белу Цркву токомXIV.
односно ХVI и XVII века, најважнија је била Сеоба из Суваје 1749. године.
Са овог подручја белоцркванског атара су биле насељене директно у Белу
Цркву густе масе Срба, које су одржале кроздеценије своју народност, они
гравши виднуулогу у животу нове (старе) постојбине.
11
Ibid.
45
Ibid.
48
Ibid.
ит.
Ibid - штетер, нав.дело,21.
иs.
међу њима је било и цинцарских породица Спиpте и Леке, иначе порекломи.
суре, као и цинцара из шатиста (сачиста). Блана и кожана (душан Ј. поповић, О Ш
22, 39 и 49, исти, срби у војводини, II, 1959,46); Кад је о Цинцарима из шатиста реч. н.
присуство у Белој Цркви потврђују и две сачуване надгробне плоче, јелна из 1784. гон.
(константин варжи, сачести, нsиш 1724-1o.1, 1784.), адруга из штš5. године (Анастасиј
лович Бабаро), које се данас налазе у норни Српске православне цркве у Белој
поменутих, до 1774. године, уБелојЦркви јенасељено, живело и становало још и8 ин
породица изЧакова (штетер, нав.дело, 21). Најпознатије међу њима биле су фамилије.

(потоњиМичини) и Недељковићи.
но
Као нап. 47.
30.
Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини,II, 1959, 329; штетер, нав.дело,21.
51 __

тада је, 1749. године, из Суваје у Белу Цркву прешло око две стотине Ср.
којимајебило старих, младих, жена и деце, а свакако и новорођенчади. ОвасеобаСрбаи
у Белу цркву је тада, такође, утицала да се од тог доба (од 1749. године) почне јаче p. __

ти земљорадна и занатство, а нарочито извозна и транзитна трговина, чији су носиОН

управо срби и цинцари, међутим, да су се из турских провинција насељавали Срби-тр.
Белу цркву ради унапређивања трговине, зналемо још од 1745. године (IIIтегер, нав.
Böhm,нав.дело, 60).

238
 О СРБИМА У БЕЛОЈ ЦРКВИ СКРАЈА XVII до срFдинExvш ВЕКА

у БелојЦрквије, реченим Србима, том приликом (1749), на лицу ме

ETE надлежна Царско-краљевска војна и Коморска комисија за уређење Ба
нити, доделилатапију о земљишту“?у одређеној дужини и ширини,махом
на исток и југ, на којој су они (Срби) могли према нахођењу економију
ЕЛИТИ И пословати, куће градити, земљорадњу и трговину слободно обав
ктиу оквирима своје територије, с том напоменом да је исто постало вла
| ништво и под контролом новооснованог Сербског обчестваБјелија Церква
| макосно Ritzisch Gemcinde Weisskirchen.53
Оснивањем ове Општине 1749. године и формално је била призната
Елиномија и легитимитет Србаља у источном делу града, док су Срби и
| виско-православностановништво, каоједино утодоба, добилилегитимног
петставника предзваничним властима. Од тада (од 1749. године), на тери
погијиБеле Цркве самостално и независно делују две засебне верско-поли
пнеопштине“ Немачка (Немачка белоцркванска општина или Deutsche
|vaskirchner Gemeinde), основана наводно 1717. године,“ и српска (Српска
пштина Бела Црква или Сербско обшчество Бјелија Церква). Ову Српску
је, за иНемачку, чинило Општинско чланство које се код Бема води као
Etninteglieders“ а начијем је челу руководио кнез, али се не бележи како
It wнтадамогао звати.
Ју.
1atoавани. Katzische Weisskirchner Grunds.
в.

Тачан датум оснивања Обшчества нисмо могли изнаћи, а то не бележе ни ранији

| вари знамо, међутим, да се оно помиње 1775, али и после 1777. године, дакле и после
а војнограничарском комунитету и уједињења с Немачком општином, односно у
т86. и последњи пут 1791. године. Акт спајања две општине у једну (1777)
висно, иједнујединственутериторију града, укључујући притом и јединстве
ине и слободну циркулацију трговине и занатства, потврду томе нала
на је већ 1786. године, у бившем Немачком крају, никло неколико лепих
их кућа,па ипак, иако су обеОпштинебилеуједињенесвака од њих јеи после
ритви. године), самостално деловала политички иадминистративно (Bohm,
iss:Micker, Kurze Geschichte,8. тока п. поновић, нав.дело 1905, 62, исти, 1928.
Intrerep, нав.дело, за 37 и 212).
то је првиназначио, и то још 1927. године, Милскер (Milleker, Kurze Geschichte, 8).
нитимно, обшчество се, код већине аутора, јавља тек 1751. године (Ђока п. Поповић,
|-НАЕЗ0.
--
Исти, нав.дело 1928,22; штегер, нав. дело, з6).
| Blim, на дело, 1905,373
ко функционисању Општинског чланства Сербског обшчества Бјелија Цер
iо неким, конкретнијим и већим подацима. Знаде се, међутим, да је у прво
во кнез, а то је био обично најугледнији и најпаметнији Србин, он је упран
5ичества и помагао земаљским, војним и коморским властима, нарочито при
к је стварна власт била у рукама Срба из општинског чланства, постојао
_ неки судија(односно"štadrihter"), као иуправник општине ("gemeinde
ез. У читавом дистриктује настојао оберкнез, којије стојаоначелу
паријим таквим оберкнезовима помиње се Вукмир николајевић, иначе
ипелопаичева“ (1. Hohm, нав.дело, 19o5. зв.-37, павлетомић, општина њела

239
ЖИВАН i iIIII 13АНИЋ

Даје Сербско обшчество Бјелија Церква функционисало, као такво,

јошодзидања прве Српско-православне црквеуХVIIIвеку на својојтериr
кадје оно, подруги пут, упутилоМолбеницу Банатскојземаљскојадми
цијиу Темишвару(а коју је ова проследила вишој инстанци, Коморској.
нистрацијиу Бечу), ради градње“ ||
Томзахтеву је следио и исцрпан извештај о потреби за Црквом уоп.
броју православних верника у насељу, прорачун трошкова, опис потреб
расположивог материјала и друго. -

Тражена дозвола за подизање Цркве (и Школе) била је добијена од Д.

из Беча већ 1750. године, кад је стварно и започета градња, али се, на

скромнеекономске могућностиСрбаљаиСербскогОбшчества?”Ун
ситуацији, Срби међу собом изаберу два представника (Павла Савића
Субића), који садобивеном царском дозволом иовлашћењемОбшчества.
крену упрошњу и да прикупе прилоге по српскимселима Баната“ ако
својевољнопристану.“ Докони(Петар иПавле) недођоше, Сербскоб
на својој територији спроведе засебан порез, од којег се прикупише с
новчана средства“? А кад се Савић и Субић вратише с прошње, тај изн
увећан за још њихових 560 гулдена“ односно 560 форинти готовог нови
Градњацркве(и школе) убрзо буде настављенаисретно приведена крајуутор.
1751. године.65
57

Ibid.; Ђока П. Поповић, нав.дело, 1905, 90; Исти, нав. дело, 1928, 112; Гав
Хроника, 93-95: Штетер, нав.дело,212, пениначки, нав.дело, 108; озренМ. Радоса.
је сазидана српска црква у Белој Цркви, Гласник Српске православне цркве. Но 10
1980, 237: Исти, храм светих апостола петра и Павла у Белој цркви, Банатски веса
Вршац, 1983,5-6. __

s3

Славко Гавриловић-ИванЈакшић, Грађа о православним прквама Карлова.

полије хипI века, САНУ, Београд, 1981. 9-10.
so
Као нап. 57.
w
Ibid.
(sl.
Ibid.
62
Ibid.
t.3

Bºhm, нав.дело, 1905, 68.

8,4
Као нап. 62.
t,S

Ibid-При свим акцијама на изградњи Цркве и Николе учествовало јесамо српскона.

вославно становништво Сербског обнчестваБјелија Церкве, којеје тада, а задугои после и
све до 1785. године, било једино на територији Обшчества. Румуна у то време није овде ни
и они се војављујутекпосле 1785. године. Новчана средства од пронње, такође су били
љена одстране српско-православног становништва Баната. Местогде се налазилачасније .
поменуте Цркве је тек 1889. године обележено на достојан начин. Сада се ту наназнски
обележје са кога читамо:знамење сије крестноје воздвижесја лета 1889. наместо гдежеђи.
частна трансва светхије церкве.

24()
 о СРБИМА У БЕЛОЈ ЦРКВИ С КРАЈА хvш до СРЕдинExvш вЕКА

3.

поменута Српско-православна Црква изграђена је била од дрвета

првенкастебоје“ и токао ниска кровињара оддрва и плетера по стародрев
нимеобичају“ а што је важило и за Школу.“ Како би се одужили просцима
за њихов труд, Обшчество је одлучило да се Црква посвети њима односно
|Светимапостолима Петру и Павлу.“
Свечано освештење Цркве обавио је исте, 1751. године, вршачки про
правитер Георгије Недић," док је за првог пароха био постављен, а на
иричиту молбу Сербског Обшчества преко Вршачке епархијске конзисто
није, пом и михајло Маринковић“ исти је богослужење ревносно
__ Pri tit.20 година (од 1751. до 1771. године),72 докје црквени епитроп
| нето време био извесни Сава стојановић.73
| 0лтада (од 1751. године)у Цркви Св. Петра и Павла су редовно биле
војене и црквене књиге,“ а тада је (1751) основано и Сербско церквено
но (Serbische Kirchen Gemeinde -Српска црквена општина)” које се
винило у згради Школе. У истој згради, од 1751. године се налазило и
ког обшчества Бјелијацерква.“
У верском погледу, Срби изБеле Цркве сутада(1749-1751) потпадали
| воламаначки протопопијат у Вршачко-себешкој епархији Карловачке
iолије, мада има идрукчијих мишљења.” Кадје 1751. године седиште

__

| ват, налело 1905,68.

| г.
| isbauenin. Храм Светих апостола, 6.
is
| пацивачки, нав.дело, 107.
| w.
Као нап. 57.

IllinnavikИ, нан,дело. 108

__

Illinabuch, 1980, 55.

__

Bohm,нав. дело 1905.68.

__

штетер, нав.дело,99.
__

Рудолф Штегер, на пример, вели да је све до 1753. године протопрезвитерат са

свештенством из Беле цркве био подређен темишварској епископији (штегер, 208),
По игледно нетачно (Види: Руварац, опис врначко-себешке епархије, 2-10).

241
жИНАН ИШТВАНИ н.

Новопаланачког протопопијата било пренесено из суседног Врачевгаја у

лу цркву“ створен је Белоцрквански протoпопијат“ са седиштем уБелој
Цркви, па су белоцрквански Срби од 1751. до 1776. године потпадали под.
Белоцрквански протопопијату Вршачкој епархији (седиште у Вршцу) Кар
ловачкемитрополије“Митрополиткарловачкибио је тада(од1749. до1768.
Павле Ненадовић (1699-1768) 31
Сви су изгледи да се око ове српско-православне Цркве налазило и
Српско-православно гробље, и да је на њему сахрањен одређен, __

велики, број заслужних српских грађана и месног свештенства“ (сликагу.

престанак сахрањивања на том скромном гробљу, увези је са шире
српско-православног насеља, а засигурно и с повећаним бројем смртности
Срба у Обшчеству, кад је 1751. године, одређена нова локација“ то, нова.
Српско-православно гробље, билоје 1751. године освештано, ито непосре
но по изградњи Цркве и оснивањаСербскогцерквеног обшчества,инањем,
су највероватније већ исте године били сахрањени и први Срби. Из тог
најранијег времена, остале су сачуване надгробне плоче, одкојих је најста.
ријадатирана са 23. јануар 1755. године“ односно из 1756. године“ 1758 и
1759. године“ а које се данас налазе у порти Српско-православне цркве.
Кад је о првој Српској школи реч, она је настајала са, како већ на
начисмо, изградњом прве Цркве, а још више с насељавањем Срба из С.
у Белу Цркву, који су још 1749. године у својој Молбеници тражили одобре
ње за градњу "једне пак чрез воспитанија и настављенија јуности школу.
Но, до њене изградње и почетка рада, дошло је тек 1751. године, кад јешко,
стварно и била завршена.“ Ова прва школа, иначе верског карактера, билеј
18
Озрен М. Радосављевић, из прошлости Паланачкогпротопрезвитерати у
нитској спархији, Гласник спц, но 3. Београд, 1983, 58.
ко
Непознато је, међутим, која су све насељена места гравитирала на подручју.
протопопијата за време његовог постојања.
80

si
Руварац, 2-10, Радосављевић, из прошлости Паланачког, 58.
податке о њему објавио је Рад. Грујић, споменик скл, ХLIX, 1907. __
82.На пример, речени Вукмир Николајевић, оберкнез, као и Петар Сим ић, Н. -
оберкнез, оба сахрањени 1783. године поред српске цркве у Белој цркви (Bohm, 1985 зну

83 Види: слику 2 у тексту.

si Ђока П. Поповић, нандело, 1905,59, исти, нав.дело, 1928, 111: плетер, нав.

Böhm, нав.дело, 1905, 68.

Суботић, 462; Illтетер,21.
Као напр. 57. - Озрен М. Радосављевић, летописи српских основних
дручју општине Бела црква у Банату 1703-1918, Бела црква, 1984, 9 - истина.
наводи да је иста постојала још од 1749. године (пецињачки, 1982, 110)

242
 0 СРБИМА У БЕЛОЈ ЦРКВИ С КРАЈА XVII ДО СРЕДИНЕXVIII ВЕКА

о "стародревном обичају от блата (плетера) начињена".“ а први

уњојмогао је бити парох Михајло Маринковић“
покраја 1751. године, из Сувајејеу БелуЦркву дошло још 22“ односно
|- риско-православне породице, тако да их је тада (1751) у Белој Цркви
| imao 6ило настањено 77° односно 78“ српско-православних породица.
То је у раздобљу између 1749. и 1751. године, у Белу Цркву из Суваје
пашо готово сво тамошње српско-православно становништво.”
Покалитет становања и живљења досељеног српско-православног ста
наништва, налазио се у источном делу данашње Беле Цркве, на простору
| БелогБрда, и то непосредно под брегом.“ Развалина,која се протезала
| Белог Брда, а која је излазила према путу за Крушчицу и даље према
| пијамодакле су се и спустили, тачније дошли у Белу Цркву Срби и
| ШиншириизСуваје, прозванаје Сербским брегом.“
управо на тим просторима, до краја 1751. године, израсло је снажно
| moonравославно насеље са 60 (шездесет) кућа.” Већина ових кућа била
пског типа, махом од плетера, са зидовима од набоја, док су кровови
iонтрском“ осим тога, куће су билеушорене уједну једину улицу,
вобитно (1749-1751) називала Сербски сокак потом Церквена (Сер
Кирквена, улица (1752), а знатно касније и улица Светог Саве (илити
Inavrancsayлица).“
Те, 1751. године,укупно је у источном делу данашње Беле Цркве по
пило на територији Сербског обшчества Бјелија Церква становало и

linoављенић, Летописи,11.

tker, Werscholene, 11; IIIтетер, нав.дело,21.

| Bonm, нав.дело 1905, 68.
__
| петер, нав.дело,21 и258; Радосављевић,Храм,5; Исти, Летописи српских основних
__
__

| ван нам дело 1905 ss.

__
tker, Kurze Geschichte, - 8 - године 1753. у сувају су се доселиле православне
ше из суседног Сакаловца и Ланговета (ilirerep,21).

н. ело 1905,68 Јовичић, нав.дело 11; Радосављевић, Како јесазидана Српска

м, на једном другом месту Радосављевић наводи да су Срби у Белој Цркви
Пит домова (Радосављевић, храм Светих апостола,5).
| пациначни, нам дело, 107.
__
leasan nam jeао, 11-види слику 2. у тексту
243
ЖИВАН ИНТВАНИЋ.

живело око 300 (тристотине) православних Срба 100 Овај податак о

српскихдомаћинстава (кућа)и српских становника из 1751. године пок.
да је свака српско-православна кућау просеку имала 5 (пет) српскихду.
Из овог раздобља историје српско-православног становништва .
Обшчеству, остали су бројни српски топоними планина, потока и зам.
љишнихпотеса, као Бела Бара, Сига“? Прокоп,Влајковац, Алексинпоток“.
а такође и Ивак, Дебели Луг, Црквина, Јаново, Митровица и Радичев.
брдо 104
Да закључимо: О Србима у Белој Цркви у раздобљу између 1690. и 1751.
године до сада није озбиљније писано, иако су они овде најстарије посве
дочено и аутохтоно становништво које се и најбоље одржало. За
колонизираних Немаца, Срби у Белој Цркви све до 1751. године нису
насељавани ни по чијим директивама. Многе Сеобе Србаља у Белу црв
нису биле дефинитивне него етапне. Досељеници су се настањивалиујед.
ном пределу па су касније или они или њихови потомци услед промењени.
животних услова напуштали своје првобитно станиште и селили се даље...
На тајначин јевременомстварана иобнављанаСтараБела Црквау источно.
делу садашње Беле Цркве, а тиме и новијаисторија Србаља која започин.
после 1690. године. Са дефинитивним формирањем Сербског Обшчеста.
Бјелија Церква 1749. године отпочиње трећи важан сегмент историје Србаљ.
о којем ће бити више речи неком другомзгодом.

10м.
Bohm, нав.дело, 1905, 68- Истина, код Јоничића стоји да је 1751. године живела.
Срба (Јовичић, 11), што је прихватио и Радосављевић (Радосављевић, како је сазидан СЕ .
црква, 237). Но, кодШтегера се, али и код Радосављенића, нешто касније, наводи јонимније .
односно да је 1751. године у Белој Цркви живело само 232Србина (штетер, 253) односни.
православца (Радосављевић, Храм,5; Исти, Летописи, 9).
101.
Тако, у ствари, испадакад се подели број кућа с бројем становника.
lод
У Сиги се већ 1763. године налазио један виноград, чији је власник био кин |
Дистриктне управе у Белој Цркви, иначе србин (IIIтегер, нав.дело, 98).
103
Bohm, нав.дело 1905, 68.
101
Ђока П. Поповић, наи, дело 1905. 62; Исти, нав. дело 1928, 22, 114

244
ЖИВАНИШТВАНИЋ
 О СРБИМА У БЕЛОЈ ЦРКВИ С КРАЈА XVII до СРЕДИНЕ xvIII ВЕКА

Živan Ištvanić
SERBS IN BELA CRKVA IN LATE XVII- MID-XVIII CENTURIES

S u m m а гу

There have been no serious paperson Serbs in Bela Crkva between 1690 and
1. Although they are the oldest recorded and autochtonous population in these
мichhas remained livingin the town to this day. As opposed to the colonised
stheSerbshadnotbeensettled in Bela Crkva toanyone's ordersup to1751.
Thenumerousmigrations ofSerbs to Bela Crkva were not definite,theytookplace
The immigrantswould settle in one region and later, they or their descen
ould leave and settle elsewhere. In this way, the Old Bela Crkva in the eastern
пotthe contemporary city Bela Crkva was created and revived in time, marking
newer history ofSerbs which began after 1690. The third important segment of
nistory ofSerbs was marked by the definite founding of the Serbian Bela Crkva
S dely in 1749.

247
 чАСОпис, књ. xxxix, стр. 249-254 (1992)
нisтокiouЕ, Liv. Xxxix, p. 249-254 (1992)

Оригинални научни рад

Удк 940.2949.711 (093) rimsт
Чланак примљен 30. III 1992.
IABРИЛОВИЋ -

јеки институт сАну

I na

| писмо студвничког АрхимAндритAвАсилилA

| ГЕНЕРАЛУ МАРУлишу од8. мAРТА 1737. годинE
Писмо о коме је реч није непознато пошто га је још 1880. године, у
преду на латинском, објавио Јохан Лангер.“ Пола века касније, 1930,
ипржину писма, премаЛангеру, саопштио је Мита Костић у раду о устанку
| ујаи Арбанаса 1737-1739. године? О писму, дакле, нема потребе посебно
пирити, али га је потребно објавити у његовом, српском, ћирилском ори
пнеукаодокумент неоспорног историјског значаја, утоликовише што је
в мало таквих списа из прве половине XVIII века, а уз то, везаних за
назбивања око аустро-турскограта 1737-39. године.
писмо објављујемо према оригиналу у Ратном архиву у Бечу, али у
пранскрипцији, са нашим интервенцијама у угластим заградама и
iобјашњењима. Препису прилажемо факсимил писма архимандрита
минија.
Писмо гласи:

Њихова). Екселенција
Преузвишени и пресветли ГднЂенерал фелтцајгмајстер“ мње
Г(осподијн и Патрон премилостиви.
до ваше Екселенције послан од мога блаженејшаго Г-на Арсенија
Архиеписко)па пећскога, и Патријарха Словено-Србскаго,“ остали
I.

|It:1-1739.
J. Langer, Nord-Albaniens und der Herzegowina Unterwerfungs-Anbielen an Oester
Vien 1880,267-26 9.

__ ветић, Устанак Срба иАрбанаса у старој Србији против Турака 1737-1739 исеоба
к скопског ученог друштва, књ. VII-VIII (3-4), Скопље 1930, 210.
njeo reнералу Франческу саверијумарулију, тадашњемаустријском команданту

мрсеније Iv. Јовановић шакабента, пећки патријарх 1726-1737, а од 1737. до 1748.

уКарловцима

249
 СЛАВКО ГАВРИЛОВИЋ

њему подати Епископа, Кнезова и остали поглавара за пренети вам оно живим.
гласом што вас народу срцу носи, и у писму одтурскога страха огласити нес
какосмосемисви безпрестанкасасузамиВогумолили, дабинасјединпутилi
прељутог турског јарма опростио, и под преслатко крило њих римско Цеса
ског) величанства“ превео. А како садчујемода њих цес, величанствојима,
на Турке војевати, тако смо се веома обрадовали, уфајући се, да је јурве време.
доспело у којему ће Њих Цес. величанство) наше сузеутрти, и нашиматутам
и невољама конац дати, које, ако истина јест, иако Њих Цес.величанство, н.
Турке поћи мисле, ми се обричемо, заветујемо и заклињемо Богу и њих Цес.
величанству) дахоћемо сви јединоумно протива прељутому крштене не
пријатељу оружје дигнути,Њих Цес величанства) странупримити,њему
ни бити и за њега ни крв, ни тело, нити какво добро наше заштедити.
Тога ради озгор речени мој блаженејши Патријарх са Епископи
кнезови и целим народом желе од ваше Екселенције чути ако је истинан
Цес.величанство) такову мисаоимаду, да и ми знамо ида се потајнопре
вараод народапоименуречени Гдн ПатријархАрсеније, Евтимије __

рашки.“ Ђирил Епископ скопски, 7 Афанасије Епископ коласиски другојачије.

иштипски“ Симеон Епископ самоковски” ја Василије Архимандрит студе
нички, Никон игумен пећски“ кнез Сава брвенички," кнез Афанасије стр.
влашки, 2 кнез Стефан студенички.“ Фома одобаша студенички“ и мили.
Чекановић,“ на договору било, и соклелисе,то што мало пререкосмо, доисни.
цело учинити, и савршити, да нећемо један другога издати, него у целојверно
сти ка преславному Аустријанскому живити, и вас народ наш на то прегнути
хоћемо.
Скојом приликом и то преказати имам, ако цеc{арска) војска натне
пошла буде, да један део такове на Косово поље доћи потребно ће бити, где
s

Мисли се на цара Карла VI (1685-1740).

t,

Јефтимије дамјановић, прешао је са патријархом шакабентом у Аустрију и доби.

Raрансебешку епархију.
т

о епископу Ћирилу немамо ближих података.

8

-- Атанасије,епископ штипски; изгледа да је 1752. био скопски епископ.

o

0 епископу Симеону немамо ближих података.

10

О пећком игуману Никону немамо ближихподатака.

11
Сава, кнезу Брвенику; нема ближих података.
12

Атанасије Рашковић, кнезу старом влаху а после 1737. пуковник у сремској

граници.
13

О студеничком кнезу Стефану нема ближих података.

Тома, заповедник студеничких пандура.
18

О Милићу Чекановићу немамо ближих података.

250
 ПИСМО СТУДЕНИЧКОГ АРХИМАНДРИТА ВАСИЛИЈА

|-народнаш таки скупити, с цесарском) војском сјединити,и ш њом

|-нико деловати, ма само да би се четником“ оштро заповедило да наше
|visњеплене и њима да не досаде: а ми смо преправни цес.(арској војски
о не само од нашега, колико год више могли будемо захиру дати,
такове од Турака отимати, и цеc{арској) војсци носити и неће од
вникакавЕксиклукбити,” зашто су оне стране, хвала богу, пуне жита
војнога, освем сена, које је махом од проходећи Турака) потрошено.
Иако несјарска) војскатамо пође савјет дајемо, да не наНови Пазар гдено
мутнине, тесни и кршни путови, него на Сталаћ, Крушевац, Проку(пјље,
Кршумлију,Клисуром Косаничком поредводе Лабе, итако наКосово путује.
И најпосле знати ваља што је било стари турски војника да је од њих
и истрана у Аджемској“ погинула, а остали су на Москова“ послати, те
| мамахом Цигане и људе рату невеште пишу, каконо и Босна старим војни
| wизиразњенајест. - Ми међутим добре гласе од ваше Екселенције чека
| Ми бога ћемо вечнога за здравље и добру срећу њих. Цесарског)
__ ј и њиног оружја свесрдно молити и скупа се Вашој Екселен
| милост препоручамо, и ја са сваком понизности остајем
кселенције Ваше
(LS) __

Понизан слуга и богомољац

Василије
_ архимандрит С(ве)то Студенички
| уБеограду, 8. марта 1737.
(KAHKR.,Expedit, 1737-Apri-59, fol.2-3)

Slavko Gavrilović
STUDENICA ARCHIMANDRITE VASILIJE’S LETTER TO GENERAL
MARULLI OF MARCH 8, 1737
S u m m a rу
б.................... contains the Serbian original ofthe letter Studenica's Archi
milie Vasilije wrote the Imperial Commanderin Serbia gen. Marulli before the
мио Тиrkish war of 1737-1739. The letter shows the readiness of the Serbian
the national leaders to join the Austrian army and liberate Serbia from
III. Turks.
__

Реч гнетници“ у Лангеровом тексту преведена је као "Excursary" а код Мите костића
| и претходнице.
Im.
| Ексиклук - мањкавост, недостатак.
|
кажемска, заправо Персија“
и

Руси

251
 za 277 a 4 %%
- A у ________________--

722-4 zaveza 274 zore / 3474 . __

A #23
&rary za 3 ze -2x2248.

Žу ““““ 22, 22:3)

- za
AM 0 2 KM. ,z razgara za za 24,
&A м
Za vrz o a 322 - 242, 3 274% će za …
rije gе у g: “Z
“7
za u tº 44; 8° a 3rder 27 }
177"/":
re,
“ уз eorgia ta zvec x = A teatare: za za- 245;
Z тру A: Zora na “:
__
ca za
__ žИ %%ека - а у
ји: у:
Ara A.
“ 274 za za zazvat
Ти
žena “/ , “3,”, а и 39 е, ка- }
As a s Keega 2}}, i ž, gе се A za }
2,za Ey, ““““““
žrta »; s 57'у у22, Zoy, "A", у
A., и &
“A za razas, 94,2а ez za zvav Gºre,
же у 33° 2' zaх A se za za za vza
%za ovo Z: ga živo- 23 -z/24 raza
-xr,

ужа gužva, Zaje Age: AA u

„“. „“ je; ova za ži, zaža, , 29,
* =zggзика
__
__
_2_T3
__
Kazo vgaze 33 gažira
\ž-
ук …“
__

__

As a wºže
č-
__

----
__ __
-

žve se za te iz Zago ----

rezera,
s 2 g tanje sy,
---- -

( že
voza za veyer se
/ - __ __
у“ ; ; < „ž“ 23,4. 4 zzzz; 23:33 ау у
za žeja Х 23. »raz zarazz gorg/2-3. __

93; "-a 2,24% м И у Ту

greategory
јve. zza, а с 2, „да . zareža. их. raj za F2;
Е, уља у У, З, ти и zi. „х. сеља8% 43-2. и ž. r. " Zзу,
E, A a zakeč, z ga 3-4. - 4 ćeg zrže za", зи”,
k && & A.,erek ?” 2:reas a да и2 4-2., /Carl.7.
E-tri greateri, i žara. žji g zaž44.
м: ки, ћаком 4 за њу. чан. Z. 2, 2:2. за,2:: ,

kesii , 4, 3/ 245 *ј“ sazrera-sa-, Ж 2,23 % .

}}}}; ja i
crkey. -и, у ria: &ух,му»........
км, in 4 2.:Z, ка теља“, ј ke iz z i да је

"" | 2, ži “ 23" Z Z - sa a a zać.

za e 22.
|
мита: 3 :{A}, = year
2:
* , 2:
27 zreya, g: гž И у
zi se,
----
ла,а za iz,
g: ““ *-,-4 “;“ од 2.- 3. гу жхр у 2272.
I.}).
AdrЖА
, ,ко-
гунди Он, zaа vra- z} & :yrie* zerija
- 2: - о ке, је- =2: 82 , --
-

..
... ------
11 zу и T. 2. e kзаSS3:g
__________

КАЗУ АЕСž353 zaº;

i :: - уса
у -3:55: 2.
- i - " _---- ----
ља Луд,38.
R.:
-, |

z,
2 42.
2
__

. . ..

Es. tr. 9-i- Фje -rzº sa z & {

__ Y- ,
3. sa3:2 a - аја. -
...д.к -{a
--
м

К/КА. Sј“ 27 дуа- 3: »A,„,,.:

A. -
a, a 3 -:ye 2,3 а
. r. |- ,

Et. g3}- riº g. “у Х в.: * - a ( - z

---- -...
-х-л.: љу;
-.
и
--
ју са
-- |- “-. I.

Rim je i za zvie, g?“ zе са са а &&& 3, SУ. »a i

A Lastј“. ne - ---- -- e zača za , ако до зују у
} | - - -- |- "

mrk) r: ге је у ко- “? Раa žagić. . ._- «: v

listaristič да Kršt „ „з-i} - 237. x & 27-4

Еки 2.2.,29 је и сим А Е z:g a
јE ихаеког,
К),-43го-а, Ф, а
težećaj Zri гуће - уожа
za 33.“ I "

Teºr:}"-º
 су 2: g: is
-- зид Али им.
- 2. 4: S. - к а 2,4 с. и 23 , и “ 2º д”
2:

и Ђаји .
a a,„ras-»A, -4; b
Eg:
area зrse zg од 4. 2,
i pali Sve
32, 2 izA:A št:
“ 2. 22, Z. a z lažižº sa trº“
“ “i”, ““,“.” “A“,
22, g. gºve syrgova 24 уз ŽS. iz E
22. и га frr:g3 и

g.
2“. ,> ју.je za za za te A E
заз) а из и ген и 2-8 22
506-2 од уче и -s A 5. ig i
33 и а --4, , 4, li, se zvega *

- A.: “Arroz
„ 28, “rever у
„г од 2494/
44% #:
сад као ““ L.: | |

***:2" __
 ки чAсопис, књ. xxxix, стр. 255-257 (1992)
HISTORIQUE, Liv. XXXIX, p. 255-257 (1992)

Оригинални научни рад

Удк 341.485(=943.5):(=861) срби - прогони - 1809-1814)
чланак примљен 9. Iv 1993.

| tranko FABРиловинi
|историјски институт сАну
Бара.

НОВИ ПОДАЦИ О ЗЛОЧИНИМАТУРАКА И БОСАНСКИХ

МУСЛИМАНА НАД СРБИМА (1809-1814)

О насиљу, терору, злочинима и сваковрсном "бесчестију” Турака и

канских муслимана у време Кочине Крајине и Првог српског устанка
bјелено је мноштво непорецивихчињеница из српских, аустријских, ру
пим и других извора; посебно потресне податке о томе изнео је познати
приски историчар, Михајло Гавриловић у првој књизи своје тротомне моно
префије Милош Обреновић (Београд 1908).
но, о свему томе последњих година дошло се до нових података од
пим су једни, на немачком језику, објављени у збиркама Алексе Ивића и
iогоПрвомустанкуиХаџи-Продановојбуни,посебно оперио
it814, док други још леже у бечким архивима и чекају на публикова
не.
Сматрамо да најречитије, а то, нажалост, значи и најсуровије од тих
података, у нашем преводу, треба издвојити и публиковати не само из чисто
их разлога него и да се укаже на корене зла које данас доживљавамо,
каослучајност негокао начин који се вековима примењивао према Срби
на њиховим географским, историјским просторима.
| Ево тих података:
__ јскиконзулуТравнику, ЈозефМитесер, 24.V 1809:"Прекјуче су
E 80 отсечених српских глава донели у Травник“ (Сл. Гавриловић,
архива о првом срп. устанку, књ. I,1985, 462).
L. V. 1809. Митесер: "Извештавам да сваког дана у травник стижу от
| неплаве иуши и баш у овом тренутку стигао је један број глава Срба
ЕНИХ Код Сокола” (исто,463).
20. VII 1809. "Оданде (са српског бојишта - СГ) скоро сваког дана стижу
| meta. главе и уши, које су Турци отсекли Србима као знак њихове иначе
| инијатурне победе." Босански Турци показују своју "храброст” само на
| непоседнутој граници (исто, 468).
| Ваберер, директор контумаца у Жупанеку на Дунаву, 27. VIII 1813: Ha
на Кладово... жене и децу злостављали. данас почели жене и

255
СЛАВКО ГАВРИЛОВИЋ

децуда (као робље) продају Власима јерих сматрају као свој плен. Одандес
вратио контумашки службениккоји ми је описао ове сцене ужаса(Alger
Verwaltungsarchiv, Wien, oberste Polizei Hofstelle,1813, Nº. 17eb). | |
мајор чолић, Стара Оршава на дунаву, 30.VП 1813. турши заузели
Кладово... сву робу опљачкали и све остало запалили (Кriegsarchiv, Wien.
НKR., в, Рraes. 1813-7-1227. rol.3). _

ваберер,31.VIII 1813: “Турци се варварски односе према Србима жен

и деца нису остали поштеђени, све је посечено (нобијено) и ношто им
сечење глава тражи превише рада, и пошто је доста тешко слање __

глава у цариград или у табор великог везира, они стога Србима секу уши.
усољавајуихитакве имшаљу. Зато им султан, великивезир или
да плате одређену суму (новца); вилинском паши само одбитке код Кл
послато је 6врећа за кафу пуних таквих ушију" (Allgem Verwaltarchivopi.
1813, No 17e 6).
Извештај с турске границе, 2. IX 1813. Код Шапца. општа бежанији.
народа испред Турака. "Приликом предаје Лешнице на Дрини, Турци су
обећали пардон њеној посади, али кад је ова напустила положаје, била је
разоружана и до 200 људи било је посечено а 492 заробљено али су их онда
све повешали тако да је на појединим стаблима висило и по 15 ових не
срећника" (Исто, 1813, Nº. 17 ele).
Аноним изЗемуна, 6.X 1813: “Турци су 1. овогмесеца заузели Поре.
скоро све (становништво) тамо побили".
Турци ушли у Београд. пошли узводно уз Саву да спрече прелазак.
српских избеглица. "стравичне сцене. 200 људи, видећи Турке, збацила.
своју одећу и скочило у реку... многи се утопили а многи су били погођени
пушчаним мецима и побијени". Мајка - Србијанка, чувши да су јој Турци
убили мужа и да напредују, држала је у наручју двоје деце... благословила
их је крстом, пољубила па једно и друго бацила у Саву а затим се и самау
њу стрмоглавила”. Избегло преко 100.000 душа (Рукоп.одељење Матице.
српске, М. 4255).
Генерал Хегер (Темишвар, 7. X 1813): На острву Поречу Турци "маса
крирали свеСрбе“ (Кriegsarchiv, HKR, B. Praes. 1813-10-9). __

Аустријски посланик, барон Штиpмер (Цариград25. VП 1813). -

шле недеље овдашњем публикуму, на улазној капијиу Сарај, изложено.
гледање више врећа пуних отсечених ушију и носева Срба. То су поб
нички трофеји Турака са бојиштана Дрини и код Неготина” (Алекса и
Cписи бечких архива о првом српском устанку, књ. ХI, 134).
Аустријски генерал Сигентал (Петроварадин, 23. X 1814): "Од
избијања немира (у Србији) стоје набијени накоље у Београду 13 главан
живачовека (Србина) (Сл. Гавриловић, Miscellaneа, т. ХVI, Бeoгрaд 1987,1
Сигентал (Петроварадин, 9. XI 1814): "У целини у Београду је нако
набијено 16 Срба... то београдски паша чини са великим задовољством.
(исто, стр. 157).
Земун, 5. XII 1814. Обавештајац СД Јавља:
"Сулејман-паша послао је у Крагујевац свог ћехају... који је опреми
у Београд 15 Срба који су набијени на колац. Тридесетједан (Србин, Е.

гst,
 НОВИ ПОДАЦИ О ЗЛОЧИНИМА ТУРАКА И БОСАНСКИХМУСЛИМАНА

iијену Крагујевцу а њихове главе су у врећама послате паши у Београд.

них 15набијених на коље још стоје испред Стамбол-капије; њима су пси
идерали ноге до изнад колена јер су их нељуди (Турци) намерно тако
ниско обесили од земље. Међу набијенима на коље налазе се и два попа;
кинодњих,велики ијаки млађи човек биоје набијен на колац око 11 сати
преподне а живео је до сутрадана до подне, дакле пуних25 сати, без обзира
посуму преко ноћи пси пождерали обе ноге и што му је колац био пробо
Ни над потиљка" (Allgem Verwalt. archiv. OPH, 1814, N99e/13).

Slavko Gavrilović
EUEANGAвEN UBER DIEVERBRECHEN DER TURKEN UND
| BosкisCHEN MOSLEMS AN SERBENI voм 1809. Bls 1814.

Zusa m m e n fassung
|IndieserВеilagesind die Angabenausdendeutschen (osterreichischen)оuel
len, die veroffentlicht wurden oder erst veröffentlicht werden sollen, die
Ilić IlirkischenVerbrechen, diean SerbenwahrendderKampfe im Jahr:1809.
нittwurden, während der Eroberung Serbiens seitens der Türkenim Jahr 1813,
E JE I die Niederkampfung des Aufstan von Hadži-Prodan im Herbst 1814. be
ili.
Es handelt sich um die Greueltaten aus den Zeiten, als man Serbien das
Riga breckhen wollte, als man Serbien alles nehmen wollte, vor allem den
Riejahrhunderlandauernde Knechtschaft durch dieTürkenzu durchbrechen.

257
 МЕТОДОЛОГИЈА И ИСТОРИЈА
ИСТОРИОГРАФИЈЕ

чAсопис, књ. xxxix, стр. 259-285 (1992)

JE HISTORIQUE, Liv, хххIX, p. 259-285(1992)

Оригинални научни рад

удк 9301
Чланак примљен 11. VIII 1993.

| митровиј,
киракулте

мисЛИТИ ТЕОРИЈСКИ У ИСТОРИОГРАФИЈИ:

|Запитати се о теми мислити теоријски у историографији, значи поз

на размишљање, пошто је тешко дати упрошћено довољно разложан
| resop Уосталом, постављено питање је бар двосмислено. Подразумева да
|- потребно теоријски мислити, али и штато значи, уз то захтева
нење о садржају, потреби, задацима и користи. Одговор може бити
нили одречан, али је неопходно да буде довољно сложен, штaвише
кно и теоријски, јер се мора захватити сама основа задатака и поступака
укепосвећене, уз све, врло деликатном подручју истраживања, исто

авданости постављеног ПИТања

Међутим,да ли је оправдано пред крај 20. века постављати овакво пи

пнесрпској историографији, која није без одговарајуће традиције.
| vulgos, указаоје Никола Радојчић на "теоријске изјаве” из којих се
мисли великих повесника о науци којој су свој живот посветили” и
| jenocу се “до недавно сви чисти повесници“ тек узгредно бавили
| агијским питањима своје струке" и "филозофима, есеистима и ра
| IN књижевним дилетантима“ препуштали "те теоријске изјаве",

- радујереч историја увек употребљена у значењу историјска стварност (или

т човека кроз време). Бављење човека том стварношћу обележено је речју
и научно бављење историјском науком или научном историографијом (ређе
дозвољавао скраћено: историографија).

259
АНДРЕЈ МИТРОВИЋ
важне и зато што могу открити "како су они (повесници) у свој
своје теорије примењивали“? У истом тексту се Радојчић и сам поe
теоријском задатку, обради Руварчеве тежње за истином, што га је олеа.
расправи с почетка 30-их година о Руварчевом начину проучавања истор.
(коју је поново
ке
објавио50-их година“).
е има већ и критички осврт Станоја Станојевића и
Теоријс садржај
1903. године, у коме се дотадашњој српској историографији замера огра
ничавање учинка на писање расправа "које се баве само истраживањем и
испитивањем појединихисторијскихаката (...), хронолошких података и
неалошких таблица“, што јесте "темељ“ али "још није историја”, тј. само
то"тек предрадовиза њу“. Станојевићсе залагао за "разрађивање поједини.
историјских периода" у циљу да се обухвате "сви периоди" и да се
истраживања спроводе "у свим деловима српске историје" како би се могли
"конструисати верна и пластична слика наше прошлости" уз укључ.
"прилика и утицаја на Балканском полуострву и у светској историји" и
ваја и историчара као тему упозоравајући да "поред природног дара ||Ј и
методског образовања и добре спреме" мора "имати особито две врлине:1.
објективност и смелост да беспристрасно цени људе и догађаје“, па и "суди
кад треба свом народу“, очекује од њега да "свагда и сваком слободно и
отворено каже своје мишљење и (...) уверење”, суд изрекне "увек у свему
искрен ои отворено“.“ теоријских схватања у Србадатирају већ снаст.
У ствари, почеци
критичке школе, тј. научне историографије, крајем 70-их година 19. ве
Тадашњи наглашен захтевза истином се очевиднозаснива напретпостав.
да се истина може утврдити строгим критичким проучавањем трагова и
порука прошлости, штоје начелно полазиште да стручно образованичo
историчар, историју може сазнати, што значида се историја сматрала ства

Руварца, кључну личност овог истинског потхвата, не би се могло рећи

имао правог дара за теоријско. Он се изражавао некако свакодневно, сасвим
упрошћено, обраћао се, ћаскао, па и јадаочитаоцу, али се у свему томемогу
2 Никола Радојчић, Руварчева тежња за истином. Одломак из расправе "пов
илариона Руварца“, у: Бранково коло за забаву, поуку и књижевост, 16 (29) априли 23. апр.
(7. маја) 1909. стр. 241-244, 257-259.
а
3 Никола Радојчић, о историјском методу иларион Руварца, у: гласник историји.

друштвау Новом Саду, 1932, стр. 163-219.

1 Никола Радојчић, о историјскомметоду Илариона Руварца, у: Споменица
Руварца, Нови Сад 1955, стр. 44-103.
s Станоје Станојевић, 0 надацима српске историографије, у: Српски књижевни

сник, 1903, св. 7, стр. 539-546.

,
t, Андреј Митровић Научност у служби народу. Схватањеисториј
ске наукеколст
на Новаковића, рукопис предат САНУ, Бој на Косову- старија и новијасазнања, редакторн.
Михаљчић, Бeoгрaд 1992.

26()
 МИСЛИТИ ТЕОРИЈСКИ у ИСТОРИОГРАфији).

но препознати кључна начела. На пример: "истина је надасве“, задатак

ктричара је "сасвим други (...) него што је гуслара, песника и опевача и
прикаче“; треба”питати и испитати шта се у првим и најсигурнијим изво
има и повесним споменицима (...) каже и како се то што се у разним изво
има каже међусобно слаже“; dopмулисао је императив: “тражимо и
кружујемо шта је истинито“?
Стојан Новаковићје, супротно Руварцу, био образовањем дорастао тео
нијим задацима. Онје још 1880. остварио изузетан резултат и на уводним
границамарасправе Народна традиција и критичка историја сачинио ски
ц ам целовиту, о проблему сазнања историје. Засновао ју је на обради
аставнице: спутавајућег или подстичућег деловања друштвене (у
посебно историјске) свести; особитости посла, пошто се
дашњи човеков свет, дакле предмет изучавања који не постоји,
ј историчара са својим одликама, слабостима и противречно
ријских извора, по правилу непотпуних и с могућим нетачним
| али ипак предуслову поузданог учинка“ Новаковић је био у
ности са теоријским мишљењем уобличеним у то време у на
европској научној историографији и овим својим списом је у
риографији засноваотеорију историјске науке?
штини своје место има и прилог Душана Поповића из 1936, по
осу историјске науке и социологије, посредно историографије и
вених наука.Поповић је решење тражио у поређењу метода и
кивања. Занимљив мује закључакда се“историјске чиње
од чињеница осталих друштвених наука само по временској

и, постоје разлози да се запита да ли је оправдано о томе

вљати. Одговарајућа традиција неоспорно постоји, међутим
издалека однегована. Између негдашњег доброг почетка и но
iНе постоји континуитету правом смислуречи. Тачно једаје
настало више историјско-историографских и методолошких,
прилога, али је то плод занимања тек неколицине исто
аноје по многимдеценијама." Иначе, српсканаучнаисторио
__

| ИјарионРуварац, о кнезулазару, нови сад 1888, стр.vш wп,50-51,344.350-351.

__
Kr. jaвнoваковић, Народна традиција и критичка историја, прилог к процени изво
__ је у исти, Историја и традиција. Изабрани радови, приредио СимаЋирковић,
318.

tvјитровић, нав.дело.
Поповић, Историја и социологија, у: Летопис Матице српске,3462 (1936), стр.

У средишту су три расправљања методолошких и теоријских питања на трећем

| учио Београда, материјали објављени у часопису Treći program, бројеви за пролеће
Ijivi;

261
АНДРЕЈ МИТРОВИЋ

графија се током више од једног века свог постојања ограничила далек.

већим својим делом, може се рећи и искључиво, на емпиријска истражи
и на уобличавање резултата у мање или веће истраживачке прилоге и су.
дије и - као врхунац - у монографије по правилу сачињене по обрасцу дом.
торских дисертација, док су синтетички покушаји били и остали веома
ретки.

О парадигми Алберт Ајнштајн или о свакојаким отпорима теорији.

Није редак отпор теорији код свих наука и у међународним размер
Теоријском је највећипродор донела теорија релативитетаи тада сеу
егзактној природној науци каква је физика показало као неоспорно, ч.
нужно, постићи високу апстрактност јер је било потребно исказати суш
ска сазнања, с њима и битно тачније виђење света. _

Међутим, на творца теорије релативитета су сеубрзо и силовито об

pили заступници традиционалне, експерименталне физике, што се далеко.
сежно појачало у годинама после Првог светског рата и штавиш
претворило у оптужницу о јеврејској подвали усмереној на уништавања.
стваралачког и проналазачког духа немачког народа. Додавана је и тврдња
да је Ајнштајн доказани противник немачке националне државе. У оквиру
ове аференастаоје и случај Филипа Ленарда. Био је он најважнији Ајншт
нов противник, такође физичар високогучинка, носилац Нобелове награ
1905. године (зрачење катодних цеви). Ленард није само оспоравао нуклеар
ну физику у целини него је и савеликом страшћу настојао дисквалификов
ти је идеолошки и прогласио ју је за “јеврејску". Убрзо је стигао до тога да
као истинску науку на подручју физике истиче "аријевску“, односнојош уже.
"немачку физику“ 12. Написао је и одговарајући четворотомни уџбеникi.
Научна теорија није потискивана само у име догматског емпиризма него,
видимо иуплитањемполитике и идеологије, пајој је сагласно томесупрот
стављена псеудотеорија сачињена од национализма и расизма, науке су
другој половини 19. века успеле потпуно преовладати спутаност теологији
али су њихову независност убрзо опасноугрозиле идеологије.
Иначе, отпори теоријском су били различити, али и са некимзајед
ничким садржајима у многим случајевима различитих наука иземаља. Често.
је одбацивано а приори, ново теоријско није примано са радозналошћу и
12
Jost Herbig, Kettenreaktion, Das Drama der Atomphysiker, München 1979, S.
52, 54; Alan D. Beyerchen, иWissenschaftler unter Hitler, Physiker im Dritten Reich, Fra
ам. 1982, s. 120-133, 142,236-237,257-259,271, извори рег Маtionalsozialisms. Dokum
te, hg. von Walther Hofer, Frankfurt a.M. 1957, S. 98-99. Сагледано у оквирима немачк.
историје, уздруго у приручнику: Karl Dietrich Erdmann,Die Zeit der Weltkriege, in: Gethard
Handbuch der Deutschen Geschichte, Band 42, Stuttgart, 1976, S. 428, 558; Norbert Fiel. D
Fiihrerstaat, München 1987,S. 118.
1i
Philipp Lenard, Deutsche Physik, 4 вас, мапсhen 1936-1937; Johannes Stati AI
Hitler und die deutsche Forschung, Berlin 1934. Johannes Stark und Wilhelm Muller, Judi«.
ипа deutsche Physik, Leipzig 1941.

262
 МИСЛИТИТЕОРИЈСКИу ИСТОрИОГРАфијИз

| awда се провери него му је супротстављано навикнуто, оно чиме се

| укино рутински. Психолошку основу је не ретко пружало страховање да
гијеугрожава нечији стручни углед и место удруштву, да може оспори
| панијеприхваћен,напорним радом остварен резултат итд. Видљив повод
It my неспоразуму заснованом на неповерењу према теорији већ као
и мишљењу одуобичајеногу науци, па сеизводиланеоправда
о произвољној шпекулацији која мимоилази савесна истражива
дисходиштаоваквог становишта јевероватно утоме да јетеорија
а интензивније и апстрактније мишљење веома сложене ло
и нарочиту способност и посебно образовање. Ипак, чини се да
разлог могао бити у томе да је модерна наука образована насу
ции у сукобу са теолошком мишљуутемељујући се у пажљиво
грађење посебних знања о међусобно добро разграниченим
| Јанним деловима света, бит њеног успеха је био у поузданој емпирији.
| вуна теорија је само даљи корак изведен на основу постигнутог и
i je усаврн. научног резултата.

хопштих гледишта као претпоставки истраживању. У питању

олитике и идеологије у настојању да се сазнањаусмере сагла
ној потреби, тиме и ограниче. У “времену идеологија“, како је
пи 19. и посебно 20. век, 14 управо су пораст успешности и улоге
вни насртањем на њихову самосталност. Пошто су се отеле
науке суубрзо постале објект световних ваннаучних тежњи и
ајућих идеја. Тако је биологију настајаодатумачи социјалдар
и расизам; у физици су се појавиле тврдње да је истинска
i је национална или чак расистичка; идеологизовани марксизам се
I Као универзално сазнање и општа основа разумевању безбројних
вета, наравно уз Лењинову критику иначе стварно вредног учинка
Мака, којије-по Ајнштајновом суду- одлучујуће подстакаонастанак
кријерелативитета.
Atipт Ајнштајн се због уношења теоријског у науку најпре нај
ио са оспоравањем од стране дела својих колега и то добрих
Сметао је као нoвaтoр и - пре свега - теоретичар у струци,такође
Та и космополита у политици, а и из расистичких разлога: био је
отпора теорији могућа је и многострука и разноврсна оптужба
и Отуда парадигматичност случаја Ајнштајн.
ich Bracher, Zeit der Ideologien. Eine Geschichte politischen Denkens im
Minchen 1985.

263
АНДРЕЈМИТРОВИЋ

Научна историографија није представљала изузетак, штaвише билаје

нарочити, веомапривлачан објект труда ваннаучног.“ Као и осталемодерне
науке, њено ослобођење од теолошког схватања историје и потпуно уо.
бличавање као науке,не на последњем месту и престиж којијеубрзо стекла.
рано су учинили да се јаве схватања да јој сврха једино може бити служење
политици сагласно идеолошким претпоставкама. Сва три основна правца
модерне политике-либерализам, аутократски национализам и социјализам
- уложили су напор да је упрегну у своје циљеве и ради тога сплетом идео
лошких схема наметну сурогат научне теорије. Са појавом окошталих и
крајње агресивнихдогми како ауторитарногнационализма тако и комуни:
ма, научна теорија је постала политички сумњива и прогоњена.“
За разлику од национализма који није теоријски оспоравао објектив.
ност, бољшевички социјализам је изрично заступао нужност партијности.
тј. пристрасности. Инструментализација се наметала посредством догмат
ског марксизмау шаблонизованом обликуисторијског материјализма, ипак,
анализе казују да је у 20. веку марксизам имао различите улоге, сагласно
својим – мада не увек и јасно разграниченим - теоријско-научним и идео
лошко-политичким садржајима. У подручју бољшевичке власти иуред.
ма комуниста претворен је у насиље догми, али је ван тог круга ме
деловати као подстичућа теорија друштва. На историографију је изврш
троструки утицај. Прво, као политичко усмерење и тиме остварио двоја.
учинак подстакао је историјска проучавања радништва (с тим да је она
18

Излагање се заснива наауторовим истраживањима. Из изузетно обимне литературе: .

приручник Сеschichte, hg. von Richard van Dimen, Frankfurta. Kt. 1990: основни поглен. |
Charles-Olivier Carbonell, Liistoriographie, Paris 1981; Georg G. Iggers, New Direction in
Buropean Historiography, Middletown f975 (немачко проширено и прерађено издане Мtim.
chen 1978); Guy Bourdč et Hervé Martin, Les ecoles historianies, Paris 1583; Ulrich I A.

Rik der Geschichswissenschaff, Der historische Relativismus, die Katego

das Problem der Zukunf in der Geschichte, Berlin 1988; Ernst Schulin, G.
in inserein Jahrhitridgrt. Probleme und Umrisse eine (Geschichte der Historie, Mi
Guy Thuillier et Jean Tulard, 1. es écoles Historijies, Paris 1999: Guy phoquois
pensee historiante, Paris 1991; Friedrich Јасger und Jern Risen, Geschich
Fine Finfirung, München 1992. због посебног значаја и научности и новит
у немачкој историографији: Helmut Heiber, Walter Frank itnd seline Reici
chte des neuen Deutschlands, Stuttgart 1966; Karl Ferdinand Werner, E
ind die deutsche Geschichiswissenschaff, Stuttgart 1967: Geschichiswissenschaftin
Traditioneie Positionen und gegenwärtigen Xufgaben, hg. von Bernd Rautenbach, Min
1974; Winfried Schulze, Die Historiker wind die historische jºirklichkeit. lipie Mod
deutschen Geschichtswissenschaftini 20. Jahrhundert, in: Nachdenken liber Ges
Hartmut Bockmann und Kurt Jürgensen, Neuminster 1991, S. 157-268: Karen
Historiker und Politik. Geschichtswissenschaft in Nationalsoziaismus, Frankfur
кретањима у најновијој совјетској историографији: Robert W. Davies, Soviet
Gorbachev, Revolution, London, 1989; Die или етнing der sovjetische Geschicht.
Geyer, Göttingen 1991; о идеологији и историографији: Marc Ferro, L'histoire s
kance. Science et conscience de l'histoire, Paris 1985; од помоћи су: 17he Blackwell Dic
Historians, ed. by John Cannon, New York 1988; Historiker Lexikon. Von der Antikeb
20. Jahrhundert, hg. von Rüdiger von Bruch und Reiner A. Müller, München 1991.
16

политичка историја историографије је важна тема, али проучавања тек по

264
 МИСЛИ НИ ТЕОРИЈСКИ у ИСТОРИОГ
друштвенрAФИ
ноод комунистакао политички, од некомуниста каозаин
ЈИ:
и чини
тересованости
но је допринео и ширењу истинске стручне
је створио либерализам
пено политичких и психолошких препрека којерево
нiћено тумачећи и ограничено проучавајући луционарну леви
цу, у
јакобинце (остварења Албера Матјеза). Друго, као теорија
а плодно је утицао на истопрет проу
ријска друш
чавања твених појава и
па и доградњу теоријских поставки различитих школа социјал
ориографије (остварење Марка Блока; марксистичка струја у енглеској
полазиштима аналиста или не
графији: доприноси теоријским
рали мате
висторијскогста и сл.).
ријаТрећ у подручју бољшевичке власти наметао
лизме,
а и историографију претварао у поједно
| имену пропаганду.
Национализам је апсолутизовао припадност етничкој скупини, на
| иза важност крвн или истицао расирасп
ог сродстваисто ко, што се у ствар
стичламс
одразило насауч есништво риог рафије у авању страсти,
ипеле се и са теоријама о борби раса као бити историје, у чему су 30-их
на у Немачкој учествовали и истакнутији историчари. Историјски ма
ризам је пренагласио и догматизовао човеково припадништво
штвеним слојевима и агитовао за сукобе унутар грађанског друштва
на борба"). У оба случаја уништавана је научност, чинила невредном
убивост, вулгаризовала се тумачења понављањем политичких и
шких флоскула.

Одризи и препороду науке о историји

Зато што је значајнијим делом подлегла тенденциозности, посебно
са патриотском ревношћу у оба светска рата, историографијаје
20. века побу дила уопште као струка велика неповерења, мада си
Распрострањено
втерана. се тврдило да се она веома, и то де
недовољно ствара знања и да не доприноси
политизовала, да
да подстиче националне себи мржње, идеологизи
чности, чак иокош
Свем у је пого дова ло исто времено тавање метода и
сукобе.
ВНања на масу података оскудно осмишљених гледиштима и
што је неос порн о захв атило неке дело ве стру ке и, мада су се
историчари изтога издвајал учинило даје могуће говорити
и,
| vј поколебаности научне историографи На супротној страни је
је. г живота у друштву као
| Мен социологија разумевала свет човеково
град
I sis) и проучавала структуре и процесе, илазнања о суштинама,
na 3анишну општост свог резултата и нудила садржајне изазове ин
| (тупа миса о да је ради цивилизованог живота добро потиснути
ију и истиснути предмет историје из школства и њено место
није и остварило последица је чињенице
рошиологији. Што се овоисто
|- изном тренутку научна риографија показала изузетну витал
вв важн мест имало и то што је до значајне улоге у социо
| је о о
мила ангажована школа и с њом изразита политизација

265
АНДРЕЈ МИТРОВИЋ

Тада се показало као веома важно да струка историчара има традицију.

и самосвест свог високог учинка и томе сагласна теоријска гледишта. Одкада
је створиласвест о својој научности стручна историографијаје настојалада
очува својунезависност,дакле право на самосталанучинак. Тадаје и почела
стварати своју теорију као свест о себи и објашњење својих задатакаипосту
пака (Леополд Ранке), доцније градила и нове представе о предмету који
истражује и размишљала о унапређивању својих резултата (Карл Лампрехт.
с моделом "културне историје”, Анри Бер сазахтевом "историјске синтезе.
итд.). Амбиција политичког да превлада, нодстакла је успешно изградњу
самосвести струке. Фистел де Куланж је насупрот национализму истако
постулат који је с мало речи јасно истакао разлику: "Историја је наука.
патриотизам врлина".17 Ранке је одбацио гледиште Гервинуса даистори
графија требада следи либералне идеале,чимеје порекао тенденциозност.
тј. претходну намеру да се постигне резултат сагласно процени неке ван
научне,често политичке потребе,итврдио да јенаукадоброангажована"под
претходним условомда је наука“. Очевиднојезаступао дањенрезултатможе
стећи друштвену или политичку улогу, али да мора независно настати.“ У
трагу Ранкеa je 1866, Херман Баумгарт овако начелно оделио научно и ПОЈИ.
тичко: “Наука је обавила свој посао кад нађе и саопшти истину, а пол
долази потом;наукајеутолико већауколико делује ослобођеније од6
(...)Досадашња искуства казују да је пожељнода наука с напетом ревн
прати и подржава делотворни живот, међутим ово једино уз услов даје
предострожна и да недопусти себи хазард да делује и сама практично.“ у
Са западањем у кризу средином 20. века, показало се да научна ис.
риографија располаже знањима и људима који јој омогућују да са
тично схвати околности и, преиспитујући себе, да се суочи са св
слабостима, сагласно овоме заподене у својим редовима плодна и темељна
разматрања, пре свега о две старе и међусобно сродне основне теме:у
је њена научност и у чему смисао њеног постојања. Упоредо је пок.
радозналост и интелектуалну снагу да се на своју корист упозна сав
стима других друштвених наука и усвоји истраживачке поступке и знања
социологије, политологије и економије, наравно демографије, онда
логије, да обнови своју повезаност са географијом,да укључиучинакнаука.
ti .
о уметности.
Из оваквих напрезања настали су нови и вредни истраживачки по.
ци и учинци. Водећи историчари су постали заточници универзалних |

17

G. Bourdić et H. Martin, Les écoles, p. 8, 83, 109-111; Ch. O. Carbonell, Ehisопо

graphie, p. 98-99, докуа каже (н.д., 1699 да су т. Момзен и Н. д. Фистел де Куланж у франу.
ско-пруском рату 1870. били снажно опредељени, сваки за своју отаџбину.
18

кudolf Vierhaus, Rankes Begriff der historischen. Objektiviti, in: Objektiviti u:

Parteilichkeit, S. 63-76, вид. исти, Ranke and die Anfinge der detitschen Geschichiswissenschi
in: Geschichtswissenschaft in Deutschland, S. 17-34. __

19
Günther List, Historische Theorie und nationale Geschichtezvischen Fri
und Reichsgrindung, in: Geschichswissenschaft in Deutschland, S. 1734.
266
 мислити тFОРИЈСКИ у ИсториогрAфили:

Iнауке, збацили су терет служења политици, дакле и одбацили ону ан

| ованост која је отворено или прикривено уносила пристрасност. И већ
пиетком 70-их година нашег века је наука о историји високим научним
пулинућима стекла углед који је данас онакав какав никада раније није
| У овоме је нарочито место имало отимање од национализма, што се у
ним историографијама може пратити од почетка 20. века,“у чему је
шуметну важност имала “Фишерова контроверза", жестока посебно 60-их
| на око улоге немачке у Првом светском рату“. Уследила је и, такође
ника, али и више теоријска контроверза о "теорији и приповедању“? Из
ка три наведене контроверзе (око историјске науке, резултата Фрица
| imepa и значаја теорије) проистекло је, пре свега из пера историчара,
пио обиље теоријских гледишта, тим плоднијих што су често међусобно
|wихтстављена, изложена у великој библиотеци прилога и расправа, већих
студија, тематскихзборника и монографија итд.?“У међувремену
E ENEHо изузетно успешна, независна школа око часописа Анали
пумала је подстрек и чинила упориште?“ свој значај је имала енглеска
| риографија рационализмом и оданости чињеницама, као и неговањем
__ апривреде и друштва, што су биле основе на којима је свој узлет
историографија у САД и преобразила се немачка историографија.
| преокрета је у научном универзализму, подвлачењу значаја историје
| ипа и привреде и у усвајању вредности теорије за успешност
ирокивања.
наисториографија у свемуовоме није имала улогу. Историјски ма
nimljamazaw је наметљиво наступио у другој половини 40-их година, али
I i Ivбље продро и озбиљније угрозио занат историчара: успео је да за
| но време прекине и иначе већ танушну везу са традицијом научне
крије, али није разорио предуслове за јављање нових, па и теоријских
| на до таквих је доиста и дошло, али се ипак ограничило на поједи
__
Paul Kennedy, The Decline of Nationalistic History in the West, in: Journal of Con
History, January 1973.
На нашем језику и с употребом основне литературе: Аndrej Mitrović, Fric Fišer ili
Помкičavanje sa istorijom, u: Fric Fišer, Savez elita, предговор, Веоgrаd 1979, стр. 9-53.
- } часопису Севtral European Historу под насловом Symposium: The German
__ гу иак и снагнer Century.After the Fischer Controversy (ту и Е. Pischer,
In Five Later. Looking Back at the "Fischer Controversy" and Its Consequences, pp. 207

на Попе де Севеhichte. Beiträgezur Historik, Bde 1-6, Munchen 1977-1990.

__
Kannar Geschichte und Theorie. Umrisse einer Historik, hg. von Hans Michael
| izmer undЈtim Rusen, Frankfurta.M.1976.

E Histoire, sous la direction de Jacques Le Goff, Paris 1988; Mihael Erbe,

ihen Soziaigeschichtsforschung. Die Grupe um die "Annales", Darmstadt
The French Historical Revolution. The AnnalesSchool. 1929-1989, Cambrid

267
АНДРЕЈ МИТРОВИЋ

начне напоре око научности и, претежно, почетна расправљања о -

такође се настојало марксистички вредновати задатке ti:
проучити значајне појаве у совјетској историографији, а и недогматски мар
ксистички теоретисати.“ односно испитивати шта нуди марксизам“ прi
стиж научности јеостао стално велики,није било стручног историчара који
се нијезаклињао да је њен одлучан поборник,учинакводећих представника
струке био је овоме примерен. Ипак се убрзо након критичке школе осетили
инспирација заснована на припадности држави или нацији (уосталом, то је
био чест случај у Европи све до пред крај 60-их година, а ни до данас није
потпуно ишчезао), током око пола века присутно је схватање сагласно дог
матским тврдњама марксизма о неминовној партијности, последњих пет
-шест година је видљив национални видокруг. Једна од последица обеју
идеологизација и политизација је и уношење осећања мржње међу претпо
ставке истраживања. Ово значи и грђење прошлости појединаца, поли
тичких групација, друштвених слојева и- најчешће - читавих народа, вођење
својеврсних ратова речима и списима против нечије историје, што је пред
вођено, подстицано или организовано из партијских комитета или од ути
цајних функционера комуниста, односно од заслепљених национали
стичких група и појединаца.

О структури научног теоријског

Ванстручни чиниоци,у ранијим временима у првом реду ре I.

касније идеолошки и политички, су спутавањем или настојањем да под

науке изазвали јачање теоријског у функцији одбрамбене самосвести. И
пресудно значајно извориште је било и осталоу развитку и потребама самих
наука. У ствари, четири је подстицајаза јављање и снажење теорија. Могуће
их је повезати у два пара. Један је проистекао из односа са друштвом и
сачињен је од потребе да наука располаже развијеним разумским схватањи
ма сагласно својој суштини помоћу којих се изрично разграничава од на
сртљивог ваннаучног, као и од потребе да наука што тачније уочи и одреди
своје место међу осталим најважнијим друштвеним појавама. Други пар је
проистекао изсаме науке, најпреизњене потребеда развије схватање смисла
свог постојања (последично и своје самосталне улоге у друштву) и тиме
стекне дорађену основу свих кључних претпоставки, онда и из потребе да
створи што тачније виђење садржаја предмета који истражује, чиме омо
гућује уочавање врста и група појава и процеса ради поузданијег ор
2s.
мирослан Ђорђевић, Савремени проблеми историјске науке, Београд 1959.
2њ.
смиљана њуровић, марксистичка историографска школа покровског, Београд 191
Čedomir Popov, мењаоloške koncepcije Pjera Renavena, u: Jugoslovenski istorijski čas.
1967, бр. 1-4, стр. 111-148; исти, о тоднепознi sinteze u istoriji međunarodnih odnosa, y и
Od Versaja do Danciga (предговор). Веоgrаd 1976.
27
АндрејМитровић, Марксизам и историја, Београд 1976.
 МИСЛИТИ ТЕОРИЈСКИ У ИСТОРИОГРАФИЈИ2

вања, усмеравања и извођења истраживања. Сва четири наведена подстицаја

утичу на настанак теоријског, али пресудна важност припада другом пару,
пошто он исказује непосредну потребу научног.
Сви теоријски садржаји, без обзира на подстреке, сплетени су у целину
која има своју јасну структуру. Њу чине, прво, схватања научне историогра
фије о себи; друго, посебне или уже теорије и модели о садржајима саме
историјске стварности, чија је улога да допринесу тачнијем разумевању
предмета истраживања и усавршавању методолошког поступка, треће,
начин излагања примерен или теоријском или знањима постигнутим по
моћу теоријског. У првом случајује реч о стручној самосвести,у другом о
широј и поузданијој стручној култури, а у трећем о повећању могућности
исказа сагласно новим потребама. Очевидно су у питању различити
садржаји: једно су сплет општих виђења и објашњења о једној струци, друго
систематски погледи на уобличено и типично у историји, треће су форме
научног говора. Први и други део изложене структуре су теоријски, мада
међусобно и значајно различити, док је трећи теоријски само у мери у којој
треба објаснити нове потребе и решења, а првенствено је сачињен од оба
вештења о облицима и поступцима казивања?“ Овом структуром се улази у
проблематику теоријског мишљења у научној историографији.“

О теорији историјске науке

Систематска основна знања и гледишта, повезани у крајњој линији

одговорима на питања шта је смисао научнеисториографи јеиучему је њена
| друштвена улога, чине учење којеје најтачније насловити теорија историј
скенауке.“ Онаједео научне историографије, чијој способностидоприноси
28
последњих година је присутан напор да се три дела структуре и из њихпроизишле
| три дисциплине (теорија историјске науке, методологија и историја историографије) синте
| пишу уједну дисциплину: Нors Walter Blanke, Historiographiegeschichte als Historik, Stuttgart
П. Grundlagen indi Methoden der Historiographiegeschichte, hg. von Wolfgang Kittler, Jorm
Risen und Erns Schulin, Frankfurt a M. 1993. приређив ачи последње наведене књиге износе
овакву програмску најаву: "Овим томом почиње излазили четворотомна историја модерне
ијске науке која ће обрадити како методолошке промене од 18. века и самосвест историо
је и историчара, дакле усмеравајуће представе и поступкекао и проблеме који су нестали
и који су се поново поставили, истражују се, као што је историографија повремено намера
на претходна гледишта и намере под чијим се утицајем писало (и нише), при томе ће исто
пика бити узета у обзир питања којима се прекорачујугранице, као и идеје о школском обра
Квању“.
29
наша излагања су заснована наразвијању гледиштатоком више од четврт века и која
су синтетизована у Аndrej Mitrović, Raspravljanja sa Klio, Sarajevo 1991, као и делом пре
вераније текстове у ћудљива муза, Ваљево 1992, стр. 23 68 основни текст: исти, 1storio
ija kao nauka, u: lireći program, proleće 1970, стр. 249-257.
мо
вид. Karl-Georg Faber, Theorie der Geschichtswissenschaf, München 1971 (1982. пре
о и проширено издање).

269
АНДРЕ МИТРОВИЋ

да гради сазнања и заједно с њом уграђује рационално у историјску свест

као важну саставницу опште друштвене свести.“
а) Кључно у овом учењу је развијање објашњењауправо о томе шта је
научно,чијезадатке налазиупроучавању историје, тј. стварности постојана
човечанства. Ово проучавање се остварује истраживањем прошлости, којаје
иначе оно што је било и зато ју је могуће емпиријски сазнавати. Новија
схватања прихватају да систематска знања о прошлости пружају врсту кул
туре која омогућава да се заједно са другим одговарајућим чиниоцима
друштва, сарађује на упознавању и разумевању савремености, сразмерно
тешко схватљивој пошто је постојеће, тј. оно што управо јесте, у чему се
живи када се изводи истраживање. Такође се сматра да ова култура помаже
и труд око изградње поузданијих претпоставки о будућности, која ће тек
постојати, бити, не може се емпиријски откривативећ и зато штонемасвој
стварне садржаје. Полази се од схватања о трима основним деловима исто
ријског времена и потребама за представама о њиховим садржајима, али уз
упозорење дасеу правом смислуможе истраживатиједино оно што је било.
б) Срж теоријског историчареве струкечини схватање о научности.
Постулат је знање је оствариво једино проучавањем свих врста трагова
(остатака) и порука (традиција), о човековом животу у прошлости, тј. на
основу историјских извора. Научност обезбеђује начело: поштовати тежњу
знати,којомсе градезнања и стварасистем сазнања каовечито неостварено.
јkrefње3: истином.
ово хтење сезаснивавећ на потреби и жељи човекада не будеобман
ван, онда и на уверењу, потврђеном искуством,да је корисно њоме се
(па и само о њој мислити, на свој начин и говорити), најзад да истина
постоји и да се, без обзира колико то тешко било, до ње може допрети.
Истраживања казују да су овакве истоветне жеље и уверења долазила да
изражаја повремено и на различитим местима током више од две хиљаде
година, док у 19. и20. веку исказује снажан интерес модерног друштва за
знањем као таквим. Научност захтева да се следи хтење за истином управо.
јер подразумева да се коначна истина не може постићи, али се њој
вечито приближавати сталним постизањеми унапређивањемзнања. Она:
уосталом стално већа и систем сазнања свебогатији, а при томе често јесу.
потпуне или даљним проверама подложне, истине о конкретном датому
завери за убиство Цезара, да суТурци увреме надирања у Европу водили
Косову пољу битку саСрбима, даје Џемс Ват пронашао парну машину да:
други светски рат завршио поразом Немачке и њених савезника и сл.). Са
31

могућна привлачност за историчара: R. G. Collingwood,The Idea of History,

1980 (прво издање 1946); Karl Jaspers, kojim Urspring and Ziel der Geschichte, Mlinchen
исти Вie prisnge Sinition derzai, веfinº 1979; Karl R. Popper, Tie Fayety of Histo
London 1560: Arthur Marwick, The Natrire of History, London"1973; The Philosophy of II
ed. by Patrick Gardiner, Oxford 1974; Cari Friedrich von Weizsäcker, Der Mength in
Geschichte, München 1991; Wilhelm Schmidt-Biggemann, Geschichte als absoluter
Frankfurta.M.1991.

270
 МИСЛИТИ ТЕОРИЈСКИ У ИСТОРИОГРАФИШИ:

је сума систематских, често веома поузданих, знања којима се истина

ке али не бива постигнута.
| Светјесувише сложен и научност је (потврђујевећ веомавелико иску
тној израз највиших и многоструких способности човековог интелекта, те
иједно идруго, и наука и интелект, стварају неисцрпне могућности открића
постављања питања. Истина је једино одређујући идеал. Овај идеал прет
поставља историју као стварност која постоји онолико дуго колико и човек
му оном свом делу када је постојала има већ проживљено изузетно обиље
реалног живота људи. Она је дата, објективна, тиме изван онога који је
истражује, историчара, и приступачна сазнању у оном делу када је била,
пелимично и у делу када јесте. Првенствено се бави светом који је био, који
није непосредно доступан чулима, као стварностживота (јесте преко доку
мената, предмета, фотографија, документарног филма), није ни подложан
| сперименту. Бави се светом прошлости који је најпоузданије дохватљив
учним,мада на представе о томсвету утичу и савремениинегдашњи
pи, предрасуде, заблуде и страсти. Све је тим осетљивије што делује
саборављања, пропадања, потискивања, уништавања, занемаривања
већ постигнутог. Подразумева се високо поверење у искуство да
олаже огромним способностима да сазнаје свет око себе, дакле и
историју.
в) научност је доследно противречна ваннаучном, неспојива је с њим
njeje кели подредити. Зато већ у начелу искључује да се представе о
ности стварају с обзиром на интерес који није вођен хтењем за исти
Нуди систематичан, рационалан и велики труд да се заснују знања о
| пашњем као стварности по себи, признаје само самосталност знања.
Претпоставља просвећеност која захтева да политички, економски, рели
| Ни групни или индивидуални интереси морају прихватити дајеyнсти
Ејкориснији једино независно постигнут научни резултат. При томе се
- њује између могућих страна и интереса, осећања и страсти, нити
I неко средње решење она јесте ван свега тога. Отуда да тенденциозно
пи, која је остварење тежње тврдити у служби ваннаучног, супротставља
објективности. Међутим, верује да научни учинак има општељудску
ЕКЛНОСТ, Зато ангажованост као такву не периче, него само ону ангажова

| виоли изузетно снажни и проблеми сазнања изузетно велики, начелна

| изишта морају бити једноставна, јасна и наглашена у складу са идеалом
| пине. Само се у тако може усмерити сазнање.
| i Casнање не остварује било који или тзв. обичан човек. А ни било
| и стручњак, него сасвим одређени, за ову врсту сазнања обучени, исто
bi ova na rex и стручно меродавном, да поштује датост света, да поз
Eтупке којим се сазнање остварује и њиме умешно рукује хтењем за
се психолошки удаљује од предмета који истражује и везу с њим
ва посредством историјских извора. Ово није ништа ново: иако
__БЕЗ Природном свету и живи њиме окружен, човек се научништвом
binaBagaracaaнaје. Случај јеубитиисти кадајереч и освету историје,

271
АНДРЕЈ МИТРОВИЋ

без обзира што је ту проблем сазнања неоспорно својеврстан. Историчар је,

или би морао бити, нарочито оспособљен носилац сазнања историје, при
томе није он усамљени појединац него је учесник у напору једне развијене
струке с тимовима стручњака, установама, дугим искуством, стручним пу
бликацијама,данас распрострте и снажне широм планете. Себе од објекта.
који проучава и од ваннаучног у времену у којем ради ослобађа он само
свешћу и организованим и провереним истраживачким поступком.
Цео проблем сазнања се преламау историчару. Он остварује сазнање
и одлучујући је чинилац. То је увек конкретан, тиме непоновљив, дакле
врхунски сугестиван носилац потхвата, са свим добрим (могуће врхунски
илошимспособностима, сразвијеним илизакржљалимистинољубљем.
га просвећеност - стручњак је, историчар - нагони да не служи политици и
не подлеже страстима, али он живи, мисли, осећа, истражује и гради зн
у оквирима одређеног времена и места, што значи увек у датом друштву
има своја знања, гледишта и пристраности,вредности, интересе, васпитање
и школство, историјску свест, одређене мреже установа, материјална с
ства и духовна богатства, слободе и неслободе... такође науке с њиховом
развијеношћу. Сазнање се одвија у сложеном односу субјекта и стварности
која га окружује. Одређен је умногоме, али ипак не и сасвим, географским и
хронолошким местом на коме настаје. Ипак, стручно се учи и негује.
одређено је васпитањем и стеченом обученошћу, зна се да се може уна
пређивати. Отуда да се данас проучава и преиспитује деловање места ивре
мена на историчара и то да би се критички утврдио видокруг истраживана
ради побољшања шанси за добар учинак. У питању је еманципованост не
средством струке (знања, метод, научни постулати) и могућност процеса
даље еманципације субјекта сазнања.
д) У остваривању основног задатка, јачања научне самосвести и по
већању истраживачких могућности, у најближој вези с теоријом историјске
науке су две дисциплине: једна се бави путевима, поступцима и начинима.
стварања знања, друга прошлошћу историографије. Прва је теорија али и
вештина, састоји се од гледишта, схватања и поступака, а друга од знања о
историчаримаи делима, схватањима и начинима неговања представаоисто
рији од античког времена до нашег доба. Отуда низ од три повезане и
међусобно допунске дисциплине: теорија, методологија и историја исто
ријске науке. _
Свако бављење историјом није научно и историографија је
појам: треба разликовати пренаучну, научну и ваннаучну (публици
политичко-публицистичку) историографију. Научној претходи, како и им
каже, преднаучна, а с њом упоредо постоји ваннаучна. Оно што одликује
научну историографију јесте строгост метода и поуздана обученост кадра.
томе сагласно висока каквоћа учинка, у чему истакнуто место има теорија
историјске науке, експлицитна или не. Све врсте историографија су на су
протнојстрани од параисториографије, јер оне стварају историјске п
ве посредством знања веће или мање каквоће. У случају параисторио
је произвољност средство стварања погрешних представа, незнања __

она истовремени производ. Такође је она често израз страсти али и њихов

272
| МИСЛИТИ ТЕОРИЈСКИ У ИСТОРИОГРАФИЈИ2

подстрекач. Пири и сугерира мистерију. Облик је разарања ума, од друге

половине 19. века и средство екстремног конзервативизма.
У систему филозофије а ван историографија свих врста је филозофија
историје. Она настоји да схвати историју занемарујући у већој или мањој
мери систематску емпирију и ослањајући се на филозофски поступак и ло
гику. Супротно од науке, усмерене на садржаје човековог живота у друштву
поком конкретног времена и с циљем да стално усавршава и допуњава знања,
она трага за суштинама, праузроком, смислом, циљем, временом уопште.
историје. И гради најопштије ставовеу тежњи да створи целовит, по прави
лу затворен систем. У новије време се Агнеш Хелер заложила за теорију
историје која на основама знања историјске науке и откривеним механиз
мом њеног мишљења, као и ослонцем на остале науке, посебно на оне о
човеку и друштву, и узимањем у обзир целине човековог искуства, ствара
теоријске погледе о условима и облицима реалног живота отворено за нова
знањаза практична улога јој је да пружа човеку могућности да боље и цело
витије разуме стварност у којој живи и усавршава је сагласно хумани
стичким идеалима. Оваква теорија себе сматра супротношћу идеологијама,
а одбацује и филозофију историје као идеологизирајућу, плод је лоших иску
става са идеологијама у 20. веку. Дакле, не треба је мешати с теоријом која
се бави самом историјском науком.

О примени теоријског у истраживању

Са препородом историографије крајем 60-их година, добило је значај
и истовремено изазвало контроверзу становиште да се мора систематично
теоријски мислити већ у самом процесу истраживања и грађења резултата.
За разлику од теоријских схватања о историјској науци и њеним начелима,
путевима и проблемима сазнања (теорија историјске науке) такође и сасвим
другојачије од грађења практично применљиве теорије корисне за стварање
куманијих околности живљења (теорија историје), овог пута се у самој
стварности историје запажају кључне или важне појаве, врсте кретања и
структуре и на основу њих се граде гледишта која истовремено чињенице
повезује у целинувиђења, у теорију.Тако настајенаучновиђење стварности
(уместо преузимања, на пример, политичког виђења),за који се с доста до
брих разлога верује да је важно за побољшање могућности доградње резул
тата. Јирген Кокаи недавно преминули Томас Нипердајупозоравајуда није
реч о "теоремама уколико - онда”, присутним и у ранијој историографији
"најчешће тривијално, ретко са средишном улогом ине подстичући сувише
Надискусију".“ Наиме, подразумевају се теорије (у множини) које стичу
| средишњу улогу и наводе на снажну размену мисли. Немачка структурали
32
Agnes Heller, A. Theory of History, Boston 1982. (нашеиздање њеоград 1984)
a3
Jürgen Kocka und Thomas Nipperdey, Einjahrung, in: Theorie und Erzahlung in der
isestrichte. hg. von J. Kocka i Th. Nipperdey, Theorie der Geschichte, Bd. 3, Munchen 1979.
| S. 7-13, посебно 9.

273
АНДРЕЈ МИТРОВИЋ

стичка школа следи овакво гипко Кокино одређење: “Теорије би биле

изрични и конзистентни системи појмовакоји се не могу извести из(ис
ријских) извора, али који треба да служе препознавању, разумевању и об.
јашњавању историјских садржаја“ Ханс-Урлих Велер додаје да то
неке сасвим опште теорије(попут филозофије историје), него су“истори
ски обавештене" и плод су "компромисаизмеђу уопштенихсуштина иис.
ријски одређених садржаја”, једноставно да је у "историјској науци реч.
историјским теоријама“.“
им је функција истоветна са к
које је историографија преузела одневног или политичког живота.
Када се, на пример, каже "устанак”, ”рат“, “држава", "дипломатски прегово
ри“ и сл., употребљава сеједаноквирни појам, сасвим одређен иакоје општи
и њиме студије добијају корисно усмерење о предмету којем се посвећује
Потом, у току истраживања, долази до откривања сасвим посебних садржај.
која дају одређенозначењеу оквиру општег појма, историјска знања откри
вајумноге ратове,устанке,државе, дипломатске преговоре. (Пелопонески
рат, Боксерски устанак, итд.). Међутим, управо наведена врста кључнихпој
мова утиче на стварање аналитичке слике, а модерне теорије усмеравају ка
синтези.
а) Захтев за теоријама изазван је ограниченошћу учинка исто
фије сведене наемпирију, амасом податаканедовољно повезаних
без виђења целине процеса и појава услед наглашености поједин
садржаја, с недовољним уочавањем структура, свођењем развитка на до
гађања и деловања људи, група или установа, оскудне рефлексивности и са
упрошћеним тумачењима. Томе насупрот нудили су се примери спонтано
насталих теорија у интелектуалније заснованој научној историографији
(пре свегау школи аналиста, такође и“новој економској историји“ у САД).
а и далекосежни захвати друштвених наука, значај апстракција и теорија у
природнимнаукама, поново откривање корисности учењаМаксаВебераитд.
а и недогматско, ни крајње левичарско ни крајњедесничарско, читањеМер.
кc3.
Сврха теорија је вишеструка, али се чини сводљива на то да и ______

ња усмере омогућујући сређеније виђење стварности, изоштравање појаван.

проширење студијског подручја: да пруже претходно, тиме и хипотетичко.
схватање структуре и особитости процеса и појава, као и одликавећих исто
ријских целина; коначно, да упуте на одговарајуће структурисање на
34

Jürgen Kocka, Teorien in der Рraxis des Historikers, Forschungsbespiele trilih.

Diskussion, in: Geschichte und Gesellschaft, Sonderheft 3,S. 10.
35
Hans-Ulrich Wehler, Anwendung von Theorien in der Geschichswissenschaff, h.
Theorie und Erzahlung, S. 1739. посебно 33, 35-36. неоспорно је да ове теорије морајубр.
из: 10:eне емпиријском испитивању и на тај начин доведене у склад с одређеним максимуму.

емпиријских информација /.../. Оне не могу противречити важним изворима, него им мора,
бити складне“ (36-37).

274
 МИСЛИТИ ТЕОРИЈСКИУ ИСТОРИОГРАФИЈИ:

истраживања и омогуће и потпунијеуобличавање резултата. Подразумева се

систем претходних појмова и гледишта које тројство истраживање - уо
бличавање резултата - излагање осмишљено повезује у поузданији и брже
остварен учинак. Теорија је у функцији сложене и доречене претпоставке.
Она служи као подлога истраживању током кога је проверавана и може бити
или одбачена или прихваћена као оквир схватања и тумачења.
б) Теорије о којима је овде реч настоје да пруже сређену и на битно
сведену слику и већзато структуришу стварности, али појављује се изрична
или посредна сугестија да се увек ради о динамичним структурама ношто
историчар не можезанемарити кретање. Она се садржи и теоријским погле
дима (тј. још увек неразвијени и несистематизовани у теорији). Велер
упрошћено говори о "дугом постојању процеса и структура“ с присутном
*динамиком развитка”, тј. о "социо-економском процесу трансформације“,
што се у случајевима конјунктурног тренда своди на структуру исказиву“
обичним тројством "почетак, ток и крај“, у случају политичких режима на
"почетак, фазу владања и крај“ и у суштини друштва у "настанак, потпуну
развијеност и разрешење облика социјалне неједнакости“. У дубинама
стварности открива се "анонимна констелација услова историјских процеса
и структура“ заснована на тројству кретања: "економски развитак, друштве
на промена и процес политичког одлучивања". Велер је склон да доследно
овомвидиисторичарев задатак овако: "Схватитипроцес и структуре уњихо
вом кретању кроз време“.“теоријаделује као општапоукакоја јасно упућује
на стварност тиме што упрошћава сагласно суштини, и сврха јој је да
истраживања имају исход сагласно конкретном стварном које открије.
Теорија увек настоји да уочи и изложи саме основе, без обзира на
степен општости појава и процеса о којима је реч. У Велеровој теорији се
може конструисати (појам је у смислу инжењерије) модел саме историје:
"рад,власт, језик, конституишу свет човековог живљења“ и чине "средишње
димензије сваког друштва”. "Основа“ је у "систему друштвене неједнако
сти", па отуда да је кључно кретање само мењање "историјских суштина
друштвене неједнакости". Целину овог схватања употпуњује уочавање "три
јаде коју чине рад, власт и култура". У привреди се основно своди на “рад".
чини се ипак претежно друштвено схваћену категорију, политика тумачи
као "неравномерна подела шанси за поседовањемоћи", култура "каоначелно
исто толико вредна димензија колико и социјална неједнакост“. По овој
схеми у друштву је најважнија"расподела моћи".”
ц) Теорије је могуће разврстати на основу више различитих критери
| јума. На пример,оне које су створили историчари и оне преузете изосталих
наука. У овој другој групи истакнуто место припада теоријама друштвених
36
исто: такође, Н. U. Wehler, fragen an Fragvardiges. Eine gedampfte Replik auf Golo
in "Plaidoyer", S. 57-60. заступање приповедања: Golo Mann, Plaidoyer fitr die historische
ilung (40-56) i Antwort des Fragwirigen (61-62).
in
као напомена34. вид. Наns-Ulrich Wehler, Historische Sozialwissenschaft und Geschi
ibung Gottingen 1980, исти, Аик аст бексhichte lehrmenº München 1988.

275
АНДРЕЈ МИТРОВИЋ

наука,по правилу дореченим, о конјунктурним процесимау привреди.

њима и врло цењена теорија Кондратјева о "дугим конјунктурним
ма", о привредном расту или новцу; о социјалним слојевима или ст
кацијама; "идеални тип" Макса Вебера или "реални тип" Ота Хинцеа итд.
Према општости се теорије могу поделити на оне о историјиуопште (ски
цирали смо ону Велерову) и на парцијалне различитог нижег степенаап
стракције. С обзиром на обухватност теме, географског региона и времена
трајања, некиделетеорије наоне кратког,средњегидугог захвата (
Распрострањено је уверење да су најупотребљивијетеорије средњег захва
које, према схватању немачких структуралиста, испуњавају услов "времен
ско-просторне ограничености" (на пример, теорија кондратјева важи ам
сто и време капиталистичког друштва у доба модерне).
Међу теоријама створеним од историчара изузетну снагу већ врлодуга.
времена има становиште аналиста о "тоталној историји“. Она подразумев.
јединственост појава и процеса у оквирима подједнако важних свих основ
них подручја историјских појава, чиме се пориче оправданост редуковања.
историје на само неке њенеделове, дакле и стварају методолошки п
ви за синтетички резултат. За разлику од Велера и његовог социолошког
критеријума (чини се увек социолошко-политичког), Фернан Бродел кори
сти историјско мерило и открива структуру времена сачињену од "привидна
непокретног“, тј. веома спорог тока (промене природне околине која је "ме
сто радње” историје), од полаганог тока (промене у друштву, привре.
менталитету) и брзог тока(промене у политици исказанеу збивањимаи
учинку појединих људи). У оквиру овога учења је и вероватно највише по
мињана теорија, такође Броделова, о "појавама дугог трајања“ које чини
друштвено-привредно-ментално, дакле садржаји средњег дела структуре.
историјског времена“ занимљиво је да је Фриц Фишер поставио једну
општу теорију на основу истраживања сасвим одређене материје, немачке
историје у раздобљу 1871-1945, синтагма "савез елита“ садржи тумачен.
широког захвата о повезаном деловању водећих слојева при суочавању с
питањима и проблемима оптерећеног историјског времена (што је очевидна
плодно сагласно Велеровој тези о примату неједнакости у прерасподели
моћи):
18

Fernand Braudel, La Mediterranée et le monde mediterranéen a repogue de Fig.

II. Extrait de la Pr: dans: Ecrits surrhistoire, Paris 1969, pp. 10-13; исти, нision a
sciences sociales, La longue durćе, исто, pp. 41-83.
зо
Гnitz Fischer, Blindnis der Eliten. Zur Kontinuitаt der Machtstrukturen in Den.
schland 1871-1945, Dusseldorf 1979. садржај ове омање књиге може бити узет као закљ,
који је истовремено и теорија целог Фишеровог, скоро искључиво на великим емпиријским
истраживањима, створеног учинка, дакле као типична развијена теорија створена из сами
историјских студија. Мора се ипак скренути пажња да се Фишерова истраживања концен
тришу на први светски рат и године које су му непосредно претходиле, што опет побуђује
размишљања о довољности да се хронолошкидужа и садржајно сложенија целина сагле
постојећу литературу) на основу доследног проучавања једног њеног изузетно важног ( - .
пута и хронолошки средишњег) дела.

276
 мислити ТЕОРИЈСКИ у ИСТОРИОГ
РАФИЈИ:
Можемо говорити о типу опште теорије која је ипак ограниченог зах
пита Водећи људи француске школе историје међународних односа Пјер
нувени Жан-Баптист Дироселстворили су теорију деловања "дубинских
terropa“ (географија, демографија, економија која изазивасукобе, економија
која подстиче сарадњу, финансије, национална осећања, национализам, па
изам) у међуутицају са људима, пре свега оним из политике, тачније
ицима.“ Запазимо да је у темељу већ искуство настало и проширено
о значају "људског фактора", што је и независан теоријски став. Он
ичен у Марксовом становишту о делатном човеку у датим условима,
пашенјеу гледиштима Арнолда Тојнбија о одговорности и улози елита
I крајње изазовним временима, такође и у недавно изнесеном поверењу
Пола Кенедија у човеков интелект као чиниоца преовлаћивања опаке кризе
нкана прагу 21. века“. У подручју проучавања међународниходноса је
и Велерова теорија, исказана изразом "социјалимперијализа о
империјализма у несигурности тзв. "образованог грађа м",
нства"
мена које је доносила све захукталија индустријска револуција у
њим деценијама 19. века, па су одатле проистекле распрострањене
ње (идеологије, политички захтеви и напори) за ширење државе на пре
венска подручја“? У ово гледиште је уткана теорија о "примату уну
пашње политике”над спољном. Међу теоријама империјализма треба
“
исетити на дуго време утицајно и ван марксистичког круга Лењиново
| Мишљење.

Треба рећи да функцију теоријских усмеравања садрже имена која

подручја по правилу нових истраживањ наиме уз имена "историја
а,
" и "социјална историја", још и историје менталитета, друштвеног
свакодневице, маргиналних група, обичног човека итд.

| 9георијском и излагању
У 2. веку н.е. је Лукијан као предуслов којим мора располагати добар
р, навеоуз оштроумност у схватању политичких прилика, такође и
за излагање. Није оставио места двоумљењу због чега: "Посао
и историје јесте да извештава о истини“.“ Наиме, одавно се схвата и
и да историчарево излагање мора бити добро и вешто, али такође и
непе Веnоuvim et Jean-Baptiste Duroselle, Introduction à l'histoire des relations
| Parisºjogi.

Werke, Deutsch vonTheodor Fischer, Bd. 3, Berlinsa, S. 171-172.

277
АндFEJмитровиЋ

тачно. Оно доиста спаја вредности облика и садржаја, данас би се рекло

културно и научно. Као и другде, ни у историографији није вештина изла
гања тек пуко питање форме.
а) императив "напросто рећи како је уистину било“ садржи захтева.
у самом излагању мора бити видљиво начело објективности. Ранке својим
|
захтевом подстиче мисао да и проблем форме обухвата суштину наукеито
већ зато што исказ не мора увек да садржи оно до чега се дошло савесним
студијама. Исто је већ давно запазио Тацити у 1. веку н.е. осетио се обавезан | |
да унапред нагласи да ће казивати "без страсти и пристрасности“ (sine iraе.
studio),“ тј. он је већ онда поштовао много векова млађе Ранкеово правила.
Сигурно је да је домет вредности резултат садржан у томе чему се дај.
предност: лепом излагању (естетизира историја већ формом),доследној оди
ности стварности (па се прибегава хронолошком ређању безбројних подата
ка),илипоштовањунауке(настоји се стварати резултато објективномсвету
који се сазнаје а не и реконструише, па се прибегава, на пример, тематско
-хронолошкој обради или употреби научне теорије). Претходна намерај
полазиште студија и игра изузетнуулогу у избору онога што ће се саопш.
ти.“ Реченочини разумљивим да је с препородом историографије и продо.
ром теоријског дошло до контроверзе и сукоба привидно само око форме
приповедање и (или) теорија?
Важност форме се у међувремену показала и на особит начин тако
што је с појавом кризе историографије, онда и током њене обнове посред.
ством новог продора научништва, споља дошло до, прво, великог труда
филозофа, првенствено логичара, да открију поступке мишљења у исто
рији,“ друго да се оспори било каква научност историографије, што ј
најупорније заступао Хајден Вајт, амерички професор, још од друге поло
4.
Leopoldvon Ranke, Geschichrenderromanischen undgermanischen И Керол РА.
bis 1514. Leipzig 1874, Sv. vш (предговор првом издању из 1824), ово становиште јена
вине пута варирао, па и у предговору рie serbische Revolution из 1829 (Андреј м
Леопол фон Ранке о српској револуцији 1804. године, у историјски значај српске
1804. године, уредио васачубриловић, Бeoгрaд 1983, стр. 105-126).
----
корнелијетацит, Анали, превела љиљанацрепајац. Бeoгрaд1970, стр.з. Ја
Tacitus und die Unparteilichkeit cles IIistorikers, in: Würzburger Studien zur Aite
schaft, Jahr 1936,S. 1-20.
-in
Ново стање расправљања око Ранкеовог императива ствара питањепоста
поводом 100. годишњице Ранкеове смрти: Hans-Ulrich Wehler, Was bedeuter Leopold.
ke heate?, у исти, Аus der Geschichte liernen? S. 98-100. о тренутном стању приказ.
понудом тумачења Раштick Bahmers, Subobjektiv. Der Historiker als. Mystiker, in:
Allgemeine Zeitung, 7. Juli 1993. обимнији прилози: 1.eopold von Ranke und die modem.
Geschichtswissenschaft, hg. von Wolfgang.J. Mommsen, Stuttgart 1988; LeopoldvonRanker.
the shaping ofthe Historical piscipline, ed. by GeorgG. Iggers andJamesM Powell New
1990; Felix Gilbert, History: Politics or Culture? Reflections on Rankc and Burckhard
Jersey 1990. _

и
најрепрезентатиннији је часопис History and Theory који излази од 1961.
K.G. Faber, Theorie, 1982, S. 13-17.
278
 МИСЛИТИ ТЕОРИЈСКИ У ИСТОРИОГРАФИЈИт

вневнихгодина.“ Протагонисти обаовапокушаја сенису посветили иску

пву непосредне праксе истраживања историје, мимоишли су и проучавање
|спржаја и облика теоријских полазишта, самосвести и методологије исто
| ријске науке, пропустили су дапажљивије проуче садржаје историје у исто
pинарским обрадама стварности крупнијих или ситнијих целина историје;
| нису се ограничили наанализу језичких и стилских средстава и логичких
поступака на примеру изграђених историчаревих резултата. Јесу дали за
нимљиве подстреке размишљањима, али нису могли доказати далекосежне
BERARе о несазнајности историје. Не сме се, ипак, занемарити, да се на
основама логичких истраживања облика и начина саопштавања резултата у
| историографији откривају мисаони поступци, чиме се нуде корисна знања,
паиона за допуне или поправке сазнајног процеса. Корисно је знати и то да
ке стилским анализамаможе покушавати засновати аргументација да исто
графија нијеништа друго- како тврдиВајт - него уметност и филозофија
рије (дакле управо оно што историографија није и не жели бити), што
E MOра узети као још један подстицај за самоиспитивање научне историо
графије.
| б)историографија је две и по хиљаде године казивала о историји при
menaвeм оносеипоказало веома погодним, чаки када је требалоисказати
EEEEversakпност, штавише било је иимаоних који су уверени да је иједино
користан начин историјских казивања. Теорија је ударила на дугу и укоре
нену традицију, што је природнодонело отпоре, али су се појавила и пот
питањада ли је реч о увођењу делимичних новина, о захтеву за потпуном
ном или о понуди симбиозе новог са старим“ проблем је био мањи
Историографијама које су поодавно искорачиле из подручја политичке
врије и обраде догађаја, какве су енглеска, француска и, посебно модерно
крена, америчка историографија, све је било изузетно актуализовано та
историчаревпосао остајао у границама политичких појава, иза чега
РЕНешће стајаловисоко идеолошко вредновање националнедржаве. Оту
нутравопарадигматичнозаоштравање на примерунемачке историографи
к. Она је од краја 19. века, са преовлаћивањем "неоранкеоваца“, била
смислу поштовања националног, алије 60-их годинау Западној
|вређена
tit. дошло
__
до преображаја историографије а и прихваћен је - мада уз

Науden whites је своје тезе изнео први пут потпуно развијено у књизи Metahistory
|Lнitorical Imagination in Nineteenth-Century Europe oбјављеној 1973, затим укњизи Topics
E JE Essays in Cultural Criticism (1978) и The Content of the Rom. Narrative Discours
Representation (1987). истог уверења је и 1 awrence Stone, који је у сcejу под
Revival of Narrative: Reflections on a New Old History (у: Past and Present) још
поновну доминацију приповедања у историографији. У овом светлу требавидети
за теоријом: Jürgen Kocka, Zurick zur Erzihlung? Piadoyer für historische
lation, in: Geschichte und Aurklarung, Göttingen 1989, S. 820 (објављено први пут
__

КОЛИКо се може закључити опала је напетост између присталица приповедања и

пасеприповедање такође узимакао научни начин говора (којиипроширује своје
Aок су мишљења Вајта занимљина као подстрек на размишљање.

279
 АНДРЕЈ МИТРОВИЋ

отпоре - подстрек за проучавање друштвено-привредне проблематике уз

снажну примену теоријског. У овом процесу је осетно било присуство
литике,најупорнији противницитеоријесу билиизредоваисторичарак.
зервативно-либералних политичких уверења, док су се за теорију залагали
леви либерали, присталице социјалисти, недогматски марксисти или мар
ксизмом подстакнути истраживачи. Изузетно је важно да је расплет био
сагласан релевантности сазнајног момента у корист теорије ради
пређивања научности. У Источној Немачкој су истовремено остали упор
противници нових стремљења тврдећи да историјски материјализам пружа
не само довољну него иједино исправну теорију.“ __

в) Форма излагања је била и остала превасходно писана, дакле сводисе

на употребу речи у оквиру реченица и на композицију текста. И даље важи
за нашу цивилизацију природан узус да се морају поштовати речник и пр
вила књижевног језика. С тим да се лексика историографије не ослања сам
на лепу књижевност и говор свакодневице образованих слојева, него и на
најбољу (и добро писану) политичку литературу,уметничку публици
и науке уопште, а користи се и неопходним туђицама. Композиција је св.
љива начетири могућности: поштовањехронолошког реда, поделапо пред
мету, предметно-хронолошко разврставање и паралелни приказ збивања и
појава у главним областима историје, тј. друштву, привреди, полипици и
култури.
Традиционално је начело да се користи све оно што може помоћи
изражајној снази историографског списа, чиме су обухваћене и лепота
гачност. На истом начелу темеље се и новине које је донела теорија. _

казивања се само даље унапређује, али с тим да наглашавањем виђења

становишта све више замењује донедавно преовлађујуће приповедање. Уме
сто континуиране приче, имамо добро организован текст са истакнутим.
главнимтезама, прегнантно изнесенимуз употребуречникаи фразе који су
подређени стручности, онда одговарајућа аргументација и расправљања о
другимгледиштима, могућим решењима ипостулатима примењенетеори
је. Наслови су издвојени и употребом посебних типова слова, датису нагла
сци посредством уоквирених текстова (могуће и на површини боје који
такође одваја од осталог текста), по правилу има много различитих визуел
них показатеља (табеле и графикони,бројеви и фигуре, понекад и спекта.
боја или интензитети исте боје да би се исказале различите појаве или
различита снага њиховог испољавања, онда историјске карте с комбинаци
јом класичне картографије и визуелних показатеља политичких, привред
них, друштвених и културних прилика и чињеница). Данас се под добрим
текстом све чешће подразумева јасна и убедљиво поткрепљена слика
31

политички садржаји у немачкој историографији заслужују најпажљивију студија

обраду,тзв. "Historikerstreit" или "die Habermas-Kontroverse" из 1986. године показује дао
форми "историзације“, тј. у име доследније научности и уз искоришћавање неодгова
примера из савремене историје и из прошлости, спроводи релатинизација, тиме и по __

отклањање оштрих негативших оцена о насилничком нацистичком режиму, што се ЦЕНИ -

враћање митонима.

280
 МИСЛИТИ ТЕОРИЈСКИ У ИСТОРИОГРАФИ
ЈИ:
ријског са истакнутим оним што је кључно. Ипак, најважније изражајно
средство остају реч и текстуална обрада.
Основне врсте радова су исте као и раније: расправе, студије и синтезе,
док монографији неоспорно припада средишње и најважније место. Есеј је
обновљен и стиче већу улогу него раније, јер омогућава згуснуто тумачење
и развијање гледишта. Новина су теоријски текстови, проблемски, системат
ски и сразмерно кратки, важност су стекли нацрти и упитници као приступи
истраживању. У снажном развоју су најразноврснији приручници, биограф
ски лексикони или тематски речници историјских појмова (за савремену
историју, за други светски рат итд.), сложене хронологије често обогаћене
графиконима и статистикама, одломцима из извора, политичко-географском
скицом простора, старим фотографијама итд., онда модерно сачињени исто
ријски атласи, па графички одлично опремљени и композиционо сврсисход
но разуђени прегледи раздобља или развитка одређених појава и сл.
г) Нова композиција је углвном двострука. Једна се гради на крупним
или кључним, лако уочљивим конкретностима истраживане стварности (по
историјским регионима, циклусима збивања, појавама, друштвеним групама
и слојевима, установама и организацијама, истакнутим личностима итд.),
подређена је задатку да олакша уочавање и схватање основних резултата и
аргумената, блиска је слици стварности. Можда се може назвати оневидном
композицијом. Сагласно конкретном богатству стварности и ради на
глашавања открића, систематски је подељена на делове, поглавља, одељке,
пододељке или тачке са тезама, а значајну улогу добијају графичка решења
и коришћење визуелних показатеља. Све је усмерено на што већу еконо
мичност излагања. Оваквакомпозиција омогућава да текст буде усредсређен
на основно и довољно и да је концизан, што је посебно потребно и могуће
код обрада појединих раздобља сагласно начелима обухватања целовите
историје“.
Друга врста композиције се заснива на споју ауторовог схватања исто
рије уопште и с обзиром на истраживано. Овога пута премоћан остаје до
следно текстуални исказ, јер се тежи обухватној и садржајној обради без
редуковања на кључне саставнице и прекретнетачке, пружању што богатијег
увида, а и бројеви се чешће дају у самом тексту него распоређени у визуелне
показатеље. Ова композиција би се могла назвати концепцијском. Чини се
да је најчешће примењена у најзначајнијим историографским делима друге
половине 20. века. Њена одлика је да иначе доста разуђен текст (поглавља,
одељци) окупља у основну поделу на две, чешће три, понекад и више вели
| ких целина (делова) сагласно виђењима историје и из њих изведеним тео
ријским схватањима. У оквиру монографије ове целине могу бити међу
собом слабо повезане, делују као независне, алису ипак само делови кохе
peнтне структуре. Она обухвата, дакле и спаја, делове испитаног времена,
5.

могући примери: YvesCrozel et Christian Le Bas, Les grandespitissances deconomie

Iiberale 1914-јунis, Paris 1991.

281
АНДРЕЈ МИТРОВИЋ

простора, појаве или процеса, пошто је и сама исказ схватања уједно је и

глобално тумачење.
Успешност овакве композиције пружају и најпознатија дела новије
историографије. Бродел своју чувену монографију о Медитерану у време
Филипа II разлаже у три дела 33 први се бави географским тлом и значајем
физичких облика и климатских услова, други је посвећен свему ономе што
се може назвати заједничким живљењем и колективном судбином људи на
датом месту и у датом времену, док трећи пружа политику догађања и
учинак појединих личности. Историјски свет је систематизован утритемат
ска подручја која су упоредо три историјска времена, што значи и три врсте
кретања, али је ипак обухваћен и приказан као целина. Марк Блокје у књизи
Феудално друштво обраду свео на две групе појава, једном обухватио
проучавања веза човека са човеком и другом студирање друштвених слојева
и управљање људима“ Диросел је Ренувенову и своју теорију примени.
унеколико модификовано на проучавање својевремено актуелног и сасвим
конкретног територијалног проблема (тршћанског сукоба од 1943-1954).
Композиционо решење јенашао у издвајању три паралелна дела“ моглоби
се рећи у три монографије од којихје прва посвећена претпоставкама (фи
зичка, привредна и антропогеографија, онда историјски предуслови, па ста
новишта двају непосредно заинтересованих и сукобљених чинилаца.
Италије и Југославије), друга току збивања саме кризе (одређеном по схва
тањима дипломатске историје у класичној историографији), а трећа је мо
нографија новог типаукојој се на основумодернихтеорија криза и теориј
о “дубинским чиниоцима” испитују обележја сукоба и дограђују теоријски
погледи. Пол Кенеди у обради на изглед класичне теме о успону и паду
великих сила(очевидно се подсећанакласична делаМонтескјеа иНибурас.
успону и паду Римског Царства), стварно испитује однос економских про
мена и војних конфликата у току пола миленијума од 1500. до 2000. године
окосницу налази у постепеном израстању биполарног света друге половине
20. века, али све сагледа у оквирима друштвених прилика и испитивање
своди на међуутицаје стратегије и економије и обраду дели на два дела: на
прединдустријскии индустријски свет.“ Овим јеу оквире два основна дела
композиције окупио доиста сложену материју.
Без обзира на велике разлике између појединих писаца и дела, увек је
реч о композицији која омогућава истовремено аналитичко и теоријскопро
дирање у глобале историјске појаве. Отуда најчешће посебан знанi
завршних одељака, у којима се испитује употребљивост постигнутих знања
33

Fernand Braudel, La Mediterranée et le monde mediterranéen a lepogue de Pi

II, Paris 1949 (коначно уобличено издање у две књиге 1966).
34 Marc Bloch. Societe feodale,vol. 1-2, Paris 1939-1940.
3š

Jean-Baptiste Duroselle, Le conflit de Trieste 1943-1954, Bruxelles 1966.

56

Paul Kennedy,The Rise and Fall of the Great Powers. Economic Change and
Conflict from 1500 to 2000, New York 1987.

282
 МИСЛИТИ ТЕОРИЈСКИ У ИСТОРИОГРАФИЈИа

сплетених од чињеница и општих погледа. Тајдео књиге Блокује послужио

поткрије целину односа феудалног друштва, Дироселуда трагаза предло
реалног решења конкретног сукоба, доксе Кенеди упустио у сагледава
ње садашњости и покушаје стварања одговорних претпоставки о будућ
ности. Историчаревом учинку се дају практичне вредности. Уз унапред
прихваћено да се њиме обогаћује фонд знања, Диросел и Кенеди трагају за
И ућностима стручне помоћи политичкој пракси, први настоји да олакша
плажење у једном одређеном случају, други уопште у садашњости и у
дућности, по потреби идаупути опомену указивањем на опасне токове.

о самосвести
Теоријско гради самосвест историчареве струке на откривеном емпи
ријском, искуствима истраживања и научнимсхватањима. Срж ове самосве
пи чине теорија историјске науке, методологија историјских истражи
вања и историја историографије, али се међу њеним садржајима налази
исхватање научног сазнања као корисног по себи и као задовољавања посеб
но интереса савременог друштва за рационалним, на науци заснованим
iризовањем, у том оквиру иза поузданим знањима о стварности историје.
ну важност имају гледишта о повољном и неповољном утицају време
коме се обавља истраживање. Отуда и захтев за сталним преиспитива
ном утицаја идеологија, опште историјске свести и колективних емоција
E и њиховог подвођења контроли свесног, тиме и одлуци о прихватању
или потискивању с обзиром на корисност за постизање што потпунијих
нања. Такође, своје место има и искуство створено практичним истражива
и уобличавањем резултата.
Кључно у самосвести јесте наглашен захтев за објективношћу и то
поструко: у схватању света, у одређивању циљева науке уопште и конкрет
__
живања и, најзад, у саопштавању постигнутих решења. Наглашени
пивизамје полазиште изреченје посредством једноставне начелности
iо зато штојеу питању подручје сазнањау коме изузетно велики значај
гу има субјективност, садржана у истраживачу и у интересима и погле
| има времена у коме се истражује, моћна у мери да резултат од знања о
| лирности прекроји у тврдње сагласне потребама неког или нечег. Објек
ивност не значини више ни мање него позив на задовољавање интереса за
њем, тиме и на супротстављање служењу ономе што није научност.
Et: самосвести је да усмерава оног који сазнаје, одлучујућег субјекта,
| i историјску науку и историчара. Она је и свест о хтењу за истином и
| ковојвредности, подршка је свесној истинољубивости насупрот партиј
вели. У последње време се с добрим разлогом подсећа и на следећу Ранкео
рању: "Историчарева намера је зависна од историчаревог виђења".“
зумевају се сложеност и тешкоћепостизања сазнањаизато се показује
| ону тачку на којој се у субјекту психолошки заснива процес грађења
-m.

| | као напомена 44.

AII, IPRJ МИТРОВИЋ

знања; да би се сазнало мора се имати одговарајуће схватање, наука и

научник морају имати свест сагласну сврси.
Модерно теоријско у историографији има смисла уколико усмеравака
увек сложенијем и обухватнијем, такође и независнијем сазнању“ оно је
она психолошка дистанца која одваја (свешћу и знањима) субјекта који
истражује од објектакојијеизложен истраживањуито управозатоштоњих.
животне околности веома приближавају, преплићу, настоје изј
Укратко, теоријско побољшава могућности сазнања обогаћујући и __

усавршавајући метод рада, а сваки нови сазнајни учинак је увек и подстрек

научној самосвести и нови део њеног садржаја.

Andrej Mitrović
TO THINK THEORETICALLY IN HISTORIOGRAPHYу

Summary

Theoretical thought builds the self-consciousness ofthe historian's profession

upon the discovered empirical, the experiences of research and scientific beliefs. Th.
core of this self-consciousness comprises theories of historical science, the metha.
dology of historical research and the history of historiography, but it also includ
the understanding of scientific cognition as useful in itself and as the satislacional
contemporary society's special interest in the rational,ineducation basedonscience.
and within that framework, in reliableknowledgeof the realityofhistory.Particularly
significant are stands on the favourable and unfavourable influence of the time II.
which the research is conducted. Hence the demand for the constant re-examination.
of the influence of ideologies, the general historical awareness and collective emo
tionsin order to bringthem under thecontrolofthe conscious,including the decision.
onacceptance or suppression in regard to the usefulnessofacquiringas compre
sive knowledge as possible. Experience gained from practical research and the
ping of results plays a significant role as well.
The key trait of self-consciousness is the stressed need for objectivity, whichЕ
threefold: in comprehending the world, in determining the aims of science in gener.
and in concrete research, and finally, in announcingthe achieved solutions. Empi -
sised impartialityisthestartingpoint. Itisarticulatedvia simpleprinciplespreisa.
because what is in question here is an area of knowledgein which subjectivity R. J.
major significance, for subjectivity is present in the researcher and in the interes.
and views of the time in which the research is conducted, it is so powerful ha i
reshapes the results of the cognition of reality into allegations concordantwithin.
38

Велер заоштрава Ранкеовутврдњу с обзиром на своја уверења: "Стварни циљ

у сопственој теоријској образованости историчара“ (Н.U. Wehler, Fragen an Fra
60)

284
 МИСЛИТИ ТЕОРИЈСКИ у ИСТОРИОГРАФији,

Ells of someone or something. Objectivity implies precisely an appeal to satisfy

| heless in acquiring knowledge and therefore to oppose serving that which isnot
| intific. The significance of thisself-consciousness lies in directing the one who is
- Illingknowledge, the decisive subject, ie, the science of history and the historian.
Iakorepresents awareness of theinclination towards truth and itsvalue,support
It conscious veracity as opposed to party affiliation. It is with good reason that
Raikes following allegation hasbeen frequently recalled recently: "The historian's
nention dependson the historian'sview." The complexity and difficultiesin acqui
Igknowledge are implicit and that is why stressis laid on the point in the individual
IN Which the process of building knowledge is psychologically based. To learn, one
nisipossess adequate comprehension, both science and the scientist must possess
nonsciousness concordant with the purpose.
The modern theoretical in historiography makes sense only if it is directed
Erdanever more complexand comprehensive and more independent knowledge.
the psychological distance which (through consciousness and cognition)
the subject doing the research from the object cxposed to research, preci
trause the circumstances are brings them closer together,interweaving them
iglo equalize them. In short, the theoreticalisimproving the possibilitiesof
iting knowledge by enrichingthe intellect and perfectingthe method ofwork,
nicach new cognitive result is always both encouragement to scientific self-con
- Bisness and a new part of its essence.

285
 ОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. XXXIX, стр. 287-297 (1992)
prisloslove Lм хххх р. 287-291 (1992)
Оригинални научни рад
Удк930.1
Чланак примљен24. XI 1992.

шир СТОЈАНЧЕВИЋ
Црква шкидемијанаука и уметности

|- МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ КАО ИСТОРИЧАР СРПСКЕ

__ РЕВОЛУЦИЈЕ 1804-1813. ГОДИНЕ

међу проучаваоцима и писцима Српске револуције 1804-1813. године

Милан Ђ. Милићевићзаузимаједно однајзначајнијихместау српској исто
рији. После савременика Устанка: Вука, Проте Матеје, Симе Милу
повића, Баталаке, он припада, заједно са Исидором Стојановићем, Јованом
MINew и Николом Крстићем првој генерацији послеустаничких писаца
ијису се, пространије идубље, интересовалии писали о људима, збивањи
иидогађајима са почетка 19. века, чији резултати о овој преломној епоси
| сприје српског народа и данас стоје у темељима наше историјске науке.
и укупна знања о Првом устанку, посебно у периоду пре систематског
а српске грађе пре свега у
страним архивама Мијато (Чедомиљ
| t: Богишић, Михаило Гавриловић, Миленко Вукићевић, Стојан
На овић, затим Алекса Ивић, Душан Пантелић, Танасије Илић, Славко
приповић), он се показао изузетно заслужним. По својим приступима
вању Устанка, по неким особеностима у писању, нарочито по изве
Историографским жанровима-врстама списа, М. Милићевић заузима
но и оделито место. Оно што обележава и карактерише Милана Ми
као историчара Српскереволуцијемогло би се, у сажетомприказу,
| капати у следећем:

II

Милан Ђ. Милићевић јавља се, пре свега, као вишедеценијски вредан

| налачки истраживач и скупљач историјске грађе о Устанку, како оне
|губеног карактера, тако и оне литерарног порекла и, посебно, усмене
manje, тј. казивања непосредне и свеже историјске традиције у народу. То
његова прва карактеристика као посленика (како би рекао мудри
Новаковић) на пољу проучавања новије српске прошлости. Његова

287
ВЛАДИМИР СтојАнчFВИh

волуминозна Кнежевина Србија (1874), сем других списа, управо оби

овом погледу.
Друга Милићевићева велика преокупација била је да се занима.
животописе учесника у Српском устанку, и то не само оних најважнијих
највиђенијих. Његов Поменик знаменитих људи српског народа но:
доба (1888),уколико се односи на људе из Устанка 1804-1813. годин
најпотпунија збирка биографија и биографских скица у старијој српск.
историографији, која је првоустаничке савременике приказала не само као
борце иратникевећикаолица уњиховом приватном животу ираду, сапуно
личних описа и карактерних црта.
Треће обележје М. Милићевића на проучавању Првог устанка, била је
његова уочљива тежња за оценама људи и догађаја, и то не само ради
утврђивања и казивања истине већ и због просветитељског и педагошког
утицања на генерације Срба у патриотском духу. Већи број историјских
приказивања иприповедака, са литерарногстановишта писаних додуше.
ста скромно, представљали су покушај да се у српској књижевности ла
рају историјскетемекако би се посредством историјских извора, али
и пишчеве имагинације, свакако једним критичким поступком утвр
чињеница, оживео, евоцирао и пластичније приказао сам историјски амби
јентПрвог устанка. Јер, професионалниисторичари - како је М. Милићевић
веровао - изван утврђивањачињеница и своје стручне методологије, нису
билиу стању дана адекватанначин, уз то-по њему- и садужним пије
прикажу величину појединачног и колективног напора и жртава, ње
учесника. Другим речима,Милићевић јенастојаода сепредмет историј
проучавања, паи проблематикаПрвогсрпског устанка- Српска рево
постави у функцији ширих национално-друштвенихпотреба и њених
зовних и васпитних тенденција.

III

Првом српском устанку, како у хеуристичком тако иу приређивачком

(редакцијском) и списатељском послу,Милићевићјепосветио уопштедостi
времена. Од његових издавачких и редакторских радова о времену Првог
устанка дужни смоданајпре поменемо издања у Споменицима СКА, ито:
Причања Петра Јокића одогађајима и људима из Првогустанка
Повестницу од почетка времена Вожда српског Карађорђа петровића
написана од пензионираног советника Књажества Српског полковника и
каваљераАнтонија Протића 1853. године у Смедереву
Земље манастира Благовештења у Руснику (осинорене 1793. године).
Рада Радосављевић, тамнавски буљубаша; затим у ГласникуСрпског учен
друштва:
Синђелија попа Матије Алексића из Бранковине, од год. 1793, Оцена
рукописаЛазара Арсенијевића(Бата-Лаке).
Поред још неких других мањих прилога, ова Милићевићева при
ређивачка активност ставља га уредосталих познатих редактора иприређивна
послеустаничкогпериода:Исидора Стојановића, ЛазараТеодоровића, Николе
288
 МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ КАО ИСТОРИЧАР СРПСКЕРЕВОЛУЦИЈЕ

Крстића, Љубомира Ненадовића. Издајући Јокића и Протића он је, у ствари,

својим заузимањем, сачувао за историјску науку два веома драгоцена дела
наших мемоариста. Тиме је већ много учинио за познавање Првог српског
устанка. i
У хеуристици, заправо о начину како је долазио до сазнања о историј
ској грађи, и како је - каткада - скупљао податке о Устанку под Карађорђем,
Милићевић је, унеколико, подсећао на свог великог претходника и несум
њивог узора Вука Караџића. Поред осталог, он сам отоме пише: "Питао сам
старе паметаре за знаменитељуде из њихова доба/., прелиставаосам записе
сувременика, не бих ли нашао штогод о заслужним нашим сународницима
R.J., обраћао сам се потомцима да ми јаве шта се зна у породицама о за
служним прецима Ј.), молио сам наследнике за ближе извештаје /.../, најпо
сле, упутио сам се ка гробовима, и почео самкуцкати и одмаховине и наноса
чистити њихове плоче, крстове, и друге покојничке белеге." Дакле, стари
списи, усмена саопштења, епиграфски записи, поред осталог, улазили су у
посао Милићевића око скупљања података о Српском устанку.
У овом послу, начелно као и Вук, Милићевић је у проучавањима новије
српске прошлости полазио, најпре, одједног моралног начела и једне своје
унутрашње духовне потребе, а то је било осећање дужности дасе славна дела
твораца нове српске државе сачувају од заборава. По њему, слично Вуку, само
онај народима своју будућност и достојанје поштовањадругих, акоје своју
историјузабележио на начин адекватанзбивањима, и величинитихзбивања,
иако је сазнања о њој сачувао као баштину стваралачке снаге предака. Исто
рија једног народа понајпре је скуп оних манифестација јуначких дела и
културних стваралаштава која обезбеђују егзистенцију тог народа и стварају
кновуза слободан живот и друштвену еманципацију у будућности.
За своје унутрашње осећаје и потребе да се бави испитивањем прошло
сти свога народа, Милићевић наводи следећу мисао: "узех озбиљније раз
мишљати о оном што смо ми дужни својим прецима, и што је, у неку руку,
дужност наша и спроћу свога народа, спроћу потомака/.../. лепотау делима
Предака мора изазивати дивљење у очима потомака, а оддивљењадо захвал
Еслиниједалеко. На тајначин, и из поштовањапремапрецима, и подужно
сти према себи, и према својим потомцима,ми треба да познамо људе који
Е својим радом, отаџбину и нас толико задужили".
Милићевић је, овде, мислио првенствено на оне људе који су створили,
но обновили отаџбину, тј. створили слободну српску државу као отаџ
слободних људи. Како је, пак, рађање слободне домовине прошло кроз
страховити рат и највећа ратна пустошења, све оно што је било створено у
време Првог српског устанка, са којим је била обновљена српска држава,
ропалоје-уз ретке изузетке- по његовом слому 1813. године. Отуда је било
имало писаних извора, па је требало користити и све оне друге, и помоћне,
оријске изворе како би се овај десетогодишњи период ускрснућа народне
де могао, колико-толико, реконструисати и тиме сачувати не само од
рава (које време носи собом) него које би,чак, имогло олакшати новим
Енерацијама да се користе искуствима предака и у њиховим напорима и
да се слобода не само стекне већ и сачува и даље унапреди.
ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИh

Истина, пре свега о минулом (славном и тешком) времену ускрснућа

народне слободе, али такође и поука из историје, то је била мисао водиља
Милићевићева у раду на историјском истраживању Првог српског устанка.
Али, у сваком случају, да се то постигне, требало је поћи од чињеница и
података, истинитих, проверених (где је било могуће то учинити), неу
JieIILLIаниХ.
Због оскудности у писаним изворима, историјске грађе службеног ка
рактера као извора првог реда, Милићевић је особито држао до сведочења
људи савременика и очевидаца догађаја из времена Првог српског устанка.
Онје био свестан тога, да ова врста обавештења, по својојчињеничности и
аутентичности, није моглада надокнадивредност грађеиз службенепрепи
ске, алије ипак необично много држао до ње. Као данас савремена средства.
информисања: анкетирања и интервјуи важнијих личности, он је, са своје
стране, користио причања и казивања значајнијих учесника из српско-тур
ског ратовања 1804-1813. године и сматрао је својеврсном, важном, докумен
тацијом. У овом погледу, особито су драгоцена Причања Петра Јокића, с
обзиром на Јокићев положају непосредној околини Карађорђевој и на ње
гову озбиљност казивања, која су један од најважнијих посредних извора о
Српској револуцији.
Слично овом поступку,Милићевићје до обавештења о Устанкудола
зио и путем преписке којује обављао санајближим сродницима учесникау
устанку, затим са ви м државним службеницима овогавременакоји су
већ по свом положајуу администрацији Кнежевине, билиу могућностида
- на разне начине - дођу до сазнања о људима, догађајима и приликама из
времена Устанка. Не треба заборавити и то да је он сам заузимао важне
положаје у државном апарату, да је, између осталог, био и вишегодишњи
секретар кнеза Михаила и да се на надлежном месту могао обавестити о
ономе што га је интересовало.
У овом послу око скупљања извораза историју Првог устанкапосебно
интересовање исмисао Милићевићје показао онда када је трагао заанегдот
ским материјалом о виђенијим личностима. Карађорђе у говору и твору.
дело је јединствено по свом жанру, али и веома цењено и по чињеничној
изворности и по лепоти сликања Карађорђевих менталних и карактерних.
особина, као и његових животних навика, поступака и односа према људима.
и околини. Без података из ове, премда малене, збирке, личност вожда
Српскогустанка 1804. била би осетно непотпуна и мање разумљива, чакиза
неке токове и нека решења самог устанка. Али, оваквог анегдотског штива
Милићевић је изнео доста и у својој Кнежевини, а такође и у Краљевини.
Србији-Нови крајеви, када је о тамошњим учесницима у догађајима Српс.
револуције давао карактеристичне (и дуго времена каоједини извор 3
податке. Треба се, примера ради, сетити језгровитог приказа титу
лесковачког војводе Стреље, иначе Карађорђевог побратима (по свед
Симе Милутиновића), и његовог провсрбијалног одговора после пора
Грделичкој клисури.
290 г
 МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ КАО ИСТОРИЧАР СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

IV

За утврђивање списатељског, књижевног и моралног лика Милана Ми

лићевића у проучавању Првог устанка, значајна су два низа питања:
(1) Милићевићев однос према делимадругих писаца о устанку.- Проти
Матеји, Сими Милутиновићу, Баталаки, Анти Протићу, Томи Милиновићу
и другим савременицима тих догађаја,
(2) Вукова полемика са Милићевићем.
Прво питање подразумева одговор: у чему је и колико Милићевићево
писање о Српском устанку зависно од поменутих писаца и како се он њиме
користио, а друго питање се више тиче методолошких захтева код писања
историје.
У првом, природно је да је Милићевић, као припадник генерације пи
саца послеустаничког периода, иначе акpибичану хеуристичком поступку,
користио резултате претходних писања и да је,уопште,уносио у своје мно
гобројне текстове пуно туђих података и казивања, чак и директно парафра
зираних пасажа. То је чинио до те мере да су туђи текстови каткада били
упадно препознатљиви чак и при овлaшном читању, и то се нарочито односи
натекстове са биографским подацима. Али Милићевић је то чинио на начин
и са мером којима су се ови текстови неосетно уклапали у његове, Ми
лићевићеве, тако да су изгледали-у парафразираноми допуњеном облику
и добрим познаваоцима као ново, оплемењено и изновакултивисано штиво,
утолико више што је Милићевић не само наводио изворе (иако не увек) и
што је о својим претходницима имао доста лепих и захвалних речи, како у
оцени њиховог дела тако, посебно, иу хвали њихових побуда са којих су се
уопште упуштали у проучавања и писања о Устанку.
Значајно је, у овом погледу, код Милићевића то да је он преузете тек
стове допуњавао и "уоквиравао“ новим појединостима, својим схватањима и
новим сазнањима и оценама, тако да се то"туђе" код њега“преливало” у ново
рухо и у нови квалитет.И та,назовимо, зависностМилићевића од првобит
ног туђег текста - кадгод је то уистини био случај - била је апсорбована,
превазиђена и уткана у његово сопствено писање да је изгледала како каква
стандардна, стара и осведочена истина изречена само на складнији, целови
тији и целисходнији начин. Отуда се Милићевић цитирао увек, и онда када
је изворно-фактички био зависан од својих претходника. А отуда и његова
популарност, највећа уз Вука и Проту Матеју, у коришћењу његових подата
ка у историографији о Првом српском устанку.
Вукова полемика са Милићевићем почела је тиме што је Вуков спис из
1860. године Правитељствујушчи совјет Сербски за времена Кара-Ђорђије
ва, или отимање ондашњије великаша око власти, био анонимно критико
ван у Српским новинама које је, онда, уређивао Милићевић. Љут на
непотписану критику, за коју је сматрао да је неправична и злонамерна, Вук
је, мислећи да је то написао Милићевић - одговорио жестоким написом
Одбрана од ружења и куђења.
У историографији о Вуку, познати су разлози које је Вук узимао у своју
одбрану и како је одговарао, нападао Милићевића. Бранећи нека своја кази

291
ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИh

вања, за која су га нападали да су "срамотна или скандалозна" (о неким

личним последицама рањавања Младена Миловановића; Карађорђевог
мишљења о неким поступцима рускевојске у Србији; о Миленковом харем
ском начину живота; Око кршења уговора о пропуштању Турака из Сјенице
и др.) Вук мислећи на Милићевића, са своје стране критикује схватање по
коме"би писац историје пишући/.../једнако морао мислити каквуће корист.
потомство имати од онога што он записује, а одчега по њиховој мисли не
би потомство могло имати никакве користи, оно не би требало ни да запи
сује". Односно, надругом месту, поводом једног ратног лукавства у
погибијом Узур-бега, Вук пише: "Истинаје да је све ово срамота за -

је било срамота чинити, а када је већ учињено, у историји не ваља га кр

За овакова дјела Срби семогутијем правдати,дасу ихони научили одТур.
који су били њихови господари...“, да би, алудирајући на Милићевића.
ључио: "Ко у писању историје куди оно што му није по вољи ихвали оно
што му је по вољи, ја за то не вичем на њега, али за себе мислим да то није
од потребе него да је доста кад се каже како се што догађало па читаоцинека
сами суде и пресућују шта је за кућење шта ли је за хвалу“.
Овим наводима Вук је уствари карактерисао схватања историјског пи
сања у тада, младога, Милана Милићевића, и у томе је имао право. Али, и
Милићевић је, такође са правом, у овој полемици, замерио Вуку што није дао
своје оцене о читавом процесу устанка и рада његових револуционарних
установа, него се само задржао на утврђивању и ређању чињеница. Свакако
даје, уз то, још и мислио на давнашњи Вуков спис о кнезу Милошу из 1828.
када је Вук потпуно хвалио Милоша и потпуно прећуткивао Карађорђа да
ли је Милићевић, критикујући Вуков спис о Правитељствујушчем совјету.
уствари замерио Вуку што је износећи инкриминисане чињенице, потајн.

времена, недајући довољно и оно што је било добро? По Милићевићу,

се тиме наносила и штета не само науци, већ и народу у Србији? И да
Вук рекао тиме "целу“ истину о предмету који је узео да обради и обја

што је опет сматрао да није било исправно од самога Вука.

Међутим, за утврђивање вредности Милићевића као писца који је
дио на проучавању проблематике Српског устанка, није битно то да лије.
методским поступком и обимом свог дела, "целовит" писац о Устанку .
пошто то свакако није био - већ како је сагледао поједине стране Устанка, а
чему је узимао реч у својим списима, и колико његови судови, формулациј
тих судова, имају данас вредност за историјску науку о Српској t:
За расправу о овом питању, стога, треба задржати се на ономе што је
уопште,било уцентру кретањаи развојаУстанка. Шта јебила општаразвој.
на линија Устанка, који су проблеми стајали напуту да Устанакуспеу свом
подухвату. Али пошто Милићевић није био изворан и оригиналан ни .
једном студијском приказивању ратних догађаја или политичких збивања.
на чему се у свом писању ионако мало задржавао, нити је, са друге стране.
улазио у критичко расправљање када је - иначе добро - издавао акта уста

292
 милАН Ђ. милитавВИЋ КАО истоPичАР СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

ничких вођа и установа, то је једино поље његовога рада, у коме је он давао

своје судове и оцене, било код приказивања биографија заслужних људи у
Устанку. Ми имамо у виду овде биографије водећих људи Устанка, дакле
них који су били у центру устаничких збивања и који су, са своје стране,
били одговорни за његове резултате и добар исход ратовања са Турцима.
кроз овај биографскирадна проучавањупроблематике Првогустанка
ићевић је, као што смо поменули, и највише оригиналан и највише
празит као историчар Првог устанка.
| Због ограничености простора, односно времена, за ову прилику, дајемо
само схватања Милићевића о Карађорђу и Милошу, као личностима чијом
ководећом активношћу одржавао континуитет процеса Српске револу
јесадржан кроз покретање и трајање Првог и Другог српскогустанка.
у

У оцени историјске улоге Карађорђа, вожда Српске револуције, Ми

пићевић јебио ближи правом историјском суду него Вуки Баталака који су
нане, највише били ушли у тумачење карактера Првог српског устанка.
између ова два антиподна писца, Вука који није марио за Карађорђа кога је,
напросто, скоро заобилазио када је, уопште, говорио о устаничкој
| проблематици, и Баталаке који је, чак и када је полазио од чињеница и
ни разлагао ствари, ишао до бескомпромисне тврдње о непогрешиво
ађорђеве улоге у Првом устанку, Милићевић се кретао једним сред
ним путемкоји је, изгледа,највише био близаккритичкојнаучнојоцени ове
иста централне и велике личности борбе и ратовања српског народа за
млобођење одтурске власти. Тај средњи пут Милићевићев, пак, независно
шљења савременика непосредних судеоника Устанка, проистицао је из
слободне оцене, као истраживаоца факата, казивања и историограф
нтроверзи о Карађорђу. Са мало речи, Милићевић даје ову каракте
о њему: “Ставши главаром народу, и изразом народне мисли,
ћеје муњевитомбрзином пренуо изсна српско племе, и џиновском
м заљуљао сву голему турску царевину, Гвозденом дисциплином,
nao je, скоро десет година, отпор свој силијаничарској па и султанској:
пеојеБеоград,идруге градове, очистио сву Србију од Турака,уредио војску,
menaвио судове, отворио школе, и, речју, васкрсао права српског народа на
нови живот! L./- Мане личне највидније биле су му: преко сваке мере бујна
в Ј.), поводљивост за оговарачима, и прилично тврдовање. - Од по
јака – самртна му је: што је оставио Србију 1813!" Како се види, у мало
ни, оцртан готово сав Карађорђе!
Познато је, из других сведочења тога времена, да су сва велика дела
Карађорђева, његова изванредна храброст ни лично јунаштво, беспримерно
пиштење у материјалним пословима, и невероватна скромност у приватном
инту, губилиу важности пред чињеницом даје "велики вожд",у психо
ишком тренутку слабости, и безнађа, напустио Србију и скоро оставио
вед Турцима на милост и немилост. Милићевић, који је у историјским
| гупним одлукама држао и до њихове моралне стране - што се посебно
293
 RЛАдимир СтојдниЕВИЋ

видело и из његове полемике са Вуком - није могао да опрости Карађорђу

одлазак из земље и - будући моралист и педагог који много држи и да
васпитне стране историје као учитељице живота - он ће, насупрот К.
рађорђу,познатуодлукуимотивацијузато КнезаМилошаОбреновића1813.
да останеу Србији, поздравитикао самопрегорну и витешку, икао моралну.
Шта више, он ту даје и свој коментар, како: “бивало је људи који су хтелин
у ове Милошеве речи улити неки себичан смисао. Ти људи греше Милош
се, у овај тренутак, јавља и као најбољи син своје отаџбине, и као највећи
јунак међу ондашњим војводама”, “Ваља прочитати макар које причање а
срџби народа у Србији против оних који су га, беззаштите, оставилиману
иугарку турском", и одмах ће се видети коликоје у онај мах, било дражи и
Милоша да се чему нада за своју тобожњу властољубивост. И Петар Јокић.
и Прота Ненадовић, и Сима Милутиновић (цитира даље Милићевић), сто.
ликим другим паметарима, тврде даје онда Србимау Србијибило грозније
него што би се пером могло описати. Н. Срећна у својим последицама, које
онда нико ни слутити није могао, ова Милошева одлука на Забрежју биће.
довека један од најлепших цветова у венцу његових великихзаслуга". .
Из ове паралеле у оцени поступака Карађорђа и Милоша, и из осталон.
дела текста о њима, види се сав Милићевић као историчар: он полази од
мериторних чињеница, рационално излаже њихов значај, али - у закључку
и оцени, од историка претвара се у моралисту и просветитеља- педагога. Са
ове тачке гледишта, он је и Карађорђеву смрт схватио готово ирационално.
премда је "историјски тренутак“ његовог доласка у Србију у лето 1817. при
казао чињенички тачно. Милићевић вели: "Србији је, тада, требао мир, а
грчкаетеријатражила јеустанакнаТурке. У тај махје бануо Карађорђе, овај
долазак значио је нови рат "до истаге српске или турске“ Н Наступио је био
тренутак тешкога кушања за сваког родољуба:отаџбиније требало датимир.
грчке етеристе желеле су рата, да турску силу поцепају,те да Грчкој буде
лакше, а Карађорђу је припадала захвалност || || али је неумитна судбин.
сваком ко земљу своју остави, ко народ напусти, у часу највеће невоље."
"Мерило се је мало заљуљало - завршава Милићевић - па најпосле претеже
на једну страну, и глава Карађорђева би отсечена ноћу између 12. и 13. јул.
1817. године".
При свем своме оваквом схватању, Милићевић, када је касније, 1904.
објавио своје дело Карађорђе у говору и твору, није могао а да, смирено.
расудно и беземоцијаненапише: "(онсе) исто одвајаоодсвојихсавременика.
и снагом своје душевне воље и бистрином својега ока -/ Карађорђе је свакад
знао оно што хоће да уради /.../ у смишљавању својих намера и у вршену
својих одлука Ђорђе је био брз као муња и оштар као бритка сабља - од
године1804до 1813живот је Ђорђевбиогласникживотацеле Србијељорђе
је разбудио и покренуо на историјски рад српско племе /.../ кратко рећи
васкрсао српску државу”. Бесумње мисао тачна, и историјским студи.
потврђена, премда овде одевена у нешто китњасту реченичну форму.
Једна подробнија анализа целокупног рада Милана Милићевића, п
себно о карактерисању и сликању и осталих крупнијих личности уста
Србије 1804-1813. и 1815. године дала би, бесумње, много занимљив.
294
 МИЛАН Ђ. милиНЕВИЋ КАО ИСТОРИЧАР СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

згоцених појединости, детаља, али и крупнијих запажања и судова о овом

преломном догађајуу историји целог српског народа, посебно његовог дела
у северном делу Србије.
Шта је закључак о Милићевићевом раду на историји Првог српског
Успанка?
(1) Милан Ђ. Милићевић је оставио иза себе сразмерно доста разних
текстова о разноврсним питањима ратовања Срба за слободу и стварање
ционалне државе 1804-1813. године. У овоме послу он је један однајплод
ијих у нашој историјској књижевности, схваћене у ширем значењу овог
појма.
(2) Вредност ових Милићевићевих текстова је такође различита: изда
ња службених аката; епиграфских и црквених записа, наративни извори;
ljenexења усмене предаје (историјске традиције). У томе он није радио
| плански и систематично, али је био неуморан у тражењу, распитивању,
|НЕНАЖењу.
(3) У методологији, он је вредно и неуморно полазио одхеуристике,
пеје поступао са доста акрибичности; само понекад, више узгредно, он се
уштао у критичка разматрања о изворима. За ово он није показивао довољ
рајности, а уз то није имао ни довољно стручног знања и професио
спреме, али је то надокнадио озбиљним и савесним радом и тиме
но драгоцену документацију, најчешће прворазредневажности.
| (4) Милићевићево писање о Српском устанку нема ранг студијског,
но критичког дела. Изван едиције архивске грађе, његови списи нису
а историја - ни по методу, ни по његовим схватањима и стручној спре
ми. Међутим, насупрот томе, они, великим делом, представљају огроман
д историјске грађе, различите по вредности, у коме Поменик остаје, по
Канру, непревазиђено дело српске историографије о Устанку.
| (5) Критичка историографија, а нарочито издања архивске грађе, и
маће и на страним језицима, бацила је потпуно у засенак највећи део
пићевићевог скупљачког (хеуристичког) приказивачког и приповедачког
тала и свела га у оквире књижевног и културно-историјског сведочења о
ном времену када је историјска наука код нас о Првом устанку била још
| неку повоју и у тражењу нових путева у писању (његове) историје уопште.
(6) Иако јако зависан и од Вука, мемоариста и других писаца првог,
ктустаничког периода, Милићевић је својим хеуристичким радом, изда
i Јокићевих Причања, Протићеве Повестнице и посебно Поменика
себе у темеље наше историографије о Првом српском устанку, на
ће резултатима почетком ХХ века плејада школованих историчара
нника (Ст. Новаковић, Миленко Вукићевић, Михаило Гавриловић, Гргур
ишић) започети са критичком, научном обрадом укупне проблематике
Првог српског устанка - Српске револуције 1804-1813. године.
(7)За Милана Милићевића, који је као проучавалац Првог устанка,
у своју особеност, иза собом оставио одређене резултате трајне вред
иожда се најбоље може применити уопштена оцена Стојана Новако
по којој:

295
ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИЋ

"Он је више од по века својим плодним пером радио на првостепеном

буђењу намеранарода. Никао у народу више одпола прави самоук, покојни
Милићевићје гајио бистро и топло интересовање за све што је народно и
језик,и обичаји, итрадиција,историја и географијаСрбије исрпскогнарода.
примамљивали су његову радљивост. Одликовао се дубоким и поузданим
разумевањем народних ствари”.
На крају, парафразирајући и допуњујућиНоваковићеву оцену, може се
потврдити и оценити: Милан Милићевић је био самоук, са великим интере
совањем и поузданим разумевањем народних ствари, односно националHИХ
дисциплина у науци,па и у историји. Онје њихову основну проблематику
заистадобропознавао,али јенијетумачио, нијеанализовао,нарочитојениј
критички оцењивао. По својим схватањима,по спремии методу, онје оста.
напочетнојлествицистварања уисторијскојнауци.Такавонје,иланас, иако
у ограниченојмери, ипак нужно присутан и прилично коришћенунаучној |
историографији. И данас, ретко је које дело савремене историјске науке .
Првом устанку, идасе нијеспоменуо,навео илицитираоМиланМ _ __

по неком од својих бројних дела о почетномпериоду наше новије историје

везане за Први и Други српски устанак - за период Српске националне
историје.
Примедбе, непотпуности чак и погрешке које му се могу чинити у
далеко су незнатнијој мери према ономе што је саопштио и што је - поla
bene! - сачувао од пропастиза потребе науке о прошлости, културииживоту
српског народа. У томе он сигурно стоји са Вуком иуз Вука, много више на:
него многи који су се огледали пишући о народној прошлости "Шта
самсвршио, свршио, што сам могао,могао. Сада ме оставите намиру".
вориојеједном приликомМилићевићнаједну инсинуацију Јована Рист.
о својој стручној спремида се бави науком. Са његове стране,у томе је било
истине. Знао је и за меру својих способности, и за своје домете у раду
историјској науци. Сам о себи рекао је: "за мном иду јачи од мене који ће
попунити моје празнине, и исправити моје кривине (погрешке)”. Био је у
томе искрен, јер је био добронамеран и склон да помогне према својим
могућностима.
Милан Ђ. Милићевић један је од првих српских писаца којије, током
деценија, радио, на скупљању извора о Првом српском устанку. Он је,у хеу
ристици, сакупљаоне самописанудокументацију,већитекстове саеп
ских споменика, народну историјску традицију, старе записе и натписа
Посебна му је заслуга била што је извршио обимну анкетусаживимуч
цима Првог устанка и од њих записао много значајних података и интере
сантних мишљења. Знатан број скупљених историјских извора објавио је у
издањима Српског ученог друштва иСрпске краљевске академије у Београ
ду, али и код других издавача.
Милан Милићевићнијебиошколован историчар иније себавио иста.
ријом као струком. У својим делима и написима није ишао даље одиз
ношења факата и саопштења личнога суда о људима и догађајима о којима
је сам прикупљао обавештења. У томе је његово главно дело Поменик зна

296
 МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ КАО ИСТОРИЧАР СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

нитих људи у српскога народа (1888) које је, као нека врста биографског
историјског лексикона, остало до данас у важности код историчара.
Милан Милићевић бавио се Првим српским устанком из жеље да
| сачува документацију о овом преломном периоду новије српске историје.
пије, чувајући фактографију,тежио да истакне ослободилачке и друштве
емотивеборбе Срба саТурцима,па јеналазио поводада истакне неке своје
ационално-политичке погледе или да дâ васпитно-образовне рефлексије.
рио је истини, али је истинитост података стављао у намену патриот
просвећивања. Утоме смислу написао је и више (слабих) књижевних
са историјским сижеом. Међутим, код издавања историјских извора
iо је пуну објективност и поштовањечињеница.
0бимна архивска истраживања започета још око средине 19. века, а
нарочито новија са почетка 20. века, веома су много унапредила стручна
нања о узроцима, карактеру, току, проблемима и резултатима Српске рево
уције 1804-1813. године, и многа казивања Милана Милићевића била су
iостављена или одбачена. Данас критичка историографија, пак, проучава
пску револуцију и на другим новим фактима и другом методологијом,
to irro је то радио Милићевић. Међутим, ретко је које дело изсавремене
кториографије о Првом српском устанку а да се Милићевић не наведе, не
гитира“. Он је био, и остао,један одутемељивача српске историографије о
iериоду обнове српскедржаве на почетку 19. века. Његова историографска
клуга у томе није мала.
Иданас, век ипо од његовогрођења,искоротричетвртивека одсмрти,
Biови списи о Првом српском устанку користе научној историографији
jркос својим празнинама и извесним погрешкама. Они стоје у темељима
нашегпоузданогзнања о овом великом и преломном догађају српске народ
националне историје. Милан Ђ. Милићевић је заслужио да се овом
ом помене са дужним пијететом за оно што је урадио, и чиме је
користио нашој историјској науци новијега времена, а посебно о
-_ српском устанку чији је он један од његових првих и озбиљних
Проучавалаца био.

297
 чAсопис, књ. xxxx, стр. 299-305 (1992)
ЕнisтокiouЕ, Liv, хххх, p. 299-305 (1992)

Стручни чланак
Удк930.1(44)
чланак примљен 3. IX. 1993.

Ненаш фFЈИЋ
историјски институтСАНУ
Кирил

ПОГЛЕД НА НОВИЈУ ФРАНЦУСКУ ИСТОРИОГРАФИЈУ О

СРЕДЊЕМ ВЕКУ (ШКОЛА "АНАЛА")

Протекло је нешто више од пола столећа откако су оснивачи школе

а" у француској историографији објавили своје прве расправе у истои
меном часопису“ а о аналистимасе данас говори, претежно са позитивним
предзнаком, као о својеврснимхегемонимау француској историјској науци.
Ilona"анала" једина је, колико нам је познато, добила и неку врсту зва
неисториографије“ а њени истакнутичланови писали су о свом инте
ктуалном и професионалном сазревању које их је навело дасе трајно вежу
и овај правац у историјској науци.“
Крајем ХХ столећа, када утемељивачи школе, Марк Блок и Лисјен
|Февр,и један број њихових истакнутих следбеника, Фернан Бродел, Филип
| Аријес, Робер Мандру, на пример, нису више међу живима, оправдано је
вити питање о доследности данашњих аналиста програмском усмере
менитих претходника, на чије се радове често позивају. У овом осврту
вречи претежно о новијим дометима школе "анала” у историографији о
њем и раном новом веку. Извесно сужавање видика неопходно је због
ностиукупне историографске продукције аналиста, која захватахроно
пшилук од старог векадо савременог доба.
Уз нужно уопштавање, може се рећи да у француској медијевистици
внисцелују следбеници другог покољења аналиста. Прво покољeњe повели
гуу борбуМарк Блок и Лисјен Февр, против позитивистичке,"историзира
1.
LesAnales d'histoireéconomiqueet sociale, 1929.
__

| Види нпр. Guy Bourd& & Hervé Martin, Les écoleshistoriques (L. &cole desAnnales), Paris,
циcsie Gott,La Nouvelle histoire, Paris 1988; исти, Histoireet mémoire, (histoireaujourd'hui),

беогges Duby, I'Histoire continue, Paris 1991: Pierre Nora (Sous la direction de), Essais
ire, Paris 1987.

299
 НЕНАД ФЕЈИЋ

јуће историографије", Шарла Сењобоса и Ернеста Лависа. У програмском

напису објављеном у уводнику "Анала” из 1929. године, Лисјен Февр исти
цао је два основна циљачасописа: први, борба противуске специјализације.
за мултидисциплинарности међусобно зближавање хуманистичких наукаи
други, залагање за прелазак из стадијума теоријских расправа у стадијум
конкретних резултата, који једини могу пружити легитимитет новој исто
ријској школи.“
Марк Блок и Лисјен Февр, и њихови савременици из првог покољења
аналиста,приступили су остварењу поменутог програма,аликако се касније
показало, саједним изразито позитивним предубеђењем према друштвеним
и привредним темамау историји. "Привреда" и "друштво” изабрани су као
поднасловичасописа "Анали“ из 1929. године. Пошто се удаљила од идеала.
"догађајне историје", првој генерацији аналиста, под снажним утицајем.
друштвене теорије марксизма и социологије Макса Вебера, претила је опа
сност служења новим "идеалима“ и изневеравања програмских принципа.“
Већ прве послератне године,часопис, на предлог Лисјена Февра, поред
постојећа два, добија и трећи поднаслов "Цивилизације", који наговештава
ново усмерење аналиста ка синтези различитих хуманистичких наука, без
посебног привилеговања било које међу њима. Истинско програмско утеме
љење другом покољењу аналиста дао је Фернан Бродел, својим капиталним
делом "Čpeдоземље и средоземни свет у време Филипа II“.“ У Броделовој
историји време је подељено у три паралелне равни: "географско време“.
"друштвено време" и "време појединца". Целокупни корпус"догађајнеисто
рије“ сведен је такоу трећу временску раван (време појединца) подређену
двема претходним. Поменуту поделу. Бродел је још језгровитије изразио
тројством, "структура-конјунктура-догађај". Уједно, Бродел је афирмиса.
појам "дугог трајања”: ратовима, војним и политичким догађајима претпо
ставио је споре природне ритмове сезона, миграцијаитд. Броделовпре
ски и практични рад, умногоме је определио и циљеве другог покољ
аналиста, његових савременика и млађих следбеника. То се покољење п.
другог светског рата, определило за нове проблеме у историографији, -
нове приступе и нове теме." __

Нове проблеме отварала је на пример квантификацијау историографи

ји, историографија раздобља пре појаве писмености, историја народа "без
4

претходниканалиста, Франсоа Симијан, још је 1903. године, у часописуАнријалер.

(Revue de Synthese historique), осуђиваотри идола“ тадашње позитивистичке историогра.
"идол политике", "идол личности" и "идол хронологије“.
|
Радило се претежно о окошталим, стаљинистичким интерпретацијамамаркси
извесним западним економетријским учењима.
в -

Фернанд Браудел, ца меaiterranée et le monde mediterranéen a repoque de Pippen.

Baris 1949. __
т.
Jacques le Gottet Pierre Nora, Faire de l'histoire,t. II Nouveaux Problennes; tome II,Nouvie
approches, tome III Nouveaux objets, Paris 1974.
300
 ИСТОРИОГРАФИ
ПОГЛЕД НА НОВИЈУ ФРАНЦУСКУ ЈУ
клорије“ (приближавање етнологији) итд. Нови приступи водили су ка
сарадњи са другим дисципли пример са демограф археологи
нама, на ијом,
ју, етнологијом итд. Нарочито су биле подстицајне нове теме, у којима се
мледала отвореност школе аналиста: историја климе, пејзажа, земљишта
,
вли и историја менталитета, митова, младости, исхране, доколице, смрти,
пунског тела: списак тема отворених за истраживање изгледао је готово
iограничен. Приврженицима "нове историје“ заједничка је била стара од
бојност аналиста према "догађаној исто
рији", али и одбојност према исто
рији као резултанти извесних "пресудних фактора", нарочито привредних
штвених које су истицали њихови претходн Ство је своје
ици.миса рена
симбиоза проблема приступа итема, који су афир
, ли “нову исто
историографију другог покољења анал
у“, односно а.
Овде је потребно вратити се основном питању: да ли је француска
jeвистика, ослањајући се на резултате "нов е историје“, остварила знат
| није успехе у прот еклих тридесетакгодина? Програмска наче ла"новеисто
рије“ донста су одговарала медијевистима: "непокретна историја", спретна
| интаг ма коју је први пут упот реби о Еман ијел Ле Роа Ладири у уводном
menaвaњу на Колеж д Франсу, 1973. године, и у свести површног читаоца,
| обросе слажеса историјом средњег века, није зато нимало необично што
каналисти средње и млађе генерације управо у историографији о средњем
дали низ запажених радова.
| Једна од омиљених тема француских медијевиста из школе анала јесте
крешија смрти и загробног живопоме
| wприн та у средњем веку. Посебно је значајан
| Филипа Аријеса који
ос нуто теми посветио обимну мон
је ј о
“Човек пред смрћу“.“ Однос према смрти у средњем веку, по Аријесу
поштонијенеп У раном средњем веку, раздобљу
роменљивиједнозначан друш
Трипитомљене смрти", .
до XIII столећа, сви твени сталежи у Францу
ци, племићи и малобројни грађани, живе у стањСољу духо вне помире
жењицинових
са одласком са овог света, "попут Толстојевих или
ака",а последњег дана, "растају се од блиских, моле за опроштај и препо
инују своју душу Богу.“ У XIV и XV веку, напротив, фламански или па
pиски трговац гледају на овоземаљски живот као на пут испуњења снова о
| рећи ибогатству, који прекидасмрт: стога се она доживљавакао неки лични
куд или зао дух, са физичким обележјем наказног скелета на познатим
| редлавама плеса мртваца западне иконографије позног средњег века.
| Есхатолошке визије средњег века, предмет су проучавања и млађих
кљања аналиста. Жак ле Гоф, у књизи "Рођење чистилишта", прати
тајањеновог“ међустаништадуша“ у католичкој теологији,нија “ лтат
као резу
Empoг али неумитног економског успона Запада, који води нсирању
|----
Filippe Aries, I'llomme devant la mora, Paris 1977.
и

Исто, 13 35.
| __

|- ke oott, 1 a Naissance du Purgatoire. Paris 1981

301
 НЕНАД ФЕЈИЋ

раније строгих црквених осуда новчаног пословања, посебно банкарства.

Пјер Шони, у књизи "Смрт у Паризу"" прегледавши хиљаде тестамената
s. париских грађанау ХV, XVI иXVII веку, прати процес постепене дехристи
јанизације урбаног друштва, којадостиже врхунац у раздобљу просвећеног
апсолутизма. | |
Смртје,међутим и избављењеоддругих невољакоје су такође сaлетале
средњовековног човека, на пример од куге, рата или сиромаштва: њима но
вија француска медијевистика такође посвећује пажњу; мада није искључиво
под утицајем аналиста, књига лекара и историчара Жан Ноела Бирабена
"кута у историји“,“2дугује овом правцу наглашени смисао за интерли.
плинарност и квантификацију. Аутор у овом обимном делу, са подје

социјалне и психолошке последице помора, на пример, пораст алтруизма.

побожности, али и појава бекства, усамљења, колективне себичности итд.
Бирабен се приближава идеалу мултидисциплинарног историчара, пред
стављајући се као истраживач прошлости, демограф и лекар.
Сиромаштво, судбина највећег дела градског и сеоског становн
у средњем веку, представљено је у колективнојмонографији, чији је уредник
Мишел Мола, угледни професор на Сорбони: Студије о историји сиро
маштва 1-II“. Слика о сиромаштву и сиромасима постепено се мења током
средњег века, нарочито у градској средини. Божји људи, који су за своје
моралне чистуre и удаљености од земаљског живота таворили у сиро
маштву, уживали су у првим столећима поштовање и заштиту моћних и
богатих. Крајем средњег века, у првом реду у градовима, они постају опа
сност за поредак, и на њих се гледа као набунтовнике и разбојнике иској
теми посвећенаје и књига "Милост или вешала”, “ угледног пољског ин
телектуалца, следбеника аналиста, Бронислава Геремека.
Рат, идеални пратилац"догађајне историје"претходног раздобља, по
сматра се у новијој историографији анала изван непосредног узрочно-после
дичног следа, и постаје предметом посебних студија. Тако књига
медијевисте са Сорбоне, ФилипаКонтамина, "Рат, држава идруштво
средњег века“ настојида одговори на питање, у којој мери рат и стварање
професионалне војске, (а самим тим и дихотомије војници-цивили,
прожимају друштвопозног средњег века? Да ли то друштво постајера
није и деструктивније услед стварања слоја професионалних ратника, или
се, напротив, пацификује,зато што се већи део друштва коначно и неопозива
одваја од ратничког и рушилачког позива.
11
Pierre Chaunu, La moru a Paris, Paris 1978.
12 Jean-Noel Braben, La peste dans rhistoire, Paris 1976.
13 Michel Molat et collaborateurs, Etudes surrhistoire de la pauvreté, I-II, Paris 197.
1и Bronislaw Geremek, La Potence ou la pitić, Paris 1983.
18
Philippe Contamine, Guerre, Etat et société a lafin du Moyen Age, Paris 1972.

302
 поглЕД НА НОВИЈУ ФРАНЦУСКУ истоPиОГРАФИЈУ

Када се надноси над одређеном битком – историјским дога

ђајем, исто
pичар аналист то чини, не би ли разбио мит који се столећим а око ње
паложио, и реконструисао је у првобитном значењу. Таква битка нема
искључиво негативни, рушилачки предзнак. Представљајући битку, исто
pичар аналист представља и све оне танане везе које она открива између
| припадника различитих сталежа на бојном пољу, и које имају своју рат
ничку, али не мање естетску или психолошку интерпретацију. То је пошло
и руком Жоржу Дибију, једном од најугледнијих аналиста другог покоље
умалом ремек-делу "Недеља Бувина, 27. јула 1214",“ по истоименојбици
у којој су се сукобили француски краљ Филип Август са једне, и енглески
краљ Јован без земље и немачки цар Отон IV, са друге стра
не. Исти аутор
дао је у монографији "Ратници и сељаци“1 оригиналну интерпретацију
”
првих столећа средњег века. Велике најезде Нормана и Мађара до Х столећа
нису, по Дибију, Европи донеле само смрт и разарања, већ су, парадоксално,
ценовале као посредни чиниоци развоја. "Све оно што је било добро за феу
вано друштво у то доба, показало се добрим за целу западну Европу.“
Длентрализујући власт, феудално уређење поставља основе једног стабил
ног локалног уређења, које више не могу битније пореметити стални уну
прашњиратови. Жорж Диби образлаже симбиозу двасталежараног средњег
ва, ратника и сељака и доказује да је постепени процес колонизације и
истијанизације села на Западу, довео до знатног побољшања положаја
сељака. До позног средњег века, када градови преузимају главну улогу,
груштво ратника и сељака створило је све неопходне предуслове за стабил
ниразвојзапада.
Познаваоцу школе "ана неће промаћи да је урбани феномен у
најширем поимању, њена омиљла“ ена област. Готово све велике теме историје
менталитета, толикодрагеаналистима, уроњене суу градски амбијент: стра
у насиљу, љубави, доколици историчари прилазе проучавајући претежно
идски менталитет. Овде ипак истичемо једну донекле различиту књигу о
вредњемвеку, посвећену Фиренци: Тосканци и њихове породице.“ Наосно
| ву монументалног фирентинског катастра из 1427. године, којим је обух
kaleнo 260 000 становника, и помоћу којег је управа овог тосканског града
намерава ладаправедно распореди пореска оптерећењамеђу својим грађани
и аутори су, вешто користећи рачунар, извршили дубинско снимање фи
гентинског друштва. Градске власти су, уредно прикупивши катастарске
податке, коначно морале одустати од њихове рационалне употребе, због не
nacraтка техничких могућности. Модерна историјска наука, осветила се по
| миленијума доцније фирентинским бирократама, искористивши њихове
|

Georges Duby. Le Dimanche de Bouvines (27 juillet 1214), Paris 1973.

_m
Georges Duty, Guerrierset paysans, Paris 1973.
18.

Исто.
1.

DridHerity et Christiane Klapisch-Zuber, Les Toscans et leuritamille, Paris 1978.

303
НЕНАД ФЕЈИЋ

резултате за своје потребе. Захваљујући подједнако катастру, рачунару и

проницљивим истраживачима,многи аспекти живота у средњовековнојфи
ренци приближени су читаоцима: рођење, детињство, школовање, брак, де
ца, животни век итд.
Приводећи крају овај неизбежно сумарни преглед новијих резултата.
француске медијевистике, школе анала, можемо се упитати у којој мери.
њено присуство у академској средини, у часописима, књигама и масовним.
медијима,данасутиче на стварање историјске свести? Аналисти су сепоја
вили крајем двадесетих година овог века, са програмским списима у којима
су углавном бескомпромисно негирали резултате својихпретходника-пози
тивиста. Крајем XXвека, друга генерација "аналиста“ пред собом више нема
тако повољне перспективе. Приметан је известан методолошки замор и
враћање старимтемама,чују се и гласови оспоравања. Понекад сеаргументи
аналиста окрећу против њих самих. Аналистима се између осталог замер:
да су промовисањем "непокретне историје", изневерили основну вокацију.
историчара која је у својој суштини антропоцентрична, дакле осуђена на
брзе ритмове. Није лиЕманијелЛеРоа Ладириједан одводећихследбеника |
"нове историје“, написао велику књигу о клими“xиљадите године“: у тој
је историји човек тек неми сведок. Јављају се и нове оптужбеда су “анали
сти" изневерили и програмску оријентацију "очева оснивача" покрета,Мар
ка Блока и Лисјена Февра, који су се залагали за стварање неке врсте
"заједничког тржишта наука о човеку, окупљених око историјске науке“.
Немоћни да се одупру обнављању старих или рађању нових друштвених.
наука,аналистису према тим оптужбама, одустали одсвог полазногначела.
"синтезе”, и извршили"деконструкцију“ историје? Аналистимановегене
рације замера се дакле да су олако испустили "диригентску палицу", и прет
ворили се у пуке скупљаче грађеза потребе других друштвених наука.
Криза позног доба анала ипак има своје узроке у самим почецима за
обнову историјског дискурса, потребно је васкрснути "догађај“, чије је не
гирање од стране аналиста уствари водило растакању саме специфичне
кције историје у односу надругедруштвене науке. По мишљењу критичара.
"анала", треба дакле раскрстити са лажном дилемом између "исказа обе
начајном догађају“ и саме негације “догађаја". Треба рехабилитовати догађај.
и довести га у везу са структуром која га је изнедрила. За Едгара M6
"правојмодерној науци, треба да претходи признање догађаја“?
Мада недостаједистанца која би помогла објашњењуузрока новог
тересовања за "догађајну историју“ последњих година, неизвесностимабpe
менити крајXX века,несумњиво је дао свој допринос. Не прилагодившисе
2o
Emmanuel Le Roy Laduric, Leclinnat de l'Am mil, Paris 1970.
21
Francois Dosse, L.Histoire en miettes, Paris 1987,258.
22
Исто.
23
Edgar Morin, Communications 18, 1972, 14.
 ПОГЛЕД НАНОВИЈУ ФРАНЦУСКУ ИСТОРИОГРАФИЈУ

довољнобрзо својеврсном "убрзању историје", школа"анала"доживела је,

дајој са више страна замере приврженост непокретности, која је у току
протеклих педесет година постајала све неподношљивијом, све већем броју
луди. Савремени француски историчари,укључујући и медијевисте, тради
ционалне приврженике дугог трајања, све теже ће у временима која долазе
усвајати мишљење омиљеноу круговима аналиста,даје, од два јунака Бро
деловог ремек-дела, Средоземља и краља Филипа II, први с правом заслужио
идобио више љубави и пажње одстране славног истраживача.
 КРИТИКА

јски ЧАсопис, књ. xxxix, стр. 307-315 (1992)

HISTORIOUE, Liv. xxxix, p. 307-315 (1992)

Критика
чланак примљен 24. 11992.

Iатинка ПЕРОВИЋ
институт за новију
клерију Србије

Васа Казимировић, Никола Пашић и његово доба, 1845-1926.

књ. 1-2, Београд, 1990.

У нас се, изгледа,више пише него чита. Јер, како друкчије објаснити
научна критика није прихватила ниједан одбројних изазова које јој је
- ило дело Васе Казимировића о Никопи Пашићу? Дело је, додуше,
iило високо друштвено признање (НИН-ова награда за публицистику за
190.годину), али није привукло пажњу професионалне јавности, како, из
не разлога,заслужује.
| Реч је о обимном, двотомном, делу, на укупно 1273 стране (авај, без
нског регистра), којеје плод седмогодишњег рада и истраживања у ју
НОВенским и неким врло релевантним западноевропским архивима: ау
немачким, швајцарским и холандским. За српску историогра
ним околностима све ограниченију да допредо страних извора, ова
вања представљају истински добитак. Уз ранија истраживања Алек
ића и Андрије Раденића, истраживања Васе Казимировића, нарочито
коширила увид српске историографијеу грађу Бечког архива о кључним
погађајима историје Србије и српског народа у раздобљу од Берлинског
интреса до Првог светског рата. Довољно је поменути само презентацију
икештаја аустро-угарских дипломатских представника у Србији током
ватри деценије, која их открива као важан извор за проучавање не само
нка измеђудвејудржава већ и српског друштва.
Поред осталог, Казимировићева истраживања рашчишћавају са изве
ним легендама које су се исплеле око имена Николе Пашића, - у детаљу
и ишки период, везе са Бакуњином и Првом интернационалом, дипломи
нена ширишкој политехници), али иу глобалу(целокупно раздобље раз
и Србије после смене династије од 1903-1914. године стварни домет
eнтаризма; могућности монарха заробљеног завереницима који су ra

307
ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ

довели на престо, присутност војног чиниоца у политичком животу, при

кривени начин ограничења независности штампе).
Чињеница да, нажалост, недостају истраживања у руским, бугарским.
румунским,као и у неким другим архивима,- француским ибританским на
пример, не умањује Казимировићевдопринос. Она само потврђује величину.
подухвата, који премаша снаге појединачног истраживача. __

Осим реченог, при вредновању Казимировићевог дела о Николи

Пашићу, не сме се губити из вида да је оно,заједно са радовимаЂорђа Ђ.
Станковића (Никола Пашић и стварање Југославије, Београд 1984, Никола
Пашић и југословенско питање, књ. 1-2, Београд 1985) битно смањило вели
ку празнину, која деценијама зјапи у српској историографији.
Напочеткусвогадвотомника,Казимировић је,уможда конзервативној
али доброј историографској традицији, дао преглед литературе о Николи
Пашићу. Истина, прилично селективан преглед. У настојању, пре свега, да
покаже каква је forma mentis Николе Пашића, коју поменута литератураоп
крива,Казимировићније следионихронолошкинитематскипринцип. Оту-|
да његов преглед и не омогућава увид у стварно стање историографије о
Николи Пашићу. То, међутим, не значи да не даје основу за неке прецизне
закључке.
Прво, Пашић је био незаобилазан за писце о Србији друге половине
XIX века, о Првом светском рату и о југословенскојдржави (Ж. Живановић,
С. Јовановић, Ј. Продановић, Б. Јанковић, М. Екмечић, А. Митровић). Али,
о њему посебно највише се писало у пригодама које никад нису срећне за
историјску валоризацију личности и њеног реалног учинка. Најпре, пово
дом педесетогодишњице Народне радикалне странке (1921), - за живота.
дакле,њеногнеприкосновеног вође. Потом,уповодима кадјеприступ,неиз
бежно, одређен пијететом: смрт Николе Пашића (1926) и обележавање десе
тогодишњице његове смрти (1936), у чему су опет највећи удео имали
његови најближи сарадници и страначки пријатељи.
Друго, у тематском смислу, највећу пажњу привлачила је Пашићева
улога у стварању југословенске државе. Дакако, и његово место у противу
речностима и сукобима који су се на самом почетку манифестовали у ново
створеној држави, на чијој је политичкој сцени Пашић, иако већ у дубокој
старости, остао све до своје смрти.
Али, Југославија је тек последње одредиште на које Пашић стиже
након полувековног пробијања кроз историју. Он дуго траје. У његовом је
животу више политичких живота и у томе је, можда, садржан добар део.
одговора на питање: зашто тако дуго није било ни покушаја да се о њему.
напише монографија. Својим пажње вредним настојањем да обухвати живот
и дело николе Пашића у целини,Казимировићје показао датаква целина и
није могућабез низа претходних парцијалних студија. Идући према крају.
свога дела, казимировић је губио снагу у повезивању и интерпретацији.
неописивог мноштва чињеница везаних за биолошки и политички дуго
вечног Пашића. Снага му је поготово недостајала за проширивање
истраживачке основе. Крај тога посла је готово незамислив, али рускиизво
ри спадају у примарне. Јер,чињенице које саопштавају руски историчар

308
 ВАСА КАЗИМИРОВИЋ, “НИКОЛА ПАШИЋ И њЕгОВО ДОБА, 1845-1926

коригују нашу историографију у неким појединостима (на пример почетак

Пашићевог ослањања названичну Русију), и посебно су одвелике важности
и разумевање друштвене филозофије Николе Пашића.
Веома акpибичан у осветљавању појединих раздобља живота и рада
Пашића (студије у Цириху, на пример), Казимировић се у тумачењудругих
југословенске државе, нарочито политички сукобиу њој) ослањао
кстове у савременим београдским недељницима ("НИН", "Дуга"). Он се
вао у правом лавиринту у коме су му само чврсти оријентири могли да
огну да се сасвим не изгуби.Да ли их је имао и где их је могао наћи?
| Превише од полавека, италијански историчар Карло Сфорца(Никола
Пашић и уједињење Југославије, Београд, 1937), уочиојеједан парадокс. У
Београду, рекао је он, постоје писцикоји су написали одличнадела,"којима
бисемогла да поноси историјска наука сваке земље у Европи“, али историју
кивота и дела Николе Пашића још нико није написао. За Сфорцу је било
природно да "прави историчар Пашићев треба да буде једног дана неко од
За разлику од Пашићевог блиског сарадника у фази настајања идеоло
пије и стварања организације Народне радикалне странке, Раше Ми
| лошевића, који је сматрао да је Пашић "један јероглиф“ и сумњао "да ће се
наћичовек који ће тај јероглиф разрешити“, Сфорца је био оптимист. У
суштини, ради се о два битно различита приступа Николи Пашићу. Раша
Милошевић гаје посматрао изнутра, из света комеје и сам припадао и који
је боље осећао но видео. Сфорцаје Пашића посматрао са стране - за какав
приступ, наравно, није неопходно бити странац - и зато је, можда, лакше
могаодауочибитно. Онје тврдио даникада није наишаона такав континуи
мисли и циљева као код Пашића. У том погледу, сматрао га је упореди
само са Мацинијем. Ово тачно становиште сугерира и редослед кога би
се Пашићев историчар морао држати. Треба, најпре, открити језгро
Пашићеве мисли и време његовог зачетка, а затим пратити развој садржаја
mjerna кроз полувековну историју српског народа. Такав редослед намеће
поварајућу проблематизацију, која у средиште ставља Николу Пашића
E E“ појаву, а не догађаје кроз које он пролази.
Никола Пашић изражава своје доба, али и обликује историјско време
којему једато. Он оличавадух народа у хердеровском смислу те речи. Изра
пеши директно из народа који не зназакласе и сталеже, инема развијене
| друштвене и политичке институције, он је кроз догађаје ишао са увере
ношћу да је српском народу, који је само једна пространазадруга, потребан
кih њио што је задрузи потребан старешина и породици отац, Репродуку
nиснојствадухаи менталитетанарода на месту његовог вође, Пашић је та
појетва подизао на ниво норме, чврсто убеђен да се народ тако најбоље
ljan од свега туђинског. И син и отац народа, такво специфично место
не Пашића у историји српског народа, како га је сликовито и тачно
вршиоМиланСтојимировић-Јовановић, у суштини рефлектује степен раз
ри самог народа.
ера Васе Казимировића није била да напише интелектуалну био
iliијуНиколе Пашића, студију о његовојдруштвеној филозофији и поли

309
ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ

тичкојмисли. Али, ни циљ да напишекњигу о Николи Пашићу ињеговом

добу нијебило лако досегнути, јер ни личност ни доба нису обични.
Пашић је творац највеће и најтрајније политичке партије у Србији.
Народне радикалне странке, која и није, како би Слободан Јовановићрекао.
"обична странка". На челу странке био је од њеног стварања до своје
формално четрдесет пет, стварно - преко педесет година. У наро.
скупштини био је посланик четрдесет осам година. Формирао је двадесет
пет влада: прву 1891. године, последњу - 1925. Речју, више од педесет година
био је у српској политици. Не ради се само о динамици и концентрацији
догађаја у том раздобљу (Источна криза, Берлински конгрес, Тимочка буна.
доношење либералногустава, смена династије,увођење парламентаризма.
балкански ратови, Први светски рат,стварањејугословенске државе, сукоби
националних идеологија и различитих државних идеја у њој) - већ и о
њиховом преломном значају за политичку и друштвену историју српског.
народа и целогјужнословенског простора.
Пашић је кључна личност читавог прелазног доба, у коме се осло
бођењем и уједињењем српског народа довршава процес његове политичке
интеграције. У исто време, то је доба суочавања српског патријархалног
друштва са модерним друштвом, које је Пашићвидео као судар двеју циви.
лизација, Истока и Запада. Каополитички прагматичар, он је тражиододир.
не тачке између та два света и тежио њиховој синтези, али више синтези
форми него суштина. Прецизније речено хтео је резултат а не пут којим
до њега долази, и то како у економском тако иу политичком развојунаро.
Према резултату однос је утилитаран, према путу - есхатолошки. Ин
је говорио да је у процесу, а не у примени резултата садржана снага прео
браћања и опасност губљења посебности. (Пашић хоће железницу, на при
мер, али неће страни капитал без кога се она у Србији тада не може
изградити. Он прихвата парламентаризам, јер изборним системом његова
странка обезбеђује апсолутну доминацију у парламенту, која га фактички
чини партијском скупштином. Велика овлашћења владе, која из таквог пар
ламента произилазе, и самој држави дају карактер партијске државе).
Идеолошки, Пашићјенеподељено био на страни цивилизације исто.
ка. У њеномсредиштувидеоје Русију,која је, уз његовунепоколебљиву и
и снагу народа, била један од стубова носача његове целокупне мисаон.
грађевине. Прошлошћу својом, словенски и православни српски народбио.
је везан за цивилизацију Истока; за њу он мора везати и своју будућност.
темељним вредностима те цивилизације Пашићје сматрао православну
ру,принципе колективизма иједнакостикоји су очуваниу руским исрпс.
патријархалнимустановама-општини,миру,артељуизадрузи,суверенита.
народа, који се остварује путем самоуправе у народној држави.
Али, ако и није ишао трагом континуитета Пашићеве мисли и циљева.
Казимировић је, вишено ико прењега,даодоказе да је родно местотемиci
и тих циљева покрет Светозара Марковића из седамдесетих година хIх
Идеологија народњачког социјализма, на којој се тај покрет развио,ј
друштвене филозофије Николе Пашића. Њу је он постулирао још у пи
310
ришком периоду и наставио да следи са упорношћу фанатика. Казимиро.
 ВАСА КАЗИМИРОВИЋ, "НИКОЛА ПАШИЋ И ЊЕГОВО ДОБА, 1845-1926"

| Бићује властита проблематизација везала руке да из језгра те идеологије

извлачи Пашићеве погледе на однос источне и западне цивилизације и ме
српског народа између њих. Сходно томе, и његова схватања државе и
тва, њиховог главног субјекта, односно принципа на коме требада буду
низовани. У замену зато,једним другачијим, мање рафинираним мето
м, Казимировић је ипак лишио основе она становишта у историографији
aкојимаје Пашићев социјализам само младалачка илузија, ефемерност,
је се прагматични Пашић брзо ослободио, и по којима само треба утврдити
када се он од социјалисте претворио у националисту.
Заступници поменутих становишта превиђају да је, за разлику од за
ноевропских и руских социјалиста, за српске социјалисте - социјално
тање било недељиво од националног питања: спољно ослобођење билоје
ано са унутрашњим ослобођењем. Да се та разлика уочи, довољно је
упоредити, као што је то исцрпно учинио Казимировић, становиште
вих и других са становиштем трећих о устанку у Босни и Херцеговини
i roдине. Осим тога, превића се да политичка организација, коју је, за
но са осталим блиским сарадницима Светозара Марковића, Пашић ство
почетком осамдесетих година XIX века и која је безмало испунила сав
нки простор Србије, није значила раскид са идеологијом народ
ог социјализма већ задобијање најмоћнијег оруђа за његово ширење.
рање идеологије увек претходи организацији, као што и њен распад
оди крају организације.
Значај организације као најефикаснијег начина обједињавања кри
си мислећих личности и социјално и политички обесправљене већине -
а, у ствари, као израза наглашене улоге вољног елемента у историји,
је уграђен у ту идеологију. Пашић је то, како показује и Казимировић,
вишао још у Цириху. У деценији пре формалног организовања народне
__ e странке, онје, не штедећи снаге и користећи сва средства (смрт
Богосављевића и ексхумација његовог леша, на пример) био њен гра
без премца. Пашић је идеологију примио, организацију је створио. У
Светозара Марковића, он је и човек организације; после његове
и преко организације, он је постао воћа покрета.
Идеологија покрета СветозараМарковићабила јерефлекс теорије про
на којом је руска револуционарна интелигенција реаговала и на развој
ализма у Западној Европи и на појаву социјалистичких учења у њој.
изначај проблема који је настојала да реши дали су тој формули
рзалнизначај и учинили су да она постане једно од најзанимљивијих
навља уисторији социјалне мисли XIXвека. У свимаграрним народима,
или мање бројна елита суочила се са питањем не само како да се
е пролетаризација унутар народа, него и како дати народи,закаснели
pју, не дођу према индустријски развијеном капиталистичком западу
ожај пролетера. "Капиталистичко друштво, писао је Пашић, непосред
очи напуштања Цириха (1872), редко је хуманистичко спрам својих су
јана и још ређе спрам туђих држављана. Осигурати страном капиталу
ит и сачувати свој народњи интерес често је врло тешко”.
ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ

Средство да се избегне капитализам, односно подела народа на класе |

и експлоатација а да се ипакомогући прогрес, или, како би Пашић рекао, "да
се земљорадња унас побољша, да се индустрија домаћаразвије,алиуколико
је могуће без пролетаријата", - нађено је у народној држави. Она је и соци
јални и национални ентитет; израз колективног интереса, права и воље.
отеловљење народа као целине. Идеја народне државе је средишна ос
друштвене филозофије Николе Пашића; она га и чини историјском
личношћу реткогконтинуитета мисли и циљева, али ичовекомједног света .
Све је то, уосталом, код Пашића експлицитно.
Народна држава подједнако је антитеза и апсолутистичкој и либерал
ној држави. Крајем седамдесетих година XIX века, у Србији су појмови о
држави, "још магловити и неразбистрени”. Али се ипак пробија сазнање и
држави, која, како је 1879. године писао Милан Пироћанац,"сматра зациљ.
човека, а не државу“ и која сетемељи назакључку "да јечовек слободан, и да
има право да своје способности, које је од природе добио, употреби и
усаврши".
У историографији уопште, па и код Казимировића, виднија је
Пашићева борба за ограничење власти монарха, а мање његова борба да се
спречи организовање државе која не би носила"печат њеног творца“ - "гуњ
цаиопанка"у ствари либералне државе,што сеобјективносводилонаборбу
против сваке институционализације државе. Следећи Светозара Марковића.
Пашић је, премда су обојица ималиу себи достајакобинског духа, одбацио
тактикузадобијања народне државе најуриш. Обојици је била ближаидеја
Ласала и Блана о општем праву гласа као начину да се мирним путем дође
до народне државе као колективног власника капитала и организатора на
родне производње. Нарочито имје било блиско гесло руских прогресиста.
"не само за народ, него и посредством народа”, које је постало главно про
грамско начело Народне радикалне странке. Отудаје подривање постојеће
организације државе и лишавање бирократије њене економске и политичке
моћи, уз ограничење личне власти монарха, био најважнији део Пашићеве
стратегије и тактике у борби за народни суверенитет. Оно што је 1875. годи
не, изван Скупштине и без политичке странке, сугерисао скупштинској опо
зицији ("Данашњој бирократској машини, ако неможеш срушити, треба
вадити клин по клин, требачупкати, гурати, вртити, чивије вадити, препреке
јојбацати и уопште све радити што се клони њеном паду") - Пашић је у
време владе Напредне странке (1880 - 1883), тада већ као вођа најмоћније.
странкеи шефњеногпосланичкогклуба, практичнорадио.Тактикаштогоре
то бољеокреталаје радикалепротив свих мера напредњачке владе, безоби
ра на њихов ефекат по стварне интересе народа (борба против уговора о
градњи железнице, закона о банци, о стајаћој војсци, жигосању стоке, прска
њу винограда). Таква тактика је иманентна идеологији, односно природи
странке, која је себе видела као јединог аутентичног тумача социјалних и
политичих интереса народа као целине. На неспорнојчињеници да језањом
и пошао безмало цео народ, странка је заснивала своје право на недељивост.
власти, односно искључивала сваку могућност компромиса.

312
 ВАСА КАЗИМИРОВИЋ, “НИКОЛА ПАШИЋ И ЊЕГОВО ДОБА, 1845-1926"

Растакање сваке државне организације која се разликовала од идеала

народне државе, у којој народ путем самоуправе остварује свој суверенитет,
алоје двојак учинак. Оно је на велика врата увело сељачке масе у полити
У исто време,у непросвећеном народу, који се на малом и сиромашном

слободило је инстинкте и анархоидност.Тоје постало озбиљна препрека

јинституционализацији власти, безчега нема ни државе у модерном
ду речи, а друштву је дало карактер изразито политичког друштва.

За разлику од либералне државе чији је крвоток новац, везивно ткиво

iе државе је идеолошке и политичке нарави; народна партија. Она је
ретач политичкихреформи да се дође до народне државе, али и гарант
њен народни карактер очува. То подразумева политичку доминацију
вредне партије. После доношења либералног устава 1888. године, Пашић
t, по повратку из шестогодишње емиграције,у свом говору у Нишу, 29.
9.јуна1889. године,рекао: “Питам поштовани скуп:каквабибила заслу
никалне странке кадби народ,добивши сад самоопредељење и слободу,
И новим условима напустио странку и поверио управу и законодавство
својим туторима,који су доказивали да народ и није политичкизрео
даније достојан слободе и самоопредељења“.
| 3410 Никола Пашић ни у шта није уложио толико своје неисцрпне
вргије,тајиначе сталожен, самоконтролисанчовек ни у шта није уносио
необузданог фанатизма, - као у стварање, развијање и функциониса
родне радикалне странке. Помоћу ње је он и одржао континуитет
и и циљева; из ње се као из непресушног извора напајао и његов лични
eт, који се, како каже Раша Милошевић, - "кад треба... претвара у
јатуру”. БезНародне радикалне странке, тешкојезамисливо његово по
овно трајање у политици: она га јеучинила”некрунисаним краљем"
Али, ни Народна радикална странка није довршена без институције
t, војује инкарнирао Никола Пашић. После падова које је имао, странка
увек враћалакао своме вођи;у тренуцима свога ослабљеног положаја
вању државом, он се као вођа окретао странци, - срећивању њених
крва, пооштравањуунутрашње дисциплине и јачању јединства, те алфе и
меге њеног успешног деловања у народу и њене гарантоване изборне по
једе.
Странка је била спремна да вођи опрости сваку грешку, рационализу
Ibу је увек као виши интерес странке, односно народа, који је најбоље и
нин вођи. Ову логику идеолошког механизма странке, Казимировић је, по
кад каоу анализи Пашићевогдржања напроцесу због Ивандањског атен
R, прихватао као своју логику. Он је Пашићеву изјаву лојалности дому
овића, која је биладенунцијација и странке и њених људи поименице,
утку кад су падале главе, упоредио са Исповешћу, Михаила Бакуњина,
узгредречено, била најпоразнијакритикаприликаурускојимперији
па изречене једном императору лично. Међутим, у историји саме Народ
313
 ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ

не радикалне странке постоји пример који потврђује даје право на грешку

било дозвољено само вођи. Писмо Пере Тодоровића упућено краљу милану |
из казамата, непосредно по хапшењу чланова Главног одбора странке због
Тимочке буне,означилоје почетаккрајаовог идеологастранке и,уз Пашића. |
њеног најзначајнијег оснивача. И Пашић и Тодоровићподједнако су се ру
ководили начелом: шиљ оправдава средство. Међутим, њихов поступак ра
зличито је вредновану странци. Али, и у историографији.
због свега реченог, можда је и најближа истини она оцена Николе
Пашића, изречена неколико месеци пре његове смрти, према којој је он као
партијски вођ. јединствен, не само у нашој него у светској историји“. Ано
нимни аутор поменуте оцене допуштаоје могућност да Пашићу буде оспо
равано "даје био прави државнику најлепшем смислу те речи“. Тако исто и
могућност да Пашић"као политичар" буде“изложен строгој критици". Али
је са сигурношћу, која као да не подлеже сумњи, устврдио: ”Никола Пашић
поуздано ће сачувати име великог шефа странке".
У ствари, јединствена је странка,којој је Пашић био начелу,-и тоне
само у политичком животу Србије. Народна радикална странка је широк
покрет, унутар кога је деловала војнички чврста организација, којаје, учасу .
када се странка формално организовала, имала већ за собом више од једне
деценије политичког рада, борби и искуства у вештом комбиновању јавног.
и тајног рада. Пирамидално структуирана: месни (општински), срески
окружни одбори и Главни одбор, који је имао командни положај, а готово
био непроменљив, - ова се организација природно завршавала вођом. Оно.
дакле, што вођу чини недељивим од странке, нису само лична својствавођ
већ идеологија странке формиранајош у оном претходном десетогод |

раздобљу, којаје одредила и карактер организације.

корене те идеологије казимировић је налазио у доктрини некапита.
листичког развоја и народнедржаве. Његова је студија обеснажила она ста
новишта у историографији, испољена нарочито после Другог светског рата,
која су - следећи схему да све што није номинално социјалистичко мора
бити грађанско, - Народну радикалну странку третирала као грађанску.
странку од почетка. Али, и она становишта савремене историографије, која
идеологију радикализма у Србији, у једном аграрном друштву, виде као
непосредни део историје западноевропског радикализма.Доведен је упи
ње закључак да је Народна радикална странка - "у часу свог званичног сту
пања на сцену Србије - била сасвим напустила социјализам, постала на
његов противник". Ослањајући се и на исказ и на дело Николе Па
казимировић је,напротив,доказаода је Пашић, после смрти Светозара Мар
ковића, стао на чело покрета и "одредио му правац рада у духу Светозаревих.
мисли и идеја... тако блиских радикализму“, покрета чији је главни циљ био
суверенитет народа, односно народна држава. Јасно је да се идеологија не
мења као старо одело, али и да се исцрпљује и долази у сукоб са временом.
Казимировић не утврђује такавтренутак у дугом политичком трајању Нико
ле Пашића. Његова је друштвена филозофија ипак стављена на тешку
и то управо онда када је са стварањем југословенске државе стигао до циља.
националног ослобођења и уједињења српског народа. Казимировић је

314
 ВАСА КАЗИМИРОВИЋ, "НИКОЛА ПАШИЋ и њЕГОВО ДОБА, 1845-1926"

бацивао Ситону Ватсону необјективност због становишта да је Пашић неу

Важавањем националних разлика и стављањем државног разлога изнад
начела слободе народа поставио "бране струјама националног живота" и
постао сметња стварања модерне државе. Али, и Пашићу наклоњени Карло
Сјорца, који јеу стварањујугословенске државе видео историјскизаконXX
века, долазио је до сличног закључка. Устав 1921. године, - "чија је основна
идеја била: крајњи централизам“ видео је Сфорца као фаталну грешку и
објашњење за њу налазио управо у Пашићевом схватању државе, "које се
нужно разликовало од схватања западњачих државника". У том су схватању,
међутим, као у жижи, концентрисани Пашићеви погледи на место српског
народа између Истока и Запада, којима је он остао доследан до краја.
Никола Пашић је доисталичност ретког континуитета, мисли и циље
ва. У том континуитету садржана су и његова ограничења, као историјске
iости не само једног времена него и једног света. Казимировићево дело
нуди импресивно богатство материјала, чија проблематизација оба закључка
чини више имплицитним. Али, таква књига је морала бити написана.
Пашићевисторичар веће интерпретативне снаге, свеједно ћебити Казими
ровићев дужник.
__
Латинка ПЕРОВИЋ
 ПРИКАЗИ

Фернан Бродел, Списи о историји, Српска књижевна задруга,

Београд 1992,385.

Ово издање Броделових списа сачињено је тако што је из његове славне

Биге, објављене под истим насловом 1969. године, изостављенједантекст, докје
на посмртно публиковане збирке (1990) укључен спис "моје образовање исто
pичара“. Поредовог чланка, који је уврштен као уводни, и Броделовог предговора
у збирку из 1969. године, у књизи се налази десет текстова подељених у три
I sinaHе.
Прво тематско подручје "Времена историје“ садржи чланке "Средоземно
Ере и Средоземље у доба Филипа II" и "позиција историје око 1950. године“.
дећа целина "историја и друге науке о човеку“ је најобимнији део књиге у
јем Бродел пише о историји и друштвеним наукама с позиције научника, чији
програмски циљ проучавање појава дугог трајања; затим о јединству и разно
прсности наука о човеку, и неколико текстова у којима се посебно разматра со
| иолошка, економска, географска, демографска и, коначно, проблематика
| руштвене историје, у тежњи да се увек изнова сучељава историја са другим
куманистичким наукама, не били се видело како оне осветљавају подручје исто
ичаревог посла и оно што бион, заузврат, "могао да пружи нашим суседима, који
Locла устежуда затраже, па чак и да чују наше мишљење". У трећем делу књиге
Vicropија и садашњост", писан је себи ставио у залатак да расправи “доста нео
Бино“ питање: "Да ли историја цивилизације, онаква каква се развила од XVIII
| века, од Волтеровог "Есејао наравима" (1756) до данас, може да допринесе расвет
њавању познавања садашњости па, дакле, неизбежно и будућности - јер се да
пишњица може разумети само повезана са сутрашњицом?" (стр. 305).
Пажњу читалаца "Списа о историји" свакако ће привући уводни текст ау
побиографског карактера "Моје образовање историчара”, где Бродел са носталги
јом и љубављу говори о свом родном селу, школовању у Паризу (имао је
изванредног учитеља, "који је причао о историји Француске као да служи мису у
кви“), професорима на Сорбоничија су се предавања разликовала од тала доми
нтне историографске “моде”; потом пише о свом службовању у Алжиру (и он
је својим ђацима предавао историју догађаја, политике, биографија славних људи,
ји суга на то приморавали програми средњих школа), кадаје подробно упознао
не земље северне Африке до Сахаре, "која ме је опчињавала“; најзад, о томе како
је доста касно кренуо путем оног што ће бити велика страст мог живота, а то је
јелна сасвим нова историја која раскида са традиционалним учењем".
__ Веомаје занимљив опис настајања монументалног дела "Средоземно море
иСредоземље у доба Филипа II“. Архивска истраживања још недефинисане теме
почео је 1927. године, када је од једног досетљивог америчког синеасте добио
prapи апарат за смањивање филмских сцена и помоћу њега правио дневно две до
и хиљаде фотографија на филмској траци, изазивајући зависти дивљење архи

Л. Февр му је у једном писму сугерисао да би било “много занимљивије

aIIупознати Медитеранберберских народа“, а 1931. године Анри Пирен

317
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

га је задивио предавањем у којем је изложио своје виђење затварања Медитерана

као последице муслиманских инвазија ("У отвореној или затвореној шаци -

је читаво море које је било часзаробљено, а час се ослобађало“). Од 1927. до 1933.

мирно је вршио архивска истраживања, не журећи са коначним избором теме да
би одлука сазрела одједном, али како није било лако написати књигу о Средозем
љу, почео је да га међу пријатељима и колегама бије глас да је никада неће
написати. Уобичајени архивски материјал није му много користио,док није 1
године открио "чудесне записнике из Рагузе: ту је најзад било говора о бродови
ма, најмовима,роби, осигурању,трговини. Преда мном се први пут указао Мели
теран ХVI века" (стр. 17). Поставши професор на факултету у Сао Паолу добиоје
невиђене могућности за доколицу и читање километара микрофилмова, а на но
вратку у Европу 1937. срео се с Лисјеном Февром, и за тих двадесет дана путовања.
бродом "постао у извесној мери његов син“. Када је 1939. требало коначно да
да пише књигу избио је рат, и управо за време дугих година у заробље
(1940-1945) написао је своје животно дело (у школским свескама, шаљући ихједну
по једну Лисјену Февру - тај подвиг му је омогућило његово изузетно памћење.
које носи печат тадашње пишчеве животне ситуације, и, по речима једног н
јанског филозофа, представља "плод контемплације“. Призор Медитерана му се
тала указивао и као једини могући егзистенцијални одговор натрагична __

у којима је живео. "Морао сам чврсто да верујем да се историја и судбина

на некој много већој дубини. Изабрати осматрачницу времена на дуги рок |
значило је изабрати као прибежиште положај самог Створитеља. Веома далеко
нас људи и од наших свакодневних невоља, историја се исписивала, полагано се
одвијала, исто тако полагано као и онај древни живот Медитерана чију сам беск.
начну трајност и скоро узвишену непокретност осетио небројено пута. На те
начин кренуо сам свесно у потрагу за најдубљим језиком историјскоји сам мога
да појмим или да измислим, а то је непомично време или барем време које веома
споро одмиче, које је упорно у свом непрекидном понављању. Устројство моје
књиге се тада уобличилоу складу са више временских линија, идући од непокрет.
ности до краткоће догађаја. Још и данас, те линије за мене оцртавају и прожимају.
сваки историјски пејзаж“. (стр. 19-20).
Ауторка овог приказа је очигледно подлегла дражи историје - прича о на
станку славне Броделове књиге, али можда би било тачније сместити ту причу.
с обзиром на чињеницу да је дело објављено 1949. године, не у домен традицио
налне историје кратког времена, већ како би сам њен писац рекао, излажући своје.
учење о временима историје, у домен историје о сплету прилика, која се бави.
великим временским одсецима, то јест десетогодишњим, двадесетогодишњим
или чак педесетогодишњим раздобљима. О томе ће бити речи у делу књиге "вре
мена историје", али ће се Броделово "правило тројно" - дуго трајање, сплет при
лика и догађај - провлачити као црвена нит кроз "Списе о историји". Ваља
да се Бродел противи синтагми "догађајна историја", јер догађај може понекад да
сведочи о веомадубоким кретањима, па предлаже да се уместо речи "догађајну
користи јаснији израз "кратко време“. Такође сматра да политичка историја није.
обавезно окренута догађајима, нити је осуђена да се увек њима бави. Такозвана.
историја-прича, толико драга Ранкеу и његовим следбеницима, има своје скр
но тумачење, онаје права филозофија историје. "Прематој филозофији исто
животом људи управљају драматични догађаји, деловање изузетних бића кој
у њима изненадно појављују и која су често господари своје, а још чешће
судбине“. (стр. 59). Историчари који почињу да бивају свесни једне другач
историје, једне троме историје, историје привреде, друштвене структуре, цивили
зације, мораће се упуштати у истраживања "према којима нам радови најпознати

318
 IIPИКАЗИ
јих срудита ХVIII, па чак и XIX века изгледају необично површни", због чега
"почиње да нас притиска и осећање огромне одговорности, неспокојство при по
мисли да нисмодостојни да се прихватимо тог задатка“. Историчарев уобичајени
ванатски рад не одговара овим амбицијама, па Бродел, и поред свих недостатака и
тешкоћа такве врсте посла, предлаже методе тимског рада.
У другом веома обимном делу књиге: “Историја и друге науке о човеку“
нутор полази од чињенице да историја, као можда најмање структурисана наука
| о човеку, па према томе најгипкија и најотворенија, прихвата све поуке које јој
дају суседне науке и настоји да их пренесе неким другим наукама. Све технике
| друштвених наука стално се преображавају због самогразвоја сваке од њих и брзе
сволуције целинс људских знања. Стога је за Бродела историја “збир свих мо
гућих историја - збир јучерапњих, данашњих и сутрашњих истраживачких по
ступака и становишта" (стр. 101) Оно што му се чини најоригиналнијим и чиме
се превазилази време, од ког беже социолози и филозофи, јесте стварање "науке
комуникацији" - математичко формулисање готово ванвременских структура.
У поглављу о комуницирању и социјалној математици писац, полазећи од Леви
сових гледишта, указује назначај структура и модела за рад историчара који
баве проучавањем појава дугог трајања. Он ту предлаже низ историографских
ла као оперативно корисних (нпр. модел трговачког капитализма од XIV до
века, назначен још у марксовом делу). Поред "механичких” модела којима
ке користе антрополози, проучавајући мале, хомогене, примитивне заједнице,
постоје "статистички” модели за проучавање великих и сложених друштава. Гео
графска карта је такође врста модела. Захваљујући "моделизацији" напиа дисци
пшина излази из уских склоности ка појединачном. Пишући о јединству и
разноврсности наука о човеку, Бродел види померање традиционалних граниша,
некишта и проблематике само ако се све оне одрекну у извесној мери "национа
пистичког“ духа којим су прожете.
| Бродел је, као и историографска школа окупљена око часописа "Анали",
насупрот својих претходника А. Бера и његове "Ревије за историјску синтезу", био
пише човек од акције него теоретичар, дакле заинтересован за конкретна
раживања. То он показује и у "Списима о историји“. Када говори о значају
Проучавања биолошког човека, он то чини анализирајући и критикујући резул
nije Makcнмилијана Сора из лепе и вредне књиге "Биолошке основе људске гео
Iарије, покушај једне екологије човека”, сугеришући нова поља истраживања
iо што су: исцртавања мапа кухиња, историја замене једне масноће другом, или
нитивање блиставе каријере бледе трепонеме од доласка у Европу из Америке
следњим годинама ХV века, и уопште истраживања у медицинској географи
ногадруга. Значај демографских студија за историју аутор ће показати кроз
Ella Bрнста Вагемана и моделе Алфреда Совија, сјајног демографа“чудесно заин
есованог за све видове света који га окружује", који не зна "за оно интелек
Мално ограничење каквоје презир".
| - о једном схватању друштвене историје“, је текст посвећен књизи ота Бру
ратнови путеви друштвене историје“ и с полемичким жаром написаном делу
illeranjeа “трудбенички слојеви и опасни друштвени слојеви у Паризу у
-- “СамосвојностЗапада у раздобљу од XIдо XVIII века сведена на модел",
потом у пасусу о "загонетки коју представља Русија" указивање на сличност
DEIа друштвене историје Европе до XI века, Русије до Петра великог и латин
|-Америке. Он критикује дводимензионалну геометрију Ота Брунера, за кога
историја може проучавати само у две опште равни: у политичкој идруштвеној,
делу, историја се може замислити само са "n" димензија), као и његову

319
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

носталгичну оданост врсдностима аристрократске цивилизације, будући да "law

dator temporis akti yвекима скривену мисао која се тиче садашњице" подухват.
Луја Шевалијеа да нам представи Париз прве половине XIX века, "његове ране
гнусне и сурове злочине који су у њему чињени, његове уклете крајеве и неизре
цивубеду", очему сведочесуморне гравире из добаромантизма(користећи поред
осталог, дела Балзака, Сија, Игоа и неоправдано Золе), Бродел оцењује као ориги
налан санским озбиљним пропустимакао штоје недостатак компаративног при
ступа (упоређивање Париза са осталим престоницама тог времена и уклапање
Париза прве половине XIX века у његову вековну еволуцију). -

У последњојцелини књиге писац- након што је изложио порекло и __ |

речи цивилизација и култура ипокушаје њиховог дефинисања у делима Ф. Ги
Ј. Буркхарта, О. Шпенглера, А. Тојнбија, Алфреда Вебера и Филипа Бегбија уз
обиље похвала и критичких примедби-даје своје сугестије како писати историју
цивилизације или шивилизација. Неопходне жртве које треба учинити на самом
почетку су: одустајање одговора о цивилизацији као бићу, организму, личности |

или телу; праволинијског виђења будућности (постоји више могућих иврлора- |

зличитих свет
независан судбина) схватања
(дијалози су толико битни дашто
да је цивилизација,зато
и сустицања свијеили
изворна, некака:
скоро свил |
заједничко великоблаго), одрицање одбило каквог цикличног објашњења
на цивилизација (учење Викоа, Конта, Спенсера и других, укључујући и
и, најзад, одбацивање предложених кратких спискова цивилизација (IIIпе
и Тојнбија) - у средњој равни би се налазиле државе и народи, а било би __

љиво истражити до којег се елемента може доћи при дну лествице. Овде је опет
јасно видљив утицај Леви-Стросовог структурализма на Бродела, или тачније
преврата који је нуклеарна физика изазвала у модерном погледу на свет.
Захваљујући труду преводилацаКсеније Јовановић, Бранка Јелићаиива.
Павловић Српска књижевна задруга је убиблиотеци "Историјска мисао" обја
дело које веома добро излаже теоријска и практична полазишта по многима нају.
тицајније и најцењеније историографске школе нашег времена. Управо је појава
Броделове књиге о Средоземљу пресудно допринела да школа око часописа "Ан
ли“ после Другог светског рата стекне светско признање, и да Бродел, премда
трећи човек школе аналиста, учини да оснивачи школе, Л. Февр и М. Блок, нак
надно заузму водећа места у историографији ХХ века. Уз "Списе о историји.
налази се селективна библиографија радова које је Бродел препоручивао младим
социолозима и кратка библиографија нитиранихкњига. У информативномпого
вору Андреј Митровић упозорава да стављање у средиште пажње структуре а не
процеса, када се кретање схвата само каодео структуре, оставља по страни "проб
лем узрока и последица у дугом временском процесу развитка појава, а са овим у
крајњој линији и питање о изворишту и шиљу историје“. Митровић сугерише
мисао о пресудној важностикретања, које је непрекидно насупрот структура које
су увек привремене макар биле и дугог трајања.
Галина ЈАЊУШИЋ

320
 ПРИКАЗИ

Радош Љушић, Тумачења српске револуције у историографији

XIX и XX века, Српска књижевна задруга, Београд 1992, 132.

У"Малој библиотеци" Српске књижевне задруге изашла је књигаТумачења

српске револуције у историографији XIX и XX века Радоша Љушића. Аутор је
покушао да класификује и протумачи велики број радова посвећених овој теми.
стово основно полазиште било је издвајање процеса који одређују суштину
волуције и тиме утичу на њено трајање. На тим питањима су настала многа
ња или слагања у историографији о Српској револуцији.
| Од Вуковог покушаја да одреди временске границе догађајима описаним у
његовим делима које је окарактерисао као буну (1804-1828) до савремених ту
мачења која предностдају појединим процесима у револуцији, пружа се широка
Inwнеза различитих схватања. Аутор настоји да их обухвати, образложи и изнесе
нове идеје и закључке. поред тога он покреће питања која чекају на темељно
истр вање (теза о верско-грађанском рату у Српској револуцији, хајдучија,
и тсл.). Дуго времена Први и Други српски устанак нису посматрани као
лна целина. Идеја да у њима није било револуционарних промена,била је врло
постојана у историографији (С. Новаковић, М. Вукићевић, В. Ћоровић, С. Јовано
нић, мишљење Светозара Марковића да је реч о дубокој друштвеној револуцији
нија ће се национална компонента остварити текуједињењем целог српског на
рода, представљало је велику новину. Оно ће послужити неким потоњим исто
Крима као основа за тумачења у којима се истицала предност националног
роцеса револуције над социјалним (В. Стојанчевић, Ч. Попов), Васа Чубриловић
ојао да проникне у њену суштину па је закључио да је револуција била по
носиоцима сељачка а према последицама грађанска, те је њено трајање омеђио
периодом 1804-1830.
Наосновама марксистичког концепта схватања историје однетована је у нас
нела једна историографска школа која је збивања у Србији од 1804. окарактериса
ракао буржоаску револуцијучији је носилацбила такозвана сеоскабуржоазија,
настала крајем XVIII века (Б. Ђурђев, М. Ђорђевић, Д. Јанковић). Замке оваквих
са избегли су неки историчари. Користећи од почетка термин револуција,
Iамован Самарџић истиче повезаност њене националне и културне компоненте.
Милорад Екмечић наглашава њен национални и социјални карактер, износећи
нове идеје у погледу трајања револуције. Он сматра да се револуција завршава
1815. године. Притом Екмечић отвара ново поље размишљања о револуцији као
рском, антифеудалном и грађанском сукобу.
Проблеми око одређивања временског оквира револуције везани су за пита
трајања њеног националног, социјалног и културног процеса. Љушић истиче
је револуција, са свим оним што носи, текла упоредо са изградњом српске
раве. Зањега су то апсолутно синхрони процеси који имају свој почетак у 1804.
нирају 1835. години. Тако се ово схватање о остваривању националне, социјалне
и културне револуције у периоду од 1804. до 1835. године битно разликује од
нцепција оних историчара који сматрају да је национална револуција завршена
18. (Ч. Попов), као и од тумачења којареволуцију стављају у период од 1804.
815 (м. Екмечић). Аутор се опредељује за годину 1835, као годину завршетка
tonese peволуције, јер је тада у Србији укинут феудализам. Пре тога Србија је
ки аутономију и постала вазална кнежевина. Љушић дели раздобље револу
__
је на ратни-деструктивни (1804-1815) и мирнодопски-конструктивни период
15-1835). У мирнодопско време се завршава национална (1833) и социјална ре

321
рИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

волуција (1835). Главни резултат овог великог народног прегнућа, по мишљењу.

аутора, јесте "аутономна кнежевина без феудалних окова”.
У овој студији се јасно може сагледати сва разноликост погледа на Српску
револуцију. Они су се често формирали у складу са политичком и идеолошком.
климом временау коме су настали. Деобе династичке и деобе идеолошке оставиле
су дуб ког трага и на проучавање овог важног периода српске историје. У овој
__ први пут јавно изречене и међусобно супротстављене. __

| Ана СТОЛИЋ |

ДрЗдравко Антонић, Погледи Васе Чубриловића на српску

историју XIX и XX века, Београд 1992, 505.

Уобичајену праксу у нас да се профили великих имена наше историографи

је дају углавном путем зборника или научних скупова др Здравко Антонић је у
случају Васе чубриловића превазишао објављивањем књиге "Погледи Вас:
Чубриловића на српску историју XIX и XX века“. Као ученик и научни следбеник.
чубриловића, Антонић је у овој књизи на особен начин покушао да представи.
лик свог великог учитеља и узора. Будући да серади о једном од међаша унашој
историографији, нимало није случајно изабранни наслов књиге. Јер Чубриловић |
је био историчар мислилац, у чијемје научном дјелу изразито присутан синте
rички приступ и чија се моћ синтезе показује мање вине у свим радовима, а
посебно у дјелу "Историја политичке мисли у Србији XIX века“. ||
Антонићева књига садржи четири дијела. У првом дијелу аутор је дао __

трет Васе Чубриловића као научног и педагошког радника. Ту су салржани и

основни биографски подаци, без којих није могуће потпуније сагледати његов
научни ијавни рад. Ти подаци показујуда јечубриловић слиједио најбољу пра
дицију својих великих претходника у науци, који су се поред научног бавили и
јавним радом. За такав интелектуални пут био је предодређен од ране младости.
Као припадник“Младе Босне“ и учеснику атентату 1914., веома је рано закорачио
круним корацима у политику, да би се касније његова политичка дјела
наставила у припадности земљорадничкој странци између два рата и након
гог свјетског рата у вођењу Министарства пољопривреде у влади Феде
Народне Републике Југославије од 1945. до 1951. године. Инак, политика га никада.
није одвојила одсвог основног животног опредјељења -бављењанаучнимрадом
Вођен изузетно разноликом научном радозналошћу, дао је опсежно научно дјело,
богато и по ширини и по дубини. Имајући то у виду, Антонић је Чубриловиће
научно дјело сврстао у четири тематска круга: историја српског народа под тур
ском влашћу, историја српске револуције 1804-1815, српска историја XIX вијека и
настанак и развој прве југословенске државе 1918, уз неке аспекте НОБ 1941-1945.
Томе би се могли додати ирадови о историји племенског друштва и неки погледи.
на развој послијератне Југославије. Ово посљедње радио је пред крај живота и без
претензија научне обраде, тако да су многа питања остала само назначена. Оно,
међутим, што је карактеристично у тим погледимајесте дубоко увјерење у трај
ност Југославије и социјализма у њој. У околностима када су се југословенска
државна заједница и њен социјализам незадрживо рушили,такво увјерење могло
би бити само израз Чубриловићеве жеље да очува своје раније политичко вјеро
вање или плаћање данка убјеђењима своје генерације из 1914.

322
 ПРИКАЗИ

Изузетно богату страну Чубриловићевог животног дјела представља педа

гонки рад и дјелатност на организовању научног рада, чему је Антонић посветио
посебну пажњу, дубоке трагове педагошког рада чубриловић је оставио прије
свега на Филозофском факултету у Београду, радећина њему преко37 година. Као
наставник и члан факултетске заједнице залагао се за организацију наставе на
модерним основама, као и за материјално и кадровско јачање факултета, његови
напорина организовању научног рада кретали су се углавном у оквирима САНУ.
Захваљујући његовом упорном и несебичном залагању формиран је 1969. године
Балканолошки институт као посебна научна јединица у САНУ. Активно је радио
и у више академијских и међуакадемијских одбора и комисија. Био је предсједник
Одбора за историју Србије у XIX вијеку и оснивач и дугогодишњи руководилац
одбораза историју српске револуције 1804-1830. У оквиру међуакадемијске сарад
ње руководио је међуакадемијским одборима за Балканологију, за истраживање
и објављивање архивске грађе о балканским трговцима у Угарској у хv. вијеку и
| за проучавање историје војних крајина у југословенским земљама. Ван Академије
| руководио је великим подухватом писања тротомне историје Београда.
Други дио књиге представља разговоре о историографским питањима које
је Антонић водио са Чубриловићем током неколико посљедњих година његова
кивота. То је уствари својеврсна, интимна чубриловићева интелектуална испо
јест, дата у форми интервјуа. Ту он излаже своје погледе на историју српског
да под Турцима, на постанак и развитак српских држава Србије и Црне Горе,
на историјске коријене и историјски смисао стварања Југославије 1918., на улогу
ости у историји, на метод и резултате свога истраживачког рада на бу
ћност Југославије и мјесто и улогу у њој Босне и Херцеговине. Интересантно
и Босне и Херцеговине, базира прије света на техничко-технолошком напретку
интеграционом фактору, пренебрегавајући тако добрим дијелом тала већ ја
сновидљиве дезинтеграционе снаге које су Југославију разориле.
Трећи, најобимнији дио књиге, садржи 31 одабрани рад Васе Чубриловића.
пни текстови, јер су били расути у бројним часописима идругим публика
шијама,објављиваниму дугом раздобљу од око60 година. Међу њима су неки који
имају антологијску вриједност ("Порекло муслиманског племства у Босни и Хер
цеговини", "Први српски устанак и босански Срби" и др.), као и они који су веома
инструктивни и инспиративни за даља истраживања ("O значају проучавања
историје војних крајина", "Два питања из историје аустријске власти у Босни и
херцеговини", "Дунав-сиона међу народима“).
Посебно је вриједно изанимљиво писмо Васе Чубриловића сестрама Стаки
из затвора у Зеници почетком 1918, које је први пут објављено и дато као
и овим радовима. Тиме је прекинуто ћутање о атентату у јавности чубри
Нубриловића, колико као аутентично свједочење једног од учесника у атентату
неким појединостима у истрази и суђењу, а посебно о понашању истражних и
рудских органа. Из њега се види да је аустријски суд и поред самохвалисања о
вности и независности, примјењивао различита средства, па и средства
iошког притиска да би од атентатора изнудио пожељна признања. Тако је
пр. истражни судија показивао Чубриловићу мала вјешала док га је испитивао.
Казивање Чубриловића упозорава да су и неке изјаве атентатора подешаване, што
вриједност стенографских записа са суђења 1914.

323
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

У четвртом дијелу књиге дата је први пут потпуна библиографијарадова

Чубриловића, која садржи 167 библиографских јединица, насталих у раздобљу од.
преко 60 година.
Антонићевакњигапо свомсадржајуи по високом угледуВасе Чубриловића.
у науци и у јавном животу представља вриједан прилог упознавању Чубрило
вићевог научног дјела и привлачно штиво не само за стручњаке, него и за пири.
круг читалаца.

| Томислав КРАЉАЧИЋ |
Actes du Pantocrator, ed. diplomatique par Vassiliki Kravari.Archives de l'Athos
XVII. Edition de CNRS, P. Lethielleux, Paris 1991,225 + Album, pl. XL.

Василики Кравари, већ искусна сарадница у издавању докумената архива

светогорских манастира, издалаје и оваакта следећи све принципе серије Агchives
de l'Athos... Да би дала птто потпунију историју манастира Пантократора и што
прецизније одредила географски положај његових поседа, Краварије користила.
уз акта које издаје, неиздата акта његовог архива из пост византијског времена.
као и садржину турских докумената, узимајући такође у обзир обавештења из
аката архивадругих светогорских манастира.
У Подручје Пантократора пре оснивања манастира (стр.3-5) аутор упознаје
читаоца са његовим географским попожајем и пружа сва расположива обавешта
ња о шест манастира основаних у Х-XI веку који ће, доспевши на ранг келија, у
ХTV веку, бити предати Пантократору идругим манастирима.
Део Пантократор у средњем веку Кравари започиње излагањем П. Понени
манастира (стр. 7-15) до 1388. где, у осврту на биографију и каријеру његових
оснивача, разрађује већ предложену идеју о припадности браће, великог прими
керија Алексија и стратонедарха Јована, породици Кондостефана, упозоравајући
да се она не може у потпуности доказати. Излажући историју оснивања Панто
кратора, који је постојао пре августа 1358, аутор, супротно досадашњим мишље
њима, сматра да су радови на његовој изградњи већ доста узнапредовали када су,
априла 1357, оснивачи добили од протата опалу келију Равдух, да би је обновили.
и тако обезбедили своме манастиру депандансу у близини Кареје. Затим говори
о бризи оснивача да Пантократору, у коме су изградили главну цркву, пирг, цео
зантитних зидина и гробљанску цркву изван манастира, обезбеде самосталност.
добијањем положаја патријарнијског (1363) и царског (пре 1367) манастира, осну
ју га као општежиће и обезбеде му добра на Светој Гори и изван ње.
Уп. Пантократор до краја XV века (стр. 15-25) Кравари прати историју мана
стира најпре од 1388. од средине XV века, време у коме је, до пре носледње деценије
ХIV века, Пантократор стекао сва своја добрана Лемносу. Говорећи о последицама
пожара у Пантократору, за који одређује као terminusante quem 1392, аутор сматра
да монаси приликом тражења потврднихдокумената за своје поседе, нису иско
pистили ову несрећу да би се обогатили. Кравари посвећује посебну пажњу орга
низацији поседа од чије експлоатације је зависио манастирски приход, јачању
патријархове заштите, јављању тенденција за идиооритмијом и настојању патри
јарха Антонија ГV да се поштује режим општежића и најзад, односу Пантократора
са суседима, спомињући два мања спора на Светој Гори и један изван ње. На
|
324
 IIPИКАЗИ

| ренову малобројних података аутор прати судбину 11антократора у другој поло

ни XV века, сноси коју на Светој Гори обележавају његови спорови са Прота
дом, од којих је детаљно познат једино онај око поседа Плакари. Што се тиче
поседа изванАтоса, из фрагментарних и понекад недовољно сигурних обавеште
на кравари опрезно закључује да је Пантократор после 1420. задржао део својих
добара на Тасосу, сачувао и повећао своја права на Лемносу, и да је непознатог
датума и у непознатим околностима, током XV века, стекао једно добро на ЈIон
108у иједну кућуу близини Превлаке. Историју Пантократора Кравари завршава
излагањем спорова које је манастир водио у ХVI веку са Кутлумушом због Равду
ка, са Ватопедом због Стумна и Калствија, са Ставроникитом око терена у близи
| ни факсна и Светог Ауксентија, као и са Есфигменом због земље на Лонгосу.
У Домен Панрократора (27-43) аутор веома детаљно описује поседе Пантокра
пора на Атосу - око манастира и у Кареји; у Македонији - у подручјима Струме,
| Символа и на Лонгосу,затим наТасосу и Лемносу, идентификујући при томе пир
| Рође, мане манастире, цркве, пашњаке итд. споменуте у актима, као и топониме
сачуване до данас. Домен Пантократора Кравари је представила на цртежима 28.
| Уз све ово, Кристоф Жиро (Christophe Giros) је у Белешка о тврђави тасоске
Ауке (45-50) дао, на основу лично учињених посматрањана Тасосу, као ирезултата
досадашњих научних истраживања, веома детаљан опис пирга и тврђаве, које је
изградио велики примекерије Јован и заједно са луком завештао манастиру.
Ilоред листе Игумана и представника Пантократора, Кравари је такође при
ла и Листу представника манастира који су постали добра Пантократора

Увод завршава Беленком о архиву Пантократора (стр. 55-57) у којој оба

trana o његовим документима уопште и посебно о 30 аката које издаје, од којих
воригинали, 13 стари преписи и један превод на модерни грчки језик, издат
гатку. Последњи и још 16 аката су до сада били неиздати. Аутор скреће пажњу
преписивање докумената које су монаси вероватно предузели већ у ХV и XVI
Еку и на њихово касније превођење намодерни грчки. Краваритакође даје одго
јућебројеве аката свога издања и ранијихкаталога,као и Птиовогиздања (I.
Actesdu Pantocrator, Bиз. Врем, 10, 1903, Приложение 2) и посебно се осврће на
ват тројице монаха Пантократора који су почетком ХХ века класирали до
нте хронолошки, дајући о њима основна обавештења и кратку садржину
ira; преко њиховог Каталога Кравари се упознала са садржином турских
сната.
Текстови (65-196) садрже издање 30 докумената од којих се прва три односе
подручје Пантократора пре његовог оснивања, док се остали, изузев бр. 27,
iосе на Пантократор и припадају времену од 1357. до 1501. године. Изнећемо
је од бројних запажања и закључака које Кравари даје у исцрпном коментару
опис и садржину сваког акта. Свестраним проучавањем преписа, од којих само
бр. 6 не искључује у потпуности могућност да је у питању оригинал, аутор
ззи до закључка да су аутентични. Кравари при томе указује на грешке наста
gбог незнања (рђаве ортографије, нетачног читања скраћеница) или не
Кљивости (изостављања или писања сасвим других речи) преписивача.
ће пажњу на тежу омашку у бр. 3 - бележење писара акra Леонтија као иrу
ка манастира Ксилурга, подсећајући да игуман једне од двеју странака у спору
i voхе писати акт, нити га потписати као сведок, овог Леонтија, са доста веро
ноће, идентификује се истоименим игуманом манастира Филаделфа, који је
е био писар. Затим указује на погрешно преписану шифру модија земље у бр.

325
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИСХХХIX

25, а грешке у пренису бр. 26, од којих је неке писар већ сам исправио, Кравари
објашњава палеографски. Исправљањем погрешно преписаног индикта у бр. 28.
усклађује га са годином. За бр. 8, 9 и 26, датоване само менелогемом, Краварије
утврдила године њиховог издавања, подсећајући да је за бр. 9 већ Пти, само са
другим аргументима, предложио исту 1374. годину. За недатирани докуменат
издат у додатку, аутор, на основу имена поседника забележених у њему, а који су
познати у документима са краја XIV века, долази до јединог могућег датума за
његово састављање - крајXIV или најкасније почетак XV века. Кравари истиче да
је бр. 2 (1107) јединидо сада познати акт прота пре краја XIV века који има печат.
Аутор пружа потврду за мишљење Дегера (F. Dölger, Aus den Schatzkammern des
Heiligen Berges, Munich, 1948, стр.50) да је детаљан опис границе једног поседа унет
у хрисовуљу Манојла II Палеолога (бр. 15) преписан са једног акта апографа (=
бр. 12) који су монаси поднели цару, а да претходно нису у њему исправљене
грешке синтаксе и обични, народни, изрази. Кравари указује да би објашњење
Делгера (нав. место) да је Манојло II IIалеолог уписао сва три пута реч логос у
својим хрисовуљама (бр. 15, 16. и 21), јер су слични логосу у потпису овог цара.
било у супротности са уобичајеном праксом цареве канцеларије. што се тиче
потписа на бр. 18, ауторово је запажање да ни један од њих није написан руком
писара, али је три или можда четири написала иста рука. Кравари идентификује
писара акта прота Јеремије у бр. 19 (1394), препознајући његову руку у актима
истог прота за Хиландар и манастир Дионисија (1392, 1394). Ауторов је закључак
да су преписи бр. 20 (1394), бр. 21Њ и 23Б (1396) сачињени у Цариграду пре октобра
1397. и да је последња два преписао исти писар; указујући на приметне разлике
бр. 23Бу односу на оригинал, истиче да суштина документа ипак није промењена.
Припремањем пергамента за акт пре краја јануара, датума који је заб ЖЕН На
колема полеђине бр. 22, који је датован 1. фебруара 1396, Кравари објашњава ра
злику између ова двадатума. Она успешно идентификује издаваче бр. 25 са Тео
дором Пепагоменом и бр. 26. са Јованом IIалеологом Кантакузином, а такође
открива зашто је преводилац додатка сматрао да су тај докуменат и бр. 26 имали
истог издавача. Поред настојања да утврди патроним оснивача Пантократора.
Кравари закључује да је Алексије био мртав пре фебруара 1369, а Јованова жена
пре августа 1384, јер се у актима тада издатим више не спомињу (бр. 8 и 10). Такође
скреће пажњу да су "његова деца” и ”његова браћа” луди великог примикерија
Јована, а међу њима су му ближи од осталих били Палеологопул и дука (бр. 10)
за које је намеравао да обезбеди аделфате у Пантократору (бр. 11). Поређењем
потписа прота Јеремије I, потписника бр. 14. и Јеремије II, обојице из последње
деценије XIV века, аутору се чини вероватније ла је у питању само један прот из
деведесетих година XIVпрот
бра месеца посведочен века, чијиКаливи.r.
Јован је протатпрекинут
__ и
крајем 1395, када је новем

Књигазавршава Општим индексом (19922s), коме, чини намсе,ништа није

пропуштено.
Имајући на уму све шта читалац може наћи у овом издању сигурно је да
нисмо довољно истакли све његове квалитете и вредности. __

Мирјана ЖИВОЈИНОВИЋ
 ПРИКАЗИ

Emaniel Le Roa Ladiri, Montaju, oksitansko selo od 1294. do 1324 (наслов

оригинала:Emmanuel Le Roy Ladurie,Montailou, village occitan de 1294 а
| 1324, Editions Gallimard, Paris 1975) Izdavačka knjižarnica zorana stojanovića,
__ Sremski Karlovci, Novi Sad, 1991, 476.

У кризи коју последњих година преживљава издаваштво у Србији - пратећи

укорак свеопшту кризу, понајвише ону духа - као прилично освежење и не мало
ненађење увек изнова прелставља свако ново издање ионако изузетне и особи
те(а таква је била и у бољим временима) издавачке књижарнипе Зорана Стојано
ћа из Сремских Карловаца. Упуштајући се у комерцијално непрофитна, али у
| ВЗКом другом погледу вишеструко исплатива и корисна издања, ова издавачка
кућа већ је и досад у више наврата обогатила библиотеке посебне врсте чита
ништа насловима какви се, без сумње, с пуно разлога могу сматрати изузетно
драгоценим. Користећи место и прилику, навешћемо овде тек неколико наслова
ва које сматрамо ла су више него релевантни у смислу доприноса познавању
|| европске историје, али, ништа мање, и савремене историографске мисли:
__ grčkekulture иКultura Renesanse u Italiji, J. Burkharta; ojancuskojrevoluciji,
EFirea, Spisi iz antropologije i istorije, V, fon Humbolta; Psyche, kult duše i vere u
|f": kod Grka, E. Rodea, Žan-Žak Ruso, ž. starobinskog belfijsko proročište,
M. Delkura.
Књига коју имамо намеру да овде прикажемо, јесте дело варљиво лапидар
у можда чак и неинтригирајућег и обесхрабрујућег наслова: Монтају, окситан
всело од 1294. до 1324. године, Еманиела Ле Роа Ладирија. Читалац који се буде
| упустио у читање ове књиге, већ после неколико прочитаних страница схватиће
осетити да су му, без обзира на временску, географску и, ништа мање, мен
талну удаљеност, однекуд познати и присни, и тема и начин на који се она
саопштава. Наравно. Већ је имао прилике да чита дела Жана делимоа, Жоржа
lибија и, дакако, Фернана Бродела. Књигама ових аутора, код нас преведеним,
придружио се и превод Лалиријевог Монтајуа, те се напазнања могу проширити
побогатити, и новим информацијама и подацима које доноси дело само, али и још
јелимособитим методолошким поступком из корпуса оних које користе,нуде и
предлажуфранцуски историчари из школетакозване“нове историје“. Припални
| и ове "пколе“ познати су и под именом “аналисти“, наравно по данас већ слит
ном часопису који се 1929. године појавио под насловом: Annales d'histoire
кототigue etsociale, a који данас излази као:Annales. Economies-Societes-civilisation (ca
Е. Лалиријем као једним од уредника). Основни постулати припадника школе
налаисториографскојјавностидовољносу познати, инањиховде нећемопосеб
скретати пажњу.
Књига, пак, која је предмет наше пажње је, колико нам је познато, прво
циријево дело објављено на српском језику. Од значајнијих радова Ладирија
виснућемо: Histoire du Climat depuis l'an mil Paris, 1967, Le territoire de l'historien,
Paris, 1973. (збирка чланака, посебно важна за проблем "дугог трајања“) и, свакако
njiознатије: Les paysans de Languedoc, Paris, 1966. и 1569. припадајући школи
налиста,а као историчар менталитета и еклатантни представник квантитативне
кториографске методе - засноване на структуралистичким методолошким, али
уштинским позицијама - Ладири овом књигом најбоље илуструје успешност
а коме је привржен, и који је највеће успехе постигао на пољу истраживања
оналне историје и историјске демографије, а који се већином темељи на
гитативној, мунуциозној и пажљивој обради жупних матица. Већ у првој

327
 ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

реченици предговора ове књиге (Од инквизиције ка етнографији) Ладири се жали.

да за оног "ко желида упозна сељака из старих или врло старих система“, "недо
стају велике синтезе које обухватају једну покрајину, пелу земљу или западу, а
да оно што нарочито недостаје јесте "непосредан поглед: сведочење самог сељака
о себи, без посредника”. Као одговор на ове две констатације, као, дакле, попуња
вање једне од празнина, Лалири нуди свој рад. Али, за полазиште (и границе,
својих истраживања није се определио ни за "целу земљу", па ни за одређену
покрајину, већ се одлучиозаједну микрозаједницу, каквуу сваком погледу пред
ставља-текједносело. Реч је оселу монтајуу јужнојокситанији(грофовија фоa.
у горњем Аријежу: источни Пиринеји), а време је сам крај XIII и прва четврт ху.
века. Извор Ладиријевих истраживања чине дебели томови исписани на латин
ском језику руком Жака Фурнијеа, бискупа у Памијеу од 1317. до 1326. године.
потоњег авињонског папе Бенедикта. ХП. Истражујући патаренску јерес, жак
Фурније забележио је - природом доброг бискупа и ревносног иследника, адаму
то, наравно, није билаосновна намера - и пребогату етнографску грађу, што је, н
крају,резултирало више него драгоценим сведочењем окситанског краја о сам
себи, обимом и темама (детаљима нарочито) који далеко превазилазе ограни
оквире теолошких убеђивања и расправа у функцији простог прогона јерети
11ли, како каже сам Ладири, "монтају, којије савесни полицајац из 1320. одвратно
угњетавао, био је нешто много винте, много боље од пролазног и храброг скрета
ња”. Тешко је, међутим, у једној или неколико реченица рећи шта је то нешто
више“ што Фурнијеови списи садрже, а што је грађа за Ладиријев монтају. Али,
ако се присетимо понеких основних поставки 'аналиста”, као пrто су: трагање и
"тоталитетом друштвене историје“, склоност "народском", "маргиналном и пери
феријском" пре него правом и институционализованом, заинтересованост заеко
номију, екологију, демографију, антропогеографију, лингвистику, психологију
колективног понашања, али и разлучивање појединца у маси (а све у функцији
историјског) или, најкраће речено, плуридисциплинарно уношење у епоху и у
"тоталитет“ већ синтагмичног"духа времена", добићемо код за Лалиријев мето
долошки поступак у дешифровању и тумачењу Фурнијеове хетерогене грађе, ин
тересујући се за питања материјалног живота, друштвене организације, културе.
и духа окситанског сељака, Лалири је посебну пажњу обратио на оно што у себи
садржи "одређену дозу ситничарења и доживљеног којубисмо узалуд траж
повељама, па чак и у бележничким документима". Из обиља појава свакодн
живота- поменутог "ситничарења"-JIалири, селективнимтематским и та.
њима, пружа увид у све ("тотално“ све) манифестације или поре живота 200до 250 .
становника села Монтају у реченом периоду, чинећи управо оно што сам припи
сује Фурнијеy: "с манијачком страшћу за појединости осветљава иза веровања и
скретања, сам живот заједнице“, догађајност "ситних људи“, а све “у духу сеоске
монографије“, стављајући себи у заслугу тек "другачије груписање“ података.
које доноси Фурније.
Књига је подељена у два дела. Први део носи наслов: Екологија Монтају.
кућа и пастир, и садржи седам поглавља, од којих свако носи посебан насло
Обиље података, пре свега географских, демографских и економских, али ионим
који припалају екологији и друштвеној организацији, уводе читаоце у околиши.
околности: окружење и власт,кућу и породицу; унознају га са владајућим слојем.
пастирима, представљајући, тенденциозно узгред, понеке од личности, “главне
личности", како сам Лалири каже, "радње" ове књиге, пре свих чланова богате.
куће. Клергових, али и пастире попут Пјера Морија. Други део књиге, под зајед
ничким насловом:Археологија Монтајуа, од геста до мита,разрађенје у28. поглав

328
 1 IPИКАЗИ

ка. Овде истраживање, археолошком прецизношћу, залази у дубље, минуциозни

је и интимније, наоко скривеније манифестаније свакодневине становника мон
тајуа. Понеки од насумце одабраних поднаслова илустративни су сами по себи:
ментална опремљеност: време и простор: Структуредруштвености: жене, мушкар
пи млади: Осећање за природу и судбину: Културно окружење и структуре
дружења: књига и посело: Сиромаштво милостиња, рад: Брак и положај жене; Гест
и секс, Игре брака и љубави; Лоубат према дети и доба живота: Срамота и крими
| пал, Фолклор и авети: Смрт у том селу: Загробни живот и онај свет.
Скренули бисмо посебно пажњу на још једну нарочиту карактеристику
овог историјског дела - на његово приближавање књижевном роду. Током целе
| књиге, наиме, читалац је у могућности да, неретко са драмским узбуђењем, прати
судбину појединих "ликова“, тематски и функционално уобличену у безмало
романескне пасаже, што - имајући у виду да се ипак ради о квантитативном
| структурирању историјске "неемоционалне“ грађе - књизи даје носебну вредност
И тон, препознатљив и карактеристичан за дела произашла из пера историчара
| 'аналиста“. Одлучујемо се, стога, да наведемо следећи пасус.
"fодине 1308. Пјер Мори се пењеу горњи Аријеж, пролази кроз Акс-ле Терм:
у градићу крај Баре тврдиназапочињеса својимбратом Гијомом мори и с Гијомом
Бело из Монтајуа врло занимљиву расправу о судбини. Потом одлази на превој
Кије са још петорицом пастира и ту чува овце својих газда, Андреових. Бернан
Тор, који пастирима доноси брашно, први обавештава Пјера Морија о масовној
| рацији, овог пута ефикасној, коју је у селуМонтају спровелакаркасонска инкви
| вишија. Пјер Мори може у себи да се радује својој срећи. Судбина га је опет спасла.
Али зна да ће кад-тад и на њега доhи ред. То му ипак не квари сан“.
На тај начин, Монтају више није само"догађајност ситних људи, трус живо
та“,већ постаје и нешто друго, нешто више: "монтају је љубав пјера и Беатриce
и стало Пјера Морија. Монтају је животна топлина остала и циклично обећање
| сељачког оног света. Једно у другом. Једно подупире оно друго“. A.
Вредност ове књиге, дакле - да поновимо оно што је већ на почетку овог
| приказа речено - лежи пре свега у богатству најразноврснијих информација о
| сељаштву у Француској с почетка XIV века, а потом у нарочитом методу, који -
консеквентно коришћен и доведен до краја - пружа увид у синтетички “тотали
тет“, где интересовање задалеку прошлост једног села у Пиринејима превазилази
покално и тренутно, будућида све време предсобом имамопојаве-дугог трајања“,
| актуелне “тада" и "тамо", као и "сала" и "овде“, категорије, дакле, које, регdefinitiо
одражавају историографска стремљења "нове историје“, Школе коју Ладири
часно представља и којој својим радом доследно потврђује вредности.
Напоменимо на крају да књига садржи бројне и обимне напомене које, при
родно, или упућују на детаљнија и дубља истраживања појединих тема, или,
поређења ради, на сличне појаве у другим просторима или другим временима.
Душан СПАСИЋ
piот()pијски чACOIIИС XXXIX

Kosovo, Legacy of a Medieval Battle, ed. W. S. Vucinich-Th. A. Emmett,

Minnesota Mediterranean and East European Monographs (A Modern Greek
Studies Yearbook Supplement vol. 1), Minneapolis,Minnesota 1991,XIV+343.

Недавна прослава шесте стогодишњице битке на Косову имала је запосле

дицу појаву големог броја пригодних, рекли бисмо свечарских и научно иреле
вантних књига, које нису вредне било каквог помена. Због тога је истинско
задовољство указати на поједине међу објављеним публикацијама, додуше веома
ретке, које заслужују дужну позорност не само најпозванијих стручњака него и
пире читалачке публике. Једна од таквих књига, која се појавила у Сједињеним
америчким државама, садржи саопштења са научне конференције одржане 2. и 3.
јуна 1989. на Стеифорд Универзитету. Покровитељ овог скупа, којим је обележено
пест стотина година од косовске битке, био јеЦентар за руске и источноевропске
студије.
петнаест истакнутих научника, различитог истраживачког профила, дало.
је своје прилоге које наводимо поименично: С. Ћирковић, Србија уочи битке на
Косову: Т. Емерт, Косовска битка: Најраније вести о победи и поразу: Н. Папис-д.
Б. Папас, Отоманско виђење битке на Косову; С. Рајнерт, Грчко виђење битке на
Косову, Б. Крекић, Битка на Косову и последице на међународном плану: P. горуп.
Косово и епска поезија, С. Кољевић, Косовска битка у оквиру епског мозаика: В.
Михаиловић, Косовска тралинија у српској књижевности; A. Албијанић, Жалосни
гијесма о Србији), Негда Преславној Држави (1790); Р. Богерт, Парадигма пораза
или победе? Косовски миrнасупрот косовском завету у књижевном стваралаштву:
Р. Александер, Поетика косовских песама Вука Караџића: Анализа "Косовкедевој
ке”: ш. Томашевић, Битка на Косову и српска црква; Јb. 1iоповић, Битка на Косову.
(1389) и теме битке усрпској уметности; Д. Ђорђевић, Косовска традитија у ствара
њу модерне српске државности у ХTX веку; М. Екмечић, Израстање Видовданакао.
главног националног празника Срба.
Само летимичан поглед на наслове саопштења која су прочитана на овом
симпозијуму, довољан је да се уочи јасна разлика у тематици у односу на слична
научна окупљања која су током 1989. одржана у Београду (Косовска битка. Исто
pија и традиција, јун 1989, организатор Српска академија наука и уметности),
Химелстиру (Косовска битка 1389. године и њене последице, октобар 1989, орга
низатор Балканолошки институт САНУ), Софији (Научен симпозиум Шестсто
тин години от битката на Косово поле, октобар 1989, организатор Центар за
словенско-византијска истраживања “Иван Дујчев“) и, поново, Београду (Косов
ска битка у историографији, децембар 1989, организатор Историјски институт).
Управо та различитост, сама но себи рекли бисмо, уз научну ваљаност и заним
љивост поднесених саопштења - као и околност,додајмо,да су радови објављени
на енглеском језику, те стога и приступачнији ширем кругу међународних
истраживача и уопште знатижељника - чини ову књигу достојном пажње и обез
беђује јојбудућност кодчиталачке публике.
Радивој РАДИЋ

330
 IIPИКАЗИ
Ahmed Akgündüz, Osmanli kanunnameleri ve hпикuki tahlilleri, Fey Vakf Istanbul
1990/91, 1. kilap Osmanli Hukukuna Girisve Fatih Devri Kanunnameleri (V-XV,
710), 2. kitap II Bayezid Devri Kanunnameleri (V-XII, 655),3. kitap Yavuz Sultan
Selim Devri Kanunnameleri (V-XIV, 567)

Издавање корпуса закона Османског царства један је од најважнијих

научних пројеката турске државе који је јавности представљен 1990. године првом
од једанаест књига, предвиђених да обухвате све законе настале у периоду од
| стварања Османске државе до султана Ахмеда III. Ово вишетомно издање, које се
|-бог свог изузетног значаја управо преводи на енглески и арапски језик, појављу
је се у годинама повратка модерне Турске на светску политичку сцену с циљем
да измени, у начним круговима одавно превазиђену, али у светској па чак и
турској јавности устаљену представуо Османској држави као оријенталној деспо
пији, и афирмише Републику Турску као државу с вишевековном традицијом
Правног поретка.
Аутор, професор историје права на Селџучком универзитету у истанбулу,
сходно свом основном ставу да се правни систем Османског царства никако не
може окарактерисати као лаички, јер у целини проистиче из исламског права,
| прикупио је досадсве објављене и необјављене текстове закона, законских збирки
и њихове преписе не били овим корпусом дао завршину реч расправама о "право
верности" османског државног законодавства.
__ У уводу ове монументалне збирке, аутор, користећи своје широко исламско
и правно образовање, анализира све видове приватног и јавног живота регулиса
незаконима, и фетвама пејхулислама (Ебу Сууда, ибн Кемала и других) доказује
перијатску исправност османских кануна. Упоредноманализом шеријатског пра
на и одредби кануннама представљени су сви закони издати до осамнаестог века.
период владавине једног султана је, углавном, устаљени оквир за сукцесивно
ИВЛавање ових извора.
до сада су на тај начин издате три збирке, чију окосницу чине документи,
превасходно из Архива председништва владе у Истанбулу - колекција Тапу та
крирдефтера, затим законске збирке из турских и европских библиотека. Прециз
не архивск е одреднице свих кориштених докумената донете су у првој књизи.
Све кануннаме су представљене према истом принципу, кратак историјски
| прегледзбивања у Царству, опис граница државе, централне и провинцијске ал
Министрације, претходи општим кануннамама за цело царство које је издавао
Клини одсултана. Прва књигаје уз то проширена и кратким прегледом законодав
ног рада султана, од емира османа до мехмеда Фатиха, а трећа делом Идриса
Вилисија -Kanun- jehinjani - које се сматра једним од најважнијих извора Осман
ског јавног права.
Следе закони Ilapства сврстани у две групе, за Румелијски и Анадолски
вјалет, тј. појединачно закони за одређене санџаке. У првој књизи (Фатихов пе
ИОд представљена су 22 закона за анадолске санџаке, седам закона за Румелију,
једанаест за истанбул, четири за истанбулске хасове и два за Галату, а поједи
Нозарумелијске санџак Еdirne, Gelibolu, Selanik, Serez, Manastir, Bosna (Serebring
е:
уаsаknamesi; 1454-55), Hersek (Enakleri ve Derbendcleri kanunu: 1477), Laz-eli (Se
je ve Rudnik ma"demieri yasaknames; Zaplanina ve Planina ma denyasaknames; 1454
Sefendire (Semendire sancagive Eflaker kanunnames; 1481), Oskup (Kratova ma"den
kanunnam
__ Esi
), vik-eli (Novo Brdomadenyasaknamesi; радисе о четири законска текста
es),
из 1455, 1460), укупно 74 кануннаме.

331
ри:СТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

Пре текста сваког од горенаведених кануна аутор укратко доноси исто

сваког саншака, неопходна топографска објашњења и податке о пореклу док
та, издањима и преводима на стране језике (уколико се ради о већ објавл
изворима). Потом следи законски текст транскрибован латиницом и фоток
оригинала или преписа. И на крају, поједине законске чланке, за које ве
истраживача османског права сматра да су преузети из законодавства дру
народа, на пример, Закон за рудник Сребреницу, аутор пореди с одредбама ш
јатског права не би ли наново у књигама фетви нашао потврду њиховог нес.
њиво исламског порекла.
На концепцијски истим основама настављено је објављивање закона
наредним књигама. Другом књигом је обухваћено законодавство Бајазита II.
војићемо као најинтересантније за нас кануне следећих санџака:Alacahisar(Z.
ninave Pianama"den kanunnamesi; две кауннаме из 1488. и 1489), Hersek (Herseketa
kanunnamesi), Izvornik(Srebrenicima"den kanunnamesi), Semendire (Sasima"den kan
leri, Semendire Eflakleri kanunnamesi), Vidin (Vidin ve Semendire iskeleleriyasaka.
Vulgirin (Novo Berde ma"den kanunnames; dve kanunname из 1488. и 1494; Trepce ma:
kaninnamesi, Yanova ma"den kanunnames; Belasica ma"dem kanunnames), tiskip, Pri:
Manastir и тако даље. У овој књизи објављене су укупно 84 кануннаме.
Трећа књига садржи 62 закона настала у време владавине султана Се
Од кануннаме за Румелијски ејалет истакли бисмо само кануне за Босну
sancagi kanunnamesi; 1516), Semendire (Semendire sancagi kanunnames; Semendire effia;
kanunnames; 1516) i Dubrovnik (Dubrovnik ticaret fermani, Dubrovnikahidnames; 1513).
У овој књизи већа пажња је посвећена регулисању правних односау новог
својеним источним провинцијама парства у време Селима I (Јавуза).
овом приликом бисмо замерили аутору пто се, у за нас најзначајнијим
поглављима књига, где доноси текстове закона, није боље информисао о већ об
јављеним кануннамама, на шта га је обавезивао њихов значај као историјских
извора првогреда.Тако су, на пример, неки закони,за које аутор сматра да их први
пут представља јавности, одавно објављени код нас и посебно у делу др Душанке
Бојанић: Турски закони и законски прописи из хи и Хи нека за смедеревску.
Врушевачку и Видинску област, Београд 1974. Овај недостатак као и погрешно
читање нашихтопонима (недоследно читање топонима Ново Брдо), могао је бити
избегнут бољом сарадњом научних кругова у Европи.
Срђан КАТИЋ

Стеван Бугарски, Дневник СавеТекелије бесмртног

благодетеља народа српског вођен у Бечу 1795-1797,Матица
Српска, Нови Сад1992,189.

Књига "Дневник Саве Текелије...“ објављен је у оквиру прославе 150 ого

дишњице смрти Саве Текелије, као прва књига посебних издања Темишварског.
одбора Матице српске. Састоји се од више целина које повезује чињеница да
јеаутор исти, каоидаје тематика и време о комеговоре блиско. Основу предста
ља Дневник коме су прикључени фрагменти списа: 1) Једног Арађанина нанер
није, основанија за обученије сербске дјеце; 2) О канцеларији српској у Бечу и
Грађа или материјал за описаније живота мога. __

332
 ПрИКАЗИ

Текелијин Дневник приређен је на основу рукописа који је сачуван у би

блиотеци Православне српске епархије Темишварске у Темишвару. Његау ствари
чине белснке Саве Текелије, у то време на положају секретара Угарске дворске
канцеларије у Бечу. Записи који су овде презентирани вођени су у периоду од
| свега 15 месеци, од октобра 1795. до јануара 1797. године. Они представљају само
ко првобитног Дневника, јер започињу тридесетим табаком, а недостаје и њихов
kзајршини део.
м намештењу у жижи друштвених и политичких збивања, Текелија
о аутентично и надасвезанимљивоштиво.У Дневник је уношен
LJ liтема: записивани су предмети подношени Угарској двор
|-скојканцеларији, новинске вести, бечки догађаји као и његови утисци са путова
ња,разговори са људима које је сретао, са којима је сарађивао. Текелија је бележио
k iоја размишљања, како везана за посао тако и она личне природе. Та размишља
| на су некада веома опширна на су стога на моменте значајнија од препричавања
| самих догађаја. Тако, у тексту, непосредно по навођењу статистичких података
| можемо наићи на читаве мале есеје, обојене топлином и емоцијама. Ово понекад
| чини текст стилски неуједначеним, што, наравно, никако не умањује значај ње
| гове садржине и ужитакчитаоцу.
Општроуман, аналитичан, занимљив у приповедању, понекад и налмен, као
| новек свестан ширине свога образовања, Текелијаје и непосредан и бескомпро
| мисан критичар. Он упире прстом како на аустријску, угарску и српску аристо
кратију, тако и на папство и челнике српске православне цркве. Чињеница да
припада аристократији и државном апарату није нимало ублажила његову бе
јоштедну и немилосрдну критику која је уперена против државне власти у Бечу
и пенти и против бирократије. Он их све онтро осуђује због издаје народних
ннгреса. Текелија је јасно уочавао реакционарну улогу католичке цркве у Угар
ској. Он не штеди ни српску црквену јерархију, коју сматра заосталом, похлепном,
себичном и превртљивом. Оспорава јој право да, таква каква је, води народ. Сматра
да је јерархија заокупљена стицањем материјалне добити и да је у потпуности
занемарила своју основну мисију, коју, по Текелијином мишљењу, чини рад на
Просвећивању верника.
Читањем Дневника можемо сагледати Текелијин напор у помагању поправ
Ана материјалног положаја народа, и његоворационалистичко-просветитељско
опредељење у жељи за духовним уздизањем народа.
остала три списа допуњују дневник и значајна су, јер представљају виђење
краја XVIII века очима савременика.
Неопходно је похвалити напор приређивача "Дневника Саве Текелије...”
Стевана Бугарског на коректном презентирању извора. Свакако да велику помоћ
При коришћењу ових текстова представљају корисне напомене, као и опширне
јопуне и објашњења о политичким и административним установама, личности
ма,речник страних иређе употребљаваних речи и приложена библиографија.
| Можемо закључити даје овом књигом Матица српска достојно обележила
јубилеј великог српскогдобротвора.
__ Петар КРЕСТИЋ
333
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

Иштван Кефер – Магдалена Веселиновић Шулц

Јужнословенски народи у мађарској периодици 1780-1800, 1том:
1786-1789, Матица српска, Нови Сад1993,408.

Књига о којојје реч састоји се издвадела: уводног текста (на српском и мађар
ском језику) и исписа из мађарске периодике, који се односе на јужнословенске
народе и земље наведеног периода. Иза увода дати су преглед библиографије и
скраћеница.
У уводном тексту дат је добар, садржајан преглед мађарских периодичних пу
бликација у време владавине цара Јосифа П, приказани су услови у којима су оне
настајале, њихов карактер, њихови уредници и значај који су имале у друштву свог
доба. Аутори су указивали и на битне садржаје написа те публицистике, као и на
тешкоће са којима се сусретала при идентификацији личности и убикацији насеља.
односно одређивању географских и других назива, имена и појмова.
Други део рукописа састоји се од исписа из мађарских периодичних публика
шија, (на мађарском и српском језику), посебно из Маgyar Hirmondô-a (MH). Magyar
Kurir-a (MK), Magyar Mercuriusa (MM) и других, датих у виду цитата (интегралних
краћих текстова) и извода из опширнијих написао нашим земљама, народима, до
гађајима, личностима, занимљивим и помена вредним појавама. Исписи се односе на
Јужну Угарску, Славонију и Хрватску, нарочито Ријеку, азатим на Србију и Босну,
Црну Гору па и друге напне или њима суседне области у видокругу мађарске публи
цистике.
Подаци садржани у овим исписима говоре о пловидби рекама и промету у
јадранским лукама, о трговини, ценама и зарадама, о уроду житарица и других кул
тура, о виноградарству, свиларству, о природним непогодама, поплавама и сушама,
о најездамаскакаваца,затим о школству и личностима из црквено-школског живота
(нарочито у Хрватској и Славонији), о православној црквеној јерархији, именовањи
ма и смрти виших школских, црквених, војних и политичких достојанственика(ве
заних за нание земље и народе), о штампању књиге, о књигама и новинама, а
здравству, епидемијама, карантинским мерама, климатским приликама итд.
У исписима имаи података о миграцијама, о избеглицама из Србије и Босне, о
турским зулумима над хришћанском рајом, о хајдучији у Босни и Славонији, о рат.
ним припремама, турским и домаћим тврђавама, а нарочито о Београду, Земуну.
Петроварадину, Градишки (Бербиру), Бања Луци, Сарајеву.
Највише вести односи се ипак на аустро-турски рат 1788-1790, и то на цело
ратиште од Лике до Влашке стежиштем на Дубичкој и Кочиној крајини. Занимљиви.
подаци односе се и на Црну Гору и северну Албанију у вези сВукасовићевом мисијом
у Црној Гори и ратовању са скадарским пашом уз посебно истицање крволочности
Арбанаса. Иначе,у средишту пажње су личности цара Јосифа 11 и маршала Лаудона.
како у време борби око Дубице идругих западнобосанскихтврђава тако и у вези са
опсадом и освајањем Београда 1789. године. Података има, наравно, и о другим гене
ралима (Лихтенштајну, Аспермонту, Валису итд.) као и заповедницима региментии
добровољачких одреда - фрајкора, посебно о Михајлу Михаљевићу и Кочи Анђелко
вићу, Брановачком итд. Преко ових исписа добија се детаљна слика ратовања на
целом аустро-турском фронту а нарочито у Србији с обзиром на операције фрајкора
од Шапца и Београда до Ниша и Крушевца. Пред нас искрсавају и неке досад мање
познате а значајне личности, откривају се непознатератне згоде и незгоде, трагедије
па чак и анегдоте. Уопште узевши података је толико и таквихда ће сетек њиховом
употребом моћи написати далеко потпунија и рељефнија историја наших народа у
времетог аустро-турског рата, утолико више уколико се буду користили интеграл.
ни текстови из дотичних листова, који су овде донети само у сажетим изводима.

334
 пРИКАЗИ

често само као путоказ за дубље истраживање. Указујем и на податке да у њима

постоје путописи и историјски описи наших земаља и градова (Србије, Босне, Бео
града...), који би могли бити од изузетне важности за њихову историју. Стога се и
бавимо мишљу да касније све такве написе објавимо in extensо у издањима Матице
српске и САНУ и то из пера врсних познавалана дотичних језика.
Као напомену морам да саопштим да ће неки топоними, односно лична имена
ипак остати под знаком питањаали, ипак, не у већој мери.
Све у свему, и поред понеких једноличности, понеког понављања, понеког
податка наизглед ситног и неупадљивог значаја, понеког несигурно разрешеног
назива, сматрамда је реч о врло, врло вредним текстовима, односноизворимазанашу
политичку, привредну, друштвену и ратну историју, етнографију и шире схваћену
културну историју.
Славко ГАВРИЛОВИЋ

Милош Ћирић, Грб града Београда, Хералдика 2, Цицеро,

Београд, 1991, 130.

После неколико година, појавила се и друга књига професора Милоша

вирића. У првој књизи (два издања 1983. и 1988. године) обрадио је основне појмове
хералдике. Сада, у другој тема је конкретнија - грб града Београда чињеница да је у
серији изашла идругакњига најбољије доказ да је професор Ћирић временом пре
вазишао схватање хералдике као "продукта неписменог средњег века". Тиме је пота
као и друге лао домаћој хералдици дају неку своју реч.
У самом делу наведени су и разлози занато је до његовог настанка и донло. То
су пре свега расправе како треба да изгледа грб града. Ово је тема која у нашој
хералдици нијезаузела одговарајуће место. На несрећу, о грбу Србије је данас актуел
на слична расправа Бани из тих разлога професор Ћирић је био један од ретких
позваних који је у оба питања даосвој лопринос.
Централно питање "Грба града Београда“ је паралелност употребе два слична
грба. Оба је обликовао сликар Ђорђе Андрејевић Кун. Но, оно штодели овадва рада
| је временски распон. Прва верзија грба Града настала је 1931. године и то на основу
конкурса. Друга верзија настала је лоста спонтано 1960. године и то уз помоћ самог
Борђа куна, али радом Ивка Милојевића, тадашњег студента ПI године. Графичког
одсека Академије примењених уметности у Београду. Професор Ђирић је у једном
ноглављу покушао да разјасни разлоге који су Куна потакли да грб града Београда
кодификује, као и то колико је та модификација била одговарајућа.
Тематика наведеног дела тиме није исцрпена. Аутор даје и све историјске
предлошке на основу којих се Грб може урадити, почевши од римскихвремена па све
до самог Ђорђа Андрејевића из 1931. године. Уз историјске предлошке дате су и
варијанте изгледа Грба. Баш у том варирању аутор дела налази континуитет, чак и
у случајевима када данас познат изглед Грба ноприма и другојачија обележја. При
мер за то је и предлог Ђорђа Стратимировића из 1895. године, са којим заправо и
почиње мисао о изгледу Грба града Београда
Ипак, дело професора Ђирића не бави се само прошлошћу једног грба. Дајући
мишљење о ранијих 9 изгледа његових, усудио се и да предложи могуће варијанте
5удућег изгледа грба. Коначно, све визуелне поруке о самом граду Београду, настале
на основу самог грба могу се користити тек онда кала, према професору Ћирићу,
имамо хералдички стандард који мора начинити прави хералд.
Милић МИЛИЋЕВИЋ

335
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

Бранко Богдановић, Пушке. Два века пушака на територији

Југославије, ДП Спортинвест, НИП "Привредни преглед".
Историјски музеј Србије, Београд, 1990, 160.

Број од шездесет радова објављених у часописима у земљи и иностранству

обично је добар доказ о упућености неког аутора у одређену област; овде у проб
лем историје и технике наоружања. Дело о пупкама на територији Југославије.
релативно недавно издато, потврђује ово правило. Иако се уско гледано не може
сврстати у историографију то не умањује његову вредност. Главни разлог њего
вог "неисториографског“ обележја је у томе што се оно бави не само проплимвећ
и савременим пушкама, овај приступ випе даје вредности него штете јер читалац.
без обзира на образовање може сагледати два века једне техничке историје која
почиње од друге половине XVIII века па све до краја седамдесетих година овог
Вска.

У уводу књиге аутор даје и разлоге због којих је дело и настало. Примећује
да је парадоксално да једно друштво као што је наше, у два века суочено са неко
лико ратова не обраћа превелику пажњу оном што му је кроз генерације прак
тично свакодневно било у руци.
Богдановић нас кроз пет поглавља упознаје са великим бројем модела и
система присутних на тлу (некадашње) Југославије. Но, и сам напомиње да би
било готово немогуће обухватити све моделе који су били у употреби. За то би
по њему била потребна читава енциклопедија. Стога, задржао се на оним пушкама.
које су биле квантитативно више заступљене.
У самом делу није обрађена само војно-техничка карактеристика пушака.
Користећи и велику документацију, аутор даје и конкретну историјску слику
набавке, употребе и личности које су за пушке биле везане. Уз све то, читалацће
имати и представу какве су биле тешкоће финансијске природе око израде и
набавке пушака, укључујући чак и афере везане за два српска владара. Захваљу
јући свему овом два века пушака на територији Југославије је дело погодно за
историчаре који се у свом раду са војно-техничким проблемима пушака често
срећу. Могуће је да стручна терминологија пушака задаје проблеме, нарочитоако
се радио даљој прошлости. Можда би речник тих израза, кога овде нема, олакшао
разумевање. Ипак, овај недостатак је на срећу од мањег значаја. Нешто већи од
поменутог, по нашем мишљењу, биобитај што би требало саставити поговор који
би теоријски уобличио кључна места и периоде у историји пушака код нас. Хро
нолошки сређен садржај само делимично одагнава овај недостатак.
“пушке" обухватају домаће и стране моделе. Ово је у случају домаћих ретка
прилика да се на најкраћи начин види и један историјски преглед започет још
1924. године који и дан данас траје. -

На крају, требало би истаћи још једно добро обележје дела, ретко виђеног
код нас. Тоје техничка опремљеност. Иван Валенчак се заиста постарао даајr-brush
илустрацијама књизи да савремени ниво. Обиље фотографија и нацрта добар
утисак о књизи још више употпуњују. У овом погледу Два нека пушака на тери
торији Југосланије и за будућа слична издања могу послужити као образац.
Милић МИЛИЋЕВИЋ

336
 IIPИКАЗИ

Велибор Берко Савић: Карађорђевићи,

Ваљево 1990, 364+ (4), 8“

После књиге о Љубомиру Ненадовићу Житог у писмима (1982), о Проти

Аматеји Ненадовићу (1984), Карађорђе - Документа I-III (1988) и Споменица војводи
мишићу (1988) Берко Савић је припремио и књигу Карађорђевићи, у свом издању.
Аутор припада правној струци, али је осећајно везан за историју свог завичаја,
завичаја познатих Ненадовића и војводе Минића. Тиме се може објаснити зашто
је толико труда уложио да што боље осветли великане из свог краја. Но, како су
Ненадовићи кроз борбу а и женидбеним везама, постали блиски Карађорђу и
његовом потомству, оправдано је што је аутор своју љубав према нашој прошло
сти пренео и надинастију Карађорђевића. Своју везаност за ову српску династију
прво је показао издавањем три тома докумената о Карађорђу од којих су нека
документа до сада била непозната, бвом последњом књигом аутор је управо хтео
да нам представи све Карађорђеве претке и побочне рођаке као и потомке, првих
52 а других 70 на броју. Сви су овде полељени у шест пасова, што се види и по
израђеном родослову.
Поштоу кући Карађорђевића нико није водиочитуљу и гранаородовно стабло,
било је врло тешко пронаћи потребне податке да би се то стабло приказало у потпу
ности. Нарочито је било тешкоћа око проналажења података о потомцима који су се
губили по свету, што се тиче слика (личности, споменика, догађаја), аутор је њих
тражио по књигама, музејима, а нашле су се и код најмлађих Карађорђевића. У при
љању ове биографске грађе није постигнута извесна уједначеност, негде се није
успело доћи до података, негде је аутор у животопис унео можда и непотребне
појединости (напр. датуми и бројеви решења у кретању у служби), а негде се аутор
није лосетио којим путем да крсне у трагању. Тако није искоришћен споменик поз
нате београдске куће Радојловић на Новом гробљу у Београду, где је уписана и
Карађорђева ћерка Стаменка. Нису коришћени ни сви извориу постојећим архивама.
IIIто се тиче докумената о Карађорђевићима, опши су одабирани или позначају
надотичну личност или сузанимљиви за ближе приказивање лика по спољапњим
или по духовним и душевним одликама. Укупноје објављено 174 документа сареге
стама.
Све ово прикупљање грађе о Карађорђевићима захтевало је много труда, вре
мена и посебне упорности. Овим је аутор успео данам приближи Карађорђевиће са
њиховим историјским улогама, уколико ихје који од њих имао. Ипак бисмо имали
| наутору приговоримо што није још мало повећао свој труд, а посебно пажњу у раду
и приликом штампања књиге, да би се избегле који пут упадљиве грешке, што не
| пристају узовакво издање. Има чињеничкихгрешака, грешака при навођењу назива,
Iаслова, цитата, а срећу се истилскенеравнине. Негде су могледа изостану иизвесне
ispикладне оцене. Ова напомена користиће аутору у даљем раду који стоји пред
и коме он остаје одан, што се посебно мора истаћи.
Јеремија Д. МИТРОВИЋ
A:POPИЈСКИ ЧАСОПИСXXXIX

М. Влаховић, Јован Радовић (1891-1918), Београд1992, 127.

Поводом 75-годишњице Топличког устанка, у издању Стручне књиге, објав

љена је књига Миодрага Влаховића о Јовану Радовићу. Поред основног текста и
абецедног регистра личних имена, књига је илустрована двема фотографијама
Јована Радовића (на другој је са војводама Костом Миловановићем Пећанцем и
Тошком Влаховићем), шест факсимиладокумената и једном скином.
У књизи се јасно издвајају три дела. У првом је аутор, користећи се распо
ложивом историјском грађом (дневници Косте Миловановића Пећанца и Милин
ка Влаховића, документа која се чувају у Архиву Војно-историјског института -
пописник 7, кутије 77, 78 и 79, мемоарско дело Боже Павловића, Трећи српски
устанак написе у међуратној штампи) и постојећом литературом, приказао
животни пут Јована Радовића. На почетку, аутор је образложиода је књига наста
ла да би се "сачувало сјећање на таквог човјека као што јс био Јован Радовић“.
велики пријатељ и ратни друг његовог оца и стрица, Милинка и Топика Влахо
вића. О војводи Радовићу, значајној личности српске гериле у Првом светском
рату и команданту Пиротског одреда у устаничкимборбама, до сада се веома мало
знало. Углавном су то били подаци о његовој делатности у герилским и уста
ничким борбама. Стогаје књига Миодрага Влаховића добродошла дате празнине
унеколико попуни, јер је написана као целовита биографија и кориговани су
нетачни подаци који су били у оптицају. У другом делу објављена су документа
(укупно 19) из којих се сагледава делатност Јована Радовића у завршним опера
цијама за ослобођсње Србије и Црне Горе у октобру и новембру 1918. године.
Документа су из архиве Милинка Влаховића и Архива Војно-историјског инсти
тута (пописник 6 и 7). Трећи део књиге су прилози, укупно 3: - писмо "Маркуса".
- Сава Радовић, Писмо мајци, - бугарски списак војвода и четовођа.
Може се приметити даје аутор искористио бројну изворну грађу и притоме
био у великој мери поуздан, сигуран и критичан. Само на моменте је себи дозво
љавао испољавање "нервозе, горчине, осуде“. С обзиром да Миодраг Влаховић по
образовању није историчар, посао је урадио сасвим коректно.
Аутор је овом књигом продужио посао започет делом Браћа Влаховић 1917
(Београд, 1987). На тај начин је, користећи се непознатом грађом (архивом његовог
оца Милинка Влаховића) недоступном осталим истраживачима, открио нове и
вредне податке о тројици војвода Топличког устанка. Влаховићев рад би свакако
требало продужити, наставити са објављивањем биографија водећих људи устан
ка на југу Србије, као и публиковањем преостале изворне грађе домаћег и страног
порекла.
Божица МЛАДЕНОВИЋ

338
 ПРИКАЗИ

Др Здравко Антонић, Иво Андрић удневнику Родољуба

Чолаковића, Стручна књига, Београд 1992, 221.

Вредело је труда да се у обимном тексту дневничких бележака Родољуба

| Чолаковића пронађе оно што се односи на Иву Андрића. У чистом препису тај
| дневник има 5.217 страница, а на Иву Андрића се односи 475бележака. У прилогу
| је објављено и до сада непознатих 18 писама, од тога 13 оних које је Андрић слао
| чопаковићу одмарта 1946. до марта 1968. Сам дневник је вођен одјануара 1960. до
марта 1983. за потомство су писма мање вредна од дневничких бележака, сем
чињенице да су баремона прва оставила по коју мрвицу о политичком и друштве
| номангажовању нашег највећег писца непосредно после ослобођења. Она познија
| су куртоазне захвалнице, са подацима о пријатељима, посетама, зимовањима и о
| гоме да је лифт прорадио.
Иако ћемо се сложити са Андрићевом оценом да "нико нема право да чепрка
| поприватном животу великих људи, има у томе нешто прљаво", остаје на снази
веровање да не бисмо смели, у трагелији кроз коју горло пролазимо, да не лопу
| стимо и Андрићу да о њој искаже своја рана предосећања и пророчанства. Чола
| sовић и Андрић нису били најбољи саговорници. Можда су управо због тога
колико пута и тако дуго пријатељски разговарали. Први је био глагољив и
| учитледно унапред киван на историју ако би заборавила на његове дугачке бе
| elitike, други шкрт на речи и са осећањем да краде туђ папир када пише. Чолако
| нић је о себи оставио сведочанство да је увек остао политичар, који је страховао
| од тога да неко непозван не открије његова бележења. Др Антонић има право кад
E“: Чолаковић није био најбоља мера у овим разговорима, јер се није испо
Епао за неко далеко поколење, него за своје време.
Он бележидаје Андрићбио закопчан,“јонзакопчанији него раније“ (4. маја
sтру“Андрић је човек отмени суздржан, ретко кад употреби вулгаран израз” (7.
Riобра 1972), а и тада што би без тога разговор изгубио прави смисао. У основи
но био разговор честитих људи, од којих је један политички верник, а други
неверник.
| шта је ове две стране могло везати?
Помало животни опортунизам једног политичара и интелектуална што се
диу друштву великог писца, а помало то исто са стране једног великог писца који
је после 1945. на себи осећао да га стално прате неповерљиве очи и да се уопште
сумња у његову верност. крајем новембра 1967. Буро Пуцар вели Чолаковићу за
Апрића "док си ти лио крв, Андрић је био амбасадор". Одатле та несумњива
ревност у обављању малих политичких улога - улазак у Народну скупштину,
сето у друштву књижевника, посета Совјетском Савезу.
| |
ове је две стране везала и плава измаглица србијанских планина, које су од
пре 1914. младобосанци гледали преко Дрине. Чолаковић је без сумње био одвећ
млад да подели и време са младобосанцима, али оне белешке из његове "куће
оплакане“, у којима описује српска брда што их види из свог семберијског ропства
пре 1914. носе у себи исти онајдух који су пре њега нешто старији од његаносили
копуљом. Сви су младобосанци у основи били југословенске националисте,
чујући и оне који су мислили да није дозвољено да се меша српско вино са
новенском водом. Затим, у већини су случајева младобосанци завршавали у
нојваријанти социјализма. То правило потврђује и Андрићево животно опре
вење за парламентарну демократију.

339
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX
м

С правом Др Антонић вели у уводу ове књиге да се Андрић помирио са

комунизмом и био члан његових организација због ситости са цивилизанијским
падом, до кога је довела националистичка мржња пре тога. Ако би наставили тим
путем морали бисмо закључити да је то исто био и разлог да се Андрић разишао
са југословенским комунизмом. Већ од самог почетка ових бележака осећа се
Андрићева тескоба, кад вели "да се треба полако повлачити са сцене, одлазити из
вужве“. Нису само позне године у питању, него све више политички неспоразуми
око њега. Андрић 1965. вели за Крлежу, да не зна како ће да завршни с оним што
ради: “Некада велики Југословен, сад постаје провинцијални Хрват, оно што је
некада страшно жигосао“.
У априлу 1967. Чолаковић Андрића безуспешно разуверава да отровом се
ратизма нису "заражени и врхови партије”. Вели да га никада није видео "I
ropког изабринутог“. Иако је већиномњегов гнев надао на хрватски национа
зам иза кога стоји моћна католичка црква, која га подстиче и одржава, у срцу
остајало места да се оправда ичији национализам. Био је такав и у младости и
се овде исповеда да је први пут видео Мештровића на једној вечери са Јованом
Дучићем, где су се уз његово немо сведочењедва повена примитивно надметали.
У јуну 1970. вели да се из Сарајева увек враћа са мешовитим осећањем - "узнемири
ме онај добро познати задах шовинизма и растужи сазнање да више немам с
за путовање“.
У овим исповедима Андрић на више места наговештава буру која се прими
цала. У белешци од 4. јула 1969. Чолаковић ставља на папир његово предвиђање.
да се "у одређеној међународној констелацији” Југославија може распасти.
било 12 година пре њеног стварног распадања, заиста у одређеним међунаро
околностима. И ту је још увек младобосански упорно веровао да ће се
обновити, уз “мирење и заклињање на братство и јединство“. Тако је било _

када је његова нада у југословенски комунизам и почињала. Она се ту гасила

он у фебруару 1970, поводом причања Густава Крклецада у Загребу због национа
лизма нема атмосфере за рад, вели да јc “oво само почетак, видећете шта ће се све
из оваквих ставова излећи“. Хрватски национализам му је изгледао најопаснији
*због снаге која иза њега стоји-католичка црква,моћна,с неисцрпнимсредствима
и образованим и дисциплинованим кадром“. То он каже крајем априла 1974, нa
основу искуства целог живота, “у атмосфери која унаказује душе људи нечим
ирационалним и злим“ Андрића треба сматрати срећним што није видео како се
његова предсказања у крви потврђују, након више одједне деценије када су каза
на.
Понегде у овим записима има поненто и о начину како је Андрић писао.
Толстоја је сматрао највећим писцем романа, али је следио савет чехова да не
треба писати у афекту, кад писац верује да је центар света. “I leo se« сам писао и
пред сваком књигом хватала ме паника“, рекао је своју класичну формулацију
почетком јануара 1969. Чолаковић вели да је он био “човек храбар и истовремено
се плаши неизбежних ситницаживота, оних свакодневних ствари које се морају
свршити да би човек живео у једној урбанизованој, параграфима премреженој
средини. Он зазире од нових људи, пре очекује одњих неку подвалу“.
Ове дневничке белешке показују једног великог писца који не може без
читања, воли самоћу, дуге шетње и тихе разговоре. Већина његових шала је била
босанска. У Дервенти 1964. под прозором његовог хотела питала једна босанска
баба другу да ли се препала у синоћњој грмљавини. Како се не би припала, вели
друга, пуца и сијева, а у мене кућа пуна чланова партије. Волео је да нателевизији
гледа фудбалске утакмице.
34()
 ПРИКАЗИ
Када се затвори последња страница ове књиге читалац зажали што је Чола
ковић уствари био далеко од Андрића. Преварила га је његова спремност да се
политички ангажује у годинама непосредно после ослобођења 1945. Веровао му
средином октобра 1966. кад се исповеда да је "човек ангажован и желим да то
останем". Треба бити обазрив - Андрић је био ангажован по тихом зборењу, наго
вештеним истинама и тужним предсказањима о трагедији која долази. Када се
чита његова реченица заборавља се којим је језиком написана. Звони као да је
казана иским великим класичним језиком.
др Антонић је савесно обавио свој задатак. Неко ће се некада решити да оде
корак даље и испита шта је о свему овоме Андрић казивао Чолаковићу, а шта и
неким другим писцима с којима су његови разговори делили исту судбину.
Милорад ЕКМЕЧИЋ

Смиља Аврамов, Геноцид у Југославији у светлости

међународног права, Политика, Београд 1992, 532, go.

Ри у страној и у нашој историографији ретко се појављују студије о темама

које чине спој историје и права. Још ређе се догађа да тај спој буде успешан и у
равнотежи обе дисциплине. У овоме су код нас успевали Стојан Новаковић и,
нарочито, слободан Јовановић. У томе је успела и госпођа Смиља Аврамов у
наведеној студији о геноциду уопште и о геноциду у Независној Држави Хрват
ској (1941-1945). Нећемо се задржавати на самојпоставци студије, јер је то схватање
и виђење научника као што је у уметности основна поставка слике управо виђење
сликаног предмета самог уметника. Нас занимакако нам научникоткриваистину
са правне и историјске стране, ишта све ту можемо сазнати и колико је све то
схватљиво. Грађа коју нам даје госпођа Аврамов тако је усклађена и са правне и
са историјске стране да се праћење излагања скоро нигде не кида и, најзад, наше
сагледавање целокупне геноцидности хрватског народа добија јасно место у
општој појави геноцида кроз векове, у целокупном живљењу на земљи, у свим
расама и народима и на нашем простору.
Обрађена на достојној висини оваданастолико узбуђујућа тема о колектив
ном злочину и геноциду као "историјском феномену" (подупрта многобројним
тумачењима и изворима) могла је и припасти програму Српске академије наука
и уметности - Одбора за прикупљање грађе о геноциду над Србима.
Не обраћајући пажњу на поделу грађе на деловс, поглавља, наслове и под
наслове, поћи ћемо за аутором кроз сав његов захват свега оног што предмет
открива у целости и што јасно наговештава вредност студије.
На самом почетку уводне речи аутор истиче да је у студији реч о "најмон
струознијем догађају у новијој историји“, о геноциду над Србима, Јеврејима и
Ромима у нЛХ, којом је као наказном Хитлеровом недоношчету управљао свом
бруталношћу и нечовечношћу Хрват Анте IIавелић. Аутор додаје да је Јосип Брзо
Тито одмах после рата 1945. у Југославији натурио праксу да се мора ћутати о тој
најцрњој људској трагедији у Хрватској, да то не сме бити уношено у школске
ушбенике, а и кад би се о томе говорило, увек би се подвлачило да су ту стралали
сви Југословени и да је то страдање било дело "нацистичког терора". Овим је
аутор наговестиода у тамном вилајету тек требада се открије светла тачка и пуна
истина.

341
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИСXXXIX

Говорећи о томе шта се све може у историји сматрати геноцидом и у разним

временима и на разним просторима, аутор се пита: "Није ли у марксистичко-ле
њинистичкој визији разарања старог друштва уграђен геноцидни процес“ (стр.
11). Како се о појму геноцида могу имати разна тумачења, како се о том несхват
љивом бестијалуку једног народа нал другим народом могу имати растегљиви и
крајње цинични ставови, аутор наводи пример једног немачког ревизионисте |
који је мирне савести тврдио да су логори у Хитлеровој Немачкој били обични
"рални" логори, а да је у њима због тренутно тешких услова рада умрло највише
ло 400.000 људи разних народа, од чега "незнатан“ број отпада и на Јевреје, да би
се овако што могло тврдити, требало је извршити и фалсификате докумената (12.
13). Туђман је, дакле, имао добре учитеље како треба писати о броју настрадалих
у Јасеновцу. Штета је што госпођа Аврамов није имала при руци ону тврдњу о
Јасеновцу познатог хрватског књижевника Вјекослава Калеба: да злонамерници ||
"удесетостручују" број настрадалих у Јасеновцу и да "знају добро да је у томе __
логору убијено далеко највише Хрвата али они (злонамерници) хоће да уновче
туђу крви потежује за своје нечисте сврхе“ (Хрватски једник 1971,бр. 31, стр. 15).
Да би доказали да је непријатељски став Хрвата према Србима био последица | |
српског "хегемонизма“ од 1918-1941 (14), Хрвати су управо упорно смишљали - и |
сада то чине - читав низ лажи. У томе је свакако најдаље отишао Рудолф Бићанић
својом добро познатом "студијом" Бономска основа хрватског питања објављеној
у дослуху са Мачеком пред догађаје 1941. Наравно, пропуштено је да објасне отку
да тако љута србофобија код Хрвата далеко пре овог поменутог "хегемонизма".
Тај систем неистина против Срба у току рата у самој избегличкој влади у Енгле
ској обилато је користио и даље усавршавао Јурај Књевић, чијем ставу госпођа
Аврамов посвећује знатну пажњу, а што у основи открива јединство политичке
линије Загреб-Лондон-Ватикан, који остаје вечити извор србофобије и највернији
Основна
старатељ намера аутора
над Хрватима књиге била је: претрести
као непоколебљивим правно
католичким и историјски појам
бојовницима.
геноцида (ово име дао му је Пољак Рафаел Лемкин 1944) од његове појаве у прошло
сти па све до збивања у НДХ. У овом послу аутор је морао да користи многе одгова
рајуће стране правне и опште мисаоне (и богословске) студије и документа из
страних архива, која су најчешће до сада била некоришћена. Наравно, све то уз пот
пору, где је то било потребно, и већ познатих појединости. Идући кроз историју и
разних простора и разних времена,аутор се зауставио на уништењу Картагине 146.
године пре Христа, на Вартоломејском покољу хугенота у Француској 1572, на три
десетогодишњем рату у средњој Европи 1618–1648, о чијим је грозотама оставио
мишљење и Хуго Гропијус, абогме је с правом аутор поставио и питање о природи
бомбардовања савезника извршених над Београдом и другим нашим градовима у
последњем рату (50). На овом путу кроз прошлост аутор се зауставио и на Томи
Аквинском, који је у својојбогоугодности нашао оправдање и за инквизицију, коју
је тако обилно користилакатоличкацрква. Исто тако истакнутаје и важност хашких
одлука из 1899. и 1907, али које су тако често и лако занемариване у последњим
ратовима и све до ових данашњих догађаја у Југославији. Све је ово уклопљено у
једну мисаону целину са свом потребном прегледношћу, са свом потребном студиоз
ношћу, објашњењима и закључцима. У оквиру овогадатје и приказ развоја схватања
геноцида од стране савезника удругом светскомратукао и у Уједињеним нацијама.
које су 11. XII 1946. геноцид прогласиле за “међународно кривично дело“. У приказу
гледања савезника на геноциду Немачкој, приказује се и геноцид у НДХ из обилне
грађе открива се не само шта се назападу знало о догађајима у Хрватској, већ се лају
и многи подаци о усташкимзлочинима, подаци потекли од самих усташких заштит
ника, фашиста и нациста, па чак и од самог Хитлера, који је хрватске усташе гледао
само као нужно зло у току рата, а о Хрватима као народу није ништа боље мислио
342
 ПРИКАЗИ

него што је мислио о осталим Словенима, држећи их који пут на лcствици ниже од
Срба.
Ако је католичка црква нашла оправдање за геноцид над иноверцима и за
своју инквизицију, јасно је да је нашла оправдање и за геноцид над Србима у НДХ,
а чему је аутор посветио потребну пажњу. Југословенска влада у Лондону је 31.
Х 1941. апеловала на Ватикан да се заузме за Србе ради заштите од Павелићевих
кољача, али је свети отац папа "остао нем“ (39-40), што је аутор само са ове две
речи најубедљивије опенио. Историчари ће имати лоста посла док испитају везе
Јосипа Броза Тита,Павелићевог министра Рушиновића и Ватикана,који је Хрвате
сматрао “авангардом католичанства на Балкану" а Хрватску за "једина врата ка
толичанства на Балкану“. Наравно, на ово се одмах наставља и питање: није ли
сав Титов “народноослободилачки рат“ управо био стравичан план о “аутогено
шилу српског народа", план да се, налазећи се у стравичној окупацији и под нале
том распамећених усташа, Срби поделе на два фронта и гоне једни на друге ради
самоуништења(262,301,311). Ако се узме у обзир ово што је речено о улози Хрвата
као католичке нације на Балкану и о могућим везама Тита и католичке цркве,
намеће се мисао: нема ли везе и између начина убијања Срба у НДХ и начина
убијања Срба противника Титовог комунизма? Начин овог комунистичког уби
јања противника, ширина погубљења, безброј начина мршварсна противника ко
мунизма нису многодалеко од онога што је извођено у НДХ. Приликом спремања
за штампу недавно објављене књиге Драгослава Страњаковића. Највећи злочини
садашњице (страдање Срба у НДХ) избројено је око 900 начина убијања људи.
само су очи избијане на 32 начина. Овде се надовезује и питање зашто је Тито
тако широко примао усташе у своје редове, чак и Павелићеве генерале. Зар нису
исти Хрвати као усташе убијали Србе у Хрватској а касније као Титови партиза
ни то исто чинили и у Србији? Разумљиво је што је госпођа Аврамов говорећи о
овом рапчовечавању Хрвата у НДХ покренула и питање ширине геноцидности у
мрватском народу. На том питању се зауставила неколико пута. На једном месту
каже да се "не може народ као целина оквалификовати као геноцидан" (450), али,
на другом месту је оштрија и каже: "Хрватски народје у огромној већини подржао
усташки покрет 1941. и омогућио њихово несметано деловање и прерастање НД
Хрватске у криминалну творевину" (469). Мислимо да је госпођа Аврамов ближе
истини у овом другом закључку, чак нам се чини да није ни ту довољно строга.
јер, подсећамо, да тај хрватски народ није у овај данашњи Хрватски сабор послао
нијелног посланика који није одушевљено клицао Туђмановом разглашавању
србофобије и није устао против данашњег обновљеног геноцида над Србима. Ако
је заиста било појединаца који друкчије мисле а упорно ћуте, то се никако не
може да схвати да на историјским догађајима оставља какво обележје.
Ако смо ставили ову напомену о појави геноцидности код Хрвата, да ставимо
| iош и ону: кад се већ онако говорило о Старчевићевој улози у уобличавању србофо
бије код Хрвата, ваљало је нешто рећи и о ставу хабсбуршког химнопевца Стјепана
| надића као бечког плаћеника, коме припада не мала заслуга за оно масовно убијање
срба у Мачви од стране Хрвата 1914, убијање које је госпођа Аврамов већ дотакла у
_ излагању. Да ово није открио хрватски историчар Јосип Хорват (хрватски па
икум, поред хрватских комунистичких историчара ово би и даље била тајна и
би се Стјепану Радићу подизали споменици и писали хвалоспеви.
верујемо да смо овим иако кратким освртом на књигу госпође Аврамон ипак
но истакли ширину постављања проблема геноцида у праву и у историји и
и јасноћу ауторовихзакључака и судова, а то ову књигу чини незаобилаз
и у нашој и у страној науци.
Јеремија Д. МИТРОВИЋ
 ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

Зборник 6- студије, архивска и мемоарска грађа о историји

београдскихЈевреја, Јеврејски историјски музеј,
Београд 1992,468.

шеста књига. Зборника Јеврејског историјског музеја посвећена је прошло

сти београдских Јевреја и плод је свестраног и продубљеног истраживачког рада
великог броја аутора из земље и иностранства.
Тема "Прошлост Јевреја у Београду" захтевала је интердисциплинаран и
свеобухватан приступ, будући да се у реконструкцији животне реалности ет
ничких заједница каква је јеврејска, подједнако морају користити резултати
истраживања у сфери историје, историје уметности, етнологије, етнографије.
архитектуре, економске историје, демографије. Мемоарска грађа која је такође
заступљена у Зборнику пружила је топла сведочанства о друштвеном миљеу не
калашњег Београда, о судбинама многих истакнутих Јевреја и њихових породица.
њиховом стручном, научном и културном доприносу у животу Београда.
Историја Јевреја у Београду, како су то показали готово сви аутори, нео
бично је занимљива, сложена и напосе трагична.
Помињу се већ у X веку, а током XIII и XIV века имали су организовану
етничку колонију, Велики талас јеврејских избеглица запљуснуо је Османско
царство услед терора католичке инквизије у Шпанији, где су живели у највећем
броју. Остало је забележено да је султан Бајазит II насупрот краљевском пару
Фердинанду и Изабели сматрао даје његова земља доласком Јевреја "обогаћена
највреднијим елементима“. (Н. Јанковић - Преглед историје београдских Јевреја
до стицања грађанске равноправности). Дух верске толеранције Османске државе
учинио је да су Јевреји у њој доживели привредни, културни и духовни процват.
Аустријско заузимање Београда 1688. године проузроковало је масовни егзодус
београдских Јевреја, од којих су се малобројни преживели вратили након Карло
вачког мира 1699.
У потоњим вековима, београдски Јевреји остали су значајан чинилац.
друштвеног живота града. Након стицања аутономног положаја Србије у оквири
ма Османског парства настаје период њихове пуне националне афирмације, бла
годарећи толерантној и мудројполитици кнеза Милоша, који је као прагматичан
политичар, изједначио јеврејско становништво у правима са припадницима дру
гих националних и верских заједница. То се првенствено односило на слободу
трговине и настањивања по унутрашњости Србије, што није било по вољи
српским трговцима и занатлијама. Под њиховим притиском, кнежеви михаило
Обреновић и Александар Карађорђевић вратили су се корак уназад у односу на
политику кнеза Милоша према Јеврејима, забранивши им живот и рал ван бео
градске вароши.
Третман Јевреја током XIX века у Србији, како је показао Андрија Раденић.
у опсежној и луцидној студији Јевреји у Србији, Народни посланици Јевреји у
Скупштини Србије (1878-1888), осцилираће између слободоумног и толерантног
односа какав су имали кнез Милош, краљ Милан и припадници Напредне странке.
и ускогрудог, примитивног, сељачко-популистичког схватања да од Јевреја треба
заштититидомаћу привреду и трговину.
Анализирајући ситуацију насталу после Берлинског конгреса 1878. када је
један од услова за стицање независности Србије био да "назависно од верозакон
ске слободе Јермени и Јевреји уживају у Србији оне исте слободе које уживају и
други становници", Андрија Раденић је показао сву сложеност спровођења те
344
 ПРИКАЗИ

одлуке у пракси. Он је посебно осветлио активност Јевреја посланика у Скупшти

ни Србије 1878-1888. године, Аврама Озеровића, Вукашина Петровића и Едије
Булија, као истакнутих припадника јеврејске заједнице који су својим укупним
деловањем као стручњаци, ствараоци и посланици, одиграли веома значајнууло
гу у животу Србије. Неретко, Јевреји су били предмет сукобљавања и обрачуна
тадашњих политичких партија, одНапредне која седичила толерантношћу, преко
Вадикалне чији је антисемитизам био искључиво у служби страначке борбе, до
Либералне која је идејно била веома блиска антисемитизму и национализму.
Даница Милић у раду Учешће Јевреја у банкарству Србије до првог светског
рата, закључила је да је њихов удео био релативно скроман јер су јеврејске банке
биле "пре свега усмерене на неку врсту узајамне помоћи својих сународника,
било да је реч о трговцима који имају веhе потребе и захтеве, или занатлијама,
где је то неупоредиво скромније".
Веома је инспиративан рад Жени Лебл посвећен трагедији београдских Је
вреја 1688, која је користила аутентичне изворе и забелешке савременика о вели
кој несрећи која је Јевреје задесила аустријском окупацијом. Историјски
трагизам, који је у судбини јеврејског народа, провејава кроз готово све ралове
Зборника, будући да нема питања и области у којој тај трагизам није дошао до
изражаја.
Дивна Ђурић-Замоло у тексту Јевреји - градитељи Београла до 1941, дала је
исцрпне податке о доприносу Јевреја у изградњи главног града, посебно се
осврћући на радове најмана Јосифа, Сумбула Самуела, Азриела Исака, Вајсмана
Ернеста и многих других чије грађевине постоје и данас.
Пажњу привлачи студија Милице МихаиловићДве стотине година породи
не Хајим-Давичо у Београду. У осврту на рад припадника ове угледне јеврејске
породице, од којих су многи били "заражени геном креативности“, аутор је при
ложио и анализирао преписку Хајима давича са кнезом милошем. Хајим давичо
је, како је истакла, "незаобилазна личност кад се пише о кнезу Милошу, финан
сијама кнежевине Србије, о набавкама оружја за кнежеве потребе, а посебно место
заузима у текстовима о јеврејскојзаједници у Београду”.
Неки текстови ове шесте књиге Зборника Јеврејског историјског музеја
односе се на поједине исечке из историје јеврејске заједнице у Београду, попут
рада Животе Ђорђевића Београдски Јевреји у догађајима 1862, Зорана Маркуша
Кућа у Апостелгасе253.- Прилог упознавању породице Теолора Хернла, родоначел
ника нионизма чији су преци живели у Земуну, и Николе А. Црнобрње Две брон
зане спомениле српско-јеврејских лруштава у Београду.
Посебну пажњу привлачи студија Кристофера Браунинга Коначно решење
у Србији-Јуленлагер на Сајмишту, у којој аутор, на основу прворазредних исто
ријских извора реконструише холокауст преко 7500 београдских Јеврејау логору
на Сајмишту.
Мишљења смо да је у недостатку интегралне Историје Јевреја у Југослави
ји, Зборник Јеврејског историјског музеја незаменљив извор за упознавање са
животом и проплошћу овог великог, даровитог и трагичног народа.
Ауториовихстудија су коришћењем архивске и друге грађе успели дачесто
оскудне податке и записе преточе у реалан и сасвим опипљив живот.
Мирјана МАРИНКОВИЋ
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

Социјална структура српских градских насеља (XII-XVIII век), ур.

проф. др Јованка Калић, проф.др Милосав Чоловић, Музеј у
Смедереву, Одељење за историју Филозофског факултета у
Београду, Смедерево-Београд 1992, 181.
__
--
У последњих неколико година обновљен је интерес за историју градских
насеља. Поред неколико историја појединих региона које су тако конципиране да
градски центар региона стоји у средишту истраживања, резултат повећаног ин
тересовања за историју градских насеља јесте и неколико научних скупова наову
тему. Заједничким напорима два научна центра, Београда и Париза, објављен је
1991. године зборник радова са међународног научног скупа Iа сиlture urbaine des
Balkans ХИХIX siecles), организованог у Београду 1989. године. и овај зборник
пред нама, зборник радова са научног скупа Социјална структура српских град
ских насеља ХПI-XVIII век), организованог у Смедереву 23. и 24. новембра 1990.
године објављен је сарадњом двају центара, Београла и Смедерева, односномузеја
у Смедереву и Одељења за историју Филозофског факултета у Београдду.
Као што је и уобичајено када се у националним оквирима носебна пажња
поклања једној теми, први кораку њеном истраживању представља осврт на ли
тературу и оцена њене вредности. Академик Сима Ђирковић показао је својом
уводном расправом (Урбанизација као тема српске историје) теоријске и прак
тичне домете српске историографије у проучавању убранизације на овом тлу.
Kl
истакавши низ резултата, али и мноштво недоумица и неиспитаних подручја у
науци о градским насељима.
Остали радови објављени у овом зборнику посвећени су појединим темама
из историје градских насеља. Јованка Калић је, истражујући однос појмова и
њиховог стварног историјског садржаја, показала да су Словени појмом град и
другим изведеницима из овог корена означавали напуштене античке и византиј
ске тврђаве у којима нису живели. Десанка Ковачевић-Којић детаљно је приказа
ла социјалну структуру рударских граловау развијеном средњем веку, а Божидар
Ферјанчић један сегмент градског друштва – зависно становништво, односно по
стојање манастирских људи у градским насељима и њихов положај. Милош Бла
гојевић је у центар свог истраживања поставио питање међа градског друштва.
Он је показао да су град (као утврђен простор или насеље) и жупа (као територи
јална пелина више села и заселака) били два привредно и друштвено различита.
али повезана подручја: део жупе, односно становништва једног или више села
имало је одређене феудалне обавезе према тврђави.
Колонијама у српским средњевековним градовима бавили су се Ружа Ћук
и Тома Поповић. Р. Ћук је показала да су колоније углавном формирали Ду
бровчани, док је Т. Поповић свој рад посветио Дубровчанимау самом Смедереву,
месту одржавања научног скупа.
Позновизантијски град, у ком је од некадашњег живог ткива византијског
грала остао тек нешто препознатљив костур, истражио је Љубомир Максимовић.
Али, и тако промењен, сматра аутор, овај град је, колективним привилегијама и
улогом аристократије у привредном животу, прелстављао нов историјски фено
мен. Положај градова у време нестанка пентралне власти и учвршћивања турака
на просторима српске средњовековне државе приказао је Раде Михаљчић, пока
завши да су градови често мењали господраре, неки се притом уздизали (Призрен
и нека рударска места), док су други (приморски градови) због несигурних поли
тичких прилика пропадали. Андрија Веселиновић је испитивао организацију ло
346
 ПРИКАЗИ

калне управе градова Деспотовине, приказавши настале промене и расподелу

прихода између градске управе и владара.
Градским насељима у време турске владавине бавили су се Олга Зиројевић
и Александар Фотић. Утицај великог и богатог вакуфа Мехмед-паше Јахјапашића
наизглед турског Београда у ХVI веку А. Фотић је оненио као пресудан, како због
великог броја здања која су му припадала, тако и због привредног живота који је
подстицао. О.Зиројевић се бавила односом Турака Османлија према хришћанским
културним грађевинама. Она је показала да су се правна мишљења о положају и
правима, као и статус богомоља мењали, мада је у начелу било дозвољено обнав
њање цркава до стања stаtus quo ante.
Прилогом академика Славка Гавриловића зборник је закључен враћањем
теоријскимтемама-типологизацији градских насеља у Панонској низини. Аутор
је приказао богату скалу и карактеристике појединих типова насеља (opidum,
градови под урбарем, вароши са "вечитим уговором“, коморски и рударски градо
ви) и специфичности Војне границе (стапање паланки у подграђу утврђених гра
дова с коморским или краљевским градовима при развојачењу и њихово пре
растање у штапска места и војне комунитете у реорганизованој Граници).
Бојана КАТИЋ

347
 ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX.

ЧАСОПИСИ ВОЈВОДИНЕ

Рад Војвођанских музеја, 32, Нови Сад 1990. -

Бора Чекеринац, Територијална припалност и становништво Сремске Ми

тровице 1918 - 1941, 147-154. Дат је хронолошки преглед развоја града у периоду
између два рата са посебним освртом на административну припадност. Сремске
IMитровице.
Коста Милутиновић, Из кореспондентије са Уронем Предићем, 155 - 166.
Приложена писма која је Урош Предић упућивао аутору током времена. Текст је
пропраћен коментарима адресата.
Милан Мишко ељавање Беле Цркве после другог светског рата, 167 -
180. Прилог изуча ије градских насеља у Војводини, писан на основу
архивске грађе и . . Дат табеларни преглед насеља, општина и срезова
из којих су прис сници, као и број досељених породица и њихових
чланова.

Годишњак историјског музеја Војводине, Нови Сад 1991.

Чедомир Попов, Југословенска идеја од рађања до агоније, 9 - 19. Аутор
анализира чиниоце који су битно утицали на настајање југословенске заједнице
као и разлог дезинтеграционог процеса који је дубоко захватио простор данашње
Југославије. Ова два паралелна процеса прати од почеткаXIX века до данашњих
дана.
Лазар Ракић, Сеобе Срба у Русију, 20 - 33. Текст указује на околности под
којима је српски живаљ Потиске и Поморишке војне границе, након њеног разво
јаћења 1751. године, започео организовано исељавање у Русију. Наводе се подаци
о подручјима насељавања, животу Срба граничара у новој домовини као и кон
тактима са матичним крајевима.
Давид Андраш, Косовски бој у мађарској књижевности, 34 - 48. Увиђајући
међусобна културна и књижевна прожимања југословенских, а посебно српског
и мађарског народа, аутор посебну пажњу посвећује одјецима косовске битке у
усменој и нисаној књижевности Мађарске ХVI, XVII иXVШ века.
Љубивоје Церовић, Банатска Црна Гора у Румунији,49-53. 11рилог изучава
њу прошлости Срба у дијаспори. Прати историјат овог подручја од XI века до
данас.
Нада Бошковић, Први комунистички листови у Војводини, 54 - 57. Износи
податке о"Kozakara"-у и "Радничком листу“, ситуацији у којој су настали, значају
као и околностима под којима су укинути.
Звонимир Голубовић, Рација 1942. у Шајкашкој, Новом Саду и Бечеју, 57-62.
Преглед догађања јануара 1942, када је извршен масовни покољ Срба и Јевреја од
стране мађарских окупаторских снага.
Стефан Чакић, Пљачка ризнице манастира Крушедол, 63 - 71. Изложени
и подаци о пљачки ризнице једног од најпознатијих, најзначајнијих, најбогатијих
и најстаријих манастира Фрушке Горе од стране Усташа за време II светског рата.
Магда Симин, Концентрациони логори трећег Рајха, 71-77. Аутор, и сама
бивни логоран, описује своја сећања из времена боравка у затворима, заробље
ничким и концентрационим логорима зажене у Немачкој, указујући на све стра
хоте, патње и уништавања којима су заробљеници били подвргнути.

348
 ПРИКА
ЗИ
Васо Момчиловић, Изживота ратних заробљеника у немачким логорима 1941
- 1945, 77 - 8. Рад пружа јасну слику живота Југословена у немачким концентра
ционим логорима, као и о контактима и сарадњи са заробљеницима из других
земаља.
Павле Шосбергер, Аушвиц. највећи логор смрти у Еврони од 1940. до 1945, 85
-85. Дата је анализа начина функционисања највећег нацистичког логора, у коме
је смрт нашло четири милиона људи, од чега 20 хиљада југословенских грађана.
Самуел Јованкович, Зузана Хуравик (1904 - 1973), 89 - 100. Биографија једне
од најзна чајнијих припадница покрета отпорау јужном Банату, члана КПЈ, једне
од организатора НОР-а и вође АФЖ-а.

Истраживања, 13, Нови Сад 1990.

Ксенија Марицки Гађански, Из историје религије и атеизма у антици, 7-29.
Библиографија радова објављених код нас везаних за историју религије античког
периода. Појашњени термини религија и атеизам, њихов настанак и значење.
Ксенија Боројевић, Неки резултати и правни проучавања праисторијског и
античког наслеђа у Војвод ини, 31-36. Радуказује на значајуске сарадње археоло
гије са природним наукама за даљи напредак археологије као науке. Убицирани
докалитети у Војводини за геолошке периоде који могу бити издвојени. Изло
жене врсте и бројност налаза. --

Даринка Зарић, Историјат - проблеми интерспективе археолонике науке Вој

подине антички период, 37-42. наглашавајући убрзани, свестрани и систематски
развитак античке археологије Војводине у периоду после другог светског рата,
аутор сматра да је перспектива ове паучнедисциплине формирање археолошког
научног центра у коме би археологија добила нови подстрек за развијање.
весна манојловић, прилог проучавању стамбених и економских објеката и
начина исхране у праисторији и раном срелњем веку (раносредњовековни пе
риоду, 43-48. Аутор прати и проучава развој стамбених објеката, посматрајући
кроз призму задовољавања како климатских тако и географских услова у којима
су ти објекти настајали.
Петер Истраживања Бернолдове хронике49-60. Стилска, садржајна и
терминолошРокај,
ка анализа текста хронике Бернолда из Констанце.
Душанка Динић Кнежевић, Прилог из живота жена у средњовековном Ду
бровнику, 61-72. На основу богате архивске грађе и бројне литературе приказан
је свакодневниживот жене у Дубровнику у средњем веку.
Ненад Лемајић, Породина Белмужевић, 73-80, Биографија српске средњове
ковне племићке породице Белмужевић.
милена душанић, Елегија Аврама мразовића на смртАлександре Павловне,
љена и коментарисана верзија на латинском језику Елетије на смрт
81-88. ОбјавПавло
Александре вне коју је на руско-словенском језику под насловом Слези
блаженој сјени Александри Павловни написао познати сомборски просветитељ
Аврам Мразовић, у којој оплакује смрт руске кнегиње, омиљене посебно међу
Србима због своје хуманитарне делатности.
чедомир Попов, Европа и српска национална револуција у XIX веку (исто
риографско-методолошки оглед), 89 - 114. Рад показује богатство, обим, разно
врсностали и све недостатке научне продукције о односу европских народапрема
Србима и њиховој националној револуцији у XIX веку. Такође указује на потребу
да се сачини синтетичка историја међународног положаја и спољне политике

349
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

Србије од 1804. до 1914, која би била предуслов образовања поузданог и потпуног

историјског суда о односу европске и српске историје XIX века.
БраниславЋурчић, Европа и српска напионална револуција у XIX веку (при
лоградупроф. др Чедомира Попова), 115-122. Чланакдаје преглед најновијихдела
објављених на енглеском и немачком језику која третирају проблем прожимања
Европе и српске националне револуције током XIX века. Посебно је наглашена
Висточна криза.
Душко М. Ковачевић, Европа и српска национална револуција (Осврт на
српску историографију о великој источној кризи 1875 - 1878), 123 - 126. приказ
најважнијих радова југословенске историографије до сада објављених који се
баве овом облашћу. Дат преглед објављених збирки грађе, зборника радова као и
појединачних расправа, чланака и књига чија је тематика везана за овај проблем.
IMилан Петров, Мировни преговори између Срба и Мађара у току револуције
1848 - 1849, 127 - 134. Рад разоткрива узроке неуспеха преговора вођених између
Срба и Мађара за време револуције 1848-49, осветљава главне актере и приказује
закулисне радње током ових преговарања.
Пал Тибор, Неки ногледи на економско стање у Угарској 1867-1878, 135.- 150.
Радећи на основу богате архивске грађе и бројне литературе, аутор показује ско
номски развитак. Угарске, узроке привредних успона и падова. Такође, он об
јашњава како су и у којој мери ови фактори утицали на промену друштвене
структуре земље. Текст је пропраћен бројним успелим табеларним показатељима.
Лазар Ракић, Русија у листу. Застава (1878-1974), 151-163. Прилог омогућава
да сагледамо начин на који су се догађаји у Русији рефлектовали у листу застава,
најраспрострањенијем и најутицајнијем српском листу у Монархији а самим тим
у којојмерису новинеутицале наформирањестава Срба у Угарскојпрема Русији.
Золтан Ђере, Исељавање из Торонталске, Бачко-Бодропке и Сремске жупа
није у периоду од 1900. до 1970. године, 165-178. Богато документован рад. Указује
на проблем миграције становништва јужне Угарске, као један од симптома свео
бухватних друштвених промена кроз које је у периоду дуализма прошла Мађар
ска. Означава узроке као и правце миграција, национални састав емиграната и
мере које је влада Угарске доносила у циљу заустављања исељавања.
Ранко Кончар, Формирање Југословенске радикалне заједнице у Војводини.
179-192. Објашњени разлози формирања ЈР3.
Јелена Попов, Активност покрајинског руководства НОР-а и револуције у
Војводини на реализовању идеје о аутономији 1941 - 1945, 193 - 212. показано је
активно учешће политичких органа Покрајине у решавању политичког и прав
ног статуса Војводине о коме су заједничку одлуку донели представници свих
југословенских народа.
Драгица Кољанин, Војвођанска историографија народноослободилачког ра
та и сопијалистичке револуције - достигнућа и залаги, 213-224. Дат преглед радова
војвођанске историографије који обрађују период нов-а и социјалистичке рево
луције. Указано на досадашње резултате али и недостатке, као и на проблеме
којима би било нотребно посветити већу пажњу у наредном периоду.
Александар Касаш, Девета покрајинска конференција комунистичке партије
Србије за Војводину, 225 - 241. Рад писан на основу сачуваних стенографских
бележака.
КЛилан Дрча, Досадашњи резултати и задаци издавачке делатности војвођан
ске историографије, с посебним освртом на елипију "Војводинау борби“, за периол
НОБ-а и револуције, 243-247.
Богумил Храбак, Међународни положај Албаније 1945-47. и Југославија, 249
-312. Аутор истиче значајну улогу коју је Југославија имала у поправљању неза

350
 ПРИКАЗИ

видног међународног положаја Албаније првих година после другог светског

рата, подвучен је некоректан став владе Албаније према Југославији након при
клањања Енвера Хоше совјетској линији1947. године.

Свеске Матице српске грађа и прилози за културну и друштвену

историју2 серијадруштвених наука, св. 1, Нови Сад 1986.
Димитрије Е. Стефановић, Аутобиографија Петра Римског 1800.- 1874, 5-35.
Милијан Поповић, Политичка и правна мисао Радомира Д. Лукића у светлу
научне критике, 36-49.
Лазар Ћурчић, Јелаш позив на скупштину Тителске земљеделске задруге из
1869. године,50-51.
Василије Крестић, Писмо Александра Сандића патријарху Герману
Анђелићу, 52-56.

Свеске Матице српске грађа и прилози за културну и друштвену

историју 5. серија друштвених наука, св. 2, Нови Сад 1987.
Бранко Ћупурдија, Коментар и библиографија извора о суботичким жетве
ним свечаностима 1968 - 1985, 14-22.
Александар Форишковић, Два указа царине Јелисанете Петровне, 23-26.
Слободан Милеуснић - Димитрије Е. Стефановић, Извод из описа Будимске
спархије средином XVIII века, 27-41.
Радмила Митровић, Рапорти српске војске из априла 1837. године, 42-54.
Душан М. Ковачевић, Један прилог за био-биографију историчара Мила
Вукчевића, 55-58
живојин Бошков, о непримећеном раду Петра Римског,59-62.

Свеске Матице српске, грађа и прилози за културну и друштвену

историју 8. серија друштвених наука, св. 3, Нови Сад 1990.
Лик Васе Стајића. Округли сто посвећен некадашњем секретару и председни
ку Матише српске, 5-23.
Бранко момчиловић, Две пести у Тајмсу о Србији у 1815. години, 24-26.
Новак Р. Миљановић, О пријеводу на наш језик Комунистичког манифеста,
27. 29.
Душан М. Ковачевић, Два писма Васе Живковића Ђорђу Рајковићу, 30-33.
Душан Понов, "Напе новине"- једини лист на нашем језику у Војводини у
поку првог светског рата, 34-36.

Свеске Матице српске, грађа и прилози за културну и друштвену

историју 11, серија друштвених наука, св. 4, Нови Сад 1989.
Весна Катић, Кућа у Пајкапким селима- промене и развој, 5 - 18.
Мартина Кафол,Балкан виђен очима Мери ЕлитДирам, енглеске списатељи
не и путописца, 19-28.
Душко Ковачевић, О настанку једне популарно писане расправе Миленка М.
Вукичевића о деспоту Стефану Лазаревићу, 29-31.

351
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

Љубомир Дурковић-Јакшић, Поклон књига Матице српске 1911. Ректорату

Универзитетске библиотеке, 32-33.
Шандор Пал, Домаћи календар Владимира Радосављевића, 34-42.

Свеске Матице српске грађа и прилози за културну и друштвену

историју 15, серија друштвених наука, св. 5, Нови Сад 1989.
напредна омладина Војводине пред рат и рсаолуцију (белешке са округлог
стола), 5-39.
Новак Р. Миљанић, У Новом Саду је од 1948. до 1950. излазио лист "Народни
војник"40-46.
Лепосава Кљаић, Смрт младог новосалског добровољша 1914. године, 47-49.
Стеван Врговић, Власници и станари Хашићеве куће, 50-53.
Чедомир Михајловић, Прилог библиографији хумористичке штампе у Вој
водини, 54-59.

Свеске Матице српске, грађа и прилози за културну и друштвену

историју 17. серијадруштвених наука, св. 6, Нови Сад 1990.
Божидар Ковачевић, О. Браниславу Петронијевићу, сећање на знаменитог
српског филозофа (1875-1954), 5-13.
Коста Милутиновић, Иван Рибар и два ђаковачка бискупа, 14. - 18. Прилог о
делатности Ивана Рибара у Ђакову, као једног од руководилаца Хрватске народне
странке.
Петар Крестић, Један апел за помоћ лепи босанско-херцеговачких избеглица,
19 - 21. приређен и коментарисан проглас упућен становништву Велике Кикинде
ради помоћи деци избеглица у устанку у Босни 1875-78.
Станиша Војиновић, Документи о берберину кнеза Милопа Нићифору Нин
ковићу, 22-25. Прилог биографији Нићифора Нинковића, ова документа из 1840.
године потврђују податке из мемоара и допуњују слику о догађајима тога време
на.

љиљана Радуловачки, свадбени обичаји код Срба у три сремска села

(Лаћарку, Кузмину и Мартинима), 26-37. изучени обичаји код Срба у етничкој
зони у којој се запажају знатни архаизми у језику, материјалној и духовној кул
тури, обичајима идругим видовима живота.
Бранко Ћупурдија, Библиографија и коментари извора о суботичким жетве
ним свечаностима 1968 - 1985, 38-45. Изложене информације објављене у субо
тичким, новосадским и београдским новинама о свечаности поводом завршетка
жствc.

Лепосава Клаић, Педагогика и културна делатност Милана А Јовановића,46

- 49. кратка биографија професора новосадске српске гимназије, члана Матице
српске и значајног делатника на очувању националног идентитета Срба у Војво
дини током XIX и почетком ХХ века.
Војислав Летић - Софија Живановић, Гробница Адама Монастерлије и ње
говог сина у манастиру Ново Хопово, 50-53. Презентирани резултати добијени на
основу антрополошког и палеонтолошког прегледа гробнице у околини мана
стирске цркве манастира Ново Хопово на Фрушкој Гори.

352
 ПРИКАЗИ

Зборник Матице српске за историју: 41, Нови Сад 1990.

Садржај по ауторима дат у бројевима 11,21,31,41.
Владимир Стојанчевић, Пресек кроз историју српских сеоба од XIVдо почет
ка XVIII века, 7 - 24. Представљен миграциони процес у политичком контексту
политике Отоманског царства према хриншћанским државама на Балкану.
Пикола Тасић, Појава и развој култура средњег бронзаног доба јужнопанон
ске зоне (историјска слика) 25-39.
Богумил Храбак, Славонска Пожега у склопу дубровачке трговине, 41 - 71.
Текст истиче важност коју је Славонска Пожега имала у дубровачкомтрговачком
систему. Прати развитак трговине од настанка дубровачке насеобине у Славон
скојПожеги 1542. године.
Чедомир Попов, Француски утицаји на српску другитвену и политичку мисао
у XIX веку, 73 - 81. Рад анализира теоријско - политичке изворе који су утицали
на друштвену и политичку мисао у Србији XIX века, показује путеве којима су
те идеје допрле до српског народа и наглашава начин на који су се примиле у
друштвеној мисли српског либерализма.
Љубинка Трговчевић, Париз као културни центар српске емиграције током
првогсветскограта, 83-97. Као резултат преданог истраживачког радау архивама
у земљи и иностранству, чланак показује значај који је имао Париз као центар
окупљања и деловања српске интелигенције за време првог светског рата.
Никола Л. Гаћеша, Крајинке земљишне заједнице и имовина крајишке
општине у аграрној реформи 1919 - 1941, 1945 - 1948. и њихово укидање, 99 - 107.
Разматра процес ликвидације земљишне заједнице и имовине крајишке општине,
који је оставио значајне и вишеструке последице по овај регион и целу земљу.
Милорад П. Радусиновић, Олломак из Амановог рукописа, 109 - 112. При
ређен и коментарисан део путописа "Пут у обећану земљу“ Ханса Јакоба Амана,
путописца прве половине XVII века. Одломци се односе на нашу земљу.
Славко Гавриловић, Племићка диплома нородице Лазаревић из Чуруга
(1751), 113 - 115. Прилог историји породице Лазаревић.
Бранко Момчиловић, Једно енглеско снелочанство о Црној Гори из 1788.
године, 117-120. Кратак путопис енглеског грађанина Ајлза Ервина са путовања
по црној Гори.
Љиљана Матић, Портрети и аутопортрети маршала Мармона, 121 - 137. Упо
редно дати портрети и аутопортрет Огист - Фредерик - Луј Вијес де Мармона,
једног од најпознатијих и најмлађих маршала паревине Француске.
Живан Иштванић, Грађа о српским трговцима и трговинама у Белој Цркви
у XIXвеку, 139 - 146. Презентирани резултати добијени радом на грађи у домаћим
архивима. Истакнута улога српских трговацау економији и трговини Беле Цркве.
Раде Ракита, Страдање српског (православног) становништва и имовине у
другом светском рату на подручју Јањ - Жупа у сливу Пљеве (западна Босна), 147 -
188. Приказ страдања становништва и имовине овог краја у другом светском рату
од стране Усташа и Немаца и геноцида који је масовно спровођен над српским
живљем. Приложени спискови подносилаца пријава о висини ратне штете и име
на жртава усташког терора.
Петар КРЕСТИЋ
 НАУЧНИ ЖИВОТ

Научни скуп СТАРА РАШКА (САНЏАК),

организатор Историјски институтСАНУ,
Београд 29. и 30. јун 1992. године

Последњих дана јуна Историјски институт САНУ био је домаћин великом

броју истакнутих научних радника који су се окупили у Српској Академији нау
ка и Уметности даби изнели своја сазнања, размишљања, запажања и истражива
ња о СтаројРашкој, области која се с правом сматра колевком српске државности.
У досадашњим научним истраживањима ова област била је, по мишљењу и орга
пизатора и већине учесника овог скупа, неправедно запостављена и готово неи
стражена. Овај скуп представља управо покушај да се започне озбиљан, добро
утемељен пројекат систематског истраживања овог подручја.
Скуп је отворио др Славенко Терзић, директор Историјског института СА
НУ, речима: "Овај скуп је саставни део наших настојања за проширењем историј
ске проблематике, као и за продубљивањем методолошких прилаза тој
проблематици, и то кроз проучавање мултикултурних средина каква је Стара
Рашка, мада се појава може пратити на целом Балкану“.
На скупу је, у ова два дана, изложено 25 квалитетних и научно објективних
реферата. Реферати изнети на преподневном заседању првог дана скупа били су
посвећени историји Старе Рашке у средњем веку.
Први на програму био је реферат Јованке Калић која је говорила о рашким
основама српске историје. Био је то изузетно успео синтетички преглед најрани
јих историјских извора и литературе о овом крају. Централни проблем изнет у
овом реферату био је питање како долази до тога да једна земља - средњовковна
Србија - у целини добије назив по једној од области које обухвата - по Рашкој
области. Проф. Калић налазиодговор у чињеници да све најважније институције
државе Немањића настају управо на просторима старе Рашке.
Hзлагање Ејупа Мушовића, госта из Новог Пазара, било је посвећено исто
ријско-демографској прошлости новопазарског краја. Онје говорио о администра
тивним променама и структури санџака, кадилука и нахија, и у том склопу о
различитим административним јединицама у које је улазила Рашка област кроз
историју. Такође, проф. Мушовић је посветио пажњу и демографским кретањима,
као и пореклу Муслимана који живе на балканским просторима. Посебно је на
глашена појава исламизације, као и посебност муслиманске нације у односу на
друге словенске народе на овим просторима.
Гордана Томовић посветила је своје излагање средњовековним српским
жупама између Ибра и Таре. Она је изнеладетаљан преглед средњовековнихжупа
на овом простору, њихов распоред и објаснила њихов значај.
Марија Јанковић је говорила о српској цркви у рашкој области у средњем
веку. Кроз њено излагање датје систематичан преглед историје рашке епископије
и митрополије, најпре у оквиру охридске архиепископије, а затим и у оквиру
јерархије аутокефалне српске цркве. Она је такође говорила о Рашкој као о центру
српске духовности у средњем веку, и о бројним православним црквама и манасти
рима, изграђеним још у средњем веку, које живе и данас.
355
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

Изузетно занимљив и садржајан био је реферат Радмиле Тричковић о кне

зовима Старог Влаха. Аутор је говорио о кнезовима у овој области у ХVIII веку, и
тиме дао значајан допринос питању локалне самоуправе у крајевима који су се
налазили под турском влашћу.
Овим рефератом завршен је преподневни рад скупа. Дискусија која је усле
дила углавном се односила на сложено питање исламизације, која је још недовољ
но обрађена у наној историографској литератури. Ни овом приликом није дат
конзистентан одговор на питање да ли је исламизација спровођена насилно или
не, али су се готово сви учесници у дискусији сложили да се о исламизацији не
може говорити као о појави завршеној крајем XVI века, као што је то изнео Ејуп
Мушовић, већ да се она јавља и касније, те да и сама та појава заслужује посебан
разговор. У дискусији је такође наглашено да нема основа за разговор о Санџаку
као о посебнојдржавотворној јединици, ни у политичком, ни у историјском или
етничком смислу.
Посленодневни рад скупа односио се на историју Ранке области у XIX веку.
Први рад академика Владимира Стојанчевићабиоје посвећен историји и полити
ци у прошлости Старе Рашке око средине XIX века. Ово излагање дало је један
општи преглед историје овог краја средином прошлог века, са посебним акцентом
на положај становништва после реформи спроведених у Турској четрдесетих го
дина XIX века.
Љиљана Алексиhдала је преглед тактика и метода српске спољне политике
везаних за Новопазарски санџак, област која је улазила у састав старе средњове
ковне државе и која се након српског националног ослобођења налазила између
Србије и Прне Горс и раздвајала их. У другој половини XIX века, Србија је имала
двојак циљ према Санџаку: 1. ослобађање Санџака и уједињење Србије и Црне
горе и 2. сузбијање завојевачких тежњи европских сила на Балкану преко Санџа
Ка.
Богумил Храбак је говорио о веома значајној арбанашкој компоненти са
нџачког питања, сматрајући да је основа те арбанашке компоненте у ствари арба
нашко порекло муслимана.
Никола Гаћена дао је занимљив преглед делатности Сретена Вукосавље
вића као министра за колонизацију од марта 1945. до фебруара 1946. године, но
себно наглашавајући чињеницу да су ондашње југословенске власти чак укинуле
читаво министарство да би Сретену Вукосављевићу одузеле положај министра
О односу Србије према аустроугарском плану изградње новопазарске
железнине говориоје Михаило Војводиh. Овај план изнео је заједнички аустроу
rapски министар иностраних дела Ерентал, у комисији за спољне послове угарске
делегације 27. јануара 1908. године и он је предвиђао директно везивање аустроу
гарске железнице за Солун и Средоземље, преко Новопазарског санџака, Косова
и Вардарске долине.
Завршни реферат првог дана рада научног скупа "Стара Рашка (Санџак)“
имао је Славенко Терзић. Он је, изузетно систематично и синтетички, изложио
детаље аустроугарске стратегије употребе санџачког питања у борби против
Срба.
Други дан рада научног скупа “Стара Раика (Санџак)“ обиловао је, такође,
занимљивим и оригиналним научним саопштењима и оценама.
Петар Влаховић је у реферату Етнички процес и етничке одредитице Мусли
мана урашким областима закључиода је у њима становништво”српске крви” али
“различитих вера“ и да има веома сличну традиционалну културу, јер потиче из
истог етничког стабла.

356
 НАУЧНИ ЖИВОТ

Сенко Рашљанин дао је занимљив и научно веома вредан осврт на IIIеријат

ско брачно право и позитивно законодавство у Краљевини СХС-Југославији (1918
поan). констатујући да је шеријатско право оставило дубоке корене у позитивном
законодавству, Рашљанин је, уз ослонац на документе архива општинског и
Окружног суда из Новог Пазара, изнео низ примера из живота муслимана и про
блсме у решавању брачних и имовинских спорова међу припадницима ове, тада
само конфесионалне заједнице. Посебно је разматрао праксу шеријатских судова
и њиховог особља и њихов однос према државним судским органима.
Неки резултати аграрне реформе и колонизације у Саншаку између два рата
били су предмет излагања Момчила Исића, истичући да је аграрна реформа "уне
ла битне промене у животу скоро целокупног становништва Санџака“, аутор је
изнео став да је она “уздрмала производни циклус муслиманских породица што
је утицало на слабљење њихове економике“.
изудин пушевић презентирао је дневник догађаја у Новом пазару од 2
октобра до 20. децембра 1941. године непознатог муслиманског аутора, који ло
сала није био познат научној јавности, дневник описује борбу четника, с једне, и
муслимана и Арнаута, с друге стране. Ове забеленке доносе низ упечатљивих
детаља о ситуацији у граду крајем 1941. године.
Зоран Лакић је своје саопштење посветио Питању партизанске аутономије
санитака (1943-1945). Лакић је подвукао да је партизанска аутономија Санџака по
дразумевала "територијалну аутономију ограниченог времена трајања, док је код
муслиманске аутономије ријеч о националној аутономији дугог трајања, што је,
историјски гледано, пука иреалност“. ЗAВНО Санџака, основано 20. и 21. XI 1943.
године, укључивалоје у себе и неке муслимане који су се сматрали делом српског
народа. Расформирано је 29. марта 1945. године. Према речима аутора, идеја о
саншачкој аутономији никада "практично није изашла из повоја, јер никада није
била јасно дефинисана“, тако да се у одлукама Другог заседања АВНОЈ-а о феде
ративном уређењу Југославије, Саншак и не спомиње. Након расформирањаЗАВ
по саншака, поставило се једино питање да ли ће се ова област припојити Србији
или црној Гори.
Вујадин Рудић презентирао је 11ромене у стничкој структури Рашке области
носле другог светског рата. Износећи низ статистичких и демографских података
о саставу становништва, Рудић је проценио да ће проненат муслиманског станов
ништва 2000. године износити 60%, док је трснутно тај постотак око 50%, с тим
што преосталих50% чине Срби и Црногорци.
Разумљиво велико интересовање изазвало је излагање Дарка Танасковића
Санџак у нолитици СДА. Он је нагласио да је један од ставова у програмској
декларацији ове странке културно-просветна аутономија Муслимана у Санџаку,
доксе Босна и Херцеговина сматраматичном републиком југословенских мусли
мана. Странку демократске акције, према речима аутора, подржава око 40%. Му
слимана Санџака, мада је приметно да је почетна еуфорија знатно спласнула.
Ђоко Трипковић обрадио је питање мигратиони процеси у санџаку 1945
1991,уз констатацију да је реч о изразито миграционом подручју. Због економске
неразвијености Саншака, осетно је исељавање свих стничких група, с тим што је
најприметније исељавање српског становништва. Кад је реч о Муслиманима, њи
хове миграције су углавном биле усмерене ка Турској, нарочито 60-их и 70-их
голина.
Реферат Саита Качапора односио се на Нека актуелна питања из области
образовања и васпитања у Санџаку, Качапор је истакао да у овом делу Југославије
нема виших и високих школа, па чак ни атрактивних средњих школа. Видан је
недостатак стручних кадрова у Санџаку. Према његовим речима, посебан проблем

357
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

представљају наставни програми у николама. У настави књижевности, на пример,

изостављсно је проучавање стваралаштва писаца попут Ђамила Сијарића, Хамзе
Хуме, Абдулаха Сидрана, или Мака. Диздара. Качанор је анострофирао чињеницу
да се у основним школама не изучава у довољној мери исламска култура нити
духовност Муслимана. Осим тога, аутор сматра да је запостављен идентитет Му
слимана као народа, што је случај и са другим југословенским народима.
После читања реферата уследила је жива и веома плодна дискусија. Алуди
рајући на тезе о Муслиманима као "цвијећу хрватског народа”, Сенко Рашљанин
је био категоричан у ставу да је за муслимане боље да буду “санџачки коров“.
Деловање СДА се, по његовом мишљењу, мора посматрати као одговор наукупну
политичку ситуацију.
Дарко Танасковић је нагласио да позиција објективних људи у Београду
није повољнија од позиције објективних људи у Новом Пазару. Констатовао је да
се налазимо у једној претполитичкој фази, али да је на овом скупу постигнут
предуслов за отварање дијалога.
У завршнојречи, Славенко Терзић је изразиозадовољство радом и дометима
овог научног скупа са жељом да се и даље настави са плодном научном комуни
канијом кад је реч о прошлости и садашњости Санџака.
AMирјана МАРИНКОВИЋ
Биа МИЉКОВИЋ

_
 БАЛКАНСКИ РАТОВИ
Научни скуп поводом80-годишњице Првог балканског рат
(Ниш, 13-14. новембра 1992)

Поводом осамдесетгодина од почеткаПрвог балканског рата, Народни музеј

унишу и историјски институт Српске академије наука и уметности организова
ли су научни скуп, одржан у Нишу током 13. и 14. новембра 1992. године. Првога
дана скупа, пред препуном салом Универзитета, саопштени су радови који говоре
како о друштвеним, културним и политичким, тако и војним приликама током
Балканских ратова. Ратне циљеве Србије у Балканском рату приказао је Михаило
Војводић, о војним операнијама надахнуто је говорио Петар Опачић, док се
значајем руковођења у тим операцијама бавио Саво Скоко. Војна проблематика
изазвала је најживљу дискусију, посебно питање улоге каплара у решавању Ку
мановске битке у корист српске стране.
друштвеним и културним препородом српског народа на подручју Старе
Србије и Македоније, простору на коме су вођени Балкански ратови и који је као
резултат тих ратова припао Краљевини Србији, бавио се Славенко Терзић
истичући даје српски народ почеткомХХ века имао развијен културни и етнички
идентитет и свест о заједништву с другим деловима српског народа.
Економским аспектима Балканских ратова бавила су се два саопштења. Љи
љана Алексић-Пејковић приказала је све модалитете преговора српске и грчке
стране око српске слободне зоне у Солуну,док се Даница Милић бавила економ
ским последицама ових ратова, закључивши да су многи и тешко решиви при
вредни проблеми оптеретили Краљевину Србију укључивањем нових области у
њен састан.

Догађаји везани за покретање и вођење Првог балканског рата у јавним

гласилима и улога српског Пресбироа у формирању јавног мнења, односно из
вештавању јавности о току операција, занимали су Владимира милосављевића,
који је показао да је јавно мнење формирано према хтењима Пресбироа и владе
која је стајала иза њега.
љубомир Поповић, архивски саветник, скренуо је пажњу слушалаца и
истраживача на материјале о Балканским ратовима похрањене у Архиву Србије
у Београду, посебно на оне који омогућавају даље проучавање. Реферат Убавке
Остојић-Фејић био је једини у коме је било речи о гледању међународне јавности
на Балканске ратовс, односно на ученће Србије у тим ратовима. Она је говорила
о америчком виђењу Србије у Балканским ратовима, наглашавајући да оно није
било увек исто.
Другога дана скупа највише је било говора о учешћу јединица и појединаца
из одређених крајева Србије у ратним операцијама (о Пироћанцима и Нишлијама
у опом рату говориле су Борислава Лилић и Љиљана Ђуровић, а о ратном путу
Гвозденог пука Радоје Костић) или о односу појединих политичких странака
према рату и учешћу њиховихчлановауратним операцијама. Ставом социјалиста
у овим судбоносним догађајима бавио се Живан Стојковић, приказавши несагла
сје између доктринарних ставова партије и патриотизма њених чланова и нај
вишег руководства.

359
ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС XXXIX

Драгољуб Мирчетић једини је на скупу имао два саопштења. У једном је

било речи о блиблиографији радова о Балканским ратовима, а у другим о моралу
српске војске у тим ратовима. У првом је оценио да је библиографија релативно
скромна с обзиром назначај ратовау историји Србије и српског народа, а удругом
да је морал војске био изузетно висок.
Овај научни скуп успео је да постигне изузетан склад локалног и општег,
приказавши не само учешће "јужњака" у ратним збивањима, већ и оне процесе
настале његовим избијањем који су имали пресудан значај за целу Србију, па и
целокупан српски народ.
Бојана КАТИЋ
 САДРЖАЈ

ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ
Ђуро Топић, Двије повеље босанског краља Стјепана Дабише – – – – – –
Богумил Храбак, Јевреји у италији и источна јадранска обала 1350.-1530. го
дине – – – ––– – ––– – – ––– ––– –– – – – – – – 25
синшиша мишић, гајење и прерадалана иконопље у Србији ХТи-Хит века –– 47
Ружа Ћук, Ралич Грубачевић-дубровачки сукнар и трговац – – – – о
59
Тома Поповић, Дубровачки Јевреји у трговини Турске и Италије крајем XVI
вска - - - - - - - - - - – – – – – – – – – - - - - - - - - тi
Олга Зиројевић, Питање гета ујужнословенским османским градовима - - - тg
Радмилатричковић, Српски патријарх Калиник I. Друга обнова Пећке патри
јаршије – – – – – – – – – – –– – – – – – – – – – – – – 87
Срђан Катић, Нишка тврђава након пада Београда 1717. године – – – – – – 119
Мајкл. 11аларет, човек који је изградио Енглезовац - Франсис Макензи у Бео
граду (1876-1895) – – – – – – – – – – – - - - - - - - - - 137
Срђан Кнежевић, Почасни конзул Србије Арнолд Мјур Вилсон и његово учешће
на крунидбеним свечаностима у Београду 1904. године - - - -
Корији А. Писарев, Россинскан контрразведка и тајнаа сербскал организацин
"Чернал рука“ – – – – – – – – – - - - - - - - - - - - - - - 181
Убавка Остојић-Фејић, Америчка хуманитарна делатност у Србији током
првог светског рата – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 199
мирјана Стефановски, Трумбићев пројекат државноправног провизоријума
на Крфској конференцији – – – – – – – – – – – - - - - - - -
207

ПРИЛОЗИ
Ејуп Мушовић, Косовскомитровачки Јевреји – – – – – – – – – – – – – 223
Живан Иштванић, О Србима у Белој Цркви с краја XVIIдо срелине ХVТП века 233
Славко Гавриловић, писмо студеничког архимандрита Василија генералу
Марулију од 8. марта 1737. године – – – – – – – - - - - - - - - 249
Славко Гавриловић, Нови подаци о злочинима Турака и босанских муслима
на над Србима (1800-1814) – – – – – – – – – – – – – – – – – – 255

МЕТОДОЛОГИЈА И ИСТОРИЈА ИСТОРИОГРАФИЈЕ

Андреј Митровић, Мислити теоријски у историографији? - - - - - – – – 259
Владимир Стојанчевић, Милан Ђ. Милићевић као историчар Српске револу
ције 1804-1813. године – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 287
Ненад Фејић, Поглед на новију француску историографију о средњем веку
(школа "анала") – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 299

361
 КРИТИКА

Латинка Перовић, Васа Казимировић, Никола Пашић и његово лоба, 1845

-1926, књ. 1-2, Београд1990. – – – – – – – – – – – – – – – – – – 307

ПРИКАЗИ

Фернан Бродел, Сиси о историји, Српска књижевна задруга, Београд 1992,

| 385 (Галина Јањушић) - - - - - - --- – – – – – – – – – – – – 317
Радош Љушић, Тумачења српске револуције у историографији XIX и XX века,
Српска књижевна задруга, Београд 1992, 132 (Ана Столић) – – – 321
Здравко Антонић, liогледи Васе Чубриловића на српску историју XIX и XX
322
века, Београд 1992, стр.505 (ТомиславКраљачић) – – – – –– – – –
Actes du Pantocrator ći. diplomatique par Vassiliki Kravari. Archives de
l'Athos XVII. Edition de CNRS, P. Lethielleux, Paris 1991,225 + Album,
pl. XL. (Мирјана Живојиновић) – – – – – – – – – – – – – – 324
Emaniel Le Roa Ladiri, Montaju, oksitanko selo od 1204. do 1324, Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1991, 476
(Душан Спасић) — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 327
Kosovo. Legacy of a Medieval Battle, ed. W. S. Vucinich - Th. A. Emmert,
Minnesota Mediterranean and East European Monographs (A Modern
Greek Studies Yearbook Supplement vol. 1), Minneapolis, Minnesota
1991, XIV+343 (Радивој Рајић) – – – – – – – – – – – – – – – – 330
Ahmed Akgündüz, Osmanli kanunnameleri ve hukuki tahlileri, Fey Vakt Istan
bul 1990/91, 1. kitap Osmanli Hukukuna Girisve Fatih Devri Kanunna
meleri (V-XV, 710),2. kitap II Bayezid Devri Kanunnameleri (V-XII,
655), 3. kitap Yavuz Sultan Selim Devri Kanunnameleri (V-XIV, 567)
(Срђан Катић) – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 331
Стеван Бугарски, Attreаник Саве Текелије бесмртног благолетеља народа
српског вођен у Бечу 1795-1797, Матица српска, Нови Сад 1992, 189 (Пе
тар Крестић) — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 332
Иштван Кефер – Магдалена Веселиновић IIIулц, Јужнословенски народи у
лигађарској периолини 1780-1800, 1 том: 1786-1789, Матица српска, Нови
Сад 1993.408 (Славко Гавриловић) – – –– – – – – – – – – – – – 334
Милош Ђирић, Грб града Београда, Хералдика 2, цицеро, Београд 1991, 130
(Милић Милићевић) – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 335
Branko Bogdanović, Puške. Dva veka pušaka na teritorijiJugoslavije, DP Sport
invest, NP "Privredni pregled", istorijski muzejSrbije, Beograd 1990, 160
(Милић Милићевић). – – – – – – – – – – – – – – – – – – = 336
Велибор Берко Савић, Карађорђевићи, Ваљево 1990, 364+4 (ЈеремијаД. Ми
тровић) — — — — — — — - – – – – – – – – – - - - - - - - – – – 337
М. Влаховић, Јован Радовић (1891-1918), Београд 1992, 127 (Божица Младеновић) 338
Здравко Антонић, Иво Андрић у дневнику Родољуба Чолаковића, Стручна
књига, Београд 1992, 221 (Милорад Екмечић) – – – – – – – – – – – 339
Смиља Аврамов, Геноцид у Југославији у светлости међународног права,
Политика, Београд 1992,532(Јеремија Д. Митровић) — — — — — — — — 341

362
Зборник 6 - студије, архивска и мемоарска грађа о историји београдских
Јевреја, Јеврејски историјски музеј, Београд 1992,468 (мирјанамарин
ковић) - - – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 340
Социјална струкура српских градских насеља (XII-XVIII пек), Радови са
научног скупа одржаног у Смедереву 23. и 24. новембра 1990. године,
Музеј у Смедереву, Одељење за историју Филозофског факултета у
Београду, Смедерево-Београд 1992, 181 (Бојана катић) – – – – – – – 346
Петар Крестић,Часописи Војводине – – – – – – – – – – – – – – – – –

НАУЧНИ ЖИВОТ
Научни скуп СТАРА РАШКА (САНЏАК), организатор историјски институт
САНУ, Београд 29. и 30. јун 1992. године (Ема Миљковић и мирјана
Маринковић). - – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 355
БАЛКАНСКИ РАТОВИ, научни скуп поводом 80-годишњице Првог балкан
ског рата, организатори Историјски институт САНУ и Народни музеј
Ниш, Ниш 13. и 14. новембра 1992 (Бојана Катић) – – – – – – – – – 359
-
 TABLE DES MATIÈRES

ARTICLES ET DISSERTATIONS
Djuro Thšić, Demc chartes du roi Stjepnn Dabiša de Bosnic -----------
Bogumil H'rabak, Les Juifs en Imlie et la tôle udriatique orientale de 1350. à 1530. - -
5
Siniša Mišić, La culture elle traitement du lin et du chanvre en Serbie du 14ème au 16ème
25
sieck
47
Ruža Ćuk, Radić Gmbačević - hisser-and et commercan! de Dubrovnik ------
59
Tbma Popović, Les Jutfv de Dubrovnik dans le commerce de la Turqule et de l'huile à la
fin du 16éme siècle ------------------------
71
Olga Zimjević, La question du ghetto dans les villes ottomanes ---------
79
Radmila 'li'ičkuviq Lepam'arqw serbe Kalinüc l. La seconde rénovation du patriarcat de Peć
87
Srđan Katić, La form-em' de Niš aprés la chute de Belgrade en I 71 Z -------
119
Michael Palarel, L ’ltomme qui a bâti Englezm'ac — Francit Mnckenzie à Belgrade (1876 1895)
137
Srđan Knežević, Le com-ul honoraire à Serbie. Arnold Muir Wilson el sa pm'ticipation aux
cérémonies de comanncmem à Belgrade en 1904. ------------
165
}Opulł A. Ilncapen. Poocuñcmv Komppmncflka n mmm:: cep601w: opranmaum: "Hcpuax
pyxa” ----------------- -—————————————
181
Ubavka Oslojić-Fejić, L 'activiré humanitaire mnéficnine en Serbie au cours de la Première
guerre mondiale ——————————————————————————
1.99
erjana Stefanovski, Le pmjet de gouvernementpnvisoire de Trumbic’ à la conférence de
Corfu -----------------------------
207

CONTRIBUTIONS
Ejup Mušović, Les Juifs de Kosovska Mitrovica ---------------
223
Živan Ištvanić, Les Serbes à Bela Crkva de la fin du l7ëme au milieu du 18ème .riecle -
233
Slavko Gavrilović, La lettre de l'anchimandrirc de Smdcnica Vasilije au général Mamli du
8. mars 1737. --------------------------
249
Slavko Gavrilović, Nouvelles données sur les crimex commis par les Dit-que: e! lex masul
mans de Bosnie contre les Serbes (1809.1814) ______________
255

MÉTHODOLOGIE ET HISTOIRE DE BHISTORIOGRAPHIE

Andrej Milrović, 11:pensée lhém'qlæ dans l'hisron'oquwhie? -----------
259
Vladimir Slojančević, Milan Dj. Milićević comme historien de la révolution serbe de 1804.
à 1813. ----------------------------
Nenad chić, Présentation de la nouvelle hivtoriogmphie fiançaisc sur le moyen âge (école
des "annalcs") ———————————————————————————

COMPTES RENDUS ET CRITIQUES

VIE
SCIENTIPHIQUE