Professional Documents
Culture Documents
У XIX ВЕКУ
УРЕДНИ Н ■
ОТ. ОТАНОЈЕВИЋ
У Р Е -Л И В А Н Н И О Д Б О Р :
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ, СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ
НИКОЛА СТОЈАНОВИЋ
НЊИГА ДЕСЕТ
БОРБА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ
ОД 1903 ДО 1908 ГОДИНЕ
Г Е Ц А КО Н А. Д. —БЕО ГРАД
ЈО В А Н М. ЈО В А Н О В И Ћ
БОРБА ЗА Н АРО Д Н О
УЈЕДИЊЕЊЕ
1903— 1908
Европа и ресђорме
Аустро-Руске намере
Против СрбиЈ«
Споразумевања Србије
З а Стару Србију
О ко аутономија
1906 година
Година 1906 је важнија од 1905 за реформну акци-
ју у Европској Турској. Русија се поиближавала енгле-
ској тези, Италија је ушла са Русијом у разговоре,
Француска се у питању отоманских финансија ставила
на страну Немачке, Аустро-Угарска је показивала све
јачу независност у своме раду, „намерно гурајући на-
пред да би се нешто догодило или изазвало на Балка-
ну“ ; Немачка, опет, чува ислам од хриШћанства, а сул-
тан јавно назива немачкога цара јединим својим при-
61
1907 година
Почетком 1907 године, докле је у Маћедонији, за
време снега и мраза, владало међу народносним четама
затишје, две организације су радиле у њој. Једна ле-
гална, европска; друга, нелегална, Маћедонска унутра-
шња револуционарна организација (М.В.Р.О.). Европ-
ски претставници жандармерије и цивилне акције из-
рађивали су нов план за жандармерију у реформној об-
ласти, а под притиском енглеских захтева за што ефи-
касније реформе, Аустро-Угарска је израдила, дого-
ворно са Русијом, програм за реформу судства у истом
кругу. Порта је, као одговор на овај напад на њена су-
верена права, одговорила својим пројектом за преу-
ређење судова и радом нарочите комисије на лицу ме-
ста. Вођи бугарске револуционарне организације, иако
између себе завађени, радили су у исто време на орга-
низацији новога устанка, који је требало да изазове
по сваку цену интервенцију Сила у Маћедонији. Вођи
осталих одбранбених, српских и грчких организација,
спремале су опет своју акцију за тај случај. Докле су
дипломати у Цариграду разговарали са Портом око
судских рефорама, дотле су Турци почели реформу
судства устаковом мешовитих преких судова. Ове су-
дове (пет муслимана и два хришћанина) постављао је и
састављао Главни инспектор Турске за реформну
област.
У европском јавном мњењу, које је све више сма-
трало Балкан као неко буре пуно барута, постепено се
ствара мишљење да ће се морати, најзад, Европска Тур-
ска изделити »#еђу народности, на начелу народности.
Италија је сада у ближем додиру и споразуму са хабз-
буршком монархијом него што је била пре две године.
И она је сада за „аутономије на начелу народности“ ,
64
а) Аустро-угарски план
6) Турски план
Објашњење 2 9 маја
Топовско питање
Јадранска железница
Србијин излазак ма море
План за трансбалканске железнице од Саве и Ду-
нава ка Солуну и Цариграду постојао је још од 1868
године. О плану за железницу што би везивала Дунав
са Јадранским Морем, у Србији се радило живље још
од 1893. Србија и Русија су поверљиво радиле. Покуша-
ји су чињени 1897 и 1901 године. За ову железницу
постојало је више пројеката. Српски план про-
јектовао је железницу од Прахова са мостом на
Дунаву код румунске варошице Грује. Од Пра-
хова железница би ишла на Неготин, па онда
тимочком долином до Сврљига, одавде кроз Гра-
маду десном обалом Нишаве до Ниша. Од Ниша је тре-
бало да иде пругом Ниш— Врање до Дољевца [261 км],
а одавде долином Косаничке Реке до Мердара. Од Мер-
дара би ишла пруга преко Подујева долином Лаба до
Приштине, а одавде на Липљан, Штимљу, Призрен кроз
Косово, ситничку долину и равну Метохију, од Призре-
на би ишла на Нерфушу, преко Плава и Љеша у Медо-
ву. „Код Медове имамо прегиб у обали и дубок залив
од кога води најзгоднија удољина за унутрашњост по-
луострва... Солунски и Медовски залив одређују да-
120
Аустриска акција
Руска акција
Овај неочекивани ударац погодио је добпо Србију,
али и Русију и Италију. Ударац је био утолико јачи
123
Нове сметње
Решење питања
У Турској
Уетав СрбиЈа
Требало је да дође 29 мај 1903, па да се између на-
рода и владаоца заврши дуготрајна броба око права
каква су западним народима била обезбеђена уставима
њиховим. Јуна 1903 враћен је у живот устав од 1888 го-
дине и виме је до 1 децембра 1918 завршена стогоди-
шња борба око устава у Србији. По томе уставу Србија
је била по угледу на енглеску монархију са претстав-
ничком и парламентарном владом. Широка демократ-
ска основа, јемства за уживање уставних права срп-
ских грађана, Народне скупштине, били су предвиђени
до ситница у томе уставу. Због разних револуцкја и
државних удара, предвиђена су не само начела (лична
слобода, неприкосновеност стана, слобода штампе, збо-
ра и договора и удруживања) него и мере да се спречи
њихова повреда од стране Круне, нарочито при избо-
рима народних посланика. Устав Србије је предвиђао
опште и тајно гласање, изузетно од других сличних у-
става, унео је ширу примену пропорционалнога систе-
ма бирања за Народну скупштину. Свака листа доби-
јала је према броју гласова и број мандата. На свакој
листи, с обзиром на опште право гласања, морало је
бити по два универзитетски образована лица. Права
Народне скупштине одговарала су правима која су
предвиђали најбољи западшачки устави. Право буџета је
нарочито добро ограђено од мешања краља у њихо-
во састављање или и његово продуживање. Судови су
били независни, а судиј ама загарантована сталност. Глав-
150
Општина у Србији
Судови у Србији
Просвета у Србији
Привреда у Србији
У овој периоди Србија је остала земљс-радничка.
Индустрија је још била у повоју; социални проблеми се
не постављају у облику борбе интереса разних редова,
153
Војска
Социјални положај
Културне прилике
Политички развој
Страна
Младотурски режим и С р б и .............................. 68
Нова Турска и стара Т у р с к а .......................70
Последњи реформни планови:
а) Аустро-угарски план............................ 73
б) Турски план........................................... 76
Стара Србија уочи Балканског рата 1912 . , 78
Арбанаси и Стара С р би ја................................. 80
II Србија и Аустро-угарска
Предигра царинског рата ................................... 87
Трговински преговори са Аустро-Угарском . 89
Заплет због српско-бугарског савеза . . . 91
Завереничко питање .................................................... 95
Први покушај за реш ењ е......................... .... . 97
Решење завереничког питања . . . . . . 100
Објашњење 29 м а ј а ..................................................102
Трговачки уговор са Аустро-Угарском . . . 105
Аустрија одбија уговор са Србијом . . . . 108
Анексија и трговински у г о в о р .............................. 110
Топовско п и т а њ е ....................................................... 113
Два велеиздајничка п р оц еса...................................117
Јадранска железница. — Србијин излазак на
м о р е ...................................................................... 119
Аустриска а к ц и ја....................................................... 120
Руска а к ц и ј а ............................................................ 122
Нове сметње................................................................. 124
Решење п и т а њ а .......................................................125
IV Влада уставности
Десет година владавине Крал>а Петра 1 9 0 3 — 1914
Устав С р б и ј е ............................................................ 149
Општина у С р б и ј и .................................................. 150
Судови у С р б и ји ....................................................... 151
Просвета у С р б и ј и .................................................. 152
Привреда у С р б и ј и .................................................. 152
В о јс к а ............................................................................ 153
Социјални п о л о ж а ј .................................................. 155
Културне п р и л и к е ...............................•. . . 156
Политички р а зво ј........................................................157
Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д.