Borba Po Pravilima PDF

Beograd 2004.
Naslov originala:
FIGHT IT RIGHT
Sa Engleskog preveli:
Prof. dr Miodrag Star~evi}
i Me|unarodni komitet Crvenog krsta
Izdava~
ME\UNARODNI KOMITET CRVENOG KRSTA
Tehni~ki urednik
Nik{a Tarle
Likovno re{enje korica

Nik{a Tarle
Tira`
1000 primeraka
[tampa
MODEL PRIRU^NIKA
O PRAVU ORU@ANIH
SUKOBA ZA ORU@ANE SNAGE
PREDGOVOR
Iako ve}ina pripadnika oruànih snaga zna o ~emu govori pravo oruànih sukoba,
manje su sigurni kada se od njih zahteva da izvr{e njihovu vojni~ku misiju u okviru
prava. Strahuju da, ako tako budu postupali, ne}e biti efikasni. Najskepti~niji me|u
njima ~ak strahuju da }e ih po{tovanje i primena prava oruànih sukoba neizbe`no
staviti na gubitni~ku stranu.
Ve} vi{e od petnaest godina Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) pomaè
oruànim snagama {irom sveta da prihvate pravne obaveze koje imaju dràve potpi-
snice @enevskih konvencija i njihovih Dopunskih protokola da „u svojim zemljama
vr{e {to je mogu}e {ire upoznavanje stanovni{tva sa tekstom ove Konvencije, a na-
ro~ito da prou~avanje njenih odredaba unesu u programe vojne nastave a, po mogu}-
stvu, i gra|anske nastave, kako bi s na~elima Konvencije bilo upoznato celokupno
stanovni{tvo, naro~ito oruàne snage koje u~estvuju u borbama, sanitetsko oso-
blje i vojni sve{tenici.“
Odeljenje MKCK za saradnju sa oruànim i snagama bezbednosti, pomaè dràva-

ma da integri{u pravne principe u aktivnosti obuke i ve`be oruànih snaga, sa ciljem
da se postigne profesionalno i disciplinovano pona{anje na takti~kom nivou i auto-
matsko integrisanje principa u proces odlu~ivanja u vojsci, u operativna nare|enja i
kontrolu kojom se obezbe|uje nadgledanje aktivne primene ovih pravila.
Ovaj priru~nik nije pravni ud`benik, ve} vodi~ za pripadnike oruànih snaga, da bi
lak{e razumeli pravo i delovali u skladu sa njim. Ovo je sredstvo u rukama stare{i-
ne ili instruktora i podsetnik za pravne savetnike.
U godini kada obeleàvamo pedesetu godi{njicu @enevskih konvencija, u pogledu

ljudskih tragedija uzrokovanih oruànim sukobima, od posebne je va`nosti da udah-
1
MODEL PRIRU^NIKA O PRAVU ORU@ANIH SUKOBA ZA ORU@ANE SNAGE
nemo novi ìvot u pravila koja se odnose na vo|enje neprijateljstava i za{titu `rtava
rata.
MKCK pre svega preporu~uje ovaj priru~nik o pravu oruànih sukoba za oruàne
snage svim dràvama koje su u~estvovale na XXVII Me|unarodnoj konferenciji Cr-
venog krsta i Crvenog polumeseca, ali i svim dràvama sveta i, posebno, svim pri-
padnicima oruànih formacija koji moraju svoju ulogu odigrati profesionalno i pre-
ma eti~kim standardima.
Priru~nik se uglavnom odnosi na takti~ki, ali i na operativni nivo i ima ~etiri dela.
Prvi deo sadrì pravila za stare{ine i njihove {tabove. Drugi deo povezuje principe
koje treba po{tovati u operacijama i pravo, uz komentare. Tre}i deo se bavi obukom
i sadrì set scenarija za nastavu, kao i principe, da bi se pravne odredbe lak{e inte-
grisale u svakodnevne aktivnosti vojni~ke obuke. êtvrti deo sadrì Re~nik pojmo-
va i Registar pojmova.
O mirovnim operacijama i operacijama unutra{nje bezbednosti govori se u vi{e de-

talja, jer su ovo nove situacije i vojne stare{ine moraju znati njihove pravne impli-
kacije.
Priru~nik moè biti prihva}en od zemalja ovakav kakav je. Ideja je, ipak, da zemlje
adaptiraju i upotpune Priru~nik, uzimaju}i u obzir njihovu istoriju i kulturu, kao i
njihov strate{ki poloàj i okruènje. Zbog toga je Priru~nik ura|en u formatu jedno-
stavnom za rukovanje.
@elja je MKCK da Priru~nik prilagodi èljama korisnika. Stoga sve komentare i su-
gestije treba uputiti na MKCK, Izdava~ko odeljenje.
Priru~nik je doprinos MKCK kojim se dràvama pomaè da razviju prikladan na-

stavni dokument, kada god se to ~ini potrebno. Profesionalni program obuke iz pra-
va oruànih sukoba u miru osnovni je preduslov za pravilno pona{anje u vreme oru-
ànog sukoba i instrument da se olak{aju patnje `rtava, da sluìmo humanosti, ~o-
ve~anstu i miru.
Kornelio Somaruga
predsednik MKCK
2
SADR@AJ
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Sadràj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Deo A
Pravo oruànih sukoba za stare{ine
Odeljak I – Osnovna znanja – uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1. Uvod u pravo oruànih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2. Osnovni principi prava oruànih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
3. Potreba za po{tovanjem prava oruànih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4. Kad se primenjuje pravo oruànih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
5. Kad postoji oruàni sukob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Odeljak II – Integracija prava oruànih sukoba

u procenu vojne situacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
6. Koncept neprijateljskog borca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

7. Vojno okruènje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
8. Oru`ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
9. Vojni zadatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Odeljak III – Vo|enje borbe i vojnih operacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
10. Sve operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

11. Ofanzivne operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
12. Odbrambene operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
13. Sanitetska pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Odeljak IV – Pravila za jedinice zaduène za postupanje sa

ratnim zarobljenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
14. Postupak sa ratnim zarobljenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Odeljak V – Pona{anje van borbene zone. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

15. Za{tita civilnog stanovni{tva dràva u sukobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
16. Okupacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Odeljak VI – Posebne vrste sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
17. Pomorsko ratovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
3
18. Vazdu{no ratovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

19. Neutralnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
20. Mirovne operacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
21. Neme|unarodni oruàni sukob . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
22. Unutra{nje bezbednosne operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Deo B
Dopunske informacije
23. Detaljnije obja{njenje pitanja iz poglavlja 1 – 22 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

24. Difuzija i primena prava oruànih sukoba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
25. Ratni zlo~ini i odgovornost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Deo C
Obuka
Principi obuke iz prava oruànih sukoba
Primeri ve`bi i borbene obuke
Deo D
Re~nik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

Registar pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
4
SADR@AJ
DETALJAN SADR@AJ
Predgovor MKCK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Sadràj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
DEO A
PRAVO ORU@ANIH SUKOBA

ZA STARE[INE
ODELJAK I – OSNOVNA ZNANJA – UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Poglavlje 1 – Uvod u pravo oruànih sukoba

Pravo oruànih sukoba; me|unarodno pravo; pravo ljudskih
prava; razvoj prava oruànih sukoba; izvori prava oruànih
sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Poglavlje 2 – Osnovni principi prava oruànih sukoba

Osnovni principi, humano postupanje i diskriminacija, vojna
potreba, ograni~avanje, razlikovanje, proporcionalnost, dobra
vera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Poglavlje 3 – Potreba za po{tovanjem prava oruànih sukoba

Zbog ~ega je potrebno po{tovati pravo oruànih sukoba?
Odgovornost za po{tovanje prava oruànih sukoba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Poglavlje 4 – Kad se primenjuje pravo oruànih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Poglavlje 5 – Kad postoji oruàni sukob?

Oruàni sukob; me|unarodni oruàni sukob; neme|unarodni
oruàni sukob; op{ti princip neutralnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
ODELJAK II – INTEGRACIJA PRAVA ORU@ANIH

SUKOBA U PROCENU VOJNE SITUACIJE .. . . . . . . . . . 27
Poglavlje 6 – Koncept neprijateljskog borca

Status borca; definicija oruànih snaga; identifikacija boraca;
gerilsko ratovanje; pla}enici; ko su civili; izuzimanje civila;
civili koji prate oruàne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
5
Poglavlje 7 – Vojno okruènje

Uvod; za{tita prirodne okoline; brane, nasipi i nuklearne
elektrane; zone bezbednosti; bezbedna podru~ja; neutralizovane
zone; sanitetske zone; bolnice i sanitetske jedinice; nebranjeni
lokaliteti; nebranjena mesta; demilitarizovane zone; logori za
ratne zarobljenike; mesta interniranja; gustina stanovni{tva;
kulturna dobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Poglavlje 8 – Oru`ja
Odgovornosti; op{ti principi; eksplozivna zrna; projektili
koji se {ire; otrovi; hemijsko i biolo{ko oru`je; fragmenti koji
se ne mogu otkriti; mine; mine iznena|enja; druga sredstva;
zapaljiva oru`ja, lasersko oru`je za oslepljivanje, nuklearno
oru`je; nesmrtonosno oru`je; mornari~ko naoruànje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Poglavlje 9 – Vojni zadatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
ODELJAK III – VO\ENJE BORBE I VOJNIH OPERACIJA . . . . . . . . . . 47
Poglavlje 10 – Sve operacije

Op{ta za{tita civila; zabrana izgladnjivanja i za{tita objekata
neophodnih za preìvljavanje civilnog stanovni{tva; ljudski {tit;
plja~ka; represalije; kulturna dobra; perfidija; ratna lukavstva;
prikupljanje obave{tajnih podataka; milost; za{tita lica izba~enih
iz borbe; onesposobljeni vazduhoplov; ratni zarobljenici - po~etne
mere koje se preduzimaju prilikom zarobljavanja; status ratnog
zarobljenika; dalje postupanje sa ratnim zarobljenicima;
civili koji obavljaju posao u ratnoj zoni; {pijuni, versko
osoblje; bela zastava (zastava primirja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Poglavlje 11 – Ofanzivne operacije

Definicije; odgovornost; ciljevi; koncept i sredstva za izvo|enje
operacija; vreme. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Poglavlje 12 – Odbrambene operacije

Predostro`nost u odbrani; civilna za{tita; lokacija sanitetskih
jedinica; uni{tavanje imovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Poglavlje 13 – Sanitetska pitanja

Znak za{tite sanitetske slu`be; definicija ranjenika i bolesnika;
za{tita ranjenika i bolesnika; podaci o ranjenicima i bolesnicima;
status zarobljenih neprijateljskih ranjenih ili bolesnih boraca;
6
SADR@AJ
briga o ranjenicima i bolesnicima koji moraju da budu

prepu{teni neprijatelju; mrtvi; poziv za pomo}; definicija
sanitetskih jedinica; za{tita sanitetskih jedinica; definicija
sanitetskog osoblja; za{tita sanitetskog osoblja; legitimacije;
upotreba znaka za{tite; zarobljeno stalno sanitetsko osoblje;
veterinarsko osoblje; upotreba oru`ja od sanitetskog osoblja;
sanitetska oprema; definicija sanitetskog transporta; za{tita
sanitetskog transporta; definicija sanitetskog vazduhoplova;
za{tita sanitetskog vazduhoplova; neovla{}ena
upotreba sanitetskog vazduhoplova; pregled sanitetskog
vazduhoplova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
ODELJAK IV – PRAVILA ZA JEDINICE ZADU@ENE ZA

POSTUPANJE SA RATNIM ZAROBLJENICIMA . . . . . 77
Poglavlje14 – Postupanje sa ratnim zarobljenicima (PW)

ôve~no postupanje; zarobljavanje: status ratnog
zarobljenika; evakuacija ratnog zarobljenika; ispitivanje
ratnog zarobljenika; interniranje ratnog zarobljenika:
opcije za postupanje sa ratnim zarobljenicima, status zarobljenih
lica u slu~aju sumnje, interniranje, odnosi sa spoljnim svetom,
ishrana, ode}a, sanitetska i zdravstvena pitanja, rekreacija, rad
ratnih zarobljenika, plata, predstavnici ratnih zarobljenika,
kopije konvencije, odgovornost komandanta logora, disciplina,
period u kome ratni zarobljenici uìvaju za{titu, transfer
ratnih zarobljenika, repatrijacija, sila za{titnica, zadràvanje
verskog osoblja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
ODELJAK V – PONA[ANJE VAN BORBENE ZONE . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Poglavlje 15 – Za{tita civilnog stanovni{tva dràva u sukobu

Uvod; postupanje sa stanovni{tvom; hap{enje, su|enje i
ka`njavanje; postupanje sa ènama; za{tita dece; dostavljanje
pomo}i; neprijateljski dràvljani; interniranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Poglavlje 16 – Okupacija
Uvod; po~etak i kraj okupacije; otpor invaziji; pravni poloàj
protivni~kih dràva; otpor okupaciji; obaveze i prava civilnog
stanovni{tva; obaveze i prava okupacione sile; imovina na
okupiranoj teritoriji; bezbedne zone UN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
7
ODELJAK VI – POSEBNE VRSTE SUKOBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Poglavlje 17 – Pomorsko ratovanje

Osnovni principi; neprijateljski ratni brodovi; plovila za{ti}ena
od napada ili uzap}enja; gubitak izuze}a za bolni~ke brodove;
gubitak izuze}a za ostala plovila; neprijateljski trgova~ki
brodovi; uzap}enje neprijateljskih trgova~kih brodova; torpeda;
pomorske mine; blokada; zone isklju~enja; perfidija i ratna
lukavstva; ranjenici, bolesnici i brodolomnici; neutralnost/
neutralne vode/neutralni brodovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Poglavlje 18 – Vazdu{no ratovanje

Neprijateljski vojni vazduhoplov; vazdu{ni napadi na
kopnene ili pomorske ciljeve; neprijateljski civilni vazduhoplov;
predostro`nost u pogledu civilnog vazduhoplova; uzap}enje
neprijateljskog civilnog vazduhoplova i tereta; neutralnost/neutralni
vazdu{ni prostor/neutralni vazduhoplov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Poglavlje 19 – Neutralnost
Uvod; princip nepovredivosti; obaveze zara}enih strana; obaveze
neutralnih dràva; postupanje sa pripadnicima oruànih snaga
zara}enih strana; postupanje sa ratnim zarobljenicima; ranjenici i
bolesnici; neutralna lica; èlezni~ki materijal; neutralni trgova~ki
brodovi i civilni vazduhoplovi; uzap}enje neutralnog trgova~kog
broda, civilnog vazduhoplova i tereta; teret; kad se moè izvr{iti
uzap}enje; polaganje mina i neutralne dràve; zone i neutralne
dràve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Poglavlje 20 – Mirovne operacije

[ta su mirovne operacije: definicija; vrste mirovnih
operacija; osnovne karakteristike mirovnih operacija;
mirovne operacije i rat; zadaci, pravni okvir za mirovne
operacije; Pravni osnov za mirovne operacije: Povelja
UN-uvod; upotreba sile - izuzeci od op{te zabrane; mirno
re{avanje sporova; Povelja UN i operacije odràvanja mira;
operacije van sistema UN; Povelja UN i operacije nametanja
mira; Mirovne operacije i pravo oruànih sukoba: primenjuje
li se pravo oruànih sukoba na snage UN; Jesu li mirovne snage
strana u me|unarodnom ili neme|unarodnom oruànom
sukobu; mirovne operacije i pravo oruànih sukoba - neke
prakti~ne instrukcije; Samoodbrana pojedinca i jedinice: uvod,
elementi samoodbrane; odbrana imovine, upotreba sile za podr{ku
misije; samoodbrana–pravo ili du`nost; Pravila slu`be: {ta su
8
SADR@AJ
pravila slu`be; UN sistem pravila slu`be; centralna uloga pravila

slu`be; Civilno–vojna saradnja: uvod; vojni ciljevi civilno–vojne
saradnje; civilno–vojna struktura; civilno–vojna saradnja–sukob
kultura?; Obuka za mirovne operacije: obuka za mirovne
operacije i konvencionalna obuka; klju~ni elementi obuke za
mirovne operacije; Instrukcije o po{tovanju me|unarodnog
humanitarnog prava od snaga Ujedinjenih nacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Poglavlje 21 – Neme|unarodni oruàni sukob

Uvod; brane, nasipi i nuklearne elektrane; za{ti}ene zone;
nebranjena mesta; oru`ja; postupak sa civilima i drugim licima
koja ne u~estvuju u borbi; za{tita dece; postupak sa licima
li{enim slobode; zabrana izgladnjivanja i za{tita objekata
neophodnih za preìvljavanje civilnog stanovni{tva; opsada
kao na~in ratovanja; preme{tanje civilnog stanovni{tva; „etni~ko
~i{}enje“; kori{}enje ljudskog {tita; plja~ka; represalije; kulturna
dobra; perfidije, ratna lukavstva i milost; izuzimanje civila od
napada; izuzimanje civilnih objekata od napada; vojni ciljevi;
nediskriminatorni napadi; odgovornost u napadu; predostro`nost
u odbrani; izuzimanje civilne za{tite od napada; taoci; za{tita
i nega ranjenika, bolesnika i brodolomnika; pronalaènje
ranjenika, bolesnika i brodolomnika; sanitetsko osoblje, jedinice
i transporti; postupanje sa licima li{enim slobode; operacije
humanitarne pomo}i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Poglavlje 22 – Unutra{nje bezbednosne operacije

Uvod; operacije za{tite prava i poretka; osnovna pravila
me|unarodnog prava ljudskih prava; upotreba sile; upotreba
vatrenog oru`ja i drugih smrtonosnih oru`ja; postupak za
upotrebu vatrenog oru`ja; rasturanje nezakonitih okupljanja i
demonstracija; primena sile prilikom hap{enja; obave{tavanje o
razlozima za hap{enje; postupak posle hap{enja, postupak
sa zadrànim licima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
DEO B
DOPUNSKE INFORMACIJE
Poglavlje 23 – Detaljnije obja{njenje materijala iz Dela A

Uvod u pravo oruànih sukoba: pravo oruànih sukoba,
me|unarodno pravo, razvoj prava oruànih sukoba, izvori
prava oruànih sukoba; Osnovni principi prava oruànih
9
sukoba: osnovni principi, humano postupanje i razlikovanje,

vojna potreba; Potreba za po{tovanjem prava oruànih
sukoba: zbog ~ega je potrebno po{tovati pravo oruànih sukoba;
Kad se pravo oruànih sukoba primenjuje; Kad postoji
oruàni sukob: oruàni sukob, me|unarodni oruàni sukobi,
neme|unarodni oruàni sukobi; Koncept neprijateljskog
borca: definicija oruànih snaga, identifikacija boraca,
gerilsko ratovanje, pla}enici; Vojno okruènje: za{tita
prirodne okoline; Oru`je: op{ti principi, zrna koja se {ire,
kopnene mine, nuklearno oru`je, nesmrtonosna oru`ja,
druga oru`ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Sve operacije: Represalije; kulturna dobra; za{tita lica koja vi{e ne

u~estvuju u borbi (horse de combat); ratni zarobljenici;
bela zastava (zastava primirja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Ofanzivne operacije: odgovornost, ciljevi, izuzimanje civila;

Sanitetska pitanja: znak za{tite sanitetske slu`be, za{tita
sanitetskog transporta; Postupanje sa ratnim zarobljenicima:
~ove~no postupanje, ispitivanje ratnih zarobljenika, odnosi sa
spoljnim svetom, sanitetska i zdravstvena pitanja, rad ratnih
zarobljenika, odgovornost komandanta logora, period u kome
ratni zarobljenici uìvaju za{titu, transfer ratnih zarobljenika;
Za{tita celokupnog stanovni{tva dràva u sukobu: uvod, humano
postupanje; Okupacija: uvod; Mirovne operacije: vrste mirovnih
operacija, pravni osnov za mirovne operacije, pravni okvir za
mirovne operacije, ratni zlo~ini i te{ke povrede;
Neme|unarodni oruàni sukob: izuzimanje civilnih objekata . . . . . . . . . . . . 183
Poglavlje 24 – Difuzija i primena prava oruànih sukoba

Uvod; nacionalne mere za primenu prava oruànih sukoba;
difuzija; sila za{titnica; me|unarodna saradnja, utvr|ivanje
~injenica i istraìvanje; uloga Me|unarodnog komiteta
Crvenog krsta; pravni savetnici; kompenzacija; ratni zlo~ini. . . . . . . . . . . . . . . 195
Poglavlje 25 – Ratni zlo~ini i krivi~na odgovornost

Ratni zlo~ini: definicija, jurisdikcija; Te{ke povrede:
definicija, ratni zlo~ini, ratni zlo~ini i unutra{nji oruàni sukob;
Krivi~na odgovornost: individualna krivi~na odgovornost,
odgovornost stare{ina, odgovornost {tabnih oficira, psihi~ki
element; Odbrana od optu`be za ratne zlo~ine: slu~aj,
prinuda, nepoznavanje prava, zabluda o ~injenicama; nare|enja
pretpostavljenog; Su|enje za ratne zlo~ine i te{ke povrede . . . . . . . . . . . . . . 201
10
SADR@AJ
DEO C
UPUTSTVO I OBUKA
Principi obuke iz prava oruànih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

Primeri ve`bi i borbene obuke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
DEO D
Re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282
11
DEO A
PRAVO ORU@ANIH SUKOBA

ZA STARE[INE
ODELJAK I
OSNOVNA ZNANJA – UVOD
POGLAVLJE 1
UVOD U PRAVO ORU@ANIH SUKOBA
Pravo oruànih sukoba

101. Pravo oruànih sukoba:
a. deo je me|unarodnog prava;
b. reguli{e odnose izme|u dràva za vreme oruànih sukoba;
c. ima za cilj da umanji patnje, gubitke i {tetu uzrokovanu ratom;
d. obavezuje lica u tim dràvama, pre svega pripadnike oruànih
snaga;
e. ne uti~e na vojnu efikasnost.
101.1. Pravo oruànih sukoba je kompatibilno sa osnovnim vojnim principima kao
{to su ekonomi~nost sile, jednostavnost akcije, koncentracija sile, jedinstvo
akcije i sloboda manevra. Koncentracija sile na kriti~ne ciljeve i dalje od li-
ca i predmeta od male ili nikakve vojne vrednosti, zadovoljava i vojne i hu-
manitarne potrebe.
Me|unarodno pravo
102. Me|unarodno pravo reguli{e odnose izme|u dràva. îne ga:
a. Obi~ajno pravo – op{ta praksa koja je od dràva prihva}ena kao
pravo.
b. Ugovorno pravo – obaveze koje je dràva prihvatila u ugovorima
kojima je dràva obavezana.
Pravo ljudskih prava

103. Pravo ljudskih prava je tako|e deo me|unarodnog prava. Primenjuje
se i za vreme oruànih sukoba i u vreme mira.
103.1. Potrebno je da pripadnici oruànih snaga razumeju osnovne principe prava
ljudskih prava, koji se odnose i na izvo|enje vojnih operacija. Ti princi-
pi su utvr|eni u odeljku 22.
15
103.2. Pravo ljudskih prava {titi gra|ane od vlasti svoje dràve. Pravo oruànih su-
koba {titi pojedince koji su u vlasti tre}e strane. Oba imaju sli~ne ciljeve i
oba se bave humanim postupanjem sa ljudima i na~inom na koji lica na vla-
sti tu vlast izvr{avaju.
Razvoj prava oruànih sukoba

104. Vidi poglavlje 23.
Izvori prava oruànih sukoba

105. Vidi poglavlje 23.
16
POGLAVLJE 2
OSNOVNI PRINCIPI PRAVA

ORU@ANIH SUKOBA
Osnovni principi
201. Principi humanosti, vojne potrebe, ograni~enja, razlikovanja, proporci-
onalnosti i dobre vere primenjuju se u svim oruànim sukobima, bilo da
su me|unarodni ili unutra{nji.
201.1. U slu~aju sumnje, principi navedeni u ovom poglavlju moraju sluìti kao vo-
di~.
Humano postupanje i diskriminacija

202. Sa svim ljudima treba postupati humano i bez diskriminacije zasnova-
ne na polu, nacionalnosti, rasi, veri ili politi~kim uverenjima.
202.1. Oni koji ne u~estvuju, ili vi{e ne u~estvuju u akciji, kao {to su borci koji se
predaju, posada koja iska~e iz pogo|enog vazduhoplova, ranjenici, bolesni-
ci i brodolomnici, ratni zarobljenici i drugi zato~enici i zatvorenici, mirni ci-
vili i sanitetsko i versko osoblje, moraju biti identifikovani kao takvi, sa nji-
ma treba humano postupati i za{tititi ih od napada.
Vojna potreba
203. Sve borbene akcije moraju biti vojno opravdane; akcije suprotne prin-
cipu vojne potrebe su zabranjene.
203.1. Napad na mirne civile ili borce izba~ene iz stroja je zabranjen, jer nikakva
vojna prednost nije postignuta ako se tako ~ini. U odredbama ugovora vojna
potreba je dovoljno zastupljena.1 Vojna potreba ne moè biti iskori{}ena kao
izgovor za suspendovanje prava oruànih sukoba.
203.2. Bilo koja akcija uni{tavanja neprijateljske imovine, ako se radi o vojnoj po-
trebi, mora biti u skladu sa principima razlikovanja i proporcionalnosti. Voj-
na potreba ne moè biti uzeta kao izgovor za nemar, indiferentnost ili nepro-
fesionalno pona{anje.
1 Na primer, ~l. 23 Haškog pravilnika kaè da je zabranjeno „uništavati ili pleniti neprijateljsku imovinu,
osim slu~ajeva kada bi ta uništavanja ili zaplene imperativno nalagala vojna potreba.“
17
Ograni~avanje
204. Upotreba naoruànja i metoda ratovanja nije neograni~ena. Oru`je i
taktika koji su takve prirode da uzrokuju nepotrebnu patnju ili preko-
merno ranjavanje, su zabranjeni.2
204.1. Namena druge re~enice ovog pravila je da se zabrane oru`ja koja su konstru-
isana da uradi vi{e nego {to je potrebno da se neprijateljski borci izbace iz
stroja, na primer ona koja su konstruisana tako da uzrokuju rane koje se ne
mogu zale~iti ili da izazovu bolno i dugotrajno umiranje. Nisu zabranjena
rasprskavaju}a oru`ja ili pancirna municija koja, ~ak i kad je pravilno upo-
trebljena, moè da ima takve neèljene posledice.
Razlikovanje
205. a. Mora da se pravi razlika izme|u boraca i neboraca. Borcima je do-
zvoljeno da u~estvuju u neprijateljstvima; neborcima nije. Borci mo-
gu da se napadaju. Neborci su za{ti}eni od napada, ali gube za{titu
ako direktno u~estvuju u neprijateljstvima.
b. Mora da se pravi razlika i izme|u vojnih ciljeva, koji mogu biti na-
padnuti, i civilnih objekata, koji ne smeju biti napadnuti. Civilni
objekti se moraju po{tovati. To zna~i da civilni objekti mogu biti re-
kvirirani samo da bi bili upotrebljeni u vojne svrhe.
205.1. Re~ „objekat“ ozna~ava sve vrste objekata, bilo da su privatni ili javni, po-
kretni ili nepokretni.
205.2. Vojni ciljevi su ograni~eni na objekte koji po svojoj prirodi, lokaciji, name-
ni ili upotrebi daju efikasan doprinos vojnoj akciji i ~ije potpuno ili delimi~-
no uni{tenje, zauzimanje ili neutralizacija, u uslovima koji vladaju u to vre-
me, pruàju odre|enu vojnu prednost.
Proporcionalnost
206. Prilikom napada na vojne ciljeve, civili i civilni objekti moraju biti po-
{te|eni od slu~ajne (usputne ili kolateralne) {tete u {to je mogu}e ve}oj
meri. Slu~ajna {teta ne sme biti preterana u odnosu na direktnu i kon-
kretnu vojnu prednost o~ekivanu od bilo kojeg napada na vojni cilj.
Dobra vera
207. Dobra vera izme|u suprotstavljenih strana je obi~ajni princip ratova-
nja. Vojnici treba da pokaù dobru veru prilikom tuma~enja prava oru-
ànih sukoba. Prilikom pregovora izme|u zara}enih strana, treba po-
{tovati dobru veru.
2 Za detaljnije smernice o oru`ju vidi poglavlje 8.
18
POGLAVLJE 3
POTREBA ZA PO[TOVANJEM PRAVA

ORU@ANIH SUKOBA
Zbog ~ega je potrebno po{tovati

pravo oruànih sukoba?
301. Pravo oruànih sukoba treba po{tovati zato {to:
a) Dràve potpisnice @enevskih konvencija se obavezuju da }e po{tova-
ti i obezbediti po{tovanje ugovora u svim okolnostima. Ugovorno pra-
vo obavezuje dràve ~lanice tih sporazuma Ono je obavezuju}e za dr-
àve i pojedince u tim dràvama.
Obi~ajno pravo sadrì odre|ene standarde koji su obavezni za sve dr-
àve.
U oba slu~aja, pravo se primenjuje i na lica u tim dràvama.
b) Ozbiljna kr{enja prava oruànih sukoba su ratni zlo~ini za koje se
moè suditi u nacionalnim sudovima ili me|unarodnim tribunalima.
c) Po{tovanje prava oruànih sukoba:
(1) isti~e profesionalizam pripadnika oruànih snaga,
(2) pobolj{ava moral i dobru disciplinu,
(3) obezbe|uje podr{ku civilnog stanovni{tva kod ku}e i u podru~ju
operacija,
(4) ~ini verovatnijim recipro~an tretman ranjenika i bolesnika ili rat-
nih zarobljenika,
(5) pobolj{ava izglede za povratak mira bez destabiliziraju}e ogor~e-
nosti,
(6) obezbe|uje da vojni napori budu usmereni na poraàvanje nepri-
jateljskih oruànih snaga.
301.1. Te{ke povrede @enevskih konvencija i I Dopunskog protokola i druge ozbilj-
ne povrede prava oruànih sukoba su ratni zlo~ini1 ka`njivi {irom sveta. Dr-
àve moraju preduzeti akcije da se kazne oni koji su po~inili ratne zlo~ine.
Povrede prava oruànih sukoba obi~no su i krivi~na dela kao {to su ubistva,
ili prekr{aji vojnog zakona, kao {to su neizvr{avanje vojne du`nosti, za ko-
je mogu da sude civilni krivi~ni sudovi ili vojni tribunali. âk i ako dràve
1 Definicije teških povreda i ratnih zlo~ina nalaze se u Re~niku u delu D.
19
ne preduzmu mere, me|unarodni tribunali mogu biti osnovani da bi sudili

okrivljenima. U budu}nosti, ovakvim slu~ajevima }e se baviti Me|unarodni
krivi~ni sud. Vi{e informacija o su|enjima za ratne zlo~ine u poglavlju 25.
Odgovornost za po{tovanje prava oruànih

sukoba
Li~na odgovornost
302. Svaki pripadnik oruànih snaga, bez obzira na ~in, li~no je odgovoran za
po{tovanje prava oruànih sukoba, da osigura da ga i drugi po{tuju i da
preduzme akciju kada se susretne sa kr{enjem. Nare|enje pretpostavlje-
nog ne}e biti uzeto kao izgovor za nezakonit akt.
302.1. Pravo oruànih sukoba obavezuje ne samo dràve, nego i pojedince, uklju-
~uju}i tu i pripadnike oruànih snaga. Pripadnici oruànih snaga koji po~i-
ne, narede, pomognu, ne spre~e ili ne izveste o ozbiljnim povredama pra-
va oruànih sukoba, ~ine ratni zlo~in zbog koga im se moè biti suditi i, ako
se proglase krivim, mogu da budu ka`njeni.
Odgovornost pretpostavljenih
303. Pripadnici oruànih snaga koji imaju komandne du`nosti obavezni su
da:
a. odràvaju ~vrstu, ali pravednu disciplinu,
b. izvode obuku iz prava oruànih sukoba za lica pod njihovom koman-
dom, prilago|enu njihovom rangu i zadacima,
c. izdaju zakonita i jasna nare|enja,
d. preuzmu na sebe odgovornost za dono{enje te{kih odluka,
e. osiguraju da su njihova nare|enja zakonito izvr{ena od strane pot~i-
njenih,
f. izveste o bilo kakvim povredama po~injenim od njihove ili od suprot-
stavljene strane,
Krivi~na odgovornost pretpostavljenih za dela pot~injenih

304. Pretpostavljeni stare{ina je krivi~no odgovoran, ukoliko:
a. zna, ili bi trebalo da zna da njegovi pot~injeni nameravaju da po~ine
ratne zlo~ine, ali ne preduzme nikakve korake da ih u tome spre~i, ili
b. zna, ili bi trebalo da zna da su njegovi pot~injeni po~inili ratne zlo~i-
ne, ali ne kazni ili ne prijavi po~inioce.
20
POGLAVLJE 3 - POTREBA ZA PO[TOVANJEM PRAVA ORU@ANIH SUKOBA
304.1. Da bi izbegle krivi~nu odgovornost, pretpostavljene stare{ine moraju:

a. da budu svesni implikacija prava oruànih sukoba,
b. da ih imaju u vidu (traè}i savet stru~njaka ako je potrebno) kod izdava-
nja nare|enja ili instrukcija, kao i kod pravljenja pravilnika ili programa
obuke, i
c. da preduzmu korake da spre~e ili prijave kr{enja sa kojima su upoznati,
preduzimaju}i disciplinske mere kada je to potrebno.
Odgovornost {tabnih oficira
305. [tabni oficiri, iako nemaju komandne du`nosti i deluju u ime komanda-
nata, krivi~no su odgovorni ako su na slu`bi u {tabu i imaju saznanja o
po~injenim ili pripremanim ratnim zlo~inima na nivou podre|enih, a
slu~aj ne prijave komandantu ili drugom nadle`nom telu radi istrage.
21
POGLAVLJE 4
KADA SE PRIMENJUJE PRAVO

ORU@ANIH SUKOBA?
401. Pravo oruànih sukoba primenjuje se:

a. za vreme oruànog sukoba izme|u dràva, ~ak i ako ratno stanje
nije objavljeno;
b. kada je cela teritorija dràve, ili njen deo, pod okupacijom, ~ak i
ako nema oruànog otpora okupaciji; i
c. kada se narodi bore protiv kolonijalne dominacije, strane okupaci-
je ili rasisti~kih reìma, koriste}i pravo na samoopredeljenje.
402. Veliki deo prava oruànih sukoba tako|e se primenjuje u unutra{njim
oruànim sukobima; vidi poglavlje 21.
403. Pravo oruànih sukoba ne primenjuje se u situacijama kao {to su gu{e-
nje pobuna ili drugi unutra{nji nemiri i napetosti.
403.1. âk i ako se ne primenjuje pravo oruànih sukoba, primenjuje se doma}e za-
konodavstvo (u koje su ugra|ene osnovne odredbe me|unarodnog huma-
nitarnog prava) dràve gde se de{avaju unutra{nji nemiri i pripadnici oru-
ànih snaga moraju da se pridràvaju tih odredbi; vidi poglavlje 22.
22
POGLAVLJE 5
KAD POSTOJI ORU@ANI SUKOB?
Oruàni sukob
501. Do oruànog sukoba dolazi kada su elementi suprotstavljenih oruànih
snaga namerno angaòvani u vojnim operacijama jednih protiv drugih
ili kada su ciljevi na teritoriji ili u teritorijalnim vodama druge dràve
namerno napadnuti.
501.1. Re~ „namerno“ koristi se da bi se isklju~ili pograni~ni incidenti izazvani na-
vigacionim gre{kama i da bi se nazna~ilo da je akcija autorizovana, ili ba-
rem prihva}ena, na nivou vlade.
Me|unarodni oruàni sukob

502. O me|unarodnom oruànom sukobu govorimo kada:
a. suprotstavljene oruàne snage pripadaju najmanje dvema dràvama,
ili
b. objavljeno je ratno stanje, ~ak i ako nema vojnih aktivnosti, ili
c. oruàne snage jedne dràve okupiraju teritoriju druge dràve, ~ak i
ako nije bilo nikakvog otpora.
502.1. Ne ~ini nikakvu razliku ako jedna dràva deluje u samoodbrani ili izvr{ava
mandat Ujedinjenih nacija, npr. da bi za{titila „zone bezbednosti“ ustano-
vljene rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Nije neophodno
da bude ni minimum borbenih aktivnosti ili intenziteta, da bi to bio me|u-
narodni „oruàni sukob“.
502.2. Borbe za nacionalno oslobo|enje su one „u kojima se ljudi bore protiv ko-
lonijalne dominacije ili strane okupacije i protiv rasisti~kih reìma koriste}i
svoje pravo na samoopredeljenje“. Ovakve borbe smatraju se me|unarod-
nim oruànim sukobima.
Neme|unarodni oruàni sukob

503. Neme|unarodni oruàni sukob je sukob na teritoriji jedne dràve, gde
oruàne snage druge dràve ne sudeluju u vojnim operacijama.
503.1. Kontrola kriminala ili ~ak i teroristi~kih aktivnosti obuhva}ena je doma}im
zakonodavstvom dràve. Ako situacija eskalira u neme|unarodni „oruàni
sukob“ primenjuje se i me|unarodno pravo. Pre nego {to kaèmo za neki su-
23
kob da je neme|unarodni oruàni sukob, prema odredbama II Dopunskog

protokola uz @enevske konvencije, mora da postoji odre|eni stepen nasilja:
„na teritoriji Visoke strane ugovornice izme|u njenih oruànih snaga i ot-
padni~kih oruànih snaga ili drugih organizovanih naoruànih grupa koje,
pod odgovornom komandom, vr{e takvu kontrolu nad delom njene teritori-
je koja im omogu}uje da vode neprekidne i usmerene vojne operacije i da
primenjuju ovaj Protokol“.
503.2. U svim ovim sukobima primenjuje se pravo ljudskih prava.
Op{ti principi neutralnosti

504. a. Dràva koja ne u~estvuje u oruànom sukobu izme|u drugih dràva
je „neutralna“.
b. Slede}a pravila se primenjuju na neutralne dràve:
(1) Teritorija neutralnih dràva se mora po{tovati i oruàne snage
zara}enih strana ne smeju ulaziti na nju. Ovo se odnosi na njeno
kopno, vazdu{ni prostor i teritorijalne vode.
(2) Vojni vazduhoplov zara}ene strane ne sme preletati neutralnu
dràvu, niti sme biti kretanja trupa ili snabdevanja preko njene
teritorije. Zara}ene strane ne smeju koristiti neutralnu teritoriju
za vojne operacije.
(3) Du`nost je neutralne zemlje da silom brani svoju neutralnost, te
moè internirati neprijateljske trupe ili opremu uhva}enu na svo-
joj teritoriji do kraja sukoba.
(4) Neutralna dràva ne moè u~estvovati u ratnim aktivnostima
strane u sukobu. Me|utim, neutralna dràva moè dozvoliti ra-
njenicima, bolesnicima i humanitarnoj robi da budu transporto-
vani preko njene teritorije i moè delovati kao sila za{titnica.4
(5) Neutralna dràva mora jednako da se pona{a prema zara}enim
stranama.
504.1. Pravila koja se odnose na neutralne dràve su va`na kod izvo|enja operaci-
ja i pona{anja trupa. Neutralni status nije izgubljen ako oruàne snage ze-
mlje deluju na teritoriji zara}ene strane u operaciji o~uvanja mira ili u vezi
sa distribucijom humanitarne pomo}i; u oba slu~aja uz odobrenje zara}ene
strane o ~ijoj se teritoriji radi ili u skladu sa rezolucijom Saveta bezbedno-
sti Ujedinjenih nacija. Vi{e detalja o neutralnosti u poglavlju 19.
4 Za definiciju sile zaštitnice pogledajte re~nik u delu D.
24
POGLAVLJE 5 - KAD POSTOJI ORU@ANI SUKOB?
Prakti~no uputstvo: osnovna informacija za

stare{ine
505. a. Pravo koje se primenjuje u odre|enoj situaciji, a time i vrsta vojnih ope-
racija koje se mogu preduzeti, zavisi od toga da li postoji oruàni sukob
i, ako postoji, da li je unutra{nji ili me|unarodni, kao i od toga da li }e
trupe koje se razme{taju u~estvovati u sukobu. Radi toga, vrlo je va`no
da se stare{ina pozabavi ovim stvarima kao i drugim aspektima svoje
misije, kao {to su disciplinska nadle`nost, administracija, obave{tajni
rad, taktika, oru`ja, municija, vozila, hrana i druga logistika, pokreti i ci-
vilni poslovi.
b. Pre razme{tanja trupa za vojnu operaciju, komandant i njegov pravni sa-
vetnik treba da utvrde, od vi{e vojne vlasti, koja ima odgovornost u tom
slu~aju, odgovore na slede}a osnovna pitanja:
(1) Da li je u toku oruàni sukob?
(2) Ako jeste, je li to unutra{nji ili me|unarodni oruàni sukob? Ko su
strane u sukobu?
(3) Da li }e trupe pod mojom komandom u~estvovati u tom oruànom
sukobu?
(4) Ako su trupe razme{tene u ulozi mirovnih snaga, koji je njihov prav-
ni mandat, posebno za upotrebu oruàne sile? Postoje li bilo koji
uslovi u kojima one mogu postati strana u sukobu?
(5) Koje se pravo primenjuje u situaciji (ili situacijama) koje mogu da se
pojave?
(6) Po kojim pravilima slu`be }u da delujem?
25
ODELJAK II
INTEGRACIJA PRAVA ORU@ANIH SUKOBA

U PROCENU VOJNE SITUACIJE
POGLAVLJE 6
KONCEPT NEPRIJATELJSKOG BORCA
U svakoj situaciji, cilj vojne procene je da se defini{u osnovni elementi voj-

ne operacije, bilo da se radi o vrsti operacije, ciljevima, smeru, vremenskim
odrednicama ili konceptu operacije. Iz tog razloga komandanti i {tabovi tre-
ba da analiziraju razli~ite faktore koji na to uti~u, od kojih su najva`niji: ne-
prijatelj, okruènje, snage koje imaju na raspolaganju (jedinice/oru`je) i nji-
hova misija. Cilj nam je da u ovom poglavlju uklju~imo odredbe prava oru-
ànih sukoba u ovu analizu.
Status borca
601. a. Samo borci mogu da:
(1) direktno u~estvuju u neprijateljstvima, i
(2) budu napadnuti.
b. Borci su pripadnici oruànih snaga strane u sukobu, izuzev sanitet-
skog i verskog osoblja.1
601.1. Direktno u~estvovati u neprijateljstvima zna~i biti uklju~en u borbene ak-
cije protiv neprijateljskih oruànih snaga, ali ne i pomagati op{tim ratnim na-
porima.
601.2. Za civile bi bilo zabranjeno:
a. da budu uklju~eni u borbene aktivnosti, kao {to su pucanje na neprijatelj-
ske vojnike, sabotiranje vojnih instalacija ili osloba|anje ratnih zaroblje-
nika,
b. da budu ~lanovi posade topova, artiljerijski osmatra~i ili voza~i koji do-
stavljaju municiju na vatrene linije,
c. da prikupljaju vojne obave{tajne podatke na teritoriji koju kontroli{e ne-
prijatelj.
1 ^lan 1. Haških pravila, DP I, ~lan 43. stav 2.
27
601.3. Ne uzimati direktno u~e{}e u neprijateljstvima uklju~uje:

a. indirektnu akciju, kao {to je proizvodnja ili transport vojne opreme, sve
dok se to ne ~ini iza neprijateljskih linija, u zoni dodira ili u podru~jima
gde je okupacija stupila na snagu;
b. pruànje podr{ke pokretu otpora, tako {to im se dostavljaju informacije ili
materijal, pomaè im se u bekstvu, krije se oru`je ili se preduzimaju kon-
kretne akcije kao {to je civilna neposlu{nost;
c. uklju~ivanje civila u indirektnu podr{ku oruànim snagama, kao {to je rad
u vojnim fabrikama u pozadini, distribucija i skladi{tenje vojnog materi-
jala ili odràvanje vojnih vazduhoplova i komunikacione opreme.
Definicija oruànih snaga

602. Oruàne snage se sastoje od svih organizovanih oruànih formacija,
grupa i jedinica strane u sukobu ~iji pripadnici:
a. pod komandom su odgovornom strani u sukobu za pona{anje svojih
pot~injenih (~ak i ako tu stranu predstavlja vlada ili drugo telo koje
ne priznaje druga strana u sukobu);
b. podlo`ni su unutra{njem disciplinskom sistemu koji obezbe|uje po-
{tovanje prava oruànih sukoba; i
c. barem kada u~estvuju u vojnoj operaciji, nose uniformu ili se na ne-
ki drugi na~in razlikuju od civilnog stanovni{tva.2
602.1. Vrsta trupa koje ~ine oruàne snage nije odre|ena. Mogu da se sastoje od
regularnih jedinica, rezervista, jedinica teritorijalne odbrane, gra|ana pozva-
nih na privremenu slu`bu ili profesionalnih vojnika. Me|utim, ako paravoj-
na organizacija ili naoruàna slu`ba za primenu zakona, kao {to je àndar-
merija ili policija, bude uklju~ena u oruàne snage, druge strane u sukobu
moraju biti obave{tene. Definicija oruànih snaga je dovoljno {iroka da po-
krije trupe osnovane privatno od strane u sukobu, kao npr. takozvani „gospo-
dari rata“, sve dok ispunjavaju uslove iz ta~ke 602.
U slu~aju sumnje da je neko lice pripadnik oruànih snaga, treba sa njim po-
stupati na slede}i na~in: ukoliko direktno u~estvuje u neprijateljstvima treba
sa njim postupati kao sa pripadnikom oruànih snaga i kao sa ratnim zaro-
bljenikom, sve dok nadle`ni sud ne odredi njegov status; ukoliko ne u~estvu-
je direktno u neprijateljstvima, treba sa njim postupati kao sa civilom, sve
dok nadle`ni sud ili drugo telo ne odredi njegov status.
602.2. Lica ne mogu da steknu status borca ili da ga se odreknu po svojoj vo-
lji. Kada su jednom postali borci, ostaju borci do zavr{etka neprijateljstava,
osim ako su propisno demobilisani.
2 2 DP I, ~lan 43. stav 1 i ~lan 44. stav 7.
28
POGLAVLJE 6 - KONCEPT NEPRIJATELJSKOG BORCA
602.3. Vrsta komandne strukture nije odre|ena. Me|utim, uobi~ajeno je da pri-

padnici oruànih snaga imaju ~inove, gde su oni sa vi{im ~inovima odgovor-
ni za svoje pot~injene, mogu izdavati nare|enja i disciplinski ka`njavati pot-
~injene. Pripadnost oruànim snagama zavisi}e od nacionalnog zakonodav-
stva dràve. Da li je {ef dràve pripadnik oruànih snaga zavisi}e od toga da
li on u stvarnosti komanduje oruànim snagama, ili je samo titularni, po~a-
sni komandant tih snaga.
602.4. Disciplinski sistem koji obezbe|uje po{tovanje prava oruànih sukoba naj-
bitniji je za status borca. Snage ne}e izgubiti status borca ako njihovi pripad-
nici kr{e pravo oruànih sukoba sve dok se preduzimaju mere da se prekr{i-
oci kazne. Me|utim, snaga koja konstantno kr{i pravo oruànih sukoba i ~i-
ji pripadnici nisu izvedeni pred lice pravde, ne}e se smatrati oruànim sna-
gama po me|unarodnom pravu. Kao posledica, njeni pripadnici nemaju sta-
tus borca ako su zarobljeni, mogu biti su|eni i ka`njeni za nezakonito u~e-
{}e u neprijateljstvima.
602.5. Vrsta uniforme tako|e nije odre|ena, vidi ta~ku 603.1.
Identifikacija boraca
Uobi~ajeno pravilo razlikovanja
603. Od boraca se zahteva da se razlikuju od civilnog stanovni{tva dok su
uklju~eni u napad ili u vojnu operaciju koja prethodi napadu.3
603.1. Budu}i da su borci oni koji mogu da u~estvuju u neprijateljstvima i koji mo-
gu da budu napadnuti, moraju da se razlikuju od civilnog stanovni{tva koje
je za{ti}eno od napada. Pripadnici oruànih snaga razlikuju se po tome {to
nose vojne uniforme. Kao minimum, me|unarodno pravo zahteva da se
uniforme nose za vreme borbe i u vojnim operacijama koje prethode napa-
du, npr. kod razme{tanja trupa, manevrisanja ili povla~enja iz napada. U uni-
formu spada i vojna borbena oprema.
603.2. Borci koji u~estvuju u neprijateljstvima ne razlikuju}i se od civila gube
status borca i pravo na status ratnog zarobljenika, iako imaju pravo na jed-
naku za{titu. To zna~i da po zarobljavanju mogu da budu su|eni za ratni zlo-
~in nezakonitog u~e{}a u neprijateljstvima, ali se sa njima mora postupati
kao sa ratnim zarobljenicima; vidi Odeljak IV.
603.3. Civili koji ìve u zoni sukoba ponekad nose oru`je da bi za{titili sebe i svo-
je porodice i imovinu. Ovo nije nezakonito po me|unarodnom pravu, pod
uslovom da oru`je koriste samo u samoodbrani, ali se izlaù riziku da budu
gre{kom smatrani borcima. Civilima treba savetovati da ne nose ode}u voj-
nog tipa.
3 3 DP I, ~lan 44. stav 3.
29
Izuzetak
604. Pravo prihvata da postoje izuzetne situacije gde, zbog prirode neprija-
teljstava, naoruàni borac ne moè da se razlikuje od civila. U tim slu-
~ajevima zadràva status borca sve dok otvoreno nosi oru`je:
(a) kada god je vojno angaòvan,
(b) dok je vidljiv neprijatelju kada je angaòvan u razme{tanju koje
prethodi napadu u kojemu }e u~estvovati i dok u njemu u~estvuje.4
604.1. Ovo je izuzetak od uobi~ajenog pravila da borac mora da nosi uniformu i ja-
vi}e se samo u neuobi~ajenim situacijama, kao npr. u podru~jima pod
stranom okupacijom, u operacijama iza neprijateljskih linija ili za vre-
me sukoba prilikom borbe za oslobo|enje, u podru~jima koja kontroli-
{u vladine snage. Ne}e se primenjivati u podru~jima gde se suprotsta-
vljene snage dodiruju.
604.2. Vidljivi uklju~uje da su vidljivi i kroz dvogled i kroz no}ne durbine.
604.3. Ukoliko ne nose oru`je otvoreno borci gube status borca i pravo na status
ratnog zarobljenika, iako imaju pravo na jednaku za{titu. To zna~i da, po za-
robljavanju, moè da im se sudi za ratni zlo~in nezakonitog u~e{}a u nepri-
jateljstvima, ali se sa njima mora postupati kao sa ratnim zarobljenicima (vi-
di Odeljak IV).
604.4. Nivo na kojem se odlu~uje o kori{}enju prednosti izuzetka nije odre|en, ali
se preporu~uje da to bude na visokom nivou. Nerazlikovanje treba da traje
{to kra}e. Ne moè da bude nikakvog opravdanja da se to smatra za bilo {ta
drugo nego za zaista izuzetnu meru. Sa izuzetkom kod pravila razlikovanja
}e se naj~e{}e sretati u gerilskom ratovanju.
Gerilsko ratovanje
605. Gerilsko ratovanje nije pravni koncept. Karakteristi~no je po upotrebi
neortodoksne taktike kao npr. pritajenost, iznena|enje i {ok, bilo da se
izvodi od strane regularnih ili neregularnih oruànih snaga, uklju~uju-
}i organizovane pokrete otpora. Regularne oruàne snage mogu da iza-
beru taktiku gerilskog ratovanja kada operi{u iza neprijateljskih linija,
protiv nadmo}nijih snaga ili da bi se uspe{no suprotstavile gerilskim
snagama. Neregularne oruàne snage su ~esto prisiljene da vode gerilski
rat kada poku{avaju da svrgnu rasisti~ki reìm ili da se oslobode kolo-
nijalne dominacije.
606. Odredbe prava oruànih sukoba primenjuju se jednako i na gerilsko ra-
tovanje.
4 DPI, ~lan 44. stav 3.
30
POGLAVLJE 6 - KONCEPT NEPRIJATELJSKOG BORCA
Pla}enici
607. Neko lice je pla}enik kada su svi navedeni uslovi ispunjeni:
a. regrutovan je u inostranstvu ili lokalno da bi se borio u oruànom su-
kobu,
b. direktno u~estvuje u neprijateljstvima,
c. ~ini tako da bi ostvario li~nu korist,
d. obe}ana mu je kompenzacija koja prema{uje onu koju dobiju pri-
padnici oruànih snaga na ~ijoj se strani bori,
e. nije dràvljanin strane u sukobu,
f. nije stanovnik teritorije koju kontroli{e strana u sukobu,
g. nije pripadnik oruànih snaga strane u sukobu i
h. nije poslan od nezara}ene strane na slu`benu du`nost kao pripadnik
oruànih snaga te nezara}ene strane.5
608. Pla}enici nemaju pravo na status borca ili ratnog zarobljenika. Me|u-
tim, ako su zarobljeni, sa njima se mora humano postupati.
608.1. Ako su zarobljeni, pla}enicima koji su direktno u~estvovali u neprijateljstvi-
ma mora se suditi kao nezakonitim borcima, ali imaju pravo na za{titu po IV
@enevskoj konvenciji i I Dopunskom protokolu; vidi Odeljak V.
Ko su civili?
609. Civil je ono lice koje nije pripadnik oruànih snaga strane u sukobu.
Izuzimanje civila
610. Civilima nije dozvoljeno da direktno u~estvuju u neprijateljstvima i za-
{ti}eni su od napada. Ukoliko direktno u~estvuju u neprijateljstvima gu-
be ovu za{titu.
610.1. Gubitak za{tite neboraca primenjuje se na civile koji direktno u~estvuju u
neprijateljstvima, ne na sve civile. Kada je zarobljen, civil koji je direktno
u~estvovao u neprijateljstvima, iako podloàn su|enju, ima pravo na za{titu
po IV @enevskoj konvenciji i I Dopunskom protokolu;6 vidi Odeljak V.
610.2. Civilno stanovni{tvo moè podràvati, ne uzimaju}i direktno u~e{}e u nepri-
jateljstvima, oruàne snage dràve kojoj su se obavezali na vernost, ~ak i ako
te snage koriste prednost izuzetka kod pravila razlikovanja.
5 DP I, ~lan 47.
6 Vidi ograni~enja u @K IV, ~l. 5, 35, 42 i 78 i minimum standarda postavljenih u Dopunskom protokolu
I, ~lan 75.
31
610.3. Aktivnosti kao {to su opstrukcija i pobuna, mogu biti ka`njive ako su u su-
protnosti sa zakonima i regulativom donesenom od okupacione sile zbog
bezbednosti svojih snaga.7
610.4. Lica podlo`na su|enju imaju pravo na za{titu po IV @enevskoj konvenciji i
I Dopunskom protokolu, (vidi Odeljak V), iako pravo na komunikaciju mo-
è da bude suspendovano u slu~aju {pijuna, ukoliko je potrebno da se tako
uradi iz bezbednosnih razloga.
610.5. Kolektivna akcija usmerena protiv civilnog stanovni{tva da bi se suprotsta-
vili njihovim ilegalnim aktivnostima je nezakonita.
Civili koji prate oruàne snage

611. Civili na slu`bi u oruànim snagama, kao {to su civilni ~lanovi posade
vojnih vazduhoplova, ratni izve{ta~i, snabdeva~i, radna snaga i izvo|a-
~i radova nalaze se u istom poloàju kao i drugi civili tako {to:
a. ne smeju da direktno u~estvuju u neprijateljstvima, da bi bili za{ti}e-
ni od napada,
b. ne smeju biti napadani i
c. izloèni su jednakoj ratnoj opasnosti kao i oruàne snage u ~ijoj su
slu`bi.
611.1. Mesto na kome ovi civili rade, kao {to je radionica za opravku tenkova, je
legitimna meta i njihovo prisustvo ne moè da promeni njen karakter vojnog
objekta.
611.2. Uniforma. Preporu~uje se da civilima na slu`bi u oruànim snagama ne bu-
de dozvoljeno da nose uniforme ili drugu ode}u i opremu koja ~ini da izgle-
daju kao pripadnici oruànih snaga.
611.3. Naoruànje. Ugovori su nemi po pitanju da li civili na slu`bi u oruànim
snagama treba da nose oru`je ili ne. Preporuka je da oni ne bi trebalo da bu-
du naoruàni, ali ako vojni komandant, zbog bezbednosne situacije, smatra
da je potrebno da se oru`je da civilima zbog njihove li~ne za{tite, onda im
treba dati lako li~no naoruànje, kao {to su pi{tolji ili automatski pi{tolji, a
vojni komandant treba da izda pravila slu`be u kojima jasno stoji da je to
oru`je samo za njihovu li~nu za{titu, a ne za preduzimanje bilo kakvih ne-
prijateljskih akcija. Ova pravila slu`be civili treba da nose zajedno sa svojim
specijalnim identifikacionim karticama.
7 Nemogu}e je dati vi{e od op{tih smernica, budu}i da }e svaki slu~aj zavisiti od okolnosti i kona~na
odluka }e biti doneta od strane tribunala koji bude zaduèn za taj slu~aj.
32
POGLAVLJE 7 - VOJNO OKRU@ENJE
POGLAVLJE 7
VOJNO OKRU@ENJE
Uvod
701. Kod planiranja vojnih operacija mora se voditi ra~una o okruènju u
kom se operacija izvodi, budu}i da }e uticati na vrstu operacije ili na
oru`je koje se planira upotrebiti. Tako|e, neka podru~ja ili objekti mo-
gu biti za{ti}eni od napada ili od bilo kakvih vojnih aktivnosti. Uvek tre-
ba izbegavati, ili svesti na najmanju meru, slu~ajne gubitke ili {tetu na-
netu civilnom stanovni{tvu u podru~ju operacija i za{tititi prirodnu
okolinu od dugotrajnih {tetnih posledica.
Za{tita prirodne okoline

702. Pravne odredbe mogu se ovako rezimirati:
a. Prirodnim procesima ne sme se namerno manipulisati zarad neprija-
teljstva, ako }e to imati obimne, dugotrajne i ozbiljne posledice.1
b. Za vreme izvo|enja operacija mora se obratiti pa`nja da se za{titi
prirodna okolina.2
c. Prilikom napada na vojne ciljeve, treba izabrati ona sredstva i meto-
de napada koji, uz obezbe|ivanje vojni~kog uspeha, uzrokuju mini-
malnu {tetu prirodnoj okolini.3
d. Bilo kakva {teta uzrokovana na prirodnoj okolini mora biti proporci-
onalna vojnom cilju koji se èli posti}i.4
e. Zabranjeno je primenjivati metode ili sredstva ratovanja koja su na-
menjena ili od kojih se moè o~ekivati da }e prouzrokovati opse`na,
dugotrajna i ozbiljna o{te}enja prirodne okoline i da time {tete zdra-
vlju ili opstanku stanovni{tva.5
Brane, nasipi i nuklearne elektrane

703. a. Ne smeju biti predmet napada ukoliko bi to „prouzrokovalo osloba-
|anje opasnih sila i, prema tome, te{ke gubitke me|u civilnim stanov-
ni{tvom.“
1 Konvencija o zabrani vojne ili bilo koje druge neprijateljske upotrebe tehnika koje menjaju ìvotnu sre-
dinu.
2 DP I, ~lan 55.
3 DP I, ~lan 57, stav 2(a)(ii) i 3.
4 DP I, ~lan 57, stav 2(b).
5 DP I, ~l. 35. i 55.
33
b. Vojne objekte ne treba postavljati u blizini ovakvih postrojenja, osim

oru`ja ~ija je namena i koje omogu}uje odbranu ovih postrojenja od
nezakonitih napada.
c. Postoji poseban za{titni znak za ovakva postrojenja.6
703.1. a. Ru{enje brana i nasipa moè prouzrokovati poplave, a napadi na nuklear-
ne elektrane mogu prouzrokovati osloba|anje radioaktivnog materijala uz
te{ke posledice kod civilnog stanovni{tva.
b. Nije verovatno da brane i nasipi budu vojni ciljevi, osim ako se, na pri-
mer, smatra potrebnim da se podru~je poplavi da bi se spre~io ili oteào
pokret neprijateljskih trupa.
c. Verovatno je da elektrane budu vojni ciljevi budu}i da je obi~no potrebno
onemogu}iti neprijateljske oruàne snage da koriste elektri~nu energiju.
d. Dopu{teno odbrambeno naoruànje je, na primer, protivvazdu{no oru`-
je koje je posebno raspore|eno u svrhu za{tite instalacije, ali ne i protiv-
vazdu{na baterija koja je locirana u blizini, ali je deo integralnog sistema
protiv-vazdu{ne odbrane.
703.2. Brane, nasipi i nuklearne elektrane mogu biti predmet napada SAMO
ako:
a. To moè biti izvedeno na takav na~in da ne do|e do osloba|anja opasnih
sila; ili
b. Situacija je takva da ne}e do}i do te{kih gubitaka kod civilnog stanovni-
{tva, na primer, zato {to }e se opasne supstance {iriti u nenaseljena pod-
ru~ja; ili
c. Postrojenje je kori{}eno „kao redovna, zna~ajna i neposredna podr{ka voj-
nim operacijama i ako je takav napad jedini mogu}i na~in da se spre~i ta-
kva podr{ka“ i, kada su u pitanju brane i nasipi, „samo ako se koriste za
neku drugu, a ne svoju normalnu namenu“, na primer, da zadràvaju vo-
du, ako su uvr{tene u vojne odbrambene aktivnosti ili preko njih ide put
koji se koristi u svrhu snabdevanja vojske. âk i kada je tako, treba pred-
uzeti mere predostro`nosti da bi se minimizirali gubici i {teta kod civilnog
stanovni{tva.
Zone bezbednosti
704. Zone bezbednosti su za{ti}ene. Ustanovljavaju se od strana u sukobu u
cilju za{tite ranjenika i bolesnika, starih osoba, dece, trudnica i majki
male dece.7
6 DP I, ~lan 56.
7 @K IV, ~lan 14.
34
704.1. Za definiciju, pogledaj Re~nik u Delu D. Ove zone, koje su relativno mala
podru~ja, mogu biti ustanovljene jednostrano, u vreme mira ili u vreme ra-
ta, ili dogovorom izme|u strana u sukobu. Strane u sukobu ohrabruju se da
takav sporazum postignu. Detaljne informacije o za{titi bi}e donete u dekla-
raciji o uspostavljanju zone ili u sporazumu izme|u strana. Nacrt ovakvog
sporazuma nalazi se u aneksu IV @enevske konvencije.
Bezbedna podru~ja (’Safe havens’)

705. Bezbedna podru~ja (‘safe havens’) nije termin koji se koristi u pravu oruà-
nih sukoba, tako da njihov pravni status zavisi od dogovora izme|u strana u
sukobu. Druga~ije, mogu da budu ustanovljene od strane Saveta bezbedno-
sti Ujedinjenih nacija, u kom slu~aju }e se rezolucijom dati odrednice bez-
bednog podru~ja i bi}e obavezuju}e za strane u sukobu. U tom slu~aju, bez-
bednost tog podru~ja bi}e garantovana od strane mirovnih snaga Ujedinje-
nih nacija koje }e biti ovla{}ene da upotrebe proporcionalnu silu u samood-
brani doti~nog podru~ja.
Neutralizovane zone
706. Neutralizovane zone su za{ti}ene. Ustanovljene su od strana u sukobu u
cilju za{tite ranjenih i bolesnih, boraca ili civila, ali i civila koji ne u~e-
stvuju u neprijateljstvima i ne vr{e nikakvu delatnost vojni~ke prirode.8
706.1. Za definiciju pogledajte Re~nik u Delu D. Ove zone su ustanovljene nakon
izbijanja neprijateljstava, dogovorom izme|u strana u sukobu, kojim se
odre|uje lokacija i rasprostiranje zone, administracija, snabdevanje hranom
i trajanje.
706.2. Predlog da se ustanovi neutralizovana zona prenosi se preko sile za{titnice
suprotstavljenoj strani. Precizna odre|enja o za{titi zavisi}e od dogovora.
706.3. Ove zone ne smeju biti kori{}ene u vojne svrhe. Neutralizovane zone bi ve-
rovatno obuhvatale ve}a podru~ja nego zone bezbednosti i mogu, na pri-
mer, da obuhvate cele gradove.
Sanitetske zone, bolnice i sanitetske jedinice

707. a. Sanitetske zone su za{ti}ene. Ustanovljene su da bi se za{titili ranje-
nici i bolesnici u oruànim snagama i sanitetsko osoblje.
b. Civilne bolnice za{ti}ene su od napada i mogu biti obeleène znakom
crvenog krsta ili crvenog polumeseca.9
8 @K IV, ~lan 15.

9 @K IV, ~lan 18.
35
c. Sanitetske jedinice, bilo da se radi o stalnim ustanovama (kao {to su

bolnice) ili pokretnim jedinicama (kao {to su terenske ambulantne je-
dinice), za{ti}ene su od napada, ali ne mogu da u~estvuju u neprija-
teljstvima. Ako padnu u ruke suprotne strane u sukobu, mora im bi-
ti dozvoljeno da nastave svoj rad sve dok sila koja ih je zarobila ne
preuzme odgovornost.10 Sanitetske jedinice gube za{titu ako u~estvu-
ju u neprijateljstvima. âk i kada je tako, treba im uputiti opomenu
pre nego {to budu napadnute.11
707.1. Sanitetske zone (za definiciju pogledajte Re~nik u delu D) mogu biti ustano-
vljene dogovorom, bilo u vreme mira ili za vreme oruànog sukoba. Na-
crt sporazuma se u tu svrhu nalazi u aneksu I @enevske konvencije.12
707.2. Sanitetske jedinice i civilne bolnice su uvek za{ti}ene. Nije za to potreban ni-
kakav sporazum. Pre nego {to se bolnica obeleì za{titnim znakom raspozna-
vanja potrebno je ovla{}enje dràve. Medicinski objekti su za{ti}eni od napa-
da ~im budu prepoznati kao takvi, ~ak i ako nisu obeleèni za{titnim znakom.
707.3. [ta se smatra u~e{}em u neprijateljstvima pogledajte ta~ku 1037.2.
Nebranjeni lokaliteti
708. Nebranjeni lokaliteti ne mogu biti predmet napada.
708.1. Za definiciju, pogledaj Re~nik u delu D. Ovi lokaliteti mogu biti ustanovlje-
ni jednostranom deklaracijom strane u sukobu.
708.2. Kada su ustanovljeni, mogu biti okupirani od protivni~ke strane.
708.3. Strana koja uspostavlja takav lokalitet mora da se pridràva slede}ih uslova:
a. svi borci i pokretna vojna oprema moraju biti evakuisani, i
b. nikakve neprijateljske akcije ne smeju se preduzimati protiv okupacione
sile.
708.4. Ako do|e do kr{enja ovih odredbi gubi se za{ti}eni status. Strane u sukobu
mogu da se dogovore o drugim uslovima i treba da nastoje da postignu spo-
razum o obeleàvanju lokaliteta13 i o njegovoj bezbednosti.
708.5. Budu}i da su ovi lokaliteti nebranjeni, mogu biti okupirani od strane vojske
bez pruènog otpora ili gubitaka, {to ~ini napad ili bombardovanje nepotreb-
nim. Nebranjeni lokalitet je ponekad poznat kao nebranjeni (ili otvoreni)
grad. Moè se ustanoviti samo tamo gde je mogu}e da vojska okupira pod-
ru~je koje je u pitanju. Za podru~ja iza neprijateljskih linija, pogledajte de-
militarizovane zone.
10 @K I, ~lan 19.
11 @K P, ~lan 21, DP I, ~lan 13.
12 @K I, ~lan 23.
13 @K I, ~lan 59.
36
Nebranjena mesta
709. Zabranjeno je napadati ili bombardovati bilo kojim sredstvima nebra-
njene gradove, sela, naselja ili zgrade.14
709.1. Ova odredba Ha{kog pravilnika treba da bude tuma~ena u svetlu I Dopun-
skog protokola koji zabranjuje napade na:
a. gradove i sela kao takve (ali dozvoljava napade na vojne ciljeve u grado-
vima i selima);
b. civilne objekte. Nebranjena zgrada, koja se ne koristi u vojne svrhe i iz
drugih razloga nije vojni objekat, predstavlja civilni objekat.
Demilitarizovane zone
710. U demilitarizovanim zonama ne smeju se izvoditi vojne operacije.
710.1. Ove zone mogu biti ustanovljene dogovorom bilo u vreme mira ili za vre-
me oruànog sukoba.
710.2. Svi borci i pokretna vojna oprema moraju biti evakuisani i sve vojne aktiv-
nosti moraju prestati. Demilitarizovane zone ne mogu biti okupirane,15 ta-
ko da je verovatno da }e biti ustanovljene u pozadini.
Logori za ratne zarobljenike

711. Logori za ratne zarobljenike su za{ti}eni od napada. Treba da budu
ozna~eni znakom „PW“ ili „PG“.
711.1. Za vi{e informacija o ratnim zarobljenicima, pogledajte poglavlje 14.
Mesta interniranja
712. Mesta gde su internirani civili za{ti}ena su od napada. Treba da budu
ozna~ena znakom „IC“.
712.1. Za vi{e informacija o interniranju civila, pogledajte poglavlje 15.
Gustina naseljenosti
713. Civili, civilno stanovni{tvo i civilni objekti ne smeju biti predmet napa-
da i moraju biti po{te|eni, {to je vi{e mogu}e, od slu~ajnih efekata na-
pada.16
14 Ha{ki pravilnik, ~lan 25.

15 DP I, ~lan 60.
16 DP I, ~l. 51, 52. i 57.
37
713.1. Gustina naseljenosti je od velike va`nosti za vojne planere. Dok efekti vojne
akcije na civile moraju uvek da se uzimaju u obzir, u nenaseljenim ili slabo
naseljenim podru~jima pustinje, dùngle, tundre ili planine, ve}a je sloboda
akcije nego u gradovima, selima ili drugim gu{}e naseljenim podru~jima.
Kulturna dobra
714. Iako je civilna svojina za{ti}ena, osim ako je u pitanju vojni cilj, poseb-
na pa`nja mora se dati za{titi kulturnih dobara.
714.1. O kulturnim dobrima govorimo u poglavlju 10.
38
POGLAVLJE 8
ORU@JA
801. a. U ovom poglavlju pripadnici oruànih snaga mogu da na|u pregled spo-
razuma i drugih pravnih odredbi koje se odnose na upotrebu oru`ja u oru-
ànom sukobu. Lica uklju~ena u nabavku naoruànja moraju biti upozna-
ta sa sadràjem ovog poglavlja.
b. Postoje}a oru`ja. Pravo oruànih sukoba zabranjuje upotrebu odre|enih
vrsta naoruànja i ograni~ava upotrebu drugih.
c. Nova oru`ja. Pre uvo|enja novog oru`ja u upotrebu, dràve moraju raz-
motriti da li bi njihova upotreba bila u suprotnosti sa me|unarodnim pra-
vom.1
Odgovornosti
802. a. Pripadnici oruànih snaga ne smeju bez dozvole modifikovati oru`ja
ili ih nenamenski koristiti.
b. Ukoliko je takti~ka situacija takva da nemaju vremena da traè do-
zvolu i moraju na vlastitu inicijativu da usvoje neortodoksna sredstva
ratovanja, moraju se voditi op{tim principima postavljenim u ta~ki
803.
Op{ti principi
803. Slede}i op{ti principi primenjuju se kod upotrebe oru`ja:
a. Pravo strana u sukobu da biraju sredstva ratovanja nije neograni~e-
no.2
b. Jedini zakoniti cilj za vreme rata je da se porazi vojna sila neprijate-
lja. Nezakonito je koristiti oru`ja koja nepotrebno pove}avaju patnje
ljudi stavljenih van borbe ili bi im smrt u~inila neizbe`nom.3
c. Zabranjeno je koristiti oru`ja:
(1) koja prouzrokuju suvi{ne povrede ili nepotrebnu patnju,4
(2) koja su namenjena ili od kojih se moè o~ekivati da }e prouzroko-
vati opse`na, dugotrajna i ozbiljna o{te}enja prirodne okoline.5
1 DP I, ~lan 36.
2 DP I, ~lan 35.
3 Preambula Petrogradske deklaracije.
4 DP I, ~lan 35. stav 2.
39
(3) koja ne prave razliku jer ne mogu da budu usmerena protiv odre-
|enog vojnog cilja.
Eksplozivna zrna
804. Antipersonalna eksplozivna ili zapaljiva zrna su zabranjena.6
804.1. Ovim se ne zabranjuje upotreba obeleàvaju}e municije, ~ak i kada je pome-
{ana sa obi~nom municijom, niti upotreba malih eksplodiraju}ih projektila
od strane protiv-vazdu{ne odbrane.
Projektili koji se {ire

805. Zabranjena je upotreba projektila koji se u ljudskom telu rasprskavaju
ili {ire, kao {to su projektili sa ~vrstom ko{uljicom koja ne obuhvata
potpuno jezgro ili koji imaju zareze.7
Otrovi
806. Zabranjeno je upotrebljavati otrov ili otrovna oru`ja.8
Hemijsko i biolo{ko oru`je

807. Zabranjena je upotreba hemijskog i biolo{kog oru`ja.9
807.1. Zabrana se odnosi i na upotrebu, u oruànim sukobima, sredstava ili otrova
za suzbijanje nereda.
Fragmenti oru`ja koji se ne mogu otkriti

808. Zabranjena je upotreba bilo kojeg oru`ja ~iji je primarni efekat da ra-
njava fragmentima koji se ne mogu otkriti X-zracima.10
808.1. Ova zabrana se odnosi na fragmente napravljene od materijala kao {to je pla-
stika i koji ne mogu biti otkriveni X-zracima, te zbog toga ne mogu biti od-
stranjeni medicinskom operacijom. Ovo je u suprotnosti sa principom zabra-
ne nepotrebne patnje, zato {to pored toga {to borca stavlja van borbe, ~ini
njegovu medicinsku negu i rehabilitaciju prakti~no nemogu}om.
808.2. Ova zabrana se ne odnosi na metalne fragmente koji se nalaze u ru~nim
bombama niti na delove plasti~nog ku}i{ta mina, sve dok je primarna name-
na tih mina da nanesu povrede detonacijom, a namena plasti~nog ku}i{ta ni-
je da izazove ranjavanje, ve} da oteà otkrivanje i uklanjanje mina.
6 Petrogradska Deklaracija.
7 Ha{ka Deklaracija o projektilima koji se {ire.
8 Ha{ki pravilnik, ~lan 23 (a).
9 @enevski protokol, Konvencija o biolo{kom oru`ju, Konvencija o hemijskom oru`ju
10 Protokol I Konvencije UN o odre|enim vrstama konvencionalnog naoruànja
40
POGLAVLJE 8 - ORU@JA
Mine
809. Upotreba antipersonalnih mina je zabranjena.11
810. Op{ta na~ela, koja se primenjuju na sve mine, mine iznena|enja i ostale na-
prave, su slede}a:
Zabranjeno je „usmeriti“ ovo oru`je protiv civila ili civilnih objekata.
Zabranjena je upotreba ovog oru`ja bez razlikovanja ciljeva.
Zabranjena je upotreba ovog oru`ja, ako je takve prirode da izaziva nepo-
trebnu patnju ili prekomerno ranjavanje.
Sve mogu}e mere predostro`nosti, uklju~uju}i upozoravanje, moraju se
preduzeti da bi se civili za{titili od dejstava ovog oru`ja. Me|unarodna
konvencija opisuje znak upozorenja kao trougao ili kvadrat, ne manji od 28
cm (11 in~a) x 20 cm (7,9 in~a) za trougao, ili kvadrat ~ija je duìna stra-
nica 15 cm (6 in~a).
Strane u sukobu koje upotrebljavaju ovo oru`je, odgovorne su za odràva-
nje za{titnih mera da se isklju~e civili ili da mine uklone po zavr{etku ne-
prijateljstava.
Lokacija ovih oru`ja mora biti ucrtana i zapisnici o lokacijama sa~uvani.
Prakti~no uputstvo – beleènje podataka o minama

a. Osim u slu~aju daljinski postavljenih mina, lokacije treba da budu ta~no
odre|ene na kartama, dijagramima ili drugim pisanim zabele{kama, u od-
nosu na koordinate najmanje dve referentne ta~ke i procenjene dimenzije:
obim i veli~ina lokacije u odnosu na referentne ta~ke;
b. Bele{ke, tako|e, treba da sadrè pune detalje o primenjenim sredstvima,
uklju~uju}i vrstu, broj, metod postavljanja, vrstu eksploziva i rok trajanja,
datum i vreme postavljanja, sredstva protiv rukovanja (ako postoje) i
obim lokacije za svako sredstvo, osim u slu~aju minskih polja kad je lo-
kacija redova dovoljna;
d. U slu~aju daljinski postavljenih mina, lokacija treba da bude zabeleèna
koordinatama referentnih ta~aka (normalno, ugaone ta~ke) i ukazivanjem
na ukupni broj i vrstu poloènih mina, datum i vreme polaganja i period
posle koga dolazi do njihovog samouni{tavanja. Kad je mogu}e, lokacije
treba da budu obeleène na terenu, prvom prilikom;
e. Kopije beleàka treba da budu ~uvane na nivou komande koji je dovoljan
da garantuje njihovu bezbednost onoliko koliko je mogu}e.
11 Konvencija o zabrani antipersonalnih mina od 1997.
41
810.1. U {to je mogu}e ve}oj meri, daljinski postavljene protivtenkovske mine mo-
raju imati ugra|en mehanizam za samouni{tenje ili neutralizaciju i dodatni
mehanizam za deaktiviranje.
810.2. Transfer zabranjenih mina, odnosno antipersonalnih mina, nije dozvoljen.
810.3. Zabranjena je upotreba i transfer mina koje eksplodiraju kada su otkrivene
elektromagnetskim detektorom.
810.4. Dràve ~lanice treba da u {to ve}oj meri omogu}e razmenu tehnologije i in-
formacija potrebnih za primenu Konvencije, posebno uklju~uju}i tehnologi-
ju za humanitarno uklanjanje mina.
810.5. Misijama Ujedinjenih nacija i mirovnim snagama, misijama Me|unarodnog
komiteta Crvenog krsta i odre|enim misijama drugih humanitarnih agenci-
ja, treba omogu}iti specifi~ne oblike za{tite od efekata mina i minskih polja.
810.6. Sve daljinski postavljene mine moraju biti snabdevene mehanizmom za sa-
mouni{tenje i deaktiviranje kao {to je gore opisano.
Mine iznena|enja
811. Mina iznena|enja je bilo koje sredstvo ili materijal namenjen, konstru-
isan ili adaptiran da ubije ili povredi i koje deluje na neo~ekivan na~in,
kad lice dotakne ili pristupi nekom naizgled ne{kodljivom objektu ili iz-
vr{ava neku naizgled ne{kodljivu radnju.12
812. a. Zabranjeno je koristiti mine iznena|enja:
(1) koje su eksplozivne i napravljene tako da izgledaju kao ne{kodljiv
prenosiv objekt;
(2) ~ija je namena da izazovu prekomerno ranjavanje ili nepotrebnu
patnju;
(3) ~ija je namena da budu aktivirane detektorima.13
b. Osim toga, mine iznena|enja ne smeju biti ni na koji na~in spojene ili
vezane za:
(1) me|unarodno priznate za{titne znake, ambleme ili signale;
(2) bolesna, ranjena ili mrtva lica;
(3) mesta sahrane, spaljivanja ili grobove;
(4) sanitetske objekte, opremu, materijal ili prevozna sredstva;
(5) de~je igra~ke ili druge prenosive predmete ili proizvode namenje-
ne za upotrebu u ishrani, higijeni, odevanju ili vaspitanju dece;
12 Protokol II o minama, ~lan 2, stav 4.
13 Protokol II o minama, ~lan 3, stav 5.
42
(6) hranu ili pi}e;

(7) kuhinjsko posu|e ili aparate za doma}instvo, osim u vojnim usta-
novama, vojnim naseljima ili vojnim skladi{tima;
(8) predmete koji su nesumnjivo verskog karaktera;
(9) kulturne spomenike;
(10) ìvotinje ili strvine.14
812.1. Namera nabrajanja predmeta za koja se mogu vezati mine iznena|enja je da
se ovi predmeti mogu koristiti, da im se moè pri}i ili njima rukovati bez
straha da mogu izazvati smrt ili povrede.
812.2. âk i kada im upotreba nije zabranjena mora da se vodi briga o upotrebi
mina iznena|enja. Ne smeju se koristiti u naseljenim podru~jima, gde bor-
ba izme|u suprotstavljenih strana ne predstoji i nije u toku, osim ako:
a. su postavljene na ili u blizini vojnog cilja, ili
b. preduzete su mere da se civili za{tite od njihovog dejstva, na primer po-
stavljanjem straà ili znakova upozorenja, izdavanjem upozorenja ili po-
stavljanjem ograda.15
Kao i ostale metode i sredstva ratovanja, ne smeju biti kori{}ene bez dis-
kriminacije16 ili protiv civila ili civilnih objekata, ~ak i kada govorimo o
represalijama.17
812.3. Mine iznena|enja ne smeju se izra|ivati tako da izgledaju kao privla~-
ni prenosivi predmeti, kao {to su kasetofoni ili kamere, iako pravljenje mi-
na iznena|enja od takvih predmeta nije zabranjeno.18 Ovim se spre~ava pro-
izvodnja velikih koli~ina opasnih predmeta koji mogu biti rasejani unaoko-
lo i pokupljeni od civila, posebno dece.
812.4. Beleènje lokacije mina iznena|enja je veoma va`na mera bezbednosti, ne
samo zbog za{tite civila, ve} i radi za{tite vlastitih i savezni~kih trupa, te da
se omogu}i da budu deaktivirane ~im vi{e ne budu potrebne. Za vi{e infor-
macija o pravljenju zapisnika, vidi ta~ku 810.
Druga sredstva
813. Pravila koja se odnose na mine iznena|enja, jednako se primenjuju na
sredstva koja se postavljaju ru~no i aktiviraju daljinskim upravljanjem
ili satnim mehanizmom.19
14 Protokol II o minama, ~lan 3. stav 3. i 7.

15 Protokol II o minama, ~lan 7. stav 3.
43
Zapaljiva oru`ja
814. Zapaljivim oru`jem ne smeju se napadati:
a. vojni ciljevi koji se nalaze unutar koncentracije civila, osim ukoliko
su jasno odvojeni od njih; niti
b. {ume i druge zelene povr{ine, osim ako se koriste za zaklon, prikriva-
nje ili maskiranje boraca ili drugih vojnih ciljeva, ili su same vojni
cilj; i
c. zapaljivim oru`jem izba~enim iz vazduhoplova ne smeju se ni u kom slu-
~aju napadati vojni ciljevi koji se nalaze unutar koncentracije civila.20
814.1. U zapaljiva oru`ja ne ubrajaju se:
a. oru`ja sa slu~ajnim zapaljivim efektom, kao {to su obeleàvaju}a zrna,
dimni ili signalni sistemi; ili
b. oru`ja koja kombinuju efekte penetracije, detonacije ili fragmentiranja sa
zapaljivim efektom, ali koja su namenjena za borbu protiv objekata kao
{to su tenkovi, vazduhoplovi i zgrade, pre nego protiv lica.
Lasersko oru`je za oslepljivanje

815. Zabranjena je upotreba laserskog oru`ja koje je posebno namenjeno, sa
svojom jedinom borbenom funkcijom ili sa jednom od borbenih funkci-
ja, da izaziva trajno oslepljivanje neza{ti}enog ~ula vida, kao {to je go-
lo oko ili oko sa sredstvima za korekciju o~nog vida.21
815.1. Ova zabrana odnosi se na antipersonalnu upotrebu laserskog oru`ja za osle-
pljivanje. Upotreba laserskih mera~a daljine ili laserskog oru`ja name-
njenog za uni{tavanje materijala nije zabranjena. Slepilo izazvano slu-
~ajnim efektom zakonite vojne upotrebe laserskih sistema, uklju~uju}i nji-
hovu upotrebu protiv opti~ke opreme, nije obuhva}eno ovom zabranom.
815.2. Izraz „trajno slepilo“ zna~i bespovratan i nepopravljiv gubitak vida koji
ozbiljno onesposobljava, bez izgleda za oporavak.22
815.3. Kod upotrebe laserskog oru`ja moraju se preduzeti sve mogu}e mere predo-
stro`nosti da bi se izbeglo oslepljivanje. Ovo uklju~uje propisnu obuku pri-
padnika oruànih snaga o njihovoj upotrebi.
19 Protokol II o minama, ~lan 2, stav 4. i 7.

20 Protokol o zapaljivom oru`ju (III)
21 Protokol o laserskom oru`ju za oslepljivanje (IV), ~lan 1.
22 Protokol o laserskom oru`ju za oslepljivanje (IV), ~lan 4.
44
Nuklearno oru`je
816. Upotreba nuklearnog oru`ja podlo`na je op{tim principima prava oru-
ànih sukoba.
816.1. To zna~i da se uobi~ajena pravila o napadanju (vidi poglavlje 11) primenju-
ju na nuklearno oru`je, ali se njegovi efekti moraju uzeti u obzir kada se raz-
matra proporcionalnost predloène vojne akcije. Njegova upotreba treba bi-
ti pa`ljivo razmotrena na najvi{em nivou.
„Nesmrtonosno oru`je“
817. Razumno je koristiti oru`ja ~ija je namena da se postigne vojni cilj „nesmr-
tonosnim“ sredstvima, kao {to je privremeno onesposobljavanje. Oru`ja ove
vrste obuhvataju „sun|eraste bombe“ („sponge grenades“), bodljikave mre-
è („sting nets“), lepila, oru`ja koja koriste akusti~ku i elektromagnetnu si-
lu. Uop{teno govore}i, da bi bilo dozvoljeno da se koriste u skladu sa pra-
vom oruànih sukoba, takva oru`ja:
a. ne smeju uzrokovati nepotrebnu patnju ili prekomerno ranjavanje,
b. mora da bude mogu}e usmeriti ih protiv vojnih ciljeva bez disproporcio-
nalne slu~ajne {tete,
c. ne smeju biti perfidna ili uàsavaju}a, i
d. ne smeju biti zabranjena drugim pravnim odredbama (npr. suzavac je do-
zvoljen kao sredstvo za suzbijanje nereda, ali je Konvencijom o hemij-
skom naoruànju zabranjena njegova upotreba protiv neprijateljskih tru-
pa).
Mornari~ko naoruànje
818. Za mornari~ko naoruànje, kao {to su mine i torpeda, pogledajte poglavlje 17.
45
POGLAVLJE 9
VOJNI ZADATAK
901. Kod planiranja ili izvr{enja plana vojnih operacija, pripadnik oruànih
snaga rukovodi}e se nare|enjem o izvr{enju zadatka. Me|utim, ukoliko
primi nare|enje da u~ini ne{to {to je o~igledno nezakonito, mora:
a. da ga ne izvr{i;
b. ukoliko to vreme dozvoljava, da zatraì obja{njenje nare|enja i da
istakne ta~ke koje nisu zakonite. Veoma je va`no da bilo kakva
prepiska sa pretpostavljenima bude propisno evidentirana i arhivi-
rana, da bi se u budu}nosti mogli na nju pozvati.
c. da izvr{i zadatak zakonitim sredstvima.
901.1. Kada je raspore|ena u nekoj vojnoj operaciji, zadatak ili zadaci koje jedini-
ca treba da izvr{i bi}e definisani u nare|enju koje stare{ina dobije od vi{e
komande. Ovim }e biti postavljeni parametri u kojima operacija treba da
bude izvedena i moè da sadrì pravila za upotrebu sile.
901.2. Iako }e nare|enje biti vaàn dokument za stare{inu i predstavlja}e osnovu za
planiranje operacija, od njega se jo{ uvek zahteva da deluje u skladu sa
pravom oruànih sukoba i relevantnim pravom ljudskih prava i nacionalnim
zakonodavstvom.
901.3. Budu}i da je kao pojedinac odgovoran pred zakonom za svoje akcije,
~injenica da je pripadnik oruànih snaga primio nare|enje da uradi ne{to
nezakonito, ne osloba|a ga krivi~ne odgovornosti ukoliko, kao rezultat
nare|enja, povredi pravo. Za dalje informacije o komandnoj odgovornosti,
pogledajte poglavlje 3.
46
ODELJAK III
VO\ENJE BORBI I VOJNIH OPERACIJA
Cilj III odeljka

Ovaj odeljak sadrì pravne odredbe koje se odnose na vo|enje neprijatelj-
stava od strane oruànih snaga, uklju~uju}i vazdu{ne i pomorske operacije
koje se odnose na ciljeve na kopnu.
POGLAVLJE 10
SVE OPERACIJE
Op{ta za{tita civila

1001. Civilno stanovni{tvo i pojedini civili uìvaju op{tu za{titu od opasnosti
koje proisti~u iz vojnih operacija.1
1001.1. Ne samo da su civili za{ti}eni od direktnog napada, ve} vojne operacije
moraju biti izvo|ene tako da u najmanjoj mogu}oj meri uzrokuju smrt, ra-
njavanje i patnju civilnog stanovni{tva.
Zabrana izgladnjivanja i za{tita objekata neophod-

nih za preìvljavanje civilnog stanovni{tva
1002. a. Izgladnjivanje civila kao metod ratovanja je zabranjeno.
b. Zabranjeno je civilima uskratiti sredstva od kojih zavisi njihov op-
stanak, kao {to su hrana, ìtarice, stoka, instalacije za vodu za pi}e,
kao i zalihe i postrojenja za navodnjavanje.2
1002.1. Re~ „uskratiti“ dovoljno {iroko obuhvata napad, uni{tavanje, oduzimanje
ili onemogu}avanje upotrebe (npr. zaga|ivanjem) ovih sredstava.
2 DP I, ~lan 54. stav 1. i 2.
47
1002.2. Motiv za uskra}ivanje ne ~ini razliku, na primer ako motiv nije izgladnji-
vanje, ve} prisilno izme{tanje.
1002.3. Ova zabrana se ne odnosi na objekte koji se koriste od strane oruànih sna-
ga ili kao direktna podr{ka vojnoj akciji.3 Tako da ukoliko se neprijateljske
trupe kriju u polju kukuruza ili vo}njaku, mogu da budu napadnute.
1002.4. Trovanje i zaga|ivanje izvora vode dugo je osu|ivano u me|unarodnom
obi~ajnom pravu i ne smatra se zakonitim ako se postave upozoravaju}i
natpisi.
Ljudski {tit
1003. Civili se ne mogu koristiti da se {tite, favorizuju ili oteàvaju vojne ope-
racije.4
1003.1. Ne samo da je zabranjeno prisiljavati civile da pruè zaklon vojnim opera-
cijama, ve} i da se koristi prednost prisustva ili kretanja civila da bi se {ti-
tile vojne operacije.
1003.2. Ovo pravilo mora biti pa`ljivo tuma~eno. Ono ne spre~ava vojnog koman-
danta da brani grad i moraju postojati olak{ice zbog pote{ko}a sa kojima se
suo~ava komandant koji deluje iz naseljenog podru~ja, posebno kada je to
podru~je pod opsadom i kada mu je ograni~en prostor za manevar.
1003.3. Ono {to ne sme da uradi je:
a. da razmesti pripadnike vojske pod zaklon konvoja pomo}i, ili
b. da krije oru`je u stambenom objektu, ili
c. da otvara vatru iz minobaca~a sa pijace, ili
d. da postavlja civile na „strate{ka mesta“, iz specifi~nog razloga da bi bili
za{ti}eni od napada. Ukoliko to ipak uradi, ~ini ratni zlo~in.
Plja~ka
1004. Plja~ka je zabranjena u svim okolnostima5.
1004.1. Druga re~ za plja~ku je otima~ina. To je kori{}enje ratnog haosa ili upotre-
ba sile ili pretnje silom u vreme rata da bi se plja~kala imovina, obi~no da
bi se zadovoljila li~na pohlepa. Kra|a je krivi~no delo u svim nacionalnim
zakonodavstvima; plja~ka je ratni zlo~in. Plja~ka se mora razlikovati od re-
kviriranja dobara u vojne svrhe; vidi ta~ku 1608.

4 DP I, ~lan 54. stav 7 i 8.
5
Obi~ajno pravo, vidi tako|e Ha{ki pravilnik, ~lan 28.
48
POGLAVLJE 10 - SVE OPERACIJE
Represalije
1006. Represalije su zabranjene protiv:
a. civila,
b. ratnih zarobljenika,
c. ranjenika, bolesnika i brodolomnika,
d. sanitetskog i verskog osoblja i njihove opreme,
e. za{ti}enih zgrada, opreme i plovila,
f. civilnih objekata,
g. kulturnih objekata,
h. objekata neophodnih za preìvljavanje civilnog stanovni{tva,
i. gra|evina koje sadrè opasne sile i
j. prirodne sredine.6
1006.1. Represivna akcija je pravni termin koji je obi~no pogre{no tuma~en kao od-
mazda. înjenica da neprijatelj kr{i pravo oruànih sukoba, ne dozvoljava
odstupanje od prava, niti uzvra}anje istom merom.
1006.2. Kao krajnja mera, kada svi ostali koraci ne urode plodom, odluka moè da
se donese na najvi{em politi~kom nivou (ne od strane pripadnika oruànih
snaga) da se preduzme represivna akcija sa jedinim ciljem da prisili nepri-
jatelja da se pridràva prava oruànih sukoba. Represivna akcija moè se
preduzeti samo:
a. kad je njena namera da se obezbedi zakonito ratovanje,
b. kad se prethodno izda upozorenje o nameri da se izvede represivna akci-
ja,
c. kad je proporcionalna kr{enju prava od strane neprijatelja na koje se à-
li,
d. ako prestaje ~im prestane kr{enje prava od strane neprijatelja na koje se
àli,
e. kad je nare|ena na nivou vlade.
Zabranjene su kontra-represivne mere na ovakve akcije.
1006.3. Razmer represivnih akcija je strogo odre|en, budu}i da su ve}ina lica i
objekata za{ti}eni od represalija. Represalije mogu jedino biti izvr{ene nad
neprijateljskim borcima koji se nisu predali i njihovom opremom, kao i
vojnim ciljevima. Zabranjene su kontra-represivne mere na ovakve akcije.
6 @K I, ~lan 46, II ~lan 47, III ~lan 13, IV ~lan 33; DP I, ~l. 20, 51, 52, 53, 54, 55 i 56.
49
Kulturna dobra
1007. Kulturna dobra (kao {to su istorijski spomenici, umetni~ka dela, bogo-
molje, biblioteke i nau~ne zbirke) ne smeju se koristiti u vojne svrhe i
treba da budu za{ti}ena od neprijateljskih akata.7
1007.1. Kulturna dobra ne bi trebalo da se koriste u vojne svrhe tako da nema po-
trebe da se ona napadaju. Tako se zvonik crkve ili minaret dàmije ne sme-
ju koristiti kao vojna osmatra~nica.
1007.2. Mogu postojati retki slu~ajevi kada je neophodno koristiti takva dobra u
vojne svrhe, na primer, istorijski most koji je jedini dostupan prelaz preko
reke. Ovakvi slu~ajevi javljaju se samo ako nema mogu}nosti izbora izme-
|u upotrebe kulturnog dobra u vojne svrhe i drugog izvodljivog metoda za
postizanje podjednake vojne prednosti.8
1007.3. âk i kada se kulturno dobro koristi u vojne svrhe, odluka da se napadne
neprijatelj koji ga koristi ne sme biti olako doneta i treba napraviti takve
planove napada koji }e rizik od o{te}enja kojem se izlaè kulturno dobro
svesti na najmanju meru.
1007.4. Uzeti jasno prepoznatljivo kulturno dobro kao cilj napada predstavlja te{ku
povredu Dopunskog protokola I9, ukoliko je takav objekat podloàn speci-
jalnoj za{titi i nije kori{}en od strane neprijatelja u operativne svrhe.
Per fidija
1008. Perfidija je: akt kojim se poziva na poverenje protivnika, da ga nave-
de da veruje, da ima pravo, ili da je obavezan da prihvati za{titu po
pravilima me|unarodnog prava oruànih sukoba, sa namerom da se
izneveri to poverenje.
1008.1. Obmana i perfidija imaju isto zna~enje.
1009. Zabranjeno je perfidno ubiti, raniti ili zarobiti protivnika.10
1009.1. Primeri perfidije
pretvaranje da se ima namera pregovaranja pod zastavom primirja ili pre-
daje;
pretvaranje da se ima za{ti}en status koriste}i znakove, ambleme ili uni-
forme Ujedinjenih nacija ili neutralnih i drugih dràva koje nisu strane u
sukobu;
pretvaranje da je neko civil, i
7
DP I, ~lan 53.
8 II Protokol Konvencije o za{titi kulturnih dobara, ~lan 6. stav 2.
9 DP I ~lan 85. stav 4d.
10 DP I, ~lan 37, stav1.
50
pretvaranje da se ima za{ti}en status koriste}i druge priznate za{titne zna-

kove u neprijateljske svrhe.
Ratna lukavstva
1010. Ratna lukavstva su: radnje kojima je namera da se obmane protivnik
ili da se navede da se pona{a bezbri`no, ali kojima se ne kr{i pravo oru-
ànih sukoba i koje nisu perfidne, jer ne ulivaju poverenje protivniku
u pogledu za{tite po tom pravu.
1011. Ratna lukavstva nisu zabranjena.11
1011.1. Primeri ratnih lukavstava su kori{}enje kamuflaè, mamaca, la`ne opera-
cije i pogre{ne informacije.
1011.2. Ozbiljna je razlika u slu~ajevima kada se:
a. kamuflira tenk, tako da ga neprijatelj ne primeti i otvara se vatra sa ma-
le i smrtonosne razdaljine (lukavstvo) i
b. vojnik pretvara da je ranjen, da bi pucao na neprijateljskog vojnika koji
do|e da mu pomogne (perfidija), jer se u prvom slu~aju posada tenka ne
pretvara da ima za{ti}eni status, dok u drugom slu~aju vojnik mami pro-
tivnika u opasnost pretvaraju}i se da je izba~en iz borbe (vidi ta~ku
1016) i da je za{ti}en.
Prikupljanje obave{tajnih podataka

1012. Prikupljanje obave{tajnih podataka je dozvoljeno.
1012.1. Prikupljanje obave{tajnih podataka o neprijateljskoj zemlji i njenoj infra-
strukturi, kao i o sastavu, razme{taju i planovima njenih oruànih snaga, je-
dan je od osnovnih legitimnih delova bilo koje operacije. Veliki deo ovih
informacija moè se dobiti iz javnih izvora, medija, putem prislu{nih ure-
|aja i fotografija snimljenih iz vazduha ili satelitskih snimaka.
1012.2. Za dobijanje posebno osetljivih informacija moè biti neophodno da se
upotrebe dou{nici ili {pijuni na neprijateljskoj teritoriji ili da se ubace agen-
ti na tu teritoriju. Za status ovih ljudi, pogledajte ta~ku 1022.
Milost
1013. Zabranjeno je vo|enje neprijateljstava tako da ne sme biti preìvelih
ili pretiti protivniku u tom smislu. Takva nare|enja su nezakonita.12
1013.1. Neprijateljski borci koji se predaju ili su izba~eni iz borbe moraju biti za-
{ti}eni i sa njima treba postupati kao sa ratnim zarobljenicima.
11 DP I, ~lan 37, stav 2.
12 DP I, ~lan 40.
51
Za{tita lica izba~enih iz borbe

1014. Lice koje je izba~eno iz borbe ne sme biti cilj napada.13
1014.1. Lice je izba~eno iz borbe ukoliko je u vlasti protivni~ke strane, ili je jasno
izrazilo nameru da se preda, ili je u besvesnom stanju, ili je druk~ije one-
sposobljeno usled rana ili bolesti i nije u mogu}nosti da se samo brani.
1014.2. U bilo kojem od navedenih slu~ajeva, ovo lice mora da se uzdrì od svakog
neprijateljskog akta i ne sme poku{avati da pobegne.
1014.3. Uobi~ajeno je da oni koji se predaju poloè oru`je i da podignu ruke i/ili
belu zastavu iznad glave, jasno pokazuju}i da vi{e ne predstavljaju pretnju.
Ukoliko beè - gube za{ti}eni status.
1014.4. Ranjeni vojnici koji nastavljaju da se bore nisu za{ti}eni.
Onesposobljeni vazduhoplov
1015. Lica koja iska~u iz vazduhoplova u nevolji ne smeju se napadati. Po
spu{tanju na zemlju, ovim licima treba pruìti mogu}nost da se preda-
ju. Oni gube ovu za{titu ukoliko preduzmu akt neprijateljstva.14
1015.1. Pravilo se primenjuje ~ak i ako padaju prema svojim linijama.
1015.2. Pod neprijateljskim aktom podrazumeva se i upotreba ili pretnja upotrebom
naoruànja ili poku{aj bekstva od zarobljavanja ili iz zarobljeni{tva. Ovo
ne uklju~uje uni{tavanje mapa i drugih informacija.
1015.3. Vazdu{no-desantne jedinice koje idu u akciju i iska~u iz vazduhoplova ni-
su za{ti}ene, ali ukoliko je njihov vazduhoplov oboren, a oni ne po~ine akt
neprijateljstva ili ne pokaù neprijateljske namere, treba im dati mogu}nost
da se predaju.
Ratni zarobljenici – po~etne mere koje se

preduzimaju prilikom zarobljavanja
1016. a. Kada neprijateljski borci prvi put padnu u ruke neprijatelja, oni po-
staju ratni zarobljenici.
b. Sa ratnim zarobljenicima uvek treba postupati ~ove~no.15 To zna~i
da:
(1) njihova ~ast i li~nost moraju biti po{tovani;
(2) moraju biti za{ti}eni od nasilja, nedoli~nog opho|enja, zastra{i-
vanja, vre|anja, zlostavljanja ili javne znatièlje;
13 DP I, ~lan 41.
14 DP I, ~lan 42.
15 @K III, ~lan 13.
52
(3) sa ènama treba postupati uz po{tovanje,16 sa svim obzirima pre-

ma njihovom polu i uz ne manje povoljno postupanje koje se pri-
znaje mu{karcima;
(4) ne smeju biti podvrgnuti fizi~kom saka}enju ili nau~nim ekspe-
rimentima;
(5) represalije ne mogu biti izvr{ene nad ratnim zarobljenicima.
c. Slede}e treba da ostane u posedu ratnih zarobljenika:
(1) uniforma i za{titna oprema, kao {to su {lem, pancirna ode}a, za-
{titna maska i ABH oprema;
(2) odlikovanja, obele`ja, oznake ~ina, pribor za jelo, paketi s hra-
nom i boce s vodom;
(3) li~ne isprave i plo~ice za identifikaciju (matrikule);
(4) ode}a.
d. Novac i vrednosti mogu biti oduzeti od ratnih zarobljenika samo po
nare|enju stare{ine, ukoliko mogu biti upotrebljeni za omogu}ava-
nje bekstva. Mogu biti oduzeti samo da bi bili ~uvani na sigurnom i
moraju biti vra}eni vlasnicima, obi~no kada bivaju sme{teni u stal-
ni logor ili, najkasnije, prilikom repatrijacije.
e. Slede}e moè biti oduzeto od ratnih zarobljenika:
(1) oru`je i municija;
(2) vojna oprema koja ne sluì za li~nu za{titu;
(3) dokumenti od vojne vrednosti kao {to su nare|enja, mape i dnev-
nici koji sadrè vojne informacije.
f. Ratni zarobljenici moraju biti identifikovani, tako da se od njih tra-
ì broj njihove plo~ice za identifikaciju, ~in, ime i datum ro|enja.
Ovim se ne zabranjuje postavljanje drugih pitanja, budu}i da ratni
zarobljenici mogu biti vredan izvor obave{tajnih podataka, ali se ne
sme vr{iti nikakva telesna ili moralna tortura, niti bilo kakva prinu-
da da bi se do{lo do informacija.17 Za ispitivanje ratnih zarobljeni-
ka, vidi poglavlje 13.
g. Ratni zarobljenici kojima je potrebna medicinska nega, moraju biti
tretirani {to je pre mogu}e. Oni koji su ozbiljno ranjeni ili bolesni
treba da {to pre budu evakuisani sanitetskim kanalima.18
16 @K III, ~lan 14.

17 @K III, ~lan 17.
18 @K III, ~lan 15.
53
h. Oni treba da budu {to brè evakuisani iz zone sukoba u stalne zaro-
bljeni~ke logore. Dok ~ekaju evakuaciju, ne smeju nepotrebno biti
izloèni opasnosti.19 Nezakonito je ubijati ratne zarobljenike na
osnovu samoza{tite ili zato {to bi njihovo zadràvanje moglo ugrozi-
ti vojne operacije. Za evakuaciju, pogledajte poglavlje 13.
i. Najmanja potrebna sila treba da bude upotrebljena da bi se spre~ilo
bekstvo ratnih zarobljenika. Smrtonosna sila moè se upotrebiti sa-
mo ako bi manje ozbiljne mere bile neefikasne, ali je potrebno naj-
pre izdati upozorenje, osim ako okolnosti to ne dozvoljavaju.
j. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja o tome da li zarobljeno lice ima
pravo na status ratnog zarobljenika, na primer, pretpostavlja se da
je civil, {pijun ili pla}enik, mora se sa njim postupati kao sa ratnim
zarobljenikom, sve dok nadle`ni sud ne odredi njegov status. Okol-
nosti prilikom njegovog zarobljavanja i bilo {ta neuobi~ajeno, kao
{to je poku{aj zarobljenog lica da sakrije svoj pravi identitet, mora-
ju biti prijavljene.
k. Neki neborci koji su pridruèni oruànim snagama, tako|e imaju
pravo na status ratnih zarobljenika; vidi ta~ku 1019.
Status ratnog zarobljenika

1017. Sa svim pripadnicima oruànih snaga, osim sanitetskog i verskog oso-
blja, kada su zarobljeni, treba postupati kao sa ratnim zarobljenicima.
1017.1. Osim pripadnika oruànih snaga, slede}e su glavne kategorije lica koja
imaju pravo na status ratnih zarobljenika:
a. Civili ovla{}eni da se pridruè oruànim snagama, kao {to su civilni
~lanovi posada vojnih vazduhoplova, ratni dopisnici i pripadnici civilnih
slu`bi za snabdevanje, odràvanje, rad i socijalno staranje. Ovi civili tre-
ba da nose posebnu legitimaciju koja potvr|uje njihov status.
b. Mornari trgova~kih brodova i posade civilnih vazduhoplova, ukoli-
ko nemaju pravo na povoljnije postupanje na osnovu drugih odredbi me-
|unarodnog prava.
1017.2. Postoje dve dodatne kategorije u vezi sa pripadnicima oruànih snaga oku-
pirane teritorije, odnosno oni koji su prihva}eni na neutralnoj teritoriji. Pre-
poru~uje se da ~lanovi posada civilnih vazduhoplova i trgova~kih brodova
budu oslobo|eni i repatrirani, ukoliko nisu direktno u~estvovali u neprija-
teljstvima.
1017.3. Ukoliko postoji potreba da zarobljeni pripadnici sanitetskog i verskog
osoblja neguju ratne zarobljenike odnosno vr{e bogosluènje, mogu biti
19 @K III, ~lan 20
54
zadràni u tu svrhu. U suprotnom treba da budu oslobo|eni. Pogledajte ta~-

ku 1315.
Dalje postupanje sa ratnim zarobljenicima

1018. Za vi{e informacija o postupanju sa ratnim zarobljenicima, vidi pogla-
vlje 14.
Civili koji obavljaju posao u ratnoj zoni

1019. U ratnoj zoni mogu da se na|u civili koji obavljaju svoj posao, kao npr. slu-
`benici Ujedinjenih nacija, delegati Me|unarodnog komiteta Crvenog kr-
sta, ~lanovi nevladinih organizacija za pomo} ili predstavnici medija koji
nisu akreditovani ratni izve{ta~i. Ova lica su civili koji ne smeju da u~e-
stvuju u neprijateljstvima, ne smeju da se pridruè ili da se angaùju od
oruànih snaga strane u sukobu, niti da izvr{avaju zadatke vojne prirode u
ime strane u sukobu. Nemaju status ratnih zarobljenika ako padnu u ruke
strane u sukobu i treba da budu oslobo|eni, iako je mogu}e da se ograni~i
njihova sloboda kretanja, ukoliko bi njihovo prisustvo uticalo na izvo|enje
vojnih operacija ili bi ih dovelo u opasnost. Pogledajte dalje Odeljak V. Od
strana u sukobu se traì da omogu}e, koliko je to u njihovoj mo}i, da Me-
|unarodni komitet Crvenog krsta obavlja svoju humanitarnu funkciju u ci-
lju za{tite i pomo}i `rtvama sukoba.
[pijuni
1020. [pijuni nemaju pravo na status ratnih zarobljenika
1020.1. Ukoliko bi bili zarobljeni, sa {pijunima treba postupati na sli~an na~in kao
sa ratnim zarobljenicima i njihov status treba da bude odre|en sudskim pu-
tem.
1020.2. Pripadnici oruànih snaga koji prikupljaju obave{tajne podatke na teritori-
ji pod kontrolom neprijatelja, ne mogu biti tretirani kao {pijuni ukoliko su
u uniformi. âk i ako nisu u uniformi, pripadnici oruànih snaga koji su bi-
li uklju~eni u {pijuniranje, prestaju da budu {pijuni po povratku u svoje vla-
stite snage. Ukoliko su nakon toga zarobljeni, ne mogu biti ka`njeni za svo-
je ranije {pijunske aktivnosti.
Versko osoblje
1021. Versko osoblje na slu`bi u oruànim snagama ima za{ti}en status i ne
sme se napadati. Ono treba da nosi belu traku oko ruke sa znakom cr-
venog krsta ili crvenog polumeseca i posebnu legitimaciju.
55
1021.1. Konvencije ne govore o no{enju oru`ja od strane verskog osoblja. Budu}i

da postoji specifi~an izuzetak u slu~aju sanitetskog osoblja, ali ne i za ver-
sko osoblje, preporu~uje se da versko osoblje uop{te ne nosi oru`je.
1021.2. O zadràvanju verskog osoblja, pogledajte ta~ku 1425.
Bela zastava (zastava primirja)

1022. Bela zastava primirja koristi se da se pokaè namera da se pregovara
sa neprijateljem. Nije obavezno da predstavlja nameru za predajom,
iako moè da ima to zna~enje.
1022.1. Strana koja istakne belu zastavu mora obustaviti vatru i, ukoliko je tako,
druga strana mora da uradi isto. Nije, me|utim, obavezna da primi stranu sa
zastavom, koja moè biti vra}ena ukoliko tako zahteva takti~ka situacija.
1022.2. Strana sa zastavom se ne sme napadati i, po zavr{etku misije, mora joj se
dozvoliti da se vrati na svoje poloàje.
1022.3. Nema potrebe da se neko izlaè opasnosti kada je bela zastava istaknuta.
Strana sa zastavom treba da istupi napred.
1022.4. Bela zastava odnosi se samo na trupe koje je istaknu i nije obavezuju}a za
sve neprijateljske jedinice. Ovo moè dovesti do komplikovane situacije
gde neke od neprijateljskih jedinica èle da komuniciraju i obustave vatru,
dok druge èle da nastave borbu. U takvoj situaciji potrebna je krajnja oba-
zrivost i dobra vera.
1022.5. Grupa parlamentaraca sa zastavom je obi~no mala, sa nekoliko ~lanova,
nosiocem zastave, prevodiocem i vezistom. Preporu~uje se da nose samo
lako naoruànje za samoodbranu i da, ukoliko putuju vozilom, ono nije
opremljeno ofanzivnim naoruànjem.
1022.6. êsto belu zastavu koriste civili. U ovakvom slu~aju oni pre ukazuju na
svoje prisustvo, nego na èlju za pregovorima ili predajom.
56
POGLAVLJE 11
OFANZIVNE OPERACIJE
Definicije
Ofanzivne operacije
1101. Ofanzivne operacije uklju~uju i sve ofanzivne akcije u odbrambenoj
situaciji, npr. protivnapade, upade i patrole svih vrsta izvedene sa od-
brambenog poloàja.
Napadi
1102. Napad je akt primene sile prema protivniku, bilo da je izvr{en u napa-
du ili u odbrani.1
1102.1. Re~ ‘napad’ pokriva ceo spektar situacija, od pojedina~nog slu~aja vojnika
koji otvara vatru iz pu{ke, do artiljerijskog granatiranja ili cele serije indi-
vidualnih i grupnih akcija u okviru neke ve}e ofanzive. Pravila o napadu
koja slede primenjuju se na sve napade, ~ak i one izvedene na teritoriji stra-
ne u sukobu koja se nalazi pod protivni~kom okupacijom i jednako se pri-
menjuju na ratovanje na moru ili u vazduhu kada je usmereno na ciljeve na
zemlji.
Odgovornost
1103. Oni koji planiraju ili odlu~uju o napadu moraju:2
a. preduzeti sve {to je mogu}e da se uvere da se radi o vojnom cilju.
b. preduzeti sve mogu}e mere predostro`nosti pri izboru oru`ja i tak-
tike da bi se izbegli, ili sveli na najmanju meru, slu~ajni gubici ìvo-
ta civila, povrede civila ili o{te}enje civilnih objekata.
c. otkazati ili obustaviti napad ako se moè o~ekivati da }e njegovi slu-
~ajni efekti biti nesrazmerno veliki u odnosu na o~ekivanu vojnu
prednost postignutu napadom (pravilo proporcionalnosti).
d. dati unapred efikasno upozorenje o napadu koji moè ugroziti civil-
no stanovni{tvo, osim ako okolnosti to ne dopu{taju.
1103.1. Zahtev da se preduzmu mere predostro`nosti prilikom napada primenjuje
se na sve uklju~ene u planiranje, nare|ivanje i izvo|enje vojnih operacija.

2 DP I, ~lan 57.
57
1103.2. Napad treba da bude obustavljen ili otkazan ako postane jasno da cilj nije
vojni ili da je obuhva}en posebnom za{titom, ili ako se moè o~ekivati da
}e prouzrokovana slu~ajna {teta biti nesrazmerna o~ekivanoj vojnoj pred-
nosti (pravilo proporcionalnosti).3 Ovo predstavlja obavezu ne samo za one
koji nare|uju, ve} i za one koji izvode napad. Pogledajte, tako|e, poglavlje
9. o vojnom zadatku.
Ciljevi
1104. Napade treba usmeriti samo protiv vojnih ciljeva.4
Definicija vojnog cilja

1104.1. [to se ti~e objekata, vojni ciljevi su ograni~eni na one koji po svojoj
prirodi, lokaciji, nameni ili kori{}enju efikasno doprinose vojnoj akci-
ji i ~ije potpuno ili delimi~no uni{tenje, zauzimanje ili neutralizacija u
uslovima koji vladaju u to vreme pruàju odre|enu vojnu prednost.5
1104.2. Definicija je ograni~ena na objekte. Neprijateljski borci tako|e mogu da
budu napadnuti, iako nisu objekti, kao i zemlji{te, ako zbog svoje takti~ke
ili strate{ke va`nosti efikasno doprinose vojnoj akciji.
Primeri vojnih ciljeva

1104.3. Vojni ciljevi nisu samo objekti vojne prirode, kao {to su tenkovi i vojni avi-
oni, nego i objekti civilne prirode koji efikasno doprinose vojnoj akciji, npr.
komunikacije i instalacije za napajanje elektri~nom energijom, i proteù se
do ciljeva u pozadini, daleko od borbenih linija.
1104.4. Civilna zgrada postaje vojni cilj ako je kori{}ena u vojne svrhe, npr. ako se
jedna zgrada sa kancelarijama koristi kao vojna komanda, ili se ku}a kori-
sti kao snajpersko gnezdo, ili se u ambaru skrivaju vojna vozila.
1104.5. Objekti gde civili izvr{avaju poslove vojne prirode, kao {to su fabrike mu-
nicije u kojima rade isklju~ivo civili, tako|e mogu da budu vojni cilj.
1104.6. Zemlji{na podru~ja, kao {to su uzvisine ili prilazi, tako|e mogu da budu
vojni cilj ako je potrebno da se zauzmu ili da se spre~i da budu upotreblje-
ni od strane neprijatelja.
1104.7. Slede}i su primeri mogu}ih vojnih ciljeva (treba upamtiti da ovo nije iscrp-
na lista i sama ~injenica da je neki objekt na listi ne zna~i da se obavezno
radi o vojnom cilju. Da bi se kvalifikovao kao vojni cilj treba da daje efi-
kasan doprinos vojnoj akciji i njegova neutralizacija, u datim okolnostima,
mora pruàti definitivnu vojnu prednost. Neutralizacija ne zna~i obavezno
3 DP I, ~lan 57. stav 2(b)
4 DP I, ~lan 48.
5 DP I, ~lan 52. st. 2. i 3.
58
POGLAVLJE 11 - OFANZIVNE OPERACIJE
i uni{tenje, ve} zna~i da se preduzme sve {to je potrebno da se objekat iz-

baci iz akcije ili onesposobi. Ono {to je vojni cilj danas, ne mora to da bu-
de sutra, zbog toga {to su se u me|uvremenu promenile okolnosti):
vojno osoblje i lica koja u~estvuju u borbama, a nisu pripadnici oruànih
snaga; vojni objekti, vojna oprema, uklju~uju}i vojna vozila, oru`ja, muni-
ciju i skladi{ta goriva, mesta gde se izvode vojni radovi, uklju~uju}i i od-
brambene radove i utvr|ivanja, vojni depoi i postrojenja, uklju~uju}i i pro-
izvodnju ili razvoj vojnog snabdevnog materijala i drugog materijala od voj-
ne vrednosti, uklju~uju}i metalur{ku, ma{insku i hemijsku industriju koja
podràva ratne napore; zemlji{na podru~ja od vojne va`nosti, kao {to su br-
da, prolazi i mostobrani; èlezni~ke pruge, luke, aerodromi, mostovi, glavni
putevi, kao i tuneli i kanali; naftna postrojenja i druga postrojenja za proiz-
vodnju elektri~ne energije; komunikacione instalacije, uklju~uju}i radio i te-
leviziju, kao i telegrafske stanice koje se koriste u vojnim komunikacijama.6
Za{tita civila
1105. U izvo|enju vojnih operacija mora se stalno voditi ra~una o tome da se
po{tedi civilno stanovni{tvo, civili i civilni objekti.7
1105.1. Prilikom izvo|enja vojnih operacija mora se voditi ra~una da se svedu na
najmanju meru patnje civilnog stanovni{tva, koliko to okolnosti dozvolja-
vaju, npr. kod upotrebe civilnih objekata, izgradnje fortifikacija ili kod raz-
me{tanja i preme{tanja trupa.
Za{tita civila od napada i zastra{ivanja

1106. Civilna lica:
a. civilno stanovni{tvo i pojedini civili ne smeju biti napadnuti;
b. zabranjeni su akti ili pretnje nasiljem kojima je glavni cilj da zastra-
{e civilno stanovni{tvo;
c. civili }e uìvati za{titu ukoliko direktno ne u~estvuju u neprijatelj-
stvima.8
1106.1. Pripadnici snaga angaòvanih u mirovnim operacijama u skladu sa Pove-
ljom Ujedinjenih nacija smatraju se civilima i uìvaju istu za{titu sve dok i
sami ne postanu strana u oruànom sukobu. Novinari na profesionalnim za-
dacima u podru~ju oruànih sukoba su tako|e civili.
6 A. P. V. Rogers, Law on the battlefield, Manchester University Press, 1996, str. 37

8 DP I, ~lan 51. st. 2. i 3.
59
Za{tita civilnih objekata od napada

1107. Civilni objekti ne smeju biti predmet napada.9
1107.1. Civilni objekti uklju~uju:
a. gradove, mesta i sela;
b. gra|evine i postrojenja koja koriste civili, sve dok nisu kori{}eni u voj-
ne svrhe, kao {to su stambene ~etvrti i ku}e, stambeni blokovi i stanovi,
fabrike i radionice gde se proizvode dobra koja nisu od vojne va`nosti,
kancelarije, prodavnice, tr`nice i skladi{ta, farme i {tale, {kole, muzeji,
bogomolje i sli~ne gra|evine, kao i sredstva transporta, npr. civilni avi-
oni, automobili, vozovi, tramvaji i autobusi.
c. namirnice, poljoprivredne oblasti za proizvodnju hrane, izvori, bunari,
vodosnabdevni sistem i drugi izvori vode.
1107.2. Posebna za{tita data je bolnicama, mestima interniranja i logorima za ratne
zarobljenike.
1107.3. înjenica da se vojni cilj nalazi u naseljenom podru~ju zna~i da civili i ci-
vilni objekti trpe indirektnu {tetu ako su ti ciljevi napadnuti, ali pogledajte
pravilo proporcionalnosti u ta~ki 1108.1.
1107.4. Ukoliko se dvoumite, objekti treba da budu smatrani civilnim.
Koncept i sredstva za izvo|enje operacija

1108. Zabranjeni su napadi vr{eni bez izbora ciljeva ili koji uzrokuju nesra-
zmerne slu~ajne efekte.10
Procena stare{ine
1108.1. Stare{ina je odgovoran za usmeravanje napada protiv vojnih ciljeva (pravi-
lo razlikovanja). âk i kada napada vojne ciljeve, ne sme da prouzrokuje
slu~ajnu {tetu koja je nesrazmerna vojnoj prednosti o~ekivanoj od napada
(pravilo proporcionalnosti).
1108.2. Stare{ina mora da razmotri razli~ite faktore kada odlu~uje o tome koje
oru`je ili taktiku da koristi, u cilju neutralizacije vojnog cilja uz najmanju
mogu}u slu~ajnu {tetu:
a. va`nost cilja i hitnost situacije;
b. obave{tajne podatke o cilju, npr. za {ta se koristi, ili }e biti kori{}en, i kada;
c. koja oru`ja ima na raspolaganju, njihov domet, preciznost i radijus dej-
stva;
60
POGLAVLJE 11 - OFANZIVNE OPERACIJE
d. uslove koji mogu da uti~u na preciznost, npr. zemlji{te, vremenski uslo-

vi, no} ili dan;
e. ~inioci koji uti~u na slu~ajne gubitke ili {tetu, kao {to su blizina civila ili ci-
vilnih objekata, blizina drugih za{ti}enih objekata ili podru~ja i da li su oni
naseljeni, ili je mogu}e osloba|anje opasnih supstanci kao rezultat napada;
f. rizik po vlastite trupe u odnosu na razli~ite opcije koje mu stoje na ras-
polaganju.
1108.3. Napadi vr{eni bez izbora ciljeva su oni koji nisu usmereni na odre|eni voj-
ni cilj ili kod kojih se primenjuje taktika ili oru`je koji ne mogu biti upra-
vljeni na odre|eni vojni cilj ili kr{e pravilo proporcionalnosti.11 Primeri su
otvaranje vatre iz oru`ja u generalnom pravcu cilja ili bombardovanje na-
seljenih podru~ja umesto odabira pojedina~nih vojnih ciljeva koji se tamo
nalaze.
1108.4. Ova zabrana ne spre~ava nas da onemogu}imo neprijatelju pristup nekom
podru~ju koje je vojni cilj uz upotrebu, na primer, artiljerijske vatre ili po-
laganjem mina, iako se u ovakvom slu~aju primenjuje pravilo proporcio-
nalnosti.
1108.5. [ta }e se smatrati napadom vr{enim bez izbora ciljeva zavisi}e od okolnosti.
a. U situaciji kada imamo ra{irenu formaciju tenkova u slabo naseljenom
podru~ju, bila bi dozvoljena upotreba oru`ja koje ima dejstvo na ve}em
prostoru daleko pre nego {to bi bio dozvoljen napad na jednu fabriku mu-
nicije u centru gusto naseljenog grada.
b. Vojni ciljevi raspore|eni oko gusto naseljenih podru~ja moraju se treti-
rati kao odvojeni vojni ciljevi i da tako odvojeno budu napadnuti.
c. Artiljerijska vatra moè da se koristi da bi se spre~io pristup neprijatelja
nekom podru~ju ili da bi se izvr{ila priprema pe{adijskog napada, ali mo-
ra da se po{tuje pravilo proporcionalnosti (vidi ta~ku 1108.1).
Vreme
1109. Pravila razlikovanja i proporcionalnosti zahtevaju od stare{ina da pa-
`ljivo razmotre vreme napada.
1109.1. Na primer, ako je fabrika koja proizvodi ratni materijal zatvorena ili je most
pust za vreme no}i, to bi bilo najbolje vreme da se napadnu.
Upozorenje civilnom stanovni{tvu

1110. Stare{ina je odgovoran da u slu~aju napada razmotri mogu}nost izda-
vanja prethodnog upozorenja.
11 DP I, ~lan 51. st. 4. i 5.
61
1110.1. Ovo upozorenje o napadu koji moè da ima posledice po civilno stanovni-
{tvo dozvoljava im da se evakui{u ili barem sklone. Naravno, upozorenje
mora da bude stvarno i efikasno. Mora dopreti do civila kojima je namenje-
no. Mora im se dati potrebno vreme za reakciju. Upozorenje se moè dati
putem radija, televizije, izbacivanjem letaka ili, u dana{njem svetu, putem
interneta. Napada~ moè da odustane od izdavanja upozorenja ako okolno-
sti to ne dozvoljavaju, odnosno kada specifi~ne okolnosti planirane vojne
operacije onemogu}avaju obave{tavanje branilaca, jer cilj operacije tada ne
bi bio postignut, na primer, ako je faktor iznena|enja presudan za uspeh ce-
le operacije.
62
POGLAVLJE 12
ODBRAMBENE OPERACIJE
Predostro`nost u odbrani
1201. Branioci su obavezni da na najmanju mogu}u meru svedu civilne `r-
tve i du`ni su da:
a. uklone civile iz okoline vojnih ciljeva;
b. izbegavaju lociranje vojnih objekata u okviru ili blizu gusto naselje-
nih podru~ja;
c. preduzmu mere predostro`nosti da za{tite civilno stanovni{tvo od
opasnosti koje proizlaze iz vojnih operacija;1
d. ne koriste za{ti}ene objekte i/ili lica kao {tit za vojne akcije ili cilje-
ve. Takva praksa predstavlja ratni zlo~in.
1201.1. Zabranjeno je da se koristi ljudski {tit ili da se civilni objekti koriste kao {tit
za vojne operacije, ali I Dopunski protokol ide i dalje i postavlja pozitivnu
obavezu, da dràve preduzmu takve mere kao {to je evakuacija civila iz
opasnih podru~ja, obezbe|ivanje skloni{ta od opasnosti iz vazduha i druge
mere civilne za{tite, kao i da se izbegava lociranje vojnih ciljeva u gusto
naseljenim podru~jima.
1201.2. a. Obaveza da se preduzmu mere predostro`nosti leì prvenstveno na civil-
nim vlastima dràve koja je napadnuta. Iako se ova obaveza javlja samo
u vreme rata, zahteva zna~ajno mirnodopsko planiranje i obezbe|ivanje
sredstava, na primer, kada se planira lokacija vojnih postrojenja.
b. Vojne vlasti tako|e treba da pa`ljivo razmotre gde su trupe i privremena
vojna postrojenja razme{teni, mada razme{tanje u selima ili drugim nase-
ljenim podru~jima nije isklju~eno, ako za to postoje dobri vojni razlozi.
Najva`nije je da postoji bliska saradnja izme|u civilnih i vojnih vlasti.
1201.3. Ukoliko branilac ne po{tuje ove zahteve, to ne osloba|a napada~a odgovor-
nosti da preduzme mere predostro`nosti prilikom napada; vidi poglavlje 11.
1201.4. Kada do|e do kontakta suprotstavljenih kopnenih snaga, treba razmotriti
prepu{tanje nebranjenih podru~ja neprijatelju da bi izbegli nepotrebnu {te-
tu ili gubitke ìvota.
1201.5. a. Mere predostro`nosti koje mogu da se preduzmu u mnogome }e zavisiti
od okolnosti pojedinog slu~aja.
1 DP I, ~lan 58.
63
b. Evakuaciju civila iz opasnih podru~ja moè da bude te{ko planirati una-

pred, jer ono {to danas predstavlja vojnih cilj, sutra to mo`da ne}e biti
zbog promenjenih okolnosti. Evakuacija sama po sebi uzrokuje pote{ko-
}e i verovatno }e da bude izvr{ena u slu~aju neposredne opasnosti.
c. Veliki je broj mera predostro`nosti koje mogu da budu preduzete, uklju-
~uju}i:
(1) obezbe|ivanje skloni{ta u slu~aju bombardovanja,
(2) obezbe|ivanje zaklona, kamuflaà i alternativnih puteva u cilju za{ti-
te od snajperske vatre,
(3) obezbe|ivanje vatrogasne slu`be,
(4) obezbe|ivanje medicinske evakuacije i nege,
(5) nuklearno-hemijsko-biolo{ku za{titu,
(6) mere zamra~ivanja,
(7) emitovanje upozorenja o vazdu{nim napadima i bombardovanju, i
(8) obeleàvanje minskih polja.
Civilna za{tita
1202. Organizacija civilne za{tite, njihovo osoblje i objekti bi}e po{tovani i
za{ti}eni. One imaju pravo da vr{e zadatke civilne za{tite, osim u slu-
~aju imperativnih vojnih potreba.2
1202.1. a. Civilna za{tita je za{tita civilnog stanovni{tva od ratnih opasnosti i po-
kriva niz aktivnosti, od kontrole zamra~ivanja, obezbe|ivanja skloni{ta i
organizovanja evakuacije, preko obezbe|ivanja medicinskih, vatroga-
snih i usluga odràvanja, do dekontaminacije i obeleàvanja opasnih
podru~ja. Prvenstveno je odgovornost civilnih vlasti.
b. Vojne vlasti mogu da budu pozvane da pomognu npr. kod pruànja me-
dicinske pomo}i ili kod izvo|enja inènjerijskih aktivnosti. Vojno oso-
blje dodeljeno isklju~ivo na slu`bu u civilnoj za{titi za vreme trajanja su-
koba, smatra se osobljem civilne za{tite i za{ti}eno je, mada ima pravo
na status ratnih zarobljenika ako padne u ruke neprijatelju.
1202.2. Osoblje civilne za{tite (uklju~uju}i i osoblje civilne za{tite neutralnih drà-
va koje pomaè u podru~ju operacija), zgrade, skloni{ta, transporti i opre-
ma treba da istaknu za{titni znak.
1202.3. Osoblje civilne za{tite moè da bude naoruàno lakim li~nim oru`jem da bi
odràvalo red ili za samoodbranu, ali oni, kao i jedinice civilne za{tite, ne
2 DP I, ~lan 62.
64
POGLAVLJE 12 - ODBRAMBENE OPERACIJE
smeju direktno u~estvovati u neprijateljstvima. Ukoliko u~estvuju, gube

za{titu.3
Lokacija sanitetskih jedinica

1203. Sanitetske jedinice moraju da budu raspore|ene, u granicama mogu}-
nosti, daleko od vojnih ciljeva.4 Shodno tome, vojni ciljevi ne treba da
budu locirani u blizini sanitetskih jedinica.
1203.1. Nikakva razdaljina nije posebno odre|ena. U slu~aju vojnih sanitetskih je-
dinica, o tome treba da odlu~i vojni stare{ina uzimaju}i u obzir:
a. prirodu jedinice – da li se radi o stanici prve pomo}i, poljskoj ambulan-
ti, poljskoj bolnici ili stacionarnoj bolnici,
b. potrebu da bude locirana u blizini jedinica kojima daje podr{ku,
c. geografske faktore i teren,
d. vrste oru`ja za koje se o~ekuje da }e biti upotrebljene od strane neprija-
telja i njihov radijus dejstva,
e. mogu}nost lociranja jedinice negde drugde.
1203.2. Ukoliko je potpuno opremljena civilna bolnica stavljena na raspolaganje
vojnom stare{ini, ali je sme{tena u blizini aerodroma koji bi lako mogao da
bude vojni cilj, prednost raspolaganja takvim objektom moè da prevagne
nad nedostatkom njegove lokacije. Mere bi trebale da budu preduzete, po-
stavljanjem ograda, prilaznim putevima i tome sli~no, da bi se jasno ukaza-
lo da je bolnica objekat odvojen od aerodroma.
Uni{tavanje imovine
1204. Uni{tavanje imovine mora uvek da bude opravdano vojnom potrebom.
1204.1. To zna~i ili da je imovina vojni cilj, ili da je potrebno da se o{teti ili uni{ti
u cilju konstruisanja vojnih odbrambenih utvr|enja ili sistema. Nije dozvo-
ljeno da se uni{ti ili o{teti imovina jednostavno da bi se spre~ilo da bude
upotrebljena od civila ili da bi se oni oterali. Za uni{tavanje na okupiranoj
teritoriji, vidi ta~ku 1807.1.
3 DP I, ~l. 61-67.
4 @K I, ~lan 19.
65
POGLAVLJE 13
SANITETSKA PITANJA
Znak za{tite sanitetske slu`be

1301. Me|unarodno priznati znaci za{tite sanitetske slu`be su crveni krst i
crveni polumesec na beloj podlozi.1
1301.1. Namena
a. Kada su neprijateljski borci izba~eni iz akcije ranjavanjem, vojni cilj je
postignut i vojna potreba ustupa mesto diktatima humanosti koji obezbe-
|uju njihovu negu.
b. Iz ovog razloga sanitetskim slu`bama treba brzi pristup do ranjenih i, bu-
du}i da oni nisu borci i ne predstavljaju vojnu pretnju, dat im je za{ti}e-
ni status koji im omogu}ava da neometano pruàju medicinske usluge u
borbenoj zoni.
c. Da bi bili odmah prepoznati kao sanitetsko osoblje i da ne bi bili pred-
met napada, dodeljen im je me|unarodno priznati za{titni amblem.
1301.2. Upotreba. Za{titni znak raspoznavanja koristi se da se obeleè za{ti}ene
medicinske zgrade, transporti, oprema i osoblje.
1301.3. Ko koristi znak? Iako ga prvenstveno koriste vojne sanitetske i verske slu-
`be u vreme mira ili u vreme oruànog sukoba, znak mogu da koriste, u
vreme oruànog sukoba, ovla{}ene2 civilne sanitetske jedinice i transporti,
kao i civilno sanitetsko osoblje na okupiranim teritorijama ili na mestima
gde se vode ili se veruje da }e se voditi borbe.3
1301.4. Izvo|enje nesanitetskih vojnih operacija pod za{titom znaka za{tite je rat-
ni zlo~in i te{ko kr{enje 1. Dopunskog protokola.4
1301.5. Kamufliranje
a. Budu}i da znak treba nositi u skladu sa uputstvima nadle`nih vojnih vla-
sti,5 nije obavezno da se znak nosi i moè da se kamuflira prema odluci
lokalnog takti~kog stare{ine. Stare{ina mo`da smatra da nije uputno da
pokaè neprijatelju kolike mu snage stoje na raspolaganju, posebno pri-
likom raspore|ivanja.
1 @K I, ~l. 38. i 39.

2 Svaka zemlja treba da odredi koje su vlasti nadle`ne da daju ta ovla{}enja.
3 DP I, ~lan 18.
4 DP I, ~lan 85. stav 3(f).
5 @K I, ~lan 39.
66
POGLAVLJE 13 - SANITETSKA PITANJA
b. Budu}i da je va`no da sanitetske jedinice dobiju maksimalnu za{titu, ka-

muflaà treba da bude privremena i treba je ukloniti ~im po~nu borbe.
Sanitetske jedinice ne gube svoj za{ti}eni status zbog propusta da istak-
nu amblem, ve} {to iz prakti~nih razloga raspoznavanje postaje te{ko za
neprijatelja.
Definicija ranjenika i bolesnika

1302. Ranjeni i bolesni su lica, vojna ili civilna, kojima je zbog povrede, bo-
lesti ili drugih fizi~kih ili mentalnih poreme}aja ili te{ko}a potrebna le-
karska pomo} i nega i koja se uzdràvaju od svakog akta neprijatelj-
stva.6
1302.1. Ranjeni i bolesni nisu samo oni ranjeni na bojnom polju, ve} bilo ko kome
je potrebna lekarska nega, uklju~uju}i porodilje, novoro|en~ad i druga lica
kojima je potrebna hitna medicinska pomo} ili nega, kao {to su nemo}ni ili
trudnice.
Za{tita ranjenika i bolesnika

1303. a. Ranjeni i bolesni imaju za{ti}eni status. Ne smeju biti predmet na-
pada. Sa njima se mora ~ove~no postupati. Nasilje i biolo{ki eks-
perimenti su zabranjeni. Prema ènama treba postupati s po{to-
vanjem, sa svim obzirima koji se duguju njihovom polu i one mo-
raju uìvati isto tako povoljno postupanje koje se priznaje mu-
{karcima.
b. Strane u sukobu moraju da im pruè medicinsku pomo}. Ne mogu
se namerno ostaviti bez medicinske pomo}i, niti izloìti zaraznim
bolestima ili infekciji.
c. Prioritet u postupanju diktiran je isklju~ivo medicinskim razlozima.
d. U svako doba, a naro~ito posle borbe, moraju se potraìti i sakupiti
ranjeni i bolesni. Moè da se ugovori prekid vatre da bi se dozvolilo
sakupljanje i evakuacija ranjenika sa bojnog polja i okruènih pod-
ru~ja.
e. Sve ove obaveze treba da budu izvr{ene bez ikakve negativne diskri-
minacije zasnovane na polu, rasi, narodnosti, veroispovesti, politi~-
kim mi{ljenjima ili sli~nim kriterijumima.7
1303.1. Vaàn je uslov za{ti}enog statusa da se ranjeni i bolesni uzdrè od bilo ka-
kvog akta neprijateljstva. Ukoliko tako ne u~ine, nisu za{ti}eni od napada.
6 DP I, ~lan 8(a).
7 @K I, ~lan 12.
67
Podaci o ranjenicima i bolesnicima

1304. Strane u sukobu du`ne su da popi{u sve podatke o ranjenima i bolesni-
ma protivni~ke strane koji su pali pod njihovu vlast. Ti podaci o njima
moraju se dostaviti nacionalnom birou za obave{tenja.8
1304.1. Nacionalni biro za obave{tenja mora da bude ustanovljen u svakoj zemlji
uklju~enoj u oruàni sukob, da prikuplja i {alje informacije vezane za mr-
tve, ranjene i bolesne, ratne zarobljenike i internirana lica. Tako|e, verovat-
no }e rukovati i informacijama o izbeglicama i nestalim licima i ima}e kon-
takte sa bilo kojim centralnim biroom za obave{tenja ili sa Centralnom slu-
`bom traènja Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta.
Status zarobljenih neprijateljskih ranjenih

ili bolesnih boraca
1305. Ranjenici i bolesnici jedne strane u sukobu koji su pali pod vlast pro-
tivnika bi}e ratni zarobljenici, ali se evakui{u medicinskim kanalima.9
Briga o ranjenicima i bolesnicima koji moraju

da budu prepu{teni neprijatelju
1306. Ukoliko nije mogu}e da se evakui{u vlastiti ranjenici i bolesnici i oni
moraju da se prepuste neprijatelju, ostavi}e se s njima, ukoliko je to
mogu}e, jedan deo svog sanitetskog osoblja i materijala da pripomog-
ne njihovoj nezi.10
1306.1. Ovo sanitetsko osoblje ne postaju ratni zarobljenici, ali mogu da budu za-
dràni od strane neprijatelja onoliko dugo koliko je potrebno da neguju ra-
njenike i bolesnike svojih oruànih snaga koji se nalaze u zarobljeni{tvu;
vidi ta~ku 1315.
Mrtvi
1307. a. Mrtvi uvek moraju da budu sakupljeni, posebno nakon borbe.
b. Moraju se preduzeti mere da se spre~i njihovo plja~kanje.11
c. Podatke o mrtvima, zajedno sa njihovim oporukama i predmetima
od vrednosti treba poslati u nacionalni biro za obave{tenja.12
d. Sahranjivanje ili spaljivanje moè da se izvr{i samo nakon pregleda
le{eva, po mogu}nosti od strane lekara. Le{evi se smeju spaljivati sa-
8 @K I, ~lan 16.
9 @K I, ~lan 14.
10 @K I, ~lan 12.
11 @K I, ~lan 15.
12 @K I, ~lan 16.
68
mo ako to iziskuju imperativni razlozi higijene ili razlozi koji prois-

ti~u iz veroispovesti umrlih.
e. Grobovi treba da budu popisani i obeleèni. Ovo je obi~no du`nost
Slu`be za grobove. 13
1307.1. Ovo se primenjuje na sve mrtve, bilo da su vojnici ili civili, pripadnici vla-
stitih ili neprijateljskih snaga.
1307.2. Stare{ine moraju da obezbede da vojnici pod njihovom komandom ne sa-
kate le{eve i ne uzimaju trofeje sa njih.
1307.3. Oru`je, municija i vojna oprema mogu da budu uzeti od mrtvih, ali ne da
budu zadràni kao suveniri i moraju se predati nadle`nim vojnim vlastima.
1307.4. Polovina dvostruke plo~ice o identitetu, kao i li~ne karte, testamenti i li~ni
predmeti treba da se proslede Slu`bi za grobove, tako da preminuli moè
da bude identifikovan i na|eni predmeti poslati njegovim srodnicima.
1307.5. Ukoliko se radi samo o plo~ici o identitetu iz jednog dela, ona treba da osta-
ne uz telo preminulog.
Poziv za pomo}
1308. Vojni stare{ina moè da pozove civilno stanovni{tvo da pomogne u sa-
kupljanju i nezi ranjenika i bolesnika. Ukoliko se oni odazovu, ili tako
urade na vlastitu inicijativu, za{ti}eni su od napada i moraju im se
obezbediti potrebna sredstva za izvr{enje tog zadatka.14
1308.1. Poziv moè da se uputi i Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta ili dru-
gim humanitarnim organizacijama kojima treba obezbediti istu za{titu i
sredstva.
Definicija sanitetskih jedinica

1309. Sanitetske jedinice su ustanove i druge jedinice, vojne ili civilne, orga-
nizovane u sanitetske svrhe, to jest radi traènja, sakupljanja, transpor-
ta, utvr|ivanja dijagnoze ili le~enja – uklju~uju}i pruànje prve pomo-
}i – ranjenika, bolesnika i brodolomnika, ili radi spre~avanja bolesti.15
1309.1. Medicinske jedinice uklju~uju bolnice, centre za transfuziju krvi, preven-
tivne medicinske centre i institute, medicinske depoe i medicinska i farma-
ceutska skladi{ta tih jedinica. Mogu biti stacionarne ili pokretne, stalne ili
privremene. Primeri idu od velikih civilnih gradskih bolnica, do privreme-
nih vojnih poljskih bolnica pod {atorima ili pokretnih vojnih poljskih am-
bulantnih jedinica.
13 @K I, ~lan 17.
14 @K I, ~lan 18.
15 DP I, ~lan 8.
69
Za{tita sanitetskih jedinica

1310. a. Sanitetske jedinice su za{ti}ene od napada. Ako padnu u ruke pro-
tivniku, mora im se dozvoliti da nastave sa svojom medicinskom
funkcijom sve dok Sila koja ih je zarobila ne preuzme na sebe ovu
odgovornost.16
b. Sanitetske jedinice gube za{titu ukoliko u~estvuju u neprijateljstvi-
ma. Me|utim, ~ak i kada je tako, pre nego budu napadnute obave-
zno je upu}ivanje ultimatuma.17
1310.1. Ne}e se smatrati kao radnje zbog kojih se gubi za{tita:18
a. ~injenica da je osoblje sanitetske jedinice naoruàno lakim li~nim naoru-
ànjem;
b. ~injenica da sanitetsku jedinicu ~uva odeljenje vojnika, straà ili oruà-
na pratnja;
c. ~injenica da se u jedinici privremeno nalazi li~no oru`je i municija odu-
zeti ranjenicima, a koje jo{ nije predato borbenoj jedinici;
d. ~injenica da se u sanitetskoj jedinici nalazi osoblje ili materijal veterinar-
ske slu`be (koji i koja ne podleè za{titi).
1310.2. Dozvoljeno je dopremanje u sanitetske jedinice ranjenika i bolesnika neme-
dicinskim transportom, kao {to su obi~na, neobeleèna vojna vozila ili he-
likopteri.
1310.3. Za lokaciju sanitetskih jedinica, vidi ta~ku 1203.
Definicija sanitetskog osoblja

1311. a. Sanitetsko osoblje su ona lica, vojna ili civilna, koje je jedna strana
u sukobu odredila isklju~ivo za sanitetske zadatke.19
b. Stalno sanitetsko osoblje su ona lica angaòvana isklju~ivo na priku-
pljanju, transportu i nezi ranjenih i bolesnih, ili na spre~avanju bo-
lesti.20
c. Privremeno sanitetsko osoblje su vojna lica, obi~no pripadnici bor-
benih jedinica, posebno obu~ena da budu pomo}ni bolni~ari, nosio-
ci ranjenika ili voza~i, ali kojima su sanitetske du`nosti samo sekun-
darna aktivnost.21
1311.1. Pod sanitetskim zadacima smatra se i upravljanje sanitetskim jedinicama ili
upravljanje operacijama sanitetskih transporta.
16 @K I, ~lan 19.
17 @K I, ~lan 21; DP I, ~lan 13.
18 @K I, ~lan 22; DP I, ~lan 13.
19 DP I, ~lan 8.
70
1311.2. U kategoriju stalnog sanitetskog osoblja uklju~uje se i sve osoblje sanitet-

skih jedinica i posade sanitetskih transporta, kao i osoblje nacionalnih dru-
{tava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, kao i osoblje ostalih dobrovolj-
nih dru{tava za pruànje pomo}i, tako da obuhvata doktore, medicinske se-
stre, hemi~are, voza~e, administraciju, nosioce ranjenika, kuvare i ~ista~e
koji pripadaju sanitetskim jedinicama.
Za{tita sanitetskog osoblja

1312. Stalno sanitetsko osoblje je za{ti}eno od napada. Pomo}no osoblje uì-
va istu za{titu samo dok izvr{ava sanitetske zadatke. U svakom slu~a-
ju gube za{titu ako direktno u~estvuju u neprijateljstvima.
1312.1. Da bi obezbedili njihovu za{titu dok izvr{avaju medicinske du`nosti, pre-
poru~uje se da se sanitetskom osoblju izdaju pisana nare|enja pretposta-
vljenog komandanta kojima se potvr|uje njihov status.
Legitimacije
1313. Stalno sanitetsko osoblje mora da nosi specijalne legitimacije, dèpnog
formata i vodootporne, sa fotografijom, potpisom i otiscima prstiju no-
sioca. Pomo}no sanitetsko osoblje mora da nosi specijalnu legitimaciju
kojom se potvr|uje njihova medicinska obuka i privremenost njihove
du`nosti.
Upotreba znaka za{tite

1314. a. Sanitetsko osoblje treba da nosi oko ruke belu traku sa znakom cr-
venog krsta ili crvenog polumeseca, ali, da bi bile punova`ne, trake
treba da budu overene i izdate od strane vojnih vlasti.22
b. Pomo}no sanitetsko osoblje, kada je angaòvano na medicinskim
du`nostima, nosi belu traku sa znakom raspoznavanja.
c. Kada izvr{ava svoju du`nost u borbenoj zoni, sanitetsko osoblje tre-
ba da nosi znak za{tite na svojoj ode}i i na kapi.23
1314.1. Budu}i da se traka mo`da ne}e videti iz daljine i ne}e sanitetskom osoblju
pruàti dovoljnu za{titu, oni mogu da nose zastavu sa znakom crvenog kr-
sta ili crvenog polumeseca, ili da stave zastavu na svoja vozila, ili da nose
znak crvenog krsta na svojoj ode}i.
20 @K I, ~lan 24; DP I, ~l. 8. i 9.

21 @K I, ~lan 25.
22 @K I, ~l. 39, 40.
23 DP I, Aneks I, ~lan 4. stav 2.
71
Zarobljeno stalno vojno sanitetsko osoblje

1315. a. Kada padnu u ruke neprijatelju, pripadnici stalnog sanitetskog oso-
blja ne postaju ratni zarobljenici, ali mogu da budu zadràni radi
pruànja medicinske nege ranjenim i bolesnim pripadnicima vlasti-
tih snaga koji se nalaze u zarobljeni{tvu.
b. Zadràno stalno vojno sanitetsko osoblje moè da bude zadràno sa-
mo onoliko dugo koliko to zahtevaju medicinske potrebe. Ukoliko za
njih vi{e nema posla, moraju da budu vra}eni u svoju zemlju.
c. Civilno sanitetsko osoblje koje padne u ruke neprijatelju ne treba da
bude zadràno i treba mu dozvoliti da nastavi sa izvr{avanjem svo-
jih medicinskih du`nosti. Ukoliko moraju da se preduzmu neke bez-
bednosne mere, civilno sanitetsko osoblje uìva istu za{titu na koju
imaju pravo za{ti}ena lica; vidi odeljak V.
1315.1. Specijalni status zadrànog sanitetskog osoblja je slede}i:24
a. Oni nisu ratni zarobljenici, ali uìvaju specijalni imunitet koji se odnosi
na njihov medicinski status.
b. Budu}i da su neprijateljski dràvljani, Sila u ~ijoj se vlasti nalaze moè,
iz razloga nacionalne bezbednosti, da ograni~i njihovu slobodu.
c. Oni moraju da po{tuju zakone i regulative Sile u ~ijoj se vlasti nalaze i,
ukoliko su zadràni u logoru za ratne zarobljenike, logorsku disciplinu.
d. Prema op{tim uputstvima Sile u ~ijoj se vlasti nalaze, ali u skladu sa nji-
hovom medicinskom etikom, pruàju medicinsku negu ratnim zaroblje-
nicima, po mogu}nosti onima koji pripadaju njihovim oruànim snaga-
ma. Sila u ~ijoj se vlasti nalaze ne moè da se me{a u profesionalna me-
dicinska pitanja, a vojni lekar najvi{i po rangu je odgovoran logorskim
vlastima za profesionalne standarde zadrànog sanitetskog osoblja.
e. Ne mogu da budu prisiljavani da rade nemedicinske poslove.
f. Mogu da pose}uju pacijente u radnim odeljenjima i bolnicama izvan lo-
gora i imaju pravo na potreban prevoz.
g. Vojni lekar najvi{i po rangu ima direktan pristup logorskim vlastima i
pruà}e mu se sve olak{ice potrebne za prepisku koja ima veze sa njego-
vom misijom.
h. Imaju pravo, kao minimum, na povoljnosti i za{titu prema III @enevskoj
konvenciji.
24 @K I, ~lan 28.
72
i. Prilikom povratka mogu da uzmu sa sobom svoju li~nu imovinu, uklju-

~uju}i i medicinske instrumente.25
1315.2. Ta~ka 1315.1. odnosi se na stalno sanitetsko osoblje. Pripadnici zaroblje-
nog pomo}nog sanitetskog osoblja postaju ratni zarobljenici, ali mogu da
im se daju medicinska zaduènja prema potrebi.26
Veterinarsko osoblje
1316. Veterinarsko osoblje nema pravo ni na kakvu posebnu za{titu prema
pravu oruànih sukoba. Veterinarsko osoblje koje pripada oruànim
snagama jesu borci.
1316.1. Veterinarsko osoblje moè da bude pridruèno sanitetskim jedinicama i da
deli za{titu od napada koju uìvaju te jedinice. Dok su tako pridruèni nji-
ma, moraju da se uzdrè od bilo kakvih akata neprijateljstva na istoj osno-
vi kao i sanitetsko osoblje, u suprotnom ugroàvaju za{ti}enost jedinice.
Ukoliko su zarobljeni, pripadnici veterinarskog osoblja postaju ratni zaro-
bljenici.
Upotreba oru`ja od strane sanitetskog osoblja

1317. Sanitetsko osoblje moè da upotrebljava lako li~no naoruànje za sa-
moodbranu i radi za{tite onih koje neguju od nezakonitog napada.27
1317.1. Lako li~no naoruànje uklju~uje pi{tolje, pu{ke i automatsko oru`je, ali ne
i mitraljeze, minobaca~e ili protivtenkovsko oru`je.
1317.2. Ovla{}ena upotreba lakog li~nog naoruànja:
a. Sanitetsko osoblje moè da upotrebi lako li~no naoruànje radi vlastite
za{tite ili radi odbrane onih koje neguju od plja~ka{a i bandita i drugih
lica koja kr{e pravo oruànih sukoba. Na primer, ako neprijateljski voj-
nici u|u u medicinske prostorije i po~nu da ubijaju sanitetsko osoblje ili
pacijente, sanitetsko osoblje ima pravo da otvori vatru da bi za{titilo se-
be i svoje pacijente, a da ne gubi svoj za{ti}eni status kao sanitetsko oso-
blje.
b. Sanitetsko osoblje moè nositi lako li~no naoruànje i u nekim drugim
prilikama, na primer kada su na straì, kada je ta du`nost ograni~ena na
za{titu sanitetskih objekata, sanitetskog osoblja i ranjenika i bolesnika od
nezakonitih napada.
c. Lako li~no naoruànje moè da se upotrebljava u samoodbrani ako je ne-
prijatelj pucao na sanitetsku jedinicu ili na one koje neguju.
25 @K I, ~lan 30.
26 @K I, ~lan 29.
27 @K I, ~lan 22; DP I, ~lan 13.
73
1317.3. Neovla{}ena upotreba lakog li~nog naoruànja:

a. Sanitetsko osoblje nema pravo da upotrebljava svoje oru`je protiv nepri-
jateljskih snaga koje deluju u skladu sa pravom oruànih sukoba.
b. Sanitetska jedinica ne moè da preduzme ofanzivnu akciju u nameri da
izbegne zarobljavanje od strane neprijatelja. Ovo mogu da urade samo
manevrisanjem, ako se radi o pokretnoj sanitetskoj jedinici.
1317.4. Ukoliko sanitetsko osoblje nezakonito upotrebi oru`je, gubi svoj za{ti}eni
status i moè da bude napadnuto.
Sanitetska oprema
1318. a. Sanitetska oprema uklju~uje zgrade i pokretnu imovinu.
b. Oprema pokretne sanitetske jedinice koja padne u ruke neprijatelju
mora da bude upotrebljena za negu ranjenih i bolesnih.
c. Zgrade i skladi{ta stacionarnih sanitetskih jedinica mogu biti upo-
trebljeni u druge svrhe onoliko dugo koliko je to neophodno Sili ko-
ja ih je zauzela i sve dok ona preduzima sve druge potrebne mere u
cilju obezbe|ivanja nege ranjenicima i bolesnicima.
d. Ukoliko se ova imovina koristi u druge svrhe, moraju se ukloniti svi
za{titni znaci.
e. Privatna imovina, kao ona koja pripada nacionalnim dru{tvima Cr-
venog krsta i Crvenog polumeseca ne moè da bude zaplenjena.28
f. Sanitetski materijal i skladi{ta ne smeju se nikad namerno uni{tava-
ti,29 osim ako se to radi iz ~isto medicinskih razloga, na primer, zato
{to je lekovima istekao rok trajanja ili su neupotrebljivi i opasni.
Definicija sanitetskog transporta

1319. Pod izrazom sanitetski transport podrazumeva se svako transportno
sredstvo, vojno ili civilno, stalno ili privremeno, dodeljeno isklju~ivo za
vr{enje sanitetskog transporta i koje je pod kontrolom nadle`nih orga-
na jedne strane u sukobu.30
Za{tita sanitetskog transporta

1320. Sanitetski transporti ne mogu da budu napadnuti. Iako nije neophod-
no tako uraditi, sanitetski transporti obi~no treba da budu obeleèni
znakom crvenog krsta ili crvenog polumeseca.
28 @K I, ~lan 34.
29 @K I, ~lan 33.
30 @K I, ~lan 35; DP I, ~lan 8.
74
1320.1. Sanitetski transporti uklju~uju i vojne i civilne transporte, koji se upotre-

bljavaju isklju~ivo u medicinske svrhe, makar i samo privremeno. Sav tran-
sport koji pripada sanitetskim jedinicama ima za{ti}eni status, a ne samo
ambulantna kola. Sanitetski transport gubi za{ti}eni status, na primer, ako
prevozi oru`je (sa izuzetkom li~nog naoruànja putnika) ili vojnu opremu,
ili se vozilo koristi u svrhu prikupljanja obave{tajnih podataka o neprijatelj-
skim lokacijama ili razme{tanju.
1320.2. Privremeni sanitetski transporti mogu da nose znak isklju~ivo dok se kori-
ste u sanitetske svrhe, ali stare{ine moraju izdati stroga uputstva za uklanja-
nje znaka ~im se vozilo vrati svojoj uobi~ajenoj nameni.
1320.3. Smatra se ratnim zlo~inom napad na sanitetski transport ili upotreba vozi-
la obeleènih za{titnim znakom u nemedicinske svrhe i u nekim okolnosti-
ma takvi napadi ili upotreba mogu da postanu te{ka kr{enja prava oruànih
sukoba.31
1320.4. Sa zaplenjenim sanitetskim transportima mora se postupati na isti na~in kao
i sa zaplenjenom sanitetskom opremom.
Definicija sanitetskog vazduhoplova

1321. Sanitetski vazduhoplov je svako sredstvo sanitetskog transporta va-
zdu{nim putem.32
Za{tita sanitetskog vazduhoplova

1322. Za{tita sanitetskog vazduhoplova zavisi od podru~ja nad kojim leti.
a. Iznad podru~ja koje se nalazi pod kontrolom prijateljskih snaga, sa-
nitetski vazduhoplov ima istu za{titu kao i drugi sanitetski transpor-
ti i nisu potrebni nikakvi posebni sporazumi sa neprijateljem, mada
su preporu~ljivi.
b. Iznad zone dodira, za{tita moè biti potpuno uspe{na samo ako je
postignut prethodni sporazum izme|u strana u sukobu, iako u ne-
dostatku takvog sporazuma sanitetski vazduhoplovi uìvaju za{titu
ako su prepoznati kao takvi.
c. Iznad podru~ja pod kontrolom protivni~kih snaga, sanitetski vazdu-
hoplovi bi}e za{ti}eni samo uz prethodni dogovor strana u sukobu.33
1322.1. Vazduhoplov, bilo da je vojni ili civilni, je sanitetski vazduhoplov samo ako
se koristi isklju~ivo u medicinske svrhe, bilo da su privremeno ili stalno od-
re|eni za takvu upotrebu.
31 DP I, ~lan 85. stav 3(f).
32 DP I, ~lan 8. stav 3(g) i (j).
33 DP I, ~l. 25, 26. i 27.
75
1322.2. Sklapa se sporazum izme|u strana, u kojem strana koja namerava da upo-
trebi sanitetski vazduhoplov obave{tava protivnika o predloènom broju
vazduhoplova, njihovom planu leta i sredstvima identifikacije.
1322.3. Protivnik je obavezan da odmah objavi da je primio obave{tenje i da pri-
hvati ili odbije zahtev, ili da neki drugi predlog {to je pre mogu}e.
1322.4. Ukoliko suprotstavljene strane nisu u kontaktu, mogu da se organizuju pre-
govori preko posrednika, kao {to je Sila za{titnica i Me|unarodni komitet
Crvenog krsta.
1322.5. Postoje posebni svetlosni i radio signali za identifikaciju sanitetskih vazdu-
hoplova.
Neovla{}ena upotreba sanitetskog vazduhoplova

1323. Sanitetski vazduhoplov ne sme da bude kori{}en u vojne svrhe, kao {to
su prikupljanje obave{tajnih podataka ili prevoz vojne opreme.
1323.1. Me|utim, primenjuje se uobi~ajeni izuzetak za li~no naoruànje ranjenika
i bolesnika.34 Posade sanitetskih vazduhoplova treba da izbegavaju da hva-
taju bele{ke vojne prirode ili da nose kamere, budu}i da to moè da ugrozi
za{ti}eni status vazduhoplova ukoliko ih neprijatelj otkrije prilikom pregle-
da.
Pregled sanitetskog vazduhoplova

1324. Sanitetski vazduhoplovi koji lete iznad zone dodira ili iznad teritorija
pod kontrolom neprijateljskih snaga, obavezni su da slete radi pregle-
da kada se to od njih zahteva.
1324.1. Ovo mora da bude izvedeno brzo i pod okolnostima koje ne pogor{avaju
stanje ranjenih i bolesnih koji se nalaze u vazduhoplovu.
1324.2. Ukoliko se pregledom utvrdi da se radi o sanitetskom vazduhoplovu koji se
ne koristi u vojne svrhe, mora mu biti dozvoljeno da nastavi svoj let. U su-
protnom, vazduhoplov moè da bude zaplenjen, a sa onima koje je prevo-
zio postupi}e se kao sa ranjenicima i bolesnicima, ratnim zarobljenicima,
odnosno zadrànim osobljem.
1324.3. Vazduhoplov koji je u momentu zaplene bio pretvoren u stalni sanitetski
vazduhoplov, nakon zaplene se sme koristiti samo kao sanitetski vazduho-
plov.35
34 DP I, ~lan 28.
35 DP I, ~lan 30.
76
ODELJAK IV
PRAVILA ZA JEDINICE ZADU@ENE ZA

POSTUPANJE SA RATNIM ZAROBLJENICIMA
POGLAVLJE 14
ÔVE^NO POSTUPANJE
1401. Sa ratnim zarobljenicima se mora uvek postupati ~ove~no.1
a. njihova ~ast i li~nost moraju biti po{tovani;
b. moraju biti za{ti}eni od svakog oblika nasilja, nedoli~nog pona{a-
nja, zastra{ivanja, uvreda i javne znatièlje;
c. prema ènama se mora postupati s po{tovanjem,2 sa svim obzirima
koji se duguju njihovom polu i moraju uìvati ni{ta manje povoljno
postupanje od onog koje se priznaje mu{karcima;
d. oni ne smeju biti podvrgnuti telesnom saka}enju ili nau~nim ekspe-
rimentima;
e. mere represalija prema ratnim zarobljenicima su zabranjene.
ZAROBLJAVANJE
1402. Po~etne mere koje se preduzimaju prilikom zarobljavanja: vidi pogla-
vlje 10, ta~ku 1018.

1403. Sa svim pripadnicima oruànih snaga, osim sanitetskog i verskog oso-
blja, treba prilikom zarobljavanja postupati kao sa ratnim zarobljeni-
cima.3
1 @K III, ~lan 13.

2 @K III, ~lan 14.
77
1403.1. Osim pripadnika oruànih snaga, slede}e kategorije tako|e imaju pravo na
status ratnih zarobljenika:
a. Civilna lica ovla{}ena da se priklju~e oruànim snagama kao civilni
~lanovi posada vojnih vazduhoplova, ratni dopisnici i ~lanovi civilne slu-
`be za podr{ku u snabdevanju, odràvanju, radu ili slu`bi ~ija je du`nost
da se staraju o udobnosti vojske. Ova civilna lica treba uz sebe da nose
posebnu legitimaciju koja potvr|uje njihov status.
b. Mornari trgova~kih brodova i posade civilnih vazduhoplova, ukoli-
ko se ne kvalifikuju za povoljnije postupanje na osnovu drugih odreda-
ba me|unarodnog prava.4
1403.2. Tu su jo{ dve dodatne kategorije koje se odnose na pripadnike oruànih
snaga na okupiranoj teritoriji, ili oni koji su prihva}eni u neutralnoj zemlji.5
Preporu~uje se da ~lanovi posada civilnih vazduhoplova i trgova~kih bro-
dova budu oslobo|eni i vra}eni u domovinu ukoliko nisu direktno u~estvo-
vali u neprijateljstvima.
1403.3. Ako je zarobljeno sanitetsko i versko osoblje potrebno da neguje ratne
zarobljenike ili vr{i slu`bu, mogu da budu zadràni za tu svrhu. U suprot-
nom treba da budu oslobo|eni. Vidi ta~ke 1315. i 1425.
EVAKUACIJA RATNIH ZAROBLJENIKA

1404. a. Neprijateljski borci koji su zarobljeni ili su se predali jesu ratni za-
robljenici i treba da budu, u najkra}em mogu}em roku, evakuisani
u logore za ratne zarobljenike dovoljno udaljene od borbene zone
kako bi bili van opasnosti.
b. Evakuacija }e se vr{iti ~ove~no i pod uslovima sli~nim onima koje
Sila koja drì ratne zarobljenike obezbe|uje svojim jedinicama pri
njihovim pokretima.
c. Za vreme evakuacije, ratni zarobljenici }e se snabdeti dovoljnim ko-
li~inama hrane i vode za pi}e, kao i potrebnom ode}om i lekarskom
negom. Preduze}e se i sve potrebne mere bezbednosti.
d. îm to bude mogu}e, sastavi}e se spisak evakuisanih ratnih zaro-
bljenika.
e. Njihov boravak u prolaznim logorima bi}e {to je mogu}e kra}i.6
4 Ovo se odnosi na ~lan 6, XI Ha{ke konvencije iz 1907. godine, koja dozvoljava osloba|anje ~lano-
va posada trgova~kih brodova pod uslovom da se ovi obaveù da ne}e u~estvovati u ratnim
operacijama.
5 @K III, ~lan 4.
6 @K III, ~l. 19. i 20; DP I, ~lan 41, stav 3.
78
POGLAVLJE 15 - POSTUPANJE SA RATNIM ZAROBLJENICIMA
Evakuacija pod neuobi~ajenim okolnostima bitke

1401.1. Ekstremne borbene okolnosti, kao {to su patroliranje ili operacije specijal-
nih snaga iza neprijateljskih linija, upadi komandosa i gerilsko ratovanje,
oteàvaju rukovanje ratnim zarobljenicima. Ukoliko bi se zarobljeno oso-
blje zadràlo, trupe koje su ih zarobile bi se na{le u veoma te{koj situaciji;
ukoliko bi ih oslobodili, mogli bi da obaveste neprijatelja, {to bi ugrozilo
izvr{enje zadatka i ìvote pripadnika jedinice. Kada neuobi~ajene okolno-
sti bitke spre~e njihovu evakuaciju, ratni zarobljenici treba da budu razoru-
àni i oslobo|eni i treba da se preduzmu sve prakti~no mogu}e mere pre-
dostro`nosti da se obezbedi njihova sigurnost. Ovo podrazumeva i da im se
ostave voda i hrana koju imaju sa sobom, kao i za{titna ode}a i oprema.
ôve~no postupanje
1404.2. a. Za vreme evakuacije, ratni zarobljenici moraju biti za{ti}eni, posebno od
akata nasilja i zastra{ivanja, uvreda i javne znatièlje.7
b. Ratni zarobljenici ne smeju biti prisiljeni da paradiraju ulicama u name-
ri da budu zlostavljani ili napadnuti od strane neprijateljske gomile.
c. Izve{taji u medijima treba da po{tuju ~ast ratnih zarobljenika, tako da ih
nije mogu}e identifikovati na fotografijama, osim ako se dobrovoljno ja-
ve ili pristaju da budu fotografisani.
Preme{tanje
1404.3. a. Preme{tanje ratnih zarobljenika treba da bude izvedeno pod uslovima
sli~nim onima koje bi Sila koja drì ratne zarobljenike obezbedila svo-
jim jedinicama pri njihovim pokretima.
b. Ratni zarobljenici mogu da mar{iraju, ukoliko nikakav transport nije mo-
gu}e obezbediti, ali ti mar{evi moraju da budu uskla|eni sa kapacitetima
zarobljenika. Dok obu~eni, sveì regularni pripadnici oruànih snaga tre-
ba da budu u mogu}nosti da hodaju 40 km dnevno na pogodnom terenu
i u umerenim klimatskim uslovima, to ne mora da se odnosi i na regrute
ili one napa}ene borbama za koje 20 km moè da bude gornja granica,
ili u tropskoj klimi, u planinama ili dùnglama gde napredovanje moè
da bude veoma sporo. Mar{iranje do smrti je nezakonito.
c. Prilikom transporta èleznicom ili putevima treba obezbediti razumne
standarde, komfor i higijenu. Upotreba prenatrpanih, nehigijenskih, za-
pe~a}enih kamiona koji nisu grejani zimi, bez povremenih stajanja iz sa-
nitarnih razloga su nezakoniti.
7 @K III, ~lan 13.
79
Medicinska nega
1404.4. Prilikom evakuacije ranjenih ili bolesnih ratnih zarobljenika treba se pobri-
nuti da se obezbedi da se njihovo stanje ne pogor{a. U nekim slu~ajevima
moè da bude bolje da se ne evakui{u te{ki ranjenici, ako im se moè pru-
ìti bolja nega na licu mesta ili je potrebno da se sa~eka evakuacija helikop-
terom ili ambulantnim kolima.
ISPITIVANJE RATNIH ZAROBLJENIKA

1405. a. Dozvoljeno je da se ratni zarobljenici ispituju u cilju dobijanja tak-
ti~kih ili strate{kih informacija.
b. Zabranjena je bilo kakva telesna ili mentalna tortura ili bilo koji ob-
lik prisile.
c. Ratnim zarobljenicima koji odbiju da odgovore ne sme se ni pretiti,
niti se oni smeju vre|ati, niti mogu biti izlagani neprijatnostima ili
nelagodnostima.8
1405.1. a. Svaki ratni zarobljenik je obavezan da prilikom ispitivanja kaè samo
svoje prezime, ime i ~in, datum ro|enja i svoj broj matrikule ili oznaku
jednake vrednosti. Ovo treba da omogu}i njegovu identifikaciju i da o
zarobljavanju budu obave{tene vlasti njegove zemlje i njegova porodica.
Ratni zarobljenici koji s obzirom na svoje telesno i du{evno stanje nisu
u mogu}nosti da se identifikuju, preda}e se na staranje sanitetskoj slu`bi.
b. Identitet ratnih zarobljenika ustanovi}e se svim raspoloìvim sred-
stvima osim sredstava prisile. Mo`da su njihovi zarobljeni drugovi
voljni da daju to obave{tenje.
1405.2. Iako ratni zarobljenik nije obavezan da daje informacije (osim onih o vla-
stitom identitetu), mo`da je voljan da pruì i neke dodatne informacije i ne-
ma razloga zbog kojeg ih Sila u ~ijoj su vlasti ratni zarobljenici ne bi ispi-
tivala. Budu}i da ne moè da bude upotrebljena nikakva prisila, ovo }e naj-
bolje uraditi obu~eni, dobro pripremljeni islednici koji mogu da uspostave
blizak odnos sa ratnim zarobljenicima.
1405.3. Nije zakonito da se sa ratnim zarobljenicima koji sara|uju vi{e od drugih
postupa povoljnije, npr. daje im se bolji sme{taj, obroci ili naknada za rad,
budu}i da sa svim ratnim zarobljenicima treba jednako postupati.9
1405.4. Ranjeni i bolesni ratni zarobljenici mogu da budu ispitivani, ali ne ako bi
to ozbiljno ugrozilo njihovo zdravstveno stanje,10 te je, kada postoji sum-
nja, potrebno zatraìti mi{ljenje lekara.
8 @K III, ~lan 17.

9 @K III, ~lan 16.
10 @K III, ~lan 13.
80
1405.5. Ispitivanje ratnih zarobljenika vr{i}e se na jeziku koji oni razumeju.11

1405.6. @ene moraju uìvati isto tako povoljno postupanje koje se priznaje mu{kar-
cima i sa njima se mora postupati sa svim obzirima koji se duguju njiho-
vom polu.12 To zna~i da se mora voditi ra~una o njihovoj fizi~koj snazi, po-
trebi da se za{titi njihova ~ast, kao i o posebnim zahtevima koje iziskuju bi-
olo{ki faktori kao {to su menstruacija, trudno}a i poro|aj.
1405.7. Stavljanje poveza preko o~iju i razdvajanje mogu da budu potrebni iz
bezbednosnih razloga, fizi~kog ograni~avanja ratnih zarobljenika ili da bi
se spre~ila njihova saradnja pre ispitivanja, ali ove nelagodnosti moraju da
budu istinski opravdane i treba da traju {to je mogu}e kra}e.
INTERNIRANJE RATNIH ZAROBLJENIKA
1406. a) Lica zaduèna za ratne zarobljenike moraju dobro poznavati tekst
III @enevske konvencije koja {titi ratne zarobljenike. Tako|e, treba
dobro da poznaju:
(1) komentare ove konvencije, Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta i
(2) bilo koja pravila i regulative izdate od strane vlastite dràve.
b. Koliko je to mogu}e, pravila iznesena u ovom odeljku treba da bu-
du izloèna na sabirnim mestima ili prolaznim logorima, kao i u
stalnim logorima za ratne zarobljenike.
Opcije za postupanje sa ratnim zarobljenicima

1407. Ratni zarobljenici mogu da budu vra}eni u zemlju ili da budu oslobo-
|eni uz obavezu da ne u~estvuju u ratnim operacijama. Obi~no su in-
ternirani u logorima za ratne zarobljenike do prestanka aktivnih ne-
prijateljstava.
Status zarobljenih lica u slu~aju sumnje

1408. U slu~aju sumnje, zarobljeno lice koje je po~inilo akt neprijateljstva
smatra}e se ratnim zarobljenikom sve dok njegov status ne bude odre-
|en od strane nadle`nog suda.13
1408.1. Nadle`nost je dràvnih vlasti strane u sukobu da odlu~i kakav treba da bu-
de sastav tog suda i koja treba da bude procedura, ali ti propisi moraju da
budu napisani i objavljeni.
1408.2. Va`no je za rad suda da u slu~aju sumnje bude sastavljen potpuni izve{taj
od strane jedinice koja je izvr{ila zarobljavanje o okolnostima zarobljava-
11 @K III, ~lan 17.
12 @K III, ~lan 14.
13 @K III, ~lan 5.
81
nja, uklju~uju}i detalje o tome da li je zarobljenik u~estvovao u bilo kakvoj

vojnoj akciji, da li je bio naoruàn, u {ta je bio obu~en, koje identifikacio-
ne ili druge dokumente je imao kod sebe i koji status je tvrdio da ima.
Interniranje
1409. Ratni zarobljenici mogu da budu internirani u grupama prema njiho-
voj nacionalnosti, jeziku ili obi~ajima unutar ogra|enog logora na
kopnu.14 Ne mogu da budu internirani na brodovima ili u zatvorima.
1409.1. Ovi logori treba da budu dovoljno daleko od borbene zone da bi bili van
opasnosti. Sila koja drì ratne zarobljenike mora da obavesti protivni~ku
stranu o lokacijama ovih logora i da ih obeleì oznakama PW ili PG, tako
da budu vidljivi iz vazduha danju.15
1409.2. Odredba o brodovima i zatvorima treba da bude pa`ljivo tuma~ena. Ukoli-
ko brodovi pruàju najbolji mogu}i sme{taj i za{titu od klimatskih uslova,
mogu da budu privremeno kori{}eni dok se ne prona|e stalno re{enje.
1409.3. Nema zamerki kori{}enju biv{ih zatvora sve dok svi zatvorenici ne budu
preme{teni i dok zadovoljavaju ostale zahteve logora ratnih zarobljenika.
1409.4. Logori ratnih zarobljenika moraju da budu ~isti i higijenski.16 Moraju ima-
ti higijenska kupatila, perionice i klozete; ovo poslednje dostupno u svako
doba, danju i no}u. Odvojeni klozeti i spavaonice moraju se obezbediti za
ène.17
1409.5. Najmanja potrebna sila moè se upotrebiti da bi se spre~ilo bekstvo ratnih
zarobljenika. Smrtonosna sila moè se upotrebiti samo ako manje ozbiljne
mere nisu delotvorne, ali tome }e uvek prethoditi upozorenje, osim ako to
okolnosti ne dozvoljavaju.18
Odnosi sa spoljnim svetom

1410. a. Najkasnije nedelju dana po prispe}u u logor za ratne zarobljenike,
svakom ratnom zarobljeniku bi}e pruèna mogu}nost da uputi kar-
tu o zarobljavanju svojoj porodici i Centralnoj agenciji za ratne za-
robljenike, kojima }e ih obavestiti o svom zarobljavanju, adresi i
zdravstvenom stanju.
b. Isto se primenjuje i kada je ratni zarobljenik upu}en u bolnicu ili
preba~en u drugi logor.19
14 @K III, ~l. 21. i 22.

15 @K III, ~lan 23.
16 @K III, ~lan 29.
17 @K III, ~lan 29.
18 @K III, ~lan 42.
19 @K III, ~lan 70.
82
1410.1. Ovo se radi sa ciljem da se omogu}i da spoljni svet bude upoznat sa sud-
binom ratnih zarobljenika.
1410.2. Nije neophodno da se ratnom zarobljeniku omogu}i slanje karte o zaroblja-
vanju u slu~aju privremenog odsustvovanja iz logora, kao {to je, na primer,
boravak od nekoliko dana u centru za ispitivanje.
1410.3. III @enevska konvencija sadrì detaljna pravila o daljem dopisivanju (ne
manje od dva pisma i ~etiri karte mese~no), cenzurisanju, pravu primanja
paketa sa hranom, pravu obra}anja Sili za{titnici20 i pravu Sile za{titni-
ce ili Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta da poseti mesta gde se nala-
ze ratni zarobljenici.21
Ishrana
1411. Ratnim zarobljenicima mora biti obezbe|en obrok dovoljan po koli~i-
ni, kvalitetu i raznovrsnosti da bi se odràli u dobrom zdravlju i spre-
~ilo gubljenje u teìni ili poreme}aj u ishrani. Isto tako }e se voditi ra-
~una o na~inu ishrane na koji su zarobljenici navikli.22
1411.1. Ishrana koja je dovoljna ili odgovara vojnicima Sile koja drì ratne zaro-
bljenike, mo`da ne}e odgovarati ratnim zarobljenicima koji su navikli na
druga~iju ishranu. Medicinski i nutricionisti~ki saveti mogu da budu po-
trebni kada planiramo obroke za ratne zarobljenike i mogu se dobiti od za-
drànog sanitetskog osoblja. Ratni zarobljenici u~estvova}e, koliko god je
to mogu}e, u pripremanju svojih obroka.
Ode}a
1412. a. Ratnim zarobljenicima }e se obezbediti ode}a, rublje i obu}a koja
odgovara klimatskim uslovima.
b. Mora im se dozvoliti da nose uniformu vlastitih snaga. Uniforme ko-
je je zaplenila Sila koja drì ratne zarobljenike mogu da se iskoriste
u ovu svrhu.
c. Ratni zarobljenici koji rade dobija}e odgovaraju}u radnu ode}u.23
d. Ukoliko su ratni zarobljenici izloèni riziku od napada ili efekata
nuklearnog, bakteriolo{kog ili hemijskog ratovanja, a nemaju vla-
stitu opremu, treba obezbediti potrebnu za{titnu ode}u i opremu.
20 @K III, ~lan 78.

21 @K III, ~lan 126.
22 @K III, ~lan 26.
23 @K III, ~lan 27.
83
Sanitetska i zdravstvena pitanja

1413. Svaki logor za ratne zarobljenike treba da ima odgovaraju}i medicin-
ski centar sa, ako je potrebno, prostorijama za izolaciju za obolele od
zaraznih bolesti.24
1413.1. Ratni zarobljenik ne sme biti podvrgnut telesnom saka}enju ili medicin-
skim ili nau~nim opitima, ma koje prirode oni bili, ako to nije opravdano
le~enjem ratnog zarobljenika i vr{eno u njegovom interesu.25
1413.2. Ratne zarobljenike }e prvenstveno le~iti zadràno lekarsko osoblje Sile ~i-
ji su pripadnici i, po mogu}nosti, osoblje njihove narodnosti.26
1413.3. a. Zdravstveni kontrolni pregledi ratnih zarobljenika vr{i}e se najmanje je-
danput mese~no.
b. Sanitetsko osoblje je u poziciji da obezbedi da se sa ratnim zarobljenici-
ma odgovaraju}e postupa u skladu sa pravom oruànih sukoba. Ovo se
ne odnosi samo na zadràno sanitetsko osoblje, ve} i na sanitetsko oso-
blje Sile koja drì ratne zarobljenike, koje radi u logorima ratnih zaro-
bljenika ili ih pose}uje. Veoma ~esto }e sanitetsko osoblje otkriti povre-
de koje nisu rezultat nezgoda ili primetiti nehigijenske uslove i, budu}i
da imaju direktan pristup logorskim vlastima i spoljnim slu`bama, kao
{to su zdravstvene vlasti, nalaze se na dobrom mestu da se uvere da su
preduzete odgovaraju}e akcije.
c. Zdravstveni kontrolni pregledi obuhvati}e i kontrolisanje i beleènje te-
ìne ratnih zarobljenika, kontrolisanje op{teg zdravstvenog stanja i ishra-
ne, ~isto}e i otkrivanja zaraznih bolesti.27 Sposobnost za rad ratnih zaro-
bljenika }e se povremeno proveravati putem lekarskih pregleda, a najma-
nje jedanput mese~no.28
Rekreacija
1414. Ratni zarobljenici }e biti podsticani na intelektualne, vaspitne i rekre-
ativne aktivnosti i moraju imati mogu}nosti da fizi~ki ve`baju i u tu
svrhu }e im se obezbediti potreban prostor i sredstva.29
Rad ratnih zarobljenika

1415. a. Oficiri, ili njima ravni, koji se nalaze u zarobljeni{tvu ne smeju se
prisiljavati da rade, ali mogu da traè neki posao koji im odgovara.
24 @K III, ~l. 30. i 31.
25 @K III, ~lan 13.
26 @K III, ~lan 30.
27 @K III, ~lan 31.
28 @K III, ~lan 55.
29 @K III, ~lan 38.
84
b. Podoficiri ratni zarobljenici mogu se upotrebljavati samo za nadzor-

ne radove, ali mogu traìti i neki drugi posao koji im odgovara.
c. Ostali ratni zarobljenici mogu se upotrebljavati za poslove koji nisu
{tetni za zdravlje, poniàvaju}i ili opasni, ili nisu poslovi vojnog ka-
raktera ili namene. Rad mora da bude odgovaraju}i fizi~kim spo-
sobnostima ratnih zarobljenika.30
1415.1. Slede}e vrste posla su dozvoljene:
a. Poslovi u vezi sa upravom, ure|ivanjem ili odràvanjem logora.
b. Poljoprivreda.
c. Proizvodne, ekstraktivne ili prera|iva~ke industrije, sa izuzetkom te{ke
industrije, metalur{kih i hemijskih poslova (budu}i da je verovatno da
budu vojni cilj ili da se koriste u vojne svrhe).
d. Javni radovi i gra|evinarstvo, ukoliko nisu vojnog karaktera ili namene.
e. Transport i utovar i istovar koji nemaju vojno obele`je ili namenu.
f. Trgova~ki, umetni~ki ili zanatski poslovi.
g. Ku}evni poslovi.
1415.2. Radno vreme ne sme da prema{i duìnu radnog dana dopu{tenu za civilne
radnike te oblasti, dràvljane Sile koja drì ratne zarobljenike, koji rade na
istom poslu. Ratnim zarobljenicima se obavezno ima dati, sredinom svako-
dnevnog rada, odmor ne kra}i od jednog ~asa, jedan slobodan dan svake
sedmice i godi{nji odmor od osam uzastopnih dana za svaku godinu prove-
denu na radu.31
Plata
1416. Ratni zarobljenici imaju pravo da im Sila koja drì ratne zarobljenike
ispla}uje iznos na ime mese~ne plate i, ukoliko rade, pravi~nu nakna-
du za rad.32
1416.1. Svrha ovih isplata je da se ratnim zarobljenicima omogu}i kupovina raznih
potrep{tina u logorskoj kantini.
1416.2. Tre}a @enevska konvencija postavlja pravila prema kojima ratni zaroblje-
nici primaju iznos na ime mese~ne plate. Tu su i detaljna pravila o vo|enju
ra~una ratnih zarobljenika.
1416.3. Po zavr{etku neprijateljstava bi}e obra~unata potraìvanja izme|u zara}e-
nih strana.
30 @K III, ~l. 49-57.
31 @K III, ~lan 53.
32 @K III, ~l. 58-68.
85
1416.4. Regulisana je i naknada za rad, kao i naknada zbog nesre}e na poslu.
Predstavnici ratnih zarobljenika

1417. a. U logorima oficira, poverenik je onaj ratni zarobljenik koji ima naj-
vi{i ~in.
b. U drugim logorima, on je izabran od strane ratnih zarobljenika, ia-
ko se sa njegovim imenovanjem mora sloìti Sila koja drì ratne za-
robljenike, koja Sili za{titnici mora dati razlog za svoje eventualno
odbijanje.33
1417.1. Poverenik ratnih zarobljenika je vaàn predstavnik koji predstavlja ratne
zarobljenike pred Silom koja drì ratne zarobljenike, Silom za{titnicom ili
Me|unarodnim komitetom Crvenog krsta. Njegova je du`nost da pozna-
je III @enevsku konvenciju i da obezbedi da se sa njegovim zarobljenim
drugovima postupa u skladu sa konvencijom.
Kopije Konvencije
1418. U svakom logoru bi}e izloèn, na jeziku zarobljenika, tekst ove Kon-
vencije i njenih priloga (kao i svih specijalnih sporazuma koji dopu-
njuju Konvenciju).34
Odgovornosti komandanta logora

1419. Svaki logor ratnih zarobljenika bi}e stavljen pod neposrednu vlast jed-
nog odgovornog oficira koji pripada oruànim snagama Sile koja drì
ratne zarobljenike, obi~no poznatog kao komandant, koji }e se starati
da se logor vodi u skladu sa III @enevskom konvencijom. On }e imati
tekst Konvencije i stara}e se da sa njenim odredbama bude upoznato i
da u skladu sa njom postupa logorsko osoblje.35
Disciplina
1420. Ratni zarobljenici bi}e podvrgnuti zakonima, uredbama i op{tim nare-
|enjima koji vaè u oruànim snagama Sile koja drì ratne zarobljeni-
ke,36 ali se njihovi ~inovi moraju po{tovati.
1420.1. Oni mogu po kratkom postupku biti pozvani na odgovornost za nediscipli-
nu od strane komandanta, ukoliko komandant smatra svoja disciplinska
ovla{}enja dovoljnim.
33 @K III, ~l. 79-81.

34 @K III, ~lan 41.
35 @K III, ~lan 39.
36 @K III, ~lan 82.
86
1420.2. Moè im suditi jedino vojni sud, osim ako zakonodavstvo Sile koja drì rat-
ne zarobljenike izri~ito ovla{}uje gra|anske sudove da sude pripadniku
oruànih snaga te Sile za isto delo, u kom slu~aju moè da im sudi gra|an-
ski sud. 37
1420.3. Postoje detaljne garancije za su|enje ratnom zarobljeniku.38 Najva`nije je
da ne mogu da budu ka`njeni izuzev za dela ka`njiva zakonodavstvom Si-
le koja drì ratne zarobljenike ili me|unarodnim pravom, a koja su bila ka-
`njiva u vreme kada je to delo izvr{eno.
1420.4. Treba pa`ljivo tuma~iti primenljivost vojnog prava Sile koja drì ratne
zarobljenike, budu}i da ratni zarobljenici nisu obavezni da budu lojalni toj
Sili. Prekr{aji kao {to su pobuna, dezerterstvo i pomaganje neprijatelja ne
bi mogli da budu primenjeni. U nekim zemljama doneti su posebni propisi
o disciplinskim merama prema ratnim zarobljenicima, u nameri da se mo-
difikuje vojno pravo Sile koja drì ratne zarobljenike, da bi bilo primenlji-
vo kada se radi o ratnim zarobljenicima.
1420.5. Postoje ~etiri disciplinske kazne koje se mogu primeniti na ratne zaroblje-
nike od strane komandanta logora ili oficira na kojeg je preneo ova ovla-
{}enja:
a. nov~ana kazna do pedeset odsto od onoga {to primaju na ime plate i na-
knade za rad, za vreme koje ne moè pre}i trideset dana;
b. ukidanje povlastica datih povrh onoga {to im je garantovano III @enev-
skom konvencijom;
c. osim kada su u pitanju oficiri, prinudan rad koji ne moè pre}i dva sa-
ta dnevno;
d. zatvor.
1420.6. Nikakva disciplinska kazna ne sme da bude ne~ove~na, okrutna ili opasna
po zdravlje, ili da prelazi trideset dana. III @enevska konvencija sadrì dru-
ge detaljne odredbe u vezi sa disciplinskim kaznama.39
Period u kome ratni zarobljenici uìvaju za{titu

1421. a. Ratni zarobljenici su za{ti}eni od trenutka zarobljavanja do kona~-
nog osloba|anja i vra}anja ku}i.40
b. Oni ne gube status ratnih zarobljenika ~ak i ako se gone ili su osu-
|eni za dela koja su izvr{ili pre zarobljavanja.41
37 @K III, ~lan 84.

38 @K III, ~l. 99-108. Vidi, tako|e, garancije u @P I, ~l. 75-77.
39 Vidi @K III, ~lan 90.
40 @K III, ~lan 5.
41 @K III, ~lan 85.
87
c. Oni se ne mogu odre}i svojih prava.42

d. Ratni zarobljenici su u vlasti neprijateljske Sile, ali ne u vlasti poje-
dinih lica ili vojnih jedinica koji su ih zarobili.43
1421.1. Ratni zarobljenici nisu li~no vlasni{tvo ili roblje vojnika koji su ih zaro-
bili. Za njih je odgovorna dràva (ili paradràvni entitet u slu~aju borbi za
oslobo|enje) kojoj pripadaju jedinice koje su izvr{ile zarobljavanje.
1421.2. Princip neodricanja od prava je od vitalnog zna~aja. Ratni zarobljenici
se nalaze u lo{oj pregovara~koj poziciji i mogu u suprotnom, na primer, da
budu pod pritiskom da pristupe vojsci Sile koja drì ratne zarobljenike u za-
menu za odre|ene privilegije.
Transfer ratnih zarobljenika

1422. a. Ratni zarobljenici mogu da budu preba~eni iz zemlje A u zemlju B
samo ako je i zemlja B potpisnica III @enevske konvencije i zemlja
A je uverena da je zemlja B voljna i u stanju da primenjuje ovu
Konvenciju.
b. Ukoliko zemlja B propusti da izvr{i odredbe Konvencije, zemlja A
je du`na da preuzme odgovornost za ratne zarobljenike o kojima se
ovde radi.44
Repatrijacija
1423. a. Ratni zarobljenici }e najkasnije po okon~anju aktivnih neprijatelj-
stava biti oslobo|eni i repatrirani.
b. Postoje posebne odredbe o ranijoj repatrijaciji te{ko ranjenih ili
onih koji pate od hroni~nih psihi~kih bolesti.
c. Moè da se dogovori i sme{taj u bolnicu u neutralnoj zemlji.
d. Model sporazuma o repatrijaciji nalazi se u prilogu III @enevske
konvencije.45
1423.1. Repatriranje ne mora da ~eka na zavr{etak aktivnih neprijateljstava. Rana
repatrijacija moè da ima mnoge prednosti za Silu koja je izvr{ila zaro-
bljavanje, koja druga~ije moè da bude suo~ena sa znatnim administrativ-
nim i logisti~kim obavezama.
1423.2. Neki ratni zarobljenici mogu da odbiju da budu repatrirani zbog stra-
ha od posledica povratka u njihovu zemlju gde mogu da budu optuèni, na
42 @K III, ~lan 7.
43 @K III, ~lan 12.
44 @K III, ~lan 12.
45 @K III, ~l. 109-119.
88
primer, za izdaju ili pomaganje neprijatelja, ili zbog toga {to su nastanjeni
u dràvi koja ih je zarobila ili u tre}oj zemlji. U tim okolnostima repatrira-
nje ne treba da bude izvr{eno, ve} se umesto toga traè alternativna re{e-
nja.
Sila za{titnica
1424. a. Svaka od strana u sukobu treba da odredi jednu neutralnu dràvu
koja }e kao njena Sila za{titnica {tititi njene interese i interese nje-
nog zarobljenog osoblja.
b. Ukoliko nema Sile za{titnice, njene funkcije mogu da izvr{avaju Me-
|unarodni komitet Crvenog krsta ili druge humanitarne organizaci-
je.46
1424.1. Kada po~ne oruàni sukob, ne moè vi{e biti diplomatskih odnosa izme|u
zemalja u sukobu. Sila za{titnica, koja }e imati diplomatske kontakte sa
obe strane u sukobu, ima razne funkcije, posebno da vr{i proveru logora
za ratne zarobljenike i da se bavi pozivima za pomo} ratnih zarobljeni-
ka, ispravljaju}i povrede prava oruànih sukoba od strane Sile koja drì rat-
ne zarobljenike.
Zadràvanje verskog osoblja

1425. Versko osoblje moè da bude zadràno samo da bi zadovoljilo duhov-
ne potrebe ratnih zarobljenika vlastitih oruànih snaga. Ukoliko za
njih nema takvog posla, treba da budu repatrirani.
1425.1. Status zadrànog verskog osoblja je kako sledi:47
a. Oni nisu ratni zarobljenici.
b. Njihova sloboda, u praksi, moè da bude ograni~ena u interesu bezbed-
nosti sile u ~ijoj se vlasti nalaze i mogu da budu dodeljeni raznim logo-
rima za ratne zarobljenike i radnim jedinicama.
c. Oni }e se koristiti u najmanju ruku svim odredbama III @enevske kon-
vencije.
d. Moraju po{tovati zakone i propise Sile u ~ijoj se vlasti nalaze, kao i lo-
gorsku disciplinu.
e. Prema op{tim uputstvima Sile u ~ijoj se vlasti nalaze, ali u skladu sa vla-
stitim verskim ube|enjima, vr{e verske du`nosti u ime ratnih zarobljeni-
ka, po mogu}nosti njihove nacionalnosti i verskih ube|enja. Sila u ~ijoj
se vlasti nalaze mora da im omogu}i izvr{enje ove du`nosti, na primer,
46 @K III, ~lan 8; @P I. ~lan 5.

47 @K I, ~l. 28, 33-35.
89
dozvoljavaju}i verskom osoblju da slobodno govore sa ratnim zaroblje-

nicima i da vr{e versku slu`bu.
f. Ne mogu da budu prisiljavani da vr{e bilo kakve druge du`nosti.
g. Mogu da pose}uju radne jedinice i bolnice sme{tene izvan logora i bi}e
im obezbe|en potreban prevoz.
h. Imaju direktan pristup logorskim vlastima koja }e im pruàti sve olak{i-
ce potrebne za prepisku. Ovo uklju~uje pravo, koje je podlo`no cenzuri,
da pi{u me|unarodnim verskim organizacijama i verskim vlastima Sile
u ~ijoj se vlasti nalaze.
1425.2. Ukoliko nema verskog osoblja pridruènog oruànim snagama, ratni za-
robljenici koji su sve{tenici, bez obzira na veroispovest, vr{i}e tu slu`bu
vernicima te verske zajednice. U odsustvu kvalifikovanog verskog osoblja,
ratni zarobljenici mogu da predloè da se za tu du`nost imenuje svetovno
lice. Sila u ~ijoj se vlasti nalaze treba da odobri to naimenovanje, spora-
zumno sa mesnim verskim vlastima te verske zajednice. U svakom slu~a-
ju, naimenovano lice uìva ista prava i obaveze kao i zadràno versko oso-
blje.48
1425.3. Uloga zadrànog verskog osoblja u logoru za ratne zarobljenike je:
a. da svojom slu`bom odràvaju moral ratnih zarobljenika;
b. da su li~no odgovorni, zajedno sa poverenicima ratnih zarobljenika i naj-
vi{em po ~inu zadrànim sanitetskim oficirom, za dobrobit ratnih zaro-
bljenika, tako {to }e obezbediti da se III @enevska konvencija po{tuje od
strane Sile u ~ijoj se vlasti nalaze.
1425.4. Sila koja drì ratne zarobljenike mora da po{tuje prava zadrànog verskog
osoblja, bez obzira na njihova verska ube|enja i bez obzira da li je ta vera
tolerisana od strane Sile u ~ijoj se vlasti nalaze.
48 @K III, ~l. 36. i 37.
90
POGLAVLJE 15 - ZA[TITA CIVILNOG STANOVNI[TVA DR@AVA U SUKOBU
ODELJAK V
PONA[ANJE VAN BORBENE ZONE
POGLAVLJE 15
ZA[TITA CIVILNOG STANOVNI[TVA DR@AVA U SUKOBU
Uvod
1501. a. Pravila iz ovog poglavlja primenjuju se:
(1) svuda, ali je najverovatnije da }e se primenjivati izvan borbene
zone,
(2) i na civilne, i na vojne vlasti.
b. Budu}i da oruàni sukob ~esto dovodi do kolapsa mirnodopske
strukture, oruàne snage mogu privremeno da preuzmu vlast u ne-
kom podru~ju koje kontroli{u, bilo da se radi o njihovoj dràvi ili
ne.
c. U svakom slu~aju, oruàne snage moraju da se pridràvaju odredbi
iz ovog poglavlja u svojim kontaktima sa stanovni{tvom.
Postupanje sa stanovni{tvom
1502. Sa svima treba postupati ~ove~no. Nasilje, ubistva, telesno ka`njava-
nje, saka}enje, vre|anje li~nog dostojanstva, uzimanje talaca, nameta-
nje kolektivnog ka`njavanja ili pretnja izvr{enjem bilo kojeg od pome-
nutih dela je zabranjeno.1 Plja~ka, represalije i upotreba civila za za-
{titu vojnih ciljeva su tako|e zabranjeni.2
1502.1. Pod nasiljem se podrazumeva i nasilje prema zdravlju, telesnom ili mental-
nom integritetu lica.
Hap{enje, su|enje i ka`njavanje

1503. a. Uhap{eno lice bi}e obave{teno odmah, na jeziku koji razume, o raz-
lozima hap{enja.
2 Ha{ki pravilnik, ~lan 28; DP I, ~lan 51, stav 3. i 7.
91
b. Uhap{eno lice mora da bude oslobo|eno {to je pre mogu}e.

c. Lica optuèna za krivi~na dela moraju da budu obave{tena:
(1) o detaljima optu`nice,
(2) o pravu na odbranu,
(3) o pravu da prisustvuju svom su|enju,
(4) o pravu da ispitaju ili pozivaju svedoke,
(5) o pravu da traè da se presuda javno objavi,
(6) o pravnim i drugim lekovima i o rokovima u kojima se mogu
koristiti.3
1503.1. Optuèno lice ne moè da bude prisiljeno da svedo~i ili prizna krivicu, ne
moè da bude su|eno za krivi~no delo za koje je ve} zavr{en sudski postu-
pak, niti da bude su|eno za ne{to {to nije bilo krivi~no delo po nacional-
nom ili me|unarodnom pravu u vreme kada je to delo po~injeno.
1503.2. Sud mora da bude nepristrasan i redovno sazivan, mora nastupati sa stano-
vi{ta da je optuèni nevin dok se njegova krivica ne dokaè i mora da izri-
~e presudu samo na osnovu li~ne odgovornosti. Nije mogu}e izricati presu-
du na osnovu grupne odgovornosti; odgovornost svakog od okrivljenih li-
ca mora da bude dokazana.
1503.3. Kazna mora da bude ili ona koja je na snazi kada je delo po~injeno, ili ona
koja je na snazi kada je izre~ena presuda, koja god je lak{a. Lice ne moè
da bude su|eno za krivi~no delo za koje je prethodno bilo su|eno i ka`nje-
no ili oslobo|eno optu`be.
Postupanje sa ènama
1504. a. Sa ènama }e se postupati sa posebnim obzirima. One ne smeju da
budu predmet bilo kakvog oblika nedoli~nog napada.4
b. Ukoliko se sudi trudnicama i majkama sa malom decom, mora im se
dati prioritet i ne sme im se izre}i smrtna kazna.5
c. Ukoliko su zatvorene ili internirane, porodice moraju da budu za-
jedno. U drugim slu~ajevima ène treba da budu dràne odvojeno
od mu{karaca.6
1501.1. Silovanje (kao i bilo koji drugi oblik seksualnog nasilja) je ratni zlo~in.
3 DP I, ~lan 75, stav 3. i 4.

5 DP I, ~lan 76, stav 2. i 3.
92
POGLAVLJE 15 - ZA[TITA CIVILNOG STANOVNI[TVA DR@AVA U SUKOBU
Za{tita dece
1505. a. Deca ispod 15 godina starosti ne smeju da budu regrutovana u oru-
àne snage. Kod regrutovanja lica starijih od 15 godina, prednost
treba dati najstarijima.
b. Porodice treba da budu dràne zajedno ili da budu sjedinjene, u
drugim slu~ajevima uhap{ena, pritvorena ili internirana deca treba
da budu odvojena od odraslih.
c. Smrtna kazna ne}e biti izvr{ena nad licima koja nisu navr{ila 18 go-
dina ìvota u vreme kada je izvr{ena povreda.7
1505.1. Postoje, tako|e, i posebna pravila o evakuaciji dece i njihovom obrazova-
nju8 i o identifikaciji dece mla|e od 12 godina.9
Dostavljanje pomo}i
1506. Strane u sukobu }e odobriti i za{tititi slobodan i brz prolaz medicinske
i bolni~ke opreme, neophodne hrane, ode}e, opreme za skloni{ta i
predmeta od verske va`nosti namenjenih civilima, ~ak i ako su name-
njeni civilnom stanovni{tvu suprotne strane u sukobu.10
Neprijateljski dràvljani
1507. a. Neprijateljski dràvljani imaju pravo da napuste teritoriju po izbi-
janju neprijateljstava.11
b. Sa onima koji ostanu postupa}e se jednako kao i sa ostalim stanov-
ni{tvom, uz bezbednosna ograni~enja kao {to su:
(1) zahtev da nose identifikacione kartice,
(2) zahtev da se javljaju ili da budu registrovani,12
(3) upu}ivanje u prinudni boravak, ili
(4) interniranje.13
c. Svako od ovih ograni~enja treba da bude ukinuto {to je pre mogu}e.
7 DP I, ~lan 77.
8 DP I, ~lan 78.
9 @K IV, ~lan 24.
10 DP I, ~l. 69. i 70.
11 Postupak je odre|en u @K IV, ~l. 35-37.
12 @K IV, ~lan 27.
13 @K IV, ~lan 41.
93
Interniranje
1508. a. Sila za{titnica mora da bude obave{tena o onim licima koja su inter-
nirana ili upu}ena u prinudni boravak.
b. Svako lice koje je internirano ili upu}eno u prinudni boravak ima
pravo da se àli sudu ili nadle`nom administrativnom telu koje }e
najmanje dvaput godi{nje preispitati slu~aj tog lica.14
c. IV @enevska konvencija sadrì detaljna pravila o postupanju sa in-
terniranim licima.
1508.1. Sa izuzetkom okupirane teritorije, interniranje je zadatak civilnih vlasti, ta-
ko da se njime ne bavimo u ovom priru~niku. Pripadnici oruànih snaga za-
duèni za interniranje moraju dobro poznavati detaljne odredbe ~l. 79-141.
IV @enevske konvencije. Preporu~uje se da se upoznaju i sa Komentarima
ove konvencije od strane Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, kao i sa
nacionalnim zakonodavstvom.
1508.2. U osnovi, pravila koja se odnose na internirana lica su sli~na onima koja se
primenjuju na ratne zarobljenike, osim {to se za{ti}ena lica ne mogu prisi-
ljavati na rad. Postoje pravila sli~na onima koja se primenjuju na ratne za-
robljenike, naime pravo interniranog lica na komunikaciju i pravo na cen-
zuru sile koja ih je internirala.
14 @K IV, ~lan 43.
94
POGLAVLJE 16
OKUPACIJA
Uvod
1601. Ovo poglavlje sadrì saètak dela IV @enevske konvencije koji se bavi
okupacijom. Vojno osoblje zaduèno za upravljanje okupiranom teri-
torijom mora dobro poznavati konvenciju. Preporu~uje se da se upo-
znaju i sa Komentarima ove konvencije od strane Me|unarodnog ko-
miteta Crvenog krsta, sa osnovnim principima prava ljudskih prava,1
kao i sa nacionalnim zakonodavstvom.
Po~etak i kraj okupacije

1602. Teritorija je okupirana kada je stavljena pod vlast neprijateljskih sna-
ga. Ovo je poznato kao „efektivna okupacija“. Okupacija prestaje ka-
da je okupiraju}a sila isterana ili se povu~e sa te teritorije.
1602.1. Mora se napraviti razlika izme|u invazije, koja podrazumeva vojnu opera-
ciju i okupacije, koja podrazumeva vr{enje vlasti, koje ide ~ak i do isklju-
~enja uspostavljene vlade.
Otpor invaziji
1603. Pre nego {to nastupi stanje okupacije, pripadnici oruànih snaga
(uklju~uju}i organizovane pokrete otpora) mogu da se odupiru okupa-
ciji, ali moraju da se razlikuju od civilnog stanovni{tva ili da otvoreno
nose oru`je, kada u~estvuju u napadu ili dok su angaòvani u razme-
{tanju vojnih snaga koje prethodi preduzimanju napada.2
1603.1. Pre nego {to nastupi stanje okupacije, primenjuju se uobi~ajena pravila o
izvo|enju vojnih operacija; vidi poglavlja 10, 11. i 12.
1603.2. Obaveza pripadnika oruànih snaga koje se odupiru okupaciji da prestanu
da se bore zavisi od toga da li je dogovorena obustava vatre i u kojem ob-
liku:
a. lokalna obustava vatre obavezuju}a je samo za vojnike koji se predaju;
b. op{ta obustava vatre obavezuju}a je za oruàne snage koje se predaju
ili za dràvu, u zavisnosti od nivoa ratifikacije. Ukoliko obavezuje drà-
vu, dalji otpor oruànih snaga nije dopu{ten.
1 Vidi poglavlje 22.

95
1603.3. Kada je samo deo teritorije okupiran, vlada nastavlja da upravlja iz neoku-
piranog podru~ja i nema op{te obustave vatre, otpor moè da se nastavi na
okupiranom delu teritorija.
1603.4. Kada je cela dràva okupirana, vlada i ostatak snaga se nalaze u izgnanstvu
i obustava vatre je obavezuju}a za celu dràvu, pripadnici ostatka snaga mo-
raju da se pridruè savezni~kim snagama ukoliko èle da nastave da se bore.
Pravni poloàj protivni~kih dràva

1604. a. Suverenitet okupirane dràve ne prestaje, ali je suspendovan za vre-
me okupacije.
b. Pravo okupirane dràve i dalje se primenjuje na njene stanovnike,
ali okupiraju}a sila moè da uvede dodatne okupacione zakone,
obi~no dekretom, radi odràvanja javnog reda i bezbednosti, upra-
vljanja okupiranim podru~jem i radi blagostanja stanovnika.
c. Svi okupacioni zakoni moraju da budu objavljeni.3
Otpor okupaciji
1605. Nakon {to nastupi stanje okupacije teritorije, pripadnici oruànih sna-
ga koji se nisu predali (vidi ta~ku 1603), organizovani pokreti otpora i
pokreti za nacionalno oslobo|enje mogu da pruàju otpor okupaciji,
ali moraju da se razlikuju od civilnog stanovni{tva i da otvoreno nose
oru`je za vreme napada ili prilikom razme{tanja vojnih snaga.
1605.1. Civili automatski gube pravo na za{titu od napada ukoliko direktno u~e-
stvuju u neprijateljstvima.
1605.2. Indirektna podr{ka pokretima otpora, kao {to je pruànje informacija ili
snabdevanje nevojnim materijalom, zakonita je po me|unarodnom pravu,
ali je verovatno u sukobu sa bezbednosnim zakonima uvedenim od strane
okupiraju}e sile, u kom slu~aju se odgovornima moè suditi i mogu da bu-
du ka`njeni ili im se moè ograni~iti sloboda kretanja. âk i u tom slu~aju,
imaju pravo na za{titu prema IV @enevskoj konvenciji i bilo kakvo kolek-
tivno ka`njavanje bi bilo nezakonito.
Obaveze i prava civilnog stanovni{tva

1606. Civilno stanovni{tvo na okupiranoj teritoriji ne duguje nikakvu lojal-
nost okupiraju}oj sili. Ne mogu da budu prisiljeni da se bore protiv
svoje zemlje, da sluè u snagama okupiraju}e sile, da pomaù u ratnim
naporima okupiraju}e sile ili da daju vojnu pomo} toj sili.
3 @K IV, ~l. 64. i 65.
96
POGLAVLJE 16 - OKUPACIJA
1606.1. Da bi ostvarili potpunu korist od IV @enevske konvencije, civili se moraju

pona{ati miroljubivo i pomagati kod zadataka vezanih za blagostanje i
upravljanje.
1606.2. Na vlastima je okupiraju}e sile da izda uputstva o tome do koje mere slu-
`benici treba da nastave sa svojim du`nostima nakon {to nastupi stanje
okupacije. Verovatno je da }e izdati uputstva lokalnim vladinim slu`beni-
cima, sudijama i policiji da nastave sa svojim funkcijama, iako ovi ljudi
mogu da se uzdrè od vr{enja svoje du`nosti iz razloga savesti.4
Obaveze i prava okupacione sile

1607. a. IV @enevska konvencija donosi detaljne odredbe o cenzuri, komuni-
kaciji, transportu, interniranju, obrazovanju, veri, medicinskoj nezi
i higijeni, ishrani, snabdevanju i radu.
b. Prinudno preseljavanje civila sa okupirane teritorije je zabranjeno
i smatra se te{kim kr{enjem prava oruànih sukoba. Me|utim, do-
zvoljena je privremena evakuacija civila iz opasnih podru~ja unutar
okupirane teritorije.5
c. Okupiraju}a sila ne sme deportovati niti preseljavati delove svog
stanovni{tva na okupiranu teritoriju.
Imovina na okupiranoj teritoriji

1608. a. Privatno vlasni{tvo na okupiranoj teritoriji mora da bude po{tova-
no od strane okupiraju}e sile, ali moè da bude privremeno kori{}e-
no ili rekvirirano radi izdràvanja okupacionih snaga, uz nov~anu
nadoknadu.
b. Javna vojna svojina okupirane dràve stoji potpuno na raspolaga-
nju okupiraju}oj sili do kraja sukoba, ali uni{tenje ili o{te}enja mo-
gu da budu uzrokovana samo vojnim operacijama.
c. Nevojna javna svojina okupirane dràve, koja se sastoji od zemlje i
zgrada, moè da bude privremeno kori{}ena od strane okupiraju}e
sile, ali njeno uni{tenje ili o{te}enje je dozvoljeno samo ako je uzro-
kovano vojnim operacijama. Sa svojinom lokalnih vlasti postupa se
kao sa privatnim vlasni{tvom, a posebna za{tita data je bogomolja-
ma, dobrotvornim, obrazovnim, nau~nim, umetni~kim ili istorijskim
ustanovama i objektima i arhivima (kulturna dobra).
4 @K IV, ~lan 54.

5 @K IV, ~lan 49.
97
d. Nevojno pokretno vlasni{tvo okupirane dràve, uklju~uju}i fondove

i sakupljeni porez, mogu da budu oduzeti od strane okupiraju}e si-
le, ali moraju da se koriste u upravljanju okupiranom teritorijom.
1608.1. Dalje sledi da je i politika „spaljene zemlje“ od strane okupiraju}e sile, dok
se nalazi u ili se povla~i sa okupirane teritorije, nezakonita i ako je velikih
razmera i beskrupulozna smatra se te{kim kr{enjem IV @enevske konven-
cije, osim ako bi bila opravdana vojnom potrebom, na primer, ukoliko su
invazione snage bile za petama oruànim snagama okupiraju}e sile.
1608.2. Te{ko je opravdati politiku spaljene zemlje danas kada armije ne ìve od
zemlje, ali uni{tavanje osnovnih sredstava, kao {to je gorivo za tenkove i
vazduhoplove, moè da bude opravdano, ali samo ako zadovoljava potrebe
za{tite ìvotne sredine; vidi ta~ku 702.
Bezbedne zone UN
1609. Sporazum strana u sukobu da stave pod kontrolu Ujedinjenih nacija
neko podru~je, ne zna~i da je to podru~je pod okupacijom.
1609.1. Status bezbedne zone bi}e utvr|en sporazumom ili rezolucijom Saveta bez-
bednosti Ujedinjenih nacija. Koncept neutralizovane zone6 moè da se ko-
risti kao model. Odredbe IV @enevske konvencije mogu tako|e da budu
kori{}ene prilikom sastavljanja sporazuma o uspostavljanju takvih zona.
Ovim sporazumom odre|uje se status ovog podru~ja i prava i odgovorno-
sti snaga UN, kao i stanovnika ovog podru~ja i snaga koje pripadaju stra-
nama u sukobu u tom podru~ju.
6 @K IV, ~lan 15.
98
ODELJAK VI
POSEBNE VRSTE SUKOBA
Cilj odeljka VI
U ovom odeljku obra|ena su posebna pravila koja se primenjuju:
a. u pomorskom ratovanju ili ratovanju u vazduhu, ili
b. u odnosu na dràvu koja je neutralna i koja ne u~estvuje u oruànom
sukobu, ili
c. kada su oruàne snage dràve uklju~ene u mirovne operacije koje ne-
maju karakter oruànog sukoba, ili
d. kada se radi o oruànom sukobu unutar dràve u koji nisu uklju~ene
druge dràve, ili
e. kada su oruàne snage angaòvane u situacijama koje nemaju karakter
oruànog sukoba, u cilju pruànja pomo}i vladi za vreme situacija unu-
tra{njih zategnutosti, kao {to su teroristi~ke aktivnosti, neredi i demon-
stracije ili te{ki zlo~ini.
POGLAVLJE 17
POMORSKO RATOVANJE
Osnovni principi
1701. Pomorske snage obavezane su istim osnovnim pravilima o vo|enju
borbi koje se primenjuju na kopnene i vazdu{ne snage.
a. mora se u svako doba praviti razlika izme|u civila i civilnih objeka-
ta i vojnih ciljeva, vidi ta~ke 1104 – 1107;
b. napadi moraju biti ograni~eni na vojne ciljeve, vidi ta~ku 1104;
c. zabranjeni su napadi bez razlikovanja u pogledu ciljeva, vidi ta~ku
1108;
d. zabranjeno je narediti da ne}e biti preìvelih, vidi ta~ku 1015;
e. posebna pa`nja mora se posvetiti za{titi prirodne okoline, vidi ta~ku
702; i
99
f. moraju se preduzeti sve mere predostro`nosti da bi izbegli kolateral-

ne gubitke ili o{te}enja, vidi ta~ku 1108.1
1701.1. Ovi osnovni principi su od posebne va`nosti prilikom napada sa ratnih bro-
dova na ciljeve na kopnu, ali mogu da budu od zna~aja i kod pomorskog
ratovanja, tako da se, na primer, zahtev za preduzimanjem mera predostro-
`nosti prilikom napada primenjuje i kod napada na neprijateljske trgova~-
ke brodove; vidi ta~ku1706.
Neprijateljski ratni brodovi

1702. Osim ako su izuzeti od napada na osnovu neke od slede}ih ta~ki, nepri-
jateljski ratni brodovi su vojni ciljevi i mogu da budu napadnuti.2
Plovila za{ti}ena od napada ili uzap}enja3

1703. Slede}e vrste neprijateljskih plovila izuzete su od napada ili uzap}enja:
a. bolni~ki brodovi;
b. mala plovila koja se koriste za obalske operacije spasavanja i druge
sanitetske transporte;
c. brodovi kojima je sporazumima izme|u zara}enih strana odobrena
bezbednost plovidbe, uklju~uju}i:
(1) brodove kartele, odnosno brodove koji su odre|eni i angaòvani
za prevoz ratnih zarobljenika;
(2) brodove angaòvane za humanitarne misije, uklju~uju}i brodove
koji prevoze zalihe neophodne za preìvljavanje civilnog stanov-
ni{tva i brodove angaòvane u akcijama pomo}i spasila~kim ope-
racijama;
d. brodovi angaòvani za transport kulturnih dobara pod posebnom
za{titom;
e. brodovi zaduèni za religijske, nevojne nau~ne ili filantropske misi-
je (brodovi koji sakupljaju nau~ne podatke za koje je verovatno da
imaju vojnu primenu nisu za{ti}eni);
f. mali obalni ribarski brodovi i mali ~amci angaòvani u lokalnoj
obalnoj trgovini (ali oni podleù naredbama pomorskog zapovedni-
ka zara}ene strane koji je odgovoran za to podru~je i inspekciji);
g. brodovi namenjeni ili preure|eni isklju~ivo za odgovor na incidente
zaga|enja morske sredine su izuzeti od napada. Izuzeti su od uzap-
}enja samo ako su u tom momentu uklju~eni u ove aktivnosti.
1 Priru~nik iz San Rema, ta~. 38-46.
2 Priru~nik iz San Rema, ta~ka 65.
3 Priru~nik iz San Rema, ta~. 47. i 136.
100
POGLAVLJE 17 - POMORSKO RATOVANJE
Slede}a plovila su izuzeta od napada, ali ne i od uzap}enja:

h. putni~ki brodovi, kada se koriste samo za prevoz civilnih putnika;
i. brodovi koji su se predali;
j. splavovi i ~amci za spasavanje.
1703.1. Ova plovila izuzeta su od napada ili uzap}enja samo ako:
a. na ne{kodljiv na~in izvr{avaju svoju ulogu,
b. ne vr{e akte koji su {tetni za neprijatelja,
c. odmah se odazivaju pozivu za identifikaciju i inspekciju,
d. ne spre~avaju namerno kretanje zara}enih i
e. po{tuju naredbe za zaustavljanje ili sklanjanje sa plovnog puta kada se to
zahteva.4
Sanitetski transporti mogu da budu uzap}eni kada vi{e nisu potrebni bole-
snicima i brodolomnicima koji se u njima nalaze.
Gubitak izuze}a za bolni~ke brodove

1704. a. Izuze}e od napada za bolni~ki brod moè prestati samo ako je, po-
red povreda nekog od uslova za izuze}e, navedenih u ta~ki 1703.1, iz-
dato prikladno upozorenje, istekao je razuman rok za prestanak an-
gaòvanja i ako se takvo upozorenje ne uvaì.
b. U tom slu~aju bolni~ki brod dovodi sebe u poloàj da bude uzap}en
ili podvrgnut drugim neophodnim merama prinude.
c. Bolni~ki brod moè biti napadnut samo u krajnjem slu~aju, ako:
(1) ne postoji mogu}nost skretanja sa rute ili uzap}enja;
(2) nema drugog raspoloìvog na~ina za vr{enje vojne kontrole;
(3) okolnosti povrede uslova su dovoljno ozbiljne da je brod postao,
ili postoje razumne pretpostavke da je postao, vojni cilj; i
(4) kolateralni gubici ili {teta ne bi bili neproporcionalni ostvarenoj
i o~ekivanoj vojnoj prednosti.5
Gubitak izuze}a za ostala plovila

1705. Izuze}e od napada za druga plovila moè prestati samo ako su, pored
povreda navedenih u ta~ki 1703.1, ispunjeni isti uslovi postavljeni za
bolni~ke brodove u ta~ki 1704c (1) do (4).6
6 Priru~nik iz San Rema, ta~. 52.
101
1705.1. Zahtev za davanjem upozorenja ne primenjuje se u ovom slu~aju.
Neprijateljski trgova~ki brodovi

1706. Neprijateljski trgova~ki brodovi mogu biti napadnuti samo ako odgo-
varaju definiciji vojnog cilja.7
1706.1. Za obja{njenje {ta je to vojni cilj, vidi ta~ku 1104.
1706.2. Slede}e aktivnosti mogu od neprijateljskog trgova~kog broda u~initi
vojni cilj:8
a. angaòvanje u neprijateljskim aktima za ra~un neprijatelja, npr. polaga-
nje mina, ~i{}enje mina, prekidanje podmorskih kablova i cevovoda, an-
gaòvanje u pregledu i pretresu neutralnih trgova~kih brodova ili napad
na druge trgova~ke brodove;
b. delovanje u pomo}i neprijateljskim oruànim snagama, npr. prevoènje
trupa ili dopuna zaliha ratnih brodova;
c. uklju~ivanje u neprijateljski sistem prikupljanja podataka ili pomo} tom
sistemu, npr. angaòvanje u izvi|anju, ranom upozoravanju, osmatranju
ili misije komandovanja, kontrole i komunikacija;
d. plovidba u konvoju neprijateljskih ratnih brodova ili vojnih vazduhoplova;
e. odbijanje naredbe za zaustavljanje ili aktivno odbijanje pregleda, pretre-
sa ili uzap}enja;
f. posedovanje naoruànja u obimu koji moè da nanese {tetu ratnom bro-
du (ovo isklju~uje lako li~no naoruànje za odbranu posade, npr. protiv
pirata, i ~iste sisteme odvra}anja, kao {to je chaff,9) ili
g. davanje efektivnog doprinosa vojnim akcijama na drugi na~in, npr. pre-
voènje vojnog materijala.
Uzap}enje neprijateljskih trgova~kih brodova

1707. Osim onih koji su izuzeti od uzap}enja,10 neprijateljski trgova~ki bro-
dovi i teret ukrcan na takvim brodovima mogu biti uzap}eni van neu-
tralnih voda.11
1707.1. Zaplena trgova~kog broda se vr{i tako {to se takav brod uzap}uje kao po-
morski plen koji podleè sudskom postupku ili upu}uje u odgovaraju}e

9 metalni listi}i ili trake plasti~nih folija koji se ispu{taju iz vazduhoplova da bi se onemogu}ilo otkri-
vanje radarom, stvaranjem la`ne slike na ekranu (prim. prev.)
10 vidi ta~ku 1703.
102
podru~je ili luku da bi se obavilo uzap}enje. Kao alternativa uzap}enju, ne-

prijateljski trgova~ki brod moè biti skrenut sa kursa ka svom najavljenom
odredi{tu.12
1707.2. Kad vojne okolnosti spre~avaju proceduru zaplene, uzap}eni brodovi mo-
gu da budu uni{teni13 samo kad su prethodno ispunjeni slede}i kriterijumi:
a. da se obezbedi sigurnost posade i putnika (ovo isklju~uje upotrebu brod-
skih ~amaca, osim ako je bezbednost putnika osigurana u preovla|uju-
}im uslovima mora i vremenskim uslovima, blizinom kopna ili prisu-
stvom drugih brodova koji su u prilici da ih ukrcaju);
b. da se sa~uvaju dokumenti i papiri koji se odnose na plen;
c. da se sa~uvaju, ako je mogu}e, li~ne stvari putnika i posade.
Torpeda
1708. Zabranjeno je koristiti torpeda koja se ne potapaju ili na drugi na~in
postaju ne{kodljiva kad zavr{e svoju putanju.14
Pomorske mine
1709. a. Mine mogu da se koriste samo za legitimne vojne svrhe, kao {to je
onemogu}avanje neprijatelju pristupa morskim podru~jima.
b. Mine se ne}e koristiti ako se ne obezbedi njihova efektivna neutrali-
zacija kad se odvoje od sidrenog lanca ili se na drugi na~in nad nji-
ma izgubi kontrola.
c. Zabranjeno je koristiti slobodno plutaju}e mine ako nisu usmerene
protiv vojnih ciljeva i ne postanu ne{kodljive posle sat vremena od
gubitka kontrole nad njima.
d. Polaganje aktiviranih mina ili aktiviranje prethodno postavljenih
mina mora da se notifikuje, osim ako mine mogu da eksplodiraju sa-
mo u kontaktu sa brodovima koji su vojni ciljevi.
e. Zara}ene strane beleì}e lokacije na kojima imaju poloène mine.
f. Miniranje mora da bude izvr{eno tako da se neutralnom brodovlju
obezbedi pristup otvorenom moru i da se ne ometa tranzitni prola-
zak kroz me|unarodne moreuze i arhipela{ke pomorske puteve.15
1709.1. Cilj mehanizma za neutralizaciju jeste da se obezbedi da mine prestanu da
budu opasne za brodovlje kada vi{e nisu pod kontrolom zara}ene strane.
103
Beleènje je potrebno da bi se obezbedilo da se izdaju upozorenja i da se

omogu}i uklanjanje mina po prestanku aktivnih neprijateljstava.16
Blokada
1710. Blokada neprijateljske obale u cilju spre~avanja da zalihe dospeju do
neprijatelja je legitiman na~in ratovanja sve dok je:
a. efektivna;
b. objavljena i notifikovana svim zara}enim stranama i neutralnim dr-
àvama;
c. nema za cilj izgladnjivanje civilnog stanovni{tva ili njegovo li{avanje
drugih stvari neophodnih za njegovo preìvljavanje i
d. {teta civilnom stanovni{tvu nije prekomerna u odnosu na konkret-
nu i direktnu vojnu korist koja se o~ekuje od blokade.17
1710.1. Pitanje da li je blokada efektivna je fakti~ko pitanje.
1710.2. Deklaracija blokade odre|uje po~etak, trajanje, lokaciju i obim blokade i
period u kome brodovi neutralnih dràva mogu da napuste blokirano pod-
ru~je, kao i sve nastale promene u ovom reìmu.
1710.3. Blokada mora da se primenjuje nepristrasno prema brodovima svih dràva
i ne sme da zatvori pristup lukama i obalama neutralnih dràva.
1710.4. Trgova~ki brodovi za koje postoji razumna osnova za verovanje da probi-
jaju blokadu mogu se uzaptiti, a oni koji, posle prethodnog upozorenja, ja-
sno odbiju uzap}enje mogu se napasti.
1710.5. Zara}ena strana koja vr{i blokadu dopusti}e prolazak osnovnih namirnica i
drugih stvari neophodnih za preìvljavanje civilnog stanovni{tva ili sanitet-
skog materijala, ali pod uslovom da zadràva pravo da propi{e uslove,
uklju~uju}i pretres, pod kojima je takav prolazak dozvoljen, te moè zah-
tevati da se distribucija takvih artikala nadgleda od strane sile za{titnice ili
Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta.18
Zone isklju~enja
1711. Iako zara}ene strane imaju pravo da kontroli{u neutralno brodovlje i
vazduhoplove u neposrednoj blizini pomorskih operacija, uspostavlja-
nje zona isklju~enja nema pravni zna~aj.19
16 Priru~nik iz San Rema, ta~. 90. i 91. koje postavljaju obaveze za dràve da uklone mine.
104
1711.1. Sama ~injenica da je zara}ena strana objavila zonu isklju~enja ne daje joj
pravo da napada bilo {ta unutar te zone. Isti principi, npr. odre|ivanja cilje-
va primenjuju se kao i bilo gde drugde i neutralne dràve imaju zakonito
pravo na kori{}enje mora.
1711.2. Ipak, ograni~ena zona isklju~enja moè da bude korisna tako {to }e neutral-
nom brodovlju ukazati na opasno podru~je. Treba da postoji javna notifika-
cija zone isklju~enja, u kojoj se navode njen po~etak, obim, trajanje i bilo
kakva ograni~enja koja se primenjuju.20
Per fidija i ratna lukavstva

1712. Kao i kod ratovanja na kopnu, perfidija je zabranjena, ali su dozvolje-
na ratna lukavstva.21
1712.1. Za perfidiju i ratna lukavstva, vidi ta~ke 1008. do 1011.
1712.2. U pomorskom ratovanju, ratnim brodovima i pomo}nom brodovlju je za-
branjeno da:
a. zapo~inju napad dok viju la`nu zastavu i
b. da simuliraju status bolni~kih brodova, malih obalskih plovila za spasa-
vanje ili sanitetskih transporta, brodova u humanitarnim misijama, put-
ni~kih brodova koji prevoze civilne putnike, brodova za{ti}enih zasta-
vom UN, brodova kojima je dozvoljena bezbedna plovidba prethodnim
sporazumima izme|u strana, uklju~uju}i i brodove kartele, brodova
ovla{}enih da se identifikuju znakom crvenog krsta ili crvenog polume-
seca ili brodova angaòvanih u transportu kulturnih dobara pod specijal-
nom za{titom.22
1712.3. Perfidni akti uklju~uju po~etak napada dok se simulira:
a. izuze}e, civilni, neutralni ili za{ti}eni status UN,
b. predaja ili havarija, npr. slanjem signala o havariji, ili posadi koja uzima
~amce za spasavanje.23
Ranjenici, bolesnici i brodolomnici

1713. a. Uop{teno govore}i, sa ranjenicima, bolesnicima i brodolomnicima
na moru postupa se na isti na~in kao i sa onima koji se nalaze hors
de combat (van borbe) na kopnu i sanitetsko i versko osoblje ima isti
status; vidi poglavlje 13.

105
b. Me|utim, ~lanovi posade spasila~kih brodova ne mogu biti zaroblje-

ni dok su angaòvani u operacijama spasavanja.24
c. Bolni~ki brodovi, kao i ostali sanitetski transporti, za{ti}eni su od
napada.
e. Da bi pomogli pri njihovoj identifikaciji, detaljni podaci o bolni~kim
brodovima treba da budu notifikovani stranama u sukobu pre nji-
hovog isplovljavanja i oni treba da istaknu za{titni znak.
f. Bolni~ki brodovi mogu da budu opremljeni deflektivnim sistemima
odbrane, kao {to su sredstva za radio ometanje i sredstva za signali-
zaciju, kao i navigacijskom, komunikacijskom i kriptografskom
opremom, pod uslovom da se ne koristi za neprijateljske svrhe ili za
prikupljanje obave{tajnih podataka.
g. Pravila koja se odnose na bolnice u pogledu naoruànja i municije
uzete od ranjenih i bolesnih i oru`ja za samoodbranu sanitetskog
osoblja, jednako se primenjuju na bolni~ke brodove.25
Neutralnost / neutralne vode / neutralni brodovi...:

Molimo pogledajte poglavlje 19.

25 @K II, ~l. 22-34; DP I, ~l. 22.i 23; Priru~nik iz San Rema, ta~. 169-173.
106
POGLAVLJE 18
VAZDU[NO RATOVANJE
Neprijateljski vojni vazduhoplov

1801. Neprijateljski vojni vazduhoplovi (oni koji nisu sanitetski vazduhoplo-
vi ili vazduhoplovi kojima je, sporazumom izme|u zara}enih strana,
dozvoljeno bezbedno letenje) predstavljaju vojni cilj i mogu biti na-
padnuti.
1801.1. Pravila prava oruànih sukoba, posebno ona koja se odnose na oru`je (po-
glavlje 8), perfidiju (ta~ka 1008), naredbu da ne}e biti preìvelih (ta~ka
1015) predostro`nosti u napadu (ta~ka 1103), proporcionalnost i napade
bez razlikovanja u pogledu ciljeva (ta~ka 1108), jednako se primenjuju u
napadima na neprijateljske vojne vazduhoplove.1
Vazdu{ni napadi na kopnene ili na pomorske ciljeve

1802. Napadi iz vazduha na ciljeve na kopnu treba da budu izvedeni u skla-
du sa poglavljem 11, a na ciljeve na moru u skladu sa poglavljem 17.
Neprijateljski civilni vazduhoplov

1803. Neprijateljski civilni vazduhoplovi mogu biti napadnuti samo ako od-
govaraju definiciji vojnog cilja.2
1803.1. Slede}e aktivnosti mogu neprijateljski civilni vazduhoplov u~initi vojnim
ciljem:3
a. angaòvanje u ratnim aktima za ra~un neprijatelja, npr. polaganje mina,
~i{}enje mina, polaganje ili nadgledanje akusti~nih senzora, angaòvanje
u elektronskom ratovanju, presretanju ili napadima na druge civilne va-
zduhoplove ili obezbe|ivanje informacija o ciljevima neprijateljskim
snagama;
b. delovanje u svojstvu pomo}nog vazduhoplova neprijateljskih oruànih
snaga, npr. transport trupa ili vojnog tereta ili popunjavanje vojnih va-
zduhoplova gorivom;
c. uklju~ivanje u neprijateljski sistem za prikupljanje informacija ili pomo}
tom sistemu, npr. angaòvanje u izvi|anju, ranom upozoravanju, osma-
tranju ili misije komandovanja, kontrole i komunikacije;
107
d. letenje pod za{titom prate}ih neprijateljskih ratnih brodova ili vojnih va-
zduhoplova;
e. odbijanje naredbe za identifikaciju, skretanje sa kursa ili upu}ivanje na
aerodrom zara}ene strane koji je bezbedan i razumno dostupan za tu vr-
stu vazduhoplova, radi pregleda i pretresa, ili vo|enje opreme za kontro-
lu vatre koja se moè lako konstruisati da bude deo oruànog sistema va-
zduhoplova, ili ako pri presretanju jasno manevri{e da bi napao neprija-
teljski vojni vazduhoplov koji vr{i presretanje;
f. ako je naoruàn oru`jem vazduh-vazduh ili vazduh-zemlja; ili
g. na drugi na~in efektivno doprinosi vojnoj akciji.
Predostro`nosti u pogledu civilnog vazduhoplova

1804. Vojni komandanti moraju uzeti u obzir kod svog vojnog planiranja sve
informacije koje imaju ili su primili o odre|enim rutama civilnih va-
zduhoplova koji lete u podru~jima vojnih operacija i da upozore civil-
ne vazduhoplove da ulaze u podru~ja opasnih vojnih aktivnosti.4
1804.1. Prvenstveno je zadatak civilne slu`be letenja da objavi informacije da bi se
spre~ili civilni vazduhoplovi da lete u podru~ja koja su postala opasna
usled vojnih operacija i da bi piloti tih vazduhoplova bili upozoreni da se
pridràvaju uputstava datih od zara}enih strana.
1804.2. Me|utim, vojni komandanti, pored op{tih zahteva za preduzimanjem mera
predostro`nosti u cilju za{tite civilnog stanovni{tva, moraju kod svog voj-
nog planiranja uzeti u obzir podatke koje imaju o letovima civilnih vazdu-
hoplova i moraju da ih upozore na potencijalne opasnosti.
1804.3. Upozorenja su ~esto data izdavanjem instrukcija vazduhoplovcima (eng. no-
tice to airmen – NOTAM). Iako }e one biti pripremljene na vi{em nivou, ko-
manduju}i oficiri }e mo`da morati da daju svoj doprinos i treba da poznaju
procedure propisane od vi{ih vlasti da se to uradi. Treba da postoji koordi-
nacija izme|u vojnih i civilnih vlasti i, unutar vojne strukture, izme|u onih
koji vr{e kontrolu vazduhoplova i onih koji izvode vojne operacije.
1804.4. Moè se zahtevati i od kontrole vojnog vazdu{nog saobra}aja da izdaju
upozorenja civilnim vazduhoplovima, a komandanti jedinica aviona za pre-
sretanje mo`da }e morati, ukoliko to vojna situacija dozvoljava, da angaù-
ju avione da presretnu civilne vazduhoplove zalutale u opasna podru~ja.5

108
POGLAVLJE 18 - VAZDU[NO RATOVANJE
Uzap}enje neprijateljskog civilnog

vazduhoplova i tereta
1805. Neprijateljski civilni vazduhoplovi (koji nisu sanitetski vazduhoplovi
ili vazduhoplovi kojima je, ugovorom izme|u strana u sukobu, dozvo-
ljeno bezbedno letenje) i njihov teret mogu se uzaptiti van neutralnog
vazdu{nog prostora.6
1805.1. Uzap}enje se vr{i presretanjem civilnog vazduhoplova, naredbom da leti ka
aerodromu zara}ene strane koji je bezbedan i razumno dostupan za tu vrstu
vazduhoplova i, po sletanju, uzap}enjem vazduhoplova kao ratnog plena
koji podleè sudskom postupku.
1805.2. Ako se vr{i uzap}enje, mora se obezbediti sigurnost putnika i posade i nji-
hovih li~nih stvari i moraju se sa~uvati dokumenti i papiri koji se odnose
na plen.
1805.3. Kao alternativa uzap}enju, neprijateljski civilni vazduhoplov moè biti
skrenut sa njegovog kursa ka najavljenom odredi{tu.
1805.4. Vazduhoplovi izuzeti od uzap}enja gube svoju za{titu ako izvr{avaju akte
{tetne po neprijatelja, namerno ometaju pokrete zara}enih, ne povinuju se
presretanju, identifikaciji i direktivama zara}enih ili vr{e povredu odredbi
sporazuma o bezbednom vr{enju redovnih aktivnosti.
Neutralnost / neutralni vazdu{ni prostor /

neutralni vazduhoplov...:
Vidi poglavlje 19.
109
POGLAVLJE 19
NEUTRALNOST
Uvod
1901. a. U ovom poglavlju su pripadnicima oruànih snaga date smernice o
osnovnim principima neutralnosti.
b. Koncept neutralnosti ne primenjuje se na dràve koje primenjuju silu ili
druge mere po naredbi Saveta bezbednosti UN u skladu sa Glavom VII
Povelje Ujedinjenih nacija.
c. Postoje ograni~enja o tome koliko daleko dràva moè da ide u pomaga-
nju savezni~koj ili prijateljskoj dràvi, bilo da se radi o sprovo|enju Re-
zolucije Saveta bezbednosti UN ili ne, na primer, u dopremanju pomo}i
`rtvi agresije, a da ne izgubi neutralni status. Te{ka i kontinuirana kr{e-
nja obaveza neutralne dràve daju pravo zara}enoj strani da tu dràvu
smatra neprijateljskom.
Princip nepovredivosti
1902. Teritorija neutralne dràve je nepovrediva.1
1902.1. Neutralna dràva je ona dràva koja ne u~estvuje u oruànom sukobu. Za-
uzvrat, njena teritorija, uklju~uju}i i teritorijalne vode i vazdu{ni prostor,
moraju biti po{tovani od zara}enih strana.
Obaveze zara}enih strana

1903. Zara}enim stranama je zabranjeno:2
a. da provode svoje trupe i konvoje i lete vojnim vazduhoplovima pre-
ko neutralne teritorije;
b. da postavljaju vojne komunikacijske instalacije na neutralnoj teri-
toriji, u lukama ili teritorijalnim vodama ili da u vojne svrhe kori-
ste one ustanovljene pre oruànog sukoba;
c. da regrutuju na neutralnoj teritoriji;
d. svi neprijateljski postupci, podrazumevaju}i tu i uzap}enje i pretres
u teritorijalnim vodama neutralne dràve;
1 V Ha{ka konvencija od 1907. (Konvencija o neutralnosti), ~lan 1.

2 Konvencija o neutralnosti, ~l. 2, 3. i 4; XIII Ha{ka konvencija od 1907. (Konvencija o pomorskoj neu-
tralnosti), ~l. 1,2,4. i 5.
110
POGLAVLJE 19 - NEUTRALNOST
e. da ustanove sud za pomorski ratni plen na neutralnoj teritoriji ili u

neutralnim teritorijalnim vodama;
f. da u neutralnim lukama i neutralnim vodama stvaraju baze za po-
morsko delovanje protiv svojih protivnika;
1903.1. Vojni vazduhoplovi ne uklju~uju sanitetske vazduhoplove koji vr{e prelet
ili sle}u na neutralnu teritoriju uz pristanak neutralne dràve.3
Obaveze neutralnih dràva

1904. a. Neutralna dràva je du`na da upotrebi silu ako je potrebno da na
svojoj teritoriji spre~i postupke zara}ene strane navedene u ta~ki
1903. Ovo podrazumeva opremanje, naoruàvanje ili konverziju
brodova namenjenih za upotrebu u neprijateljskim operacijama
protiv dràve sa kojom je neutralna dràva u miru.4
b. Neutralna dràva mora kazniti one koji su po~inili akte suprotne ne-
utralnosti na njenoj teritoriji.5
c. Neutralna dràva ne sme ustupati jednoj zara}enoj dràvi ratne
brodove, municiju ili ma kakav vojni materijal, ali druga razmena
sa zara}enim dràvama ostaje nepromenjena.6
d. Neutralna dràva se mora jednako odnositi prema zara}enim stra-
nama.
1904.1. Neutralni status nije izgubljen ako pojedinci (koji nisu pripadnici njenih
oruànih snaga) napuste neutralnu dràvu da bi ponudili svoje usluge zara-
}enim stranama, ili ako su zara}ene strane pro{le kroz njihove teritorijalne
vode ili koristili njihove pilote.
1904.2. Neutralni status se ne gubi ni ako se oru`je i vojni materijal izvoze ili tran-
sportuju od strane pojedinaca ili privatnih preduze}a, ili se koriste komuni-
kacijske instalacije koje pripadaju privatnim preduze}ima ili pojedincima,
pod uslovom da se ista pravila jednako primenjuju na sve zara}ene strane.
1904.3. Isto tako, bilo koja pravila o kori{}enju luka ili teritorijalnih voda neutral-
ne dràve moraju da budu jednako primenjivana prema svim zara}enim
stranama. U odsustvu posebnih pravila, primenjiva}e se slede}e odredbe:
a. Neprijateljski ratni brod (koji nije bolni~ki brod) ili plen ne moè se u ne-
utralnoj luci ili teritorijalnim vodama zadràti duè od 24 sata, osim ako
je duè zadràvanje potrebno zbog o{te}enja ili vremenskih uslova.
3 DP I, ~lan 31.
4 XIII Ha{ka konvencija od 1907. (Konvencija o pomorskoj neutralnosti), ~lan 8.
5 Konvencija o pomorskoj neutralnosti, ~lan 5.
111
b. Najvi{e tri ratna broda zara}ene strane mogu istovremeno koristiti neu-
tralne luke ili dokove, osim ako je druga~ije odre|eno zakonom neutral-
ne dràve.
c. Kada luke koristi vi{e zara}enih strana istovremeno, mora pro}i 24 sata
izme|u isplovljavanja brodova (ratnih ili trgova~kih) suprotstavljenih
strana.
d. Ratni brodovi mogu se opravljati samo u onolikoj meri koliko je to po-
trebno za bezbednost njihove plovidbe.
e. Ratni materijal ne moè da bude utovaren.
f. Dopune gorivom mogu da se vr{e samo jednom u tri meseca.
g. Uzap}eni brod moè da se dovede u neutralnu luku samo ako nije u mo-
gu}nosti da plovi usled morske nepogode, oskudice goriva ili hrane. U
drugom slu~aju uzap}eni brod mora da bude oslobo|en.7
1904.4. Ne moè se smatrati neprijateljskim aktom ako neutralna dràva koristi si-
lu da odbije napade na svoju neutralnost.8 Ako, me|utim, neutralna dràva
ne spre~i aktivnosti zara}enih na svojoj teritoriji, druga zara}ena strana mo-
è koristiti svoje pravo na poteru da bi napala neprijateljske snage na toj te-
ritoriji.
Postupanje sa pripadnicima oruànih snaga zara}e-

nih strana
1905. Pripadnici oruànih snaga zara}ene dràve koji u|u na neutralnu te-
ritoriju bi}e internirani.9
1905.1. Ovo se ne primenjuje na posade brodova koji po{tuju odredbe Konvencije
o pomorskoj neutralnosti. Internirana lica se mogu ~uvati u logorima ili
drugim bezbednim mestima. Oficiri mogu biti ostavljeni na slobodi, odlu-
kom neutralne dràve, ali ne smeju napustiti neutralnu teritoriju bez dozvo-
le. Dok su internirana, internirana lica }e biti snabdevana namirnicama,
ode}om i drugom dozvoljenom pomo}i. Neutralna dràva moè sklopiti
sporazum sa zara}enom dràvom u vezi postupanja sa interniranim licima
i zara}ena dràva je du`na da po zavr{etku neprijateljstava podmiri na~inje-
ne tro{kove.10 U odsustvu bilo kakvog sporazuma, neutralna dràva treba,
kao minimum, da omogu}i postupak jednak onom koji imaju ratni zaroblje-
nici po III @enevskoj konvenciji.11
7 Konvencija o pomorskoj neutralnosti, ~l. 15-24.

8 Konvencija o pomorskoj neutralnosti, ~l. 6-10; ~l. 7-14.
10 Konvencija o pomorskoj neutralnosti, ~l. 11-12.
11 @K III, ~lan 4B(2).
112
Postupanje sa ratnim zarobljenicima

1906. Odbegle ratne zarobljenike koji se domognu neutralne teritorije ili rat-
ne zarobljenike koji su sa zara}enim snagama koje tamo traè uto~i{te,
treba ostaviti na slobodi. Ako im neutralna dràva dozvoli boravak na
njenoj teritoriji, ona im moè odrediti boravi{te.12
Ranjenici i bolesnici
1907. Neutralna dràva moè da dopusti prelazak preko svoje teritorije ili
negu ranjenicima i bolesnicima koji pripadaju zara}enim vojskama.
Dok su u neutralnoj dràvi, na njih se primenjuje odgovaraju}a
@enevska konvencija.13
1907.1. Obi~no je uslov prelaska ranjenika i bolesnika da sa njima ne budu borci,
oru`je ili drugi vojni materijal. U slu~aju da nije tako, neutralna dràva mo-
ra preduzeti one mere kontrole i bezbednosti koje smatra potrebnim. Ove
mere mogu uklju~iti interniranje boraca i pohranjivanje oru`ja i vojnog ma-
terijala na sigurno mesto do kraja neprijateljstava. Neutralna dràva tako|e
mora obezbediti da ranjenici i bolesnici ne u~estvuju ponovo u vojnim ope-
racijama. Ovo uklju~uje ranjenike i bolesnike ukrcane na neutralne brodo-
ve ili vazduhoplove.
Neutralna lica
Definicija
1908. Neutralna lica su dràvljani dràve koja ne u~estvuje u oruànom su-
kobu, koji ne ~ine neprijateljske akte protiv jedne zara}ene strane i ko-
ji ne ~ine akte u korist jedne zara}ene strane. Njih treba ostaviti na mi-
ru.14
Za{tita
1909.1. Sve dok njihova mati~na dràva odràva normalne diplomatske odnose sa
zara}enom dràvom u kojoj ìve ili koju pose}uju, sa neutralnim licima se
postupa na isti na~in kao i u vreme mira.
1909.2. U slu~aju da nema takvih diplomatskih odnosa, neutralna lica imaju pravo da
se sa njima postupa kao sa za{ti}enim licima u skladu sa IV @enevskom kon-
vencijom.15 Ne ~ini razliku kod odre|ivanja njihovog statusa da li su neutral-
na lica civili ili pripadnici oruànih snaga neutralne dràve kojoj pripadaju.

13 Konvencija o neutralnosti, ~l. 14-15.
14 Konvencija o neutralnosti, ~l. 16-17.
15 @K IV, ~lan 4.
113
1909.3. U akte u korist jedne zara}ene strane spada i pridruìvanje oruànim sna-
gama te zara}ene strane.
1909.4. Ukoliko se neutralno lice pridruì oruànim snagama zara}ene strane, gubi
status neutralnog lica, ali uìva svu za{titu, kao {to je status ratnog zaroblje-
nika, koju bi uìvao pripadnik tih oruànih snaga.
1909.5. Neutralno lice ne gubi svoj status ako u~ini usluge u oblasti policije ili ci-
vilne uprave, niti svoj status gubi ako izvr{i isporuke ili odobri zajmove
jednoj od zara}enih strana, ako ne stanuje na teritoriji druge strane, ni na
teritoriji koju je ova okupirala, i ako isporuke ne poti~u sa tih teritorija.16
@elezni~ki materijal
1910. @elezni~ki materijal koji ulazi u zara}enu dràvu iz neutralne dràve
ili u neutralnu dràvu iz zara}ene dràve, obi~no ne moè da bude re-
kviriran ili upotrebljen i treba ga poslati nazad u zemlju porekla ~im
to bude mogu}e. Moè se upotrebljavati ili rekvirirati samo ako je to
apsolutno potrebno i onda samo onoliko dugo koliko je potrebno.17
1910.1. Ne ~ini razliku ako èlezni~ki materijal, obi~no ma{ine i pru`na vozila, pripa-
da dràvi, privatnom preduze}u ili pojedincu. U slu~aju rekviriranja ili upo-
trebe, bi}e pla}ena naknada u srazmeri s upotrebom. Ovo pravilo se ne prime-
njuje na èlezni~ki materijal koji pripada neprijateljskoj zara}enoj strani.
Neutralni trgova~ki brodovi i civilni vazduhoplovi

1911. Neutralni trgova~ki brodovi i civilni vazduhoplovi ne mogu da budu
uzap}eni ili napadnuti, osim ako:
a. veruje se, na razumnoj osnovi, da prevoze kontrabandu ili probija-
ju blokadu, i
b. posle prethodnog upozorenja ili presretanja namerno i jasno odbija-
ju da se zaustave, odbijaju pregled i pretres ili uzap}enje, ili da bu-
du skrenuti sa kursa prema svom najavljenom odredi{tu.
1911.1. Neutralni trgova~ki brodovi i civilni vazduhoplovi tako|e gube za{titu:
a. ako se angaùju u neprijateljskim aktima u korist neprijatelja;
b. ako deluju kao pomo}na snaga neprijatelju;
c. ako su uklju~eni u neprijateljski sistem prikupljanja informacija;
d. ako se kre}u pod za{titom neprijateljskih ratnih brodova ili vojnih vaz-
duhoplova; ili
16 Konvencija o neutralnosti, ~lan 18.

17 Konvencija o neutralnosti, ~lan 19.
114
e. prevoze vojni materijal za neprijatelja.

1911.2. Utvr|ivanje neutralnog statusa vr{i se pregledom i pretresom broda ili va-
zduhoplova.
1911.3. Neutralni brodovi i vazduhoplovi su izuzeti od vr{enja prava na pregled i
pretres ako zadovoljavaju slede}e uslove:
a. ako se kre}u prema neutralnoj luci;
b. ako su pod kontrolom neutralnog ratnog broda ili vojnog vazduhoplova
dràve ~ija zastava garantuje da brod ili vazduhoplov ne prevozi kontra-
bandu, niti na drugi na~in povre|uje svoj neutralni status i ~iji zapoved-
nik obezbe|uje sve informacije o karakteru broda ili vazduhoplova i nje-
govom teretu.18 Za kontrabandu vidi ta~ku 1913.
1911.4. U slu~aju da je neutralnost povre|ena, uzap}enje treba da ima prednost nad
napadom koji treba izvesti samo kao krajnju meru. Osim ako to okolnosti
ne dozvoljavaju, treba izdati prethodno upozorenje o napadu, da bi omogu-
}ili skretanje s kursa ili istovar robe, ili da se omogu}i putnicima i posadi
da se smeste na bezbedno mesto.19
Uzap}enje neutralnog trgova~kog broda,

civilnog vazduhoplova i tereta
1912. Osim u situacijama opisanim u ta~ki 1911, neutralni trgova~ki brodo-
vi i civilni vazduhoplovi mogu biti uzap}eni van neutralnih voda ili va-
zdu{nog prostora ako:
a. prevoze kontrabandu; vidi ta~ku 1913;
b. prevoze pripadnike neprijateljskih oruànih snaga;
c. deluju pod neposrednom neprijateljskom kontrolom, nare|enjima,
ovla{}enju, angaòvanju ili upravljanju;
d. podnose neregularna ili la`na dokumenta, nedostaju im dokumenta,
ili uni{te, o{tete ili sakriju dokumenta;
e. povre|uju pravila koja je ustanovila zara}ena strana unutar samog
podru~ja pomorskih operacija; ili
f. probiju, ili poku{aju da probiju, blokadu.20
1912.1. Zaplenjeni brodovi i vazduhoplovi se uzap}uju kao plen koji podleè sud-
skom postupku.21 Kao alternativa uzap}enju, neutralni civilni brodovi i va-

20 Priru~nik iz San Rema, ta~. 146. i 153,
115
zduhoplovi mogu, uz svoju saglasnost, biti skrenuti sa kursa ka svom naja-

vljenom odredi{tu.22
Teret
1913. Teret ukrcan na neutralni trgova~ki brod ili civilni vazduhoplov pod-
leè zapleni ako moè da bude namenjen za upotrebu u oruànom su-
kobu i ako se krajnje odredi{te tereta nalazi na teritoriji koja je pod
kontrolom neprijatelja.23
1913.1. Takav teret se naziva kontrabanda i mora da bude objavljen u listi kontra-
bande koju objavljuje zara}ena strana. Slede}a dobra ne mogu se smatrati
za kontrabandu:
a. verski predmeti;
b. artikli namenjeni isklju~ivo za le~enje ranjenih i bolesnih i za spre~ava-
nje bolesti;
c. ode}a, posteljina, osnovne ìvotne namirnice i sredstva namenjena sme-
{taju civilnog stanovni{tva (pod uslovom da ne postoji ozbiljan razlog za
verovanje da }e takva roba biti iskori{}ena u druge svrhe ili zamenjena
za neprijateljsku robu);
d. individualni paketi i kolektivne po{iljke pomo}i, predmeti za rekreaciju
i sli~ni artikli namenjeni ratnim zarobljenicima;
e. roba koja je na drugi na~in izuzeta od zaplene me|unarodnim ugovori-
ma ili posebnim sporazumima zara}enih strana.24
Kada se ne moè izvr{iti uzap}enje

1914. a. Ako okolnosti spre~avaju proceduru uzap}enja, neutralni brod koji
prevozi kontrabandu koja predstavlja vi{e od polovine ukrcanog te-
reta moè biti uni{ten pod uslovom:
(1) obezbe|ena je sigurnost putnika i posade;
(2) sa~uvana su dokumenta i papiri koji se odnose na uzap}enje bro-
da; i
(3) sa~uvane su, ako je to mogu}e, li~ne stvari putnika i posade.
b. Uni{tavanje uzap}enog putni~kog broda koji prevozi civilne putni-
ke je zabranjeno na moru.25

116
1914.1. Sigurnost putnika i posade nije obezbe|ena upotrebom brodskih ~amaca za

spasavanje, osim ako vremenski uslovi i blizina kopna ili spasila~kih bro-
dova obezbe|uju njihovu sigurnost.
1914.2. U slu~aju uzap}enja, bezbednost putnika i posade i njihove li~ne stvari mo-
raju biti na bezbednom do njihove repatrijacije, a dokumenti i drugi papiri
koji se odnose na zaplenjeni brod moraju biti sa~uvani.26
Polaganje mina i neutralne dràve

1915. Zabranjeno je miniranje neutralnih voda od strane zara}ene strane.
1915.1. Neutralne dràve ne gube svoj neutralni status ako uklanjaju mine koje je
u neutralnim vodama poloìla zara}ena strana.27
Zone i neutralne dràve

1916. Povinovanje merama koje preduzima jedna zara}ena strana u zoni ne-
}e se smatrati aktom kojim se povre|uje protivni~ka zara}ena stra-
na.28

117
POGLAVLJE 20
MIROVNE OPERACIJE
2000. [TA SU MIROVNE OPERACIJE?
2001. Definicija
Ne postoji univerzalni jedinstveni izraz za operacije namenjene za ponovno
uspostavljanje mira ili odràvanje mira i bezbednosti. Doktrine razli~itih
armija se razlikuju u pogledu ta~nog naziva koji koriste za takve operacije
i obim takvih operacija.
Za potrebe ovog priru~nika, mirovne operacije se defini{u kao:
Aktivnosti koje obuhvataju ~itav skup vi{efunkcionalnih operacija usme-

renih na uspostavljanje i odràvanje mira, uklju~uju}i operacije sa jakim
politi~kim, diplomatskim vo|stvom (spre~avanje sukoba, stvaranje mira i
izgradnja mira) i operacije sa vojnim vo|stvom (odràvanje mira i name-
tanje mira).
2002. Vrste mirovnih operacija

U ovom priru~niku se razlikuju pet vrsta mirovnih operacija: operacije za
odràvanje mira i operacije za nametanje mira imaju vi{e vojno nego
politi~ko/diplomatsko vo|stvo, spre~avanje sukoba (akcije koje se pre-
duzimaju da se izbegne sukob, kao {to je preventivna diplomatija, kon-
sultacije, nadgledanje), uspostavljanje mira (akcije koje se preduzimaju
posle po~etka sukoba, kao {to su posredovanje, pomirenje, sankcije itd),
u~vr{}ivanje mira (akcije koje se preduzimaju posle sukoba, kao {to su
ponovna izgradnja civilne strukture, ponovno uspostavljanje institucija). To
moè da uklju~uje vojno prisustvo, na primer, kao preventivni raspored ili
da se obezbedi bezbedna okolina za izbore, ali }e nevojne agencije imati
vo|stvo.
Odràvanje mira
Operacije se izvr{avaju uz op{tu saglasnost sukobljenih strana, kao deo
mirovnog procesa koji su usaglasile strane i uz podr{ku naporima da se pro-
movi{u bezbednost i poverenje, da bi se postiglo uspostavljanje dugo-
ro~nog mira.
118
POGLAVLJE 20 - MIROVNE OPERACIJE
Nametanje mira
Prinudne operacije se izvr{avaju da bi se ponovno uspostavio mir u situaci-
jama haosa ili izme|u strana koje mogu ne biti sve saglasne sa intervenci-
jom i koje mogu biti angaòvane u borbenim aktivnostima, da bi se pomog-
lo stvaranje uslova za diplomatske i humanitarne aktivnosti radi podr{ke
politi~kim ciljevima.
2003. Osnovne karakteristike mirovnih operacija

Osnovne karakteristike mirovnih operacija koje ih razlikuju od borbenih –
ratnih su:
nepristrasnost
saglasnost (operacije odràvanja mira)
neophodni minimum upotrebe sile.
Nepristrasnost. Sila mirovnih operacija je nepristrasna tako da nije ni za
ni protiv posebne strane. U operacijama nametanja mira moè biti potreb-
no da se primeni borbena mo} protiv posebne strane, ali ne da bi se vojno
porazila ta strana, nego vi{e da se osigura usagla{avanje sa mandatom sile.
Saglasnost. U operacijama odràvanja mira, saglasnost ima svoje tradi-
cionalno zna~enje, koje podrazumeva podr{ku strana u operaciji.
Upotreba sile. Po{to svrha mirovnih operacija nije poraz neprijatelja, ne-
ophodni minimum sile mora se primeniti da se ostvari mandat. Me|utim,
{ta je neophodni minimum sile, moè da varira, od samoodbrane, posebno
u operacijama odràvanja mira, do vo|enja konvencionalnih borbenih
operacija, obi~no u operaciji nametanja mira.
2004. Mirovne operacije i rat

Iako se, zavisno od prilika, mogu primeniti ratni borbeni postupci, mirovne
operacije se mogu razlikovati od rata. Razlike uklju~uju:
Vojni ciljevi su razli~iti. U mirovnim operacijama primena sile nije
usmerena na poraz neprijatelja.
Raspon postupaka za re{avanje sukoba treba da bude {iri u mirovnim
operacijama nego u ratu. Postupci kao {to su pomirenje i posredovanje
su centralni u mirovnim operacijama, ~ak i na takti~kom nivou.
Kona~no, da bi mirovna operacija bila efikasna zahteva se podr{ka
strana, dok u ratu podr{ka neprijatelja se ne postavlja kao pitanje za raz-
matranje.
U mirovnim operacijama va`nost civilno-vojne saradnje je ve}a nego u
konvencionalnom ratu.
119
U mirovnim operacijama pravila slu`be }e biti vi{e uzdràna nego u

ratu.
2005. Zadaci
Neki mogu}i zadaci mirovnih operacija su slede}i:
Osmatranje i nadgledanje
Nadzor nad primirjem i prekidom vatre. Posebni zadaci mogu da uklju~e:
razdvajanje, kontrolu i demobilizaciju snaga; izvr{avanje detalja sporazu-
ma, kao {to je osloba|anje zarobljenika, sprovo|enje izbora; veza izme|u
strana i svih elemenata sile; pregovori i posredovanje u ime svih strana u
sukobu; ispitivanje àlbi i povreda sporazuma; pokreti izbeglica i interno
raseljenih lica; pomo} UN i civilnoj policiji.
Razdvajanje. Mirovne snage se razme{taju izme|u strana u sukobu. U
operacijama nametanja mira to moè da uklju~i prisilno razdvajanje
zara}enih strana.
Pomo} u tranziciji. Mirovne snage obezbe|uju pomo} civilnim vlastima
ili zajednici kao deo {ire diplomatske, humanitarne i ekonomske strategi-
je.
Humanitarna pomo}. Iako su te operacije normalna odgovornost specijal-
izovanih humanitarnih agencija, stepen hitnosti moè da zahteva vojnu
podr{ku odvojeno ili uz obezbe|ivanje sigurne okoline za raspodelu
pomo}i.
Ponovno uspostavljanje prava i poretka. Ove aktivnosti mogu da budu
usmerene na brojne pobunjeni~ke, teroristi~ke ili kriminalne aktivnosti.
Za{tita humanitarnih operacija i ljudskih prava. Posebni zadaci za{tite
mogu da uklju~uju operacije neborbene evakuacije, za{titu konvoja, skla-
di{ta, opreme i radnika odgovornih za njihove operacije.
Kontrola sukoba.
Uspostavljanje i nadzor nad za{ti}enim i bezbednosnim zonama/podru-
~jima.
Garancija i zabrana kretanja.
Sprovo|enje sankcija.
2006. Pravni okvir za mirovne operacije

Pravni okvir za mirovne operacije moè se podeliti u dva nivoa. Prvi je
pravno opravdanje ili ovla{}enje za raspore|ivanje snaga mirovnih
operacija. To je stvar, uglavnom Povelje ujedinjenih nacija. Drugi je
120
okvir za vo|enje vojnih operacija snaga mirovnih operacija kad su

raspore|ene.
Iako precizni elementi za drugi nivo okvira zavise od prirode operaci-
je (na primer, da li su mirovne snage strana u sukobu ili nisu) i ~inila-
ca kao {to su – da li je dràva u kojoj se mirovne snage raspore|uju
sru{ena ili nije, oni mogu da uklju~e:
Pravo oruànih sukoba. Mirovne snage, posebno ako je u pitanju
operacija odràvanja mira, obi~no ne}e biti strana u sukobu i time
obavezana pravom oruànih sukoba, iako sukob koji uklju~uje druge
strane moè da se doga|a u podru~ju operacija. Me|utim, ako
mirovne snage deluju van samoodbrane i u~estvuju u neprijateljstvi-
ma, pravo oruànih sukoba }e se primenjivati.
Me|unarodno pravo i norme ljudskih prava (posebno one koje se
odnose na upotrebu sile i tretman zatvorenika). Ovo se detaljnije
istraùje u delu o unutra{njim bezbednosnim operacijama.
Nacionalno pravo kontingenta mirovnih operacija (pravo dràva
koja upu}uje snage).
Nacionalno pravo dràva unutar kojih se operacija izvodi (doma}e
nacionalno pravo). Doma}e nacionalno pravo }e se primeniti na
mirovne snage, osim ako nije isklju~eno, na primer, kao rezultat spo-
razuma o statusu snaga izme|u dràve i trupa dràva koje doprinose
ili UN. Ovim sporazumom mirovne snage mogu da budu izuzete od
lokalnih zakona koji se odnose, na primer, na no{enje oru`ja,
carinske obaveze, krivi~nu i gra|ansku odgovornost.
2007. PRAVNI OSNOV ZA MIROVNE OPERACIJE
2008. Povelja UN - uvod

Povelja UN zabranjuje upotrebu ili pretnju silom jedne dràve protiv druge.
Op{ta zabrana je podràna odredbom da ni{ta u Povelji, osim primene mera
po Glavi VII, ne ovla{}uje na intervenciju u unutra{nje poslove bilo koje
dràve.
Povelja UN – Glava I
^lan 2 (4). Svi ~lanovi }e se uzdràvati u svojim me|unarodnim odnosima

od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politi~ke
nezavisnosti bilo koje dràve ili na bilo koji drugi na~in koji nije u skladu
sa ciljevima Ujedinjenih nacija.
121
^lan 2(7). Ni{ta u ovoj povelji ne ovla{}uje Ujedinjene nacije da se me{aju

u pitanja koja su u unutra{njoj nadle`nosti bilo koje dràve.....ali ovaj prin-
cip ne prejudicira primenu prinudnih mera po Glavi VII.
2009. Upotreba sile – izuzeci od op{te zabrane

Postoje dva dobro prihva}ena izuzetka od op{te zabrane upotrebe sile i
intervencije, kao i jedan koji je sporan:
Pravo na kolektivnu ili individualnu samoodbranu, predvi|eno op{tim
obi~ajnim pravom i Poveljom UN, u ~lanu 51.
Sistem kolektivne bezbednosti, propisan u Glavi VII Povelje.
Koncept humanitarne intervencije da se zaustave ekstremne povrede
ljudskih prava unutar dràve. Koncept humanitarne intervencije nije
izri~ito predvi|en Poveljom UN i nije jasno ustanovljen u me|unarod-
nom pravu.
Povelja UN – Glava VII
^lan 39. On (Savet bezbednosti) odre|uje postojanje pretnje miru, povrede

mira ili akta agresije i daje preporuku ili donosi odluku o merama koje }e
se preduzeti u skladu sa ~l. 41. i 42, da bi se odrào ili ponovo uspostavio
me|unarodni mir i bezbednost.
^lan 41. On (Savet bezbednosti) moè da odlu~i koje mere, koje ne
uklju~uju upotrebu oruàne sile }e se primeniti da se primene njegove
odluke i moè pozvati ~lanice (UN) da primene te mere. One mogu da
uklju~uju potpuni ili delimi~ni prekid ekonomskih odnosa.
^lan 42. Ako on (Savet bezbednosti) smatra da mere propisane u ~lanu 41.
ne bi bile odgovaraju}e ili se dokaè da nisu odgovaraju}e, on moè da pre-
duzme takvu akciju koja }e biti neophodna da se odrì ili ponovo uspostavi
me|unarodni mir i bezbednost, vazduhoplovnim, pomorskim ili kopneni-
ma snagama...
^lan 51. Ni{ta u ovoj povelji ne spre~ava uro|eno pravo na individualnu
ili kolektivnu samoodbranu ako se dogodi napad protiv ~lanice Ujedinjenih
nacija.
2010. Mirno re{avanje sporova

Povelja UN, u Glavi VI, tako|e ohrabruje i obezbe|uje mirno ili mirolju-
bivo re{avanje sporova izme|u dràva. ^lan 33. predvi|a: pregovore, ispi-
122
tivanje, posredovanje, mirenje, arbitraù, izve{tavanje regionalnih agencija

ili druga miroljubiva sredstva.
2011. Povelja UN i operacije odràvanja mira

Povelja UN ne pominje posebno ovla{}enje za operacije odràvanja mira.
Me|utim, generalno je prihva}eno da UN imaju ovla{}enje da formiraju i
rasporede snage za odràvanje mira ili prema glavi VI Povelje koja pred-
vi|a mirno re{avanje sporova, prema izrazu „operacijama iz Glave VI“, ili
prema op{tem ovla{}enju UN da deluju u skladu sa svojim odgovornosti-
ma odràvanja me|unarodnog mira i bezbednosti. Koji god izvor bio, nema
sumnje da UN imaju ovla{}enje da pokrenu operacije odràvanja mira i, za
razliku od operacija nametanja mira, ovo ovla{}enje je povereno i
Generalnoj skup{tini i Savetu bezbednosti, iako Savet bezbednosti ima
prvenstvo.
2012. Operacije van sistema UN

Po{to operacije odràvanja mira nisu prinudne vojne akcije zasnovane na
saglasnosti, one ne zahtevaju ovla{}enje Saveta bezbednosti. Ustvari ne
postoji razlog u principu ili pravu, zbog koga se operacije odràvanja mira
ne bi mogle pokrenuti van sistema UN, na primer u regionalnim organi-
zacijama.
2013. Povelja UN i operacije nametanja mira

Prema Povelji UN, samo Savet bezbednosti moè da ovlasti na prinudne
akcije. Glava VII Povelje propisuje sistem za ove operacije. Taj sistem
moè da rezultira raznolikim aran`manima komande i kontrole za snage
koje se upu}uju. Mogu postojati stalne snage okupljene prema ~lanu 43. (ta
odredba nije iskori{}ena u istoriji UN), mogu se formirati ad hoc snage pod
komandom UN (uobi~ajeni postupak za operacije odràvanja mira) ili
formirane ad hoc snage pod delegiranom komandom dràve, postoje}e
vojne koalicije ili privremene koalicije dràva koje pokaù volju, pod
vo|stvom jedne dràve.
2014. MIROVNE OPERACIJE I PRAVO ORU@ANIH SUKOBA
2015. Primenjuje li se pravo oruànih sukoba na snage UN?

Generalno, mirovne snage sa mandatom UN se ne angaùju u nepri-
jateljstvima kao strana u sukobu. Me|utim, ako to ~ine, jesu li UN i snage
koje deluju pod njihovim mandatom obavezane pravom oruànih sukoba ili
one treba da budu tretirane na neki na~in kao snage koje name}u pravo vi{e
nego kao tradicionalni zara}eni u sukobu?
123
Za UN kao organizaciju koja nije ~lanica @enevskih konvencija i

Dopunskih protokola u pro{losti se smatralo da nije obavezana pravilima
prava oruànih sukoba, iako je postojala saglasnost da je obavezana nje-
govim „duhom i principima“. Sada je, me|utim, op{te prihva}eno da su
same UN, ako su angaòvane kao strana u sukobu, obavezane pravilima
me|unarodnog obi~ajnog prava, ~ak i ako nisu strana ugovornica u ugov-
orima prava oruànih sukoba.
Sada{nja pozicija u pogledu snaga UN se sumira u daljem tekstu.
Operacije UN i pravo oruànih sukoba – rezime

Da li se pravo oruànih sukoba primenjuje na snage UN zavisi od toga da
li postoji oruàni sukob u kome su snage UN strana u sukobu. To ne zav-
isi, na primer, od klasifikacije raspore|ivanja, odnosno da li su to operaci-
je odràvanja mira ili nametanja mira.
Same UN, iako nisu obavezane samim ugovorima prava oruànih suko-
ba, obavezane su me|unarodnim obi~ajnim pravom. Treba zapaziti da sve
@enevske konvencije i delovi Dopunskih protokola sada ~ine deo me|u-
narodnog obi~ajnog prava.
Ako nacionalna komanda koja izvr{ava operacije deluje po ovla{}enju
UN, nema sumnje da su mirovne snage obavezane pravom oruànih su-
koba sadrànim u ugovorima kojih je strana koja daje snage ~lanica, ~ak
i ako operacija nije operacija UN; uz to, te snage su obavezane me|unar-
odnim obi~ajnim pravom.
Ako su pod komandom UN, mirovne snage su tako|e obavezane me|u-
narodnim obi~ajnim pravom i pravom oruànih sukoba sadrànim u
ugovorima kojih je dràva koja daje snage ~lanica, ~ak i ako operacija
nije operacija UN. (Ovde je zna~ajno da neka nacionalna ovla{}enja
obi~no nastavljaju da vaè ~ak i za snage koje su, teorijski, pod koman-
dom UN. Na primer, ~lan 22. standardnog ugovora izme|u UN i trupa
snaga iz dràva koje daju snage propisuje da disciplina ostaje nacionalna
odgovornost.).
2016. Jesu li mirovne snage strana u me|unarodnom ili neme|unarod-

nom oruànom sukobu?
Mogu se identifikovati dve situacije, naime:
Mirovne snage postaju strana u sukobu protiv priznate vlade. Predlaè se
da se smatra da bi u situaciji sukoba izme|u snaga mirovnih operacija i
snaga vlade to bio me|unarodni oruàni sukob.
124
Mirovne snage postaju strana u sukobu za ra~un oruàne opozicione gru-

pe protiv priznate vlade ili protiv oruàne grupe u sukobu izme|u nao-
ruànih grupa (na primer, u slu~aju nedostatka dràvne vlasti).
Sugeri{e se da pravo oruànih sukoba koje primenjuju mirovne snage i
snage u sukobu bude pravo koje je primenljivo u neme|unarodnim oru-
ànim sukobima.
2017. Mirovne operacije i pravo oruànih sukoba – neke prakti~ne

instrukcije
Vrlo ~esto je te{ko odrediti stvarnu pravnu situaciju u vrelim i konfuznim
stvarnim situacijama. Da bi se prevazi{le neke od tih te{ko}a, daju se
slede}e sugestije:
Ako mirovne snage izvode konvencionalne operacije sli~ne ratnim ope-
racijama, ~ak i u ograni~enom periodu, treba primenjivati pravo oruànih
sukoba. Mnoge dràve su sada usmerene da njihove odbrambene snage,
kada izvode operacije sli~ne ratnim operacijama, primenjuju pravo
oruànih sukoba kao pitanje politike i doktrine, nezavisno od toga kakva
striktna pravna situacija moè da bude.
Treba da se primenjuju Instrukcije za primenu prava oruànih sukoba u
operacijama UN, koje je Me|unarodni komitet Crvenog krsta pripremio
za Ujedinjene nacije 1996. godine.
Zatvorenici u rukama snaga mirovnih operacija treba da se tretiraju u
skladu sa @enevskim konvencijama sve dok odgovaraju}e vlasti ne
odrede njihov status.
2018. SAMOODBRANA POJEDINCA I JEDINICE
2019. Uvod
I u borbenim i neborbenim situacijama, snagama mirovnih operacija moè
biti potrebno da upotrebe silu protiv civila. Glavno ovla{}enje za upotrebu
sile u takvim situacijama je obezbe|eno pravom koje se odnosi na odbranu
pojedinca od nezakonitog napada, pravom na samoodbranu. To pravo
samoodbrane bi moglo da opravda upotrebu sile pojedinca da se za{titi, a
tako|e i pojedinca ili ~ak jedinice da za{tite druge od pretnje.
2020. Elementi samoodbrane

Elementi samoodbrane }e se detaljnije ispitivati u delu Unutra{nje bezbed-
nosne operacije. Ti elementi se tako|e primenjuju i kad se upotrebljava sila
u brojnim drugim situacijama, druga~ijim od samoodbrane, u kori{}enju
sile radi postizanja cilja misije ili kad na to ovla{}uju pravila slu`be, kad se
sila koristi vi{e za odbranu imovine nego ìvota.
125
OSNOVNI PRINCIPI ZA UPOTREBU SILE I VATRENOG ORU@JA

ZAKONITOST. Upotreba sile mora biti opravdana zakonitim ciljem, na
primer samoodbranom. Drugi zakoniti razlozi za upotrebu sile mogu biti
obezbe|eni mandatom snaga, na primer obezbe|ivanjem slobode pokre-
ta, zatvaranjem odre|enih pojedinaca.
POTREBA. Sila je potrebna jer bi druge mere da se postigne zakoniti cilj
bile neodgovaraju}e ili su se pokazale neodgovaraju}im. Ovaj zahtev
traì da se preispitaju opcije razli~ite od upotrebe sile.
Opcije kao {to su: odvra}anje, upozorenje, demonstracije, pretnje, prego-
varanje ili posredovanje. On tako|e name}e potrebu da se traì poste-
penost odgovora, na primer upotreba „nesmrtonosnih oru`ja“, upozo-
ravaju}ih oru`ja, oru`ja koja se pune, upozoravaju}i hici itd. Drugi ele-
ment ovog principa je da pretnja mora da bude neposredna i neotklonji-
va.
PROPORCIONALNOST. Sila koja se koristi mora biti proporcionalna
pretnji koja je izre~ena i zakonitom cilju koji treba da se postigne.
2021. Odbrana imovine

Mnoge nedavne mirovne misije su uklju~ivale u pravila slu`be ovla{}enje
za upotrebu sile, uklju~uju}i „smrtonosnu“ silu, za odbranu misije ili druge
specijalno odre|ene imovine. Ako pretnja ovoj imovini tako|e uklju~uje i
pretnju ìvotu, tada pravo na samoodbranu, bez sumnje, obezbe|uje pravno
opravdanje za kori{}enje „smrtonosne“ sile. Me|utim, u drugim slu~ajevi-
ma, nacionalno pravo mnogih dràva ne dopu{ta primenu „smrtonosne“
sile u odbrani imovine. Pojedinim nacionalnim kontingentima je saveto-
vano da kriti~ki ispitaju pravila slu`be izdata snagama mirovnih operacija,
da bi se obezbedilo da su ona saglasna sa nacionalnim pravom koje se
odnosi na odbranu imovine. Ako postoji ovla{}enje za upotrebu sile u
odbrani imovine po nacionalnom zakonodavstvu, osnovni principi koji su
ranije navedeni se moraju primeniti, naime, zakonitost, potreba i propor-
cionalnost.
2022. Upotreba sile za podr{ku misije

Od 1976. UN su zauzele {ire tuma~enje samoodbrane, tvrde}i da to
ovla{}uje na upotrebu sile da se prevazi|u poku{aji da se snage UN spre~e
u izvr{avanju svog mandata. Ako mandat i pravila slu`be ovla{}uju na
upotrebu sile za podr{ku misije, principi zakonitosti, potrebe i propor-
cionalnosti se moraju primenjivati u svakoj situaciji.
126
2023. Samoodbrana: pravo ili du`nost?

Pravo samoodbrane uspostavlja pravo da se upotrebi sila da se otkloni
nezakonita pretnja silom, ali generalno ne stvara du`nost da se interveni{e
(pravo u ovom pogledu je podvrgnuto nacionalnim razlikama). Da li }e
~lan ili jedinica snaga mirovnih operacija imati du`nost da interveni{e u
prete}oj situaciji, zavisi}e od mandata i pravila slu`be. Mirovne snage
mogu u stvari biti raspore|ene da za{tite posebne kategorije lica.
2024. PRAVILA SLU@BE
2025. [ta su pravila slu`be?

Pravila slu`be su klju~ni mehanizam za vi{e komandante da kontroli{u
kad vojne snage mogu biti pokrenute i koliko se sile moè primeniti.
Pravila slu`be odre|uju stepen i na~in unutar koga snage mogu da se
primene i odre|uju granice unutar kojih komandir/komandant moè da
deluje. Pravilima slu`be moè biti odre|en okvir da bi se ograni~ile
odre|ene akcije ili mogu da se dozvole akcije u punom obimu, dopustive
po me|unarodnom pravu. Pravila slu`be su rezultat uzimanja u obzir bro-
jnih ~inilaca, uklju~uju}i pravni okvir za operacije, politi~ke instrukcije i
vojnu misiju.
Pravila slu`be se razlikuju u razli~itim oruànim snagama. Op{ti sistem je
da se pravi razlika izme|u naredbi koje daju najvi{i nivoi odlu~ivanja
pot~injenim komandantima i naredbi koje se izdaju pojedinim nosiocima
oru`ja. Prve su poznate kao pravila slu`be kao takva, a druga se ponekad
nazivaju nare|enjima za otvaranje vatre.
Nià granica za pravila slu`be je pravo samoodbrane, po{to pravila slu`be
ne mogu da ograni~e pravo na samoodbranu. Spoljno ograni~enje za prav-
ila slu`be je me|unarodno pravo, uklju~uju}i pravo oruànih sukoba, jer
pravila slu`be ne mogu da dozvoljavaju ono {to to pravo zabranjuje.
2026. UN sistem pravila slu`be

Kancelarija vojnog savetnika u Odeljenju za operacije odràvanja mira
priprema nacrt pravila slu`be za misije UN, u konsultaciji sa Kancelarijom
za operacije, uz preispitivanje koje vr{i Kancelarija za pravne poslove.
Podsekretar za operacije odràvanja mira eventualno izdaje direktivu za
pravila slu`be.
Iako doktrina UN isti~e potrebu fleksibilnosti kod prilago|avanja pravila
slu`be za posebne misije, standardna uputstva za pravila slu`be uklju~ivala bi:
Glavni deo. Ovaj deo obja{njava razloge za pravila slu`be, politiku UN u
pogledu pravila slu`be, mandat za posebnu operaciju, klju~ne elemente
127
prava oruànih sukoba i samoodbrane, akciju u slu~aju povrede pravila

slu`be itd.
Listu pravila slu`be. Ova lista, pripremljena za posebnu operaciju, pri-
prema se na osnovu glavne liste nabrojanih pravila slu`be, koju su
utvrdile UN. Pravila slu`be obuhvataju odre|eni broj {irih kategorija,
uklju~uju}i: nivo snaga; upotrebu sistema naoruànja; ovla{}enje za
no{enje oru`ja; reakciju na civilnu akciju/nemire. U svakoj od {irokih
kategorija glavna lista obezbe|uje odre|eni broj opcija za pravila slu`be,
koje se kre}u od pravila slu`be koja propisuju dopu{tene postupke do
pravila slu`be koja ograni~avaju primenu postupaka.
Definicije. Klju~ne re~i i fraze koje se koriste u svim pravilima slu`be se
obja{njavaju. Primeri mogu biti: neprijateljski akt ili namera; odre|ena
za{ti}ena lica; odre|ena za{ti}ena imovina.
Pomo}ne smernice i procedura. Sa~injavaju se vode}i veoma mnogo
ra~una o posebnoj operaciji, ali bi moglo da uklju~i instrukciju u pogledu
upotrebe kordona, odnosa sa civilnim vlastima, procedure kod upozora-
vanja.
Stepen borbene gotovosti. Ovaj deo identifikuje raspored razli~itih
pasivnih oru`ja, za {ta ovla{}enje moè da da komandant snaga, bez pozi-
vanja na [tab UN.
2027. Centralna uloga pravila slu`be

Karakteristika pravila slu`be je potreba za zajedni~kim naporima politi~-
kih, diplomatskih, civilnih i vojnih u~esnika, kao i primena samo minimu-
ma neophodne sile da se ostvari misija. Pravila slu`be su efikasno sredstvo
da se obezbedi to jedinstvo napora i da se obezbedi kontrola u primeni sile.
2028. CIVILNO-VOJNA SARADNJA
2029. Uvod
Iskustvo u savremenim mirovnim operacijama je osvetlilo osnovni zna~aj
efikasne saradnje izme|u vojne i civilne zajednice i civilnih organizacija.
Po{to se mirovne operacije ~esto sprovode u kontekstu sloènih vanrednih
situacija, civilni aspekti misije mogu da imaju, u stvari, primat. Civilno-
vojna saradnja predstavlja spoj izme|u snaga mirovnih operacija i mno{tva
drugih agencija, civilnih i vojnih, u podru~ju operacija.
Civilno-vojna saradnja se moè definisati kao:

Sredstva i postupci koji podràvaju odnose izme|u vojnih komandira/ko-
mandanata, osoblja i jedinica i nacionalnih vlasti, civilnih i vojnih i civilnog
128
stanovni{tva u podru~ju u kome su vojne snage raspore|ene ili se planira da

budu raspore|ene. Takvi postupci uklju~uju saradnju sa nevladinim ili
me|unarodnim agencijama, organizacijama i civilnim elementima.
2030. Vojni ciljevi civilno-vojne saradnje

Vojni ciljevi civilno-vojne saradnje bi mogli da uklju~e:
Harmonizaciju civilnih i vojnih odnosa unutar odre|enog podru~ja
operacija.
Koordinaciju i maksimalnu upotrebu sredstava.
Poja~anje kredibiliteta snaga mirovnih operacija.
Promociju saradnje i saglasnosti za operaciju.
Uveravanje strana u sukobu i neuverenih pripadnika doma}e dràve da se
njihov najbolji interes nalazi u miru.
2031. Civilno-vojna struktura

Doktrina civilno-vojne saradnje se moè razlikovati u dràvama koje dopri-
nose mirovnim operacijama. Me|utim, tipi~na civilno-vojna struktura
uklju~uje:
Osoblje civilno-vojne saradnje. Osoblje civilno-vojne saradnje (sa speci-
jalizovanim osobljem za podr{ku civilnim poslovima, psihosocijalne ope-
racije, javno informisanje, pravo, protokol i posete) na najvi{em nivou
komandovanja bi bilo odgovorno za savetovanje komandanta.
Civilno-vojni operativni centar ili Centar za civilno-vojnu saradnju. To bi
bila centralna ta~ka za politi~ke, vojne, civilne i humanitarne agencije i
poku{ala bi da obezbedi jedinstvo napora u odsustvu jedinstva koman-
dovanja. Struktura bi bila visoko fleksibilna sa vojnim i civilnim pred-
stavnicima iz razli~itih agencija u podru~ju operacija.
Zajedni~ke komisije. Zajedni~ka komisija bi mogla da se formira da
obezbedi forum za koordinaciju mirovnih operacija sa frakcijama u su-
kobu i drugim zainteresovanim stranama.
Komiteti za koordinaciju i odbori. Oni bi delovali kao nadre|eni region-
alnim i lokalnim nivoima. Svrha ovih tela bi bila da obezbede forume za:
razumevanje ciljeva; osposobljavanje i potrebe vladinih organizacija;
me|unarodne organizacije i nevladine organizacije; spre~avanje sukoba
civilnih i vojnih pitanja; osiguravanje jedinstva napora.
Jedinica za civilne poslove/timovi za civilno-vojne operacije i projekti
civilno-vojne saradnje. Raspoloìvost jedinica za civilne poslove }e zav-
129
isiti od doktrine i sredstava nacionalnih kontingenata. Ako su na raspola-

ganju, one obezbe|uju nemerljiv kapacitet za izvr{avanje projekata koji
obezbe|uju povezanost izme|u izgradnje mira, bezbednosti snaga i sta-
bilnosti u podru~ju. Op{ta vojna sredstva, posebno inènjerijska oprema,
su tako|e visoko efikasne.
2031. Civilno-vojna saradnja – sukob kultura?

Vojne jedinice i osoblje sa jedne strane i civilne me|unarodne organizacije
i nevladine organizacije i njihovi predstavnici, sa druge, predstavljaju
razli~ite kulture i doktrine koje ~ine postizanje jedinstva napora u odsustvu
jedinstva komandovanja velikim izazovom. Deo re{enja ostaje u stvaranju
efikasne strukture civilno-vojne saradnje, ali drugi element je jednostavno
poznavanje i po{tovanje kulturnih i doktrinarnih razlika. Klju~ni elementi
koje moraju po{tovati vojni predstavnici u vezi sa me|unarodnim organi-
zacijama i nevladinim organizacijama su slede}i:
Me|unarodne organizacije i nevladine organizacije se verovatno raspo-
re|uju u podru~ju operacija pre snaga mirovnih operacija i ~esto }e osta-
ti posle povla~enja snaga mirovnih operacija.
Mnoge me|unarodne organizacije i nevladine organizacije, na primer,
Me|unarodni komitet Crvenog krsta, prihvataju osnovne rukovodne
principe koji }e rezultirati u njihovim poku{ajima da se odvoje od snaga
mirovnih operacija, posebno ako su operacije nametanja mira. Ti principi
uklju~uju neutralnost, nepristrasnost, humanost i nezavisnost. Oni po{tuju
te principe, bez obzira na promene politi~ke situacije, gde mirovne snage
istovremeno uzimaju, ili se smatra da uzimaju, stranu u sukobu. Prakti~an
rezultat te doktrine je da }e MKCK izbegavati pratnju elemenata snaga
mirovnih operacija.
Doktrinarno, me|unarodne organizacije i nevladine organizacije }e podr-
àvati koordinaciju, ali ne i subordinaciju i generalno }e zastupati „hu-
manitarni prostor“ odvojeno od vojnih operacija.
2033. OBUKA ZA MIROVNE OPERACIJE
2034. Obuka za mirovne operacije i konvencionalna obuka

Iako su klju~ne ve{tine koje se razvijaju kroz obuku za konvencionalne
operacije neophodne za uspe{no vo|enje mirovnih operacija, one nisu
dovoljne. Programi obuke za mirovne operacije moraju da odraàvaju raz-
liku izme|u konvencionalnih operacija i mirovnih operacija, uklju~uju}i:
saìmanje nivoa operacija (izme|u takti~kog, operativnog i strategijskog
nivoa); operacije malim jedinicama; reìm minimuma upotrebe sile; pris-
ustvo razli~itih u~esnika, uklju~uju}i me|unarodne/nevladine organizacije,
130
civilne i vojne agencije doma}e dràve; kratko vreme reakcije na situacije;

pravni reìm koji potencijalno uklju~uje pravo oruànih sukoba i drugo
pravo; posebno, ono koje se odnosi na za{titu pojedinaca i imovine; zahtev
za postupke re{avanja uz silu ili uz zamenu za upotrebu sile.
2035. Klju~ni elementi obuke za mirovne operacije

Uz razvoj konvencionalnih vojnih ve{tina, obuka za mirovne operacije,
treba da:
Informi{e o: prirodi mirovne operacije; strukturi i doktrini me|unarodnih
i nevladinih organizacija; pravu oruànih sukoba koje se odnosi na vo-
|enje operacija i pravu samoodbrane; tretman civila u konfliktnim i
nekonfliktnim situacijama; kulturni profil podru~ja operacija.
Razvoj alternativnih postupaka za re{avanje sporova, kao {to su mirenje
i posredovanje.
Isticanje potrebe dono{enja odluka na nièm nivou.
Uklju~ivanje terenske obuke zasnovane na scenariju.
131
UJEDINJENE NACIJE
INSTRUKCIJE O PO[TOVANJU
ME\UNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA
OD
SNAGA UJEDINJENIH NACIJA
____________________________________________________
BILTEN GENERALNOG SEKRETARA
PO[TOVANJE ME\UNARODNOG HUMANITARNOG
PRAVA
OD SNAGA UJEDINJENIH NACIJA
Generalni sekretar, za potrebe utvr|ivanja osnovnih principa i pravila me-

|unarodnog humanitarnog prava primenljivog na snage Ujedinjenih nacija
koje izvode operacije pod komandom i kontrolom Ujedinjenih nacija,
objavljuje slede}e:
Odeljak 1.
Polje primene
1.1. Osnovni principi i pravila me|unarodnog humanitarnog prava utvr|eni u
ovom biltenu se primenjuju na snage Ujedinjenih nacija kada su one
aktivno angaòvane u situacijama oruànih sukoba kao zara}ena strana,
bilo u prinudnim akcijama ili u operacijama odràvanja mira, kad je pri-
mena sile dozvoljena u samoodbrani.
1.2. Objavljivanje ovog biltena ne uti~e na za{ti}eni status pripadnika operaci-
ja odràvanja mira po Konvenciji o bezbednosti Ujedinjenih nacija i
pridruènog osoblja od 1994. ili na njihov status kao neboraca, onoliko
dugo koliko su oni ovla{}eni na za{titu koja se obezbe|uje civilima po
me|unarodnom pravu oruànih sukoba.
Odeljak 2.
Primena nacionalnog prava
2.1. Ove odredbe ne predstavljaju isklju~ivu listu principa i pravila me|unaro-
dnog humanitarnog prava koje obavezuje vojno osoblje, niti zamenjuju, u
tom pogledu, nacionalno pravo kojim vojno osoblje ostaje obavezano to-
kom operacije.
132
Odeljak 3.
Ugovor o statusu snaga
3.1. U ugovoru o statusu snaga, zaklju~enom izme|u Ujedinjenih nacija i
dràve na ~ijoj teritoriji se raspore|uju snage Ujedinjenih nacija, Uje-
dinjene nacije se obavezuju da obezbede da }e snage izvoditi svoje operaci-
je uz puno po{tovanje principa i pravila op{tih konvencija primenljivih na
pona{anje vojnog osoblja. Ujedinjene nacije, tako|e, se obavezuju da
obezbede da svi pripadnici vojnog osoblja snaga budu potpuno upoznati sa
principima i pravilima tih me|unarodnih instrumenata. Obaveza po{tovan-
ja navedenih principa je primenljiva na snage Ujedinjenih nacija ~ak i u
odsustvu ugovora o statusu snaga.
Odeljak 4.
Povrede me|unarodnog humanitarnog prava
4.1. U slu~aju povreda me|unarodnog humanitarnog prava, pripadnici vojnog
osoblja snaga Ujedinjenih nacija su podvrgnuti odgovornosti u njihovim
nacionalnim sudovima.
Odeljak 5.
Za{tita civilnog stanovni{tva
5.1. Snage Ujedinjenih nacija }e u svako doba praviti jasnu razliku izme|u civi-
la i boraca i izme|u civilnih i vojnih objekata. Vojne operacije }e biti
usmerene samo protiv boraca i vojnih ciljeva. Napadi na civile ili civilne
objekte su zabranjeni.
5.2. Civili uìvaju za{titu obezbe|enu ovim odeljkom, osim u vreme u kome
direktno u~estvuju u neprijateljstvima.
5.3. Snage Ujedinjenih nacija }e preduzimati sve mogu}e mere predostro`nosti
da izbegnu, i u svakom slu~aju smanje, slu~ajne gubitke ìvota, povrede
civila ili o{te}enje civilne imovine.
5.4. U podru~jima operacije, snage Ujedinjenih nacija }e izbegavati, u mo-
gu}em obimu, sme{tanje vojnih ciljeva u ili u blizini gusto naseljenih po-
dru~ja i preduzima}e sve neophodne mere predostro`nosti da za{tite civil-
no stanovni{tvo, pojedine civile i civilne objekte od opasnosti koje proi-
zlaze iz vojnih operacija. Vojne instalacije i oprema operacija za odràvan-
je mira, ne}e biti smatrani vojnim ciljevima.
5.5. Snagama Ujedinjenih nacija je zabranjeno da zapo~inju operacije za koje je
po njihovoj prirodi verovatno da }e poga|ati vojne ciljeve i civile na
133
nediskriminisani na~in, kao i operacije od kojih se moè o~ekivati da iza-

zovu slu~ajne gubitke civilnog stanovni{tva koji bi bili nesrazmerni u
odnosu na konkretnu i direktnu vojnu prednost koja se predvi|a.
5.6. Snage Ujedinjenih nacija ne mogu biti kori{}ene u represalijama protiv
civila ili civilnih objekata.
Odeljak 6.
Sredstva i na~ini ratovanja
6.1. Pravo snaga Ujedinjenih nacija na izbor sredstava i na~ina ratovanja nije
neograni~eno.
6.2. Snage Ujedinjenih nacija }e po{tovati zabrane i ograni~enja upotrebe odre-
|enih oru`ja i na~ina ratovanja prema relevantnim instrumentima me|unar-
odnog humanitarnog prava. Upotreba slede}ih oru`ja je izri~ito zabranjena:
zagu{ljivih, otrovnih i drugih gasova i biolo{kih na~ina ratovanja; zrna koja
se lako {ire ili eksplodiraju u ljudskom telu; odre|enih eksplozivnih pro-
jektila. Upotreba odre|enih konvencionalnih oru`ja, kao {to su fragmenti
koji se ne mogu otkriti, mine, mine iznena|enja i zapaljivo oru`je, je
zabranjena.
6.3. Snagama Ujedinjenih nacija je zabranjeno da primenjuju na~ine ratovanja
koji mogu da izazovu suvi{ne ili nepotrebne patnje, ili koji su namenjeni ili
se od njih moè o~ekivati da izazivaju obimna, dugoro~na i te{ka o{te}enja
prirodne okoline.
6. 4. Snagama Ujedinjenih nacija se zabranjuje da koriste oru`ja ili na~ine rato-
vanja koji izazivaju nepotrebne patnje. Zabranjeno je izdavanje naredbi da
ne}e biti preìvelih.
6.5. Snagama Ujedinjenih nacija je zabranjen napad na spomenike umetnosti,
arhitekture ili istorije, arheolo{ke lokalitete, umetni~ka dela, bogomolje,
muzeje i biblioteke, koji predstavljaju kulturno ili duhovno nasle|e naroda.
U svojim podru~jima operacija, snage Ujedinjenih nacija ne}e koristiti
takva kulturna dobra ili njihovu neposrednu blizinu za svrhe koje ih mogu
izloìti uni{tenju ili o{te}enju. Kra|a, plja~ka, zloupotreba i bilo koji akt
vandalizma usmeren protiv kulturnog dobra je strogo zabranjen.
6.6. Snagama Ujedinjenih nacija je zabranjen napad, uni{tavanje, preme{tanje
ili ~injenje nekorisnim objekata neophodnih za preìvljavanje civilnog
stanovni{tva, kao {to su skladi{ta hrane, ètva, sto~ni fond i instalacije za
pitku vodu i snabdevanje.
6.7. Snage Ujedinjenih nacija ne}e graditi instalacije koje sadrè opasne sile,
naime, brane, ustave i nuklearne elektri~ne centrale, objekte za vojne
134
operacije, ako takvi objekti mogu da izazovu osloba|anje opasnih sila i da

uzrokuju te{ke gubitke me|u civilnim stanovni{tvom.
6.8. Snage Ujedinjenih nacija se ne}e angaòvati u represalijama protiv objeka-
ta i instalacija koji su za{ti}eni po ovom odeljku.
Odeljak 7.
Tretman civila i lica koja su prestala da u~estvuju
u neprijateljstvima
7.1. Lica koja ne u~estvuju, ili vi{e ne u~estvuju u vojnim operacijama,
uklju~uju}i civile, pripadnike oruànih snaga koji su poloìli oru`je i lica
stavljena van borbe zbog bolesti, ranjavanja ili zarobljavanja }e, u svim
okolnostima, biti tretirana humano i bez nepovoljnog razlikovanja zasno-
vanog na rasi, polu, religijskim ube|enjima ili bilo kom drugom osnovu.
Njima }e se obezbediti puno po{tovanje za njihovu li~nost, ~ast i veru i
druga ube|enja.
7.2. Slede}i akti protiv bilo kojeg od lica navedenih u odeljku 7.1. su zabranjeni
u bilo koje doba i na bilo kom mestu: nasilje prema ìvotu ili fizi~kom
integritetu; ubistvo kao i surov tretman kao {to je tortura, poniàvanje ili
bilo koji oblik telesne kazne; kolektivno ka`njavanje; represalije; uziman-
je talaca; silovanje; prisiljavanje na prostituciju; bilo koji oblik seksualnog
napada i poniàvaju}eg i degradiraju}eg tretmana; ropstvo; plja~ka; osuda
ili pogubljenje bez korektnog su|enja.
7.3. @ene }e biti za{ti}ene protiv bilo kog napada na njihovu ~ast, posebno pro-
tiv silovanja, prisilne prostitucije ili bilo kog drugog oblika nepristojnog
napada.
7.4. Deca }e biti predmet posebnog po{tovanja i bi}e za{ti}ena protiv bilo kog
oblika nepristojnog napada.
Odeljak 8.
Tretman zato~enih lica
8.1. Snage Ujedinjenih nacija }e zato~ene pripadnike oruànih snaga i druga
lica koja vi{e ne u~estvuju u vojnim operacijama, bez obzira na razlog
zato~enja, tretirati humano i uz po{tovanje njihovog dostojanstva. Bez
prejudiciranja njihovog pravnog statusa, oni }e biti tretirani u skladu sa rel-
evantnim odredbama Tre}e ènevske konvencije, po{to ona moè na njih
biti primenljiva mutatis mutandis. Posebno:
(a) njihovo zarobljavanje i zato~enje }e bez odlaganja biti notifikovano
strani od koje oni zavise i Centralnoj agenciji za traènje Me|unaro-
135
dnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), i posebno da bi se informisale

njihove porodice;
(b) oni }e biti dràni u sigurnim i bezbednim prostorijama koje obezbe|uju
sve mogu}e uslove za o~uvanje higijene i zdravlja i ne}e biti zato~eni u
podru~jima u kojima mogu biti izloèni opasnostima borbene zone;
(c) oni su ovla{}eni da primaju hranu i ode}u, higijensku i zdravstvenu
pomo};
(d) ni pod kakvim uslovima oni ne mogu biti podvrgnuti bilo kom obliku
torture ili lo{eg tretmana;
(e) ène ~ija je sloboda ograni~ena }e se dràti u prostorijama odvojenim
od mu{kih prostorija i bi}e pod neposrednim nadzorom èna;
(f) u slu~ajevima dece koja nisu dostigla starost od 16 godina a koja su
direktno u~estvovala u neprijateljstvima i zarobile su ih ili internirale
snage Ujedinjenih nacija, ona }e nastaviti da kontinuirano koriste speci-
jalnu za{titu. Posebno, ona }e biti dràna u prostorijama odvojenim od
prostorija odraslih, osim ako su pridruèna svojim porodicama;
(g) pravo MKCK na posete zarobljenicima i zato~enim licima }e biti
po{tovano i garantovano.
Odeljak 9.
Za{tita ranjenika, bolesnika i sanitetskog i
verskog osoblja
9.1. Pripadnici oruànih snaga i druga lica u vlasti snaga Ujedinjenih nacija
koja su ranjena ili bolesna bi}e po{tovana i za{ti}ena u svim okolnostima.
Ona }e biti tretirana humano i prima}e zdravstvenu negu i pa`nju koju
zahtevaju njihovi uslovi, bez nepovoljnog razlikovanja. Samo hitni medi-
cinski razlozi }e odre|ivati prioritet u redosledu tretmana koji }e biti
obezbe|en.
9.2. Kad god okolnosti dozvole, dogovori}e se prekid vatre ili drugi lokalni
sporazum koji dozvoljava da se traè i identifikuju ranjenici, bolesnici i
mrtvi koji su ostali na bojnom polju, da bi se omogu}ilo njihovo prikupl-
janje, preme{tanje, razmena i transport.
9.3. Snage Ujedinjenih nacija ne mogu ni pod kojim uslovima napadati na san-
itetske ustanove ili pokretne sanitetske jedinice. One }e u svako doba biti
po{tovane i za{ti}ene, osim ako se koriste protiv njihove humanitarne
funkcije, za napade ili na drugi na~in izvr{avanje {tetnih akata protiv snaga
Ujedinjenih nacija.
136
9.4. Snage Ujedinjenih nacija }e u svim okolnostima po{tovati i {tititi sanitet-

sko osoblje isklju~ivo angaòvano u pronalaènju, transportu ili le~enju
ranjenika ili bolesnika, kao i versko osoblje.
9.5. Snage Ujedinjenih nacija }e po{tovati i {tititi transporte ranjenika i bolesni-
ka ili medicinsku opremu, na isti na~in kao i pokretne sanitetske jedinice.
9.6. Snage Ujedinjenih nacija se ne}e angaòvati u represalijama protiv ra-
njenika, bolesnika ili drugog osoblja, ustanova i opreme, za{ti}enih po
ovom odeljku.
9.7. Snage Ujedinjenih nacija }e u svim okolnostima po{tovati znake crvenog
krsta i crvenog polumeseca. Ti znaci se ne mogu izlagati osim da pokaù
ili da za{tite sanitetske jedinice i sanitetske ustanove, osoblje i materijal.
Bilo koja zloupotreba znakova crvenog krsta i crvenog polumeseca je
zabranjena.
9.8. Snage Ujedinjenih nacija }e po{tovati pravo porodica da znaju sudbinu nji-
hovih bolesnih, ranjenih i umrlih ~lanova. U tom cilju, snage }e olak{avati
rad Centralne agencije za traènje MKCK.
9.9. Snage Ujedinjenih nacija }e ovlastiti i olak{avati rad operacija za pomo}
koje su humanitarne i nepristrasne po svom karakteru i vr{e se bez bilo
kojeg neprijateljskog razlikovanja i po{tova}e osoblje, vozila i prostorije
uklju~ene u te operacije.
Odeljak 10.
Stupanje na snagu
Ovaj bilten stupa na snagu 12. avgusta 1999.
(potpis) Kofi A. ANNAN

generalni sekretar
137
POGLAVLJE 21
NEME\UNARODNI ORU@ANI SUKOB
Uvod
2101. Neme|unarodni oruàni sukob (za definiciju se obratite na odeljak 5.
ta~ku 503) je ure|en:
(1) Doma}im pravom i me|unarodnim pravom ljudskih prava;
(2) ^lanom 3. zajedni~kim za sve @enevske konvencije od 1949;
(3) Dopunskim protokolom II. (Protokol dopunjava osnovna pravila iz
zajedni~kog ~lana 3);
(4) Drugim posebnim ugovornim pravilima koja se odnose na unutra-
{nji oruàni sukob;
(5) Pravilima me|unarodnog obi~ajnog prava.
Osnovni principi prava oruànih sukoba

2102. Kao i u me|unarodnim oruànim sukobima, principi humanosti, voj-
ne potrebe, ograni~avanja i proporcionalnosti1 se jednako primenjuju
i u neme|unarodnim oruànim sukobima. Tako|e i princip razlikova-
nja ciljeva, utvr|en u ta~ki 2103.
2102.1. ^lan 3. zajedni~ki za sve ~etiri @enevske konvencije glasi:
U slu~aju oruànog sukoba koji nema karakter me|unarodnog sukoba i ko-
ji izbije na teritoriji jedne od Visokih strana ugovornica, svaka strana u su-
kobu bi}e du`na da primenjuje bar slede}e odredbe:
1) Prema licima koja ne u~estvuju neposredno u neprijateljstvima, podra-
zumevaju}i tu i pripadnike oruànih snaga koji su poloìli oru`je i lica
onesposobljena za borbu usled bolesti, rane, li{enja slobode ili iz bilo
kojeg drugog uzroka, postupa}e se, u svakoj prilici, ~ove~no, bez ikakve
nepovoljne diskriminacije zasnovane na rasi, boji koè, veri ili ube|e-
nju, polu, ro|enju ili imovnom stanju, ili bilo kome drugom sli~nom me-
rilu.
U tom cilju, zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakom me-
stu, prema gore navedenim licima slede}i postupci:
a) povrede koje se nanose ìvotu i telesnom integritetu, naro~ito sve vrste
ubistva, saka}enja, svireposti i mu~enja;
1 Ovo je obja{njeno u odeljku 2
138
POGLAVLJE 21 - NEME\UNARODNI ORU@ANI SUKOB
b) uzimanje talaca;
c) povrede li~nog dostojanstva, naro~ito uvredljivi i poniàvaju}i postupci;
d) izricanje i izvr{avanje kazni bez prethodnog su|enja od strane redovno
ustanovljenog suda i propra}enog svim pravnim garancijama koje civi-
lizovani narodi priznaju za neophodne.
2) Ranjenici i bolesnici }e biti prihva}eni i negovani.
Svaka nepristrasna humanitarna organizacija, kao {to je Me|unarodni ko-
mitet Crvenog krsta, moè da ponudi svoje usluge stranama u sukobu.
Strane u sukobu }e se truditi, sa druge strane, da stave na snagu, putem po-
sebnih sporazuma, jedan deo ili i sve ostale odredbe ove konvencije.
Primena prethodnih odredaba ne}e imati uticaja na pravni poloàj strana
u sukobu.
2103. Mora se napraviti razlika izme|u onih koji direktno u~estvuju u nepri-
jateljstvima, koji mogu da budu napadani, i onih koje ne u~estvuju,
koji su za{ti}eni od napada.2
2103.1. Pravo koje se odnosi na unutra{nji oruàni sukob ne bavi se statusom bor-
ca ili pripadno{}u oruànim snagama. To zbog toga {to u unutra{njem oru-
ànom sukobu doma}e pravo nastavlja da se primenjuje. Disident koji ubi-
ja pripadnike bezbednosnih snaga ili ~lana protivni~ke frakcije ili civila
moè biti su|en zbog ubistva.
2103.2. Pripadnik bezbednosnih snaga koji ubija disidenta ili civila moè biti su|en
pred sudovima za ubistvo i mora}e da opravda akcije saglasno pravu.
2103.3. Pripadnik disidentskih borbenih snaga koji je zarobljen nema pravo na sta-
tus ratnog zarobljenika. On moè biti tretiran u skladu sa zakonom dràve
zbog bilo kojih drugih povreda koje je mo`da izvr{io.
2103.4. Pripadnik snaga bezbednosti koga su zarobili disidenti nema pravo na sta-
tus ratnog zarobljenika.
2103.5. U svakom slu~aju, mora se obezbediti humani tretman i jednak tretman,
kao i za ratne zarobljenike.
2103.6. Me|unarodno pravo jednostavno osigurava u takvim slu~ajevima da se po-
{tuju osnovna ljudska prava onih koji su u pitanju. Za te osnovne principe
ljudskih prava vidi odeljak 22.
Vojno okruènje
2104. Kopnena podru~ja ili vode mogu biti napadnute samo ako su vojni ciljevi i
oni mogu biti okupirani ili kori{}eni za vojne potrebe samo ako postoji voj-
2 Obi~ajno pravo, kako je potvr|eno sa ~etiri @enevske konvencije, ~lan 3.
139
na potreba za tim. U takvom postupku, o{te}enje prirodne okoline se mora

smanjiti na najmanju mogu}u meru (vidi ta~ku 2124).
Brane, nasipi i nuklearne elektrane

2105. Brane, nasipi i nuklearne elektrane ne treba da budu napadane (osim
ako su vojni ciljevi), ako napad moè da izazove osloba|anje opasnih
sila i da izazove te{ke gubitke me|u civilnim stanovni{tvom.3
Za{ti}ene zone
2106. Zabranjeno je napadati bezbednosne i demilitarizovane zone.
2106.1. Demilitarizovana zona je ona koja ispunjava slede}e uslove:
a. Evakuisani su borci i pokretna vojna oprema;
b. Stabilne vojne instalacije se ne koriste na neprijateljski na~in;
c. Zabranjeni su neprijateljski akti vlasti ili stanovni{tva;
d. Prestanak svih aktivnosti povezanih sa vojnim naporima.4
Pravila o za{ti}enim zonama primenljiva u me|unarodnim oruànim suko-
bima mogu da se primenjuju po analogiji i u unutra{njim oruànim sukobi-
ma.
Nebranjena mesta
2107. Zabranjeno je napasti ili bombardovati, bilo kojim sredstvima, grado-
ve, sela, naselja ili zgrade koje nisu branjene.5
2107.1. Ako su grad, selo ili zgrada nebranjeni i mogu biti okupirani bez otpora, ne-
ma potrebe da se napadaju i zabranjeno je da se to ~ini. Tako|e, zabranje-
no je napadati zgrade, osim ako su vojni ciljevi.
2107.2. Nebranjeni gradovi i sela koji ne mogu biti okupirani, jer su iza neprijatelj-
skih linija, u podru~ju koje kontroli{u neprijateljske snage, tako|e ne mo-
gu biti napadani. Napadi protiv posebnih vojnih ciljeva u takvim gradovi-
ma i selima su dopu{teni, ali se moraju preduzeti mere predostro`nosti da
se spre~e slu~ajni gubici ili o{te}enja.
Oru`ja
2108. Generalno, zabranjeno je kori{}enje oru`ja koja po svojoj prirodi iza-
zivaju nepotrebne patnje ili suvi{ne povrede, ili oru`ja koja po svojoj
3 DP II. Ve}ina dràva smatra da ovo pravilo ima obi~ajni karakter.
4 Obi~ajno pravo
5 Ha{ki pravilnik, ~lan 25.
140
prirodi ne razlikuju ciljeve (283). Upotreba slede}ih posebnih oru`ja je

zabranjena:
a. bakteriolo{ko oru`je;6
b. biolo{ko oru`je;
c. hemijsko oru`je, uklju~uju}i agense za kontrolu pobuna;
d. antipersonalne mine;7
e. zrna koja eksplodiraju u ljudskom telu;
f. zrna koja se {ire ili rasprskavaju u kontaktu sa ljudskim telom;
g. oru`ja koja povrede prvenstveno nanose fragmentima koji se ne mo-
gu otkriti.
Postupci u sukobu
Postupak sa civilima i drugim licima koja ne u~e-

stvuju u borbi
2109. Lica koja ne u~estvuju aktivno u neprijateljstvima ne mogu biti napa-
dana. Ona moraju biti po{tovana i za{ti}ena.
2109.1. To uklju~uje ne samo civile i civilno stanovni{tvo, kao lica koja ne u~estvu-
ju u neprijateljstvima, nego i borce koji su se predali ili koji su van borbe
zbog bolesti, ranjavanja, zarobljavanja ili iz bilo kog drugog razloga.
Zabranjeno je praviti bilo kakvu nepovoljnu razliku zasnovanu na rasi, bo-
ji koè, religiji ili verovanju, polu, ro|enju ili imovinskom stanju ili prema
bilo kom drugom sli~nom kriterijumu.
2109.2. Zarobljenicima treba da bude obezbe|eno dovoljno hrane i vode za pi}e,
uslovi za zdravlje i higijenu i zaklon od vremenskih uslova i opasnosti oru-
ànog sukoba.
2109.3. Ta lica imaju pravo na po{tovanje li~nog dostojanstva, ~asti i ube|enja i
verske prakse. Ona }e u svim uslovima biti tretirana humano, bez bilo ka-
kvog nepovoljnog razlikovanja. Zabranjeno je izdavanje nare|enja da ne}e
biti preìvelih.
2109.4. Slede}i akti su uvek zabranjeni u pogledu tih lica:
(a) povreda li~nosti i ìvota, posebno ubistva svih vrsta, poniàvanje,
surov tretman i tortura;
6 Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje i skladi{tenja bakteriolo{kog (biolo{kog) i otrovnog oru`-

ja i o njegovom uni{tavanju
7 Konvencija o zabrani upotrebe, skladi{tenja, proizvodnje i prometa antipersonalnih mina i o njiho-
vom uni{tavanju
141
(b) uzimanje talaca;

(c) nasilje nad li~nim dostojanstvom, posebno poniàvaju}i i degradi-
raju}i postupci;
(d) presu|ivanje i izvr{avanje smrtne kazne bez prethodnog su|enja
redovnog suda, uskra}ivanje bilo kojih pravnih garancija koje su
kao nu`ne priznali civilizovani narodi.
2109.5. Nu`ne pravne garancije uklju~uju, kao minimum.
a. Pravo na korektno saslu{anje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom
ustanovljenim u skladu sa pravom, uklju~uju}i pravo pristupa sudu;
b. Pravo na obave{tenje o optu`bi bez odlaganja;
c. Pravo na sva neophodna sredstva odbrane pre i tokom su|enja, koja
uklju~uju slede}i minimum garancija pre i tokom su|enja:
pravo na hitno izvo|enje pred sud ili drugi organ ovla{}en za vr{enje
sudske vlasti;
pravo da u~estvuje u postupku pred sudom, da bi sud mogao bez odla-
ganja da odlu~i o zakonitosti zadràvanja u pritvoru ili osloba|anju;
pravo na odgovaraju}e vreme i pogodnosti za pripremu odbrane;
pravo na li~nu odbranu ili uz pravnu pomo};
pravo na postupak bez odlaganja (u razumnom vremenu);
pravo na prisustvo i ispitivanje svedoka;
pravo na tuma~a (ako potpuno ne razume jezik na kome se vodi postu-
pak);
d. Niko ne moè biti optuèn osim na osnovu individualne krivi~ne odgo-
vornosti (kolektivno ka`njavanje je zabranjeno);
e. Okrivljeni moè biti optuèn i osu|en samo na osnovu zakona koji je bio
na snazi u vreme kad je izvr{eno delo, ali se moè koristiti blaìm zako-
nom ako se on u me|uvremenu donese;
f. Pravo optuènog da ne svedo~i protiv sebe i ne moè biti prisiljen da pri-
zna krivicu;
g. Optuèni se smatra nevinim dok mu se ne dokaè krivica;
h. Optuèni ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu;
i. Pravo osu|enog da mu se saop{ti koja pravna sredstva ili druge pravne
lekove moè da koristi i u kom roku;
j. Pravo osu|enog na javno objavljivanje presude;
142
k. Primenu principa no bis in idem (nikome se ne moè suditi dva puta zbog
istog dela).
2109.6. Smrtna kazna se ne moè izre}i optuènom koji je bio mla|i od 18 godina
u vreme izvr{enja dela, niti se moè izvr{iti nad trudnom ènom ili majkom
koja ima dete kome je potrebna nega.
2109.7. Posle zavr{etka neprijateljstava nadle`ne vlasti }e nastojati da daju naj{iru
amnestiju licima koja su u~estvovala u oruànim sukobima ili licima koja su
li{ena slobode, zbog razloga u vezi sa oruànim sukobima. Ta amnestija ne-
}e se dati onima koji su po~inili ozbiljne povrede prava oruànih sukoba.
Za{tita dece
2110. Posebna pravila o za{titi dece su slede}a:
a. njima treba obezbediti obrazovanje, uklju~uju}i versku i moralnu
obuku, u skladu sa èljama njihovih roditelja ili staralaca;
b. treba preduzimati sve korake za ponovno sjedinjenje porodica koje
su privremeno rastavljene;
c. deca ispod 15 godina se ne mogu regrutovati u oruàne snage ili oru-
àne grupe niti im se moè dozvoliti da u~estvuju u neprijateljstvi-
ma, ali ako ona to ipak ~ine, ne gube svoju posebnu za{titu;
d. ako je neophodno, deca }e se privremeno evakuisati iz borbenih
podru~ja u sigurna podru~ja u zemlji, ako je mogu}e uz saglasnost
roditelja ili staratelja, ali ih moraju pratiti lica odgovorna za njiho-
vu bezbednost i blagostanje.
Postupak sa licima li{enim slobode

2111. Slede}a pravila se primenjuju na lica, vojna ili civilna, koja su li{ena
slobode ili internirana zbog razloga koji su u vezi sa oruànim suko-
bom:
a. ranjenim i bolesnim se mora obezbediti zdravstvena nega;8
b. licima li{enim slobode se mora obezbediti hrana, voda za pi}e, sred-
stva za za{titu zdravlja i za higijenu, skloni{te od vremenskih uslo-
va i opasnosti od oruànog sukoba, u istom obimu kao i lokalnom ci-
vilnom stanovni{tvu;
c. licima li{enim slobode treba dozvoliti da primaju pojedina~ne ili ko-
lektivne po{iljke pomo}i;
8 Ovo vaì u svim unutra{njim oruànim sukobima, vidi ta~ku 2128.
143
d. licima li{enim slobode treba dozvoliti da zadovoljavaju svoje verske

potrebe i da u tome imaju pomo} verskog osoblja;
e. licima li{enim slobode koja rade moraju se obezbediti isti radni uslo-
vi i bezbednost na poslu kao {to su oni koje uìva lokalno civilno sta-
novni{tvo;
e. osim u slu~aju porodica koje su sme{tene zajedno, ène se sme{taju
odvojeno od mu{karaca, pod nadzorom èna; deca treba da budu
sme{tena odvojeno, osim ako su njihove porodice li{ene slobode, u
kom slu~aju se ona sme{taju sa njima;
g. licima li{enim slobode treba dozvoliti da {alju i primaju pisma i po-
{tanske karte, a vlasti su ovla{}ene da urede broj tih po{iljki;
h. mesta zato~enja treba da budu udaljena od borbene zone i, ako su
izloèna opasnosti, treba da budu evakuisana na bezbednija mesta
ako se evakuacija moè izvr{iti na bezbedan na~in;
i. licima li{enim slobode se moraju dozvoliti medicinski pregledi i tret-
man koji zahteva njihovo zdravstveno stanje, u skladu sa medicin-
skim standardima primenljivim na ve}inu stanovni{tva;9
j. po osloba|anju, treba preduzeti korake da se osigura bezbednost li-
ca koja su bila li{ena slobode.
Zabrana izgladnjivanja i za{tita objekata

neophodnih za preìvljavanje civilnog stanovni{tva
2112. Izgladnjivanje civila kao metod ratovanja je zabranjeno. Zabranjeno
je napadati, uni{tavati, preme{tati ili u~initi nekorisnim objekte koji su
neophodni za preìvljavanje civilnog stanovni{tva, kao {to su skladi{ta
hrane, poljoprivredna podru~ja za proizvodnju hrane, usevi, stoka, in-
stalacije i rezerve vode za pi}e i irigacione radove, ako se od napada
moè o~ekivati da izazovu disproporcionalne gubitke me|u civilnim
stanovni{tvom.
2112.1. Izgladnjivanje je sada zabranjeno me|unarodnim obi~ajnim pravom. Nasi-
lje usmereno protiv lica koja direktno ne u~estvuju u neprijateljstvima je
zabranjeno koji god metod se koristio da se to postigne.To zna~i da je za-
branjeno uni{tavati useve, skladi{ta hrane i sredstva za obezbe|ivanje vode
u obimu koji bi vodio izgladnjivanju. Isto se primenjuje na opsade, bloka-
de ili embarga, koji se ne mogu preduzimati sa ciljem izgladnjivanja sta-
novni{tva ili blokiranja neophodnih zaliha pomo}i.
9 Pravo na medicinski tretman se primenjuje u svim unutra{njim oruànim sukobima, vidi ta~ku 2128.
144
Opsada kao na~in ratovanja

2113. U opsadi kao na~inu ratovanja primenjuju se redovna pravila izbora
ciljeva, predostro`nosti u napadu i proporcionalnosti.
2113.1. Za dalje informacije, videti ta~ku 1024, u Poglavlju 23.
Preme{tanje civilnog stanovni{tva

2114. Preme{tanje civilnog stanovni{tva se ne moè nare|ivati zbog razloga
u vezi sa oruànim sukobom, osim ako njihova bezbednost ili impera-
tivni vojni razlozi to zahtevaju i samo dok ti razlozi traju. Ako je takvo
preme{tanje neophodno, preduze}e se sve neophodne mere da se osigu-
ra da se civilnom stanovni{tvu obezbede zadovoljavaju}i uslovi sme-
{taja, higijene, zdravstveni, bezbednosni i uslovi ishrane.
„Etni~ko ~i{}enje“
2115. Iako moè biti neophodna privremena evakuacija civilnog stanovni-
{tva iz podru~ja opasnosti, iz opkoljenih podru~ja ili radi boljeg vo|e-
nja vojnih operacija, zabranjeno je da se ono preme{ta iz razloga za-
snovanih na rasi, boji koè, religiji ili verovanju, polu, ro|enju ili imo-
vinskom stanju ili bilo kom sli~nom kriterijumu.
2115.1. Nedavni oruàni sukobi su bili obeleèni praksom poznatom kao „etni~ko
~i{}enje“, kad su ljudi odre|enog rasnog porekla ili verskog ube|enja ubi-
jani ili isterivani iz svojih domova, koji su bili uni{tavani. Ta praksa povre-
|uje osnovne principe prava oruànih sukoba o izboru ciljeva, razlikovanju
i humanom postupku sa onima koji su van borbe, kao i osnovni princip
ljudskih prava o nediskriminaciji u pogledu slobode mi{ljenja, savesti i re-
ligije i verovatno predstavlja ratni zlo~in. Zavisno od uslova, te prakse mo-
gu tako|e predstavljati genocid ili zlo~in protiv ~ove~nosti.
Kori{}enje ljudskog {tita

2116. Prisustvo ili pokreti civilnog stanovni{tva ili pojedinih civila i drugih li-
ca koja ne u~estvuju aktivno u neprijateljstvima, uklju~uju}i pripad-
nike oruànih snaga koji su poloìli oru`je ili onih koji su van borbe
zbog bolesti, rana, zarobljavanja ili drugih razloga, ne mogu se koristi-
ti da u~ine neke ta~ke ili podru~ja izuzetim od vojnih operacija, poseb-
no u poku{aju da posluè kao {tit od napada na vojne objekte ili kao
za{tita, prednost ili usporavanje vojnih operacija.
145
Plja~ka
2117. Plja~ka je zabranjena.
2117.1. Plja~ka nije ni{ta ni manje ni vi{e nego kra|a koja je povreda u miru ili ra-
tu. Ona se mora razlikovati od zakonite rekvizicije imovine za vojne, a ne
za privatne potrebe.
2117.2. Pojedini vojnici nemaju pravo vlasni{tva nad oduzetom, zarobljenom ili
napu{tenom imovinom.
2117.3. Plja~ka se ne primenjuje samo nad civilnom imovinom. Ranjenici, bole-
snici i mrtvi, kao i lica li{ena slobode, tako|e se moraju za{tititi od plja~-
ke.
Represalije
2118. Obi~ajno pravo zabranjuje represalije protiv za{ti}enih lica i objekata.
Kulturna dobra
2119. Zabranjeno je:
a. izvr{iti bilo koji neprijateljski akt protiv kulturnog dobra, pod uslo-
vom da ono nije vojni cilj.
b. koristiti kulturna dobra za svrhe koje }e ih verovatno izloìti uni{te-
nju ili o{te}enju u oruànom sukobu, osim ako ne postoji raspoloì-
va alternativa takvoj upotrebi, koja obezbe|uje sli~nu vojnu pred-
nost;
c. kra|a, plja~ka, zloupotreba, konfiskacija ili namerno o{te}enje kul-
turnog dobra.
2119.1. Kulturna dobra uklju~uju mesta za molitvu; institucije namenjene religiji,
humanitarnim svrhama, edukaciji, umetnosti i nauci; istorijske spomenike,
umetni~ka i nau~na dela.
Per fidije, ratna lukavstva, milost

2120. Pravila primenljiva u me|unarodnim oruànim sukobima, koja zabra-
njuju perfidije i vo|enje operacija na osnovu isklju~enja davanja mi-
losti, ali dozvoljavaju ratna lukavstva, jednako se primenjuju i u unu-
tra{njem oruànom sukobu.
146
Ofanzivne operacije
Izuzimanje civila od napada

2121. Civilno stanovni{tvo, kao i civili pojedina~no, ne mogu biti cilj napada.
Civili uìvaju za{titu, osim za vreme u kome direktno u~estvuju u ne-
prijateljstvima.
2122. Civilno stanovni{tvo i civili pojedina~no su za{ti}eni od opasnosti koje
proizlaze iz vojnih operacija.
2123. Napadi koji su usmereni na terorisanje civila su zabranjeni.
2123.1. Sud je nadleàn da odlu~uje o tome da li je u pitanju teror, ali namerno i si-
stematsko otvaranje vatre iz snajpera na civile, ili namerna i sistematska va-
tra po zaklonima, na mestima na kojima se civili okupljaju, ili vatra oru`-
jem koje nije odgovaraju}e po podru~jima koja su naseljena civilima, mo-
gli bi da se smatraju teroristi~kim napadima.
Izuzimanje civilnih objekata od napada

2124. Civilni objekti se ne smeju napadati.
2124.1. Ne postoji definicija civilnog objekta, niti postoji taj pojam u ugovorima
koji se bave unutra{njim oruànim sukobima, ali princip vojne potrebe zah-
teva da se napadi ograni~e na vojne ciljeve i tako isklju~uje napade na sle-
de}e objekte, osim ako se koriste za vojne svrhe: civilna naselja, trgovine,
{kole i druga mesta za nevojnu upotrebu, mesta za rekreaciju, sredstva tran-
sporta za civilne potrebe, kulturna dobra, bolnice i sanitetske ustanove i je-
dinice.
Vojni ciljevi
2125. Napadi treba da budu usmereni samo protiv objekata koji po svojoj
prirodi, lokaciji, nameni ili upotrebi daju efikasan doprinos vojnoj ak-
ciji i ~ije bi potpuno ili delimi~no uni{tenje, zauzimanje ili neutraliza-
cija, u okolnostima koje vladaju u vreme napada, nudilo odre|enu voj-
nu prednost.
2125.1. U praksi, to zna~i da su napadi ograni~eni na objekte koji su od takti~kog
ili strategijskog vojnog zna~aja u vreme kad se napad zapo~inje.
2125.2. Ovo je zahtev prema principu vojne potrebe.
147
Nediskriminatorni napadi
2126. Nediskriminatorni napadi su zabranjeni. Nediskriminisani napadi su:
a. oni koji nisu direktno usmereni na vojne ciljeve, kao {to je podru~je
bombardovanja;
b. oni u kojima se primenjuju sredstva i metodi ratovanja koji ne mo-
gu biti usmereni direktno protiv posebnih vojnih ciljeva;
c. oni u kojima se primenjuju metodi i sredstva ratovanja ~iji efekti ne
mogu biti ograni~eni prema zahtevima prava oruànih sukoba.
Odgovornost u napadu
2127. U planiranju i izvr{avanju napada, moraju se preduzeti predostro`no-
sti da se napad ograni~i na vojne ciljeve i da se smanje na najmanju
meru gubici i o{te}enja.
2127.1. O potrebi preduzimanja mera predostro`nosti moè se zaklju~iti iz obi~aj-
nog prava, posebno iz principa proporcionalnosti, identifikacije ciljeva
(princip razlikovanja) i izbora metoda i sredstava ratovanja; svi zahtevaju
da se posveti pa`nja planiranju i izvr{avanju napada. Napadi moraju biti ot-
kazani, prekinuti i ponovno planirani ako se ne mogu usaglasiti sa pravilom
iz ta~ke 2126. (nediskriminisani napadi).
Odbrambene operacije
Predostro`nost u odbrani
2128. Vojni komandanti/komandiri i civilne vlasti treba da u~ine sve {to je
mogu}e da za{tite civile i civilne objekte u podru~ju pod svojom kon-
trolom od posledica rata.
2128.1. Upotreba ljudskog {tita je zabranjena, vidi ta~ku 2119.
Izuzimanje civilne za{tite od napada

2129. Osoblje, instalacije, transporti i oprema civilne za{tite se ne smeju na-
padati.
2129.1. Ugovori koji se bave unutra{njim oruànim sukobom ne sadrè posebne
odredbe o civilnoj za{titi. Me|utim, osoblje i instalacije koje su po svom
karakteru civilne dele op{te izuzimanje od napada koje imaju civili.
148
Taoci
2130. Uzimanje talaca je zabranjeno.
2130.1. Pitanje okupacije se ne postavlja u unutra{njim oruànim sukobima. Tret-
man civila van borbene zone se ure|uje doma}im pravom dràve koja je u
pitanju, bilo kojim ugovorima iz oblasti ljudskih prava koji obavezuju dr-
àvu i osnovnim humanitarnim principima navedenim u ta~ki 2112.
Ranjenici, bolesnici i brodolomnici
Za{tita i nega ranjenika, bolesnika i brodolomnika

2131. Svi ranjenici, bolesnici i brodolomnici, bez obzira da li su u~estvovali u
neprijateljstvima moraju biti po{tovani i za{ti}eni.
2132. U svim okolnostima oni treba da budu tretirani humano i treba im

obezbediti u najve}em mogu}em obimu i sa najmanje mogu}e odlaga-
nja, medicinsku negu i pa`nju koju zahtevaju njihovi uslovi. Ne sme
biti razlikovanja me|u njima, zasnovanog na bilo kojim drugim razlo-
zima osim medicinskih.
Pronalaènje ranjenika, bolesnika i brodolomnika

2133. Strane u sukobu su obavezne, kad god to okolnosti dopu{taju, a najka-
snije po prestanku borbe:
a. da preduzmu sve mogu}e mere, bez odlaganja, da pronalaze i saku-
pljaju ranjenike, bolesnike i brodolomnike;
b. da ih za{tite od plja~ke i neodgovaraju}ih postupaka;
c. da im obezbede odgovaraju}u negu;
d. da pronalaze mrtve, spre~e njihovu plja~ku i obezbede pristojno po-
na{anje prema njima.
Sanitetsko osoblje, jedinice i transporti

2134. Sanitetsko osoblje, jedinice i transporti uìvaju istu za{titu u unutra{njim
oruànim sukobima kao i u me|unarodnim. Ovla{}eni su da isti~u znak cr-
venog krsta ili crvenog polumeseca na belom polju.
Postupanje sa licima li{enim slobode

2135. Pripadnici protivni~kih oruànih snaga koji su zarobljeni treba da bu-
du tretirani humano i na na~in utvr|en u ta~. 2110-2112. Oni ne mogu
149
biti ubijani ili ka`njavani, osim po osnovu presude donete u korektnom

su|enju. (vidi ta~ku 2112)
2135.1. Status ratnog zarobljenika se ne pojavljuje u unutra{njim oruànim sukobi-
ma, osim ako se strane u sukobu ne saglase da obezbede taj status licima li-
{enim slobode. Tretman lica li{enih slobode se ure|uje doma}im pravom
dràve koja je u pitanju, bilo kojim me|unarodnim ugovorima koji obave-
zuju dràvu u vreme oruànog sukoba i osnovnim humanitarnim principi-
ma navedenim u ta~ki 2102. Preporu~uje se da se, dok se lica li{ena slobo-
de nalaze u vojnom zatvoru, licima koja su aktivno u~estvovala u neprija-
teljstvima obezbedi najmanje isti tretman kao da su ratni zarobljenici.
Operacije humanitarne pomo}i

2136. Za{tita i dostavljanje humanitarne pomo}i se ure|uju sporazumima
izme|u strana u sukobu i humanitarnih agencija koje su u pitanju.
2136.1. Kad god vojna situacija dopu{ta, dostavljanje i raspodela humanitarne po-
mo}i ljudima kojima je ona potrebna se mora dozvoliti. Izgladnjivanje kao
metod ratovanja je zabranjeno, vidi ta~ku 2115.
2136.2. Iako se zahteva saglasnost dràve u kojoj se doga|a sukob, strane u suko-
bu se ohrabruju da olak{avaju rad organizacija za pomo}, kao {to su naci-
onalna dru{tva crvenog krsta i crvenog polumeseca i humanitarni rad civil-
nog stanovni{tva ili ~ak nepristrasan humanitarni rad izvan organa.
Posebni sporazumi kojima se dopunjavaju ugovorne odredbe

2137. Po{to ima malo ugovora koji se odnose na unutra{nje oruàne sukobe,
strane u sukobu se ohrabruju da zaklju~uju ugovore kojima se dopu-
njavaju ova osnovna pravila.10 Vojno osoblje treba da poznaje sadrà-
je tih posebnih ugovora i da ih primenjuje.
10 Sve ~etiri @enevske konvencija, ~lan 3.
150
POGLAVLJE 22
UNUTRA[NJE BEZBEDNOSNE OPERACIJE
Uvod
2201. Cilj ovog dela je da obezbede uputstva pripadnicima oruànih snaga koje
su razme{tene u svojoj zemlji ili inostranstvu radi odràvanja reda i zako-
na, u situacijama koje nisu oruàni sukobi.
2201.1. U tome, one mogu da deluju pod nacionalnom komandom u podr{ci lokal-
noj policiji ili drugim agencijama za primenu prava ili, kad su red i zakon
razbijeni, umesto takvih agencija.
2201.2. U tim okolnostima, primarna uloga vojske nije da vodi neprijateljstva pro-
tiv organizovanih oruànih protivnika, nego da pomaè ponovnom usposta-
vljanju reda i zakona.
2201.3. Pravni osnov za takve operacije zavisi od doma}eg prava, me|unarodnog
prava ljudskih prava, doma}eg prava snaga i ~ak osnovnih principa prava
oruànih sukoba.
Operacije za{tite reda i zakona

2202. Primarni cilj operacija za{tite prava i poretka je da se ponovo usposta-
vi ili sa~uva gra|anski mir.
2202.1. U poku{aju da se to postigne, od trupa }e se verovatno zahtevati da svoje
predvi|ene funkcije normalno vr{e preko slu`benika za primenu prava. To
uklju~uje:
a. za{titu lica i dobara;
b. hap{enje prekr{ilaca prava;
c. osiguranje po{tovanja prava;
d. spre~avanje eskalacije nasilja.
2202.2. U skladu sa tim, i druga~ije od borbenih misija, trupe mogu da se upotrebe
da rasturaju nezakonite demonstracije i okupljanja, spre~avaju pobune, za
primenu policijskog ~asa i hap{enja. U takvim situacijama, jasno je da voj-
nik ne moè da deluje kao da je borac angaòvan u neprijateljstvima na boj-
nom polju.
151
Unutra{nje bezbednosne operacije
Osnovna pravila me|unarodnog prava ljudskih

prava
2203. Me|unarodno pravo ljudskih prava sadrì nekoliko principa koje moraju da
primenjuju trupe koje u~estvuju u operacijama za{tite reda i zakona.
To uklju~uje slede}e:
a. niko ne moè biti samovoljno li{en ìvota;
b. niko ne moè biti izloèn torturi ili nehumanom ili degradiraju}em tret-
manu ili ka`njavanju;
c. niko ne moè biti dràn u ropstvu ili kao sluga;
d. niko ne moè biti podvrgnut samovoljnom hap{enju ili zatvaranju; sva
su|enja se moraju hitno sprovoditi i voditi na odgovaraju}i na~in;
e. sva lica koja su li{ena slobode moraju se tretirati humano i sa dostojan-
stvom;
f. svako ima pravo da mu se prizna li~nost pred zakonom i pravo na slobo-
du mi{ljenja, savesti i religije;
g. svako ima pravo na mirno okupljanje i slobodu udruìvanja sa drugima.
2203.1. Ovi principi predstavljaju osnov za utvr|ivanje slede}ih stavova:
Upotreba sile
2204. a. Sila moè da se upotrebi samo za legitimnu primenu zakona, posebno:
(1) u samoodbrani;
(2) da se drugi za{tite od povreda;
(3) da se spre~i zlo~in;
(4) za hap{enje.
b. Sila moè da se koristi samo ako druga, nenasilna sredstva (kao prego-
vori, posredovanje ili verbalno ube|ivanje), ne uspeju.
c. Mora se primenjivati uzdràvanje, tako da se o{te}enja ili povrede zadr-
è na minimumu i moè se primeniti samo onoliko sile koliko je neop-
hodno da se postigne svrha primene zakona u konkretnom slu~aju.
d. U bilo kojoj situaciji, svi oblici svireposti, nehumanog ili degradiraju}eg
tretmana, uklju~uju}i torturu, poniàvanje, silovanje, poniàvaju}i na-
pad, su zabranjeni.
152
POGLAVLJE 22 - UNUTRA[NJE BEZBEDNOSNE OPERACIJE
2204.1. U operacijama za odràvanje reda i zakona, upotreba sile ne zna~i zauzi-

manje iste pozicije kao u borbenoj operaciji. U borbi, sila je glavno sred-
stvo savla|ivanja neprijatelja ili neutralisanja vojnih ciljeva. U primeni pra-
va, prisila je izuzetno sredstvo i moè se primeniti samo ako druga, manje
nasilna sredstva, ne postignu cilj.
Upotreba vatrenog oru`ja i drugih smrtonosnih

oru`ja
2205. Vatreno oru`je ili upotreba sile koja }e verovatno izazvati smrtonosne po-
sledice moè se primeniti samo:
(a) kad je apsolutno neophodno da se za{titi ìvot ili spre~e ozbiljne povre-
de ili da se za{titi vitalna imovina, kao {to su naoruànje i municija, oru-
àni sistemi i hitne po{iljke pomo}i i lekova, kad bi gubitak sredstava
mogao da dovede u opasnost ìvote, i
(b) kad manje ekstremne mere ne daju rezultat ili bi bile nedovoljne.
2205.1. Situacije u kojima se vatra moè pravdati treba da budu navedene u pravi-
lima slu`be i uklju~uju:
(a) samoodbranu, kad postoje bliska pretnja smr}u ili ozbiljnom povredom;
(b) da se za{tite drugi od bliske pretnje smr}u ili ozbiljnom povredom;
(c) da se spre~e pojedina~na krivi~na dela koja uklju~uju blisku pretnju ì-
votu ili pretnju nano{enja ozbiljne povrede;
(d) da se uhapsi lice koje predstavlja ozbiljnu pretnju ìvotu i koje odbija
da se mirno preda;
(e) da se spre~i bekstvo lica koje predstavlja ozbiljnu pretnju ìvotu.
Postupak za upotrebu vatrenog oru`ja

2206. a. Pre otvaranja vatre, mora se dati upozorenje u kome vojnik:
(1) identifikuje sebe kao pripadnika oruànih snaga,
(2) daje jasno upozorenje svoje namere da puca, i
(3) dopu{ta razumno vreme za ispunjenje zahteva.
b. Vatra treba da se koristi uzdràno. Treba da se izbegnu nepotrebni gubi-
ci.
c. Posle otvaranja vatre i ~im bude mogu}e:
(1) treba pruìti medicinsku pomo} povre|enom;
(2) treba obavestiti ro|ake ili prijatelje ubijenog ili povre|enog;
153
(3) treba pripremiti potpuni i detaljan izve{taj o incidentu za oficira koji

komanduje.
2206.1. Upozorenje se ne zahteva ako bi odlaganje dovelo do smrti ili ozbiljne po-
vrede vojnika ili drugih ili, zbog okolnosti, bi bilo neodgovaraju}e i besko-
risno.
2206.2. Svaka odluka da se upotrebi oru`je mora uzeti u obzir potencijalni rizik za
nevine prolaznike, na primer, kad se otvara vatra u gu`vi ili u naseljenim
podru~jima.
2206.3. Lica koja su pretpostavljena u komandovanju onima koji nezakonito kori-
ste silu su tako|e pravno odgovorna ako su znala, ili je trebalo da znaju da
su njihovi pot~injeni upotrebljavali ili nezakonito upotrebili silu ili vatru, a
nisu preduzela sve mere u njihovoj mo}i da spre~e ili da izveste o takvoj
upotrebi.
Rasturanje nezakonitih okupljanja i demonstracija

2207. a. U svim prilikama, nenasilna sredstva, kao {to su pregovori, posredova-
nje ili verbalno ube|ivanje, treba prvo da se poku{aju.
b. U rasturanju nezakonitih, ali nenasilnih okupljanja, treba da se izbegava
upotreba sile ili, ako to nije mogu}e, da se ograni~i takva sila na neop-
hodan minimum.
c. Razumna sila moè da se koristi da se rasture nezakonita i nasilna oku-
pljanja. Me|utim, vatra moè da se koristi samo ako manju opasnu meru
nije mogu}e primeniti. Ona moè da se koristi u najmanjem neophod-
nom obimu i samo da se za{titi ìvot ili spre~e ozbiljne povrede. Ona ne
moè da se koristi samo za rasturanje okupljanja.
2207.1. Zbog toga {to ~esto uklju~uju veliki broj ljudi i potencijalno mogu da eska-
liraju u ozbiljno nasilje, nezakonita okupljanja i demonstracije zasluùju
posebnu brigu i specijalnu pa`nju. Obi~no, policija je odgovorna za to. âk
i kad im pomaè vojno osoblje, policija }e imati prvenstveno ovla{}enje za
tu situaciju; vojnici }e biti raspore|eni pod njihovim op{tim upravljanjem
samo kad policijski resursi nisu dovoljni ili ih nema.
2207.2. Vojnici naoruàni pu{kama i automatima ne treba da se raspore|uju, osim
ako situacija opravdava upotrebu takvog oru`ja. Druga sredstva za kontro-
lu pobuna kao {to su osoblje sa {titovima i palicama, vodeni topovi ili raz-
bijanje palicama, treba da se prvo razmotre. Odgovor treba da bude propor-
cionalan pretnji. To zna~i da }e vatra biti odgovaraju}a samo u situacijama
koje opravdavaju takvo oru`je, na primer, ona }e verovatno biti nepropor-
cionalna protiv onih koji bacaju kamenje, ali }e biti odgovaraju}a ako se
bacaju molotovljevi kokteli i ako se rizikuju ìvoti.
154
POGLAVLJE 22 - UNUTRA[NJE BEZBEDNOSNE OPERACIJE
Primena sile u hap{enju

2208. a. Niko ne moè biti samovoljno uhap{en. Lice moè biti uhap{eno samo
zbog razloga predvi|enih u nacionalnom i me|unarodnom pravu.
b. Niko ne moè biti li{en slobode samo zbog rase, religije ili politi~kih mi-
{ljenja ili drugih sli~nih kriterijuma.
c. Upotreba sile tokom hap{enja je strogo ograni~ena na silu koja je razum-
no neophodna za hap{enje, zadràvanje ili spre~avanje bekstva lica koje
treba da bude uhap{eno.
d. Svako ko je uhap{en treba da bude humano tretiran. Tortura i drugi su-
rov ili degradiraju}i tretman su zabranjeni.
2208.1. Tokom operacija odràvanja reda i zakona, trupe mogu da hapse. To zna~i
da }e one voditi u zatvor i zadràvati lica zbog povreda prava. Hap{enja se
mogu vr{iti po me|unarodnom pravu, na primer, na osnovu me|unarodnog
zahteva za hap{enje izdatog od nadle`nog tribunala kao {to je, na primer,
Me|unarodni krivi~ni sud. Posebno od bilo kog zahteva propisanog nacio-
nalnim pravom, me|unarodno pravo propisuje ovaj minimum standarda
pona{anja za one koji vr{e hap{enja.
2208.2. Hap{enje zna~i akt zatvaranja lica zbog navodnog izvr{enja povrede ili ak-
cijom vlasti.
Zadràno lice zna~i svako lice koje je li{eno li~ne slobode, osim lica op-
tuènog za povredu. Zadràvanje podrazumeva uslove koji se primenjuju
na zadràna lica.
Zatvoreno lice zna~i svako lice li{eno li~ne slobode zbog optu`be da je iz-
vr{ilo povredu. Zatvaranje podrazumeva uslove koji se primenjuju na za-
tvorena lica.
Obave{tavanje o razlozima za hap{enje

2209. U vreme hap{enja, uhap{eno lice treba da bude obave{teno o razlozima
hap{enja.
Postupak posle hap{enja

2210. a. îm je mogu}e, posle hap{enja, uhap{eno lice treba da se preda policiji
ili odgovaraju}oj pravnoj vlasti prema doma}em pravu.
b. Ako to nije mogu}e iz bilo kog razloga, ili ako ima razloga da se veruje
da to moè biti opasno po ìvot ili moè dovesti do ozbiljne povrede
uhap{enog lica, ono }e biti sme{teno na mesto za zatvaranje, koje su za
tu svrhu odredile oruàne snage ili ako se ne postupi tako, jedinici oru-
ànih snaga, do dobijanja uputstva za postupak sa uhap{enim licima.
155
c. Uhap{eno lice treba da bude hitno upoznato sa svim optu`bama protiv

njega/nje.
d. Uhap{enom licu se mora omogu}iti pomo} pravnog savetnika.
e. Mora se podneti pismeni izve{taj oficiru koji komanduje ili drugoj odre-
|enoj vlasti, koji uklju~uje slede}e informacije:
(1) ime, adresu, datum i mesto ro|enja uhap{enog lica;
(2) datum i vreme zatvaranja;
(3) datum i vreme, kao i mesto gde je uhap{eno lice sprovedeno u zatvor;
(4) razlozi za hap{enje;
(5) (ako je poznato) vreme prvog pojavljivanja uhap{enog pred sudijom
ili sli~nom vla{}u;
(6) identitet lica koja su izvr{ila hap{enje i drugih prisutnih ili uklju~e-
nih.
f. ^lanovi porodice, kao {to su roditelji, staratelji ili bra~ni drugovi uhap-
{enog lica treba da budu hitno obave{teni o hap{enju i gde se uhap{eno
lice drì.
Postupak sa zadrànim licima

2211. a. Svako zadràno lice treba da se drì na poznatom ili odre|enom mestu
zadràvanja.
b. Sva zadràna lica treba da se drè u humanim prostorima i da budu obez-
be|ena hranom, vodom, sme{tajem, ode}om, medicinskom slu`bom,
mogu}no{}u za ve`be i prostorijama za li~nu higijenu.
c. Mu{karce treba smestiti odvojeno od èna i dece, osim kad su ~lanovi
iste porodice.
d. Niko ne moè biti podvrgnut torturi ili surovom, nehumanom i ponià-
vaju}em tretmanu ili ka`njavanju.
e. Niko ne moè biti prisiljen da izvr{i bilo kakvo krivi~no delo ili prisiljen
na optuìvanje drugih.
f. Ispitivanje ne treba da uklju~uje upotrebu nasilja, pretnju izvr{enjem na-
silja, upotrebu droga ili drugih metoda namenjenih da zastra{e ili zbune
lice koje se saslu{ava.
g. O ispitivanju se pravi pismeni zapisnik koji uklju~uje duìnu ispitivanja,
imena lica koja su ga vr{ila i drugih lica koja su bila prisutna.
h. Uhap{eno ili zadràno lice je ovla{}eno da koristi tuma~a tokom ispiti-
vanja ako ne razume ili ne moè da govori jezik koji se koristi.
156
DEO B
DOPUNSKE INFORMACIJE
CILJ
Ovaj deo priru~nika obezbe|uje dopunske informacije koje treba da se ko-

riste:
a. da se pobolj{aju i izo{tre analize ako vreme dopu{ta, obezbede osnovna
dokumenta, primeri, preporuke i komentari;
b. kao sredstva u pripremi instrukcija ili obuke relevantnog osoblja, bilo
vojnog, bilo civilnog.
Brojevi ta~aka u odeljku 23 odgovaraju onima koji su kori{}eni u Delu A,
koje ovaj odeljak dopunjava.
159
POGLAVLJE 23
DALJE OBJA[NJENJE MATERIJALA U DELU A
UVOD U PRAVO ORU@ANIH SUKOBA
Pravo oruànih sukoba

101. Pravo oruànih sukoba ure|uje prava i du`nosti zara}enih strana. Ono se,
generalno, ne bavi pitanjem zakonitosti pribegavanja oruànoj sili. Ono pri-
hvata da je u toku oruàni sukob iz bilo kojih razloga i tada poku{ava da
nametne ograni~enja na na~in koji zahteva da se ublaè posledice rata ono-
liko koliko je to mogu}e. U poku{aju da postigne taj hvale dostojan cilj,
pravo mora da uspostavi ravnoteù izme|u zahteva dràva da svoje vojne
operacije izvode efikasno i interesa humanosti, koji odre|uje da patnje ko-
je nisu neophodne za postizanje vojnog cilja treba da se izbegnu.
Me|unarodno pravo
[ta je me|unarodno pravo?
102. îtaoci ovog priru~nika }e se upoznati sa pravnim sistemom u svojim dr-
àvama. On je, uobi~ajeno, utvr|en zakonodavstvom i primenjuju ga sudo-
vi. Me|unarodno javno pravo (u daljem tekstu: me|unarodno pravo), ~iji je
deo pravo oruànih sukoba, je razli~ito jer ne postoji me|unarodno zako-
nodavstvo. Me|unarodni sud pravde i sudovi kao {to je Evropski sud za
ljudska prava se zasnivaju na saglasnosti dràva da se podvrgnu njihovoj
jurisdikciji. Me|unarodno pravo se zasniva na ugovorima izme|u dràva i
sastoji se, uglavnom, od ugovora kojih su dràve ~lanice, do onih ugovora
kojima se ure|uju odnosi izme|u samih dràva. Uz to, postoje odre|ena
pravila koja se, kroz op{te prihvatanje i saglasnost od strane me|unarodne
zajednice, smatraju obavezuju}im za sve dràve. Ta pravila su poznata kao
obi~ajno pravo. Odredbe ugovornog prava su obavezuju}e za dràve ~lani-
ce tih ugovora u njihovim me|usobnim odnosima. Iako se uobi~ajeno bavi
odnosima izme|u dràva, me|unarodno pravo tako|e ure|uje aspekte me-
|unarodnog ìvota dràva, posebno na podru~ju ljudskih prava, jer su drà-
ve prihvatile, ratifikacijom ugovora, taj stepen nametanja obaveza iz me|u-
narodnog prava u svoje unutra{nje poslove.
Pribegavanje oruànoj sili i pravo
102.1. Od dràva se zahteva da svoje sporove re{avaju mirnim sredstvima. One
moraju da se uzdràvaju od pretnje silom i upotrebe sile protiv teritorijal-
nog integriteta ili politi~ke nezavisnosti drugih dràva, u svojim me|una-
160
POGLAVLJE 23 - DALJE OBJA[NJENJE MATERIJALA U DELU A
rodnim odnosima.1 Upotreba sile jedne dràve protiv druge je dozvoljena

samo u slu~aju individualne ili kolektivne samoodbrane ako se dogodi oru-
àni napad2 ili ako je sankcionisana odlukom Saveta bezbednosti Ujedinje-
nih nacija.3
102.2. Pravo koje ure|uje upotrebu sile u me|unarodnim odnosima nije deo prava
oruànih sukoba, po{to ono pripada pravu mira, ali neophodno je razumeti
ga pre nego {to se okrenemo pravu oruànih sukoba. U pro{losti, pribegava-
nje ratu je bilo tolerisano kao na~in re{avanja sporova izme|u dràva. U sta-
ro vreme smatralo se da, da bi sila bila legitimna, uzrok mora da bude oprav-
dan. Od 20. veka, ipak, ova ideja je bila napu{tena. Sve {to je bilo neophod-
no je bila prethodna objava rata ili ultimatum uz uslovnu objavu rata.4 Ali,
~ak i taj zahtev je ~esto ignorisan u praksi. Izme|u dva svetska rata bilo je
poku{aja u razli~itim ugovorima da se dràve obaveù da ne}e pribegavati
sili osim u samoodbrani. Najva`niji od njih je Pariski pakt od 1928,5 koji su
sve vode}e sile tog doba potpisale. Njegove odredbe su poduprle kasnije op-
tu`be pred Me|unarodnim vojnim sudom u Nirnbergu protiv optuènih za
vo|enje agresivnog rata. Ovaj sud je bio ustanovljen kao deo ugovora koji
su zaklju~ile ~etiri savezni~ke sile u Londonu, 8. avgusta 1945. godine, o su-
|enju licima za ratne zlo~ine izvr{ene tokom drugog svetskog rata.
Sada, Povelja Ujedinjenih nacija zabranjuje rat kao politi~ko sredstvo.
Razvoj prava oruànih sukoba

104. Humane prakse u ratu su nastale uz upotrebu, kroz dugi period vremena,
standarda koje su dràve smatrale obavezuju}im za sebe. Ti osnovni stan-
dardi su bili osnaèni i zamenjeni u poslednja dva veka obavezama sadrà-
nim u ugovorima koje su dràve prihvatile.
104.1. U pro{losti, kad su se ratovi vodili izme|u armija u pokretu, civilno stanov-
ni{tvo je bilo po{te|eno direktnog uklju~ivanja u borbu, iako je i ono trpe-
lo posledice silovanja i plja~ke i nedostatka sme{taja vojnika i rekvizicija.
Me|utim, ako se opkoljeni gradovi ne predaju, njihovi stanovnici nisu mo-
gli da o~ekuju milost od armije koja vr{i opsadu. Tretman ranjenika je bio
primitivan. Vojnici koji su se predali suo~avali su se sa neizvesnom budu}-
no{}u. Oni koji su pod za{titom mraka ulazili na bojno polje, pre su i{li da
traè ~izme nego da pomognu ranjenicima.
104.2. Pa ipak, bilo je mnogo primera humanog pona{anja. Nema sumnja da, {to
god bilo uzrok ili razlog za to, ove odre|ene prakse su postale, tokom vre-
mena i primenom, kroz ugovore ili obi~aje, pravna pravila. Pravni pisci su
1 Povelja Ujedinjenih nacija, ~lan 2. st. 3. i 4.
2 Povelja Ujedinjenih nacija, ~lan 51.
3 Povelja Ujedinjenih nacija, ~lan 42.
4 III Ha{ka konvencija od 1907, koja se odnosi na otvaranje neprijateljstava
5 Tako|e poznat i kao Kellog-Brijanov pakt.
161
poku{avali da izvuku su{tinu, iz prakse dràva kroz vekove, odre|enih oba-

vezuju}ih pravnih principa i njihova dela su samo obezbe|ivala vojnicima
i njihovim komandantima instrukcije o njihovom pona{anju u akciji.
104.3. Jedan ozbiljan problem je ostao: tretman ranjenih i bolesnih vojnika. Posle
borbe, ranjeni vojnici su ~esto ostavljani na bojnom polju. Sanitetske slu-
`be vojski su ~esto bile preplavljene brojem gubitaka. Problemu je bila po-
sve}ena pa`nja u prvoj, @enevskoj konvenciji od 1864. Ta konvencija daje
hitnoj pomo}i, vojnim bolnicama i sanitetskom osoblju za{ti}eni status;
omogu}ava lokalnom stanovni{tvu da do|e i pomogne ranjenicima; zahte-
va negu ranjenika i bolesnika i ustanovljava znak crvenog krsta na belom
polju kao znak vojnih sanitetskih slu`bi.
104.4. @enevska konvencija je bila jedan od prvih ugovora prava oruànih suko-
ba. Ona po~inje razvoj koji se nastavio do dana{njih dana, postepenog
ugra|ivanja pravila oruànih sukoba u pismene ugovore. Velika prednost
ugovora je da su se o pravilima sporazumele dràve i da su jasno utvr|ena;
ona nisu zavisna od istraìvanja i mi{ljenja pravnih pisaca o praksi dràva.
104.5. Ratovi su nastavili da pokazuju neadekvatnost za{tite `rtava rata i ~esto su
vodili novim ugovorima. Bitka kod Solferina 1859. je direktno vodila pr-
voj @enevskoj konvenciji. Rusko-japanski rat je vodio Ha{kim konvencija-
ma od 1907. Prvi svetski rat je pokazao potrebu za detaljnijim pravilima za
za{titu ratnih zarobljenika, a drugi svetski rat za mnogo ve}u za{titu civil-
nog stanovni{tva na okupiranim teritorijama i za{titu kulturnih dobara. Vi-
jetnamski rat je pokazao potrebu za za{titom civilnog stanovni{tva u bor-
benoj zoni i za uzdràvanjem od upotrebe nekih oru`ja. Rat 1992-1995. u
biv{oj Jugoslaviji je osvetlio neadekvatnost pravila o unutra{njim oruànim
sukobima.
Izvori prava oruànih sukoba

Obi~ajno pravo
105. Obi~ajno pravo, zasnovano na dugotrajnoj primeni u praksi, jo{ uvek je pri-
menljivo u meri u kojoj nije ponovno utvr|eno u savremenim ugovorima.
Me|utim, ve}ina prava oruànih sukoba se sada moè na}i u ugovornom
obliku.
Ugovorno pravo
105.1. Slede}i ugovori prava oruànih sukoba su najva`niji:
(1) Petrogradska deklaracija o zabrani upotrebe odre|enih projektila u
ratu, (Petrogradska deklaracija) od 1868;
(2) Ha{ka deklaracija o projektilima koji se {ire od 1899;
162
(3) Ha{ke konvencije od 1907, posebno:

a. Pravilnik o zakonima i obi~ajima rata na kopnu, (Ha{ki pravilnik);
b. Konvencija o pravima i du`nostima neutralnih sila u slu~aju rata na kop-
nu, (Konvencija o neutralnosti);
c. Konvencija o pravima i du`nostima neutralnih dràva u ratu na moru,
(Konvencija o pomorskoj neutralnosti).
(4) Protokol od 17. juna 1925. o zabrani zagu{ljivih, otrovnih i drugih
gasova i bakteriolo{kih metoda ratovanja, (@enevski protokol od
1925);
(5) @enevska konvencija za pobolj{anje poloàja ranjenika i bolesnika u
oruànim snagama u ratu, od 12. avgusta od 1949, (@K I);
(6) @enevska konvencija za pobolj{anje poloàja ranjenika, bolesnika i
brodolomnika oruànih snaga na moru, od 12. avgusta 1949. (@K II);
(7) @enevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima, od 12.
avgusta 1949. (@K III);
(8) @enevska konvencija o za{titi gra|anskih lica za vreme rata, od 12.
avgusta 1949. (@K IV);
(9) Konvencija za za{titu kulturnih dobara od 14. maja 1954, (Ha{ka
konvencija o kulturnim dobrima od 1954);
(10) Konvencija od 10. aprila 1972. godine o zabrani razvoja, proizvod-
nje i skladi{tenja bakteriolo{kog (biolo{kog) i otrovnog oru`ja i o
njegovom uni{tavanju, (Konvencija o biolo{kom oru`ju od 1972);
(11) Konvencija o zabrani vojne ili bilo koje druge neprijateljske upotre-
be tehnika koje menjaju ìvotnu sredinu, (Konvencija o modifikaci-
ji prirodne okoline od 1977);
(12) Dopunski protokol uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949.
godine o za{titi `rtava me|unarodnih oruànih sukoba, od 8. juna
1977, (DP I );
(13) Dopunski protokol uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949.
godine o za{titi `rtava neme|unarodnih oruànih sukoba, od 8. juna
1977, (DP II);
(14) Konvencija Ujedinjenih nacija o zabrani ili ograni~avanju upotrebe
odre|enih vrsta klasi~nih oru`ja za koja se moè smatrati da izazi-
vaju prekomerne traumatske efekte i da deluju bez razlikovanja u
pogledu ciljeva, (Konvencija o konvencionalnom oru`ju od 1980),
sa slede}im protokolima:
163
a. Protokol o fragmentima oru`ja koji se ne mogu otkriti (Protokol o frag-

mentima),
b. Protokol zabrani ili o ograni~avanju upotrebe mina, mina iznena|enja ili
drugih sredstava (Protokol o minama),
c. Protokol o zabrani ili ograni~avanju upotrebe zapaljivih oru`ja (Protokol
o zapaljivom oru`ju),
d. Protokol o laserskom oru`ju za oslepljivanje (Protokol o laserskom oru`-
ju),
(15) Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladi{tenja i upotrebe
hemijskog oru`ja i o njegovom uni{tavanju od 1993, (Konvencija o
hemijskom oru`ju od 1993);
(16) Konvencija o zabrani upotrebe, skladi{tenja, proizvodnje i prometa
antipersonalnih mina i o njihovom uni{tavanju, (Konvencija o mi-
nama od 1997).
Uzajamni odnosi u ugovornom pravu

105.2. Ponekad postoji konfuzija o odnosima onih zara}enih strana koje su stran-
ke ugovora i onih koje nisu. Rani ugovori prava oruànih sukoba su ~esto
sadràli klauzule, poznate kao klauzule op{teg u~e{}a, koje su zna~ile da se
ugovor koji je u pitanju ne primenjuje osim ako su sve zara}ene strane ~la-
nice tog ugovora, tako da ako strane koje nisu stranke ugovora budu uklju-
~ene u sukob sve strane su oslobo|ene obaveze da se pona{aju prema ugo-
voru. Primer je ~lan 2. IV Ha{ke konvencije, koji propisuje: „Odredbe Pra-
vilnika navedenog u ~lanu 1, kao i odredbe ove konvencije, primenjuju se
samo izme|u Sila ugovornica i samo ako su svi u~esnici u ratu ~lanovi
Konvencije.“
105.3. @enevski protokol o gasovima iz 1925. godine rezultirao je u rezervama
mnogih dràva „da ne}e upotrebiti prvi“. One su se obavezale da po{tuju
Protokol samo ako neprijatelj ~ini isto. Izjava Francuske je tipi~na za mno-
ge: „Navedeni protokol }e ipso facto prestati da obavezuje Vladu Republi-
ke Francuske u odnosu na neprijateljsku dràvu ~ije oruàne snage ili ~ije
savezni~ke oruàne snage propuste da po{tuju zabrane propisane u Proto-
kolu.“
105.4. @enevske konvencije su bile prekretnica u pogledu problema me|usobnih
odnosa. One predvi|aju da ~ak i kad jedan od zara}enih nije ~lan konven-
cije, ostali zara}eni koje jesu, obavezani su konvencijom u svojim me|u-
sobnim odnosima. ^lanice konvencije su tako|e obavezane u pogledu ne~-
lanica koje prihvate i primenjuju odredbe konvencija.6
6 ^lan 2, zajedni~ki za sve ~etiri @enevske konvencije od 1949.
164
105.5. Pristup prihva}en u @enevskim konvencijama je savremeni na~in re{avanja

uzajamnih odnosa i pra}en je i u Dopunskom protokolu I od 1977. i u Kon-
venciji Ujedinjenih nacija o konvencionalnom oru`ju od 1980.
Obi~ajno pravo objavljeno u ugovorima

105.6. Obi~ajno pravo je obavezuju}e za sve dràve. Otuda i delovi u ugovori-
ma koji sadrè principe obi~ajnog prava su tako|e obavezuju}i za dràve
koje nisu ~lanice tih ugovora. Me|unarodni vojni sud u Nirnbergu je odlu-
~io da odredbe dodate IV Ha{koj konvenciji od 1907. (Ha{ki pravilnik) iz-
raàvaju obi~ajno pravo i zato su obavezuju}e za Nema~ku, ~lanicu, koja
se na{la u oruànom sukobu sa êhoslova~kom, koja nije ~lanica.7
OSNOVNI PRINCIPI PRAVA ORU@ANIH SUKOBA
Osnovni principi
201. Iako je razvoj prava oruànih sukoba rezultirao odvojenim ugovorima za
me|unarodne i unutra{nje oruàne sukobe, obe grupe pravila dele op{te
principe i ciljeve; mnogi od njihovih principa i pravila su identi~ni. Zajed-
no, oni poku{avaju da osiguraju da se svi oruàni sukobi vode na vojno efi-
kasan, ali i human na~in. Osnovni principi utvr|eni ovde se primenjuju na
sve oruàne sukobe. Va`no je zapamtiti da, samo zbog toga {to ne{to nije
zabranjeno pravilima oruànih sukoba ili pravom ljudskih prava, ne zna~i
da je to dozvoljeno.
Humano postupanje i razlikovanje

De Martensova klauzula
202. U preambuli IV Ha{ke konvencije od 1907, po{tuju}i zakone i obi~aje ra-
ta, postoji klauzula, poznata kao de Martensova klauzula, nazvana po pro-
fesoru Frederiku de Martensu (1845-1909), delegatu ruskog cara Nikolaja
II na Ha{koj mirovnoj konferenciji, kojom je utvr|eno pravilo da: „u slu-
~ajevima koji nisu uklju~eni u Pravilnik...., stanovni{tvo i borci ostaju pod
za{titom i vladavinom principa prava naroda, kako ona proizlaze iz pravila
ustanovljenih me|u civilizovanim narodima, iz zakona ~ove~nosti i dikta-
ta javne savesti.“8
Vojna potreba
203. Ovaj princip je saèt u preambuli Petrogradske deklaracije od 1868: da „je
jedini zakoniti cilj koji treba da imaju pred sobom dràve za vreme rata
7 L.Oppenheim, Me|unarodno pravo, Vol.II, 7th ed.(1952),p.234-5.
8 Sli~na klauzula se pojavljuje u Dopunskom protokolu I, ~lan 1. stav 2.
165
oslabljenje vojnih snaga neprijatelja“ i da „je u tom cilju dovoljno staviti

{to ve}i broj ljudi van borbe“. On tako|e moè biti na|en u Ha{kom pra-
vilniku od 1907, ~lan 23g, koji propisuje „da je zabranjeno uni{tavati ili za-
uzimati imovinu neprijatelja, osim ako takvo uni{tavanje ili zauzimanje im-
perativno zahteva potreba rata.“ To je tako|e jedan element principa pro-
porcionalnosti u ~lanu 57. Dopunskog protokola I, koji zabranjuje napade
koji „izazivaju slu~ajne gubitke ljudskih ìvota, povrede civila, o{te}enje
civilnih objekata ili kombinaciju tih posledica, koji bi bili nesrazmerni u
odnosu na predvi|enu konkretnu i direktnu vojnu prednost.“
POTREBA ZA PO[TOVANJEM PRAVA ORU@ANIH

SUKOBA
Zbog ~ega je potrebno po{tovati pravo oruànih

sukoba
301. Uglavnom, ljudima treba instrukcija da prate pravila i principe propisane
religijom ili pravom. Pravo oruànih sukoba propisuje takvu instrukciju za
one koji su uklju~eni u rat. ^lanovi oruànih snaga su navikli da izvr{ava-
ju nare|enja i instrukcije.
301.1. Jedan od najubedljivijih prakti~nih razloga je potreba da imaju podr{ku sta-
novni{tva i u ratnoj zoni i kod ku}e. Ako se povrede izvr{e, one svakako
vode ka gubitku podr{ke vojsci me|u lokalnim stanovni{tvom, a tako|e je
verovatno da }e izgubiti podr{ku stanovni{tva u svojoj dràvi. Ovo }e se
zauzvrat okrenuti ozbiljnom padu morala u oruànim snagama. Ve}ina bi
se sloìla da je visok moral jedan od najva`nijih ~inilaca u bilo kojoj uspe-
{noj kampanji. Vojnici koje vi{e ne vide kao heroje, nego kao neprijatne
ratne kriminalce verovatno ne}e biti sposobni da se bore protiv neprijatelja
sa poverenjem. Istorija pokazuje da su uspe{ne kampanje protiv pobunjeni-
ka generalno bile one koje se nisu oslanjale na teroristi~ke metode, bom-
bardovanje podru~ja ili druge taktike za koje je verovatno da otu|uju od ci-
vilnog stanovni{tva.
301.2. Komandanti koji zahtevaju i odràvaju visoke moralne standarde i daju li~-
ni primer, u tom pogledu, verovatno }e biti po{tovani i verova}e im oni pod
njegovom komandom i zbog toga su efikasniji komandanti. Dobri koman-
danti su strogi ali korektni.
301.3. Reciprocitet je vaàn faktor. Ako jedna strana u sukobu skrupulozno po{tu-
je pravo oruànih sukoba, verovatnije je da }e to ~initi i druga strana. Ako
suprotna strana zna da vi humano tretirate ratne zarobljenike, verovatnije je
da }e se oni predati. Bi}e sasvim druga~ije ako oni veruju da predaja zna~i
torturu i poniènje. Vo|enje operacija u skladu sa pravom oruànih sukoba
166
pove}ava izglede da se rano vrati miru i moralnim odnosima izme|u dve

dràve koje su uklju~ene. Razjedaju}e neraspoloènje ili ose}aj da se treba
osvetiti zbog masakra civila i lo{eg tretmana zato~enih potkopava mirovni
proces i ~ini verovatnijim obnavljanje sukoba.
301.4. Va`no je u~initi jasnim vojnicima da je u njihovom sopstvenom interesu da
po{tuju imunitet sanitetske slu`be, po{to je to jedini na~in na koji sanitet-
ske slu`be mogu da svoju slu`bu vr{e efikasno i sa~uvaju ìvote civila i
vojnika, bez obzira da li su njihovi, savezni~ki ili neprijateljske strane.
301.5. Potreba da se efikasno koriste ljudi i materijali spre~ava aktivnosti koje ni-
su zna~ajne za postizanje vojnog cilja - poraza neprijateljskih oruànih sna-
ga. Pripadnici oruànih snaga koji vr{e torturu, silovanja ili kra|e ili uni{ta-
vaju civilna dobra nisu koncentrisani na vojni zadatak.
301.6. Iako se usmerava na povrede prava oruànih sukoba, po{tovanje nije no-
vost. Ipak, mnogi ljudi su imali dugoro~ne koristi od usagla{avanja sa pra-
vom oruànih sukoba. Za njih, pravo oruànih sukoba je bilo vredno.
Odgovor cinicima
301.7. Instruktori nalaze da su mnogi cini~ni u pogledu koristi prava oruànih su-
koba. Cinici se mogu podeliti u tri grupe.
a. Oni koji misle da su rat i humanost potpuno inkompatibilni, veruju-
}i da je terorisanje neprijatelja, posebno civilnog stanovni{tva, jedini od-
govor i odbijaju da je pravo prihva}eno i na nacionalnom i na me|una-
rodnom nivou. Ako oni to zaista veruju, a nisu u pitanju samo re~i, i ako
su ljudi spremni da ih oni vode, oni su u opasnosti da im se sudi kao rat-
nim zlo~incima i nema im mesta u oruànim snagama. Sre}om, ljudi u
prvoj grupi su vrlo malobrojni, ali ako ih se jasno ne drì pod kontrolom
mogu da izazovu {tetu nesrazmernu svom broju i da potkopaju politi~ke,
strategijske i takti~ke ciljeve.
Ve}ina ljudi smatra da moraju postojati neke granice u vo|enju rata. Oni
spadaju u drugu ili tre}u grupu.
b. Oni koji bi po{tovali pravo oruànih sukoba, ako su uvereni da bi
neprijatelj u~inio isto. U ovom slu~aju, odgovor leì u dva dela. Obi-
~ajno pravo predstavlja odre|ene osnovne standarde, koje ni jedna ze-
mlja ne moè umanjivati, nezavisno od toga da li to neprijatelj ~ini. U
pogledu prava sadrànog u ugovorima, ono nije obavezuju}e za dràve
koje nisu ~lanice ugovora i, u odnosima izme|u dràva ~lanica, na ras-
polaganju su mere za njihovu primenu.
c. Oni koji prihvataju da su neka pravila neophodna, ali smatraju da
je u nekim delovima pravo oruànih sukoba nerealisti~no i name}e
nepotrebna ograni~enja. Istraìvanje bi moglo da pokaè da je njihova
167
frustracija usmerena na pravila slu`be, koja nisu zakon nego pravila ko-
ja odràvaju akcije vojnika unutar politi~kog cilja, kao i pravo oruànih
sukoba i spre~avaju upotrebu prekomerne sile, koja bi bila kontraproduk-
tivna u pogledu odnosa sa javno{}u i u postizanju politi~kog ili vojnog
cilja. Ponekad, pravila slu`be propisuju vlasti udaljene od bojnog polja i
ona su izrazito birokratska i nefleksibilna, tako da spre~avaju vojnike da
koriste zdrav razum i inicijative u svetlu preovla|uju}ih uslova. Takva
pravila, iako nisu pravo, ne ~ine uslugu pravu oruànih sukoba, sa ciljem
da se pravo okrivi zbog njihove neadekvatnosti.
Li~na odgovornost za po{tovanje prava oruànih

sukoba
302. Krivi~na odgovornost se obra|uje u odeljku 25.
KAD SE PRAVO ORU@ANIH SUKOBA PRIMENJUJE

Me|unarodni i unutra{nji oruàni sukobi
401. Po{to Povelja Ujedinjenih nacija zahteva od dràva da se uzdrè od pretnje
silom ili od upotrebe sile u me|unarodnim odnosima, danas se dràve uz-
dràvaju da govore o ratu ili da prihvate da stanje rata postoji. U svakom
slu~aju, oruàni sukobi se stalno doga|aju, mnogi od njih nisu sukobi iz-
me|u dràva, nego unutar dràve i izme|u dràvnih vlasti i odmetnika ili
pobunjeni~ke frakcije. Oni se uobi~ajeno nazivaju unutra{njim oruànim
sukobima, neme|unarodnim oruànim sukobima ili gra|anskim ratovima.
Dràve ponekad odbijaju da se saglase da je rat bio u toku, jer ga druga
strana ne priznaje. Bilo je rasprava o tome da li me|udràvne prinudne me-
re kao {to su represalije ili tzv. pacifi~ka blokada ili unutra{nji oruàni su-
kobi mogu da se ra~unaju kao rat. Neki pisci su se slagali da postoji pravo
intervencije oruànom silom u drugoj dràvi iz humanitarnih ciljeva.
401.1. Kao rezultat, smatra se da se pravo deli u dve grupe pravila:
a. ono primenljivo u me|unarodnom oruànom sukobu i
b. ono koje se bavi unutra{njim oruànom sukobom.
401.2. Postoji, me|utim, su{tinsko preklapanje izme|u dve grupe pravila. Obi~aj-
no pravo se primenjuje kad postoji oruàni sukob, bez obzira da li su unu-
tra{nji ili me|unarodni. Kad je u pitanju ugovorno pravo, primenljivost za-
visi od preciznih uslova ugovora koji je u pitanju. Ve}ina savremenih ugo-
vora prava oruànih sukoba se primenjuje kad postoji stanje oruànog su-
koba izme|u dràva, bez obzira da li je to stanje priznato, i kad postoji de-
limi~na ili potpuna okupacija dràvne teritorije, ~ak i bez otpora. Neke od-
redbe ugovora, pre svega ~lan 3. zajedni~ki za sve ~etiri @enevske konven-
168
cije od 1949. i ceo Dopunski protokol II od 1977, primenjuju se u unutra-

{njim oruànim sukobima. Ovim se detaljno bavi odeljak 21.
Unutra{nje bezbednosne operacije

403. Pravo oruànih sukoba se primenjuje jedino na oruàni sukob. Ono se ne
primenjuje na situacije manjih nasilja. Me|utim, oruàne snage se mogu
rasporediti da suzbiju pobune, sporadi~ne akte nasilja ili da spre~e druge
akte koji se smatraju pretnjom gra|anskom miru – okolnosti koje se uop-
{teno nazivaju unutra{njim nemirima i tenzijama. Vrlo ~esto, unutra{nji ne-
miri i unutra{nji oruàni sukob su me|usobno povezani. Unutra{nji nemiri
mogu da eskaliraju u oruàni sukob, gra|anski nemiri mogu uslediti nakon
oruànog sukoba, hap{enje civila moè da prati oruàni sukob, ili oboje
mogu da postoje simultano. I jedno, i drugo su ekstremni oblici „unutra-
{njeg nasilja“ koji prete bezbednosti dràve i koji }e verovatno rezultirati u
raspore|ivanju oruànih snaga.
403.1. Raspore|ivanje tokom unutra{njih nemira i tenzija }e ~esto zahtevati od
oruànih snaga da se bave situacijom kojom se normalno bave policija ili
druge agencije za primenu prava, posebno odràvanjem reda i zakona. Dok
se pravo oruànih sukoba primenjuje u oruànom sukobu, mnoge odredbe
ljudskih prava se primenjuju u svako doba i u svim okolnostima. One se
primenjuju tokom rata, unutra{njih nemira i u vreme mira. Tako ljudska
prava tako|e uspostavljaju standarde za pona{anje trupa.
KAD POSTOJI ORU@ANI SUKOB

Oruàni sukob
501. Za odluku o primenljivosti prava oruànih sukoba, najva`nije pitanje je da
li je oruàni sukob u toku ili ne. Naàlost, ugovori ne sadrè definiciju oru-
ànih sukoba.
501.1. Korisna definicija postojanja oruànog sukoba moè se na}i u odluci o ju-
risdikciji Apelacionog ve}a Me|unarodnog tribunala za biv{u Jugoslaviju
u slu~aju Tadi}:9
„oruàni sukob postoji kad god postoji pribegavanje oruànoj sili izme|u
dràva ili produèno oruàno nasilje izme|u vladinih snaga i organizova-
nih oruànih grupa unutar dràve. Me|unarodno humanitarno pravo se pri-
menjuje od po~etka takvog sukoba i primena se produàva posle prestanka
neprijateljstava, dok se ne postigne op{te zaklju~enje mira; ili, u slu~aju
unutra{njih sukoba, dok se ne postigne mirno re{enje sukoba. Do tog tre-
nutka, me|unarodno humanitarno pravo nastavlja da se primenjuje na celoj
9 105 International Law Reports 419, na strani 488. Definiciju je primenilo sudsko ve}e, vidi presudu
u slu~aju No. IT-94-1T, od 7. maja 1997, stab 561.
169
teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju unutra{njih sukoba, na celoj terito-

riji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira da li se stvarno vodi sukob
na tom delu.“
501.2. Me|unarodni sud pravde je definisao obim, za svrhe samoodbrane, oruà-
nog napada slede}im terminima:
„... za oruàni napad se mora podrazumevati da ne uklju~uje samo akciju
regularnih oruànih snaga preko me|unarodnih granica nego i „slanje od
strane dràve ili u njeno ime oruànih bandi, grupa, neregularnih ili pla}e-
nika, koje izvr{avaju akte oruàne sile protiv druge dràve, takvog obima
da se ra~una“ (izme|u ostalog) kao stvarni oruàni napad izvr{en regular-
nim snagama, „ili njihovo su{tinsko uklju~ivanje u to“... Ali, Sud ne veru-
je da koncept „oruànog napada“ uklju~uje ne samo akte oruànih snaga
kad se takvi akti doga|aju u zapaènom obimu, nego i pomo} pobunjenici-
ma u obliku obezbe|ivanja oru`ja ili logisti~ku ili drugu podr{ku.10
501.3. Zadnji deo ovog navoda, zbog dvostruke negacije je teàk za razumevanje
prilikom prvog ~itanja, ali izgleda da je sud smatrao da snabdevanje pobu-
njenika ne smatra u~e{}em u oruànom napadu, kao opravdanje za kori{}e-
nje sile u samoodbrani, iako se to moè ra~unati kao pretnja upotrebom si-
le ili me{anje u unutra{nje ili spoljne poslove druge dràve.
Me|unarodni oruàni sukobi

502. Ako je progla{eno ratno stanje, pravo oruànih sukoba se primenjuje ~ak i
ako nema vojnih aktivnosti, kao u tzv. tobo`njem ratu izme|u Francuske i
Nema~ke izme|u septembra 1939. i maja 1940.
Neme|unarodni oruàni sukobi

Prag nasilja
503. Sa unutra{njim oruànim sukobom, situacija je druga~ija. Mora se povu}i
linija izme|u kontrole kriminala i ~ak teroristi~kih aktivnosti, koje se ure-
|uju doma}im pravom dràve koja je u pitanju i unutra{njeg „oruànog su-
koba“ na koji se primenjuje me|unarodno humanitarno pravo. Ovu liniju je
te{ko povu}i u grani~nom slu~aju. Ali, kao pitanje op{teg kriterijuma, pre
nego {to se moè re}i da postoji oruàni sukob, mora postojati odre|eni ni-
vo nasilja, Na primer, II Dopunski protokol se ne primenjuje na kriminalne
aktivnosti niti „na situacije unutra{njih nemira i tenzija kao {to su pobune,
izolovano i sporadi~no nasilje i drugi akti sli~ne prirode.“
10 U slu~aju koji se odnosi na vojne i paravojne aktivnosti protiv Nikaragve, presuda od 27. juna
1986, 25 I.L.M.1023 (1986).
170
Nacionalni ratovi za oslobo|enje se smatraju me|unarodnim

oruànim sukobima
503.1. Nacionalni ratovi za oslobo|enje se tretiraju kao me|unarodni oruàni su-
kobi. To su sukobi „u kojima se narodi bore protiv kolonijalne dominacije
i strane okupacije i protiv rasisti~kih reìma, u vr{enju njihovog prava na
samoopredeljenje, kao {to je navedeno u Povelji Ujedinjenih nacija i De-
klaraciji o principima me|unarodnog prava o prijateljskim odnosima i sa-
radnji izme|u dràva u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.“11
503.2. Da bi se primenilo pravo oruànih sukoba, dràva protiv koje je zapo~et rat
za oslobo|enje mora da bude ~lanica I Dopunskog protokola od 1977, a
vlast koja predstavlja oslobodila~ki pokret mora da uputi jednostranu de-
klaraciju [vajcarskom Federalnom Savetu obavezuju}i se da po{tuje
@enevske konvencije od 1949. i I Dopunski protokol.12 Dalje, oruàne sna-
ge te vlasti moraju biti podvrgnute unutra{njem sistemu discipline, koji
omogu}ava primenu prava oruànih sukoba.13
503.3. U praksi, oslobodila~ki pokreti moraju da imaju odre|enu meru podr{ke i
odre|eni stepen me|unarodnog legitimiteta, ina~e bi bilo mogu}e da lider
bilo koje frakcije zahteva da predstavlja oslobodila~ki pokret. Priznanje od
odgovaraju}e regionalne me|uvladine organizacije, na primer Saveta Evro-
pe, Organizacije ameri~kih dràva ili Organizacije afri~kog jedinstva, bio
bi snaàn dokaz takve legitimnosti.
Prelaz od unutra{njeg ka me|unarodnom oruànom sukobu

503.4. Kad se vodi unutra{nji oruàni sukob, dràva moè, me{anjem u taj sukob,
postati obavezna da primenjuje pravila koja se primenjuju na me|unarodni
oruàni sukob.
KONCEPT NEPRIJATELJSKOG BORCA

Definicija oruànih snaga
602. Raniji ugovori prava oruànih sukoba su imali posebne odredbe za civile
koji spontano uzmu oru`je da se odupru invaziji (poznato kao levee en mas-
se) ili za ~lanove organizovanog pokreta otpora na teritoriji koja je pod ne-
prijateljskom okupacijom.
602.1. Da bi se kvalifikovala kao borci, lica moraju biti pripadnici oruànih sna-
ga, kao {to je definisano u delu A.
11 DP II, ~lan 1. stav 4.

171
Identifikacija boraca
Normalna pravila razlikovanja
603. Vrsta uniforme }e zavisiti od vremena i aktivnosti koja se preduzima. Nor-
malno je da pripadnici oruànih snaga na kopnu nose neku vrstu prepozna-
tljive maskirne borbene ode}e, kad se razme{taju za vojne operacije. To
moè i da ne bude jasno vidljivo kao takvo kad oni nose oru`je, vojnu opre-
mu, borbene {lemove i ne{to li{}a kao kamuflaù, ali oni svejedno ispunja-
vaju pravni zahtev da se razlikuju od civilnog stanovni{tva. To je posebno
va`no kad oni deluju pe{ice ili u „lakim“ vozilima. Iako je manje va`no,
ako su ukrcani na pomorska plovila ili u vojne vazduhoplove ili oklopna
vozila, jer se oni jasno identifikuju kao vojni objekti, oni ipak treba da no-
se uniformu za slu~aj potrebe da se iskrcaju, napuste vazduhoplov ili da na-
puste operaciju. Na dràvama je da propi{u detaljna pravila o no{enju uni-
forme, na primer, van du`nosti.
Izuzetak
604. Odredba Dopunskog protokola I, koja dopu{ta borcima da se ne razlikuju
kao takvi, bila je usagla{ena tek posle produènih i dugih pregovora izme-
|u onih koji su mislili da svi borci treba da se razlikuju od civila i onih ko-
ji su mislili da „napada~“ treba da se razlikuje od civilnog stanovni{tva ali
oni koji „se bore za samoopredeljenje“ ne treba da se razlikuju.
604.1. Po{to pravila u Dopunskom protokolu I, o statusu borca, izraàvaju, bez
{tetnih posledica, op{te prihva}enu praksu dràva da pripadnici regularnih
oruànih jedinica nose uniformu14 i, bez {tetnih posledica, ovla{}eni su na
status ratnog zarobljenika prema @enevskoj konvenciji o ratnim zarobljeni-
cima15, to mora da zna~i da pripadnici oruànih snaga koji ne nose unifor-
mu ili ne nose svoje oru`je otvoreno, kad su angaòvani u razme{tanju ili
borbi ne gube status ratnog zarobljenika, ali podleù kazni kao ratni zlo~in-
ci. Regularne vojne jedinice u ovom kontekstu ne mogu imati uè tuma~e-
nje, u nekim dràvama, koje odvaja regularne od rezervnih snaga. Pravilo je
verovatno usmereno da obuhvati sve jedinice koje pripadaju Visokoj strani
ugovornici. Nije jasno da li to sve uklju~uje ad hoc jedinice koje pripadaju
pokretu koji nije kvalifikovan kao dràva prema me|unarodnom pravu, jer
postoji razlika izme|u „regularnih oruànih snaga“ i „oruànih snaga“ u tek-
stu ugovora. Preporu~uje se da, ako se gerila kvalifikuje kao oruàne snage,
uslov za regularne oruàne snage treba da se primenjuje i na njih.
604.2. Pri ratifikaciji Dopunskog protokola, odre|eni broj dràva je dao izjave o raz-
umevanju, koje su imale posledicu da se ovo pravilo o izuzetku primenjuje sa-
172
mo na okupiranoj teritoriji ili u ratovima za nacionalno oslobo|enje; tada

„razme{taj“ zna~i bilo koji pojedina~ni ili kolektivni pokret prema poloàju sa
koga napad treba da bude zapo~et; „vidljiv“ zna~i vidljivost pomo}u elektron-
skih ili drugih oblika izvi|anja. To bi uklju~ivalo dvoglede i no}ne ni{ane.
604.3. Dopunske protokole su neki kritikovali kao teroristi~ku povelju, po{to da-
je status borca gerilcima, priznaje pokrete za nacionalno oslobo|enje i pro-
pisuje mnogo detaljnija pravila nego do sada o unutra{njim oruànim suko-
bima. U stvari, ove kritike su prividne. Bliè ispitivanje pokazuje da su oni
koji su pripremali nacrt protokola bili prosto realisti~ni u pro{irenju ugo-
vornog prava, tako da pokrije preovla|uju}e vrste oruànih sukoba.
Gerilsko ratovanje
605. Jasno je da je pravo oruànih sukoba stavljeno na ozbiljnu probu gerilskim
ratovanjem. Regularne snage koje deluju u skladu sa pravom ose}aju da de-
luju pod neprihvatljivim ograni~enjima, ali moraju da razumeju da to mo-
ra da bude tako, ako èle da zadobiju naklonost stanovni{tva i da zadrè
me|unarodno poverenje i podr{ku i da se pravo ~esto neopravdano okri-
vljuje kad je u pitanju taktika koja je kriva za nedostatak uspeha. Gerile
mogu biti podstaknute da koriste pravo kad to njima odgovara, na primer,
da poku{aju da izbegnu pravdu ili da osramote neprijatelja za prekomernu
reakciju, ali u celini oni mogu biti vi{e naklonjeni da iskoriste svoje {anse
kao nezakoniti borci. Ponovo, dugoro~no, prihvatanje prava je jedini na~in
da se zadrì podr{ka stanovni{tva i me|unarodne zajednice.
605.1. Mnogi primeri gerilskog ratovanja se mogu na}i u istoriji. Ono se obi~no
doga|a kad su suprotstavljene snage nejednake veli~ine i snage. Regularne
snage su jasno prepoznatljive, koncentrisane, sa jasnom komandnom struk-
turom, poseduju mo}na oru`ja, svoju sopstvenu logisti~ku podr{ku i uzda-
ju se u pokretljivost, uz kori{}enje vazduhoplova i vozila. Neregularne sna-
ge su vi{e sklone da ne budu tako jasno prepoznatljive, tako da se mogu
razvijati u male grupe ili }elije, imaju labavu komandnu strukturu, koja do-
sta prepu{ta lokalnoj inicijativi, lako su naoruàne, zavise od civilnog sta-
novni{tva u logisti~koj podr{ci i imaju na raspolaganju malo, ako uop{te
imaju, vojnih vozila i razme{taju se pe{ke i kri{om, u uniformi ili bez nje.
605.2. Slabija snaga, koja se skoro uvek bori na svojoj teritoriji, nije sposobna da
rizikuje direktno sukobljavanje sa neprijateljem, po{to bi to zna~ilo skoro
siguran poraz, tako da ona mora da koristi u punoj meri svoje poznavanje
terena i svoje obave{tajne podatke, koji dolaze iz lokalnog stanovni{tva, o
razme{tanju neprijatelja, skrivanje od njega i ve}u pokretljivost od njega.
Gerile }e cvetati na terenu koji nudi zaklon, bilo u planinama, {umama i
mo~varama ili u mestima i gradovima.
173
605.3. Neregularne snage }e se prilagoditi taktici „udari i beì“ i poku{a}e da se

razme{taju skriveno. One }e traìti skloni{te, snabdevanje i obave{tajne po-
datke od simpatizera u civilnom stanovni{tvu. One }e se osloniti na strano
snabdevanje ili oduzimanje zaliha naoruànja i municije. One }e verovatno
biti lako naoruàne, ali pokretne. Napadi }e biti iznenadni napadi u kojima
je snaga koncentrisana na slabe ta~ke neprijatelja, posebno zasede i sabota-
è. One mogu preduzimati blokade puteva, radi spre~avanja neprijateljskog
pokreta putevima. Gerile }e koristiti ranjivost savremenog dru{tva da na-
padnu i angaòva}e se u politi~koj aktivnosti i propagandi i poku{a}e da
provociraju neprijatelja da preduzme prekomerne represalije. One mogu da
pribegnu nezakonitim merama, kao {to su napadi, ili zatra{ivanje slu`benih
lica i kolaboracionista i uzimanje talaca (posebno stranih dràvljana i ~ak
pripadnika trupa UN za odràvanje mira).
605.4. Regularne snage, koje mogu i da ne poti~u sa podru~ja na kome se odvija-
ju borbe, treba, idealno, da budu pokretne kao i gerila i da se trude da za-
dobiju naklonost stanovni{tva u podru~ju operacija. Me|utim, one mogu
biti isprovocirane ili prisiljene da deluju iz utvr|enih ta~aka, po{to se nala-
ze na teritoriji na kojoj je stanovni{tvo neprijateljsko. One se mogu ose}a-
ti izolovanim, fizi~ki i moralno, i mogu da imaju probleme u identifikaciji
i u lociranju gerilaca, tako da mogu da budu izloèni napadu. Njihov mo-
ral moè da trpi, ako izgleda da je gerila uspe{nija u malim operacijama.
Da bi prevazi{li te te{ko}e, oni mogu poku{ati da evakui{u civile iz podru~-
ja i da izoluju gerilu i da usvoje taktiku opkoljavanja i osvajanja na juri{.
To }e, verovatno, biti nepopularno me|u stanovni{tvom i gerila }e se vero-
vatno povu}i negde drugde. Alternativno, oni mogu da usvoje tajnu taktiku
da bi locirali neprijatelja. Obave{tajni podaci od lokalnog stanovni{tva su
klju~ni i, ako je ono neprijateljsko, postoji sna`no isku{enje da se pribegne
nezakonitim merama, kao {to je tortura, da bi se dobile informacije ili re-
presalije, da bi se odvratilo stanovni{tvo od pomo}i gerilcima. To samo
stvar ~ini gorom, dugoro~no. [tavi{e, po{to je mali broj gerilaca, a oni }e
verovatno biti skriveni me|u civilnim stanovni{tvom, napadi protiv njih,
posebno raspoloìvim te{kim naoruànjem regularnih oruànih snaga, mo-
è da izazove neproporcionalnu kolateralnu smrt, povrede i {tete.
605.5. Civilno stanovni{tvo igra va`nu ulogu u gerilskom ratovanju. Obema stra-
nama treba njihova podr{ka. Sa druge strane, civilno stanovni{tvo je u dvo-
strukom riziku. Ono verovatno treba da zna boravi{te i pokrete i regularnih
i neregularnih snaga i bi}e pod pritiskom da obezbedi informacije obema
stranama i bi}e podlo`no represalijama obe strane upravo zbog toga.
174
Pla}enici
607. Ukratko, pla}enici su oni koji prodaju svoju slu`bu kao vojnici, za privat-
nu zaradu. Oni su pla}enici, bez obzira da li to ~ine kao pojedinci ili kao
formirane jedinice. Posledica obimnih izuzetaka u definiciji pla}enika u
re~niku je da vojnici koji sluè u stranim oruànim snagama nisu pla}enici
niti su to iznajmljeni oficiri, koje {alju vlasti njihove dràve na slu`benu
du`nost, da pomognu u obuci vojnika drugih dràva, ~ak i ako oni direkt-
no u~estvuju u neprijateljstvima.
VOJNO OKRU@ENJE
Za{tita prirodne okoline
702. Uz osnovna pravila u delu A, ta~ka 702, postoje i druga pravila prava oru-
ànih sukoba koja {tite okolinu, na primer, ona koja {tite {ume od napada
zapaljivim oru`jima,16 pravila o opasnim silama17 i za{titi objekata koji su
neophodni za preìvljavanje civilnog stanovni{tva.18
702.1. Moglo bi biti dopu{teno da se skrene, ili smanji, ili pove}a tok reka ili dru-
gih vodenih tokova za kratko vreme, tako da se postigne neki vojni cilj, kao
{to je onemogu}avanje prelaska doline, ali ne i tako da se izazivaju dugo-
ro~ni efekti po okolinu, koji izazivaju, ili ako su namenjeni da izazovu, iz-
gladnjivanje civilnog stanovni{tva. Pravilo o za{titi brana i nasipa bi mora-
lo da bude po{tovano kao i princip proporcionalnosti.
702.2. Prag za primenljivost odredaba o za{titi okoline u ratovanju nije jasan. Ni-
je verovatno da }e vojni komandanti/komandiri biti uklju~eni u manipula-
ciju okolinom. Ipak, postoji zapaèn korpus ugovornog prava koje, direkt-
no ili indirektno, {titi okolinu. Rezultat je da vojni komandanti/komandiri
treba da uvek imaju u vidu, tokom svog vojnog planiranja, uticaj koje pla-
nirane operacije mogu da imaju na prirodnu okolinu.
ORU@JE
Op{ti principi
803. Osim ugovora koji se bave posebnim oru`jima, op{ti principi prava oruà-
nih sukoba dopu{taju onesposobljavanje protivni~kih vojnika, ako njihove
patnje nisu preterane a njihova smrt nije u~injena neizbe`nom.
16 Deo A, ta~ka 814.

17 Deo A, ta~ka 703.
18 Deo A, ta~ka 1002.
175
803.1. Od 1968. je usvojeno nekoliko ugovora koji se bave oru`jem. Prema jed-
nom akademskom ekspertu, tri principa se javljaju u ugovorima koji se od-
nose na upotrebu oru`ja.19
a. Prvo, princip nepotrebnih patnji. „Nepotreban“ u ovom kontekstu zna~i
patnju koja nije opravdana vojnim zahtevima.
b. Drugo, princip diskriminacije koji zahteva da napadi budu usmereni pro-
tiv vojnih ciljeva, bez neproporcionalne slu~ajne {tete.
c. Tre}e, princip perfidije koji zabranjuje podlu aktivnost.
803.2. Nepotrebne patnje predstavljaju koncept koji je te{ko definisati i koji ima
razli~ito zna~enje za razli~ita lica. Tako, me|unarodno pravo poku{ava da
kontroli{e oru`ja, kolebaju}i se izme|u zabrane posebnih oru`ja, koja se
moè zaobi}i uvo|enjem drugih oru`ja, koja proizvode iste efekte, i propi-
sivanja {irokih kriterijuma koji se mogu primeniti na niz oru`ja, ali koji tra-
è argumente za tuma~enje. Po{to nema zadovoljavaju}eg pristupa, nekad
su tekstovi kombinacija oba pristupa. Postoji stalno nastojanje ka ravnote-
ì izme|u efikasnosti ili korisnosti oru`ja i koli~ine patnji koja je izazvana
kod `rtve njegovom upotrebom (iako ne efekata na dru{tvo `rtava).20Jedan
autor, koji pi{e o tome, tvrdi da:
„vojni komandant/komandir, koji namerava da pobedi, traì da primeni takva
sredstva koja najbolje postiù cilj rata – onesposobljavanje najve}eg mogu-
}eg broja neprijatelja. Smrtna agonija, poniàvanje - to }e on da izbegne ako
moè: to nisu ciljevi po sebi.... komandant je spreman da prihvati zahtev hu-
manosti do stepena na kome se prethodno upotrebi bilo koja ratna ma{ina ~i-
ji je vojni efekat neproporcionalan vojnoj patnji koju ona zahteva.“21
803.3. Naravno, danas, naglasak je manje na onesposobljavanju ljudi, nego na na-
padu na njihova oru`ja, komunikacije i opremu. Neizbe`no, ovaj uravnote-
èni pristup uklju~uje pore|enje sa drugim oru`jima koja su na razumnom
raspolaganju22 i njihove korisnosti i efekata. Me|utim, razmatranje vojne
korisnosti oru`ja }e uklju~iti uzimanje u obzir okolnosti u kojima }e vero-
vatno biti kori{}eno, tako da se kratkoro~no moè zahtevati oru`je koje na-
nosi teè rane, da se neprijatelj stavi van akcije i oru`je koje prodire kroz
oklop, za koje je verovatno da }e imati uni{tavaju}e afekte na posadu
oklopnih vozila23; to ~ini nemogu}im da se zabrani oru`je koje izaziva po-
19 Profesor Christopher Greenwood, Battlefield Laser Weapons in the Context of the Law on
Conventional Weapons, u Louise Doswald-Beck (ed), Blinding Weapons, I.C.R.C, 1993, na str. 72
(Blinding Weapons).
20 Greenwood, op.cit, str.76.
21 J:M:Spaight, War Rights on Land, Mcmillan, 1911, str. 75.
22 Mogu}e je da nije samo u podru~ju nau~ne fikcije, na primer, za jednu dràvu da razvije i primeni
sistem oru`ja koji privremeno onesposobljava neprijateljske borce bez bilo kakvih trajnih efekata,
koji je toliko skup da je iznad mogu}nosti bilo koje dràve u svetu.
23 D.Hughes-Morgan. Legal Criteria for the Prohibition of or Restriction of Use of...Conventional
Weapons, papir za Lucerne Conference of Government Experts, 1974.
176
vrede koje prevazilaze definisane granice. Oru`je se svakako moè staviti

van prava, prema principu nepotrebnih patnji, kad se u praksi na|e da je ne-
izbe`no da izazove povredu ili patnju24 neproporcionalnu njegovoj vojnoj
efikasnosti i verovatno, tako|e, kad se oru`je koristi, normalno izaziva ne-
proporcionalnu patnju ili povredu.25 Zbog te{ko}a da se dostigne me|una-
rodni konsenzus o preciznom efektu op{tih principa o upotrebi posebnih
oru`ja, postojao je trend da se sporazumima do|e do ugovora koji se bave
pojedinim oru`jima.
Zrna koja se {ire

804. Izgleda da postoji op{ta saglasnost u pogledu principa zabrane upotrebe u
oruànom sukobu dum-dum metaka, ali to ne spre~ava razvoj malokalibar-
ske municije, velike brzine, za lako naoruànje, koja se moè rasprsnuti na
fragmente u ljudskom telu. Zrna sa {upljim vrhom, namenjena za ve}u pre-
ciznost su dopu{tena ako se ne {ire u sudaru. Zrna sa mekanim vrhom su
tako|e razvijena radi upotrebe u unutra{njim bezbednosnim operacijama,
posebno protiv kidnapera vazduhoplova ili za sli~ne okolnosti, kad nevini
slu~ajni prolaznici mogu da budu ubijeni upotrebom normalnih zrna koja
mo`da nije mogu}e koristiti u oruànim sukobima.
Kopnene mine
Antipersonalne mine
809. Antipersonalne mine su kori{}ene da bi ~i{}enje antitenkovskih minskih
polja u~inile teìm, da spre~e pristup neprijateljske pe{adije na podru~ja,
aerodrome i sli~ne vojne ciljeve ili da se za{tite odbrambeni poloàji od na-
pada pe{adije, posebno iznenadnih napada. Me|utim, one su manje diskri-
mini{u}e nego druga oru`ja jer, osim onih koje su pod daljinskom kontro-
lom, nisu usmerene na posebni cilj i aktiviraju se na dodir. One mogu da
ostanu aktivne za dugo vreme i ~esto civili postaju njihove `rtve. Postavlje-
ne u ùrbi, od neiskusnih ili slabo uve`banih snaga, njihove lokacije mogu
da ostanu nezabeleène, {to ~i{}enje ~ini teìm. Upotreba topova, raketa ili
vazduhoplova za postavljanje mina, moè da zna~i da je potrebno manje
mina, jer se one postavljaju kad je i gde je potrebno ali, sa druge strane,
problem ta~nog obeleàvanja njihovih lokacija zbog njihovog ~i{}enja se
pove}ava. Savremena plasti~na tela omogu}avaju jeftinu masovnu proiz-
vodnju i lak{e, izdr`ljivije mine za daljinsko postavljanje ali, ponovo, teè
24 Hughes-Morgan smatra „patnju“ suvi{e subjektivnom probom i po njemu bi bilo bolje da se kon-
centri{e na povredu. Njegovo gledi{te izgleda da deli, kasnije, general-major Scott, hirurg, vidi R.
Scott, Unnecessary Suffering – a Medical View, M.A.Meyer (ed), Armed Conflict and New Law,
British Institute of International and comparative Law, 1989.
25 Report of the Conference of Government Experts on the Use of Certain Conventional Weapons,
Lucerne Session, ICRC, 1974, para 28.
177
je otkrivanje i ~i{}enje. Neke mine, namenjene za blisku za{titu, se detoni-

raju ili preko ì~ne veze ili elektronski, senzorima, da bi se rasprsle u sto-
tine ~eli~nih kuglica u odre|enom luku.
Protivoklopne mine
810. Protivtenkovske mine se koriste za spre~avanje pokreta, usporavanje ili ka-
nalisanje neprijateljskih oklopnih formacija, daju}i braniocu vreme da se
suo~i sa pretnjom. One mogu biti ukopane ili mogu biti postavljene sa stra-
ne puta, kad senzor ispaljuje projektil na stranu svakog tenka koji prolazi.
Senzori postaju veoma usavr{eni, tako da mogu da otkriju odre|ene tipove
tenkova i drugih vozila razlikuju}i zvuk gusenica ili vibracije. Detaljne od-
redbe o transferu mina, ~i{}enju posle neprijateljstava, podlo`nosti detek-
ciji i deaktiviranju su sadràne u Protokolu o minama ali, po{to se one pr-
venstveno odnose na dràve ~lanice i proizvo|a~e i snabdeva~e minama,
nisu sadràne u ovom priru~niku.
Nuklearno oru`je
816. U svom savetodavnom mi{ljenju od 8. jula 1996,26 Me|unarodni sud prav-
de je objavio da „ni u obi~ajnom, ni u me|unarodnom pravu ne postoji sve-
obuhvatna i univerzalna zabrana pretnje ili upotrebe nuklearnog oru`ja“, ali
(ve}inom) da „bi pretnja ili upotreba nuklearnog oru`ja mogla generalno da
bude suprotna pravilima primenljivim u oruànom sukobu.“ Sud se izjasnio
da on ne moè da definitivno zaklju~i da li bi pretnja ili upotreba nuklear-
nog oru`ja bila zakonita ili nezakonita u ekstremnim uslovima samoodbra-
ne u kojima je samo preìvljavanje dràve u pitanju.
816.1. Nema ugovora ili ugovorne odredbe koja se bavi posedovanjem i upotre-
bom nuklearnog oru`ja.27 Njegova upotreba se ure|uje op{tim principima
prava oruànih sukoba koje se primenjuje na izvo|enje napada, posebno da
civili i civilni objekti ne mogu biti napadani, da napadi moraju biti izvo|e-
ni samo protiv vojnih ciljeva i da se moraju preduzimati mere predostro-
`nosti da bi se osiguralo da slu~ajni efekti napada ne budu neproporcional-
ni vojnoj prednosti koja se postiè. To zna~i da bi upotreba nuklearnog
oru`ja u uglavnom nenaseljenim podru~jima protiv va`nog vojnog cilja ~i-
ja je priroda takva da opravdava takvu upotrebu, mogla biti zakonita, dok
bi upotrebu nuklearnog oru`ja protiv takvog cilja u gusto naseljenom pod-
ru~ju bilo mnogo teè opravdati. Jasno, lak{e je opravdati upotrebu takti~-
kih nego strategijskih nuklearnih oru`ja i „~istih“ nasuprot „prljavih“ oru`-
26 35 I.L.M.809 (1996)
27 Na Diplomatskoj konferenciji na kojoj je pripreman nacrt Protokola I, pitanje nuklearnog oru`ja je
bilo isklju~eno. Pregovori su se zasnivali na nacrtu teksta koji je pripremio MKCK, u kome je poseb-
no navedeno da nije usmeren da se bavi pitanjem nuklearnog oru`ja.
178
ja. Nije mogu}e propisati pravila da se o svakoj upotrebi mora prosu|ivati

na osnovu njene vrednosti u svetlu preovla|uju}ih okolnosti.
Nesmrtonosna oru`ja
817. Nesmrtonosna oru`ja nisu bila dobro primljena u me|unarodnoj zajednici.
Gas i antipersonalna laserska oru`ja su bila zabranjena i sada je centar pa-
`nje na antipersonalnim minama. Dok ova oru`ja mogu, naravno, da ubiju,
ona }e verovatnije izazvati ozbiljnu povredu. Razlozi za njihovu zabranu se
mogu odnositi ne samo na patnje koje ona mogu da izazovu nego na, u slu-
~aju, prvog i poslednjeg, njihovih potencijalnih nediskriminisanih efekata
i, u slu~aju antipersonalnih lasera, na op{ti uàs trajnog slepila.
817.1. Sa druge strane, nesmrtonosno oru`je, kao {to su vodeni topovi, policijske
palice, bombe za onesve{}ivanje, i ~ak CS gas, se rutinski koriste za kon-
trolu pobuna i unutra{nje bezbednosne operacije. Nove mere, kao {to su
upotreba lepljivih smesa ili mreà u takvim operacijama se tako|e razma-
tra. Ako situacija ne moè da se smatra oruànim sukobom, odredbe prava
oruànih sukoba se ne primenjuju, iako moè biti neophodno da se razmo-
tri uticaj odredaba me|unarodnog prava ljudskih prava, na primer, zna~e-
nje neophodne sile u ~lanu 2. ili zna~enje degradiraju}eg tretmana u ~lanu
3. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
817.2. Pitanje za me|unarodnu zajednicu je obim u kome bi sli~na oru`ja mogla
ili bi trebalo da se razvijaju za upotrebu u oruànom sukobu. U principu,
nema razloga za{to se ne bi obezbedilo da budu diskrimini{u}a, da imaju
privremeni efekat, da nisu perfidna i da njihovi efekti nisu po svojoj priro-
di odbojni. U tom svetlu bi trebalo prosuditi razvoj oru`ja koja imobili{u
ljude ili ih dezorijenti{u ili koja uti~u na elektronske sisteme.
Druga oru`ja
819. Iako je bilo nekih razmatranja, na me|unarodnim konferencijama, o ograni~a-
vanju upotrebe vazdu{nih oru`ja punjenih gorivom28 na materijalne ciljeve
kao {to su minska polja, o zabrani antipersonalnih kasetnih bombi29 i fle{et
bombi30 i na ograni~avanje malih kalibara, velikih brzina, do onih koja iza-
zivaju transfer energije na cilj ispod odre|enih standarda, ni jedan ugovor nije
zaklju~en o ovim oru`jima. Sli~no tome, nema ugovora koji se bave upotre-
bom te{kih automatskih pu{aka ili snajpera. Upotreba svih ovih oru`ja nasta-
vlja da se prosu|uje po op{tim odredbama prava oruànih sukoba.
28 Municija koji proizvodi talase {okova detonacijom oblaka goriva koji se {iri u vazduhu i koji nije,
striktno govore}i, zapaljivo oru`je.
29 Kontejneri koji sadrè mnogo malih bombi koje deluju izbacivanjem velikog broja fragmenata ili
kuglica malog kalibra.
30 Municija koja osloba|a veliki broj projektila u obliku igala.
179
SVE OPERACIJE
Represalije
1006. Praksa je pokazala da pribegavanje represalijama nije zadovoljavaju-
}i na~in za obezbe|ivanje po{tovanja prava u oruànom sukobu. Suvi-
{e ~esto, represalije su kori{}ene kao izvinjenje za nezakonite na~ine rato-
vanja i uvek je postojala opasnost eskalacije nasilja kroz ponovljene repre-
salije i kontrarepresalije. U pogledu zabrana iz dela A, ta~ka 1006, represa-
lije kao sredstvo za nametanje po{tovanja prava je izgubilo mnogo od sva-
kog zna~aja, po{to su sada one prihvatljive samo protiv boraca koji se jo{
bore i njihove vojne opreme koja je zakonit cilj u svakom slu~aju.
Kulturna dobra
1007. Ha{ki pravilnik31 zahteva od onih koji vr{e opsade i bombardovanja da po-
{tede, onoliko koliko je mogu}e, zgrade posve}ene veri, umetni~ka ili na-
u~na dela i istorijske spomenike, pod uslovom da se oni ne koriste u to vre-
me za vojne svrhe. Dopunski protokol I potvr|uje i pro{iruje ovaj zahtev
propisivanjem da se kulturna dobra ne mogu podvrgnuti aktima neprijatelj-
stava ili represalija, niti se mogu koristiti za podr{ku vojnim naporima.
1007.1. Osim toga, postoji tako|e posebna konvencija posve}ena za{titi kulturnih
dobara u vreme rata, Ha{ka konvencija o za{titi kulturnih dobara od 1954.
Po toj konvenciji, kulturno dobro ili njegova okolina ne smeju se koristiti
na taj na~in da ga izlaù uni{tenju ili o{te}enju u slu~aju oruànog sukoba,
a akti neprijateljstava ne smeju biti usmereni protiv takvog dobra. Primeri
kulturnih dobara se kre}u od arheolo{kih lokaliteta do istorijskih gra|evina
i umetni~kih dela, knjiga i nau~nih zbirki.32 Za{tita se pro{iruje na zgrade
u kojima su sakupljeni takvi objekti i depoe za sklanjanje kulturnih dobara
za vreme oruànog sukoba. Kulturna dobra nose poseban za{titni znak (vi-
di Deo A, poglavlje 9). Posebno va`na kulturna dobra se registruju u me-
|unarodnom registru i nose trostruki za{titni znak. Ona su poznata kao do-
bra pod posebnom za{titom. Kulturna dobra od najve}e va`nosti za ~ove-
~anstvo mogu se uneti u listu koju vodi Komitet za za{titu kulturnih doba-
ra u slu~aju oruànog sukoba i ona su poznata kao kulturna dobra pod po-
ja~anom za{titom.33
1007.2. Obaveze po Konvenciji o za{titi kulturnih dobara mogu se odbaciti samo:
a. u slu~aju dobara pod op{tom za{titom, na nivou komandanta bataljona,
jednakom ili vi{em nivou;
31 ^lan 27.
32 Potpunija lista primera se nalazi u Konvenciji o za{titi kulturnih dobara
33 Drugi protokol uz Konvenciju o za{titi kulturnih dobara od 1954, ~l. 10 – 14.
180
b. u slu~aju dobara pod specijalnom za{titom, na nivou komandanta divizi-

je, jednakom ili vi{em nivou;
c. u slu~aju dobara pod poja~anom za{titom na najvi{em operativnom ni-
vou komandovanja.
i samo u onim slu~ajevima u kojima su kulturna dobra postala vojni cilj, ne-
ma raspoloìvog alternativnog na~ina za re{enje situacije i, osim u slu~aju
imperativne samoodbrane, ako se uputi prethodno upozorenje i dozvoli ra-
zumno vreme za njegovo prihvatanje.34
1007.3. Da bi bila za{ti}ena po Konvenciji o za{titi kulturnih dobara ili Dopunskom
protokolu I, dobra treba da budu od velikog zna~aja za kulturno nasle|e
svakog naroda ili da predstavljaju kulturno ili duhovno nasle|e naroda. Bi-
lo bi na sudu da odredi, uz saslu{anje eksperata za kulturna dobra, da li do-
bra spadaju u ovu kategoriju.
1007.4. Iako su kulturna dobra za{ti}ena na isti na~in kao i druga civilna dobra, po-
sebna pravila o kulturnim dobrima treba da upozore vojne komandante/ko-
mandire na njihovo postojanje, posebno ako su obeleèna, ili su navedena
u listi kulturnog nasledstva koja im je na raspolaganju. Mnogo vi{e odgo-
vornosti je, me|utim, na vlastima dràve u kojoj su dobra sme{tena da is-
pune i {tampaju liste, da registruju dobra pod specijalnom ili poja~anom za-
{titom, da obeleè dobra, da obezbede mere za vanredno stanje protiv va-
tre ili strukturnog o{te}enja, da pripreme planove za sklanjanje dobara u
skloni{ta ili da obezbede za{titu na mestu, da uspostave skloni{te, da uve-
du politiku nebranjenih mesta i demilitarizovanih zona i da odrede vlast ko-
ja }e biti odgovorna za za{titu kulturnih dobara.
1007.5. Nedavna tendencija dràva da ne imenuju silu za{titnicu prema pravu oru-
ànih sukoba zna~i da generalni direktor UNESKO-a moè da popuni va-
kuum u uveravanju strana u sukobu da prihvate njegove predloge za gene-
ralnog komesara i, uop{te, u aktivnom angaòvanju u poku{aju da se za{ti-
te kulturna dobra u vreme rata.
1007.6. Napadi na jasno priznata kulturna dobra kao da su vojni cilj je te{ka povre-
da Dopunskog protokola I35, ako je dobro podvrgnuto specijalnoj za{titi,
ako je izazvano ozbiljno uni{tavanje, a objekat nije u neposrednoj blizini
vojnog objekta. Ako je spomenik umetni~ko delo, obeleèno za{titnim zna-
kom prema Konvenciji o za{titi kulturnih dobara, to mora biti, prima facie,
dokaz da je ono tako|e za{ti}eno i po Ha{kom pravilniku ili Dopunskom
protokolu I.
34 Konvencija o za{titi kulturnih dobara, ~l. 4. i 11; Drugi protokol uz tu konvenciju, ~lan 13.
35 ^lan 85, stav 4d.
181
Za{tita lica koja vi{e ne u~estvuju u borbi (horse de

combat)
1014. Novo pravilo Dopunskog protokola I, vidi deo A, ta~ku 1014, reafirmi{e
pravilo Ha{kog pravilnika da je zabranjeno ubijanje ranjenih neprijatelja
koji su se, po{to su poloìli oru`je ili vi{e nemaju sredstava za borbu, pre-
dali.
Ratni zarobljenici
Ratni zarobljenici – po~etne mere koje se preduzimaju
prilikom zarobljavanja
1016. Zarobljavanje trupa nosi te{ku odgovornost za korektan tretman ratnih za-
robljenika i veliko ograni~avanje, disciplinu i profesionalizam koji se zah-
tevaju. Oficiri imaju posebnu odgovornost da obezbede da se trupe pod nji-
hovom komandom pona{aju korektno i da razumeju principe utvr|ene u
Delu A, ta~ka 1018.
1016.1. Ratni zarobljenici su vredan izvor obave{tajnih podataka ali, po{to se nji-
hovo poznavanje vojne situacije zasniva na principu „treba da zna“, infor-
macije na osnovu njihovog znanja }e verovatno biti vredne samo ako se do-
biju i provere brzo. Vreme je kratko za to i tako, osim po~etnog proverava-
nja, najbolje je da se ratni zarobljenici brzo evakui{u u tranzitne kampove,
gde mogu da ih ispituju obu~eni obave{tajni oficiri.
1016.2. U ranoj fazi, i kratko vreme posle toga, ratni zarobljenici su najugroèniji
zbog svog identiteta i ~injenice da o njihovom zarobljavanju nisu izve{te-
ne vlasti, kao i zbog toga {to neposredno posle borbe ose}anja su vrlo in-
tenzivna i ako trupe pate od pome{anih emocija iscrpljenosti i zanosa, stra-
ha i olak{anja, dobra disciplina je od osnovnog zna~aja za osiguranje
racionalnog pona{anja.
1016.3. Iako su odredbe o za{titi ratnih zarobljenika bile uklju~ene u Ha{ki pravil-
nik od 1907. i @enevsku konvenciju od 1929, bile su ra{irene povrede tih
odredaba tokom drugog svetskog rata, uklju~uju}i namerne masovne egze-
kucije, ìgosanje, medicinske eksperimente, poniàvaju}i tretman, nelegal-
ni rad, prekomerna ka`njavanja, smrtne kazne, tu~u i nedostatak medicin-
ske za{tite.36
1016.4. Pravila koja se odnose na tretman ratnih zarobljenika sada se mogu
na}i u III @enevskoj konvenciji koja je dopunjena Dopunskim proto-
kolom I. Pravila se primenjuju u me|unarodnim oruànim sukobima
i u neme|unarodnim oruànim sukobima, kad se strane u sukobu sa-
glase da primenjuju konvencije.
36 G.Schwarzenberger, International Law, volume 2, Stevens, 1968, p.23.
182

1017. Ratni izve{ta~i su predstavnici medija koje je akreditovala strana u suko-
bu da se pridruè njenim oruànim snagama na dopu{tenim operacijama,
obi~no podvrgnuti cenzuri, da {tampaju ~lanke sa vestima i izve{tavaju o
tim operacijama. Oni se moraju razlikovati od neakreditovanih novinara,
koji su ~esto slobodni izve{ta~i, koji deluju u tom podru~ju. Poslednji nisu
ovla{}eni na status ratnog zarobljenika, imaju istu za{titu kao i obi~ni civi-
li, ali se ohrabruju da nose identifikacionu karticu koja potvr|uje njihov
status kao novinara.37

1022. U bavljenju belom zastavom, Ha{ki pravilnik ne ukazuje na radio operate-
re nego na truba~e, bubnjare ili dobo{are, koji najavljuju dolazak bele za-
stave, ali to je sada arhai~no.
OFANZIVNE OPERACIJE
Odgovornost
1103. Prvo, neophodno je da se u~ini sve {to je mogu}e da se proveri da li je cilj
stvarno vojni cilj. Mogu}e zna~i ono {to je prakti~no mogu}e, uzimaju}i u
obzir preovla|uju}e uslove, uklju~uju}i vojna i humanitarna razmatranja.
Ako postoji izbor ciljeva, neophodno je da se razmotri koji nudi najve}u
vojnu prednost ({to uklju~uje vlastite gubitke i utro{ak sredstava) sa najma-
nje slu~ajnih gubitaka ili {tete. Kad postoji izbor ciljeva koji nudi istu voj-
nu prednost, izabra}e se onaj koji bi izazvao najmanje slu~ajnih {teta.38 Ta-
da je na komandantu/komandiru da odlu~i koje vojne ciljeve treba napasti
i kojim redom. U stati~noj situaciji, komandant/komandir moè da napravi
liste ciljeva, ali te liste moraju se aùrirati u svetlu promenjenih okolnosti.
1103.1. Ako je, na primer, vojni kamion parkiran blizu stambenog bloka, cilj je ve-
rovatno niskog prioriteta, a verovatno}a slu~ajne {tete je velika. To bi uka-
zalo da je pravilna odluka da se ne napada na cilj uop{te ili da se upotrebi
oru`je sa direktnom vatrom, kao {to je top od 30 mm ili protivtenkovska ra-
keta, koji kombinuju relativno visoku mogu}nost poga|anja cilja sa sma-
njenim slu~ajnim efektima. Ali, ako je kamion napunjen eksplozivom, pra-
vilna odluka bi bila da se odustane od napada, dok se kamion ne premesti
na drugu lokaciju. Sa druge strane, ako je kamion naoruàn baca~em koji
moè da se iskoristi za napad na va{ poloàj, on postaje visok prioritet, jer
je to neposredna pretnja i tako }e okolnosti diktirati neposredan odgovor.
37 Dopunski protokol I, ~lan 79.

183
1103.2. Postoji izvesna obaveza uzdràvanja od napada na cilj, ako se o~ekuje da

pravilo proporcionalnosti bude povre|eno. Pravilo je poku{aj da se prona-
|e ravnoteà izme|u interesa vojne potrebe i humanosti. Pitanje je: da li je
verovatno da su slu~ajni gubici napada proporcionalni vojnoj koristi koja
se o~ekuje? To pravilo proporcionalnosti zahteva prora~unavanje verovat-
nih gubitaka, i vojnika i civila, i {tete upore|ene sa odre|enom vojnom
prednosti koja se o~ekuje od napada. To uklju~uje procenu rizika i efekata
oru`ja, koja }e biti pogre{no upotrebljena ili ljudske gre{ke, ali ne i stvari
nad kojima napada~ nema kontrolu, kao {to su efekti neprijateljskih akcija.
1103.3. Iako nisu vojni ciljevi, civili i civilni objekti su podvrgnuti op{tim opasno-
stima rata u smislu da napadi na vojno osoblje i vojne objekte mogu iza-
zvati slu~ajnu {tetu. Moè biti slu~aj da nije mogu}e potpuno ograni~iti ra-
dijus efekata na objekte koji treba da budu napadnuti, moè se desiti da
oru`je ne funkcioni{e na odgovaraju}i na~in ili da bude odbijeno merama
odbrane, ili civilni objekti mogu biti napadnuti gre{kom, zbog lo{ih obave-
{tajnih podataka. Sli~no, civili koji rade u vojnim objektima, iako nisu sa-
mi legitimni cilj, su u riziku ako ti objekti budu napadnuti. Pripadnici oru-
ànih snaga nisu odgovorni za takvu slu~ajnu {tetu, pod uslovom da je ona
proporcionalna dobitku koji se o~ekuje od napada.
1103.4. Pravne odredbe o predostro`nosti u napadu se mogu prevesti u radno uput-
stvo kad se pripreme i primene pravila slu`be.
Ciljevi
Definicija vojnog cilja
1104. Nedostatak definicije vojnih ciljeva u prethodnim ugovorima je izazivao
nerazumevanje o konceptu otvorenog grada, posebno u vazdu{nom ratova-
nju, koja je u drugom svetskom ratu jo{ vi{e izazivala zabunu. Uklju~iva-
njem definicije vojnih ciljeva (vidi Re~nik), Dopunski protokol I doprino-
si razja{njenju prava koje treba razlu~iti od ~esto razli~itih stavova pisaca.
1104.1. Dopu{teno je napadati mostove, benzinske pumpe i aerodrome u pozadini,
kad ti ciljevi efektivno doprinose neprijateljskoj vojnoj akciji u podru~ju
vojnih operacija. Isto tako, diverzantski napadi su dopu{teni, jer oni odvra-
}aju neprijateljsku pa`nju od glavne ta~ke napada i tako predstavljaju defi-
nitivnu vojnu prednost napada~a. Jedan objekat moè biti vojni cilj samo
„u okolnostima koje postoje u to vreme“. Upotreba, recimo, civilnih amba-
ra od strane neprijatelja za vojni {tab, ~ini taj objekat vojnim ciljem u okol-
nostima koje vladaju u to vreme; ali kad prestane da se ambar koristi za voj-
ne svrhe, okolnosti se menjaju i on postaje ponovo za{ti}eni civilni objekat.
1104.2. Neprijateljski borci mogu biti cilj napada, bilo da su na du`nosti ili ne. Ci-
vilne zgrade i stambeni blokovi nisu vojni ciljevi, osim ako se koriste za voj-
184
ne svrhe, na primer, njih posedaju neprijateljske snage za kori{}enje za voj-

ne {tabove, kao sme{taj ili skladi{ta zaliha ili kao snajperski ili osmatra~ki
poloàj. Ako ne, prisustvo nekoliko vojnika koji nisu na du`nosti, ne ~ini
zgradu vojnim ciljem (iako to vojnik sam jeste). Obi~aj je da vojnici nose
uniforme ili borbenu opremu kad su na du`nosti, tako da se mogu razliko-
vati od civila. Me|utim, praksa je u mnogim vojskama da se vojnicima do-
pusti da nose civilnu ode}u kad nisu na du`nosti. Tu ~injenicu priznaje Do-
punski protokol I, koji zahteva od boraca da nose uniformu ili borbenu opre-
mu tokom vojnog angaòvanja i u pripremi za takvo angaòvanje. Me|utim,
dopu{teno je da se napada neprijateljski vojnik, ~ak i kad nije na du`nosti,
ako se identifikuje kao takav. Ali, napada~ mora da se uzdrì od napada na
lice u civilnoj ode}i, osim ako ima pouzdani dokaz da je to lice vojnik.
1104.3. Definicija vojnih ciljeva je kritikovana na temelju toga {to ona ograni~ava ci-
ljeve koji su povezani sa nacionalnim vojnim naporom vi{e nego njen ratni
napor, ali definicija je dovoljno {iroka da dopusti komandantima/komandiri-
ma da napadaju ciljeve koje oni treba da napadaju da bi osigurali vojni uspeh.
Jedina podru~ja koja izazivaju te{ko}e su ekonomski ciljevi. Preporu~u-
je se da op{ti industrijski i poljoprivredni potencijali neprijatelja budu isklju-
~eni od napada. Legitimni cilj mora da nudi odre|enu vojnu prednost.
Za{tita civila
1105. Iako je izuzimanje civila stari i trajan princip prava oruànih sukoba, prak-
se izbora ciljeva za bombardovanje u drugom svetskom ratu, trend prema
gerilskom ratovanju i potreba da se napadaju ciljevi koji podràvaju nepri-
jateljski ratni napor, kao {to su fabrike za ratnu proizvodnju, luke, postro-
jenja za proizvodnju elektri~ne struje i ure|aji za komunikacije, vodio je
konfuziji u mi{ljenju mnogih o doma{aju izuzimanja civila. Zbog toga je
neophodno preispitivanje pravila u Dopunskom protokolu I.
SANITETSKA PITANJA
Znak za{tite sanitetske slu`be
1301. Originalni znak crvenog krsta nije bio usmeren da ima bilo kakav religijski
zna~aj, po{to su okrenute boje {vajcarske zastave u znak priznanja osniva-
~ima Pokreta crvenog krsta. Ipak, neke islamske zemlje su koristile znak
crvenog polumeseca. Osim znaka crvenog lava i crvenog sunca, koji se vi-
{e ne koristi, ne postoji drugi za{titni znak koji je prihva}en za vojne sani-
tetske slu`be. Niti je mogu}e za dràvu koja uobi~ajeno koristi crveni krst
da prihvati crveni polumesec ili da ga zajedno koristi uz crveni krst, u pod-
ru~ju u kome se znak koristi tradicionalno, nezavisno od religijskih verova-
nja doma}eg stanovni{tva. Dràva ne moè jednostavno da menja znak
185
kad njoj to odgovara. Nema razloga, me|utim, za{to zajedni~ke sanitet-

ske ustanove u kojima slu`be vr{e islamske i hri{}anske dràve ne bi isti-
cale oba znaka.
Za{tita sanitetskog transporta

1320. Naàlost, u nekim sukobima, posebno onim koji uklju~uju neregularne sna-
ge, bilo zbog neznanja ili namerno, vozila koja su bila obeleèna znacima
crvenog krsta ili crvenog polumeseca su bila posebno odabirana kao lak cilj
za napad. U tim okolnostima vojni komandant/komandir bi bio ovla{}en da
naredi da se znak ne isti~e onoliko dugo koliko bi postojao rizik od napada.

ôve~no postupanje
1401. Tretman ratnih zarobljenika je uslovljen mnogim pravilima i odredbama.
Oni podse}aju vi{e na opis kampa za odmor nego na ratni logor. Ali taj
opis otkriva pogre{an koncept statusa ratnog zarobljenika. Cilj rata je da
se neutrali{u oruàne snage neprijatelja. Taj cilj se postiè ako se neprija-
teljski vojnici predaju, po{to vi{e ne mogu da predstavljaju vojnu pretnju.
Ratni zarobljenici su vojnici koji su pre predaje jednostavno vr{ili svoju
du`nost. Oni nisu optuèni kriminalci, niti lica kojima je potrebna indok-
trinacija ili korektivna obuka. Oni se drè zbog razloga sigurnosti sile ko-
ja ih drì. Oni su zbog toga internirani. Du`nost je sile koja ih drì da nji-
hovu internaciju u~ini podno{ljivom onoliko koliko ratna ograni~enja i za-
tvor dopu{taju.
Ispitivanje ratnih zarobljenika

1405. Zato~eni{tvo samo po sebi proizvodi ose}anje obe{~a{}enja, straha, izola-
cije, nekomfora i te{ko}a. Ratni zarobljenik koji je nedavno zarobljen mo-
è biti bez sna ili odgovaraju}e hrane za neko razumno vreme. To su ~ini-
oci koje svaki ispitiva~i treba da uzmu kao prednost. Prinuda je i nezako-
nita i nepotrebna. Ispitiva~i mogu da budu uporni i, psiholo{ki, u ja~oj po-
ziciji po{to }e oni, verovatno, biti bolje informisani i pripremljeni. Oni
kontroli{u da li su ratni zarobljenici u nepoznatim okolnostima i, ~ak i kad
su obu~eni da se odupru ispitivanju, ne znaju {ta ih o~ekuje. Metodi ispi-
tivanja koji nisu u skladu sa III @enevskom konvencijom, osim ako se ra-
di o ratnom zlo~inu, verovatno ne}e voditi boljem prikupljanju informaci-
ja, po{to lica koja su izloèna prinudi verovatno }e ponuditi ranije pripre-
mljene pri~e za taj slu~aj ili }e re}i ono {to misle da njihov ispitiva~ èli
da ~uje.
186
1405.1. @alosna je ~injenica da su sva pravila o humanom tretmanu u pro{losti ~e-

sto bila povre|ivana. Ratni zarobljenici koji su repatrirani su se àlili na ta-
kve povrede kao {to je tu~a, posebno po osetljivim delovima tela ili povre-
de, paljenje cigaretama, izlaganje elektro{okovima; ili neprijatan tretman
kao {to je spre~avanje kori{}enja toaleta, vezivanje gumom, sme{taj u }eli-
je ili duì periodi sme{taja u samice. Drugi repatrirani zarobljenici su pod-
vrgavani surovom reìmu, iako su izve{tavali o humanom tretmanu nekih
njihovih ~uvara koji su, i sami rizikuju}i, dopu{tali da sede dok njihovi
pretpostavljeni ne narede da ustanu, ili su donosili vodu onima koji su dr-
àni bez pitke vode.
1405.2. Praksa od drugog svetskog rata ukazuje da zarobljenici mogu o~ekivati da
se prema njima primenjuju nezakoniti metodi ne samo da bi se obezbedile
vojne informacije, nego kao sredstvo politi~ke propagande ili da ih navede
da priznaju ratne zlo~ine. Prema izve{tajima koji su ponovljeni vi{e puta,
ratnom zarobljeniku se ta~no kaè {ta treba da kaè. Mediji imaju va`nu
ulogu u tom procesu, ponekad rade}i u korist ratnih zarobljenika, ponekad
na njihovu {tetu. Jedan od repatriranih ratnih zarobljenika je rekao da su ga
fotografi razli~itih agencija i TV kamermani fotografisali nekoliko minuta
i da je on preìveo, jer su fotografije emitovane {iroko i da je ~injenica nje-
govog zarobljavanja bila poznata.
Odnosi sa spoljnim svetom

1410. Sila koja drì ratne zarobljenike je ~esto osetljiva na spoljne posetioce lo-
gorima za ratne zarobljenike, ali ona ne moè da spre~i posete tvrde}i da su
ratni zarobljenici ratni zlo~inci ili da su izvr{ili zlo~ine protiv ~ove~nosti.
Lica koja su ovla{}ena na status ratnog zarobljenika ne mogu se li{iti tog
statusa zbog navoda da su izvr{ila takve povrede. âk i {pijuni i pla}enici
su ovla{}eni na odgovaraju}i tretman.
Sanitetska i zdravstvena pitanja

1413. êsta àlba repatriranih ratnih zarobljenika, osim na torturu ili tu~u ispiti-
va~a u logorima ili zatvorskih ~uvara, je na uàsno nizak standard higijene
i sanitarnih uslova. Druga podru~ja brige o kojima su izve{tavali repatrira-
ni ratni zarobljenici su nedostatak medicinske za{tite tokom ranog perioda
zato~eni{tva, nestru~ne operacije (na primer, amputacija slomljene noge) i
nedostatak stalne nege. To su pitanja na koja medicinske vlasti treba da
obrate pa`nju i, ako im nedostaju sredstva, treba da apeluju preko svojih
nacionalnih vlasti nacionalnom crvenom krstu ili crvenom polumesecu,
Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta, prijateljskim dràvama ili me|u-
narodnoj zajednici, za pomo}.
187
Rad ratnih zarobljenika

1415. Ratni zarobljenici ne mogu biti zaposleni na poslovima koji su {tetni za
zdravlje ili su opasne prirode, kao {to su uklanjanje mina, osim ako su do-
brovoljci.39 Jasno, neprijateljski ratni zarobljenici mogu biti bolje iskori-
{}eni za pomo} pri uklanjanju mina i mina iznena|enja, po{to }e oni znati
gde su postavljene i bolje }e razumeti mape i zabeleène podatke. Isto se
odnosi i na uklanjanje druge municije, po{to oni bolje razumeju karakteri-
stike te municije. Ali, oni se mogu zaposliti na opasnom poslu, kao {to je
~i{}enje mina ili uklanjanje ili aktiviranje bombi ili granata, ako su dobro-
voljci. Sila koja drì ratne zarobljenike bi imala obavezu da osigura neop-
hodnu obuku, sme{taj, opremu i za{titnu ode}u za neprijateljske dobrovolj-
ce, koji bi mogli da obezbede svoje raspoloìvo poznavanje bombi.
Odgovornost komandanta logora

1419. Najbolje je, ako je uop{te mogu}e, imati trupe specijalno obu~ene za ~uva-
nje ratnih zarobljenika i odre|ene za to, koje preuzimaju odgovornost za
ratne zarobljenike od trupa koje su ih zarobile, {to je najranije mogu}e.
1419.1. Iako postoji mogu}nost da se neki aspekti postupanja sa ratnim zarobljeni-
cima povere, po ugovoru, na primer, privatnim agencijama za obezbe|enje,
komandant zarobljeni~kog logora mora da bude oficir regularnih snaga, a
osoblje i ~uvari moraju biti stavljeni pod njegovu vlast i komandu. Disci-
plinske ili pravne mere protiv ratnih zarobljenika se mogu preduzimati sa-
mo na osnovu prava sile koja drì ratne zarobljenike.
Period u kome ratni zarobljenici uìvaju za{titu

1421. Neke dràve su stavile rezerve da lica koja su izvr{ila ratne zlo~ine gube
svoj status ratnog zarobljenika dok izdràvaju kaznu. Druge dràve su ob-
javile da ne prihvataju va`nost ovih rezervi.
Transfer ratnih zarobljenika u drugu dràvu

1422. U osnovi, postupak sa ratnim zarobljenicima je odgovornost sile koja drì
ratne zarobljenike, a to je dràva ~ije su trupe izvr{ile prvo zarobljavanje
ratnih zarobljenika. Me|utim, uvi|aju}i ~injenicu da bi nemogu}nost tran-
sfera ratnih zarobljenika mogla da izazove probleme u integrisanoj me|u-
narodnoj vojnoj komandnoj strukturi, postoji odre|ena fleksibilnost u po-
gledu transfera zarobljenika, ali sila koja je izvr{ila zarobljavanje je i dalje
odgovorna za njih. Treba ustanoviti procedure, mo`da kao deo sistema re-
gistracije, da se identifikuje sila koja je izvr{ila zarobljavanje. Sila koja je
39 @K III, ~lan 52.
188
izvr{ila zarobljavanje treba da ustanovi tim za nadgledanje, koji bi pose}i-

vao ratne zarobljenike s vremena na vreme, da osigura da se prema njima
postupa na odgovaraju}i na~in.
ZA[TITA CELOKUPNOG STANOVNI[TVA

DR@AVA U SUKOBU
Uvod
1501. Ha{ki pravilnik od 1907. sadrì odeljak40 koji se bavi vojnom vla{}u na
okupiranoj teritoriji. Od njih su najva`nija pravila za za{titu lica, ona koja
podvla~e da stanovnici ne duguju lojalnost okupacionoj sili, zahtevaju po-
{tovanje za porodi~nu ~ast i prava, ìvot, privatnu imovinu i religiozna uve-
renja i prakse i zabranjuju konfiskacije privatne imovine, plja~ke i kolek-
tivne kazne.
1501.1. Iskustvo drugog svetskog rata pokazalo je da je bila neodgovaraju}a za{ti-
ta; deportacije na prisilni rad, uzimanje talaca, interniranje u koncentracio-
ne logore i sistematsko istrebljivanje stanovni{tva, doga|ali su se u veli-
kom obimu.
1501.2. Za{tita se sada obezbe|uje @enevskom konvencijom o za{titi civilnog
stanovni{tva i Dopunskim protokolom I41 koji se primenjuju na civile
na dràvnoj teritoriji, kao i na teritoriji koju je ona okupirala. Uz to,
civili su za{ti}eni nacionalnim pravom dràve koja je u pitanju i me-
|unarodnim pravom ljudskih prava.42 Ta konvencija pravi razliku izme-
|u op{te za{tite stanovni{tva dràve ~lanice i posebnih odredaba za grupu
poznatu kao „za{ti}ena lica“.
Humano postupanje
1501.3. Uzimanje talaca i izazivanje smrti ili patnje za{ti}enim licima njihovom
upotrebom kao „ljudskog {tita“43 su te{ke povrede Konvencije.44
40 ^l. 42 do 56.
41 ^l. 72. do 79.
42 Iako se mogu derogirati ona ljudska prava koja nisu osnovna, u vreme vanrednog stanja.
43 Kao „prinuda civila da ostanu na mestima od strate{ke va`nosti (kao {to su èlezni~ke stanice,
mostovi, brane, elektrane ili fabrike) ili da se pridruè vojnim konvojima ili, ponovo, da sluè kao
za{titno sredstvo protiv borbenih trupa“, J.Pictet, Commentary on the Civilian Convention, ICRC
1958, p. 208.
44 @K IV, ~l. 28. i 147, @K III, ~lan 23.
189
OKUPACIJA
Uvod
1601. Vojna administracija na okupiranoj teritoriji je oblik vanrednog stanja. U
stvari, ovo je situacija kad, zbog rata ili drugih ekstremnih okolnosti, vojni
komandant/komandir preuzima apsolutnu vlast u podru~ju pod njegovom
kontrolom. Me|utim, me|unarodno pravo, u obliku Konvencije o za{ti-
ti civilnog stanovni{tva, zahteva od vojnog komandanta/komandira da
primenjuje odre|eni minimum standarda.
1601.1. Konvencija o za{titi civilnog stanovni{tva prestaje da se primenjuje jednu
godinu posle op{teg prekida vojnih operacija, iako za vreme trajanja oku-
pacije neka pravila nastavljaju da se primenjuju.45
MIROVNE OPERACIJE
Vrste mirovnih operacija
2002. Trupe koje izvode mirovne operacije u podru~ju u kome se doga|a oruà-
ni sukob nisu same po sebi strana u sukobu, osim ako same ne koriste oru-
ànu silu. âk i tada, one ne}e postati strana u sukobu, ako upotrebljavaju
proporcionalnu silu u samoodbrani. Bilo bi, me|utim, druga~ije ako one
moraju da izvode ekstenzivne kopnene i vazdu{ne operacije da {tite za{ti-
}ena podru~ja, ili da silom povrate teritoriju, ili ako strana u sukobu izvodi
takve operacije protiv njih, ili njima objavi rat. Ipak, trupe u takvoj situaci-
ji moraju da primenjuju pravo oruànih sukoba.
2002.1. Mirovne operacije se su{tinski razlikuju od konvencionalnih vojnih opera-
cija i zahtevaju razli~ite ve{tine i kapacitete snaga. Slede}i posebni ~inioci
su relevantni za ove operacije:
a. Njihov uspeh moè da zavisi od individualne inicijative, ~esto preduze-
te na relativno niskom nivou. Smele i odlu~ne mere u pravo vreme mo-
gu doneti enormne koristi; propu{tanje da se deluje dok se ~eka nare|e-
nje moè biti katastrofalno.
b. Selekcija i obuka oficira, rezervnih oficira i klju~nog osoblja za mirov-
ne operacije je, otuda, od klju~nog zna~aja.
c. Ove operacije zahtevaju inteligentne, dobro motivisane, nepristrasne i
disciplinovane trupe i jake, ali korektne lidere, sa jasnom idejom o nji-
hovoj misiji i pravnim parametrima unutar kojih deluju.
d. Brza i odlu~na akcija moè biti efikasna u spre~avanju krvoproli}a, pat-
nji i destrukcije.
45 @K IV , ~lan 6. Pravila koja nastavljaju da se primenjuju su IV @enevska konvencija , ~l. 1-12, 27,
29-34, 47, 49, 51-53, 59, 61-77 i 143, kao i ~l. 42-56 Ha{kog pravilnika.
190
e. Iako je istina da oruàne grupe koje zemlju drè kao taoca po{tuju samo
ja~u silu i brze su u kori{}enju slabosti, bilo kojim mirovnim snagama
treba mozak i osetljivost koliko i sila; bilo koji uo~eni propust ili preko-
merna reakcija na njihovoj strani }e ozbiljno potkopati javnu podr{ku.
f. Izgradnja mira je dug i postepen proces koji se ne moè posti}i u ùrbi ili
u odre|enoj vremenskoj granici.
g. Iznad svega, mora da bude jasno ko je odgovoran i ne sme biti razlika iz-
me|u delova mirovne podr{ke kao celine.
2002.2. Iako postoji tendencija pravnih i vojnih pisaca da dele mirovne operacije u
razli~ite kategorije,46 ovaj priru~nik je koncentrisan na razlikovanje sa-
mo dve situacije:
a. Oruàne snage u~estvuju u oruànom sukobu. Pravo oruànih suko-
ba, kao {to je podvu~eno u ostatku ovog priru~nika, se primenjuje na te
oruàne snage, ~ak i ako one deluju po mandatu Saveta bezbednosti Uje-
dinjenih nacija. Ujedinjene nacije nisu dràva i, zbog toga, nisu ~lanica
u ugovorima prava oruànih sukoba, ali dràve obezbe|uju kontingente
da deluju pod pokroviteljstvom UN i obavezane su ugovorima u kojima
su one ~lanice.
b. Oruàne snage su razme{tene, ne da u~estvuju u neprijateljstvima,
nego da pomognu da se uspostavi mir ili olak{aju patnje rata. Pravo
oruànih sukoba se ne primenjuje na takve mirovne snage, onoliko dugo
koliko se one ne angaùju kao borci. Pravo koje se tada na njih prime-
njuje je navedeno u delu A, Poglavlje 20.
Pravni osnov za mirovne operacije

2007. Od dràva se zahteva da svoje me|unarodne sporove re{e mirnim sredstvi-
ma. One moraju da se uzdràvaju od pretnje silom ili upotrebe sile u me-
|unarodnim odnosima, ali imaju prirodno pravo na individualnu ili kolek-
tivnu samoodbranu ako se dogodi oruàni napad.47
2007.1. Sredstva mirnog re{avanja sporova uklju~uju pregovore, posredovanje,
utvr|ivanje ~injenica, arbitraù, sudske postupke, mo`da pred Me|unarod-
nim sudom pravde, ili pribegavanje regionalnim organizacijama ili samim
UN. Od dràva koje vr{e svoje pravo na samoodbranu zahteva se da izve-
{tavaju Savet bezbednosti UN o merama koje su preduzete, a pravo na sa-
moodbranu traje dok Savet bezbednosti ne stavi situaciju pod kontrolu. Re-
gionalne organizacije mogu da preduzimaju mere da uspostave mir i mogu
46 Na primer, na tradicionalno odràvanje mira, koje se vr{i uz saglasnost strana u sukobu, {ire
odràvanje mira, kad se saglasnost strana u sukobu ne moè obezbediti i nametanje mira po
Povelji UN, koje se vr{i bez saglasnosti.
47 Povelja UN, ~l. 2. i 51.
191
da se pozovu na pravo kolektivne samoodbrane. U nekim regionalnim ugo-

vorima o odbrani, napad na jednu dràvu se smatra napadom na sve drà-
ve ~lanice.48 Vrlo ~esto, me|utim, Savet bezbednosti UN je odlu~ivao da
preduzme akciju da uspostavi mir ili olak{a patnje rata.
2007.2. Ako druga sredstva ne budu uspe{na ili nisu odgovaraju}a, Savet bezbed-
nosti UN moè da preduzme prinudne mere da se odgovori na pretnju mi-
ru, povrede mira i akte agresije.49 To uklju~uje ekonomske sankcije kao i
vojnu akciju.50 Od dràva se zahteva da prihvate i izvr{avaju odluke Save-
ta bezbednosti.51
2007.3. Mere za mirno re{avanje sporova, koje mogu da se preduzmu po Glavi VI
Povelje UN, uklju~uju uspostavljanje misija Generalne skup{tine UN ili
upotrebe generalnog sekretara UN kao posrednika.
2007.4. Po{to UN ne stavljaju na raspolaganje svoje sopstvene mirovne snage, one
moraju da pozovu dràve ~lanice da obezbede neophodne kontingente. U
poslednjim godinama, regionalne odbrambene organizacije su obezbe|iva-
le vojnu podr{ku kontingentima UN u vojnim specijalistima, kao {to su ko-
manda i kontrola, logistika, vazduhoplovna podr{ka i snage za brzo reago-
vanje.
2007.5. Samo UN mogu da autorizuju na isticanje znakova organizacije, kao {to su
plave beretke.
2007.6. Iako u me|unarodnom pravu postoji op{ti princip neme{anja u unutra{nje
poslove dràva, to ne spre~ava Savet bezbednosti da preduzme akciju, ako
on odredi da doga|aji u dràvi predstavljaju pretnju miru.52
Pravni okvir za mirovne operacije

2007.7. Dok }e vi{e vojne i politi~ke vlasti biti odgovorne za odre|ivanje okvira,
vojni komandanti/komandiri moraju da se sami upoznaju sa najva`nijim
elementima tog okvira, mo`da delegiranjem, njihovom osoblju ili pravnom
savetniku, odgovornosti za njihovo savetovanje u detalje.
Ratni zlo~ini i te{ke povrede

2007.8. Sve dràve, ne samo strane u sukobu, imaju du`nost da spre~e izvr{avanje
te{kih povreda i da osiguraju da se po~inioci privedu pravdi i ta du`nost se
primenjuje na osoblje uklju~eno u mirovne operacije. Mogu se preduzeti ko-
raci koji }e dosta doprineti prema okolnostima. Male snage UN, koje su lo-
48 Na primer, ~lan 5. Severnoatlantskog ugovora u slu~aju NATO.

49 Po Glavi VII Povelje UN.
50 Povelja UN, ~l. 41. i 42.
51 Povelja UN, ~lan 25. i ~l. 44, 45, 48 – 50.
52 Povelja UN, ~lan 2. stav 7.
192
{e naoruàne ili imaju malo ljudi, ne mogu da u~ine mnogo vi{e od posma-
tranja i izve{tavanja vi{e vojne vlasti, ali vojni komandant/komandir ne mo-
è jednostavno da posmatra ili se pre}utno slaè sa izvr{avanjem ratnih zlo-
~ina. Oni moraju da preduzmu neku akciju. Mere koje pored izve{tavanja
ponekad mogu biti preduzete, uklju~uju davanje upozorenja liderima frakci-
ja ili raspored mirovnih trupa izme|u napada~a i njihovih `rtava. Mo}ne mi-
rovne trupe, ili one koje kontroli{u jedno podru~je, gde su pravo i poredak
razbijeni, su u boljoj poziciji da hapse prekr{ioce. Odgovaraju}a vlast, kojoj
se uhap{eni prekr{ioci predaju, zavisi}e od okolnosti, ali }e biti vlast koja je
zakonito ovla{}ena da stavi prekr{ioce na su|enje kao {to je, u slu~aju
@enevskih konvencija, bilo koja dràva ~lanica tih konvencija. Ponekad, kao
{to je bio slu~aj u biv{oj Jugoslaviji i Ruandi, Savet bezbednosti je ustano-
vio me|unarodni tribunal da se bavi slu~ajevima ratnih zlo~ina.53
NEME\UNARODNI ORU@ANI SUKOB

2103. Iako status borca nije posebno predvi|en u ugovorima koji se bave unutra-
{njim oruànim sukobom, princip razlikovanja i izuzimanja civila se pri-
menjuje na te sukobe i zato postoji razlikovanje izme|u onih koji aktivno
u~estvuju u neprijateljstvima i onih koji ne u~estvuju. Me|utim, biti lice
koje direktno u~estvuje u neprijateljstvima, ne daje bilo kakav poseban
pravni imunitet ili status ratnog zarobljenika.
2103.1. U praksi, pripadnici oruànih snaga mogu da se odvoje i da formiraju oru-
ànu opoziciju vladi, ad hoc oruàne opozicione grupe mogu da se formira-
ju ili civili mogu da uzmu oru`je da bi zbacili vladu. U bilo kom od tih slu-
~ajeva, politi~ki cilj moè da bude preuzimanje cele zemlje ili da se uspo-
stave autonomna podru~ja unutar nje. Priroda tih oruànih grupa je takva da,
osim ako ne kontroli{u teritoriju ili imaju jasnu operativnu osnovu u sused-
noj zemlji, one verovatno operi{u prikriveno i nemaju javnu i transparentnu
strukturu. One mogu da budu povezane sa politi~kom partijom ili pokretom
2103.2. Ako pripadnici tih oruànih grupa padnu u ruke vladine strane, oni nemaju
pravo na status ratnog zarobljenika i podlo`ni su odgovornosti po pravu dr-
àve, za bilo koju povredu koju oni mogu da izvr{e u toku svojih vojnih
operacija. Isto tako, ako pripadnik vladinih snaga padne u ruke pobunjeni-
ka, on nije ratni zarobljenik. Njegov status }e u mnogome zavisiti od situ-
acije u to vreme. Ako pobunjenici kontroli{u poluautonomni region sa svo-
jim sopstvenim pravnim sistemom i sudovima, pobunjenici mogu, bez
sumnje, da mu sude pred tim sudovima, za bilo koju povredu koju on mo-
è da izvr{i. Na drugom ekstremnom kraju, ako pobunjenici ne kontroli{u
teritoriju i deluju prikriveno, oni mogu i da nemaju opciju, osim da razoru-
53 Rezolucije Saveta bezbednosti UN 827 od 25. maja 1993. i 955. od 8. novembra 1994.
193
àju, ispitaju i oslobode zatvorenike, po{to nemaju odgovaraju}e ustanove

za internaciju.
2103.3. U svakom slu~aju, zatvorenici moraju da budu tretirani humano; vidi Deo
A, ta~ku 2311.
2103.4. Pravilo razlikovanja je, prirodno, u Dopunskom protokolu II, koje obezbe-
|uje za{titu civila.
Izuzimanje civilnih objekata

2124. Rezolucija 2675 Generalne skup{tine Ujedinjenih nacija, koja je jednogla-
sno usvojena i primenjuje se na sve oruàne sukobe, moè se smatrati do-
kazom dràvne prakse. Stav 5. te rezolucije glasi: „zgrade i druge instala-
cije koje koristi samo civilno stanovni{tvo ne treba da bude cilj vojnih ope-
racija.“ Princip vojne potrebe zahteva da se civilna imovina moè napada-
ti ili biti izloèna rekviziciji, zbog neophodne vojne potrebe.
2124.1. Stara praksa koja je tolerisana, tokom opsada, bombardovanjem civilnih
zgrada, osim mesta za molitve, bolnice, kulturnih dobara, objekata neizbe-
`nih za preìvljavanje i instalacija koje sadrè opasne sile,54 nije preìvela
u obi~ajnom pravu.
54 Izuzeci se mogu na}i u Ha{kom pravilniku, ~lan 27. i DP II, ~l. 14. do 16.
194
POGLAVLJE 24
DIFUZIJA I PRIMENA
PRAVA ORU@ANIH SUKOBA
Uvod
2401. Osim ad hoc tribunala za su|enje za ratne zlo~ine stvorenih posle drugog
svetskog rata i posle sukoba u biv{oj Jugoslaviji i Ruandi i do uspostavlja-
nja Me|unarodnog krivi~nog suda, nema nadnacionalne vlasti koja sprovo-
di pravo oruànih sukoba. Ostavljeno je pojedinim dràvama da obezbede
da se pravo po{tuje i da se prekr{ioci privedu pravdi.
2401.1. âk i bez krivi~nog postupka, kojim se bavi Odeljak 25, postoji mnogo to-
ga {to moè da se u~ini da se olak{aju patnje `rtava rata. Da bi pravo bilo
efikasno, neophodni su slede}i elementi: razumevanje, znanje, integracija u
obuku, primena odredaba i nadzor nezavisan od strana u sukobu. Razume-
vanje {ta je pravo i {ta ono zna~i je vrlo va`no. Pisani zakoni su bolji od ne-
pisanih, a precizno izraàvanje prava je bolje od {iroko postavljenog prava.
Znanje i obuka su tako|e od su{tinskog zna~aja. Iako nepoznavanje prava
nije izvinjenje, verovatnije je da }e biti po{tovano ako ga ljudi znaju i ako
su obu~eni da po{tuju odredbe. Primena prava je od su{tinskog zna~aja za
odvra}anje potencijalnih prekr{ilaca. Kona~no, strane u sukobu, koji je u to-
ku ili se tek zavr{io, verovatno ne}e biti potpuno nepristrasne u primeni pra-
va. Od klju~nog je zna~aja, me|utim, da postoji neko telo sposobno da de-
luje, ako se pojavi potreba, da nadgleda primenu prava i da {titi `rtve rata.
Nacionalne mere za primenu prava oruànih

sukoba
2402. Zahvaljuju}i {irokom krugu pitanja povezanih sa ovim odgovornosti-
ma, sveobuhvatna primena pravila me|unarodnog humanitarnog pra-
va zahteva koordinaciju i pomo} odgovaraju}ih vladinih odeljenja i
drugih institucija.
2402.1. Da bi se olak{ao taj proces, neke dràve su formirale me|uministarske rad-
ne grupe, ~esto nazvane nacionalnim komisijama za primenu me|unarod-
nog humanitarnog prava ili nacionalne komisije za humanitarno pravo.
2402.2. Zavisno od ta~ne uloge koja joj je poverena mandatom, komisija mora da
uklju~i predstavnike vladinih ministarstava, zaduènih za primenu humani-
tarnog prava. To moè da podrazumeva predstavnike ministarstava odbra-
ne, inostranih poslova, unutra{njih poslova, pravde, zdravlja, finansija,
195
obrazovanja i mogu}e druge. Uz to, predstavnici zakonodavnih komisija i

~lanovi pravosu|a mogu tako|e doprineti kroz svoj rad.
2402.3. Nacionalne komisije za primenu me|unarodnog humanitarnog prava ne
treba da poseduju posebnu strukturu. Njihov sastav i ciljeve treba da odre-
di dràva u vreme formiranja komisije. Me|utim, po{to je cilj dalja prime-
na i difuzija me|unarodnog humanitarnog prava, na nacionalnom nivou,
komisija treba da poseduje slede}e karakteristike:
komisija treba da bude osposobljena da procenjuje postoje}e pravo u od-
nosu na obaveze preuzete konvencijama, protokolima i drugim instru-
mentima me|unarodnog humanitarnog prava;
komisija treba da bude u poloàju da daje preporuke za dalju primenu,
kao i da nadgleda i osigurava primenu prava. To moè da obuhvati dava-
nje predloga novog zakonodavstva ili amandmana na postoje}e pravo,
koordinaciju usvajanja i sadràja administrativnih pravila, kao i obezbe-
|ivanje uputstava za tuma~enje i primenu humanitarnih pravila.
komisija treba da igra va`nu ulogu u ohrabrivanju difuzije me|unarod-
nog humanitarnog prava. Ona treba da ima sposobnost da sprovodi studi-
je, predlaè aktivnosti i pomaè u cirkulaciji me|unarodnog humanitar-
nog prava, svim segmentima stanovni{tva i, kao posledicu toga, treba da
ima veze sa instrukcijama o me|unarodnom humanitarnom pravu oruà-
nim snagama, u~enjem me|unarodnog humanitarnog prava na razli~itim
nivoima obrazovanja, kao i {irenjem osnova me|unarodnog humanitar-
nog prava u celini.
Difuzija
2403. Pripadnici oruànih snaga treba da budu obu~eni u pogledu njihovih
prava i du`nosti prema pravu oruànih sukoba.
2403.1. Po{to postoji pojedina~na odgovornost na svakom nivou za po{tovanje pra-
va oruànih sukoba, nije dovoljno jednostavno kodifikovati to pravo i pou-
zdati se u op{ti koncept dràvne odgovornosti da osigura po{tovanje. Pro-
pisana je du`nost dràve da preduzima posebne akcije da osigura po{tova-
nje, na slede}i na~in:
a. Postoji obaveza da se obrazuju svi pripadnici oruànih snaga o konven-
cijama i protokolima.1 Bilo koja civilna vlast koja preuzima odgovornost
za primenu konvencija ili protokola mora da potpuno ra~una sa tim.2 Ja-
sno je da se difuzija ne ograni~ava na intelektualno znanje pravila, nego
mora da se duboko integri{e u kolektivnu i pojedina~nu obuku.
1 @K I, ~lan 47; @K II , ~lan 48; @K III, ~lan 127; @K IV, ~lan 144;DP I, ~lan 84; DP II, ~lan 19.
2 DP I, ~lan 83.
196
POGLAVLJE 24 - DIFUZIJA I PRIMENA PRAVA ORU@ANIH SUKOBA
b. Od dràva se tako|e zahteva da, uz pomo} nacionalnog dru{tva Crvenog

krsta ili Crvenog polumeseca, obu~ava kvalifikovane ljude da pomaù u
primeni konvencija i protokola, uz posebno nagla{avanje rada sile za{tit-
nice.3
2403.2. Naredbe i instrukcije koje se izdaju pripadnicima oruànih snaga tre-
ba da budu u saglasnosti sa pravom oruànih sukoba.
2403.3. Vojni lideri ve} dugo priznaju da je neophodno da se izdaju op{te instruk-
cije, uputstva, pravila slu`be i naredbe onima koji su pod njihovom koman-
dom, da bi se obezbedili odre|eni standardi pona{anja i vo|enja akcije. To
moè da u~ini mnogo da se obezbedi po{tovanje prava oruànih sukoba,
po{to povrede tih naredbi mogu da se rasprave u postupku odgovornosti, po
nacionalnim disciplinskim pravilima ili vojnom krivi~nom pravu.
Sila za{titnica
2404. Du`nost je strana u sukobu da, od po~etka sukoba, osiguraju nadzor
nad primenom i primenu @enevskih konvencija i Dopunskog protoko-
la I, imenovanjem sile za{titnice i da dozvole aktivnosti sile za{titnice,
po{to ona bude prihva}ena od neprijatelja.
2404.1. Sila za{titnica je dràva koju imenuje strana u oruànom sukobu da {titi in-
terese dràve prema pravu oruànih sukoba. Sila za{titnica je dugo pozna-
ta kao institut u me|unarodnom pravu, kao spoljni agent za za{titu dràv-
nih interesa, ali je taj koncept uveden u pravo oruànih sukoba posle prvog
svetskog rata, kad je uo~ena potreba za ve}om za{titom ratnih zarobljeni-
ka. Originalno, du`nosti sile za{titnice su bile da deluje kao agent sile koja
ju je imenovala i da se bavi àlbama.4 Sada{nje du`nosti sile za{titnice su
propisane u @enevskim konvencijama i Dopunskom protokolu I, uklju~u-
ju}i op{te nadgledanje obaveza.
2404.2. Samo I i II @enevska konvencija dopu{taju da se aktivnosti sile za{titnice
ograni~e. To zbog toga {to se te dve konvencije primarno bave aktivnosti-
ma na bojnom polju, gde mogu da postoje valjani bezbednosni razlozi za
ograni~avanje aktivnosti predstavnika sile za{titnice.
2404.3. Ako se ne imenuje sila za{titnica, Me|unarodni komitet Crvenog krsta mo-
è da ponudi svoje usluge i da deluje kao zamena za silu za{titnicu.
2404.4. Postupak je da strana u sukobu pristupi neutralnoj dràvi. Ako je ta dràva
spremna da deluje, ona pristupa drugoj strani u sukobu, da bi utvrdila da li
je ta dràva spremna da sara|uje sa neutralnom dràvom. To podrazumeva
i pravo da se odbije, ali to pravo ne sme da se vr{i arbitrarno.
3 DP I, ~lan 6.
4 Za posebne du`nosti, vidi, na primer,@K I, ~lan 16; @K III, ~lan 12; @K IV, ~lan 14, a za op{te du`no-
sti, vidi I – III @enevske konvencije, ~lan 8; @K IV, ~lan 9.
197
Me|unarodna saradnja, utvr|ivanje ~injenica

i istraìvanje
2405. Dopunski protokol I je uneo vi{e mera saradnje izme|u dràva, da bi
se osiguralo po{tovanje me|unarodnog humanitarnog prava.
2405.1. Te mere uklju~uju:
a. sastanke za diskusiju o problemima primene;5
b. razmenu prevoda tekstova ugovora i prava za primenu;6
c. pomo} u krivi~nim stvarima, koja }e da uklju~uje pomo} u dokazivanju
i izru~enju prekr{ilaca;7 i
d. saradnju sa UN u slu~aju ozbiljnih povreda.8
2405.2. Postoje odredbe u @enevskim konvencijama o istraìvanju navodnih povre-
da, koje treba da zapo~ne na zahtev strane u sukobu. To zavisi od saglasno-
sti strane sa na~inom istraìvanja i izborom sudija.9 Ali, to je dopunjeno
odredbama o utvr|ivanju ~injenica po Dopunskom protokolu I, po kome je
ustanovljena Me|unarodna komisija za utvr|ivanje ~injenica, sa nadle-
`no{}u da istraùje povrede prava oruànog sukoba.10 U vreme pisanja
ovog priru~nika, 50 dràva je prihvatilo nadle`nost Komisije.
Uloga Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta

2406. Me|unarodni komitet Crvenog krsta ima veoma va`nu ulogu u obez-
be|ivanju po{tovanja za pravo oruànog sukoba.
2406.1. Na primer, Me|unarodni komitet Crvenog krsta:
a. rukovodi Centralnom agencijom za traènje, koja je namenjena da poma-
è traènju nestalih lica i sjedinjavanju porodica koje su rastavljene ra-
tom;
b. vodi evidenciju o ratnim zarobljenicima, vr{i inspekciju njihovih logora
i obezbe|uje im pomo};
c. obezbe|uje humanitarnu pomo} civilnom stanovni{tvu dràva u ratu; i
najva`nije
d. radi „iza scene“, da re{i sporove i pomogne dràvama da se po{tuje me-
|unarodno humanitarno pravo.11
5 DP I, ~lan 7.
6 DP I, ~lan 84.
7 DP I, ~lan 88.
8 DP I, ~lan 89.
9 @K I, ~lan 52; @K II, ~lan 53; @K III, ~lan 132; @K IV, ~lan 11.
10 DP I, ~lan 90.
11 Osnove za njegov rad se mogu na}i u I-III @enevskoj konvenciji, ~lan 9; IV @enevskoj konvenciji,
~lan 10, DP I, ~lan 5; re{avanjem sporova se bave I-III @enevske konvencije, ~lan 11; IV @enevska
konvencija, ~lan 12.
198
POGLAVLJE 24 - DIFUZIJA I PRIMENA PRAVA ORU@ANIH SUKOBA
2406.2. Me|unarodni komitet crvenog krsta je ovla{}en da „u~estvuje aktivno

u naporima da se {ire znanja o me|unarodnom humanitarnom pravu
kroz, izme|u ostalog:
(a) {tampanje materijala koji }e pomo}i, ......{irenje odgovaraju}ih infor-
macija....,
(b) organizovanje ...... seminara i kurseva .......saradnju sa tim ciljem (di-
fuzije) sa dràvama i odgovaraju}im institucijama.“
Pravni savetnici
2407. Pravni savetnici treba da budu na raspolaganju, kad je neophodno, da
savetuju vojne komandante na odgovaraju}em nivou, o primeni prava
oruànih sukoba i o uputstvima koja treba da se daju oruànim snaga-
ma o tim pitanjima.12
2407.1. Protokol ne predvi|a detalje o obuci i funkcijama pravnih savetnika, tako
da se mogu dati slede}e preporuke:
a. Du`nosti. U vreme mira, pravni savetnici treba da savetuju o pravu oru-
ànih sukoba, preispituju operativne planove, pomaù u obuci prava oru-
ànih sukoba i u pravnim aspektima planiranja. U vreme oruànih suko-
ba, njihove du`nosti treba da budu sli~ne, bez vr{enja planiranja. Osim
vi{e tradicionalne uloge, kao {to je savetovanje o vojnoj disciplini i prav-
nim pitanjima, koja se odnose na status snaga i civilno-vojnu saradnju,
pravni savetnici treba da budu uklju~eni u pitanja postupka sa ratnim za-
robljenicima, administraciju na okupiranim teritorijama i tretman civil-
nog stanovni{tva, izbor ciljeva i pravila slu`be.
b. Nivo. Pravni savetnici treba da budu na raspolaganju na svim nivoima od
Ministarstva odbrane do, najniè, nivoa divizije ili niìh nivoa nacional-
nih komandi. Sastav pravnog osoblja }e zavisiti od veli~ine i misije for-
macije, njene lokacije i raspoloìvih pravnih resursa. Njihovo prisustvo
u multinacionalnim {tabovima je posebno va`no. Na svim drugim nivo-
ima, gde se ne moè na}i vreme za savete odgovaraju}eg pravnog savet-
nika, svi komandanti, {tabni oficiri i drugi u~esnici treba da budu na od-
govaraju}i na~in obu~eni o uklju~ivanju pravnih odredaba u njihov pro-
ces odlu~ivanja.
c. Nezavisnost. Nije od zna~aja da li su pravni savetnici vojna ili civilna li-
ca, ali oni treba da budu nezavisni u odgovaraju}em izvr{avanju njiho-
vih savetni~kih funkcija. To zna~i da tehni~ko nadgledanje njihovog ra-
da treba da bude prepu{teno njihovim pretpostavljenima u pravnoj slu-
`bi. Oni treba da budu integrisani u vojno osoblje u miru, tako da moè
12 DP I, ~lan 82 + Rezolucija 12, Diplomatske konferencije, 1977.
199
da se izgradi odnos poverenja izme|u komandanta i njegovog pravnog

savetnika, pre bilo kakvog operativnog razme{tanja. Pravni savetnici ko-
ji imaju vojno i takti~ko znanje }e uìvati ve}e poverenje u vojnim kru-
govima i verovatnije je da }e se o njihovim savetima voditi ra~una. Isku-
stvo iz stvarnih vojnih operacija doprinosi poverenju u njih.
d. Obuka. Pravnici od kojih se zahteva da budu savetnici komandanta na
terenu operativnog odlu~ivanja treba da budu regularno obu~eni u funk-
cionisanju operativnih delova e{alona koji je u pitanju. Operativni ofici-
ri koji imaju zadatak da tu ulogu vr{e na niìm nivoima treba da dobiju
odgovaraju}e pravno obrazovanje.
Kompenzacija
2408. Strana u sukobu koja povre|uje pravo oruànih sukoba je du`na da
plati kompenzaciju i u tom pogledu je tako|e odgovorna za akte pri-
padnika svojih oruànih snaga.13
2408.1. Odredbe Dopunskog protokola I su {ireg obima nego one u IV Ha{koj kon-
venciji od 1907. i imaju u vidu kompenzaciju dràvama, uklju~uju}i neu-
tralne, ali i ljudima kao pojedincima. Dalje, koncept oruànih snaga je {iri
nego {to je bio i mogu}e je da dràva tako|e bude odgovorna za akte pri-
padnika oruànih snaga druge dràve koji joj se stave pod komandu.14 Me-
re koje obezbe|uju po{tovanje ove obaveze se kre}u od normalnih diplo-
matskih protesta i deklaracija Saveta bezbednosti UN,15 do reparacija koje
su predvi|ene u mirovnom ugovoru, uklju~uju}i ukupnu sumu za poravna-
nje. Ako dràva koja je trpela povrede kontroli{e imovinu koja pripada dr-
àvi koja je odgovorna za povrede, ta imovina moè da bude zamrznuta za
vreme dok se ne dostigne poravnanje.
Ratni zlo~ini
2409. Ako sve drugo ne uspe, a izvr{ene su ozbiljne povrede prava oruànog
sukoba, prekr{iocu treba da bude su|eno.
2409.1. Predmetom ratnih zlo~ina se bavi Odeljak 25.
13 IV Ha{ka konvencija od 1907, ~lan 3; DP I, ~lan 91.

14 Vidi, F. Kalshoven, State Reponsibility and the Law of Armed Conflict, paper given to the British
Institute of International and Comparative Law, 5 November 1990
15 Kao {to je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 674 od 1990, koja se odnosi na odgovornost Iraka
zbog gubitaka i {tete, koji su nastali okupacijom Kuvajta.
200
POGLAVLJE 25 - RATNI ZLOÎNI I KRIVI^NA ODGOVORNOST
POGLAVLJE 25
RATNI ZLOÎNI I KRIVI^NA ODGOVORNOST
RATNI ZLOÎNI
Definicija
2501. Bilo kakva te{ka povreda prava oruànih sukoba predstavlja ratni zlo-
~in.
2501.1. Iscrpna lista ratnih zlo~ina nalazi se u Statutu Me|unarodnog krivi~nog su-
da; vidi re~nik u delu D ovog priru~nika
2501.2. Ali, Statut Me|unarodnog krivi~nog suda nije kodifikovao sve ozbiljne po-
vrede prava oruànih sukoba koje predstavljaju ratne zlo~ine po me|una-
rodnom obi~ajnom pravu. Ovo posebno vaì za ratne zlo~ine po~injene u
unutra{njim oruànim sukobima, gde je me|unarodno obi~ajno pravo znat-
no {ire od onoga {to se nalazi u Statutu (vidi ta~ku 2507.4).
Jurisdikcija
2502. Sve dràve imaju pravo da sude ili izru~e bilo koje lice koje je po~ini-
lo ratni zlo~in, bez obzira na dràvljanstvo po~inioca, `rtve ili mesto
gde je zlo~in po~injen.
2503. Dràve su du`ne da sude za ratne zlo~ine po~injene od strane njihovih
vojnika.
2504. Dràve su du`ne da sude za ratne zlo~ine po~injene na njihovoj terito-
riji ili na teritoriji pod njihovom kontrolom.
TE[KE POVREDE
Definicija
2505. Najozbiljniji ratni zlo~ini se nazivaju te{kim povredama. Nabrojane su
u @enevskim konvencijama i u njihovom I Dopunskom protokolu. One
uklju~uju:
a. namerno ubistvo, mu~enje ili ne~ove~no postupanje, podrazumeva-
ju}i tu i zlo~ine po~injene nad licima za{ti}enim @enevskim konven-
cijama ili I Dopunskim protokolom.
b. uni{tenje ili prisvajanje imovine za{ti}ene @enevskim konvencijama
ili I Dopunskim protokolom, koje nije opravdano vojnim potrebama
201
i koje je izvr{eno u velikim razmerama i na nedozvoljen i samovo-

ljan na~in.
c. namerna kr{enja I Dopunskog protokola kojima se uzrokuje smrt ili
ozbiljno ranjavanje, nastala iz napada na civile, nebranjene lokalite-
te, demilitarizovane zone ili lica koja se nalaze hors de combat; pre-
terani gubici ìvota civila i {teta na civilnim objektima nastala u na-
padima bez razlikovanja u pogledu ciljeva ili napadima na gra|evi-
ne koje sadrè opasne sile; ili perfidno kori{}enje znaka za{tite, cr-
venog krsta ili crvenog polumeseca, ili drugih za{titnih znakova.
d. namerna kr{enja @enevskih konvencija ili I Dopunskog protokola
nastala kao posledica nezakonitih deportacija ili preseljenja stanov-
ni{tva, uzimanja talaca, neopravdanog odlaganja repatrijacije rat-
nih zarobljenika ili civila, aparthejda, nekih slu~ajeva o{te}enja kul-
turnih dobara koja se nalaze pod posebnom za{titom, li{avanja za-
{ti}enih lica prava na pravedno su|enje.
2505.1. Puna definicija te{kih povreda nalazi se u Re~niku, u delu D ovog priru~-
nika.
2506. @enevske konvencije donose obavezuju}e odredbe za postupanje pre-
ma te{kim povredama. One od dràva zahtevaju:
a. da donesu zakone koji }e sadràti kaznene mere za lica koja su po-
~inila, ili naredila da se po~ine, te{ke povrede;
b. da traè lica koja su po~inila, ili naredila da se po~ine, te{ke povre-
de;
c. da sude ili izru~e bilo koje lice za koje se sumnja da je po~inilo, ili
naredilo da se po~ine, te{ke povrede, bez obzira na dràvljanstvo po-
~inioca, `rtve ili mesto gde je to delo po~injeno.
Ratni zlo~ini i unutra{nji oruàni sukob

2507. Te{ke povrede prava i obi~aja rata u unutra{njim oruànim sukobima,
tako|e predstavljaju ratni zlo~in.
2507.1. Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju razmatrao je ovo pita-
nje u „slu~aju Tadi}“. Stav odbrane je bio da, budu}i da je ~lan 3. zasnovan
na Ha{kom pravilniku koji se odnosi na me|unarodne oruàne sukobe, Tri-
bunal nema jurisdikciju, budu}i da je sukob na prostoru biv{e Jugoslavije
bio unutra{nji. Ve}e za àlbu je odlu~ilo, razmatraju}i tok pregovora, da
~lan 3. Statuta tribunala treba da bude {iroko tuma~en i da se odnosi na sve
povrede me|unarodnog humanitarnog prava, osim te{kih povreda koje pot-
padaju pod ~lan 2. Statuta ili povreda koje potpadaju pod ~l. 4. i 5. Statuta,
uklju~uju}i na taj na~in i povrede zajedni~kog ~lana 3. i drugih obi~ajnih
202
pravila koja se odnose na unutra{nje oruàne sukobe. Ve}e je obrazloìlo

ovakvu kvalifikaciju time da je povreda morala da bude te{ka. Definisali su
„te{ka“ kao ona koja predstavlja „kr{enje pravila koji {tite va`ne vrednosti
i kr{enje mora da uklju~uje te{ke posledice za `rtvu. Re~ „te{ke“ dolazi iz
~lana 1. Statuta, koji kaè da „tribunal ima ovla{}enja da goni lica odgovor-
na za te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ene na terito-
riji biv{e Jugoslavije od 1991. godine...“
2507.2. Statut Me|unarodnog krivi~nog tribunala za Ruandu uklju~uje i ratne zlo-
~ine po~injene u unutra{njem oruànom sukobu. U ~lanu 4. stoji da tribu-
nal ima ovla{}enja da goni lica koja su po~inila ili naredila da se po~ine te-
{ke povrede zajedni~kog ~lana 3. @enevskih konvencija, kao i odredbe II
Dopunskog protokola. Ove povrede uklju~uju, ali nisu ograni~ene na:
a. nasilje prema ìvotu, zdravlju i telesnom ili mentalnom integritetu lica,
posebno ubistva i okrutno postupanje, kao {to je mu~enje, saka}enje ili
bilo koji oblik telesnog ka`njavanja;
b. kolektivno ka`njavanje;
c. uzimanje talaca;
d. teroristi~ke akte;
e. napade na li~no dostojanstvo, posebno poniàvaju}e i degradiraju}e po-
stupanje, silovanje, prisilnu prostituciju i bilo koji oblik nedoli~nog na-
pada;
f. plja~ku;
g. izricanje presuda i izvr{avanje egzekucija bez prethodne presude donete
od strane redovno ustanovljenog suda, koja pruà sve sudske garancije
koje su priznate kao neophodne od strane civilizovanih naroda;
h. pretnju izvr{enjem bilo kojeg od navedenih akata.
2507.3. Statut Me|unarodnog krivi~nog suda u svoje definicije ratnih zlo~ina tako-
|e uklju~uje te{ke povrede zajedni~kog ~lana 3. @enevskih konvencija i
druge te{ke povrede prava i obi~aja rata primenljivih u unutra{njem oruà-
nom sukobu.1
2507.4. Ali, kao {to je gore nazna~eno, Statut Me|unarodnog krivi~nog suda nije
kodifikovao sve te{ke povrede prava i obi~aja rata primenljivih u unutra-
{njem oruànom sukobu.
1 Statut Me|unarodnog krivi~nog suda, ~lan 8. stav 2(c) i (d). Puna definicija nalazi se u Aneksu A
Re~nika.
203
KRIVI^NA ODGOVORNOST
Individualna krivi~na odgovornost
2508. Pojedinci su odgovorni za ratne zlo~ine koje oni po~ine ili narede ili po-
mognu drugima da ih po~ine.
2508.1. U ~lanu 7. Statuta Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju i
u ~lanu 6. Me|unarodnog krivi~nog tribunala za Ruandu stoji: „Lice koje je
planiralo, iniciralo, izvr{ilo ili na drugi na~in pomoglo ili u~estvovalo u pla-
niranju, pripremi ili izvr{enju zlo~ina... li~no je odgovorno za taj zlo~in.“
2508.2. ^lan 25. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda potvr|uje da je pojedinac
odgovoran za ratni zlo~in ako:
a. po~ini takav zlo~in, sam ili u saradnji sa drugima, ili
b. naredi, zahteva ili izazove zlo~in koji se desio ili je nameravan, ili
c. pomaè, podsti~e ili na drugi na~in u~estvuje u izvr{enju zlo~ina, uklju-
~uju}i i obezbe|ivanje sredstava za njegovo izvr{enje, ili
d. doprinosi izvr{enju ili poku{aju izvr{enja zlo~ina od strane grupe lica sa
zajedni~kim ciljem.2
2509. Svako je obavezan da odbije nare|enje ~ije bi izvr{enje predstavljalo
kr{enje prava oruànih sukoba.
Odgovornost stare{ina
2510. Vojni zapovednik je krivi~no odgovoran ako zna, ili bi trebalo da zna,
da je neki zlo~in po~injen ili se njegovo izvr{enje planira, ali ne predu-
zme mere da spre~i njegovo izvr{enje, odnosno ne kazni po~inioce.
2510.1. ^lan 28. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda ovako govori o komandnoj
odgovornosti:
„1. Vojni zapovednik... krivi~no je odgovoran za zlo~ine... koje su po~inile
snage pod njegovom komandom i kontrolom i zbog njegove gre{ke u spro-
vo|enju kontrole nad tim snagama, kad je:
(a) vojni zapovednik...ili znao ili zahvaljuju}i okolnostima trebalo da zna
da snage izvr{avaju ili su spremne da zapo~nu izvr{avanje takvog zlo-
~ina; ili kada
(b) vojni zapovednik...nije preduzeo sve neophodne i razumne mere u svo-
joj mo}i da spre~i ~injenje tih zlo~ina ili da preda stvar vlastima kom-
petentnim za vo|enje krivi~nog postupka.“
2 Statut Me|unarodnog krivi~nog suda, ~lan 25, stav 2.
204
2510.2. Jasno je da }e vojni zapovednik biti krivi~no odgovoran ako u~estvuje u iz-
vr{enju ratnog zlo~ina na neki od na~ina navedenih u ta~ki 2508, posebno
ako naredi njegovo izvr{enje. Ali, ~ak i ako ne u~estvuje direktno, ~injeni-
ca da su zlo~in po~inili njegovi pot~injeni ne}e pretpostavljenog oslobodi-
ti odgovornosti, ukoliko je znao, ili trebalo da zna, u datim okolnostima
(ako je imao razloga da zna) da je zlo~in po~injen i nije u~inio ni{ta da ga
spre~i ili da po~inioce dovede pred sud.
2510.3. Nije verovatno da bi visoki vojni zapovednik izvr{io individualni napad, ma-
da je mogao da bude uklju~en u njegovo planiranje i da tako bude odgovoran
za njegov ishod. Verovatnije je da }e biti odgovoran bilo zbog izdavanja na-
re|enja za napad, ili zbog toga {to je izveden od strane vojnika pod njegovom
komandom, zbog ovla{}enja koja su im izri~ito ili implicitno delegirana.
2510.4. Moè da bude te{ko dokazati stvarnu upoznatost, ali se to moè utvrditi iz
okolnosti, posebno ako su ratni zlo~ini pot~injenih toliko ra{ireni da su po-
stali op{te poznati, na primer, kada vojnici pod komandom vr{e stalne i ~e-
ste nezakonite napade, ali bilo kakva presumpcija u tom pogledu bila bi
oboriva i u komplikovanoj takti~koj situaciji moè da bude nemogu}e za
zapovednika da se pozabavi detaljima svakog pojedina~nog napada. Stoga
se kod procene zapovednikove odgovornosti moraju uzeti u obzir sve pote-
{ko}e, pod kojima je on u odre|eno vreme morao da deluje. [to je zapo-
vednik bliì u lancu komandovanja onima koji su po~inili zlo~in, to je ve-
rovatnije da }e njegova upoznatost sa de{avanjima biti dokazana.
2510.5. Vojni zapovednik tako|e moè da bude odgovoran ako stvarno nije znao za
dela svojih pot~injenih, ali je trebalo da zna, i to }e predstavljati zanemari-
vanje du`nosti sa njegove strane, na primer, ako je obave{ten, ali ne uradi
ni{ta po tom pitanju. Ovo bi uklju~ilo i propust da se po~iniocima sudi i da
budu ka`njeni, ili da se predaju nadle`nim vlastima. Propust da se kazne
ratni zlo~ini po~injeni od onih koji se nalaze pod njegovom komandom,
mogu zapovednika u~initi sau~esnikom u zlo~inu, ako stalnim propustima
da ne{to preduzme vremenom stvara klimu nepo{tovanja prava oruànih
sukoba. âk i kada propusti da ne{to preduzme u odre|enom vremenskom
periodu, to ne ~ini zapovednika sau~esnikom u po~injenim zlo~inima; ne-
preduzimanje mera moè se smatrati ratnim zlo~inom ukoliko to zahteva
ozbiljnost slu~aja.
2510.6. Ponekad je zapovednik u lancu komandovanja zaobi|en i naredbe su date
direktno od visokog vojnog zapovednika pot~injenoj jedinici. On bi bio od-
govoran samo ako je prosledio naredbe ili ako bi ih prihvatio na neki dru-
gi na~in.
2510.7. Dokazi koji podràvaju optu`bu protiv zapovednika uklju~uju ne samo do-
kaze o komandnoj strukturi, mogu}nosti podre|enih zapovednika da sami
donose odluke, pravima i du`nostima zapovednika i pot~injenih po vaè-
205
}em vojnom pravu, ve} i stvarnu praksu izvo|enja vojnih operacija i u ko-
joj meri su povrede date na znanje zapovednicima i kakav je bio efekat pro-
testa. Kod razmatranja odgovornosti zapovednika regularnih snaga za ak-
tivnosti neregularnih oruànih grupa koje deluju u njihovim zonama odgo-
vornosti, od velike je va`nosti da se utvrdi do koje mere su te aktivnosti
ohrabrivane, odobravane, tolerisane, negirane ili spre~avane od strane za-
povednika. Predloèna je slede}a lista ~inilaca koje bi tribunal mogao da
uzme u obzir u cilju utvr|ivanja odgovornosti vojnog zapovednika: broj,
vrsta i ra{irenost nezakonitih akata, broj vojnika i logistike uklju~enih u iz-
vr{enje zadatka, geografska lokacija i koliko su ra{ireni bili takvi akti; tak-
ti~ki tempo operacija, modus operandi sli~nih nezakonitih akata, oficiri i
{tab uklju~eni u izvr{enje zadatka i lokacija zapovednika u to vreme.
2510.8. Tribunal koji razmatra odgovornost zapovednika morao bi da posmatra si-
tuaciju onako kako ju je video zapovednik u svetlu svog poznavanja situa-
cije i na osnovu informacija koje su mu stvarno bile dostupne, ili bi bilo ra-
zumno da mu budu dostupne, kao i da sagleda karakteristike dostupnog na-
oruànja, na~in na koji ono treba da se koristi, va`nost vojnog cilja i mogu-
}e slu~ajne posledice napada. Kod razmatranja odgovornosti vojnih zapo-
vednika u vezi sa napadom, treba ispitati napad u celini, ili onaj njegov deo
za koji je zapovednik odgovoran u kontekstu napada u celini, a ne samo
izolovani delovi napada i treba imati na umu da su vojni zapovednici oba-
vezni da odluke donose na osnovu njihovih procena informacija, koje su im
dostupne u vreme napada, a ne na osnovu informacija ili situacija koje su
kasnije iza{le na videlo.
2510.9. Strane u sukobu su obavezne da daju uputstva vojnim zapovednicima da
spre~e kr{enja prava oruànih sukoba i da obezbede da njihovi pot~injeni
znaju svoje obaveze prema pravu oruànih sukoba. Ova odredba je zasno-
vana na principu da je jedan efikasan disciplinski sistem za spre~avanje kr-
{enja najbolji na~in da se obezbedi po{tovanje prava oruànih sukoba.
Odgovornost {tabnih oficira

2511. Iako {tabni oficiri ne podleù komandnoj odgovornosti, krivi~no su od-
govorni ako su na slu`bi u glavnom {tabu,3 svesni su trenutnih ili na-
meravanih ratnih zlo~ina, a propuste da slu~aj prijave komandantu ili
drugom ovla{}enom licu u cilju dalje istrage.
Psihi~ki element
2512. Lice je krivo za ratni zlo~in ako ga po~ini svesno i namerno.
3 Na primer, na nivou brigade ili vi{e.
206
2512.1. ^lan 30. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda odre|uje da je optuèno li-
ce odgovorno samo ako je povreda po~injena „sa namerom i svesno.“ Op-
tuèno lice ima nameru ako je, u pogledu izvr{enja, „svesno da u~estvuje u
izvr{enju“ i ako je, u pogledu posledice, „svesno nastupanja posledice, ili
da }e se ona pojaviti u o~ekivanom redosledu doga|aja.“ Saznanje zna~i
„svest da postoje okolnosti ili da }e se u o~ekivanom redosledu doga|aja
pojaviti posledice.“
2512.2. Stoga, pre nego {to se utvrdi te{ka povreda @enevskih konvencija ili I Do-
punskog protokola, mora se dokazati da ne samo da je optuèni po~inio de-
lo za koje je okrivljen, ve} i da je optuèni nameravao ili predvideo posle-
dice svog ~ina. Ova namera se kod pravnika ~esto pominje kao umi{ljaj.
2512.3. Ako, na primer, kod napada na vojni cilj, vojni zapovednik uzrokuje nena-
merne i nepredvi|ene civilne `rtve zbog gre{ke u funkcionisanju naoruà-
nja ili pogre{nih obave{tajnih informacija o cilju, ne}e biti kriv za povredu,
zato {to je nedostajala zlo~ina~ka namera, uprkos posledicama njegovih ak-
cija.
2512.4. âk i kada sporazumi }ute po pitanju namere, kao kod uzimanja talaca,
osnovna namera ipak mora da bude dokazana. Ako je vojniku nare|eno da
civile iz sela u borbenoj zoni odvede pod oruànom pratnjom do grada do-
sta udaljenog od rati{ta i tamo ih preda komandantu garnizona, a kasnije se
ispostavi da su oni u stvari bili taoci, da bi se glavni vojni {tab u tom gra-
du za{titio od napada, njegova odbrana moè da bude nedostatak zlo~ina~-
ke namere, budu}i da nije bio svestan da su civili taoci, a smatrao je da su
odvedeni na bezbednije mesto.
2512.5. êsto se kod te{kih povreda ili kod odredbi o ratnim zlo~inima namera od-
re|uje kao „hotimi~no ubistvo, mu~enje ili ne~ove~no postupanje“ ili „ho-
timi~no uzimanje civilnog stanovni{tva ili pojedina~nih civila kao mete na-
pada“. Ili moè da se koristi izraz samovoljno, kao „uni{tenje ili prisvaja-
nje imovine koje nije opravdano vojnim potrebama i koje je izvr{eno u ve-
likim razmerama, samovoljno i na nedozvoljen na~in.“
2512.6. Izrazi hotimi~no i samovoljno uklju~uju namerne akte, kao i slu~ajeve za-
nemarivanja. Krivi~na odgovornost nije ograni~ena samo na pozitivne ak-
te. Moè da se pokrene i u situacijama kada je u~injen propust, a postoji
obaveza da se deluje, a propust je ili zbog namere i znanja da }e do}i do
posledica ili zbog zanemarivanja posledica.
2512.7. U komentarima I Dopunskog protokola, Me|unarodni komitet Crvenog kr-
sta ovako obja{njava hotimi~no: „... – hotimi~no: optuèni je morao delo-
vati svesno i sa namerom, tj. svestan tog dela i njegovih posledica i èle}i
ih...; ovo obuhvata i koncepte „zle namere“ ili „bezobzirnosti“, tj. pristup
nekoga ko, iako su posledice neizvesne, prihvata mogu}nost da se one do-
207
gode; sa druge strane, obi~an nemar ili lo{e predvi|anje nisu obuhva}eni,
npr. kada ~ovek nije svestan svog dela i njegovih posledica...“
2512.8. Nemar koji ne predstavlja ratni zlo~in i dalje podleè disciplinskoj odgo-
vornosti po dràvnom vojnom zakonu.
ODBRANA OD OPTU@BI ZA RATNE ZLOÎNE

Slu~aj
2513. înjenica da je smrt ili {teta uzrokovana slu~ajno moè da predstavlja
odbranu.
2513.1. Ako je smrt ili {teta uzrokovana gre{kom, zbog lo{eg funkcionisanja oru`-
ja, slu~ajno ili kao kolateralna {teta, npr. civil pogo|en zalutalim metkom
ili granatom ili kao rezultat riko{eta, to bi bila odbrana. Ovde bi trebalo da
sud utvrdi ~injenice. Ako oni utvrde da su smrt, {teta ili ranjavanje mogli
da budu uzrokovani gre{kom, optuèni bi trebalo da bude oslobo|en optu-
`be po tom osnovu. Naravno, opravdavanje gre{kom bi bilo te{ko prihva-
tljivo ako bi se ponavljalo iz slu~aja u slu~aj, posebno ako optu`ba dokaè
da se radi o dobro uve`banoj i opremljenoj vojsci sa dobrim obave{tajnim
podacima o ciljevima i brojnim prakti~nim mogu}nostima da precizno
usmere vatru.
Prinuda
2514. înjenica da je lice delovalo pod prinudom predstavlja odbranu, ako
je lice delovalo iz potrebe i razumno da bi izbeglo pretnju usmerenu ka
njemu i ne namerava da uzrokuje teè posledice od onih koje poku{a-
va da izbegne.
2514.1. Prinuda je rezultat neposredne pretnje smr}u ili kontinuirane ili neposred-
ne pretnje ozbiljnom telesnom povredom lica kome se preti ili drugog lica.
To moè da bude rezultat direktnih pretnji ili sticaja okolnosti, nad kojima
lice pod prinudom nema nikakvu kontrolu.
Nepoznavanje prava
2515. Nepoznavanje prava nije odbrana, ali ukoliko pravo nije jasno, optu-
ènom treba poverovati ili ga osuditi na najmanju kaznu.
2515.1. ^lan 32. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda potvr|uje da nepoznavanje
prava ne predstavlja odbranu, ali dozvoljava mogu}nost da gre{ka u pravu
moè da negira psihi~ki element koji zahteva bi}e zlo~ina.
208
Zabluda o ~injenicama
2516. Gre{ka u ~injenici predstavlja odbranu ukoliko negira psihi~ki ele-
ment koji zahteva bi}e zlo~ina.4
2516.1. Tako, na primer, ako je artiljerijskom zapovedniku nare|eno da otvori va-
tru na neprijateljski komandni poloàj u jednoj zgradi i on to uradi, veruju-
}i da je to komandni poloàj, ali se kasnije pokaè da se radilo o {koli, {to
njemu nije bilo poznato, on ne bi odgovarao za ratni zlo~in, jer nije name-
ravao da napadne {kolu.
Nare|enje pretpostavljenog
2517. Nare|enje pretpostavljenog ne predstavlja odbranu za ratne zlo~ine,
ali moè da bude zna~ajno za druge odbrane kao {to je nedostatak
umi{ljaja, gre{ka u ~injenicama ili prinuda i moè biti uzeto u obzir
kod odre|ivanja manje kazne.
2517.1. înjenica da je vojnik delovao na osnovu nare|enja pretpostavljenog ne}e
ga osloboditi li~ne odgovornosti ako, kao rezultat, po~ini ratni zlo~in, iako
ta nare|enja mogu da budu zna~ajna kod ustanovljavanja zlo~ina~ke name-
re ili mogu da budu va`na u slu~aju odbrane na osnovu gre{ke u ~injenica-
ma ili prinude i mogu biti uzeti u obzir kod odre|ivanja manje kazne.
2517.2. ^lan 33. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda kaè5 da naredbe pretposta-
vljenog ne osloba|aju to lice krivi~ne odgovornosti osim u slede}im situa-
cijama:
a. kad je lice bilo u zakonskoj obavezi da po{tuje nare|enja vlade ili pret-
postavljenog;
b. kad lice nije znalo da je nare|enje nezakonito; i
c. kad naredba nije bila o~igledno nezakonita.
2517.3. Pitanje zakonske obaveze odnosi se na zahtev nacionalnih zakona, na pri-
mer vojnog zakona, koji u mnogim zemljama kaè da neizvr{enje nare|e-
nja od strane vojnika predstavlja krivi~no delo.
Su|enje za ratne zlo~ine i te{ke povrede

2518. Postoje garancije koje obezbe|uju da lice optuèno za ratne zlo~ine ili
te{ke povrede ima pravedno su|enje; vidi ta~. 1503. i 2112.
4 ^lan 32. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda

5 ^lan 33. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda
209
DEO C
UPUTSTVA I OBUKA
211
Obuka iz prava oruànog sukoba
Uvod
Pravo oruànih sukoba izraàva jedan poku{aj dràva da utvrde odre|ene
standarde pona{anja strana u oruànom sukobu koje }e olak{ati patnje `r-
tava pogo|enih borbom. Ti standardi pona{anja su propisani u me|unarod-
nim ugovorima koje su stvarno prihvatile sve dràve koje ~ine me|unarod-
nu zajednicu.
Dràve ~lanice ugovora su obavezane da po{tuju i da osiguraju po{tovanje
za pravila u svim okolnostima. Pravila moraju da postanu poznata celokup-
nom stanovni{tvu, posebno oruànim snagama.
Zbog toga oruàne snage moraju da planiraju, izvode i obezbe|uju odgova-
raju}u obuku o principima prava oruànih sukoba ve} u miru. Komandan-
ti i komandiri svih nivoa komandovanja moraju da osiguraju da pot~injeni
ne samo znaju pravila nego i da budu u situaciji da ih primenjuju u borbi,
u skladu sa njihovim ~inom i funkcijom. Oni su tako|e odgovorni da se iz-
begnu povrede i da interveni{u, ako je neophodno.
Pravo oruànih sukoba je ro|eno na bojnom polju i oblikovano kroz isku-
stva iz rata. Rezultati pozitivne obuke }e biti postignuti samo ako koman-
danti vide svoju obavezu kao proces obuke i ve`be. Da informi{u, da nau-
~e, da drè seminare nije dovoljno. Zahtev podrazumeva integraciju. Inte-
gracija zna~i da se pravila prava oruànih sukoba ugrade u teoretsku i prak-
ti~nu unutra{nju i spoljnu borbenu obuku i ve`bovne aktivnosti. Koman-
dant treba da ubedi svoje pot~injene komandante i komandire da obuka iz
prava oruànih sukoba nije stvar „eksperata“; ona je li~na odgovornost sva-
kog komandanta i komandira, posebno na takti~kom nivou i ona nije te{ka.
Poznavanje principa i njihova odgovaraju}a primena doprinosi efikasnom
vo|enju borbe.
[ta je cilj obuke iz prava oruànih sukoba?

Da svi pripadnici oruànih snaga, snaga bezbednosti i naoruànih grupa
znaju pravila prava oruànog sukoba i da znaju kako da ih primenjuju u
oruànom sukobu, u skladu sa svojim ~inom i funkcijom.
Na takti~kom nivou, obuka je usmerena na pravilno i disciplinovano pona-
{anje, kao refleks na preovla|uju}u situaciju. Na operativnom nivou auto-
matska integracija principa prava oruànih sukoba u proces dono{enja odlu-
ka, planiranje, operativno komandovanje i kontrolu, pre i tokom borbe, je od
posebnog zna~aja. Svi komandanti treba da znaju kako da uti~u i preduzi-
maju odgovaraju}e akcije ako se dogode povrede prava oruànih sukoba.
213
Postoje li posebni principi obuke iz prava oruànih sukoba?

Dalje je nekoliko primera principa obuke. Oni su namenjeni da pomognu
komandantima i komandirima, osoblju i instruktorima da ispune svoje oba-
veze prema pravu oruànih sukoba.
1. Stvorite svest na najvi{im vojnim komandnim nivoima u okviru
konferencija, sastanaka, komandnih konferencija i drugih prilika, na-
gla{avaju}i obavezu da se integri{e pravo oruànih sukoba u sistem
obuke i ve`bi oruànih snaga.
2. Odgovaraju}i dokumenti za obuku su od vitalnog zna~aja za efika-
snu obuku.
Treba obezbediti da su oni na raspolaganju komandantima, komandi-
rima i instruktorima i da ih oni razumeju. Za takti~ki nivo predlaè se
poseban priru~nik o vo|enju operacija i pona{anju u borbi.
3. Godi{nje direktive za obuku ili druga osnovna nare|enja treba da
pominju obavezu obuke o pravu oruànih sukoba i da utvrde okvir,
nare|uju}i neophodne detalje.
4. Bliska saradnja izme|u pravnih slu`bi i odeljenja za obuku mini-
starstva odbrane/general{taba }e biti korisna za napor da se sistemat-
ski integri{e obuka iz prava oruànih sukoba u sve programe obuke,
posebno komandne kurseve.
5. Sve ve}e ve`be treba da uklju~e relevantne teme prava oruànih
sukoba i humanitarne izazove. Ovo mora da se razmatra ve} na po-
~etnoj konferenciji za planiranje.
6. Za pripremu za misije „Mirovnih operacija“ treba da se ponavlja
obuka iz prava oruànih sukoba.
7. Obuka iz prava oruànih sukoba mora da bude ubedljiva. Slu{a-
oci moraju da budu ube|eni u nu`nost po{tovanja prava oruànih su-
koba. Zato komandir/instruktor sam mora da bude ube|en u to. Sred-
stva za ube|ivanje treba da budu sli~na uslovima na bojnom polju.
8. Obuku treba da izvodi neposredni pretpostavljeni. Najbolje lice za
obuku i najefikasnija osoba u obuci iz prava oruànih sukoba je nepo-
sredno pretpostavljeni. Instruktori i {tabni oficiri koje je potpuno ovla-
stio stare{ina tako|e su podobni za ovu du`nost. Me|utim, stare{ina je
taj koji snosi punu odgovornost.
9. Obuka mora da bude sastavni deo vojne obuke i ve`bovnih aktiv-
nosti. Obuka iz prava oruànih sukoba nije predmet za specijaliste.
Pravni savetnik podràva komandira/komandanta i njegovo osoblje
uglavnom na operativnom nivou.
214
OBUKA IZ PRAVA ORU@ANIH SUKOBA
Principi prava oruànih sukoba treba da budu integrisani u „normalnu“

dnevnu takti~ku, logisti~ku i pre svega borbenu obuku. To je od osnov-
nog zna~aja za obrazovanje i obuku oficira, pitomaca vojnih akademija,
rezervnih oficira i regrutovanih vojnika. Obuka bi trebalo da postigne
ravnoteù izme|u teorije (obuke, referentnog materijala, ud`benika itd)
i primene te teorije u prakti~nim situacijama (terenskoj borbenoj obuci,
ve`bama, obuke u snabdevanju, proverama, demonstracijama itd), sa vi-
{e prakse nego teorije.
10. Obuka iz prava oruànih sukoba mora biti selektivna. Zahvaljuju}i
sloènosti i sveobuhvatnoj prirodi predmeta, program obuke iz prava
oruànih sukoba mora da bude selektivan. Programi obuke moraju da
budu skrojeni prema ciljnoj grupi, odre|uju}i koje principe jedinica mo-
ra stvarno da zna da bi izvr{ila svoj zadatak na bojnom polju. Na primer,
komandiri/komandanti, {tab i jedinice odre|ene za „Operacije za odrà-
vanje mira“, zahteva}e, kao minimum, preispitivanje njihovih obaveza
prema pravu oruànih sukoba, kao i pravu ljudskih prava i ugovornim
obavezama. U tom pogledu, jasno razumevanje pravila ratovanja u {irem
kontekstu prava oruànih sukoba je od osnovnog zna~aja.
11. Obuka mora biti jednostavna i kontinuirana. Jednostavnost obuke se
zahteva zbog njene fleksibilnosti, minimuma zahteva za sredstva i obez-
be|ivanja automatskog i refleksnog odgovora na takti~kom nivou. Kon-
tinuitet obuke i preispitivanje se zahteva da bi se odràvao odgovaraju}i
stepen gotovosti, da bi se dopustile promene u personalnim postavljenji-
ma i uvo|enje novih, hitnih obaveza prema pravu oruànih sukoba.
12. Obuka mora da bude prakti~na i realisti~na. Po{to prakti~na obuka
normalno zahteva vi{e organizacionih napora, postoji opasnost da se po-
uzda uglavnom na teoriju. Nema zamene za prakti~nu obuku. Obuka tre-
ba da odraàva najsveìje okolnosti u kojima }e se obaveze iz prava oru-
ànih sukoba verovatno doga|ati.
215
OBUKA IZ PRAVA ORU@ANIH SUKOBA
Ovaj deo sadrì

principe obuke iz prava oruànih sukoba
i
male ve`be i primere borbene obuke, namenjene
da pomognu komandiru/instruktoru
da integri{e predmete prava oruànih sukoba
u borbenu obuku i ve`bovne aktivnosti
Principe treba posmatrati u kontekstu nacionalne takti~ke doktrine i

nacionalnog sistema obrazovanja i obuke i saglasno tome ih treba pri-
lagoditi.
Borbenu obuku i primere ve`bi treba razumeti kao pomo} u pripremi
i izvo|enju prakti~ne obuke iz prava oruànih sukoba. Oni treba da se
prilagode nacionalnoj takti~koj doktrini, postupcima komande i {taba,
nivou obrazovanja i obuke oruànih snaga i preovla|uju}em kontek-
stu. Zato se zahteva detaljna priprema. Preduslov za uspe{nu obuku je
znanje principa prava oruànih sukoba, sposobnost da se oni postave
u kontekst takti~ke situacije i sposobnost da se objasne razlozi za pri-
menu.
Primeri ve`bi i borbene obuke su slede}i:
1. Dejstvovanje jednog vojnog kontrolnog punkta
2. Traènje `rtava, prva pomo}, evakuacija ranjenika i ratnih zaro-
bljenika
3. Tretman zarobljenih neprijatelja, upotreba bele zastave
4. Pona{anje u borbi u naseljenom podru~ju
5. Saradnja sa lokalnim vlastima, uklju~uju}i civilnu za{titu, tokom
odbrambene operacije
6. Upotreba bele zastave
7. Planiranje i izvo|enje napada
8. Zaseda, tretman zarobljenih neprijatelja u izolovanim operacijama
216
PRIMER BROJ 1
Ova ve`ba moè da bude posebno korisna u mirovnim operacijama, primenjenim na
okupiranim teritorijama i/ili onima koje imaju zadatak da odràvaju red i zakon.
1. Ciljevi
- Op{ti cilj: Pobolj{ati ve{tine u~esnika da efikasno izvr{avaju svoje
zadatke na komandnom poloàju, po{tuju}i principe i
odredbe pravila prava oruànih sukoba
- Posebni ciljevi: Komandir voda:

- izdavanje odgovaraju}ih nare|enja/instrukcija i preduzi-
manje svih neophodnih mera da se spre~e povrede prava
oruànih sukoba
- upoznavanje njegovih odgovornosti u obezbe|ivanju
primene prava oruànih sukoba i delovanja u skladu sa
njim
Komandiri odeljenja:
- dono{enje pravih odluka i davanje nedvosmislenih na-
re|enja
- preduzimanje akcije kad njegovi pot~injeni ne po{tuju
odredbe prava oruànih sukoba
Vojnici:
- poznavanje osnovnih pravila pona{anja u borbi i njiho-
va primena u izvr{avanju njihovih zadataka
2. U~esnici: 1 x vod (pe{adije ili sli~an)

Komandni poloàj moè biti popunjen razli~itim odeljenjima (rotacija). Oprema:
borbena ode}a sa regularnom borbenom opremom i li~nim naoruànjem (manevars-
ka municija)
3. Zahtevi za podr{ku (pomo} u obuci)

Oprema: 1 x automatska pu{ka, 1 x raketni baca~, lanser, znaci upo-
zorenja za komandni poloàj, radio oprema, set za prvu
pomo}
217
Infrastruktura: - stalni komandni poloàj (fiksna instalacija na poligonu

za obuku) ili
- postoje}e zgrade ili ru{evine du` puta, prilago|ene i
oja~ane sa pokretnim preprekama, buradima, ogradama,
vre}ama sa peskom itd, ili
- mobilni komandni poloàj (2 x oklopni transporter,
bodljikava ìca, itd.)
Vozila: - 2 civilna automobila
- 1 kombi (ili land-kruzer), obeleèn znakom Crvenog
krsta (MKCK ili nacionalno dru{tvo Crvenog
krsta/Crvenog polumeseca)
Uloge: - neprijateljske snage: 3 borca (jedan ranjen), 1 vojni lekar

- prijateljske snage: 1 komandir voda (komandir koman-
dnog poloàja), 2 izvi|a~a, 1 komandir ~ete sa voza~em
- civili (mu{ki i ènski): 3/2 raseljeni zbog rata, posada
prvog automobila (3), 1 neprijateljski {pijun, posada dru-
gog automobila (4), 2 humanitarna radnika (Crveni krst).
Oprema: razli~ite uniforme i civilna ode}a, osobeni
znaci, identifikacione kartice u skladu sa njihovim
ulogama.
4. Faze:
a) priprema (uklju~uju}i osnovnu obuku iz prava oruànih sukoba za sve u~esnike,
40 minuta): brifing o ulogama, pravila slu`be
b) Izvo|enje ve`be na terenu (treba da traje pribli`no 2 sata i 15 minuta. Moè da
bude pro{ireno, ako se predvi|a vi{e rotacija i prema broju doga|aja koji se doda-
ju priloènoj listi incidenata).
c) procena (postignuti ciljevi?), lekcije koje treba ista}i.
5. Scenario (situacija na po~etku ve`be):

a) Op{ta situacija:
- Po{to je ispunio svoj zadatak, ...motorizovani puk je u kontroli teritorije
koju je okupirao u toku ofanzive. Neprijateljske snage su napustile pod-
ru~je ...., iako se jo{ izvode komandoske operacije u regionu i, navodno,
vr{e teroristi~ki akti u tom podru~ju. Civilno stanovni{tvo generalno iska-
zuje neprijateljsko pona{anje prema okupacionim snagama (X ....., je
218
PRIMER BROJ1
najve}e naselje u podru~ju, tri kilometra od komandnog poloàja u pravcu

linije fronta).
- Kontrolni punkt je postavljen, pribli`no 6 km iza rasporeda prijateljskih
snaga, od motorizovane strelja~ke ~ete koja obezbe|uje sigurnost prednjeg
kraja za puk. Na komandnom poloàju nalaze se narednik i ~etiri strelca iz
motorizovanog strelja~kog odeljenja, ....voda.
b) Poslednja de{avanja (brifing komandira komandnog poloàja):
- U poslednje vreme, situacija se moè smatrati relativno mirnom
- Izve{teno je o eksploziji (neidentifikovanog porekla i lokacije) i vaz-
du{nim aktivnostima (u dva navrata, male visine, pojedina~ni avioni)
- Kontrola saobra}aja: nekoliko civilnih vozila (lokalnih i humanitarnih
organizacija), konvoji MKCK za pomo} (dva land-kruzera i 6 kamiona):
nema incidenata.
6. Zadatak:
- brojanje i registrovanje svih pokreta lica i vozila
- provera i pregled saobra}aja (kontrola li~nih identifikacionih karti i pre-
gled vozila)
- hap{enje svih lica osumnji~enih za ilegalne aktivnosti
- osmatranje vazdu{nog prostora i ispitivanje svih aktivnosti na okolnom
terenu
- izve{tavanje o svim doga|ajima koji mogu da budu verovatna bezbednos-
na pretnja trupama raspore|enim u podru~ju
- biti spreman za vo|enje pe{adijskih patrola na okolnom terenu.
219
LISTA INCIDENATA
OÊKIVANA PRIMEDBE/
Broj DOGA\AJ/INCIDENT VREME
AKCIJA/REAKCIJA INSTRUKCIJE
1 Vod je stigao na komandni poloàj. Komandir voda informi{e U skladu sa
Prethodni komandir informi{e pot~injene o situaciji, nacionalnom H
dolaze}eg odre|uje smene, podse}a takti~kom
na zadatak, pravila slu`be i doktrinom i
osnovna pravila pona{anja posebnim pravilima
po pravu oruànih sukoba slu`be
2 Komandnom poloàju su pri{li ~ovek i Zaustavljanje, identifikacija, H + 15’
dve ène u civilnoj ode}i, dolaze}i od pregled.
linije fronta. Jedna èna je ranjena Prva pomo} ranjeniku.
{rapnelom u ruku.
220
Ispitivanje je pokazalo da oni ne
pripadaju neprijateljskim trupama Izve{taj
X...., me|utim, civilno stanovni{tvo je
suo~eno sa ekstremno te{kom
situacijom, sa velikim brojem civilnih
gubitaka, ali lokalna bolnica nije bila
u stanju da svima pomogne. [tavi{e,
bilo je poàra u naselju, sistem za
snabdevanje hranom i vodom je
uni{ten. Pristup putem je mo`da
miniran.
3 Eksplozija koja je zvu~ala kao Uzbuna vodu, izve{taj, H + 30’
antipersonalna mina na ivici {ume, pra}enje daljeg razvoja
300 m od komandnog poloàja
OÊKIVANA PRIMEDBE/
PRIMER BROJ1
3a êtiri neprijateljska vojnika prilaze Hap{enje i razoruàvanje H + 32’

komandnom poloàju, nose}i belu
ode}u. Jedan od njih, oficir, izgleda
da je te{ko povre|en (nagazio na Davanje prve pomo}i
antipersonalnu minu), drugi je ranjeniku
rezervni oficir. On nosi ranac sa
znakom crvenog krsta. Sakupljanje informacija
Pregledom je prona|ena Konfiskovanje vojnog
identifikaciona kartica, koja dokazuje materijala
da je rezervni oficir vojni lekar. Svi Komandir voda je
zarobljeni su nosili {lemove, jakne, izdao jasna
identifikacione oznake, gas maske. Ostavljanje li~nih stvari i nare|enja, {ta ko
221
Karta situacije i izve{taj o moralu u za{titne opreme da radi
vodu na komandnom poloàju, Kontrola mera
lova~ki no`, kao i pisma od ro|aka su bezbednosti
prona|ena kod ranjenika. Svi imaju
novac, dvojica imaju cigarete.
Lekar je tvrdio da oni nisu ratni
zarobljenici i da ih treba odmah
osloboditi u skladu sa @enevskim
konvencijama. Osloba|anje
4 Neprijateljska bespilotna letelica leti Izve{taj H + 55’

iznad podru~ja u kome je sme{ten
komandni poloàj, na maloj visini
OÊKIVANA PRIMEDBE/
5 Civilno vozilo prilazi komandnom Zaustavljanje U~tiva kontrola, H + 60’
poloàju. Dva ~oveka i jedan de~ko su odgovaraju}a akcija
u vozilu. Dok se pregledaju
dokumenta voza~a, de~ko poku{ava Ne koristi se oru`je (Pravila
da skine znak sa uniforme jednog slu`be; nema ugroàvanja
vojnika. Drugi putnik vi~e na de~ka ìvota)
zbog njegovog pona{anja i izvinjava
se vojniku. Kontrola identiteta, pregled
vozila
222
6 Te{ki baca~ dejstvuje po podru~ju Izve{taj H + 65
blizu komandnog poloàja
7 Izvi|a~ prilazi komandom poloàju, Za{tita zarobljenika, izve{taj H + 73’
prate}i ~oveka sa lisicama na rukama ~eti, zahtev za nare|enje
i povezom preko o~iju. Vi{i izvi|a~ (gde, kome treba predati
izve{tava da je ~ovek na|en dok je zarobljenika)
poku{avao da sakuplja podatke na
obodima poloàja puka. ôvek je
poku{ao da se odupre zarobljavanju.
Na{li su toki-voki na njemu i on
sugeri{e ispitivanje ~oveka na mestu i
upotrebu sile ako je neophodno.
OÊKIVANA PRIMEDBE/
PRIMER BROJ1
8 Mali beli kombi sa znakom crvenog Zaustavljanje, kontrola H + 75’

krsta prilazi komandnom poloàju iz identiteta
pozadine. U njemu je delegat MKCK
sa svojim terenskim radnikom. Oni
podnose svoje identifikacione kartice i
tvrde da donose pomo} u lekovima Pregled vozila
za podr{ku bolnici u X.....Ta operacija
— kako oni kaù — odobrena je u
komandi puka. Vozilo MKCK, kome je
dopu{teno da krene, prolazi. Delegat
obave{tava da }e se vratiti u roku od Izve{taj, verifikacija
pribli`no jedan sat.
223
9 Civilno vozilo dolazi sa prednjeg Zaustavljanje H + 85’
poloàja, prilaze}i komandnom
poloàju umerenom brzinom.
Voza~ je zaustavio po nare|enju. U
vozilu su dva mu{karca i dve ène u Zahtev za identifikacionim
civilnom odelu. karticama, kontrola
Kad je od voza~a zahtevano da
pokaè svoja dokumenta, jedna od Pustite kola da pro|u.
èna je izvukla ru~nu bombu prete}i Upotreba vatrenog oru`ja
da raznese kola — puna eksploziva — (ru~ni baca~ raketa ?), u
zajedno sa komandnim poloàjem, skladu sa pravilima slu`be
ako ne produè.
Izve{taj
OÊKIVANA PRIMEDBE/
10 Sa prednjeg poloàja prilaze ~ovek i Zaustavljanje, kontrola H + 115’
èna u civilnoj ode}i, guraju}i kolica identiteta
sa nekoliko torbi i du{eka. Pregled (upozorenje: ènu
Oni nemaju dokumenta za pregleda èna)
identifikaciju. ûvanje (na sigurnom
@ena isti~e da su sve izgubili i da ne mestu)
224
znaju gde da idu: ''bilo gde, ali Izve{taj i zahtev za
sigurno ne nazad u X....'' nare|enja
11 Komandir ~ete dolazi na komandi Izve{taj Moè se povezati H + 115’
poloàj i zahteva da mu se podnese sa brojem 10
izve{taj
12 Slede}a smena dolazi na komandni Izve{taj, preuzimanje H + 135’
poloàj
PRIMER BROJ 2
Tema ve`be: TRA@ENJE @RTAVA, PRVA POMO],

EVAKUACIJA RANJENIKA I
RATNIH ZAROBLJENIKA,
Terenska ve`ba, od nivoa bataljona do nivoa odeljenja
1. Ciljevi:
Op{ti cilj: a) Uve`bavanje bataljonskog osoblja i pot~injenih koman-
dira u izdavanju nare|enja/organizovanju traènja `rta-
va i kanala evakuacije;
b) Ve`ba lica na obuci u prvoj pomo}i i odre|ivanju prio-
riteta evakuacije.
Posebni ciljevi: a) Bataljonsko osoblje: uve`bavanje logisti~kih/operativ-
nih oficira u planiranju, podr{ci i upravljanju traènjem
`rtava i kanalima evakuacije;
b) Komandiri ~eta/vodova: planiranje, izdavanje nare|e-
nja i kontrola traènja `rtava i sakupljanja ratnih zaro-
bljenika;
c) podoficiri i trupe: traènje `rtava, obezbe|ivanje prve
pomo}i i obave{tavanje o medicinskim prioritetima;
Briga o odgovaraju}em informisanju koje se odnosi na
evakuaciju posebnih slu~ajeva ratnih zarobljenika.
2. U~esnici: Odre|ena jedinica koja je na raspolaganju posle zavr{etka

borbene faze bilo koje takti~ke ve`be (napad ili odbrana).

- Oprema: a) Redovna operativna oprema;
b) Rezervni kompleti za pomo} i nosila koja su na raspo-
laganju bataljonskoj/~etnoj borbenoj rezervi;
c) Medicinska pokretna sredstva/vozila koje obezbe|uje
vi{i e{alon za potrebe evakuacije;
d) Mrtvi, ranjeni i bolesni treba da imaju pojedina~ne kar-
te koje opisuju njihov status, prirodu i vreme ranjava-
nja. Ta karta treba da sadrì i napomenu o vremenu i
225
prirodi akcija prve pomo}i po redosledu i vremena eva-

kuacije.
e) Ratni zarobljenici za koje nije potpuno jasno da su bor-
ci (naoruàni civili, strani vojnici, osumnji~eni {piju-
ni...) treba da budu evakuisani uz odre|ene relevantne
informacije koje dopu{taju da se dalje utvr|uje njihov
status (okolnosti zarobljavanja, svedoci...)-
- Infrastruktura: Ni{ta, treba da se ve`ba kao nastavak takti~ke ve`be.
- Vozila: Poja~anje iz sredstava postoje}ih u vi{em e{alonu za po-
trebe evakuacije
- Igranje uloga: a) Pripadnici jedinice (sopstveni gubici snaga);
b) Pridodati ranjenici (neprijateljske snage i civili).
4. Faze: a) Nare|enje za traènje `rtava i evakuaciju ratnih zaro-

bljenika na kraju takti~ke ve`be;
b) Organizacija i izdavanje nare|enja za traènje `rtava,
njihovu evakuaciju, kao i evakuaciju ratnih zarobljenika;
c) Traènje `rtava, prva pomo}, odre|ivanje prioriteta,
evakuacija mrtvih, ranjenih i ratnih zarobljenika;
d) Procena efikasnosti prve pomo}i, odlaganja evakuacije
i prenosa informacija o posebnim slu~ajevima ratnih
zarobljenika.
5. Scenario:
Situacija na po~etku: Ista kao na kraju takti~ke ve`be.
E{alon koji izvodi ve`bu treba da bude obave{ten o raspoloìvim sredstvima za tra-
ènje `rtava (sopstvenim sredstvima, jedinice Civilne za{tite, lokalnih volontera, po-
dr{ci Crvenog krsta, sanitetskim sredstvima/helikopterima, ambulantnim kolima,
vozilima ...) i ta~ki sakupljanja ratnih zarobljenika vi{eg e{alona, kao i raspoloìvom
vremenu za izvr{avanje zadatka.
6. Zadatak
Odre|eni e{alon }e:
a) traìti, obezbediti prvu pomo} i sakupljati `rtve u podru~ju:....
b) evakuisati svoje zarobljenike u: ......
226
LISTA INCIDENATA
OÊKIVANA AKCIJA/ ZAPA@ANJA/
Broj Doga|aj/situacija Vreme
REAKCIJA UPUTSTVA
PRIMER BROJ2
1 Nare|enje vi{eg e{alona Rad {taba ili komandira na Samo redovna oprema
proceni sredstava koja treba jedinice i pridodata
da budu angaòvana, transportna sredstva treba
neophodnim poja~anjima, da se angaùju za
vremenu izvr{avanje korektne
evaluacije mogu}e
operativne efikasnosti
2 Nare|enje e{alona koji izvodi ve`bu Priprema i izdavanje Jasno odre|eni pravci
nare|enja za traènje `rtava. evakuacije.
Planovi evakuacije ratnih
zarobljenika i ranjenika
227
(vojnih/civilnih)
3 Traènje `rtava, prva pomo} Otkrivanje ranjenika kojima Aktivnosti prve pomo}i sa
treba pruìti prvu pomo}. primenom ta~nih mera za
Priroda rana, le~enje i vreme spasavanje ìvota.
se stavljaju na kartu
pojedinca.
Izve{taj vlasti koja je
zaduèna za koordinaciju u
vanrednim stanjima
E{alon za koordinaciju je
Odre|ivanje medicinskih prioriteta Nadle`nost vlasti zaduène za normalno na nivou
za evakuaciju koordinaciju bataljona.
Broj Doga|aj/situacija Vreme
REAKCIJA UPUTSTVA
Evakuacija ranjenika Kroz odgovaraju}e kanale Odre|ivanje prioriteta samo
medicinske evakuacije i na temelju medicinskih
transportnim sredstvima. kriterijuma
Medicinske i napomene o Za{titno obeleàvanje u
evakuaciji u pojedina~nu skladu sa operativnom
kartu situacijom
Evakuacija mrtvih Drugi prioritet, posle Mrtvi mogu privremeno biti

evakuacije ranjenika ostavljeni na mestu ako to
zahteva vreme ili operativna
ograni~enja.
Obezbe|ivanje obeleàvanja
i izve{tavanja vlasti
228
zaduène za koordinaciju.
Evakuacija ratnih zarobljenika
Evakuacija na ta~ku
sakupljanja vi{eg e{alona Ako ne postoje posebna
transportna sredstva na
raspolaganju, drugi
prioritet.
Odgovaraju}a koli~ina
informacija o posebnim
slu~ajevima se {alje uz
njihov transfer
4 Procena Analiza pojedina~nih karti Odluku o statusu
ranjenika i zarobljenika, od evakuisanih osumnji~enih
medicinskih i operativnih donose nadle`ne vlasti u
vlasti pozadini.
PRIMER BROJ 3
Tema ve`be: TRETMAN ZAROBLJENIH NEPRIJATELJA,

UPOTREBA BELE ZASTAVE
Terenska ve`ba – nivo voda
Borba u maloj grupi izolovanih zgrada, zauzimanje cilja,
zarobljavanje neprijateljskih boraca i upotreba bele zas-
tave
1. Ciljevi:
Op{ti: Vod izvr{ava zadatak, u skladu sa takti~kom doktrinom,
po{tuju}i pravo oruànih sukoba.
Posebni: - Komandir voda: demonstrira komandovanje i vr{i kon-

trolu nad svojim osobljem, name}e disciplinovano po-
na{anje,
- Osoblje voda: demonstrira takti~ke ve{tine i pona{anje
kao odgovor na aktuelnu situaciju, primenjuju}i pravila
prava oruànih sukoba.
2. U~esnici:
Potpuno opremljeno pe{adijsko odeljenje (8/10 vojnika). Jedan treba da bude lekar.
3. Zahtevi za podr{ku (pomo} u obuci):

- Osnovni: - neprijateljska snaga od 8 vojnika, sa identifikacionim
znacima, potpuno opremljena
- 1 lekarski pomo}nik
- 2 sudija/kontrolora, jedan za odeljenje i jedan za pro-
tivni~ku snagu
- 4/5 zgrada
- manevarska municija
- manevarska dopuna za svako oru`je
- dimne bombe
- megafon
- pi{taljka
229
- beli materijal koji }e se koristiti kao bela zastava

- Opcioni: - dimne i zaglu{uju}e svetlosne bombe
4. Faze:
a) Priprema: Pripremna lekcija o osnovnim principima prava oruànih
sukoba – pona{anju u borbi sa naglaskom na zarobljenim
neprijateljima i upotrebi bele zastave.
b) Izvr{enje: Terenska ve`ba treba da traje 4 do 5 sati, uklju~uju}i pon-
avljanje faza ili delova faza.
c) Procena: Gde su principi shva}eni i korektno primenjeni u odnosu
na posebnu situaciju? Gde su slabe ta~ke koje treba pono-
vo objasniti i integrisati u drugu aktivnost borbene obuke?
Odgovaraju}a demonstracija, ako je neophodno.
5. Osnovna dokumentacija:
Scenario
Jedna pe{adijska ~eta napreduje radi kontakta sa jednim okupiranim neprijateljskim
selom. ...vod ~ete je dobio zadatak da osigura desnu stranu sela. ...odeljenje .... voda
ima poseban zadatak da osigura grupu izolovanih zgrada. Za ovu ve`bu nije
neophodna priprema detaljnih ~etnih ili vodnih naredbi.
6. Zadatak:
.....odeljenje napada i osigurava izolovanu grupu ku}a (5 ku}a) na desnoj strani,
udaljenih 250 metara od sela.
230
LISTA INCIDENATA
PRIÂ 1: TRETMAN ZAROBLJENOG NEPRIJATELJA
PRIMER BROJ 3
231
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
5 - Vatra dolazi iz jedne od ostalih - Zarobljenim neprijateljima je - Da li je reakcija prema H + 70’
zgrada nare|eno da legnu. Jedan od neprijatelju/ratnom
- Odeljenje se priprema za neprijatelja koji je zdrav ska~e i zarobljeniku koji beì
nastavak napada otvara vatru iz pi{tolja u pravcu korektna? Upotreba krajnjih
odeljenja (nije pretresen na mera.
odgovaraju}i na~in) - Gre{ka je u tome {to nije
- Rezervni oficir izdaje izvr{en odgovaraju}i pretres
upozorenje, ispaljuje neprijatelja. Diskutujte na
upozoravaju}i metak i tada kraju pri~e.
ubija neprijatelja.
232
6 PONOVNI PREGLED PRIÊ 1 POKAZATI KOREKTNE H + 120’
PROCEDURE SA
NEPRIJATELJEM/RATNIM
ZAROBLJENIKOM
PRIÂ 2: TRETMAN ZAROBLJENOG NEPRIJATELJA/RATNOG ZAROBLJENIKA
OÊKIVANA AKCIJA/
Broj DOGA\AJ ZAPA@ANJA/UPUTSTVA VREME
REAKCIJA
PRIMER BROJ 3
Akcija se nastavlja. Odeljenje - Ovo odeljenje napada H + 120’

7 dolazi pod vatru iz jedne od neprijatelja
ostalih zgrada iz grupe zgrada
Pet neprijatelja se predaje i izlazi - Neprijateljima je nare|eno da - Vr{enje kontrole nare|enja — H + 150’
8 iz zgrade. legnu na zemlju dok se ostale ko mora {ta da radi —
zgrade pretresu. Kad se pretres bezbednost
zavr{i odeljenje izvr{ava
aktivnosti — da se neprijateljski
zarobljenici tretiraju korektno i
humano.
Izvr{en je detaljan pretres i - Karte, pismena nare|enja, - [ta moè da se oduzme od H + 180’
233
9 razoruànje neprijatelja kodovi, radio-frekvencije, oru`ja zarobljenih neprijatelja a {ta
koja su sakrivena nisu otkrivena ne moè da se oduzme?
Demonstrirati pokazuju}i obe
kategorije po stvarima?
Komandir odeljenja ispituje - Jedan od vojnika iz odeljenja - Zabranjeno je koristiti H + 210’
10 zarobljenog neprijatelja o predlaè da odeljenje koristi neprijateljske zarobljenike za
prisustvu antipersonalnih mina ili zarobljene neprijatelje za vojni ili opasan posao.
mina iznena|enja u podru~ju. razminiranje, pre evakuacije Takti~ko ispitivanje se moè
Odgovor je da ima vr{iti ,ali detaljnije
antipersonalnih mina u podru~ju ispitivanje/istragu treba da
vr{i obu~eno osoblje
OÊKIVANA AKCIJA/
REAKCIJA
Jedan od pripadnika odeljenja - Neprijatelj/ratni zarobljenik se - Istina je da komandir treba H + 230’
11 uzima nov~anik i sat jednog od àli komandiru da je njegov da upozori vojnika koji je
zarobljenih neprijatelja/ratnih nov~anik i sat ukrao jedan od povredio pravo da }e u
zarobljenika vojnika. odgovaraju}e vreme protiv
njega biti preduzeta
disciplinska mera. Imovina
treba da se vrati pravom
vlasniku.
Ratni zarobljenici su sakupljeni za - Dvojici iz odeljenja je nare|eno - Ratni zarobljenici se moraju H + 250’
12 evakuaciju, a neprijatelj po toj da sprovedu ratne zarobljenike izvesti iz opasne zone i
lokaciji otvara te{ku artiljerijsku u {tab ~ete. evakuisati u pozadinu {to je
234
vatru. - Ratni zarobljenici su izvedeni iz pre mogu}e.
opasne zone - Kontrola brzine reakcije,
odgovaraju}e mere
bezbednosti?
- Provera dokumentacije,
ispitivanje i transfer u
medicinsku ustanovu ili na
ta~ku sakupljanja ratnih
zarobljenika.
PRIÂ 3: UPOTREBA BELE ZASTAVE
OÊKIVANA AKCIJA/
REAKCIJA
PRIMER BROJ 3
13 Ciljevi su zauzeti. Komandir voda - Zadatak pot~injenima Poloàji treba da budu unapred H
nare|uje da se osiguraju i brane - Akcija prema nacionalnoj pripremljeni
takti~koj doktrini.
14 Vod priprema odbrambeni poloàj - Akcija saglasna nacionalnoj - Kontrola ispravnog takti~kog H + 10’
takti~koj doktrini. pona{anja.
15 Neprijateljski napadi - Podoficir usmerava vatru svog Imitirajte napad veli~ine ~ete H + 30’
odeljenja, izve{tava komandira
voda
16 Napad se obustavlja, jasno, zbog - Podoficir usmerava vatru svog H + 40’
235
te{kih gubitaka neprijatelja odeljenja.
17 Na pola puta od neprijateljskih - Podoficir nare|uje prestanak - Verifikujte nare|enja pod H + 50’
linija, dva ~oveka se kre}u prema vatre. oficira za zaustavljanje vatre.
poloàju odeljenja, nose}i belu Objasnite, ako je potrebno,
zastavu. zna~aj bele zastave.
- Proverite:
Niko ne napu{ta poloàj,
spremni za ponovno otvaranje
vatre.
OÊKIVANA AKCIJA/
REAKCIJA
18 Neprijateljski vojnik se zaustavlja - Komandir voda daje uputstvo - Objasnite {ta se moè u~initi H + 60’
na oko 50 metara od prednjeg podoficiru da osigurava tokom ove faze:
poloàja i zahteva da vidi i da neprijateljske vojnike i da ih - slobodan prolazak za civile
razgovara sa komandirom ~ete, sa odvede unutar odbrambenog - sakupljanje ranjenika i mrtvih
ciljem da stupi u pregovore. poloàja da ga sretnu. - zadatak mora da se nastavi
- on daje uputstvo svom ~oveku - Objasnite po{tovanje koje oni
da im pokrije o~i da bi se treba da obezbede za belu
izbeglo sakupljanje obave{tajnih zastavu.
podataka. - Oni ne mogu da koriste
- odeljenje nastavlja zadatak (bez prednost svog zadatka za
otvaranja vatre). sakupljanje obave{tajnih
- dvojici vojnika su pokrivene o~i podataka.
i odvedeni su komandiru voda, - Komandir nije obavezan da
a potom komandiru ~ete. primi nosioca zastave primirja,
236
- njima }e kasnije biti dopu{teno oni mogu biti privremeno
da se ponovo pridruè svojim vra}eni, ali se oni ne mogu
sopstvenim snagama (najbolje uzeti za zarobljenike.
na isti na~in).
19 Te{ka artiljerija ga|a bliske Sve se pokriva. Ne otvara se - Bela zastava zaustavlja H + 80’
poloàje vatra ponovo. Akcija bele zastave borbenu aktivnost samo za
se nastavlja. pojedince ili poloàje koji su
direktno uklju~eni.
- Kontroli{ite odgovaraju}a
nare|enja.
PRIMER BROJ 4
Tema ve`be: PONA[ANJE U BORBI U NASELJENOM

PODRU^JU
Terenska ve`ba – nivo voda, mogu}a kombinacija sa
obukom iz prve pomo}i i demonstracijom saradnje sa
civilnim vlastima
1. Ciljevi:
Op{ti: - vod izvr{ava zadatak, po{tuju}i pravo oruànih sukoba
Posebni: - komandir voda – demonstrira komandovanje i vr{i kon-
trolu nad svojim osobljem, primenjuje disciplinsku akci-
ju
- osoblje voda – demonstrira takti~ke ve{tine, disciplino-
vano pona{anje u skladu sa takti~kom doktrinom i pra-
vom oruànih sukoba
2. U~esnici:
Jedan kompletno opremljen pe{adijski vod.

- protivni~ke snage ja~ine pet ljudi, jedan ~ovek je „igra~“ nad vodom
- sanitetsko osoblje, ranjenik
- 2 civila
- zgrade, jedna opremljena kao vojna bolnica
- 2 sanitetska transportna vozila
- jedan neprijateljski oklopni transporter
4. Faze:
a) Priprema: Pripremiti scenario za napad na izgra|eno podru~je
b) Izvr{enje: Koncentracija na akcije oko „bolnice“, vidi uput-
stva
c) Procena: Procena posle svakog doga|aja, ako odgovara. De-
monstracija ispravnog pona{anja, ponavljanje faza.
237
5. Osnovna dokumentacija:
Scenario: - Tokom oruànog sukoba, oja~ani pe{adijski bataljon u
toku ponovnog preuzimanja kontrole nad naseljenim
podru~jem. Vo|ene su te{ke borbe. Jo{ nisu svi neprija-
teljski borci poloìli oru`je. U nekim podru~jima borbe
jo{ besne, dok u drugim jo{ postoji sporadi~na razmena
vatre. Lokalno stanovni{tvo je u gradu od samog po~et-
ka i te{ko pati zbog borbi. Manjina lokalnog stanovni-
{tva je otvoreno neprijateljski raspoloèna prema osoblju
bataljona.
- Komandir X ~ete izdaje nare|enje jednom od svojih ko-
mandira vodova da zauzme raskrsnicu, da bi omogu}io
prolaz rezervnih snaga. Komandir voda moè da zahteva
vatrenu podr{ku od minobaca~kog voda ili artiljerije za
podr{ku. Saglasno obave{tajnim podacima, mora se ra-
~unati sa izolovanim neprijateljskim akcijama. Tako|e,
postoji izve{taj da je neprijatelj uspostavio bolnicu u bli-
zini raskrsnice. Smatra se da se bolnica koristi i za civil-
ne ranjenike. Vreme je kratko. Nedaleko, postoji jedna
terenska kancelarija MKCK.
238
LISTA DOGA\AJA
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
PRIMER BROJ 4
1 Komandiru voda je izdato nare|enje Shvatanje zadatka, komandir Saglasno nacionalnoj takti~koj H
za operaciju voda izdaje operativno doktrini, samo neophodni
nare|enje svojim ljudima delovi operativnog nare|enja
2 Pribliàvaju}i se neprijateljskoj bolnici Ispravno takti~ko pona{anje, Samo direktna vatra. H + 30’
jedan vojnik je pogo|en snajperom. prva pomo}. Objasniti:
Jedan vojnik izve{tava da vatra dolazi - vojnu potrebu
sa prozora bolnice. Komandir voda nare|uje da se - proporcionalnost
Na drugom prozoru, civilno lice ma{e angaùje samo jedan snajper;
belom zastavom ne}e delovati minobaca~i niti - za{titu sanitetskih objekata
artiljerija po bolnici
239
Bela zastava je jasan znak
predaje ali u tom trenutku ne
uti~e na akciju voda
3 Jedno odeljenje pronalazi Rezervni oficir vr{i identifikaciju. Privremeno sanitetsko osoblje H + 45’
neprijateljskog lekara i dva pripadnika Odlu~uje da dopusti neprijatelju postaju ratni zarobljenici, lekar
privremenog sanitetskog osoblja, koji da nastavi da izvr{ava svoj ne. Lekar moè biti evakuisan
se brinu o ~etiri ranjenika. U tom zadatak. svojim trupama, ako vi{e nije
trenutku, jaka neprijateljska potreban.
automatska paljba dolazi sa leve
strane.
Dva vojnika su te{ko ranjena.
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
Neprijateljski lekar: ''Ja le~im samo Nije dozvoljeno. Lekar mora da Proveriti: evakuaciju u bolnicu,
svoje sopstvene vojnike. Oni imaju le~i svoje i neprijateljske nare|enja se izdaju pod
prednost. Zovite va{e sanitetsko ranjenike, jedini kriterijum — neposrednom pretnjom.
osoblje.'' medicinski razlozi.
Evakuacija u bolnicu. Nema diskusije sa
Doktor ne postaje ratni neprijateljskim lekarom!
zarobljenik.
Komandir voda obezbe|uje
ispravnu akciju
5 Jedno odeljenje je zarobilo dva Zabranjeno. Objasnite humani postupak, H + 70’

neprijatelja. Jo{ snajper puca sa prava ratnih zarobljenika.
240
Podoficir odmah interveni{e,
desne strane. zaustavlja akciju. Kasnije Objasnite opasnost od
Jedan vojnik (igra~) udara jednog izve{tava radi preduzimanja osvetni~ke akcije u takvoj
ratnog zarobljenika i urla: '' Gde je disciplinske mere. situaciji
snajper? Reci ili }u te ubiti!'' Zna~aj discipline.
6 Nedaleko od bolnice komandir voda Komandir voda koristi Objasniti: zabranjeno je H + 80’
zapaà sanitetsko transportno vozilo. protivtenkovsku raketu. kori{}enje prisustva sanitetskih
Iznenada, vidi neprijateljski oklopni Nije dopu{teno da se ustanova ili transporta da se
transporter ba{ iza njega, koji otvara ambulantna kola koriste kao odre|ena podru~ja prikaù kao
vatru. zaklon za borbenu akciju da su izuzeta od borbene akcije
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
7 U me|uvremenu, neprijatelj Saglasan u na~elu; zahteva Delovi 7 i 8 mogu da se izvode H + 90’
PRIMER BROJ 4
obustavlja borbenu akciju. odluku vi{eg {taba; izve{tava. kao demonstracija.

Na ulazu u bolnicu komandir voda U takvim slu~ajevima, komandir Razgovori treba da budu
sre}e ranjenog oficira, neprijateljskog moè da zatraì posredni~ku pripremljeni.
komandira ~ete. akciju MKCK.
On traì prestanak borbe: ''dosta Objasniti:
mrtvih i ranjenih, nemam ta~ne
podatke. Nemam vezu sa {tabom Posredni~ku akciju MKCK u
bataljona. Ne znam gde je. Ne borbi-prekidu borbe.
verujemo vam. @elimo MKCK kao
posrednika.''
241
8 U tom trenutku komandiru voda Saglasan u na~elu; zahteva Objasniti saradnju sa civilnim
prilaze dva civila: '' U ulici B, treba odluku vi{e {taba; izve{tava. vlastima.
nam pomo}. Oko 100 izbeglica. U okviru ''saradnje u Ulogu MKCK.
Mnogo mrtvih civila. Oko 30 su vanrednom stanju'', sopstvene
ranjeni u toku napada. Nema vode, trupe mogu da pomaù, ako
hrane, mnogo dece bez ro|aka. situacija to dopu{ta, u
Neprijatelj je napustio mesto, MKCK
je ve} tamo.'' - traènju `rtava
- spasavanju izbeglica
- prvoj pomo}i `rtvama.
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
9 Prekid borbe. Oko bolnice i u bolnici Vod pruà prvu pomo}, Ovaj zadnji deo ve`be se moè
nekoliko mrtvih i ranjenih postupa na propisani na~in sa koristiti za pro{irenu obuku iz
ranjenicima i mrtvima prve pomo}i i obuku
sanitetskog osoblja.
Oko i u bolnici treba pripremiti
odre|eni broj ranjenika i
pacijenata.
242
PRIMER BROJ 5
Tema ve`be: SARADNJA SA LOKALNIM VLASTIMA,

UKLJUÛJU]I CIVILNU ZA[TITU TOKOM
ODBRAMBENIH OPERACIJA
Karta ve`be
1. Ciljevi:
Op{ti cilj: Nau~iti u~esnike o njihovim odgovornostima u efikasnom
izvr{avanju njihovih zadataka u odbrani urbanizovanog
podru~ja uz po{tovanje principa i odredaba prava oruànih
sukoba.
Poseban cilj: U~esnici demonstriraju poznavanje zahteva u uspostavlja-
nju i odràvanju kontakta sa civilnim vlastima, poznaju
uloge i kapacitete organizacija civilne za{tite i primenjuju
odredbe prava oruànih sukoba u svojim operacijama.
2. U~esnici:
Oficiri borbenih jedinica ili bilo kojih jedinica koje se mo-
gu na}i u operacijama u urbanim podru~jima. Ova ve`ba
moè tako|e da se koristi i u {tabnim {kolama, vojnim
{kolama i {kolama slu`bi.

Oprema: - U~ionica pripremljena za ve`bu na karti. Sto sa peskom
tako|e moè da se koristi.
- Karta odgovaraju}eg urbanog podru~ja, pokrivena pla-
stikom, koja pokazuje kancelarije i druge instalacije,
uklju~uju}i gradsku skup{tinu (kancelariju gradona~elni-
ka i slu`benika gradskog ve}a), policijsku stanicu, vatro-
gasce, puteve i ulice; komunalije (voda i kanalizacija,
elektri~na struja, gas, kablovska televizija i telefon), ci-
vilnu za{titu i klju~ne medicinske ustanove; grafoskop,
folije, markeri itd.
Materijal: - Kopija @enevskih konvencija i Dopunskih protokola, od-
govaraju}i nacionalni priru~nici, pravila slu`be i primen-
ljivi pravilnici;
243
4. Faze:
a) Priprema: Davanje doma}eg zadatka. Od u~esnika se moè zahteva-
ti da prou~e relevantne delove @enevskih konvencija i po-
sebno Dopunskog protokola I, unapred, pre ve`be.
b) Izvo|enje: Kad se u~esnici upoznaju sa scenarijem i prou~e kartu, de-
le se u radne grupe, tada se uvode u delove obu~avanja i
daju im se izabrana pitanja (zavisno od raspoloìvog vre-
mena) (30 minuta za uvod plus 90 minuta za razmatranje
i kona~no 60-90 minuta za diskusiju na osnovu postavlje-
nih pitanja).
c) Procena: Instruktor se moè odlu~iti da koristi pitanja, kviz, proce-
nu prezentacija, kratak test itd.
5. Scenario:
Va{ bataljon je neko vreme bio angaòvan u pripremi od-
brambenih poloàja i izvi|anju alternativnih dubinskih po-
loàja, za koje se predvi|a da }e biti kori{}eni za usposta-
vljanje jasne baze, sa koje }e rezervni elementi preduzeti
odlu~an protivnapad na neprijatelja, ako on probije od-
brambeni poloàj. Kao komandant bataljona, upravo ste
primili upozoravaju}u naredbu da svom zadatku dodate
jo{ jedan. Zahteva se da pripremite odbranu po naredbi na
alternativnom odbrambenom poloàju koji uklju~uje jugo-
isto~nu ivicu grada ALFAVILA. Odluka uklju~uje alterna-
tivni zadatak planu odbrane, koji je bio zasnovan na prije-
mu prethodnog nare|enja i li~nom pozivu komandanta
brigade koji je podvukao mogu}nost pretnje vazdu{nog
napada neprijatelja, koji bi trebalo da bude usmeren na ju-
`ni i jugoisto~ni deo grada. Komandant brigade je obja-
snio da je on normalno bio protiv da bude uhva}en u nase-
ljenom podru~ju, ali vidi malo alternativa tome. Podvukao
je da vi treba da koristite samo strukture na spoljnoj ivici
grada, po{to }e vam trebati dobar teren za udarnu snagu
pre i posle dodira.
6. Zadatak:
Biti spreman za zauzimanje i odbranu jugoisto~nog oboda
ALFAVILA protiv neprijateljskog vazdu{nog napada.
244
LISTA DOGA\AJA
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
PRIMER BROJ 5
1 Na osnovu scenarija i informacija na Radne grupe treba da pripreme Instruktor }e rasporediti H

karti, prou~ite takti~ku situaciju sa brifing koji }e odgovoriti na glavna pitanja i izabrati
grupom i podelite ih u radne grupe od postavljena pitanja. dopunska pitanja sa
2-4 u~esnika. Jedan u~esnik }e igrati ''Dopunske liste'', zavisno od
ulogu komandanta bataljona a ostali ciljeva ve`be i raspoloìvog
}e dobiti odgovaraju}a imenovanja, vremena.
kao operativni oficir itd.
2 Glavna razmatranja/pitanja: H + 15’
Sa~inite listu svih zadataka koje
normalno izvr{avaju agencije civilne
za{tite kojih moète da se setite.
3 Od vas se zahteva da uspostavite i Razmotrite na~ine povezivanja, H + 30’
245
odràvate kontakte sa civilnim vlastima odnosa i primenljivost:
unutar va{eg podru~ja operacija koje Ko? (gradona~elnik i savet,
uklju~uje ALFAVIL. odeljenja: policije; vatrogasaca;
Razmotrite: puteva i ulica; komunalija
- KO? (elektri~na energija, gas,
kablovska TV, telefon, voda i
- KAKO? kanalizacija); civilna za{tita.
- KADA? Kako? li~na poseta, oficir za
- ZA KOLIKO DUGO? vezu itd.
Kada? [to je pre mogu}e,
nakon preuzimanja podru~ja i
odgovornosti.
Za koliko dugo? Onoliko dugo
koliko vi kontroli{ete podru~je,
itd.
246
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
7 Prezentacije i diskusija H+75+12
PRIMER BROJ 5
0
8 ''Dopunska pitanja''. Uvod: Ova ''Dopunska pitanja'' H + 120’
Kao komandant bataljona podse}ate moè da postavi instruktor (Po
da je ve}ina informacija o agencijama klasi ili radnim grupama izboru,
civilne za{tite bila pokrivena kursom za posle njihovih prezentacija. dalja
osveàvanje znanja koji ste nedavno Alternativno, ona mogu biti diskusija)
imali vi i va{i oficiri. Okre}ete se va{im upu}ena direktno radnim
ljudima (koji su imenovani na odre|ene grupama u kontekstu uvoda
poloàje) i kaète da idete da se u drugoj koloni ove linije
sastanete sa civilnim vlastima u..... sati.
''Ovde je nekoliko pitanja na koja ja
247
li~no èlim odgovore i koja }e biti od
pomo}i komandiru civilne za{tite.
@elim da brzo pre|ete kroz va{e
bele`nice sa seminara, pogledate u
Protokol I i druge reference i
odgovorite na ova pitanja kako
najbolje moète.''
9 Organizacije civilne za{tite iz drugih H + 120’

dràva mogu da obezbe|uju pomo}
agencijama u dràvi koja je u sukobu.
Koje dràve mogu da pomaù?
Koju za{titu one o~ekuju da dobiju?
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
10 Mogu li vlasti civilne za{tite da H + 130’
zahtevaju pomo} od na{ih trupa?
Pod kojim uslovima se mogu
angaòvati vojni elementi?
11 Moè li osoblje civilne za{tite da nosi H + 140’
oru`je?
Pod kojim uslovima?
Da li postoje druga ograni~enja?
12 Pripadnici i jedinice oruànih snaga se H + 150’
mogu imenovati u organizacije civilne
za{tite i bi}e po{tovani i za{ti}eni.
- Kako oni mogu da ugroze ili izgube
248
tu za{titu?
- Kakav je njihov status ako budu
zarobljeni?
- Mogu li vojna vozila i oprema da
nose znak organizacije civilne
za{tite?
13 Kako se mogu identifikovati osoblje, H + 155’
zgrade i materijal civilne za{tite?
Kako se identifikuju civilna skloni{ta?
14 Instruktor: sumira, izvla~i zaklju~ke i H + 165’

bavi se zavr{nim pitanjima.
PRIMER BROJ 6
Tema ve`be: UPOTREBA BELE ZASTAVE

Borbena obuka na ure|enom poligonu
Ovaj primer pokazuje kako principi prava oruànih sukoba – upotreba bele zastave
– mogu da se integri{u u stacionarnu obuku, na primer, na garnizonskom poligonu
za obuku. On pretpostavlja da vod izvr{ava trosatnu stacionarnu obuku „Vod u od-
brani“. Komandir voda je odlu~io da jedan deo od 40 minuta treba da bude „Upotre-
ba bele zastave“. Vod moè da koristi ve} pripremljene poloàje za obuku, kao utvr-
|ene ta~ke.
1. Ciljevi:
Vod poznaje i primenjuje pravila prava oruànih sukoba – upotrebu bele zastave – u
kontekstu takti~ke situacije odbrane. Vojnici su uvereni da primena pravila ne}e {te-
titi vo|enju uspe{ne borbe u odbrani.
2. U~esnici:
Jedan pe{adijski vod od tri odeljenja, potpuno opremljen.

1 podoficir, komandir stanice, radio komunikacija na vozilu, crvene i zelene zasta-
ve, 1 pomo}nik.
1 terensko vozilo, 5 „neprijateljskih“ vojnika (na primer iz neprijateljskog {taba).
4. Faze:
a) Priprema:
Pripremljena dva poloàja za odbranu kao deo utvr|ene ta~ke. Pripremljeno
operativno nare|enje za vod sa neophodnim detaljima. Jedno terensko vozi-
lo sa dva neprijateljska vojnika ~eka na udaljenosti od 200 metara. Tri ne-
prijateljska vojnika, koja predstavljaju neprijateljski napad na ~etu, naoruà-
na automatskim oru`jem, pu{kama, ve`bovnom municijom, dimnim i eks-
plozivnim svetle}im bombama. Pomo}nik na poloàju, da koristi eksploziv-
ne svetle}e bombe radi imitacije neprijateljske artiljerijske vatre na sopstve-
ni poloàj.
249
b) Izvo|enje
- Na po~etku, 4 vojnika iz voda su na dva poloàja, komandir odeljenja je jedan
od njih. Ostatak odeljenja su posmatra~i, iza poloàja. Posle prve polovine ve-
`be, posmatra~i postaju u~esnici.
- Komandir stanice obja{njava scenario i izdaje nare|enje (samo neophodni de-
lovi). Neprijatelj zapo~inje napad. Posle napada komandir stanice odlu~uje da
ponovi ispravno pona{anje kao demonstraciju, ako to vreme dopu{ta. Glavni
principi se ponovo obja{njavaju.
c) Ocena:
1. Da li su nare|enja podoficira odgovaraju}a, da li je on izvestio komandira vo-
da?
2. Da li su nare|ene i po{tovane sve mere predostro`nosti u pogledu bezbedno-
sti?
3. Da li su se vojnici pona{ali na ispravan na~in i disciplinovano, izvr{avaju}i
svoj zadatak i primenjuju}i pravila prava oruànih sukoba?
4. Da li su preduzete sve mere da se neprijatelj spre~i da prikuplja obave{tajne
podatke?
250
LISTA DOGA\AJA
Broj DOGA\AJ OÊKIVANA ZAPA@ANJA/ VREME
AKCIJA/REAKCIJA UPUTSTVA
PRIMER BROJ 6
1 Neprijateljski napadi na utvr|enu Pona{anje u skladu sa takti~kom Pomo}nik izaziva ''neprijateljsku H

ta~ku, izve{taji od suseda; neprijateljski doktrinom. vatru''
napad odbijen
2 Jedno neprijateljsko terensko vozilo Komandir odeljenja nare|uje H + 5’
prilazi sa velikom vidljivom belom obustavu vatre, informi{e
zastavom. komandira voda, susede.
3 Terensko vozilo se zaustavlja 100 - Komandir odeljenja ispaljuje Neprijatelj koristi belu zastavu H + 10’
metara ispred poloàja, jedan vojnik upozoravaju}i hitac. za sakupljanje obave{tajnih
izlazi, osmatra utvr|enu ta~ku - Terensko vozilo brzo nestaje. podataka, mere da se to
dvogledom. odmah spre~i, zloupotreba bele
- Izve{taj komandiru voda, zastave.
251
upozorenje susedima.
4 Ponovljen neprijateljski napad. Odbrana saglasno takti~koj Komandir stanice opisuje H + 12’
doktrini neprijateljski napad, te{ke
gubitke neprijatelja
5 Dva neprijateljska vojnika prilaze sa Komandir odeljenja nare|uje Vojnici obustavljaju vatru, H + 15’
belom zastavom obustavu vatre, izve{tava osmatraju, spremni da ponovo
komandira voda, komandir voda otvore vatru
je ranjen, nema odgovora
6 Dva neprijateljska vojnika su 30 metara Komandir stanice ih upu}uje na H + 20’

ispred poloàja posebno mesto, da bi bili
pretreseni i povezane im o~i.
Broj DOGA\AJ OÊKIVANA ZAPA@ANJA/ VREME
AKCIJA/REAKCIJA UPUTSTVA
7 Dva ~oveka napu{taju svoj poloàj ''Mi }emo ih razoruàti i Vojnici ne napu{taju svoj
pretresti.'' poloàj, jer postoji opasnost
Komandir stanice nare|uje: ''Ne unakrsne vatre sa susednih
pokre}ite se, ostanite u zaklonu.'' neprijateljskih poloàja
8 Neprijateljska automatska paljba, Odeljenje ponovo otvara vatru,
jedan ~ovek je pogo|en. prva pomo}.
Neprijateljska vatra prestaje Komandir stanice nare|uje da se
obustavi vatra.
9 Dva neprijateljska vojnika su na Komandir stanice nare|uje da se Vojnici osmatraju, spremni za H + 30’
poloàju. pretresu i da im se poveù o~i. ponovno otvaranje vatre.
Oni kaù da njihov komandir Jedan vojnik pretresa, jedan
zahteva pregovore o lokalnom
252
posmatra neprijateljske vojnike.
prekidu vatre radi sakupljanja
ranjenih i mrtvih.
Oni zahtevaju da dobiju terensko Odbijeno
vozilo da se odmah vrate nazad.
Komandir odeljenja izve{tava
zamenika komandira voda
10 Dva neprijateljska vojnika su odvedena Po{tujte belu zastavu!

u {tab.
11 Komandir stanice ponavlja zna~aj H + 35’
pravila prava oruànih sukoba.
Kraj obuke H + 40’

PRIMER BROJ 7
Tema ve`be: PLANIRANJE I IZVO\ENJE NAPADA

(Takti~ka obuka uz upotrebu stola sa peskom)
1. Ciljevi:
U~esnici poznaju principe prava oruànih sukoba za planiranje i vo|enje operacije
u napadu, na nivou bataljona, u okviru napada brigade. Oni automatski integri{u
principe u proces dono{enja odluke, operativne planove, nare|enja i kontrolu borbe.
Osnovna je nacionalna takti~ka doktrina.
2. U~esnici:
Oficiri ~eta iz bataljona. Oni su ve} imali obuku iz svoje takti~ke doktrine
„izvo|enje napada“ i imaju osnovna znanja o principima prava oruànih sukoba ko-
ji se odnose na napad.

- Jedan sto sa peskom sa: otvorenim terenom, dolinama, {umama, selima, gradovi-
ma, industrijskim podru~jem, brdovitim terenom, rekom/rekama, jezerom/jezeri-
ma, morskom obalom (ako odgovara stvarnoj situaciji), transportnom mreòm,
prema regionalnim uslovima na terenu, zamkom, branom, bolnicom, verskom
zgradom/zgradama...
- Oprema za obuku na stolu sa peskom za nivo bataljona. Pripremljeni znaci predvi-
|eni pravom oruànih sukoba.
4. Faze:
a) Priprema:
Nije neophodna posebna priprema. Normalna priprema za izvo|enje takti~ke
obuke „napad“ u zatvorenom prostoru, uz kori{}enje stola sa peskom.
b) Izvo|enje:
Preporu~uje se da komandant/instruktor izvodi uobi~ajenu takti~ku obuku „na-
pad“ i u toku nje konfrontira oficire sa posebnim pitanjima prava oruànih suko-
ba koji se odnose na osnovne principe sa onima koji se odnose na napad. Princi-
pi prava oruànih sukoba postaju sastavni deo takti~ke obuke.
253
c) Ocena:
Treba da se obezbedi ocena posle svakog doga|aja na koji se primenjuje pravo
oruànih sukoba. Komandant/instruktor podvla~i i ponavlja „nau~ene lekcije“.
Slabe ta~ke se mogu sumirati na kraju perioda obuke, za ponavljanje u slede}oj
mogu}oj aktivnosti obuke.
5. Osnovna dokumenta:
• Scenario: - Bataljon u sastavu brigade je u rejonu okupljanja, pripre-
maju}i se za napad.
- Komandant i osoblje bataljona je prou~ilo operativno na-
re|enje brigade. Slede}i doga|aji se mogu integrisati u
proces planiranja i izvo|enja napada (primeri)
254
LISTA DOGA\AJA
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
PRIMER BROJ 7
1 Planiranje:
H
[tabni oficir: ''Mi ne znamo ni{ta o Neophodne su odgovaraju}e Drugi principi sakupljanja
situaciji u gradu A. Je li on branjen? informacije o neprijatelju i informacija se mogu
Predlaèm izvi|a~ke patrole. okolini. pomenuti i objasniti.
Upotrebimo neprijateljske uniforme, - Koncentracija civilnog
tako da imaju bolje {anse da preìve.'' stanovni{tva. Zabranjena upotreba
- priroda naseljenog podru~ja. zastava, znakova ili
- va`ni civilni objekti uniformi neprijatelja, dok
se u~estvuje u borbi!
Obezbe|enje informacija — da,
ali ne u neprijateljskim
uniformama.
255
2 Jedan oficir: ''Ju`ne ivice grada B su - Ne, napad moè biti usmeren Ovde se mogu diskutovati H+
verovatno branjene. U severnom delu samo protiv posebnog vojnog principi:
bi mogao da bude komandni poloàj. cilja. - vojne potrebe
Dozvolite nam da na grad - Zabranjen je napad ne samo - proporcionalnosti
koncentri{emo vatru ~itavog na pojedina~ni vojni cilj nego i - izbora ciljeva
artiljerijskog diviziona. Mogu}e civilno na grupu jasno odvojenih - upozoravanja
stanovni{tvo }e biti evakuisano.'' vojnih ciljeva u gradu u kome
je koncentracija civilnih lica
i/ili civilnih objekata.
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
3 [tabni oficir: '' Da li je stvarno va`no da Mogu} je izbor izme|u Diskutovati vojnu potrebu- H+
se napadne grad B? Jo{ postoji i nekoliko ciljeva: logisti~ki.
mnogo izbeglica, za{to ga ne - odabrati onaj koji izaziva
obi|emo?'' najmanje opasnosti za civilna
Logisti~ki oficir: ''Ne, za sigurno, mi lica i objekte
}emo napasti; nama treba kontrola - odabrati pravac i trenutak
grada iz logisti~kih razloga.'' napada da se ograni~e civilni
gubici i {teta.
4 [tabni oficir: Mi smo upravo dobili Nebranjena mesta mogu da se Ovde moè da se H+
informaciju iz brigade da je neprijatelj uspostave jednostranom diskutuje predmet
proglasio grad C kao ''nebranjeno deklaracijom. Svaka vojna ''za{ti}enih zona''
mesto''. aktivnost mora da prestane.
Ali, vazdu{no izvi|anje jasno pokazuje U suprotnom, ono moè da
256
da oni nastavljaju da pripremaju bude napadnuto.
odbrambene poloàje. Mi treba da se
pripremimo za napad.''
5 Izvo|enje H+
Tokom napada komandant bataljona Ne napadati obeleèni kulturni Znaci i principi
dobija izve{taj od komandira ~ete: objekt. ''kulturni objekti''
''Ispred nas, veliki manastir, obeleèn Gubitak izuze}a od napada je Treba razmatrati
nepoznatim plavo-belim znakom. Te{ka mogu} u slu~aju imperativne ''op{tu za{titu''
antitenkovska raketa iz severnog dela, vojne potrebe. ''specijalnu za{titu''
te{ka automatska paljba. Potrebna ''poja~anu za{titu''
artiljerijska podr{ka, hitno, gde je Dopu{ten je napad, ali samo
planirana vazdu{na podr{ka?'' onih delova koji su branjeni,
odgovaraju}im sredstvima
(oru`jima sa direktno
usmerenom vatrom.
PRIMER BROJ 7
257
PRIMER BROJ 8
Tema ve`be: ZASEDA, TRETMAN ZAROBLJENIH NEPRI-

JATELJA U IZOLOVANIM OPERACIJAMA
Ve`ba na terenu, nivo odeljenja ili kao deo borbene
obuke na poligonu
1. Ciljevi:
Odeljenje zna i primenjuje pravila prava oruànih sukoba, tretira zarobljene nepri-
jatelje korektno, u situaciji kad odeljenje deluje izolovano tokom izvi|a~kog zadat-
ka.
2. U~esnici:
Jedno odeljenje borbenih trupa, potpuno opremljeno za izvi|a~ke zadatke.

Jedna neprijateljska izvi|a~ka patrola od 5 vojnika, radio-komunikacija sa vo|om
neprijateljske patrole. Jedan neprijateljski automatski poloàj.
4. Faze:
a) Pripreme:
Pripremljen je izvi|a~ki zadatak za izvi|a~ku patrolu, saglasno nacionalnoj
takti~koj doktrini.
b) Izvo|enje:
Izdata operativna nare|enja, pripremne aktivnosti odeljenja; izvi|a~ka patrola
susre}e neprijateljsku izvi|a~ku patrolu; zaseda; tretman zarobljenih neprijatelja.
c) Ocena:
Ocena i obja{njenja posle svakog doga|aja. Ponavljanje faza ako vreme dozvol-
java.
5. Scenario:
Sopstvene trupe u produènoj operaciji. êta je pripremila odbrambeni poloàj u
podru~ju.
Izgubljen je kontakt sa neprijateljem. Komandir ~ete èli da zna da li je podru~je
izme|u .... i .... slobodno od neprijatelja. Ako je mogu}e, kontakt sa neprijateljem
mora da bude uspostavljen. Broj i vrsta neprijateljskih trupa u podru~ju.
258
LISTA DOGA\AJA
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
PRIMER BROJ 8
1 Operativno nare|enje komandiru Operativno nare|enje Uklju~uju}i precizne instrukcije H

odeljenja pot~injenima, poslednja provera o pona{anju, na primer zahtev
opreme. za sredstva za evakuaciju,
zadràvanje uslova dok ne
postane mogu}a evakuacija,
tretman zarobljenih neprijatelja
u slu~aju izolovane operacije i
ako evakuacija nije mogu}a ili
je te{ka.
259
2 Pokret prema cilju Brzina, bez galame, kamuflirani H + 30’
pokreti, izbegavanje kontakata
sa civilima.
3 Komandir odeljenja osmatra - Odluka: zaseda. - Uklju~uju}i puteve izvla~enja H + 35’

neprijateljsku izvi|a~ku patrolu, 200 - Nare|enja izdata, izve{taj i ta~ku sastanka posle
m, koja se kre}e prema njihovoj komandiru ~ete. napada. H + 50’
lokaciji, kontakt neizbeàn. - Put za evakuaciju za
Odeljenje se kre}e prema svojim ranjenike i gubitke treba da
poloàjima. se pre-planira.
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
4 Pojavljuje se pet neprijateljskih Simultano otvaranje vatre iz svih Element iznena|enja mora da H + 55’
vojnika oru`ja se iskoristi
5 - Dva neprijateljska vojnika su - Odeljenje osigurava podru~je. H + 70’
ubijena, dva su ranjena, jedan se Prva pomo} ranjenicima.
predao. - Izve{taj komandiru ~ete, ali
- Jedan vojnik iz odeljenja je ranjen radio kontakt nije mogu}.
u grudi. - Ispitivanje ratnih zarobljenika. On nije obavezan da daje
informaciju o takti~koj situaciji.
Pona{anje ispravno
6 - Diskusija unutar odeljenja: {ta da H + 75’

se radi sa ratnim zarobljenicima i
sa dva neprijateljska vojnika? Komandir odeljenja: Objasnite takti~ku situaciju,
260
- Jedan od predloga je da se ubiju '' Ni pod kojim uslovima se ne izolovana operacija
sva trojica, po{to nema mogu ubiti zarobljeni neprijatelji
mogu}nosti za evakuaciju. ili ratni zarobljenici.''
7 Neprijateljska automatska paljba na - Uzvra}anje vatre, pokret prema - Izvodi ratne zarobljenike i H + 80’
poloàj, neprijateljski napadi. alternativnom poloàju. ranjenike iz opasne zone.
Broj DOGA\AJ VREME
REAKCIJA UPUTSTVA
- Komandir odeljenja odlu~uje: Predostro`nosti koje treba da H + 90’
da ih oslobodi, da se brzo se preduzmu:
PRIMER BROJ 8
premesti na drugo podru~je, da - za sopstvenu sigurnost

uspostavi kontakt sa ~etom. - za sigurnost oslobo|enih
(prva pomo}, voda, hrana,
signalna sredstva za
identifikaciju lokacije).
261
DEO D
DODACI
263
264
RE^NIK POJMOVA
DEO D
RE^NIK POJMOVA
I Abecedna lista ugovora prava oruànih sukoba

1. DP I – Dopunski protokol uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949, o za{ti-
ti `rtava me|unarodnih oruànih sukoba od 8. juna 1977.
2. DP II – Dopunski protokol uz @enevske konvencije od 12. avgusta 1949, o za{ti-
ti `rtava neme|unarodnih oruànih sukoba, od 8. juna 1977.
3. ENMOD Konvencija 1977. – Konvencija o zabrani vojne ili bilo koje druge ne-
prijateljske upotrebe tehnika za modifikaciju prirodne okoline, od 18. maja 1977.
4. Ha{ka deklaracija o projektilima koji se {ire od 1899. – Ha{ka konvencija o
zabrani projektila koji se {ire ili rasprskavaju u ljudskom telu, od 29. jula 1899.
5. Ha{ka konvencija o kulturnim dobrima od 1954. – Ha{ka konvencija o za{titi
kulturnih dobara u slu~aju oruànog sukoba, od 14. maja 1954.
6. Ha{ki pravilnik od 1907. – Pravilnik o zakonima i obi~ajima rata na kopnu (uz
IV Ha{ku konvenciju), od 1907.
7. Konvencija o biolo{kom oru`ju 1972. – Konvencija o zabrani razvoja, proiz-
vodnje i skladi{tenja bakteriolo{kog (biolo{kog) i otrovnog oru`ja i o njihovom
uni{tavanju, od 10. aprila 1972.
8. Konvencija o bezbednosti od 1994. – Konvencija o bezbednosti Ujedinjenih na-
cija i pridruènog osoblja, od 2. decembra 1994.
9. Konvencija o hemijskom oru`ju 1993. – Konvencija o zabrani razvoja, proiz-
vodnje, skladi{tenja i upotrebe hemijskog oru`ja i o njegovom uni{tavanju, od 13.
januara 1993.
10. Konvencija o minama od 1997. – Konvencija o zabrani upotrebe, skladi{tenja,
proizvodnje i transfera antipersonalnih mina i o njihovom uni{tavanju, od 18.
septembra 1997.
11. Konvencija o neutralnosti od 1907. – V Ha{ka konvencija o po{tovanju prava
i du`nosti neutralnih sila i lica u slu~aju rata na kopnu, od 1907.
12. Konvencija o pomorskoj neutralnosti od 1907. – XIII Ha{ka konvencija o pra-
vima i du`nostima neutralnih dràva u pomorskom ratu, od 1907.
13. Konvencija o privilegijama od 1946. – Konvencija o privilegijama i imuniteti-
ma Ujedinjenih nacija, od 13. februara 1946.
265
14. Me|unarodna povelja o gra|anskim i politi~kim pravima od 1946. – Doda-

tak 2 uz Rezoluciju Generalne skup{tine Ujedinjenih nacija od 16. decembra
1946.
15. Konvencija o oru`jima od 1980. Konvencija o zabranama ili ograni~enjima
upotrebe odre|enih oru`ja za koje se smatra da nanose suvi{ne povrede i imaju
nediskriminisano dejstvo, od 10. oktobra 1980.
16. Petrogradska deklaracija od 1868. – Petrogradska deklaracija o odricanju od
upotrebe, u vreme rata, eksplozivnih projektila lak{ih od 400 grama, od 11. de-
cembra 1868.
17. Povelja UN od 1945. – Povelja Ujedinjenih nacija, stupila na snagu 24. oktobra
1945.
18. Protokol o fragmentima 1980. – Protokol o fragmentima koji ne mogu da se
otkriju (Protokol I uz Konvenciju o oru`ju od 1980).
19. Protokol o laserima od 1995. – Dopunski protokol o laserskim oru`jima za
oslepljivanje, od 12. oktobra 1995. (IV protokol uz Konvenciju o oru`jima od
1980).
20. Protokol o minama od 1996. – Izmenjeni i dopunjeni protokol o zabranama i
ograni~enjima upotrebe mina, mina iznena|enja i drugih sredstava (Protokol II
uz Konvenciju o oru`jima od 1980).
21. Protokol o zapaljivom oru`ju od 1980. – Protokol o zabranama i ograni~enji-
ma upotrebe zapaljivog oru`ja (Protokol III uz Konvenciju o oru`ju od 1980).
22. @enevski protokol o gasovima 1925. – @enevski protokol o zabrani upotrebe u
ratu zagu{ljivih, otrovnih ili drugih gasova i bakteriolo{kih metoda ratovanja, od
17. juna 1925.
23. @K I – @enevska konvencija za pobolj{anje poloàja ranjenika i bolesnika u oru-
ànim snagama, od 12. avgusta 1949.
24. @K II – @enevska konvencija za pobolj{anje poloàj ranjenika, bolesnika i bro-
dolomnika u oruànim sukobima na moru, od 12. avgusta 1949.
25. III @K III – @enevska konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima, od 12.
avgusta 1949.
26. @K IV – @enevska konvencija o za{titi gra|anskih lica u ratu, od 12. avgusta
1949.
266
RE^NIK POJMOVA
II Drugi pravni izvori

1. Priru~nik iz San Rema – L.Doswald- Beck (prire|.), Priru~nik iz San Rema o
me|unarodnom pravu primenljivom u oruànom sukobu na moru, Me|una-
rodni institut za humanitarno pravo, Cambridge University Press, 1995.
III Definicije i za{titni znaci

(Vidi Deo A, poglavlje 9)
1. Bela zastava se koristi da pokaè nameru da se ko-

municira sa neprijateljem.
1.1. Komunikacija sa neprijateljem moè da bude neophodna da se dogovori pre-
kid vatre da bi se ranjenici sakupili, da bi se ratni zarobljenici zamenili ili
obezbedio siguran prolaz snabdevanja ili zaklju~io sporazum o mirovnim sna-
gama. Bela zastava se tako|e ~esto koristi da pokaè nameru predaje ili da po-
kaè da su oni koji viju zastavu miroljubivi i nemaju nameru da se angaùju
u neprijateljstvima.
Bolni~ke zone i mesta

2. Podru~ja na kojima se ne vodi borba, ustanovljena za le~enje i za{titu ra-
njenika i bolesnika oruànih snaga i sanitetskog osoblja.1
Borci
3. Pripadnici oruànih snaga strane u sukobu (osim sanitetskog i verskog
osoblja) su borci.2
3.1. Samo borci imaju pravo da u~estvuju u borbi. Ako, u me|unarodnom oruà-
nom sukobu, oni budu zarobljeni, moraju biti tretirani kao ratni zarobljenici.
Civili koji u~estvuju u borbi gube svoj status za{ti}enih lica.
Brodolomnici
4. Lica, bilo vojna bilo civilna, koja su u opasnosti na moru ili drugim vodama,
kao rezultat nesre}e koja je zadesila njih ili brod ili vazduhoplov na kome su
bili ukrcani i koja se uzdràvaju od bilo kakvih akata neprijateljstva.3
1 @K I, ~lan 23.
3 DP I, ~lan 8.
267
Civilna za{tita
(Vidi Deo A, poglavlje 9)
5. Ovaj znak se koristi da se identifikuje lokalno osoblje i oprema koji obez-
be|uju pomo} civilima tokom rata, kroz obezbe|ivanje skloni{ta od va-
zdu{nog napada, slu`bi za vanredna stanja i spasavanja, uklju~uju}i bor-
bu protiv poàra, sahranjivanje, dekontaminaciju i javni red.4
Civili
6. Civil je bilo koje lice koje ne pripada ni jednoj od kategorija lica navede-
nih u ~lanu 4 A (1), (2), (3) i (6) @enevske konvencije o postupanju sa rat-
nim zarobljenicima i ~lanu 43. Dopunskog protokola I.5
6.1. Te kategorije koje nisu civilno stanovni{tvo su: pripadnici oruànih snaga
strane u sukobu, uklju~uju}i organizovane milicije i dobrovolja~ke korpuse, i
stanovni{tvo koje se spontano digne na ustanak da se odupre invaziji, a nije
imalo vremena da se formira u organizovane oruàne snage. U osnovi, civil je
lice koje nije pripadnik oruànih snaga strane u sukobu.
Civilni objekti
7. Civilni objekti su svi objekti koji nisu vojni ciljevi.6
7.1. To su materijali, objekti i strukture koje koristi civilno stanovni{tvo, kao {to
su ku}e, {kole, prodavnice i trgovine, poslovni objekti, crkve, putni~ki vozo-
vi, tramvaji, autobusi i druga nevojna vozila, rezervoari i ure|aji za vodu ili
instalacije za otpad, farme stoke i proizvodnju i skladi{ta hrane.
Civilno stanovni{tvo
8. Civilno stanovni{tvo se sastoji od svih lica koja su civili. Prisustvo poje-
dinaca koji ne potpadaju pod definiciju civila uz civilno stanovni{tvo, ne
li{ava to stanovni{tvo njegovog civilnog karaktera.7
Demilitarizovane zone
9. Podru~ja na kojima se ne vodi borba, obi~no gradovi i mesta, iz kojih su,
prema sporazumu izme|u strana, uklonjeni vojno osoblje i oprema i pre-
stale su druge vojne aktivnosti, da bi se oni za{titili od napada.8
4 Potpunija definicija civilne zaštite je u DP I, ~lan 61.

8 DP I, ~lan 60.
268
RE^NIK POJMOVA
9.1. Njih neprijatelj ne moè da okupira ili da ih na drugi na~in koristi za vojne
svrhe, tako da se one, verovatno, uspostavljaju u pozadini
Kulturna dobra
Ha{ki pravilnik od 1907, ~lan 27.
10. Zgrade posve}ene religiji, umetnosti, nauci i za dobrotvorne svrhe i isto-
rijski spomenici.
Konvencija o za{titi kulturnih dobara, ~lan 1.
(vidi Deo A, poglavlje 9)
a. Pokretna ili nepokretna dobra od ve}eg zna~aja za kulturno nasle|e
svih ljudi, kao {to su spomenici arhitekture, umetnosti ili istorije, bilo
verske ili sekularne; arheolo{ka mesta; grupe zgrada koje, kao celina,
imaju istorijski ili umetni~ki zna~aj; umetni~ka dela; rukopisi, knjige
ili drugi objekti umetni~kog, arheolo{kog ili istorijskog karaktera;
kao i nau~ne zbirke i va`ne zbirke knjiga ili arhive ili reprodukcije na-
pred navedenih dela;
b. zgrade namenjene ~uvanju ili izlaganju kulturnih dobara, kao {to su
muzeji, velike biblioteke ili depoziti arhiva, i skloni{ta namenjena za
sme{taj kulturnih dobara u slu~aju oruànog sukoba;
c. centri koji sadrè veliku koli~inu kulturnih dobara.
Dopunski protokol I, ~lan 53.
Istorijski spomenici, umetni~ka dela ili mesta za molitvu koja predsta-
vljaju kulturno ili duhovno nasle|e naroda.
Kontrabanda
11. Roba na neutralnim trgova~kim brodovima ili civilnim vazduhoplovima
za koju se sumnja da je namenjena upotrebi u oruànom sukobu, a upu-
}ena je na teritoriju pod kontrolom neprijatelja. 9
Mine iznena|enja
12. Mina iznena|enja je bilo koje sredstvo ili materijal, koje je namenjeno,
konstruisano ili prilago|eno da ubije ili povredi i ~ije je funkcionisanje
neo~ekivano, kad lice dotakne ili pristupi objektu koji je naizgled beza-
zlen ili kad izvr{ava jasno sigurnu radnju.10

10 Protokol o minama, ~lan 2. stav 4.
269
Minirana podru~ja
13. Znak narandàstog trougla ili kvadrata sa natpisom MINE koristi se za
obeleàvanje minskih polja i miniranih podru~ja, da bi se osigurala nji-
hova vidljivost i prepoznavanje od civilnog stanovni{tva.11
Mirovne operacije
14. Za svrhe ovog priru~nika, mirovne operacije su one u kojima se oruàne
snage raspore|uju u podru~ju u kome je oruàni sukob u toku ili se vo-
dio, u kom slu~aju one treba da pomognu povratak mira ili da olak{aju
patnje rata.
Mogu}e
15. Mogu}e zna~i ono {to je prakti~no ili prakti~no mogu}e da se uzmu u ob-
zir sve okolnosti koje vladaju u to vreme, uklju~uju}i humanitarna i voj-
na razmatranja.12
Napad
16. Napad je akt primene sile protiv neprijatelja, bilo u napadu ili u odbra-
ni.13
Nebranjena mesta
17. Mesta koja su ostavljena nebranjena da bi se za{titila ona i njihovo sta-
novni{tvo od o{te}enja i povrede.14
17.1. U njima moè da bude nevojno osoblje i oprema ili da se sprovode nevojne
aktivnosti. Ona se uspostavljaju jednostranom deklaracijom (ali mogu da bu-
du podvrgnute kasnijem sporazumu izme|u strana) i ne mogu biti napadana.
Ona su sli~na demilitarizovanim zonama, osim {to su otvorena za okupaciju i
neprijateljske snage mogu da u|u u njih i preuzmu ih, {to }e biti verovatno u
zoni dodira. Nekad se ona nazivaju otvorenim gradovima.
Nediskriminatorni napadi
18. Nediskriminatorni napadi su oni koji:
a. nisu usmereni na poseban vojni cilj;
11 Protokol o minama, tehni~ki aneks, ta~ka 4.
12 Protokol o minama, ~lan 3. stav 10.
13 DP I, ~lan 49. stav 1
14 DP I, ~lan 59.
270
RE^NIK POJMOVA
b. u kojima se primenjuju sredstva ili na~ini ratovanja koji ne mogu biti

usmereni na poseban vojni cilj; i
c. u kojima se primenjuju na~ini i sredstva ratovanja koji se ne mogu
ograni~iti prema zahtevima Dopunskog protokola I;
a koji su prema posledicama, u svakom slu~aju, takve prirode da poga-
|aju vojne ciljeve i civile ili civilne objekte bez razlikovanja.15
Neutralizovane zone
19. Podru~ja na kojima se ne vodi borba, stvorena sporazumom izme|u stra-
na u sukobu, da bi se za{titili ranjenici i bolesnici, borci i civili, a tako|e
i civili koji ne u~estvuju u neprijateljstvima i ne izvr{avaju poslove vojne
prirode.16
Neutralno lice
20. Neutralno lice je dràvljanin dràve koja ne u~estvuje u oruànom suko-
bu, koje ne izvr{ava neprijateljske akte protiv zara}enih strana i koje ne
izvr{ava akte u korist zara}enih strana.17
Okupacija
21. Teritorija se smatra okupiranom kad je stvarno stavljena pod vlast ne-
prijateljske vojske. Okupacija se prostire samo na teritoriji gde je takva
vlast stvarno uspostavljena i moè da se vr{i.18
21.1. Ovaj oblik okupacije se ponekad naziva „ratna okupacija“.
Opasne sile
22. Ovaj znak identifikuje gra|evine ili mesta koja sadrè opasne sile, na pri-
mer, brane, nasipe i nuklearne stanice za proizvodnju struje.19
Oruàne snage
23. Oruàne snage u sukobu se sastoje od svih organizovanih oruànih sna-
ga, grupa i jedinica koje su pod komandom te strane u sukobu koja je od-
govorna za svoje pot~injene, ~ak i kad je strana u sukobu predstavljena

16 @K IV, ~lan 15.
17 Konvencija o neutralnosti, ~l. 16. i 17.
18 Haški pravilnik, ~lan 42.
19 DP I, ~lan 56.
271
vladom ili vla{}u koju ne priznaje protivni~ka strana. Takve oruàne sna-
ge su podvrgnute internom sistemu discipline koji, izme|u ostalog, po{tu-
je pravila me|unarodnog prava primenljivog u oruànom sukobu.20
23.1. Definicija je dovoljno {iroka da pokrije neregularne kao i regularne oruàne
snage, pod uslovom da se po{tuje kriterijum odgovornosti i discipline.
Per fidija
24. Perfidija se defini{e kao akt pozivanja na poverenje neprijatelja, da se
navede da veruje da je ovla{}en, ili obavezan da dozvoli za{titu po pravi-
lima me|unarodnog humanitarnog prava primenljivog u oruànom su-
kobu, sa namerom da se izigra to poverenje.21
Pla}enici
25. Pla}enik je lice koje:
a. je posebno regrutovano lokalno ili u inostranstvu da se bori u oruà-
nom sukobu,
b. stvarno direktno u~estvuje u neprijateljstvima,
c. motivisano je da u neprijateljstvima u~estvuje èljom za privatnom do-
biti,
d. strana u sukobu, ili u njeno ime, mu je obe}ala materijalnu naknadu
bitno ve}u od one koja se nudi ili pla}a borcima istog ranga i funkcija
u oruànim snagama te strane,
e. nema dràvljanstvo strane u sukobu,
f. nije stanovnik teritorije koju kontroli{e strana u sukobu,
g. nije pripadnik oruànih snaga strane u sukobu, i
h. nije ga uputila strana koja nije strana u sukobu, na slu`benu du`nost
kao pripadnika sopstvenih oruànih snaga.22
Proporcionalnost
26. Napad treba da bude otkazan ili obustavljen ako postane jasno da se od
napada moè o~ekivati da izazove slu~ajne gubitke civilnih ìvota, povre-
de civila, o{te}enja civilnih objekata, ili kombinaciju svega toga, ako bi to
bilo nesrazmerno u odnosu na konkretnu i direktnu vojnu prednost koja
se predvi|a.23
22 DP I, ~lan 47.
23 DP I, ~lan 57. stav 2(b).
272
RE^NIK POJMOVA
26.1. Takav napad se tako|e ozna~ava i kao nediskriminatorni napad.24
Ranjenici i bolesnici
27. Ranjenici i bolesnici su lica, vojna ili civilna, kojima, zbog ranjavanja, bo-
lesti ili drugog fizi~kog ili mentalnog problema ili nesposobnosti, treba me-
dicinska pomo} ili nega i uzdràvaju se od bilo kog akta neprijateljstva.25
Ratna lukavstva
28. Ratna lukavstva su akti koji su usmereni da zavaraju neprijatelja ili da ga
navedu da deluje lakoumno, ali na na~in na koji se ne povre|uje me|una-
rodno pravo primenljivo u oruànom sukobu i koji nije perfidan, po{to se
ne poziva na poverenje protivnika u pogledu za{tite prema pravu.26
Ratni zarobljenik
29. Lice koje je, u me|unarodnom oruànom sukobu, zarobljeno ili se pre-
dalo a koje je neprijateljski borac (uklju~uju}i u~esnika „pokreta masa“)
ili civile koji su pridruèni oruànim snagama (kao {to su ratni dopisni-
ci, snabdeva~i po ugovoru ili pripadnici radnih jedinica ili socijalnih slu-
`bi), osim sanitetskog i verskog osoblja.27
29.1. Za obeleàvanje logora ratnih zarobljenika mogu da se koriste PW ili PG.
Ratni zlo~in
30. Bilo koja ozbiljna povreda prava i obi~aja ratovanja.
30.1. Te{ke povrede koje su ranije navedene su tako|e i ratni zlo~ini.28 Statut Me-
|unarodnog krivi~nog suda navodi ratne zlo~ine koji spadaju u jurisdikciju
tog suda. Ta lista je prikazana u Dodatku A ovog re~nika.
Sanitetske jedinice
31. Sanitetske jedinice su ustanove i druge jedinice, vojne ili civilne, organi-
zovane za sanitetske svrhe, naime, za traènje, sakupljanje, transport, di-
jagnosticiranje ili le~enje – uklju~uju}i prvu pomo} - ranjenika, bolesni-
ka i brodolomnika, ili za spre~avanje bolesti.29
24 DP I, ~lan 51. stav 5 (b)

25 DP I, ~lan 8 (a)
27 @K III, ~lan 4. Definicija, u nekim slu~ajevima, obuhvata mornare trgova~ke mornarice i posade civil-
nih vazduhoplova.
29 DP I, ~lan 8.
273
31.1. Pojam uklju~uje bolnice, centre za transfuziju krvi, sanitetske depoe i sanitet-
ska i farmakolo{ka skladi{ta sanitetskih jedinica. Sanitetske jedinice mogu da
budu stacionarne ili pokretne, stalne ili privremene.
Sanitetsko osoblje
32. Lica, bilo vojna ili civilna, koja je strana u sukobu odredila, isklju~ivo, za
sanitetske svrhe.30
32.1. Sanitetske svrhe uklju~uju upravljanje sanitetskim jedinicama ili upravljanje
ili operacije sanitetskih transporta. Ako bude zarobljeno, sanitetsko lice ne
predstavlja ratne zarobljenike, ali je ovla{}eno na takav tretman, ako je zadr-
àno da izvr{ava sanitetske du`nosti.
32.2. Stalno sanitetsko osoblje je ono koje je isklju~ivo angaòvano u sakuplja-
nju, transportu ili le~enju ranjenika i bolesnika ili u spre~avanju bole-
sti.31
32.3. Pomo}no sanitetsko osoblje su privremeni bolni~ari, sestre, nosa~i nosila
ili voza~i, obi~no osoblje borbenih jedinica koje ima neku sanitetsku obu-
ku ili obuku prve pomo}i, ali za koje su sanitetske du`nosti druga aktiv-
nost.32
Sanitetski transporti
33. Sanitetski transport je prevoz kopnom, vodom ili vazduhom ranjenika,
bolesnika, brodolomnika, sanitetskog osoblja, verskog osoblja, sanitetske
opreme ili potro{nih sredstava.33
Sanitetski vazduhoplov
34. Sanitetski vazduhoplovi su vazduhoplovi, bilo vojni ili civilni, stalno ili
privremeno isklju~ivo namenjeni za sanitetski transport i pod kontrolom
kompetentne vlasti strane u sukobu.34
Sila za{titnica
35. Neutralna ili druga dràva koja nije strana u sukobu, koju odredi jedna
strana u sukobu, a protivni~ka strana je prihvati, a koja se saglasi da iz-
vr{ava funkcije odre|ene za silu za{titnicu po @enevskim konvencijama
od 1949. i I Dopunskom protokolu od 1977.35
30 DP I, ~lan 8.
31 @K I, ~lan 24; DP I, ~l. 8. i 9.
32 @K I, ~lan 25.
33 @K I, ~lan 35; DP I, ~lan 8.
34 DP I, ~lan 8. stav (g) i (j).
35 @K I, ~lan 2(c)
274
RE^NIK POJMOVA
35.1. Sila za{titnica osigurava da se po{tuju prava predvi|ena pravom oruànih su-
koba prema dràvi za koju deluje (i njenim dràvljanima).
[pijuni
36. Lica koja, deluju}i tajno ili pod la`nim izgovorom, sakupljaju informaci-
je na teritoriji zara}ene strane sa namerom da ih proslede neprijatelju.36
Te{ke povrede
37. (1) Bilo koji od navedenih akata, ako je izvr{en protiv lica ili dobara za-
{ti}enih @enevskim konvencijama od 1949:37
a. Namerno ubistvo;
b. Tortura ili nehuman postupak, uklju~uju}i biolo{ke eksperimente.
c. Namerno izazivanje velikih patnji ili ozbiljnih povreda telu ili zdravlju.
d. Ekstenzivno uni{tavanje i prisvajanje dobara, koje nije opravdano
vojnom potrebom, a izvr{ava se namerno ili bezobzirno.
e. Prisiljavanje ratnih zarobljenika ili za{ti}enih lica da sluè u oruànim
snagama neprijateljske sile.
f. Namerno li{avanje ratnih zarobljenika ili za{ti}enih lica prava na pra-
vedno i redovno su|enje.
g. Nezakonito deportovanje ili transfer ili nezakonito zatvaranje za{ti}e-
nih lica.
h. Uzimanje talaca.
(2) Namerne akte ili propu{tanja koja dovode u ozbiljnu opasnost fizi~ko
ili mentalno zdravlje ili integritet lica, izvr{eno uz povredu medicin-
skih procedura propisanih u ~lanu 11. Dopunskog protokola I od
1977, prema licima za{ti}enim tim ~lanom.38
(3) Slede}e akte, ako se vr{e namerno, uz povredu relevantnih odredaba
Dopunskog protokola I od 1977, a koji izazivaju smrt ili ozbiljne po-
vrede tela ili zdravlja:39
a. Usmeravanje napada na civilno stanovni{tvo ili na civile pojedina~no.
b. Preduzimanje nediskriminatornog napada koji poga|a civilno stanov-
ni{tvo ili civilne objekte uz znanje da }e takav napad izazvati gubitak
ìvota, povrede civila ili o{te}enje civilnih objekata.
36 Haški pravilnik, ~lan 29.
37 @K I – IV, ~l. 50, 51, 130. i 147
38 DP I, ~lan 11.
275
c. Preduzimanje napada protiv objekata i instalacija koji sadrè opasne

sile uz znanje da }e takav napad izazvati ekstenzivne gubitke ìvota,
povrede civilnog stanovni{tva ili o{te}enja civilnih objekata.
d. Usmeravanje napada na nebranjena mesta i demilitarizovane zone.
e. Preduzimanje napada na lice uz znanje da ono vi{e ne u~estvuje u bor-
bi.
f. Perfidnu upotrebu za{titnih znakova, priznatih @enevskim konvencija-
ma od 1949. i Dopunskim protokolom I od 1977.
(4) Slede}e, kad je izvr{eno sa namerom i uz povredu @enevskih konven-
cija od 1949. ili Dopunskog protokola I od 1977:40
a. Transfer koji vr{i okupaciona sila, njenog civilnog stanovni{tva na te-
ritoriju koju je okupirala ili deportovanje ili transfer celog stanovni-
{tva ili delova stanovni{tva okupirane teritorije, unutar ili van te teri-
torije.
b. Neopravdano odlaganje repatrijacije ratnih zarobljenika ili civila.
c. Prakse aparthejda i druge nehumane i degradiraju}e prakse koje
uklju~uju sramno postupanje u pogledu dostojanstva, zasnovano na
rasnoj diskriminaciji.
d. Preduzimanje napada protiv jasno priznatih kulturnih objekata,
umetni~kih dela ili mesta za molitvu, koja predstavljaju kulturno ili
duhovno nasle|e naroda i koja uìvaju posebnu za{titu, koja im je
obezbe|ena posebnim ugovorima, ako ti napadi izazivaju ozbiljna
o{te}enja, a nema dokaza o povredama obaveza druge strane u odno-
su na te objekte.
e. Li{avanje lica za{ti}enih Dopunskim protokolom I od 1977. prava na
fer i redovno su|enje.
Versko osoblje
38. Versko osoblje su vojna ili civilna lica, kao {to su sve{tenici, koji su isklju-
~ivo angaòvani u radu njihovog ministarstva ili pridruèni oruànim
snagama, ili sanitetskim jedinicama ili sanitetskim transportima, ili orga-
nizacijama civilne za{tite strane u sukobu, ili sanitetskim jedinicama ili
sanitetskim transportima neutralnih dràva, priznatih i ovla{}enih dru-
{tava za pomo} tih dràva, ili me|unarodnim humanitarnim organizaci-
jama.41

276
RE^NIK POJMOVA
Vojni ciljevi
39. [to se ciljeva ti~e, vojni ciljevi su ograni~eni na one objekte koji, po svo-
joj prirodi, lokaciji, nameni ili upotrebi mogu da daju efektivan doprinos
vojnoj akciji i ~ije potpuno ili delimi~no uni{tenje, zauzimanje ili neutra-
lizacija, u postoje}im okolnostima, nude odre|enu vojnu prednost. U slu-
~aju sumnje da li se objekat koji je normalno namenjen za civilne svrhe,
kao {to je mesto za molitvu, ku}a ili drugi stan ili {kola, koristi za efekti-
van doprinos vojnoj akciji, pretpostavi}e se da se ne koristi.42
39.1. Definicija nje ograni~ena na „objekte“. Neprijateljski borci tako|e mogu biti
napadani, iako oni nisu objekti, kao {to mogu i kopnena podru~ja, ako su od
takti~kog i strategijskog zna~aja, po{to daju efektivan doprinos vojnoj akciji.
„Objekti koji mogu biti napadani uklju~uju ustanove, zgrade, i poloàje gde
su neprijateljske oruàne snage smestile svoj materijal ili naoruànje, kao i
sredstva i infrastrukturu za vojne komunikacije.“
Za{ti}ena lica
40. Za{ti}ena lica su ona koja se u bilo koje vreme ili na bilo koji na~in na-
|u, u slu~aju sukoba ili okupacije, u rukama strane u sukobu ili okupa-
cione sile ~iji nisu dràvljani.43
40.1. Ova definicija se odnosi na lica za{ti}ena @enevskim konvencijama. Postoje
mnoge druge kategorije lica za{ti}enih drugim odredbama prava oruànih su-
koba, kao {to su ona koja su van borbe, sanitetsko i versko osoblje i osoblje
civilne za{tite.
Znaci crvenog krsta ili crvenog polumeseca na belom

polju
41. Ovaj znak se koristi da se identifikuju i za{tite sanitetske jedinice, sani-
tetski transporti, sanitetsko i versko osoblje i osoblje Crvenog krsta i Cr-
venog polumeseca. Osoblje MKCK koristi logo MKCK „Comite Interna-
tional Geneve“, ispisan u crnom krugu oko krsta.
Zone bezbednosti
42. Podru~ja na kojima se ne vodi borba, uspostavljena jednostrano ili spo-
razumom u vreme oruànog sukoba, za za{titu ranjenih i bolesnih civila,
starih ljudi, dece, trudnica i majki sa malom decom.44
42 DP I, ~lan 52. st. 2. i 3.

43 @K IV, ~lan 4.
44 @K IV, ~lan 8.
277
DODATAK RE^NIKU POJMOVA

Izvod iz ~lana 8. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda
1. (izostavljen)
2. Za svrhe ovog statuta, „ratni zlo~ini“ zna~e:
(a) (referenca na te{ke povrede – izostavljena)
[Me|unarodni oruàni sukob]

(b) druge ozbiljne povrede zakona i obi~aja ratovanja primenljivih u oruànom
sukobu, u utvr|enom okviru me|unarodnog prava, naime, bilo koji od nave-
denih akata:
(i) namerno usmeravanje napada na civilno stanovni{tvo kao takvo ili
protiv pojedina~nih civila koji direktno ne u~estvuju u neprijateljstvi-
ma;
(ii) namerno usmeravanje napada protiv civilnih objekata, odnosno obje-
kata koji nisu vojni ciljevi;
(iii) namerno usmeravanje napada protiv lica, instalacija, materijala, jedi-
nica ili vozila koja su uklju~ena u humanitarnu pomo} ili mirovnu mi-
siju, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, sve dotle dok su oni
ovla{}eni na za{titu ili obezbe|uju pomo} civilima ili civilnim objek-
tima prema me|unarodnom pravu oruànih sukoba;
(iv) namerno zapo~injanje napada uz znanje da }e takav napad izazvati slu-
~ajni gubitak ìvota ili o{te}enja civilnih objekata ili obimno, dugoro~-
no i ozbiljno o{te}enje prirodne okoline, koji bi bili jasno prekomerni u
odnosu na konkretnu i direktnu op{tu vojnu prednost koja se predvi|a;
(v) napad ili bombardovanje, bilo kojim sredstvima, gradova, sela, stano-
va ili zgrada koje nisu branjene i koje nisu vojni ciljevi;
(vi) ubijanje ili ranjavanje borca koji se, po{to je poloìo oru`je ili vi{e ne-
ma sredstva za odbranu, predao na poverenje;
(vii) na neodgovaraju}i na~in kori{}enje zastave primirja ili vojne oznake i
uniforme neprijatelja ili Ujedinjenih nacija, kao i osobenih znakova iz
@enevskih konvencija, ako to izazove smrt ili ozbiljnu li~nu povredu;
(viii) Transfer, direktan ili indirektan, koji vr{i okupaciona sila, svog sop-
stvenog civilnog stanovni{tva na teritoriju koju je okupirala, ili depor-
tovanje ili transfer svog ili delova stanovni{tva okupirane teritorije,
unutar te teritorije ili van nje;
45 Ovo ne uklju~uje situacije unutrašnjih nemira i tenzija, kao što su pobune, izolovani i sporadi~ni akti
nasilja ili drugi akti sli~ne prirode.
278
RE^NIK POJMOVA
(ix) namerno usmeravanje napada na verske, obrazovne, umetni~ke ili na-

u~ne gra|evine koje se koriste u dobrotvorne svrhe, istorijske spome-
nike, bolnice i mesta gde se sakupljaju bolesni i ranjeni, pod uslovom
da to nisu vojni ciljevi;
(x) podvrgavanje lica, koja imaju mo} na suprotnoj strani, fizi~kom saka-
}enju ili medicinskim ili nau~nim eksperimentima ma koje vrste, koji
nisu opravdani medicinskim, stomatolo{kim ili bolni~kim le~enjem
tog lica, niti su izvedeni u njegovom/njenom interesu, a koje mogu da
izazovu smrt ili ozbiljno ugroàvanje zdravlja tog lica;
(xi) ubijanje ili ranjavanje izdajnika koji pripadaju neprijateljskoj dràvi
ili vojsci;
(xii) objavljivanje da ne}e biti milosti;
(xiii) uni{tavanje ili konfiskacija neprijateljske imovine, osim ukoliko to
strogo ne zahtevaju potrebe rata;
(xiv) ukidanje, suspendovanje ili zabrana prava i u~e{}a u postupku pred
sudom, dràvljanima neprijateljske strane;
(xv) prinu|ivanje pripadnika neprijateljske strane da u~estvuju u ratnim
operacijama uperenim protiv njihove zemlje, ~ak i ako su bili u vojnoj
slu`bi pre po~etka rata;
(xvi) plja~kanje grada ili bilo kog drugog mesta, i u situaciji kad je zauzet
u napadu;
(xvii) kori{}enje otrova i sredstava koja u sebi sadrè otrove;
(xviii) kori{}enje zagu{ljivaca, otrovnih ili drugih gasova i svih drugih sli~-
nih te~nosti, materija ili izuma;
(xix) kori{}enje municije koja se lako {iri ili se spljo{ti u ljudskom telu, kao
{to su meci sa ~vrstom ~aurom, koja ne pokriva u potpunosti sredinu
metka ili je pokriva, ali ima zaseke;
(xx) kori{}enje oru`ja, projektila, materijala i metoda ratovanja koji su ta-
kve prirode da mogu izazvati suvi{ne povrede ili nepotrebne patnje ili
se njima kr{e me|unarodni zakoni o oruànom sukobu, pod uslovom
da su takva oru`ja, projektili, materijali i metodi ratovanja zabranjeni
i uklju~eni u aneks ovog statuta, amandmanima u skladu sa relevant-
nim odredbama utvr|enim u napred navedenim ~l. 121. i 123;
(xxi) izvr{avanje dela koja izazivaju sramotu i ugroàvaju li~no dostojan-
stvo, konkretno-poniàvanje i degradiranje li~nosti;
(xxii) izvr{enje dela silovanja, seksualno ropstvo, prisiljavanje na prostituci-
ju, nasilnu trudno}u, kako je definisano u ~lanu 7. stav 2(f), prisilnu
279
sterilizaciju ili bilo koju drugu formu seksualnog zlostavljanja, defini-

sanu kao ozbiljno kr{enje @enevskih konvencija;
(xxiii) iskori{}avanje prisustva civila ili nekih drugih me|unarodno za{ti}e-
nih lica, da bi se povratile odre|ene ta~ke ili pozicije, oblasti ili da bi
se odre|ene vojne snage za{titile od vojnih operacija;
(xxiv) namerni napadi na gra|evine, medicinske jedinice, transport i osoblje
koje koristi o~igledne oznake, definisane @enevskim konvencijama, u
skladu sa me|unarodnim pravom;
(xxv) namerno pribegavanje izgladnjivanju civila kao metodu ratovanja, li-
{avaju}i ih stvari neophodnih za njihov opstanak, uklju~uju}i namer-
no spre~avanje deljenja minimalnih zaliha obezbe|enih @enevskim
konvencijama;
(xxvi) regrutovanje ili na bilo koji drugi na~in stavljanje u vojnu slu`bu de-
ce ispod 15 godina, u nacionalne oruàne snage ili njihovo kori{}enje
za aktivno u~estvovanje u borbama.
[Unutra{nji oruàni sukobi]

(c) U slu~aju oruànog sukoba koji nije me|unarodnog karaktera, ozbiljna kr{e-
nja ~lana 3. zajedni~kog za sve ~etiri @enevske konvencije od 12. avgusta
1949, naime bilo koje od narednih dela po~injenih protiv lica koja nisu ak-
tivno u~estvovala u borbama, uklju~uju}i pripadnike vojnih formacija koji su
poloìli oru`je i one koji su van borbe zbog bolesti, ranjavanja, zbog kazne
ili ma kog drugog razloga;
(i) nasilje prema ìvotu, posebno ubistva svih vrsta, saka}enja, okrutno po-
na{anje i tortura;
(ii) postupanje na izrazito sramotan na~in prema li~nom dostojanstvu, a po-
sebno na na~in koji poniàva lica;
(iii) uzimanje talaca;
(iv) dono{enje presuda i izvr{enje smrtne kazne bez prethodne objave presu-
de od strane regularno konstituisanog suda, koji bi obezbedio sve zakon-
ske garancije koje su generalno priznate kao neophodne.
(d) [izostavljen]
[Oruàni sukobi45 koji se doga|aju na teritoriji dràve kad postoji du-
gotrajni oruàni sukob izme|u vladinih organa vlasti i organizovanih
oruànih grupa ili izme|u takvih grupa]
(d) [izostavljen]
280
RE^NIK POJMOVA
(e) Druge ozbiljne povrede zakona i obi~aja primenljivih u oruànim sukobima

koji nisu me|unarodnog karaktera, unutar utvr|enih okvira me|unarodnog
prava, konkretno bilo koji od slede}ih postupaka:
(i) namerno usmeravanje napada na civilno stanovni{tvo ili na civilna li-
ca koja ne u~estvuju aktivno u neprijateljstvima;
(ii) namerno usmeravanje napada na gra|evine, materijale, medicinske je-
dinice, transporte i osoblje koje koristi o~igledne oznake regulisane
@enevskim konvencijama u skladu sa me|unarodnim pravom;
(iii) namerno usmeravanje napada na osoblje, instalacije, materijale, jedini-
ce ili vozila humanitarne pomo}i ili mirovne misije u skladu sa Pove-
ljom ujedinjenih nacija, sve dotle dok imaju pravo na za{titu i pruà-
nje pomo}i civilima ili civilnim objektima po pravu oruànih sukoba;
(iv) namerno usmeravanje napada na verske, obrazovne, umetni~ke, nau~-
ne gra|evine, kao i gra|evine za dobrotvorne svrhe, istorijske spome-
nike, bolnice i mesta gde su sakupljeni ranjenici i bolesnici, pod uslo-
vom da to nisu vojni objekti;
(v) plja~kanje naselja i mesta, ~ak i kad su zauzeta prilikom napada;
(vi) silovanje, seksualno ropstvo, prisiljavanje na prostituciju, nasilnu trud-
no}u, kako je definisano u ~lanu 7. stav 2(f), prisilnu sterilizaciju ili bi-
lo koji drugi oblik seksualnog zlostavljanja definisan kao ozbiljna po-
vreda @enevskih konvencija;
(vii) regrutovanje ili na bilo koji drugi na~in stavljanje u vojnu slu`bu dece
ispod 15 godina, u nacionalne oruàne snage ili njihovo kori{}enje za
aktivno u~estvovanje u borbama;
(viii) nare|enje za preseljavanje civilnog stanovni{tva iz razloga vezanih za
sukob, osim ako to zahtevaju sigurnost civila ili neophodni vojni raz-
lozi;
(ix) podmuklo ubijanje ili ranjavanje vojnika suprotne strane;
(x) objavljivanje da ne}e biti milosti;
(xi) podvrgavanje lica, koja imaju mo} na suprotnoj strani, fizi~kom saka-
}enju ili medicinskim ili nau~nim eksperimentima ma koje vrste, koji
nisu opravdani medicinskim, stomatolo{kim ili bolni~kim le~enjem
tog lica, niti su izvedeni u njegovom/njenom interesu, a koje mogu da
izazovu smrt ili ozbiljno ugroàvanje zdravlja tog lica;
(xii) uni{tavanje ili konfiskaciju vlasni{tva suprotne strane, osim ukoliko to
uni{tavanje ili konfiskacija nisu u~injeni zbog imperativne vojne po-
trebe u sukobu.
281
REGISTAR POJMOVA
(reference se odnose na broj ta~ke)
Antipersonalne mine . . . . . . 2108, B-810 - teret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1911
Bela zastava . . . . . . . . . . . . . B-1022, D-1 Civilno stanovni{tvo . . . . . . . B-1501, D-8
- zna~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-1022 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-8
Bezbedna podru~ja . . . . . . . . . . . . . . . 705 Civilno-vojna saradnja . . . . . . . 2028-2031
Bezbedne zone UN . . . . . . . . . . . . . . 1609 Crveni krst, crveni polumesec. . . . . . 1301
Biolo{ko oru`je . . . . . . . . . . . . . . . . 2108 - znak: . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1301, D-41
Blokada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1710 - upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1314
Bolnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 707 Deca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1505
Bolni~ke zone i mesta . . . . . . . . . . . . D-2 - za{tita . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1505, 2110
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-2 De Martensova klauzula . . . . . . . . . B-202
Bolni~ki brodovi: Demilitarizovane zone . . . . . . . . 710, D-9
- gubitak za{tite . . . . . . . . . . . . . . . . 1320 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-9
- za{tita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1703,1704 Dobra vera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Borci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 601 Difuzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-2403
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . 601, D-3 Dum-dum meci. . . . . . . . . . . . . . . . . . 805
- identifikacija: . . . . . . . . . . . . . . . . B-603 „etni~ko ~i{}enje“ . . . . . . . . . . . . . . . 2115
- izuzetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 604 Eksplozivna zrna . . . . . . . . . . . . . . . . 804
Brane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 703, 2105 Evakuacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1104
Brodolomnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-4 - ratni zarobljenici . . . . . . . . . . . . . . 1404
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-4 Evidencija mina . . . . . . . . . . . . . . . . . 810
Ciljevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1104 Fragmenti koji se ne
- za{tita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2131 mogu otkriti . . . . . . . . . . . . . 808, B-2108
Civili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 609, D-6 Gerilsko ratovanje. . . . . . . . . . . . . . B-605
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 609 Hap{enje, unutra{nje
- humano postupanje. . . . . . . . . . . B-1501 bezbednosne operacije . . . . . . . . . . . 2208
- interniranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1508 - obave{tavanje o razlozima . . . . . . . 2209
- izgladnjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . 1002 - postupak posle hap{enja . . . . . . . . . 2210
- izuzimanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 610 - primena sile . . . . . . . . . . . . . 2204, 2208
- ko je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 609 Hemijsko oru`je . . . . . . . . . . . . . 208, 807
- napadi, za{tita od . . . . . . . . . . . . . . 1106 Hors de combat . . . . . . . . . . . . . . B-1014
- op{ta za{tita. . . . . . . . . . . . 1101, B-1105 - za{tita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1014
- koji prate oruàne snage . . . . . . . . . . 611 Humano postupanje . . . . . . . . . . . . . . 202
Civilna za{tita. . . . . . . . . . . . . . 1202, D-5 - civilno stanovni{tvo . . . . . . . . . . . . 1502
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1202 - lica hors de combat . . . . . . . . . . . . 2110
- izuzimanje . . . . . . . . . . . . . . . 1202, 2129 - ranjenici, bolesnici i brodolomnici . 1303
Civilni objekat . . . . . . . . . . . . . 2124, D-7 - ratni zarobljenici . . . . . . . . . . . . . . 1401
- definicija . . . . . . . . . . . . . . B-2124, D-7 - za{ti}ena lica . . . . . . . . . . . . . . . . . 1502
Civilni vazduhoplov . . . . . . . . . . . . . 1911 Imovina:
- neutralni civilni vazduhoplov:. . . . . 1911 - kulturna dobra . . . . . . . . . . . . 714, 1017
- uzap}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1911 - uni{tavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1204
282
REGISTAR POJMOVA
Izbor ciljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1108 Mrtvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1307

Izgladnjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2112 - du`nosti prema . . . . . . . . . . . . . . . . 1307
Izuzimanje civila . . . . . . . . . . . . . . . 2121 Napad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1102, D-16
Kompenzacija . . . . . . . . . . . . . . . . B-2408 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . 1102, D-16
Kontrabanda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-11 - nediskriminatorni . . . . . . . . . 2126, D-17
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-11 - odgovornost u . . . . . 1103, B-1103, 2127
Kulturna dobra . . . . . . . . 714, 1017, 2119 - upozorenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1103
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-10 Ofanzivne operacije . . . . . . . . . . . . . 1101
Laserska oru`ja. . . . . . . . . . . . . . . . . . 815 Nare|enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2509
Legitimacija: Nebranjena mesta . . . 708,709, 2107, D-17
- koja prati civile . . . . . . . . . . . . . . . . 611 Nediskriminatorni napadi . . . . 2126, D-18
- sanitetsko osoblje . . . . . . . . . . . . . . 1313 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . 2126, D-18
Lica li{ena slobode, tretman . . . . . . . 2111 Neme|unarodni oruàni sukob . . . B-2103
- unutra{nji oruàni sukob . . . . 2111, 2135 - posebni sporazumi . . . . . . . . . . . . . 2137
- unutra{nje bezbednosne Neprijateljski dràvljani . . . . . . . . . . 1507
operacije, u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2211 - pona{anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1507
Ljudski {tit . . . . . . . . . . . . . . . 1103, 2116 Neprijateljske uniforme. . . . . . . . 603, 611
Me|unarodni komitet Neutralno lice . . . . . . . . . . . . . 1908, D-20
Crvenog krsta . . . . . . . . . . . . . . . B- 2406 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . 1908, D-20
Me|unarodni krivi~ni sud . . . . . . . . . 2510 Neutralnost . . . . . . . . . . . . . . . 1901, 1902
- statut. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2508, 2510 - neutralna imovina: . . . . . . . . . . . . . 1913
Me|unarodni krivi~ni tribunal . . . . . 2508 - uzap}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1913
- biv{a Jugoslavija: . . . . . . . . . . . . . . 2508 - neutralno lice . . . . . . . . . . . . . . . . . 1908
- statut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2508 - obaveze zara}enih strana . . . . . . . . 1903
Me|unarodno pravo . . . . . . . . 102, B-102 - obaveze neutralnih dràva . . . . . . . 1903
Milost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1013, 2120 - polaganje mina i neutralne dràve . 1915
- odricanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1013 - postupak sa pripadnicima
Mine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 809 oruànih strana dràva u sukobu . . . 1905
Mine iznena|enja . . . . . . . . . . . . . . . D-12 - postupak sa ratnim zarobljenicima . 1906
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . 811, D-12 - principi . . . . . . . . . . . . . . . . . 504, 1901
Minirana podru~ja . . . . . . . . . . . . . . D-13 - princip nepovredivosti . . . . . . . . . . 1902
- znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-13 - ranjenici i bolesnici . . . . . . . . . . . . 1907
Mirovne operacije. . . . . . . . . . 2000, D-14 - uzap}enje neutralnog trgova~kog
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . 2001, D-14 broda i civilnog vazduhoplova i
- i rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2004 tereta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 912-1914
- pravni okvir . . . . . . . . . . . 2006, B-2007 - zone i neutralne dràve . . . . . . . . . 1916
- pravni osnov: . . . . . . . . . . 2007, B-2007 - teret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1913
- primena pravnog osnova . . . . 2009, 2020 - èlezni~ki materijal . . . . . . . . . . . . 1910
- upotreba sile . . . . . . . . . . . . . 2009, 2020 Neutralizovane zone . . . . . . . . . 706, D-19
- ratni zlo~ini i te{ke povrede, . . . B- 2007 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . . 706, D-19
- vrste . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-2002 Nesmrtonosna oru`ja . . . . . . . . . . . B-817
Mogu}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-15 Nirnberg . . . . . . . . . . . . . . . . . 105, B-102
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-15 Nuklearne elektrane . . . . . . . . . 703, 2105
283
Nuklearno oru`je . . . . . . . . . . . . . . . . 816 - hemijsko. . . . . . . . . . . . . . . . . 807, 2108

Nezakonita okupljanja, rasturanje . . . 2207 - laserska oru`ja . . . . . . . . . . . . . . . . . 815
Objekti neophodni za preìvljavanje . 2112 - mine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-809
Odbrambene operacije . . . . . . . . . . . 1201 - mine iznena|enja . . . . . . . . . . . . . . . 811
Odgovornost - nesmrtonosna oru`ja. . . . . . . . . . . B-817
- komandanata/komandira: . . . . . . . . . 103 - nuklearno oru`je. . . . . . . . . . . . . . B-816
- pojedinaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 - odgovornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 802
- pretpostavljenih . . . . . . . . . . . . . . . . 303 - op{ti principi upotrebe . . . . . . . . . B-803
- {tabnih oficira . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 - otrov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 805
- u napadu . . . . . . . . . . . . . . . . 1103, 2127 - sanitetsko osoblje . . . . . . . . . . . . . . 1317
- u odbrani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1201 - protivoklopne mine . . . . . . . . . . . . . 810
Odvratnost, princip . . . . . . . . . . . . . . . 803 - torpeda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1708
Ograni~avanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 - zapaljiva oru`ja . . . . . . . . . . . . . . . . 814
Okupacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1601 - zrna koja se {ire . . . . . . . . . . . . . . B-804
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . 1602, D-21 Otpor okupaciji. . . . . . . . . . . . . . . . . 1605
- imovina na okupiranoj teritoriji . . . 1608 Otrov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 805
- obaveze i prava civilnog Perfidija . . . . . . . . . . . . . . . . . 1008, 2120
stanovni{tva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1606 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . 1008, D-24
- obaveze i prava okupacione sile . . . 1607 - pomorsko ratovanje, u . . . . . . . . . . 1712
- otpor okupaciji . . . . . . . . . . . . . . . . 1605 Pla}enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-607
- po~etak i kraj . . . . . . . . . . . . . . . . . 1602 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-25
- pravni poloàj protivni~kih Plja~ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1004, 2117
dràva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1604 Pomo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1506
Onesposobljeni vazduhoplov . . . . . . 1015 Pomorske mine . . . . . . . . . . . . . . . . . 1709
Opasne sile. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-22 - evidencija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1709
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-22 Pomorske zone . . . . . . . . . . . . . . . . . 1711
Operacije uspostavljanja - neutralne dràve, i . . . . . . . . . . . . . 1711
reda i zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2102 - zone isklju~enja . . . . . . . . . . . . . . . 1711
Oruàna sila: Pomorsko ratovanje:
- upotreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2009 - blokada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1710
Oruàne snage . . . . . . . . . . . . . . . . B-602 - gubitak izuze}a, bolni~ki
- definicija . . . . . . . . . . . . . . B-602, D-23 brodovi, druga plovila . . . . . . 1704, 1705
Oruàni sukob . . . . . . . . . . . . . . . . B- 501 - neprijateljski ratni brodovi . . . . . . . 1702
- kad postoji:. . . . . . . . . . . . . . . . . . B-501 - neprijateljski trgova~ki brodovi: . . . 1706
- me|unarodni . . . . . . . . . . . . . . . . B-502 - uzap}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1707
- neme|unarodni . . . . . . . . . . 2101, B-503 - osnovni principi . . . . . . . . . . . . . . . 1701
- prag nasilja. . . . . . . . . . . . . . . . . . B-502 - perfidija i ratna lukavstva . . . . . . . . 1712
Oru`je: - plovila za{ti}ena od napada . . . . . . 1703
- biolo{ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2108 - pomorske mine. . . . . . . . . . . . . . . . 1709
- eksplozivna zrna . . . . . . . . . . . 804, 2108 - ranjenici, bolesnici i
- druga oru`ja . . . . . . . . . . . . . . . . . B-819 brodolomnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1713
- fragmenti koji se ne - torpeda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1708
mogu otkriti . . . . . . . . . . . . . . . 808, 2108 - zone isklju~enja . . . . . . . . . . . . . . . 1711
284
REGISTAR POJMOVA
Posebni sporazumi . . . . . . . . . . . . . . 2137 - ishrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1411

Povelja UN . . . . . . . . . . . . . . . 2008-2013 - internacija. . . . . . . . . . . . . . . 1406, 1409
Pravila slu`be . . . . . . . . . . . . . 2024-2027 - ispitivanje . . . . . . . . . . . . . 1405, B-1405
Pravni savetnici . . . . . . . . . . . . . . B-2407 - konvencija, kopije . . . . . . . . . . . . . 1418
Pravo ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . 103 - li~na imovina . . . . . . . . . . . . . . . . . 1016
- unutra{nje bezbednosne - logori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 711
operacije, u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2203 - versko i sanitetsko osoblje . . . . . . . 1021
Pravo oruànih sukoba . . . . . . . . . . . . 101 - sanitetska pitanja. . . . . . . . 1413, B-1413
- cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101, B-101 - novac i vrednosti . . . . . . . . . . . . . . 1016
- izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-105 - odgovornost komandanta
- kad se primenjuje. . . . . . . . . . 401, B-401 logora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-1419
- odgovornost za po{tovanje . . . . . . . . 302 - ode}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1412
- osnovni principi . . . . . . . . . . . . . . B-201 - odnosi sa spoljnim svetom . . . . . B-1410
- potreba za po{tovanjem . . . . . . . . B-301 - oru`je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1016
- razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-104 - period za{tite . . . . . . . . . . . . . . . B-1421
- uzajamni odnosi . . . . . . . . . . . . . . B-105 - plata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1416
Predostro`nosti . . . . . . . . . . . . 1103, 1201 - predstavnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1417
- u napadu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1103 - po~etne mere. . . . . . . . . . . 1402, B-1016
- odgovornosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . 1103 - rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1415
- u odbrani . . . . . . . . . . . . . . . . 1201, 2128 - ranjenici i bolesnici . . . . . . . . 1016, 1305
Preme{tanje civilnog - rekreacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1414
stanovni{tva . . . . . . . . . . . . 2124, B-2124 - repatrijacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1423
Prikupljanje obave{tajnih - status, ovla{}enje na . . . . . . . 1017, 1403
podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1012 - slu~ajevi sumnje . . . . . . . . . . . . . . 1408
Prirodna okolina . . . . . . . . . . . . . . . . . 701 - transfer. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1422
- za{tita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 702 - za{tita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1401
Proporcionalnost . . . . . . . . . . . . . . . . 206 - za{titna oprema . . . . . . . . . . . . . . . 1016
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-26 Ratni zlo~ini . . . . . . . . . . . . . . . . . B-2501
Ranjenici i bolesnici . . . . . . . . . . . . . 1302 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-30
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . 1302, D-27 - jurisdikcija . . . . . . . . . . . . . . . . . B-2502
Rasturanje nezakonitih - krivi~na odgovornost: . . . . . . . . . B-2508
okupljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2207 - individualna . . . . . . . . . . . . . . . . B-2508
Ratna lukavstva. . . . . . . 1010, 2120, D-28 - stare{ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-2510
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1010 - {tabni oficiri . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2511
- pomorsko ratovanje . . . . . . . . . . . . 1712 - nare|enja pretpostavljenih . . . . . B-2517
Ratni brodovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1702 - odbrana od optu`bi:
Ratni zarobljenici . . . . . . . . . . . . . . . D-29 - nepoznavanje prava . . . . . . . . . . B-2515
- civili kao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1019 - prinuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-2514
- ~ove~no postupanje. . . . . . 1401, B-1401 - slu~aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-2513
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-29 - zabluda o ~injenicama . . . . . . . . B-2516
- disciplina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1420 - psihi~ki element . . . . . . . . . . . . B-2512
- evakuacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1404 - ratni izve{ta~i . . . . . . . . . . . . . . . B-1017
- identitet, utvr|ivanje. . . . . . . . . . . . 1016 - sudske garancije . . . . . 1503, 2112, 2518
285
- unutra{nji oruàni sukob. . . . . . . B-2507 operacije, u . . . . . . . . . . 2009, 2020, 2204

Ratovanje opsadom. . . . . . . . . . . . . . 2113 Sila za{titnica . . . . . . . . . . . . 142, B-2404
Razlikovanje boraca . . . 205, 2103, B-603 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-35
- izuzetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-604 Slu~aj Tadi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2508
- redovno pravilo . . . . . . . . . . . . . . B-603 Status borca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 601
Represalije. . . . . . . . . 1006, 2118, B-1006 [pijuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1020
Represalije prema zarobljenicima . . . 1066 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-36
Ruanda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-2507 Te{ke povrede . . . . . . . . . . . . . . . B-2505
- sud za . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B-2507 - definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-37
Sanitetska oprema. . . . . . . . . . . . . . . 1318 (vidi tako|e ratne zlo~ine)
Sanitetska pitanja Torpeda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1708
- pozivi za pomo} . . . . . . . . . . . . . . . 1308 Trgova~ki brodovi . . . . . . . . . . . . . . 1706
- ranjenici i bolesnici: . . . . . . . . . . . . 1304 - neutralni trgova~ki brodovi. . . . . . . 1706
- evidencija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1304 Uniforma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 611
- postupak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1003 Uni{tavanje imovine . . . . . . . . . . . . . 1204
- za{tita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1310 Unutra{nje bezbednosne
prepu{tanje neprijatelju. . . . . . . . . . . 1306 operacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2101
Sanitetski vazduhoplov . . . . . . . . . . . 1321 - hap{enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2208
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . 1321, D-34 - postupak sa licima
- za{tita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1322 li{enim slobode:. . . . . . . . . . . . . . . . 2211
Sanitetske jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . 707 - primena sile . . . . . . . . . . . . . 2204, 2208
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . 1309, D-31 - obave{tenje o razlozima . . . . . . . . . 2209
- lokacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1203 - postupak posle . . . . . . . . . . . . . . . . 2210
- oru`ja u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1310 - rasturanje nezakonitih
- sanitetske zone . . . . . . . . . . . . . . . D-707 okupljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2207
- za{tita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1310 - upotreba vatrenog oru`ja: . . . . . . . . 2205
Sanitetsko osoblje . . . . . . . . . . . . . . . 1311 - postupak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2206
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . 1311, D-32 - upotreba sile. . . . . . . . . . . . . . . . . . 2204
- legitimacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1313 Upozorenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1110
- oru`je, upotreba . . . . . . . . . . . . . . . 1317 - napadi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1110
- zarobljavanje: . . . . . . . . . . . . . . . . . 1315 Utvr|ivanje ~injenica . . . . . . . . . . B-2405
- du`nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1315 Uzimanje talaca . . . . . . . . . . . . 2109,2130
- prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1315 Vatreno oru`je
- status . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1315 - osoblje civilne za{tite . . . . . . . . . . . 1202
- za{tita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1312 - sanitetsko osoblje . . . . . . . . . . . . . . 1317
- za{titni znak: . . . . . . . . . . 1314, B-1301 - unutra{nje bezbednosne
- isticanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1314 operacije, u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2205
Sanitetski transporti . . . . . . . . . . . . . 1319 Vazduhoplov
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . 1319, D-33 - civilni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1911
- za{tita . . . . . . . . . . . . . . . . 1321, B-1320 - onesposobljen. . . . . . . . . . . . . . . . . 1015
Sila, upotreba: - sanitetski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1321
- mirovne operacije, u. . . . . . . . . . . . 2204 - vojni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1801
- unutra{nje bezbednosne Vazdu{no ratovanje:
286
REGISTAR POJMOVA
- neprijateljski civilni Vojno okruènje. . . . . . . . . . . . . . . . . . 702

vazduhoplov: . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1803 Zadràno osoblje . . . . . . . . . . . . . . . 1402
- predostro`nost prema . . . . . . . . . . . 1804 Zapaljivo oru`je. . . . . . . . . . . . . . . . . . 814
- neprijateljski vojni Zastava primirja . . . . . . . . . . B-1022, D-1
vazduhoplov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1801 Za{ti}ena lica . . . . . . . . . . . . . 1014, 1501
- vazdu{ni napad . . . . . . . . . . . . . . . 1802
- ~ove~no postupanje . . . . . . . . . . . . 1501
- uzap}enje neprijateljskog civilnog
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-40
vazduhoplova i tereta . . . . . . . . . . . . 1805
- internacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1508
Versko osoblje . . . . . . . . . . . . . . . . . 1021
- definicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-38 Za{ti}ene zone . . . . . . . . . . . . . . . . . 2106
Veterinarsko osoblje . . . . . . . . . . . . . 1316 Znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D-38
Vojna potreba . . . . . . . . . . . . . . . . . B-203 Zone bezbednosti . . . . . . . . . . . 704, D-42
Vojni ciljevi. . . . . . . . . . . . . 2125, B-1104 @elezni~ki materijal . . . . . . . . . . . . . 1910
Vojni vazduhoplov . . . . . . . . . . . . . . 1801 @ene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1504
287
AMBLEMI
Crveni krst Crveni polumesec
Me|unarodni komitet Me|unarodna federacija dru{tava

Crvenog krsta Crvenog krsta i
Crvenog polumeseca
289
Bolnica i druga mesta i zone pod Logor za ratne zarobljenike

za{titom
Mesta na kojima Civilna za{tita

su internirani civili
290
AMBLEMI
Kulturno dobro - znak op{te za{tite Kulturno dobro - znak posebne

za{tite
Bela zastava Gra|evine i instalacije koje sadrè

(zastava primirja) opasne sile
291
292

Borba Po Pravilima PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Borba Po Pravilima PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Beograd 2004.

Likovno re{enje korica

Odeljenje MKCK za saradnju sa oruànim i snagama bezbednosti, pomaè dràva-

U godini kada obele`avamo pedesetu godi{njicu @enevskih konvencija, u pogledu

O mirovnim operacijama i operacijama unutra{nje bezbednosti govori se u vi{e de-

Priru~nik je doprinos MKCK kojim se dr`avama poma`e da razviju prikladan na-

Pravo oru`anih sukoba za stare{ine

Odeljak I – Osnovna znanja – uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

1. Uvod u pravo oru`anih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Odeljak II – Integracija prava oru`anih sukoba

6. Koncept neprijateljskog borca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Odeljak III – Vo|enje borbe i vojnih operacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

10. Sve operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Odeljak IV – Pravila za jedinice zadu`ene za postupanje sa

14. Postupak sa ratnim zarobljenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Odeljak V – Pona{anje van borbene zone. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

18. Vazdu{no ratovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

23. Detaljnije obja{njenje pitanja iz poglavlja 1 – 22 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

Re~nik pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

PRAVO ORU@ANIH SUKOBA

ODELJAK I – OSNOVNA ZNANJA – UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Poglavlje 1 – Uvod u pravo oru`anih sukoba

Poglavlje 2 – Osnovni principi prava oru`anih sukoba

Poglavlje 3 – Potreba za po{tovanjem prava oru`anih sukoba

Poglavlje 4 – Kad se primenjuje pravo oru`anih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Poglavlje 5 – Kad postoji oru`ani sukob?

ODELJAK II – INTEGRACIJA PRAVA ORU@ANIH

Poglavlje 6 – Koncept neprijateljskog borca

Poglavlje 7 – Vojno okru`enje

Poglavlje 9 – Vojni zadatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

ODELJAK III – VO\ENJE BORBE I VOJNIH OPERACIJA . . . . . . . . . . 47

Poglavlje 10 – Sve operacije

Poglavlje 11 – Ofanzivne operacije

Poglavlje 12 – Odbrambene operacije

Poglavlje 13 – Sanitetska pitanja

briga o ranjenicima i bolesnicima koji moraju da budu

ODELJAK IV – PRAVILA ZA JEDINICE ZADU@ENE ZA

Poglavlje14 – Postupanje sa ratnim zarobljenicima (PW)

ODELJAK V – PONA[ANJE VAN BORBENE ZONE . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Poglavlje 15 – Za{tita civilnog stanovni{tva dr`ava u sukobu

ODELJAK VI – POSEBNE VRSTE SUKOBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Poglavlje 17 – Pomorsko ratovanje

Poglavlje 18 – Vazdu{no ratovanje

Poglavlje 20 – Mirovne operacije

pravila slu`be; UN sistem pravila slu`be; centralna uloga pravila

Poglavlje 21 – Neme|unarodni oru`ani sukob

Poglavlje 22 – Unutra{nje bezbednosne operacije

Poglavlje 23 – Detaljnije obja{njenje materijala iz Dela A

sukoba: osnovni principi, humano postupanje i razlikovanje,

Sve operacije: Represalije; kulturna dobra; za{tita lica koja vi{e ne

Ofanzivne operacije: odgovornost, ciljevi, izuzimanje civila;

Poglavlje 24 – Difuzija i primena prava oru`anih sukoba

Poglavlje 25 – Ratni zlo~ini i krivi~na odgovornost

Principi obuke iz prava oru`anih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

PRAVO ORU@ANIH SUKOBA

Pravo oru`anih sukoba

Pravo ljudskih prava

Razvoj prava oru`anih sukoba

Izvori prava oru`anih sukoba

OSNOVNI PRINCIPI PRAVA

Humano postupanje i diskriminacija

POTREBA ZA PO[TOVANJEM PRAVA

Zbog ~ega je potrebno po{tovati