Doc dr Milica Fotirić Akšić

Poljoprivredni fakultet Beograd

Nebojša Brzaković PSSS Užice
PRE PODIZANJA ZASADA:
-Pogledati korove i prisustvo nematoda
-Pogledati istoriju zemljišta
• RIZIK OD PPM
• OSUNČANOST
• NADMORSKA VISINA
• DUVANJE VETROVA
• Temperatura
• Padavine
• Svetlost
Veliku potrebu za toplotom imaju : Malu potrebu za toplotom imaju :
- kajsija, - neke šljive,
- breskva, - neke kruške,
- kruška, - većina jabuka,
-šljiva, -trešnja,
- dunja, - sitno voće
- orah,
-lešnik

Velika Srednja Mala

Velika potreba za padavinama:
-šljiva,
-jabuka, Mala potreba za padavinama:
- ribizla, -kruška,
-lešnik -breskva,
- kajsija,
- orah,
- sitno voće
• Tip zemljišta
• Struktura zemljišta
• pH (jabučasto i koštičavo voće ph=6-6.5;
sitno voće pH=5.5-6; borovnica i brusnica
pH<4.5)
• Sadržaj humusa
• Količina pristupačne vode i minerala
• Biološka aktivnost
-Uraditi analizu zemljišta na teške metale i NPK
- Uraditi mehanički sastav zemljišta
pH zemljišta ZEMLJIŠTE
Ukoliko je zemljište kiselo,
na njemu rastu sledeće biljke: DANINOĆ

RASTAVIĆ

BOKVICA

VRES NANA
 Slabo kisela i Bela rada
neutralna

Divlja kupina
Divlja ruža
Pirevina

Kamilica
 Kamilica
Plodna i rastresita zemljišta

Čičak

Kopriva
Kiseljak Slabo humusna zemljišta

Rastavić

Hajdučka trava
- Zabranjeno je rigolovanje
- Preporučuje se upotreba
traktora <2t i sa što užim
gumama, kako se ne bi
narušila struktura zemljišta
 Ukoliko se sredstva sintetičko-hemijskog porekla koriste na
parcelama koje su u blizini parcele na kojoj se vrši organska proizvodnja,
moraju se preduzeti mere kako bi se smanjio rizik od zagađenja i
kontaminacije. Proizvođač treba da uspostavi barijere ili zaštitne zone da
bi se izbegla potencijalna kontaminacija i smanjila količina nedozvoljenih
sredstava u organskom proizvodu..
EROZIJA ZEMLJIŠTA
ZABARIVANJE VOĆNJAKA
 U organskoj voćarskoj proizvodnji je
poželjno da se koriste sorte koje su prilagođene
lokalnim zemljišnim i klimatskim uslovima i
koje su prirodno otpornije na prisustvo bolesti i
štetočina.
Seme i sadni materijal se mogu sertifikovati
ako su proizvedeni metodama organske
proizvodnje najmanje jednu generaciju kod
jednogodišnjih vrsta, odnosno dve kod
višegodišnjih kultura.
STAJNJAK

Goveđi
Gove i stajnjak je kod nas najviše u upotrebi. Od odraslog
grla godišnje se dobije 9-
9-12t.
Konjski stajnjak je suvo i toplo đubrivo,
ubrivo, jako dobro, ali se
teže nalazi. Ovčijeg
Ov ijeg stajnjaka se dobija jako malo od jedne
ovce
Kvalitet vode (analiza vode)?
Tip navodnjavanja?
Navodnjavanje ili fertifigacija?
• Jesenja daleko bolja od prolećne jer se posađene sadnice bolje primaju, u
toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama
nakon sadnje.
• Posebno pogodna sa sadnice sa prevremenim grančicama, koje se ne
moraju skraćivati.
• Nedostatak jesenje sadnje je mogućnost krađe i neophodna zaštita od
zečeva i poljskih miševa.
• Obavezno koristiti stajnjak
• Sadnja će se obaviti na približno istoj
dubini na kojoj je sadnica rasla u rastilu.
• Skraćivanje na 90 do 100 cm od zemlje
Jabuka
-Vitko vreteno na M9 3-3.5 x 1-1.3 m
-Vitko vreteno na M26, M7, M11 3.5-4 x 1.3-1.5 m
Kruška
-vitko vreteno na dunji MC 3-4 x 1.3-2.3 m
Dunja
-Na BA29 i OHF 333 4-4.5 x 2.3-2.8 m
Šljiva
-vitko vreteno na GF655 3.5-4.5 x 1.5-2.5 m
 Prima
Florina

Liberti

Novamek Topaz Prisila

 -Kolačara, - Đulabija,
-Šerbetka,
-Budimka,
KOLAČARA -Stambolka,
-Šumatovka,
-Demirka,
-Petrovača.
-Pašinka,
-Karapaša,
-Buzlija,
PETROVAČA
-Vizajka,
-Uloćanka,
-Laknja.
BUDIMKA
Mogu se videti na pobrđu u okolini
Valjeva, Kikinde, Kopaonika, Goča,
Homoija, u šumadijsko-levačkom kraju...
-Žutica,
-Karamanka,
-Ječmenka ("ječmenac"),
-Lubeničarka,
-Takuša ("takiš"),
-Jeribasma,
-Arapka,
-Turšijara ("slanopađa").
Šljiva – nacionalna voćna vrsta?

? Prinos po stablu 9 kg
? Prinos po ha 4.5 t

49 mil. stabala

382 000 t godišnje
-Crvena ranka (darosavka, šumadinka,
crvenjača, ranošljiva, šarošljiva)
verovatno je najstarija domaća rakijska
sorta šljive,
-Metlaš,
-Crnošljiva (trnošljiva, drenovka),
-Moravka,
-Saradžet,
-Šarica,
-Belošljiva.
 Privredni značaj višnje

• Proizvodnja u Srbiji oko 60.000 do 70.000 t

• Veliki proizvođači su: SAD, Rusija, Poljska,Turska, Nemačka,
Mađarska, Rumunija i dr.
• Druga po ostvarenom izvozu iz Srbije(iza maline)
• Jednostavna za gajenje
• Redovna rodnost
• Rano dozrevanje
• Najzastupljenija je sorta Oblačinska višnja koja je laka za
gajenje u uslovima organskog voćarstva
• U svetu u 2005. je proizvedeno oko 140.000 t. sa oko 20.000
ha
• U Srbiji oko 25.000 t /prosek za/2005-2007/
• Površina oko 5.300 ha.
• Levač, Varvarin, Knjaževac, Lipolist, Osečina, Donja Župa, Niš, Tomaševac,
Pomoravlje, Čačak,
• Srbija je prva u Evropi sa 69% proizvodnje, a 4. u svetu iza
SAD, Meksika, i Kine
Dren

Šumska jagoda
Glog Ogrozd

Kleka Ruža

Brusnica Divlja kupina

Zova
Preparati na Preparati na bazi
bazi bakra sumpora
BORBA PROTIV •Mikroorganizmi
INSEKATA •Korisni insekti
•Gajenje određenih biljaka
•Gajenje živine u zasadima
•Nematode
•Zamke
•Feromoni i feromonske
zamke
•Mehaničke
•Vodena para
•Prirodni insekticidi
•Mehaničke barijere
Quassia amara
Ekstarkt Ryania speciosa Sabadilla

Ekstrakt korena
Derris eliptica

Azadirachta indica
Buhač
Insekti predatori
Barijere
Feromonske i druge zamke
EKSTRAKTI DOMAĆIH BILJAKA
 BORBA PROTIV GLODARA

- Ukoliko se vrši jesenja rezidba

obavezno je ukloniti grane iz
voćnjaka jer su one idealno mesto
za prezimljevanje glodara
- Vitamin D3
- Zamke
- Podržavanje prirodnih predatora
(sove, zmije)
- Barijere od ljuski jajeta,
pepela, piljevine
- Kofein
- Zamke sa daskama
- Zamke sa pivom ili slatkim
sokom
KRAJ