Косовско-ресавски

Косовско-ресавски дијалекат обухвата централни део Србије, од Косова на југу до

источног Баната на северу. У оквиру овог дијалекта издваја се већи број говора са својим
посебним обележјима: косовски, жупски, трстенички, левачки, ресавски, ђердапски и
смедеревско-вршачки говор.
Њихове заједничке одлике су:
- има само два силазна акцента, дуги и кратки (јунак, мотика), али у новије време
јавља се и дугоузлазни (рука, глава)
- неакцентована дужина јавља се испред акцента (питала, живимо)
- стари глас јат доследно се замењује вокалом е (мудреј м. мудрији, ноге м. нози)
- сугласника х нема (рана м. храна)
- чест је компаратив на -ши (новши, црнши)
- футур I гради се по обрасцу: ће да ради или ће пише

Akcenti – srpski jezik ima četiri akcenta:

1. dugosilazni,
2. kratkosilazni,
3. dugouzlazni,
4. kratkouzlazni
koji se razlikuju po trajanju i tonu. Uz njih postoji i postakcenatska dužina
Izdvajanje i isticanje određenog sloga u okviru reči naziva se akcenat. Akcenatski sistem srpskog
jezika deluje dosta komplikovano. Većina nas se „plaši” susreta sa njima. Taj bojažljivi pristup
najviše dolazi do izražaja kada treba spremati prijemni ispit za srednju školu. Kroz sledeći tekst
pokazaćemo da akcenti nisu bauk!

Silazni akcenti
Jednosložne reči imaju samo silazne akcente. Kada reč ima samo jedan slog, akcenat je dugosilazni, kao u
rečima mrâv, đâk, jêž, ili kratkosilazni cȁr, brȁt, kȍš. Treba obratiti pažnju kada menjamo određenu
jednosložnu reč kroz padeže. Ukoliko menjamo reč koja označava nešto živo, ona neće menjati akcenat. Kada
menjamo reč koja označava nešto neživo, onda će ona promeniti akcenat iz silaznog u uzlazni: glâs – o glásu,
zûb – o zúbu. Izgovorite ove primere i čućete da ne zvuče isto!

Mali savet: obavezno izaberite po dve reči da vam budu kalup za svaki primer na koji naiđete. Tako ćete najlakše
odrediti akcenat u datoj reči. Naši primeri su drûg i sȁn.

Pokušajte sami da akcentujete sledeće primere: miš, film, vek, krš, lom, zid, top.

Uzlazni akcenti

1
Unutrašnji slog višesložnih reči ima samo uzlazne akcente. Ova tvrdnja odmah nas usmerava na to da se
silazni akcenti ne mogu naći na unutrašnjim slogovima, pa nam to olakšava posao. U primerima sigúrnost,
nagovárati, vedrìna, matemàtika, vozáči, astronòmija imamo dugouzlazne i kratkouzlazne akcente.

Evo primera za vežbanje: barikada, balada, krivina, spavaćica, pretrčati.

Dakle, znamo da idu uzlazni akcenti, treba samo odrediti da li su kratki ili dugi.

Na prvom slogu može stajati bilo koji akcenat.

E, ovo nam zadaje dosta muka. Kako odrediti akcenat? Kada naiđemo na neku višesložnu reč, prvo određujemo
mesto akcenta (u ovom slučaju prvi slog), a onda i dužinu (Da li izgovaramo baaaalon ili balon). U mnogim
primerima može nam pomoći i dijalekat. Setite se serije Selo gori… i njihovog izgovora npr. reči lekar? Akcenat je
na poslednjem slogu: lekâr. Pošto u srpskom standardnom jeziku akcenat nikada ne stoji na poslednjem
slogu, on se mora pomeriti za jedan slog napred. Tada on menja i ton – prelazi iz silaznog u kratkouzlazni. Tako
dobijemo lèkar. Takve su i reči: beleška, zubar, krunisati, karmin, lažov itd.

Naša dva primera kao kalup za uzlazne akcente su rúka i àtlas.

Neakcentovani slogovi mogu biti kratki i dugi. Dugi slog može biti samo iza akcentovanog sloga i naziva se
postakcenatska dužina. Kòpam, čìtam su primeri gde nam opet može pomoći dijalekat. Ako je u dijalektu
akcentovan poslednji slog (kopâm, čitâm), u standardnom jeziku silazni akcenat prelazi napred, a na tom mestu
ostaje dužina, pa dobijamo kòpām, čìtām.

Ovo su najosnovnije stvari o akcentima. Ukoliko imate neke nedoumice u vezi sa njima, napišite u komentaru, a mi
ćemo se potruditi da vam pomognemo!

2
Шумадијско- војвођански
Одлике:
- четвороакценатски систем
- дуги неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих (радник, капетан)
- нова деклинација , тј. промена са Г. мн. на -а (кућа) и са једним обликом за Д., И. и Л. мн. на -
ма (кућама)
- глас јат замењен је са е, али има и икавизама (мудрији, новији, нисам, ниси, жени, мени)
- гласа х углавном нема (рана, леб)
- група -ао сажима се у -о (пево м. певао)
- отворен и затворен изговор вокала е и о (села, доста; мора, девети)

Косовско-ресавски
Косовско-ресавски дијалекат обухвата централни део Србије, од Косова на југу до источног Баната
на северу. У оквиру овог дијалекта издваја се већи број говора са својим посебним обележјима:
косовски, жупски, трстенички, левачки, ресавски, ђердапски и смедеревско-вршачки говор.
Њихове заједничке одлике су:
- има само два силазна акцента, дуги и кратки (јунак, мотика), али у новије време јавља се и
дугоузлазни (рука, глава)
- неакцентована дужина јавља се испред акцента (питала, живимо)
- стари глас јат доследно се замењује вокалом е (мудреј м. мудрији, ноге м. нози)
- сугласника х нема (рана м. храна)
- чест је компаратив на -ши (новши, црнши)
- футур I гради се по обрасцу: ће да ради или ће пише

Призренско-тимочки
Призренско-тимочки дијалекат обухвата говоре од Призрена на југу до Тимока на северу.
Источна граница полази јужно од Зајечара и простире се дуж државне границе са Бугарском све
до границе са Македонијом на југу, затим се граница простире ка Призрену и Ђаковици, а одатле
преко Косова до Сталаћа и преко Ртња до Тимока.По неким специфичним обележјима у
призренско-тимочком дијалекту издвајају се три типа говора: призренско-јужноморавски,
сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички.
Сви говори призренско-тимочког дијалекта имају следеће заједничке особине:
- један акценат без квантитета и квалитета, тзв. експираторни акценат ('):
- стари глас јат доследно се замењује вокалом е
- чува се стари полугласник који се у књижевном језику развио у а (д н, т н к)
- чува се вокално л (длг, слза) или је дало рефлекс -лу у једном делу овог дијалекта (длуг, слуза)
- у једном делу овог дијалекта ћ и ђ изговарају се као ч и џ (куча, меџа)
- чува се финално -л (казал, говорил), а у једном делу замењује се са -ја(казаја, говорија)
- нема сугласника х (греота)
- има само два падежа: номинатив и акузатив
- облик инфинитива је нестао
- футур I гради се са ћу, ћеш, ће + презент

3
Источнохерцеговачки
Одлике:
- четвороакценатски систем
- дуги неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих
- јат је замењен са -ије и -је (пјесма, млијеко), али и са -е (брегови)и -и(волио)
- раширено је јекавско јотовање (ђевојка, ћерати), осим у говору Дубровника и
Муслимана (дјевојка, тјерати)
- у највећем делу дијалекта нема гласа х, али се оно налази у говору Дубровника и
муслиманског становништва
- група -ао сажима се у -о (пјево)
- инфинитив се завршава на -ти/ -т или -ћи/ -ћ
- сачуван је аорист
- имперфекат се налази у јужним и источним зонама, а на северу се губи
Зетско-рашки
Одлике:
- ијекавска замена јата
- два силазна акцента који се могу јавити на унутрашњем и последњем слогу (ливада,
уторник)
- јекавско јотовање (љето, ђевојка, пљесма, вљера)
- не разликују се локатив, односно инструментал уз глаголе мировања и акузатив уз
глаголе кретања
- раширена је употреба инфинитива без -и (гледат, причат, доћ, рећ)
- у неким крајевима чува се глас х
- аорист и имперфекат су у живој употреби