You are on page 1of 2

Ingmar Bergman, poznati švedski režiser 20.

veka, proslavio se filmovima koji su vredni naše
pažnje zbog svoje umetničke izuzetnosti i izdvojenosti u odnosu na današnju preovlađujuću težnju
stvaranja filmova radi profita i jeftine, lake zabave. O njima nećemo čuti u reklamama, o njima ne
nalazimo bilborde po gradovima, o njima se ne govori kao o ,,blokbasterima"; ipak, oni su tu,
prolaze ,,ispod radara" savremenog naraštaja ostajući neotkriveni, skoro na ivici da se survaju u
zaborav. Međutim, nećemo jadikovati zbog ovakvog opšteg stanja, niti ćemo se zanositi idejom
da po svaku cenu nametnemo promovisanje svetske filmske baštine u medijima, a po najmanje
odricati potrebu za postojanjem zabavnih filmova. Krajnje je čudno istaći ovakva situacija nam
ide pod ruku, odnosno pomaže da se vredni filmovi bolje istaknu i da im se opiše vrednost koja
vremenom ne propada.

Tekstovi o umetnosti uopšte započinju izlaganjem opisima stvaraočevog života, a često opisi
takve vrste umeju da zamore čitaoca, pa ih tako ih tako isključujemo iz našeg teksta. Naš trud će
biti usmeren ka stvaraočevom svetu- njegovom ogledalu datom u zagonetki.

O, ti, putniče pogledaj film i njemu sudi,

Nek“ te srce kroz vod na tom putui, pa se potom ovim tekstom razonodi

Isak Borg je ugledni profesor koji za sobom ima karijeru uspešnog lekara i kao krunu
svoga rada dobija počasni doktorat jednog univerziteta u Švedskoj. Sprema se za put, koji će se
pokazati kao put vraćanja u prošlost i put preispitivanja stanja u kome se nalazi. U ovome režiser
stvalja pred gledaoca snažan kontrast, uzlazne putanje njegovog požrtvovanog rada, a silazne
putanje jedinog ispita koji ljudi polažu- ispita čovečnosti., koji baca u zasenak njegov naučna
dostignuća. To je naglašeno u dijalozima sa ljudima oko njega; svi mu napominju da je on egoista,
a pritom ga niko ne ocenjuje kao naučnog delatnika, vremenom se pokazuje njegova bezosećajnost
i unutrašnja praznina.

Zanimljivo je koliko je profesor Isaka Borg ujedno i dobar glavni lik koliko i glavni
negativac. Suprotstavljene strane se bore u njemu; sva dešavanja oko njega služe da aktiviraju
njegov unutrašnji svet. Dakle, to je glavna pozornica na kojoj se odvija radnja, a koja nam postaje
objasnija onog trenutka kada Ingmar Bergman koristi svoj najprepoznatljivije oružije– san, kao

mrtvačkog kovčega. u kome je nađen uzrok životne tuge i druženjem sa snajkom.. prava katarza u skandinavskoj režiji i crno-belom omotu. Prizor ne ostavlja profesora ravnodušnim.stoperima“ suprotstavljenih pogleda na svet. preispitamo. a naslućujemo da je ovo obesmišljavanje i provera svega što sledi. u lepom odelu. dodavao bilo kakve moralne poruke. Bilo je potrebno da umre da bi se rodio za nešto novo.. neku vrstu utehe u odnosima sa njima pred licem smrti – opšte tragedije svih nas. na istom mestu. Ne bih previše . a činio je dobre stvari – lečio ljude i služio napretku čovečanstva).nekog glasnika koji dolazi na spoljašnju pozornicu i obaveštva prisutne o dešavanjima izvan njihovog vidokruga (kao u nekoj antičkoj tragediji).. Šta ovaj film predstavlja za nas? Gde smo mi posle njega? Verovatno.. . susret sa majkom i opet snovi koji ga porganjaju i opet otkrivaju njegovu krivicu. razmislimo zbog čega se tako osećamo. nije stvar u tome da li mi činimo dobra dela ili ne. ali i preporodio.. Film nas neće promeniti. kada smo prazni i neosetljivi. napuderisan. Tamo. javlja se proboj na toj tankoj liniji koja razdvaja snove. osetimo kao Isak Borg. unutrašnji život čoveka i stvarnost. mladim . neke puste ulice. u toj utvari. film zadire dublje od spoljašnosti i pojavnosti čoveka (Profesor je bio izglancan.popovao“. Film nas baca na to ko jesmo i da zavismo od drugih. stvari se vide jasnije: strah od smrti i prolaznosti je istaknut sa motivima sata. ali će nam dati temu za razmišljanje. profesor preneraženo stoji u snovima i sa sobom vodi istinu o svom životu nazad u život koji ga je napravio takvim kakvim je on i u završnim scenama dolazi do izražaja. a vrli uspeh bi bio možda se u nekim situacijama. gde smo bili ranije. opet ga teraju na preispitivanje i gle. koji nam daju smisao. Dešava se prosvetljenje. Mikroplan Isakovog života je dat pripovedanjem o detinjstvu. ali i setimo prave vrednosti života i ljudi sa kojima provodimo život. Susret sa bolešću ga je slomio.