Branislav Boæoviñ

STRADAÇE JEVREJA U OKUPIRANOM BEOGRADU 1941 - 1944

Drugo izmeçeno i dopuçeno izdaçe

1
 Branislav Boæoviñ

STRADAÇE JEVREJA U OKUPIRANOM BEOGRADU 1941 - 1944

Drugo izmeçeno i dopuçeno izdaçe

Izdavaå
Muzej ærtava genocida Beograd

Recenzenti
Dr Milan Ristoviñ
Mr Milan Koÿanin

Urednik
Jovan Mirkoviñ

ISBN 978-86-86831-06-4
Copyright© 2012, by Muzej ærtava genocida

Publikovano uz finansijsku pomoñ

Ministarstva kulture Republike Srbije

Beograd 2012.

2
BRANISLAV BOÆOVIÑ

Beograd, 2012

3
 CIP- katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

323.12(=411.16) (497.11) “1941/1944”

341.485(=411.16) (497.11) “1941/1944”
94(497.11) “1941/1944”

BOÆOVIÑ, Branislav
Stradaçe Jevreja u okupiranom Beogradu
:1941-1944 / Branislav Boæoviñ. – 1. izd.
- Beograd : Srpska ãkolska kçiga, 2004
(Beograd : Foto Futura). - 343 str..:
ilustr. ; 24 cm. - (Posebna izdaça /
[Srpska ãkolska kçiga])

Tiraæ 300. - Str. 5-11: Predgovor / Milan

Ristoviñ. - Napomene uz tekst. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. - Rezimei
na stranim jezicima. - Bibliografija: str.
327. Registar.

ISBN 86-83565-21-1

a) Jevreji – Beograd – 1941–1944 b)

Jevreji – Genocid – Beograd – 1941–1944 c)
Jevrejsko pitaçe
COBISS.SR-ID 117522956

4
JASNI

5
6
 PREDGOVOR

Stradaçe Jevreja u Srbiji tokom ratnih godina 1941–1944,

samo je mali segment ogromne tragedije evropskih Jevreja, koja je
svojim karakterom, zastraãujuñim obimom i naåinom na koji je,
do tada nezamisliv, zloåin planiran i izveden, obeleæila
dubokim æigom istoriju 20. veka. Suvi jezik statistike i brojeva
govori da je tokom Drugog svetskog rata stradalo oko 14.500 od
ukupno 16.000 srpskih Jevreja, ili 90% koliko ih je do aprila
1941. æivelo na teritoriji Srbije koja se naãla pod nemaåkom
okupacijom. Ovaj odnos ubijenih i preæivelih bio je sliåan i
kada su u pitaçu beogradski Jevreji, åija je zajednica 1941. broja-
la oko 12.000 ålanova. U holokaustu je stradalo viãe od 90 %beo-
gradskih Jevreja, svi sem malog broja onih koji su se tokom rata
skrivali u gradu i unutraãçosti ili spas potraæili u bekstvu
van domaãaja nemaåkih okupacionih vlasti (preæivelo je ukup-
no 1.115 beogradskih Jevreja). Jevreji u Srbiji su tako postali
ærtve jedne od najbrutalnijih, a sa stanoviãta çenih organiza-
tora i izvrãilaca, najbræe i najtemeÿitije izvedene akcije u
sklopu “konaånog reãeça jevrejskog pitaça” u okupiranoj Evro-
pi. Posle godinu dana okupacionog terora, Srbija je bila, po
reåima jednog od nemaåkih zvaniånika, “judenfrei” (“osloboœena
od Jevreja”). Muãko odraslo stanovniãtvo je streÿano dok su
æene i deca, zatvorenici logora na Sajmiãtu, bili uguãeni
gasom u kamionu – duãegupki specijalno za tu priliku dopremÿ-
enom iz Rajha.
Jevrejske ærtve u Srbiji predstavÿaju kap u okeanu smrti u
kojem je umoreno 6 miliona çihove sabrañe. Suoåavaçe sa ovim
uæasnim fenomenom uvek mora da polazi, ne zapostavÿajuñi ni
brojeve ni faktografiju, pre svega od åiçenice da se radi o ÿu-
dima, nikako samo o statistiåkim podacima, sa imenima, sliåno-
stima i razlikama u obrazovaçu, socijalnom statusu, dobu, polu, o
muãkarcima, æenama i deci, åije su razliåite sudbine i æivot-
ni putevi naglo prekinuti samo zbog jedne åiçenice: ãto su bili
Jevreji i kao takvi, u skladu sa nacistiåkom rasnom doktrinom,
bili proglaãeni za “rasno maçe vredne” i opasne, “strano telo”
7
koje je trebalo izolovati i eliminisati. Kao jedan od central-
nih doktrinarnih åinilaca nacionalsocijalistiåke ideologije,
antisemitizam je ratom za nemaåku dominaciju u Evropi i osva-
jaçe “æivotnog prostora” na Istoku, dobio specifiåno ok-
ruæeçe, koje je, po shvataçima voœstva Treñeg rajha, otvorilo
ãiroke moguñnosti da se brzo, bez ikakvih obzira, sistematski i
na najbrutalniji naåin, “likvidira jevrejski problem” i obavi
çegovo “konaåno reãeçe”.
Centralno pitaçe fenomena holokausta, ukÿuåujuñi i ono
ãto se dogaœalo Jevrejima u Beogradu i Srbiji 1941–1944. godine
jeste pitaçe odgovornosti svakog pojedinog åinioca nacistiåke
maãinerije vlasti. Ideoloãka, politiåka i propagandna “pri-
prema” otvaraça posledçe faze “konaånog reãeça” i posebno çe-
govo izvoœeçe, zahtevali su ogroman broj neposrednih i posred-
nih organizatora, izvrãilaca, voÿnih i nevoÿnih pomagaåa,
stvaraçe ogromne birokratske maãinerije koja je organizovala,
popisivala, kategorisala, obraåunavala i koordinisala, upuñiv-
ala i predavala u ruke izvrãilaca – õelata milione ÿudskih
biña, koja su ubijana u logorima smrti, na stratiãtima, ali i na
pragovima svojih domova. Pored te, na prvi pogled, bezliåne
birokratije smrti, ovaj gigantski ubilaåki zadatak zahtevao je
pokretaçe joã brojnijeg mehanizma åiji su mali i veliki “toå-
kiñi” bili “tehnolozi smrti”. Tu posledçu fazu nije bilo mo-
guñe izvesti bez koordinisanog uåeãña razliåitih segmenata
nacionalsocijalistiåkog reæima, posebno onih koji su bili çe-
gov glavni oslonac moñi: razgranatog policijskog aparata, SS-a
i Vermahta. Takoœe, u okupiranim i savezniåkim zemÿama pro-
nalaæeni su brojni domañi saradnici, voÿni da se iz ideolo-
ãkih, ali i iz sasvim pragmatiånih razloga (pÿaåka), stave na
raspolagaçe svojim nemaåkim tutorima kao joã jedan, dopunski
instrument holokausta.
Iako tragedija srpskih Jevreja u poreœeçu sa sliånom sudbi-
nom çihove sabrañe iz velikih zajednica u Poÿskoj, Maœarskoj
ili onih sa okupiranih sovjetskih teritorija, ako se sudi samo
na osnovu brojeva i statistika, izgleda “mala”, ona je utopÿena u
viãemilionski okean smrti holokausta i åini çen integralni
deo. U isti mah, na çu su uticale sve osobenosti sloæene ratne
situacije u Srbiji nametnute uspostavÿaçem nemaåkog vojno-oku-
pacionog sistema, sa çegovim sloæenim mehanizmom terora pre-
ma srpskom stanovniãtvu, brzim ãireçem masovnog, policen-
triånog otpora i izbijaçem ustanka, ãiroko primeçivanoj pra-
8
ksi masovne “odmazde” i streÿaça talaca, meœu kojima su se, meœu
prvim, naãli upravo srpski Jevreji.
Jedna od karakteristika okupacione prakse u Srbiji bila je
ãiroka angaæovanost Vermahta upravo u masovnim zloåinima
nad civilnim stanovniãtvom, ukÿuåujuñi i streÿaça Jevreja.
Diskusija pokrenuta sredinom posledçe decenije 20. veka oko
uåeãña i odgovoronosti nemaåkih oruæanih snaga u ratnim
zloåinima i genocidu na okupiranim teritorijama i uopãte çi-
hovoj ulozi u sistemu nacistiåke strahovlade, pre svega meœu
nemaåkim i austrijskim istoriåarima, koja se svom æestinom i
oãtrim polarizacijama prelila i na ãiroku javnost izbacila je
na povrãinu i “srpski sluåaj”. Ona je deo iznova pokretanih is-
traæivaça i razmatraça ãirine podrãke nacistiåkom reæimu
i odgovornosti za rat i holokaust.1 U çu su se ukÿuåili i isto-
riåari, sociolozi, filozofi, teolozi, kçiæevnici, publicis-
ti. Ta diskusija je bila obeleæena ne samo iznoãeçem razliåi-
tih pogleda, veñ i novim istraæivaçima utemeÿenim i znatno
proãirenim saznaçima o odgovornosti i uåeãñu u uniãteçu ci-
vilnog stanovniãtva okupiranih dræava mnogo ãireg kruga or-
ganizatora, podstrekaåa i izvrãilaca od uobiåajenog, svedenog
samo na “najuoåÿivije”: (pored liånosti najuæeg vrha nacisti-
åke dræave i partije) Gestapo, SS, jedinice posebne namene.2
U tom pravcu kretalo se i istraæivaçe åiji su rezultati u
koricama ove kçige. Çen autor, Branislav Boæoviñ je svojim
mnogobrojnim radovima prisutan u struånoj javnosti veñ gotovo
pola veka. Ogromno istraæivaåko iskustvo steåeno strpÿivim
radom sa hiÿadama dokumenata domañe i strane provenijencije,
nepristrasno slagaçe åiçenica i prañeçe dramatiånih procesa
naãe novije istorije, uobliåio je u nekoliko veoma zapaæenih
monografija, od kojih treba spomenuti tri prethodne: Beograd
izmeœu dva svetska rata, Beograd pod komesarskom upravom 1941 i
1
Ovde treba posebno podsetiti na pitaça i kontroverze koja je izazvao ame-
riåki sociolog Danijel Jona Goldhagen (Daniel Jonah Goldhagen) svojom kçigom Hitle-
rovi dobrovoÿni õelati (Hitler's Willing Executioners: Ordninary Germans and the Holo-
caust, Alfred Knopf, Inc., New York 1996 (srpski prevod u izdaçu Radio B92 objavÿen je
1998), posle koje je usledilo objavÿivaçe nekoliko kçiga sa razliåitim stavovima o
ulozi Nemaca u holokaustu. O ovom videti, npr. : Julius H. Schoeps (Hg.) Ein Volk von Mo-
rdern? Die Dokumentation zur Goldhagen-Kontroverse um die Rolle der Deutschen im Holocaust,
Campe Paperback, Hamburg 1996.
2
Od posebnog znaåaja za upoznavaçe ovog fenomena iz novog ugla, bila je kçiga
ameriåkog istoriåara Kristofora R. Brauninga Sasvim obiåni ÿudi: Rezervni
policijski bataÿon 101 i konaåno reãeçe u Poÿskoj (Ordinary Men: Reserve Police
Batalion 101 and the Final Solution in Poland, Harper Collins Publishers, Inc/Aaron Asher Books,
New York 1992), na åije rezultate se dobrim delom oslaça Danijel Goldhagen.

9
Specijalna policija u Beogradu 1941 – 1944.3 Ovu, åetvrtu kçigu o
Beogradu posvetio je stradaçu Jevreja, prouåavajuñi glavne i na-
jodgovornije aktere uniãteça Jevreja i çihove pomagaåe Gesta-
po, Vermaht i kolaboracionistiåku specijalnu policiju.
Gestapo (Geheime Staatspolizei-Tajna dræavna policija) bio je
i u Srbiji jedan od nezamenÿivih instrumenata brutalne re-
presije i zloåina. Sistematiånost, brojnost i sloæenost poli-
cijsko-obaveãtajnog mehanizma, gusta mreæa agenata sa ogrom-
nim resursima i neograniåenom moñi i upotrebom terora svake
vrste, bile su osobenosti delovaça Gestapoa u okupiranom Beo-
gradu. Boæoviñ je rekonstruisao çegovu organizacionu struktu-
ru, markirao glavne aktere i ukazao na kÿuånu ulogu u spro-
voœeçu antijevrejske politike i prakse. U Beogradu je, kao i
drugde iza zidova Hitlerove “Evropske tvrœave”, u progonu i
ubijaçu Jevreja posebno mesto zauzimala delatnost Operativne
grupe (Einsatzgruppe), sa svojim odeÿeçima i komandama. Siste-
matiånost i beskrupuloznost beogradskog Gestapoa u ispuçava-
çu svoga dela plana o potpunom uniãteçu Jevreja, pokazana je na
“eksperimentalnoj upotrebi” specijalog kamiona – gasne komore
u proleñe 1942. godine kojim je ubijeno viãe od 6000 jevrejskih
æena i dece. Boæoviñ je sakupio i izloæio i brojne podatke o
vodeñim liånostima beogradskog Gestapoa: Vilhelmu Fuksu,
Hansu Helmu, Karlu Krausu, Karlu Hinceu, Augustu Majsneru i
çihovom delovaçu u Beogradu.
Branislav Boæoviñ u svojoj kçizi ukazuje i na nastojaça beo-
gradske centrale Gestapoa da zavrbuje veñi broj domañih kadrova,
pre svega iz redova nemaåke maçine, koji su bili aktivni u pro-
gonima i ubijaçu svojih jevrejskih sugraœana. Na ovom zadatku
Gestapo je saraœivao sa srodnim nemaåkim sluæbama (vojno-oba-
veãtajnom sluæbom Abver, raznim vidovima policijske i oba-
veãtajne sluæbe kao i domañom kolaboracionistiåkom speci-
jalnom policijom, pomoñnim instrumentom okupacionih vlasti,
koja je posluæila i za sprovoœeçe antijevrejskih mera).
Uåeãñe srpske policije i oruæanih odreda Nediñeve “vlade
narodnog spasa” u racijama i hapãeçima Jevreja, posle åega su
predavani nemaåkim vlastima, predstavÿa jednu od najmraånijih
stranica iz istorije kolaboracionizma na ovim prostorima to-
kom Drugog svetskog rata. U tu svrhu bio je obrazovan i poseban,
7. odsek specijalne policije, zaduæen za Jevreje i Rome. Viãe od
3
Izdavaåi i godine ãtampaça: Istorijski arhiv Beograda 1995; Institut za
savremenu istoriju 1998; Srpska ãkolska kçiga 2003.

10
15.000 saåuvanih dosijea specijalne policije u Istorijskom ar-
hivu Beograda, uz brojna druga dokumenta, posluæilo je Bra-
nislavu Boæoviñu da rekonstruiãe çenu aktivnost i saradçu sa
Gestapom u sprovoœeçu mera okupacionih vlasti protiv Jevreja
i Roma. Nekoliko stotina agenata radilo je na registraciji beo-
gradskih Jevreja a zatim, pruæalo pomoñ nemaåkim vlastima u
çihovom hapãeçu, logorisaçu i hvataçu odbeglih. Odsek za Je-
vreje beogradske specijalne policije je ukinut u proleñe 1943.
godine, kada je likvidacijom gotovo cele jevrejske populacije u
srpskoj prestonici nestala potreba za çegovim daÿim uslugama.
Branislav Boæoviñ nudi åitaocima detaÿne biografije glav-
nih domañih sauåesnika u uniãteçu beogradskih Jevreja – ãefo-
va specijalne policije Milivoja M. Jovanoviña, Miodraga Pe-
troviña, Ilije Paranosa, ãefa VII odseka Jovana Nikoliña, kao
i çihovih najvaænijih saradnika.
Brojne åiçenice koje su neki jugoslovenski istraæivaåi
odavno utvrdili i objavili baveñi se nemaåkim okupacionim
sistemom u Srbiji,4 a istraæivaça u tom smeru nastavili i neki
istraæivaåi mlaœe generacije,5 postale su, uz dodatna temeÿna
istraæivaça stranih istoriåara, nepobitan argument za anali-
tiåku razgradçu jedne (politiåke) konstrukcije: mita o “åistim
rukama” Vermahta, åiji su oficiri i vojnici “samo vrãili svoju
patriotsku duænost” i, dræeñi se vojniåkog kodeksa åasti, ra-
tovali ãirom Evrope “braneñi interese Nemaåke” i “nemaåkog
naroda”.6 Kompleksnost “srpskog sluåaja” i kada je u pitaçu bilo
uniãteçe Jevreja na srpskim teritorijama pod nemaåkom oku-
pacijom, bila je istraæivaåki izazov za nekolicinu stranih is-
toriåara, kao ãto su Menahem Ãelah (Menachem Shelach), Kri-
stofer R. Brauning (Christopher R. Browning) i Valter Manoãek
(Walter Manoschek).7 Na uåeãñe Vermahta u ubijaçu Jevreja u Sr-
4
Venceslav Gliãiñ, Teror i zloåini nacistiåke Nemaåke u Srbij 1941–1944,
Beograd 1970.
5
Milan Koÿanin, Nemaåki logor na beogradskom Sajmiãtu 1941-1944, ISI,
Beograd 1992.
6
Walter Manosschek, Serbien ist judenfrei. Militäische Besätzungspolitik und Judenvernich-
tung in Serbien 1941/42, R. Oldenburg Verlag, Munchen, 1993; Hannes Heer und Klaus Naumann
(Hg.), Vernichtungskrieg: Verbrechen der Wehrmacht 1941 bis 1944, Hamburger Ed., Hamburg
1995.
7
Menachem Shelach, Sajmiãte. An Extermination Camp in Serbia”, u: Holocaust and Geno-
cide Studies 2 (1987), 243-260; Christopher R. Browning, Fateful Months. Essays on the Emer-
gency of the Final Solution, New York 1985: W. Manoschek, n.d. Skrenuo bih, takoœe, paæçu
na radove Æeni Lebl, Beograœanke koja æivi u Izraelu, posebno na poglavÿe “Ko-
naåno reãeçe jevrejskog pitaça u Beogradu”, çene kçige Do “konaånog reãeça”. Je-
vreji u Beogradu 1521–1942, Beograd 2001, 287–338.

11
biji, uz objavÿivaçe izvoda iz zapleçenih nemaåkih dokumenata,
ukazano je joã davne 1952. godine.8
Ulogom Vermahta, kao jednog od kÿuånih organizatora i iz-
vrãalaca masovnih zloåina u Srbiji i Beogradu, pa tako i onih
prema beogradskim Jevrejima, bavi se i Branislav Boæoviñ obo-
gañujuñi dodatno naãa saznaça o ovom istorijskom fenomenu. On
pokazuje da su u Srbiji (kao i u nekim drugim okupiranim zemÿa-
ma) jedinice Vermahta aktivno uåestvovale u progonima, hapãe-
çu i masovnim streÿaçima jevrejskih talaca, uz sliåne akcije
ãirokog obima prema srpskom stanovniãtvu. Komandujuñi gen-
erali u Srbiji, Ãreder, Vajks, Dankelman, Beme, bili su nared-
bodavci brojnih streÿaça civilnog stanovniãtva. Za vreme
Bemeovog i Dankelmanovog komandovaça izvrãeni su najteæi
masovni zloåini u Srbiji, ukÿuåujuñi i streÿaçe uhapãenih
Jevreja. Boæoviñ iznosi brojne podatke o pripadnicima najvi-
ãih komandnih i çima podreœenih struktura Vermahta u Srbiji,
piãuñi o çihovoj ulozi u “konaånom reãeçu jevrejskog pitaça”.
Takoœe, on detaÿno prati i delovaçe pojedinih jedinica Ver-
mahta na terenu koje su bile glavni egzekutor u masovnim stre-
ÿaçima.
Baveñi se ratnom sudbinom beogradske jevrejske zajednice,
istiåuñi uticaj lokalnih osobenosti ratne situacije u Beogra-
du, Boæoviñ pruæa osnovu za razmiãÿaça i poreœeça sa sudbi-
nama hiÿada veñih ili maçih jevrejskih zajednica ãirom Evro-
pe, koje su u holokaustu zauvek uniãtene. Organizatori i iz-
vrãioci ovih zloåina bili su pokretani istim planom, nasta-
lim u politiåkom i ideoloãkom centru nacistiåke imperije, i
imali su iste ciÿeve. “Specijalisti za konaåno reãeçe” pri-
meçivali su svoja iskustva i metode koje su se pokazale najbr-
æim, najefikasnijim i “najjeftinijim” tokom genocida nad srp-
skim Jevrejima i u drugim zemÿama. Tako su agilnost i efikas-
nost pokazane u ubijaçu u Srbiji mogle da bude isticane i tokom
konferencije na jezeru Vanze, poåetkom 1942. godine, na kojoj je
posle Hitlerove odluke, razmatrano pokretaçe ãiroke akcije
na svim teritorijama pod nemaåkom okupacijom ili uticajem, za
ulazak u “posledçu fazu” u “reãeçu jevrejskog pitaça”. Beograd-
ski Jevreji su postali i ærtve jednog novog, “ekonomiånog” sred-
stva za masovnu likvidaciju, kamiona – gasne komore, åija je efi-
kasnost koãtala æivota hiÿade jevrejskih æena i dece. Beograd
8
Zloåini faãistiåkih okupatora i çihovih pomagaåa protiv Jevreja u Jugo-
slaviji, Savez jevrejskih opãtina FNR Jugoslavije, Beograd, 1952, 1–53.

12
je sa sudbinom svoje malobrojne jevrejske zajednice na taj naåin
bio i neka vrsta ubilaåkog “eksperimentalnog poÿa” u realiza-
ciji nacistiåkog projekta o potpunoj fiziåkoj likvidaciji Je-
vreja u Evropi.
Otuda je nova Boæoviñeva kçiga argumentovano podseñaçe i
ukazivaçe na glavne aktere zloåina prema Jevrejima u Srbiji i
çihove pomagaåe, na çegove mehanizme i okolnosti u kojima je
izveden. Ona je, takoœe, i deo univerzalne poruke o nezastareva-
çu jednog od najstraãnijih zloåina u ÿudskoj istoriji i podsti-
caj da se istraæivaåki i analitiåki nastavi sa daÿim preispi-
tivaçem svega ãto je åinilo çegovo politiåko, ideoloãko, kul-
turno, religijsko i svako drugo ishodiãte i okruæeçe, kao i
svih procesa i posledica podstaknutih i proizvedenih pokuãa-
jem ostvareça nacistiåkog antiutopijskog, antihumanog rasis-
tiåkog projekta u godinama Drugog svetskog rata.

Dr Milan Ristoviñ,
redovni profesor
Univerziteta u Beogradu

13
14
 UVOD

O progonu i stradaçu Jevreja tokom okupacije u Srbiji i

çenom glavnom gradu dosta je pisano. Osvetÿena su mnoga dra-
matiåna zbivaça, razjaãçene pojedine nejasnoñe, opisane
ÿudske sudbine, otkriveno kada su i kako hapãeni i likvidirani
pojedinci i grupe, utvrœeno kako je sprovedeno “konaåno reãeçe
jevrejskog pitaça”. Poznato je i koji su izvorni materijali ko-
riãñeni u objavÿenim radovima o toj temi, odnosno koji su fon-
dovi arhivske i memoarske graœe istraæivani u Jevrejskom
istorijskom muzeju i u arhivskim institucijama u zemÿi i inos-
transtvu. Tako obiman rad, meœutim, ne iskÿuåuje, nego joã viãe
naglaãava potrebu za daÿim istraæivaçem u ciÿu ãto pot-
punijeg prikupÿaça podataka i utvrœivaça åiçenica, kako bi se
do kraja sagledalo ãta se sve dogaœalo sa Jevrejima u jednom od
najteæih perioda u istoriji Srbije i, posebno, Beograda.
Beograd je bio srediãte progona i likvidacije Jevreja. Nije
reå samo o æiteÿima glavnog grada, nego i ostalih mesta Srbije,
kao i grupama Jevreja izbeglih iz stranih zemaÿa. U glavnom
gradu Srbije nalazili su se komandni centri okupatora, koji su
rukovodili celokupnom akcijom uniãtavaça Jevreja. Tu su
planirane i propisivane poznate mere protiv Jevreja, vrãila se
internacija jevrejskog æivÿa u logore, odakle je postojao samo
jedan pravac – u smrt. Likvidacije Jevreja vrãene su i u drugim
gradovima Srbije, ali je glavno stratiãe bilo u çenoj prestoni-
ci, u kojoj je izvrãeno i zavrãno ubijaçe posledçih ærtava
otrovnim gasom.
Poãto je “konaåno reãeçe jevrejskog pitaça” povereno Ge-
stapou, on je sve vreme imao odluåujuñu ulogu. U Srbiji je, neu-
biåajeno u dotadaãçoj praksi, drugi okupacioni faktor u
masovnoj likvidaciji Jevreja bila nemaåka vojska – Vermaht. Do-
mañe vlasti su, po utvrœenoj ãemi, pruæale odgovarajuñu pomoñ,
pre svega specijalna policija. Zato je studija o sudbini Jevreja
podeÿena na tri dela i prikazuje delovaçe i odgovornost tri
15
glavna subjekta: Gestapoa i Vermahta, kao oruœa okupatora, i
specijalne policije kao organa domañe kolaboracionistiåke
vlasti. Ti delovi studije napisani su kao posebni radovi, ali
predstavÿaju tematsku celinu.1
Svaki od ta tri åinioca imao je svoj udeo, uåinak i odgovor-
nost. Svi zajedno, ukÿuåujuñi ostale okupatorske i kvislinãke
uåesnike i saradnike, sproveli su jedno od najradikalnijih “ko-
naånih reãeça jevrejskog pitaça” u okupiranoj Evropi.
Gestapo i specijalna policija produæili su aktivnost pro-
tiv Jevreja i posle genocida zavrãenog maja 1942, protiv preo-
stalih Jevreja koji su se sakrivali. Çihova delatnost se produ-
æila do osloboœeça – oktobra 1944. godine. Vermaht, pak, odi-
grao je svoju ulogu 1941. godine. Pre opisa çihovog posebnog de-
lovaça, neophodno je pruæiti prethodni uvid o ukupnom stra-
daçu2 Jevreja tokom okupacije radi predoåavaça celine “jevre-
jskog problema” i razmera çihove tragiåne sudbine.
Ukratko su opisani progon i stradaça Roma (Cigana),3 pri
åemu je ukazano na to ãta je bilo zajedniåko, a ãta razliåito u
“tretiraçu” Jevreja i Cigana.
Za period okupacije Srbije 1941–1944. godine karakteris-
tiåno je zajedniåko stradaçe i solidarnost Srba i Jevreja pod
tiranijom nacistiåkog okupatora, kao i zajedniåko uåeãñe u an-
tifaãistiåkom otporu i oruæanoj oslobodilaåkoj borbi.
S obzirom na brojno staçe Jevreja na teritoriji nemaåkog
vojnog zapovednika u okupiranoj Srbiji koje je, raåunajuñi i je-
vrejske izbeglice iz drugih zemaÿa, iznosilo oko 18.000, u odnosu
na viãemilionsko srpsko stanovniãtvo, pitaçe Jevreja nije
trebalo da predstavÿa znaåajan problem za nemaåku okupacionu
upravu i Gestapo. Meœutim, tom pitaçu su odgovorni nemaåki
faktori poklaçali daleko veñu paæçu, koja je bila u potpunoj
nesrazmeri sa pomenutim brojåanim odnosom. To je naroåito do-
ãlo do izraæaja u Beogradu, u kome je inaåe æiveo i najveñi deo
Jevreja nastaçenih u Srbiji. Oåigledno je da je bila reå o speci-
fiånom problemu.
1
Reå je o tri posebna rada, nagraœena na anonimnom konkursu Saveza jevrejskih
opãtina Srbije i Crne Gore 2001, 2002. i 2003. godine. Izvrãene su odgovarajuñe in-
tervencije i dopune u tekstu, neophodne za dogradçu celine monografije.
2
Pojam stradaçe u naslovu i tekstu upotrebÿava se u ãirem znaåeçu: osim
fiziåke likvidacije obuhvata i sve druge mere represije i vidove diskriminacije i
progona.
3
U tekstu nisu meçani izvorni nazivi iz vremena okupacije – Cigani: Odsek za
Jevreje i Cigane, Naredba koja se odnosi na Jevreje i Cigane itd.

16
 Uz reãavaçe “jevrejskog pitaça”, Nemci su se, na gotovo is-
tovetan naåin, “bavili” i pitaçem Cigana, åija je koncentracija
u Beogradu takoœe bila velika, a na koje su primeçivane naredbe
i mere propisane za Jevreje.
Pre Aprilskog rata, u Jugoslaviji je æivelo oko 75.000 Jevre-
ja, kao i joã oko 4.000 jevrejskih izbeglica iz Nemaåke, Austrije,
Åehoslovaåke i Poÿske. Na teritoriji Srbije pod nemaåkim
vojnim zapovednikom æivelo je, prema podacima jevrejskih ver-
skih opãtina iz 1940. godine, 14.320 Jevreja, od toga u Beogradu
10.388. Po drugim podacima, od 11. januara 1941, u Beogradu je
bilo 11.780 Jevreja. Prema novijim istraæivaçima na pomenutoj
teritoriji, pred okupaciju, bilo je ukupno 16.600 stalno nasta-
çenih Jevreja i oko 1.200 jevrejskih izbeglica.4 Policijski
izvori govore da je poåetkom okupacije registrovano oko 9.500
Jevreja u Beogradu, a na åitavoj teritoriji okupirane Srbije oko
15.000.5 Nije utvrœen taåan broj Jevreja koji se poåetkom okupa-
cije nisu prijavili vlastima, odnosno koji su pobegli ili se
prikrili uz pomoñ srpskog stanovniãtva. Pomiçe se 2.345, odno-
sno 3.816 Jevreja koji su izbegli sudbinu svojih sunarodnika.6
Pitaçe Jevreja u okupiranoj Srbiji reãavano je u okviru
dobro poznate politike nacistiåke Nemaåke i programa inter-
niraça i likvidacije Jevreja, kako u Rajhu, tako i u okupiranim
zemÿama. Meœutim, ni u samoj Nemaåkoj, ni u mnogim okupiranim
zemÿama, “konaåno reãeçe jevrejskog pitaça” nije, 1941–1942.
godine, sprovedeno na tako radikalan naåin kao na “zaposednu-
toj” teritoriji Srbije. Totalno istrebÿeçe Jevreja, koje su
Nemci izvrãili u okupiranoj Srbiji za nepunih godinu dana,
predstavÿalo je primer efikasnosti uniãtavaça Jevreja na te-
ritorijama pod nemaåkom vlaãñu.7
4
Milan Koÿanin, Nemaåki logor na beogradskom Sajmiãtu 1941–1944, Institut
za savremenu istoriju, Beograd 1992, 20, 23, 130.
5
Broj prijavÿenih i registrovanih Jevreja se meçao prvih meseci okupacije, kao
ãto se vidi iz policijskih izveãtaja o kojima ñe joã biti govora.
6
Podatak o 3.816 Jevreja pobeglih iz Beograda potiåe iz gestapovske evidencije,
kao i podatak da je do avgusta 1943. streÿano 62.184 Srba i 13.862 Jevrejina. AJ DK-110,
inv. br. 14.951.
7
Nemaåka obaveãtajna sluæba (daÿe N.O.S.) IV, str. 716. Poreœeça radi, navodi
se daÿe: “U vreme kad je u okupiranoj Srbiji veñ bio ubijen ili iz çe deportiran i
posledçi Jevrejin – izuzev malog broja koji je uspeo da se sakrije i Jevrejki udatih za
Srbe – u Berlinu se joã nalazio maçi broj Jevreja, istina obeleæenih æutom zvezdom
i ograniåenih u pogledu svog kretaça, liãenih svojih zaposleça, odnosno izbaåenih
iz svojih redovnih profesija. Ãtaviãe, u raznim nemaåkim gradovima neki od çih su
se zadræali åak do kraja rata. U drugim okupiranim zemÿama je, mahom, nacistiåkim
merama bio zahvañen samo odreœeni deo Jevreja.”

17
 Krajçi bilans “konaånog reãeça jevrejskog pitaça” u Sr-
biji pokazuje poraznu sliku: od oko 17.800 Jevreja likvidirano je
çih 14.800 (ukÿuåujuñi i 1.200 jevrejskih izbeglica iz drugih ze-
maÿa), tj. viãe od 83%, dok je samo petina Jevreja uspela da se
spasi bekstvom i prikrivaçem. Opÿaåkana je sva jevrejska imov-
ina: pokretna je bila – plen Gestapoa, a nepokretna – Privrednog
ãtaba generalnog opunomoñenika za privredu u Srbiji Franca
Nojhauzena (Franz Neuhausen).8
Takav ishod postupka protiv Jevreja rezultat je procesa koji
je zapoåeo uobiåajenim pripremnim radçama, da bi se zatim, u
pogorãanoj situaciji za Nemce zbog oruæanog ustanka protiv
çih, preduzele najefikasnije mere da se “konaåno reãeçe jevre-
jskog pitaça” neuobiåajeno brzo sprovede. Na poåetku okupacije
preduzete su prethodne pripreme po veñ utvrœenom redosledu:
pozivaçe svih Jevreja da se prijave policiji radi registracije;
propisivaçe poznatih mera oduzimaça ili ograniåavaça çiho-
vih prava, kao i poniæavajuñih odredaba o noãeçu odreœenih je-
vrejskih oznaka na odeñi; upuñivaçe na prisilan rad pod na-
jteæim uslovima (uklaçaçe leãeva i raãñiãñavaçe ruãevina
od bombardovaça Beograda).
Sledio je period streÿaça Jevreja kao talaca u znak odmazde
za ustaniåke akcije ãirom Srbije. U pitaçu su bila streÿaça
velikih razmera, u kojima su pored Srba stradali i Jevreji – po
famoznom kÿuåu 100 za jednog ubijenog, odnosno 50 za jednog
raçenog Nemca, drastiåno je smaçen broj Jevreja u Srbiji. U tom
periodu doãla je do izraæaja joã jedna specifiånost u istre-
bÿeçu Jevreja u Srbiji. Dok je u drugim zemÿama egzekutor bio
Gestapo, u Srbiji je streÿaçe Jevreja (u okviru mera odmazde
1941. godine) vrãila nemaåka vojska – Vermaht.9
Posle pojedinaånih i grupnih hapãeça Jevreja kao sauåesni-
ka u akcijama komunista, “smeãtenih” po zatvorima i logorima
(Baçica i dr.), Nemci su pristupili planskom interniraçu
Jevreja u posebne logore. U Beogradu je, po nareœeçu ãefa Ajn-
8
M. Koÿanin, n. d., 25, 131. Posle osloboœeça, popisom iz 1947, utvrœeno je da u
Jugoslaviji æivi 11.934 Jevreja ili 17,8% evidentiranih 1940. godine. U Gestapou
(Ajnzacgrupi) o pokretnoj jevrejskoj imovini starao se referat II A 5, a u Nojhauze-
novom ãtabu Komesarijat za jevrejsku (nepokretnu) imovinu.
9
Podrobno o postupaçu sa Jevrejima od aprila do kraja avgusta 1941: Branislav
Boæoviñ, Beograd pod komesarskom upravom 1941, Institut za savremenu istoriju,
Beograd 1998, 53–55, 138–140, 173–174, 258–262, 343–348. Streÿaça Jevreja i Cigana u
ime odmazde vrãena su izmeœu Panåeva i Jabuke, u Jajincima, Rakovici, Kumodraæu,
kod Kovina i drugih mesta.

18
zacgrupe (Operativne grupe), SS-pukovnika Vilhelma Fuksa
(Wilhelm Fuchs) i ãefa Upravnog ãtaba nemaåkog vojnog zapoved-
nika Haralda Turnera, obrazovan “prolazni” logor za Jevreje na
Autokomandi (u vojnom objektu Topovske ãupe) u kome su do tada
bili smeãteni Srbi izbeglice. Tu su od 22. avgusta (od hapãeça
svih Jevreja iznad 14 godina) do 20. oktobra 1941 (kada su ta hap-
ãeça zavrãena), internirani Jevreji i Cigani, od kojih je
znatan deo streÿan u ime odmazde (maçi broj uhapãenih Jevreja
dræan je u logoru Baçici). Decembra 1941. privodilo se kraju i
prebacivaçe ranije interniranih Jevreja i Cigana u novoobra-
zovani Jevrejski logor Sajmiãte u Zemunu.10
Logor Sajmiãte postao je popriãte etniåkog pogroma Jevre-
ja iz cele Srbije, sprovedenog krajem 1941. i prvih meseci 1942.
godine. U odluåivaçu o çihovoj sudbini, u Berlinu i Beogradu,
presudnu ulogu su igrali: bezbednosno-policijski aparat (Gesta-
po), nemaåka oruæana sila – Vermaht (jedinice i vojna uprava) i
predstavnici Ministarstva spoÿnih poslova. Tako su, oktobra
1941, iz Berlina doputovali u Beograd predstavnici Gestapoa i
Ministarstva spoÿnih poslova (Rademacher), kako bi sa nadle-
ænim nemaåkim zvaniånicima u Beogradu odluåili da se privede
kraju likvidacija muãkih interniraca – Jevreja i da se u nared-
nom periodu interniraju ålanovi jevrejskih porodica: æene,
deca i starci.11
Veñ do poåetka novembra 1941. ubijeno je oko 5.000 Jevreja
(interniranih muãkaraca starijih od 14 godina) i oko 2.500 Ci-
gana (muãkaraca). Za kratko vreme dovrãena je likvidacija go-
tovo celokupnog jevrejskog muãkog stanovniãtva. U decembru
1941. doãao je red na ostale ålanove jevrejskih porodica (æene,
decu, starce). Çima je bilo nareœeno da se, 12. decembra, prijave
policiji u Õorõa Vaãingtona 21 odakle su ih prebacili u logor
Sajmiãte. Marta 1942. u Berlinu je doneta odluka o çihovoj li-
kvidaciji, koju je beogradski Gestapo spremno doåekao i efi-
kasno sproveo (upotrebom specijalnog kamiona sa otrovnim ga-
som – “duãegupke”, upuñenog iz Berlina marta 1942). Do polov-
ine maja iste godine zavrãeno je istrebÿeçe jevrejskih porodi-
10
M. Koÿanin, n. d., 27, 31, 34–36. O Jevrejima u logoru Baçica videti: IAB, UGB,
Baçiåke kçige pritvorenika, a o logoru na Autokomandi: pisma Predstavniãtva
jevrejske zajednice predsedniku opãtine Beograd od 21. i 22. avgusta 1941. IAB, OGB,
inv. br. 2. Logor na Autokomandi, naæalost, nije joã celovito obraœen.
11
Arhiv Vojnoistorijskog instituta (daÿe: AVII), na, London, mikrofilm r. 1,
s. 297108, izveãtaj Frantza Rademachera, 25. oktobar 1941.

19
ca u logoru, interniranih posle 12. decembra 1941 (oko 6.400 za-
toåenih Jevreja i oko 600 Cigana).12
Genocid nad Jevrejima u Srbiji je okonåan.13
Posle fiziåke likvidacije Jevreja, okupatorske i kvislinãke
vlasti nisu sasvim prestale da se bave “jevrejskim pitaçem”. Na-
stavÿena je policijska potraga za Jevrejima koji su izbegli pri-
javÿivaçe i internaciju, odnosno koji su pobegli ili se prikri-
li kod srpskih porodica i promenili imena, tj. dobavili laæne
isprave. Tragaçe za preostalim pojedincima i obaveze u reãava-
çu joã neokonåanih pitaça jevrejske imovine iziskivali su nas-
tavÿaçe rada odseka (referata) za Jevreje i Cigane u Gestapou i
specijalnoj policiji, istina u znatno smaçenom obimu, do 1943.
Po istoj osnovi kao Jevreji, tretirani su i Cigani, tj. “u duhu
‘ideologije’ nacifaãista, po kojoj su Jevreji i Cigani nearijev-
ci niæe rase” – kako se navodi u Saopãteçu Zemaÿske komisije
Srbije za ratne zloåine.14 U Naredbi vojnog zapovednika u Srbiji
o Jevrejima i Ciganima, objavÿenoj 31. maja 1941, precizno je
odreœeno da se “Cigani izjednaåuju sa Jevrejima” i da “za çih va-
æe odgovarajuñe odredbe Naredbe” (ålan 18). U narednom, 19.
ålanu Naredbe, koja se smatra temeÿnim pravnim aktom okupato-
ra o tretiraçu Jevreja i Cigana, data je definicija:
“Ciganom se smatra ono lice koje vodi poreklo od najmaçe
tri ciganska pretka. Sa Ciganima se izjednaåuju i ciganski
melezi koji vode poreklo od jednog ili dva ciganska pretka i koji
su oæeçeni Cigankom ili stupe u brak sa Cigankom.”
I Cigani su obeleæavani poput Jevreja. Naredbom je to jasno
odreœeno: “Za obeleæavaçe Cigana nose se trake koje moraju
isto tako biti æute i nositi natpis ‘Ciganin’”. Oni su se poseb-
no prijavÿivali, registrovali i uvodili u odvojene spiskove i
evidencije Cigana.
12
Saopãteçe br. 66–93 Dræavne komisije za utvrœivaçe zloåina okupatora i
çihovih pomagaåa, Beograd 1946, 787–802, Saopãteçe 87: Sajmiãte – muåiliãte
naroda Jugoslavije. M. Koÿanin, n. d., 36–37, 39–40, 62: brojno staçe 6. februara 1942:
ukupno 5.654, od toga 76 odojåadi, 1.136 dece ispod 16 godina i 4.442 osobe preko 16 go-
dina; u jeku masovnog uniãtavaça Jevreja, tj. 27. aprila 1942: ukupno 1.884 zatoåenika,
od toga 68 muãkaraca, 1.429 æena i 387 dece. U logoru Sajmiãte izgubilo je æivot oko
6.320 Jevreja (viãe od 42% od ukupno ubijenih). Za sve Jevreje u logoru Sajmiãte,
uguãene gasom, Gestapo je na çihove kartone stavÿao oznaku “LS”.
13
Retki su bili sluåajevi da je ko od Jevreja “izvukao æivu glavu” iz logora, a to
su mahom bile æene iz meãovitih brakova: Jevrejke udate za Srbe, nejevrejke udate za
Jevreje i sl. Boÿe su proãli zatoåeni Cigani od kojih je znatan broj puãten iz
logora.
14
AJ, DK - 110, inv. br. 16.362 (613 – 539-541).

20
 Iako su pomenutom naredbom Cigani izjednaåeni sa Jevreji-
ma, u praksi mere protiv Cigana nisu tako dosledno i rigorozno
sprovoœene kao prema Jevrejima, ni u pogledu hapãeça i in-
terniraça, niti u pogledu fiziåke likvidacije. Pre svega, veñ
juna 1941, na inicijativu beogradskih Cigana, podræanih od
domañih vlasti, napravÿena je razlika izmeœu Cigana “åergara”
(skitnica) i starosedelaca (stalno nastaçenih lojalnih graœa-
na).15 Dok su prvi potpadali pod udar nemaåkih kaznenih mera i
istrebÿeça, drugi su uglavnom bili izuzeti od primene tih
mera.
Na osnovu prijavÿivaça Cigana u Beogradu, zapoåetog 7. juna
1941, registrovano je ukupno 3.044 æiteÿa. Meœu çima je bilo
2.080 preko 14 godina, a 964 ispod 14 godina. Od 1.081 odraslog
muãkarca bilo je zemÿoradnika i radnika 326, muzikanata 261,
zanatlija 71, lica raznih zanimaça 407, bez zanimaça 16.16 Uku-
pan broj je, tokom jula i avgusta, porastao za samo 6 novoregistro-
vanih, pa se ustalio na 3.050 lica. U Beogradu je, dakle, u leto
1941. godine, registrovano tri puta maçe Cigana nego Jevreja.17
Kao i u sluåaju Jevreja, najpre su bili uhapãeni Cigani mu-
ãkarci, internirani u logor Autokomanda i po grupama stre-
ÿani kao taoci u okviru nemaåkih mera odmazde.18 Preostali
Cigani su, zajedno sa Jevrejima, prebacivani u logor Sajmiãte,
gde su takoœe stradali kao ærtve okupatorovih represalija. De-
cembra 1941. u isti logor su internirani ålanovi ciganskih po-
rodica, æene i deca, çih oko 600, koji su u logoru tavorili i umi-
rali pod joã teæim uslovima od Jevreja (radili su bosi po snegu,
svirepo tuåeni umirali su od batina, gladi i bolesti).
Mada je svojevremeno bilo odreœeno da interniraçe i egzo-
dus pogode samo Cigane åergare (skitnice, besposliåare), a ne i
15
AVII, reg. br. 34, f. 1, k.19. Okupacione vlasti (Upravni ãtab vojnog
zapovednika) prihvatile su stav kvislinãke uprave i 11. jula 1941. dale zvaniåno tu-
maåeçe da se mere propisane 31. maja ne odnose na stalno nastaçene Cigane “åasnog
zanata”.
16
Polumeseåni izveãtaj Odseka za Jevreje i Cigane specijalne policije, 26. jun
1941. IAB, UGB, SP, k. 589. inv. br. 2771, 176.
17
Taåan odnos broja registrovanih Jevreja i Cigana – juna: 9.400 : 3.044; jula: 9.435
: 3.050; avgusta 1941: 9.561 : 3.050 (podaci iz polumeseånih izveãtaja specijalne
policije).
18
Kada je nemaåki okupator u leto 1941. pristupio sprovoœeçu masovnih mera
odmazde, ãef Ajnzacgrupe dr Fuks je u tome video efikasan naåin da se oslobodi
Jevreja u Srbiji. Ãef Upravnog ãtaba vojnog zapovednika dr Turner izdao je nare-
œeçe, 21. jula 1941, da se kao taoci za odmazde prvenstveno odreœuju Jevreji i Cigani.
AVII, na, reg. br. 10, f. 1, k. 41 B.

21
stalno nastaçene Cigane koji su redovno obavÿali odreœene po-
slove, ipak se o tome malo vodilo raåuna. Tako su izgubili æivo-
te mnogi Cigani iz te, druge kategorije “lojalnih æiteÿa” Srbi-
je. Ipak, prema preostalim Ciganima je, na kraju çihove inter-
nacije u logoru Sajmiãte, primeçen blaæi kriterijum i uvaæe-
na su pomenuta ograniåeça u pogledu likvidacije, pa je tokom pr-
va tri meseca 1942. godine puãten iz logora veñi broj Cigana.19
Oni su izaãli iz logora “iznureni i bolesni, da i daÿe ta-
vore i muåe se progoçeni i zlostavÿani kao pripadnici ‘niæe
rase’ za vreme okupacije”, kaæe se u izveãtaju Komisije za ratne
zloåine. Iako su izbegli ono najgore – smrt u logoru, beogradski
Cigani nisu prestali da budu meta policijskih vlasti, çihovog
sumçiåeça, maltretiraça, pojedinaånih i grupnih hapãeça i
likvidacija.
“Sliånu sudbinu”, kaæe se daÿe u izveãtaju, “imali su Ci-
gani i u ostalim krajevima Srbije. Tako je streÿano 11 decembra
1941 u Leskovcu oko 300 Cigana, na ‘Bubçu’ kod Niãa poåetkom
februara 1942 streÿano je 23 Ciganina, od 29 dovedenih iz Lesk-
ovca a od, u jesen 1942 uhapãenih oko 200, streÿano je 23 febru-
ara 1943 godine 43 Ciganina, dok su ostali iz te grupe joã viãe
meseci dræani u logoru pod nehumanim æivotnim prilikama. U
Okrugu zajeåarskom viãe stotina Cigana dræano je u logoru pod
nehumanim uslovima nekoliko meseci. Iste sudbine bili su oko
300 Cigana iz Okruga moravskog. U Kruãevcu je uhapãeno i
streÿano 70 Cigana. U Ãapcu je kaznena ekspedicija streÿala
oko 150 Cigana i zatvorila u lager oko 250. Ovi su izvedeni iz
lagera i u Zasavici streÿani 12 oktobra 1941. U Kragujevcu je 21
oktobra 1941 streÿano oko 250 Cigana, od kojih veliki broj mal-
oletnih. I u ostalim mestima Srbije Cigani su bili sistemats-
ki i nemilosrdno progoçeni.”20
Komisija za ratne zloåine utvrdila je da su, pored najviãih
nacistiåkih politiåkih i vojnih funkcionera, za masovne i
19
Izveãtaj Zemaÿske komisije NR Srbije za ratne zloåine: “Rasni progon Ci-
gana iz Beograda i bliæe okoline, sa opãtim osvrtom na progon Cigana u Srbiji”,
AJ, DK - 110, inv. br. 16362. Veñ tada, odmah po osloboœeçu zemÿe, ova komisija je
utvrdila 237 sluåajeva puãtaça na slobodu Cigana za koje je potvrœeno da su stalno
nastaçeni æiteÿi Beograda; odnosno “poãto su dokazali da nisu skitnice i da su u
Srbiji sa precima nastaçenim pre 1850 godine, posle tri meseca puãteni su kuñama”,
kako stoji u izveãtaju. Na osnovu dotadaãçih (nedovrãenih) istraæivaça, komisija
je bila prikupila podatke o 839 Cigana iz Beograda i okoline – streÿanih, pomrlih i
liãenih slobode.
20
Isto, 3. Pitaçe progona i likvidacije Cigana (Roma) nije temeÿito istraæeno
i obraœeno (kao jevrejsko pitaçe).

22
pojedinaåne zloåine protiv Cigana u Srbiji odgovorni kao rat-
ni zloåinci pre svega: nemaåki vojni zapovednik Hajnrih Dan-
kelman, ãef Gestapoa (Ajnzackomande Beograd) Karl Kraus,
predsednik vlade Milan Nediñ, ministar unutraãçih poslova
Milan Añimoviñ, upravnik grada Beograda Dragi Jovanoviñ i
ãef specijalne policije Ilija Paranos.
To su, naravno, samo neki od mnogih zloåinaca i sauåesnika
koji snose odgovornost za tragiånu sudbinu Cigana, za poniæeça
kojima su oni bili izloæeni, za progone i masovno uniãtavaçe u
ime nacistiåke rasne teorije i Hitlerove politike etniåkog
åiãñeça “niæih” rasa.
*
Nastavak istraæivaåkog rada o stradaçu Jevreja u okupiran-
om Beogradu omoguñio je pãronalaæeçe dopunskih podataka i,
na osnovu toga, kompletnije sagledavaçe problematike o toj
temi. Novi dokumenti pruæili su naknadna saznaça koja su upot-
punila ranije utvrœene åiçenice i pruæili osnovu za celov-
itije prikazivaçe i preciznije oceçivaçe tragiåne sudbine
Jevreja.
Interesovaçe i reagovaçe åitalaca i istoriåara povodom
prvog izdaça ukazali su na koja pitaça treba obratiti paæçu i
dodatnim tekstom ih podrobnije prikazati. To ñe omoguñiti pot-
puniji uvid u onim segmentima jevrejske tragedije, koja izazivaju
posebno interesovaçe ili razliåita, pa i suprotstavÿena mi-
ãÿeça i ocene (uloga i stepen odgovornosti Milana Nediña,
Dimitrija Ÿotiña, specijalne policije i dr.).
Dopunski tekstovi odnose se uglavnom na treñi deo kçige
koji govori o udelu domañih vlasti (pre svega specijalne poli-
cije) i çihovoj odgovornosti. Pored toga i zavrãno poglavÿe –
hronoloãko-tematski izbor dokumenata (Prilozi) obogañeno je
novim dokumentima.

23
24
 I DEO

NA UDARU GESTAPOA

25
26
 U sprovoœeçu poznatih mera protiv Jevreja u okupiranoj
Srbiji 1941–1944. godine bilo je mnogo uåesnika i saradnika. Na
razne naåine i uz razliåite stepene i oblike ukÿuåeno je viãe
subjekata iz okupatorskog i kolaboracionistiåkog tabora,
åiji je efekat bio maçeg ili veñeg znaåaja. Meœutim, od poået-
ka se znalo da je rukovodeña uloga u reãavaçu jevrejskog pitaça
pripadala Gestapou (skrañenica od Geheime Staatspolizei – Tajna
dræavna policija).
Odluku o nadleænosti Gestapoa da organizuje progon Jevre-
ja i sprovede “konaåno reãeçe jevrejskog pitaça” donelo je voœ-
stvo Hitlerovog Treñeg rajha, a za çegovo realizovaçe zaduæi-
lo je Glavni ured bezbednosti Rajha (RSHA) u Berlinu. Ono je sve
vreme planiralo i odreœivalo: gde, kada, kako i ãta ñe se predu-
zimati protiv Jevreja u Rajhu i u okupiranim zemÿama, pa i u
Srbiji.
Za izvrãavaçe naloga iz Berlina, u Srbiji je bila zaduæena
rukovodeña ustanova nemaåke sluæbe bezbednosti i policije
bezbednosti nadleæna za tu teritoriju. Ona je imala dva orga-
nizaciona oblika: jedan 1941, drugi 1942–1944. godine, i sastoja-
la se od rukovodeñeg centra u Beogradu i podruånih ispostava u
unutraãçosti Srbije. Taj razgranati i sloæeni mehanizam bio
je angaæovan u reãavaçu “jevrejskog pitaça”, poåev od prvih me-
ra na poåetku okupacije do “totalne” likvidacije “srpskih”
Jevreja.
Gestapo je bio maãina smrti, kakvu svet do tada nije video.
Çene su ærtve nebrojeni milioni ÿudi, meœu kojima i 6 miliona
Jevreja. Ko su i kakvi su bili oni koji su upravÿali tim stra-
viåno efikasnim mehanizmom, koji su bili na vrhu piramide
zloåina?
Aparat Gestapoa u Srbiji postupio je vrlo radikalno i za
najkrañe vreme obavio je zadatak, tako da je veñ u maju 1942. mo-
gao da obavesti Berlin da u ovoj zemÿi viãe ne postoji problem
Jevreja. Ko su bili najistaknutije stareãine i egzekutori,
27
zasluæni za takav uåinak kojim je Gestapo u Srbiji izbio u prvi
red po efikasnosti masovnog uniãtavaça Jevreja? Koji su od
najodgovornijih za stradaçe Jevreja odgovarali u naãoj zemÿi
kao ratni zloåinci, a ko je u Nemaåkoj i Austriji osuœen na sim-
boliåne vremenske kazne ili sudski osloboœen optuæbe da je
poåinio ratne zloåine?
U mnogim tekstovima pomiçao se Gestapo ili su opisivani
pojedini çegovi postupci i zloåini. Meœutim, fragmentarno
iznoãeçe podataka i señaça, koliko god je poæeÿno i korisno,
nije i dovoÿno. Neophodno je bilo istraæiti i prikazati Ge-
stapo i çegov rad u celini, da bi se mogli potpunosti sagle-
dati mesto, uloga, rezultati i posledice delovaça tog glav-
nog vinovnika stradaça Jevreja u Srbiji. Kakvi su bili çegova
organizaciona struktura i delokrug rada, kako je funkcioni-
sao, s kime je saraœivao itd.?
Na udaru Gestapoa bili su pre svega Srbi, Jevreji i Cigani
(Romi). Odnos prema Srbima odredio je Hitler posle vojnog pu-
åa 27. marta 1941, proglasivãi geslo “Srbi su krivi za sve” i
princip kaæçavaça Srba. Jevreji i Cigani su bili ærtve naci-
stiåkog rasnog progona, osuœeni na istrebÿeçe. Srba je bilo
previãe da bi se mogli iskoreniti, ali (relativno) malobrojne
Jevreje i Cigane se moglo potpuno uniãtiti. Jedno im je bilo
zajedniåko – stradalniåka sudbina.
Kao osnovni izvorni materijal za istraæivaåki rad i obra-
du ove teme, posluæio je arhivski fond Gestapoa, do sada veoma
malo koriãñen. U pitaçu je dragocen izvor podataka, sadræa-
nih u dokumentima na nemaåkom jeziku, svrstanih uglavnom u
liåna dosijea kojih ima viãe od 5.600, a nalaze se u Istorijskom
arhivu Beograda. Znaåajan izvor podataka predstavÿaju istra-
æni i sudski predmeti gestapovskih stareãina i egzekutora,
kao i drugih okupatorskih i kolaboracionistiåkih pomagaåa
koji su saraœivali u progonu Jevreja. Reå je o obimnom materija-
lu, u kome je trebalo pronañi podatke o stradaçu i uniãteçu
Jevreja. Osnovne teãkoñe za koriãñeçe tih predmeta bile su
ãto se nalaze u posedu viãe arhivskih ustanova ili ãto se joã
uvek åuvaju u nadleãtvima u kojima su nastali (Ministarstvo
unutraãçih poslova, sudovi), gde su uglavnom nedostupni. Dra-
goceni su i podaci o arhivskoj graœi Dræavne komisije za utv-
rœivaçe zloåina okupatora i çihovih pomagaåa, koja se nalazi u
Arhivu Jugoslavije, Arhivu Srbije i Arhivu Vojnoistorijskog
instituta.
28
 Nije bilo potrebe ponavÿati ono ãto je ranije istraæeno,
utvrœeno i objavÿeno. Nastojalo se da ovaj tekst, pre svega, bu-
de zasnovan na novim ili maçe poznatim podacima, pronaœenim
tokom istraæivaça pomenute, maçe dostupne i maçe kori-
ãñene graœe.
Neki pregledi, neophodni za upotpuçavaçe celovitosti
prikaza, a da ne bi optereñivali tekst, dati su na kraju ruko-
pisa, u Prilozima.
U citiranim delovima teksta nisu vrãene nikakve jeziåke
ni pravopisne intervencije.
Za beogradske logore u kojima su bili zatoåeni Jevreji upo-
trebÿavani su razliåiti nazivi za vreme okupacije i posle
rata (ãto se vidi i iz ove kçige), zavisno od toga da li su po-
ticali od Nemaca, kolaboracionistiåke vlasti, graœana, Dr-
æavne komisije za ratne zloåine, istoriåara, publicista, i dr.
Opãti, nemaåko-kvislinãki logor lociran na Baçici, Nemci
su nazivali Anhaltelager (prihvatni logor) Dediçe, na peåatu
domañe uprave logora stajalo je Koncetracioni logor Beograd,
u zvaniånoj policijskoj prepisci i u dokumentima Dræavne ko-
misije za ratne zloåine Logor na Baçici i Baçiåki logor, a ko-
riãñen je i naziv Logor Baçica (po ugledu na nazive drugih
logora: logor Mauthauzen, a ne u Mauthauzenu).
I jevrejski logor smeãten u vojnom objektu Topovske ãupe na
Autokomandi (Tabanovaåka ulica) imao je viãe naziva: nemaåki
Judenlager Autokomanda i domañi (Jevrejski) logor na Autokoman-
di, odnosno Topovske ãupe. Za drugi, kasnije obrazovan jevrejski
logor u objektima Sajmiãta u Zemunu zvaniåan nemaåki naziv
bio je Judenlager Semlin (Jevrejski logor Zemun), a domañi (Jevrej-
ski) logor na Sajmiãtu, odnosno Jevrejski logor Sajmiãte.

29
30
 VRH PIRAMIDE ZLOÅINA

Glavni ured bezbednosti Rajha – RSHA

Nacisti su po dolasku na vlast u Nemaåkoj, 30. januara 1933,

svoju dræavnu tvorevinu nazvali Treñim rajhom, s namerom da
vladavinu kukastog krsta oznaåe kao poseban period u istoriji
Nemaåke (posle Prvog rajha sredçovekovnih nemaåkih careva i
Bizmarkovog Drugog rajha nastalog ujediçeçem Nemaca). Oni su
zateåenu dræavnu strukturu preuredili i dograœivali prema
svojim ciÿevima i potrebama.
Hitler je reorganizovaçe i izgradçu obaveãtajno-policij-
skog sistema poverio Hajnrihu Himleru (Heinrich Himmler) koji
je, od zateåene strukture obaveãtajnih i policijskih sluæbi sk-
romnih razmera, vremenom obrazovao razgranat obaveãtajno-be-
zbednosni aparat. U sklopu reæima kakav je bio nacistiåki, taj
aparat sa vanrednim ovlaãñeçima nesumçivo je igrao prvora-
zrednu ulogu i znatno uticao na tok dogaœaja u Nemaåkoj i u oku-
piranim zemÿama. To se, izmeœu ostalog, pokazalo i u organizo-
vaçu progona i likvidacije Jevreja.
Himlerov obaveãtajno-policijski mehanizam bio je oruœe na-
cistiåke diktature u Nemaåkoj i Hitlerove osvajaåke politike
prema inostranstvu. U tom sklopu centralno mesto je pripadalo
Glavnom uredu bezbednosti Rajha, poznatom po zvaniåkoj skrañe-
nici RSHA.1 Bila je to glavna centrala nemaåke obaveãtajne i
kontraobaveãtajne sluæbe i policije bezbednosti. Çenim ra-
dom rukovodio je najpre SS-general Rajnhard Hajdrih (Reinhard
Heydrich), a potom SS-general Ernst Kaltenbruner (Kaltenbrun-
ner). Glavni ured se sastojao od 7 ureda,2 od kojih ñe ovde biti re-
åi samo o onima koji su se bavili reãavaçem jevrejskog pitaça.
1
Reichssicherheitshauptamt – RSHA, obrazovana 27. septembra 1939, kao zajedniåka,
rukovodeña centrala, koja je objedinila tri do tada posebne centrale: partijske
obaveãtajne sluæbe – SD-a, Tajne dræavne policije – Gestapoa i Kriminalne po-
licije.
2
RSHA: I ured (Amt) – personalije, organizacija, II – uprava, III – æivotna po-
druåja (SD), IV – tragaçe za protivnicima i çihovo suzbijaçe (Gestapo), V – suzbija-
çe kriminaliteta, VI – inostranstvo i VII – ideoloãko istraæivaçe i koriãñeçe.

31
 Najodgovorniji zloåinci:
Adolf Hitler
i Hajnrih Himler
(Heinrich Himmler)

Utvrœivaçe koje su organizacione i radne jedinice rukovo-

dile sprovoœeçem poznatih mera protiv Jevreja u Nemaåkoj i u
okupiranim zemÿama, omoguñuju dva dokumenta o organizaciji i
sistematizaciji Glavnog ureda iz perioda Drugog svetskog rata:
od 1941. i od 1943. godine. Dokument iz 1941 godine,3 kada je ãef
RSHA bio Hajdrih, pokazuje da se progonom i likvidacijom ru-
kovodilo iz IV ureda RSHA, odnosno da je za to bio nadleæan Ge-
stapo. Na åelu tog ureda, tj. glavne centrale Gestapoa, bio je
SS-general Hajnrih Miler (Heinrich Müller). Ured se sastojao od 5
unutraãçih organizacionih jedinica koje su se nazivale grupa-
ma (odeÿeçima), a grupe su se delile na odseke. U grupi IV B po-
stojao je odsek IV B 4, koji je neposredno vodio poslove koji se od-
nose na Jevreje i evakuacije.4 Rukovodilac grupe bio je SS-major
Hartl, a zamenik SS-major Rot (Roth).
3
N.O.S. I, 352–366.
4
Isto, 360. Odsek IV B 3 obraœivao je masoneriju.

32
 Rukovodstvo RSHA (s leva na desno): Nebe, ãef V ureda; Huber, inspektor policije
bezbednosti i sluæbe bezbednosti; Himler (Himmler), voœa SS-a; Hajdrih (Heydrich),
ãef RSHA; Miler (Müeller), ãef IV ureda RSHA

Aktom o organizaciji i sistematizaciji RSHA od 1943. godi-

ne5 izvrãene su izvesne izmene. U IV uredu (Gestapou) smeçen je
rukovodilac grupe IV B, pa je poslove vodio çegov zamenik SS-ma-
jor Rot. Odsek IV B 4 je promenio definiciju poslova iz svog de-
lokruga rada, pa je çihov opis glasio: “Jevrejska pitaça, pitaça
evakuacije, konfiskacija imovine narodnih i dræavnih nepri-
jateÿa, oduzimaçe nemaåkog dræavÿanstva.”6 U tom dokumentu se
navodi da se pitaçem Jevreja bavio i VII ured u sklopu svog delo-
kruga rada formulisanog kao “ideoloãko istraæivaçe i koriã-
ñeçe”. Ovaj ured se sastojao od tri grupe (odeÿeça), a çegov je ru-
kovodilac bio SS-potpukovnik dr Vitel (Wittel). Odsek 2 u grupi
VII B (koriãñeçe) obraœivao je jevrejstvo.7 Poslove grupe VII B
vodio je zamenik ãefa SS-major Elers (Ehlers).
Naredbodavci i organizatori progona i uniãtavaça Jevreja
u vrhu nemaåkog obaveãtajno-policijskog sistema bili su: voœa
SS-a i policije Hajnrih Himler, ãefovi Glavnog ureda bezbed-
nosti Rajha Hajdrih i Kaltenbruner, ãef Gestapoa (IV ureda)
Hajnrih Miler i pomenuti rukovodioci grupa (odeÿeça) i odse-
ka. Neposredni organizator sprovoœeça mera protiv Jevreja u
Glavnom uredu bio je ãef odseka IV B 4, po zlu poznati Adolf
Ajhman (Eichmann).
5
Reå je o specijalnoj unutraãçoj uredbi donetoj 1. oktobra 1943.
6
N.O.S. I, 370.
7
VII B 1: slobodno zidarstvo – masonerija, B 3: crkve, B 4: marksizam, B 5: libera-
lizam i B6: druge politiåke grupe (emigracija, separatizam, pacifizam, reakcija itd.).

33
 Gospodar maãinerije smrti

Maja 1945, u jednom od britanskih zarobÿeniåkih logora u po-

raæenoj Nemaåkoj, naãao se i narednik Hincinger (Hintzinger).
Identitet tog narednika nije se mogao sakriti meœu mnogim par-
tijskim i esesovskim rukovodiocima u logoru, pa je u logorskoj
kancelariji utvrœeno çegovo pravo ime: Hajnrih Himler. Pril-
ikom podrobnog liånog pretresa, kada je trebalo da otvori usta,
zarobÿenik je pregrizao ampulu sa otrovom. Dogaœaj se, kako je
zabeleæila ãtampa, odigrao 24. maja 1945. godine.8 Bio je to kraj
nacistiåkog funkcionera koji je, uz Hitlera, proglaãen za naj-
teæeg zloåinca Drugog svetskog rata. Çegove ærtve bili su mi-
lioni ÿudi, æena i dece u porobÿenim zemÿama Evrope, pa i u
Nemaåkoj.
Hitler je svojevremeno tog åoveka uåinio odgovornim za
“konaåno reãeçe jevrejskog pitaça”, ãto je znaåilo potpunu fi-
ziåku likvidaciju ove populacije svuda gde je dosezala vladavina
kukastog krsta. Za taj zadatak, nije mogao nañi pogodnijeg izvr-
ãioca. Himler je bio svemoñni gospodar milionskog mehanizma
represije, koji se sastojao od SS-jedinica,9 celokupnog policij-
skog aparata10 i sistema obaveãtajno-bezbednosnih sluæbi. No-
sio je, pored ostalog, titule voœe SS-a, ãefa nemaåke policije,
ministra unutraãçih poslova11 i bio fanatiåno odan fireru i
nacizmu.
Vaæio je za izvanrednog organizatora, skoncentrisanog na
svoj sektor moñi, ambicioznog i prodornog stareãinu koji ne
bira sredstva na putu ostvarivaça svojih planova. U tome nije
prenagÿivao, veñ je hladnokrvno, proraåunato i u pravo vreme
povlaåio poteze i bez skrupula uklaçao prepreke na koje je nai-
lazio. U privatnom æivotu, pak, bio je vrlo povuåen, poznat kao
zaãtitnik æivotiça, skromnih zahteva, nezainteresovan za li-
8
Himler se prvih dana maja 1945. nalazio u Flensburgu, blizu danske granice, na
posledçem delu teritorije Treñeg rajha, koju su potom zauzeli Englezi. Na jednom mo-
stu engleski vojnici su uhapsili grupu Nemaca u vojnim uniformama i sproveli ih u
logor kod Lineburga, gde je Himler otkrio svoj identitet.
9
SS – zvaniåna skrañenica za Schutzstaffeln – zaãtitni odredi. Osnovna podela
SS-a na: Opãti SS (Algemeine SS) i Oruæani SS (Waffen SS).
10
Policijski sistem sastojao se od dve osnovne policijske grane: Policije bez-
bednosti (Sicherheitspolizei – Sipo) i Policije poretka (Ordunungspolizei – Orpo).
11
Potpuniji popis Himlerovih funkcija: Reihsführer SS-a, ministar unutraãçih
poslova, ãef nemaåke policije, komesar Rajha za uåvrãñivaçe nemaåke narodnosti,
komandant pozadinske vojske i komandant dve vojne (armijske) grupe (Gorça Rajna i
Visla).

34
åno bogañeçe, sjaj i luksuz – poput marãala Geringa (Hermann
Göring) i drugih Hitlerovih bliskih saradnika.
Nacistiåki reæim, a pogotovu ratni uslovi, omoguñili su
Himleru nesputanu primenu represije. O æivotu i smrti ÿudi
nisu odluåivali sudovi, veñ Himlerovi organi, koji su nareœiva-
li hapãeça, odvoœeça na prinudni rad, upuñivaça u koncentra-
cione logore i likvidaciju miliona ÿudi, samo na osnovu poseb-
nog postupka (Sonderbehandlung), tj. ovlaãñeça o odluåivaçu na
osnovu slobodne ocene i uvereça.
Uveren u nadmoñnost nordijske rase i nemaåkog naroda nad
svim ostalim rasama i narodima, mistiåno opåiçen “vizijom”
Velike Nemaåke koja dominira ostalim maçe vrednim narodima,
Himler je, nasuprot takvoj fanatiånoj zanesenosti, bio vrlo
pragmatiåan u organizovaçu borbe protiv svih onih koje je sma-
trao neprijateÿima Treñeg rajha. Meœu çima su posebno mesto
zauzimali komunisti i Jevreji. U çegovim oåima Jevreji su pred-
stavÿali oliåeçe svega negativnog, nezaobilaznu barijeru koja
se ispreåila na putu pobede nordijske rase i nemaåkog naroda u
çihovoj “istorijskoj misiji” u svetu.12 Zato je zahtevao od SS-a i
policije, od svih pripadnika celokupnog kompleksa çemu podre-
œenih formacija, organa i organizacija, da aktivnosti protiv
Jevreja shvate kao imperativ, kao svetu duænost, u borbi za veli-
åinu nemaåke nacije i za çenu buduñnost.
U progonu i uniãtavaçu Jevreja doãla je do potpunog izra-
æaja druga strana Himlerove liånosti, tj. Himler kao proraåu-
nati, hladnokrvni politiåar i veãt, prepredeni taktiåar. Po-
red sve svireposti çegovih organa u postupaçu sa Jevrejima, upo-
redo je organizovana i veãta propaganda zavaravaça o samoupra-
vÿaçu u jevrejskim logorima, o navodnim namerama i planovima
da se jevrejski zatoåenici prebace na druge teritorije, gde ñe im
se poboÿãati uslovi æivota i sl. Ciÿ zavaravaça bio je da se
olakãa upravÿaçe logorima, kao i da se izbegnu razlozi za even-
tualni otpor i bekstva – dok se ne izvrãi çihova likvidacija.
Posle Hajdrihove pogibije u Pragu, aprila 1942, Himler je
sam rukovodio Glavnim uredom i dirigovao merama za uniãteçe
Jevreja. Tek je januara 1943. odredio novog ãefa RSHA – Ernsta
Kaltenbrunera.
12
Rasnu teoriju o Jevrejima i çihovom eliminisaçu razradio je baltiåki Nemac
Alfred Rozenberg (Rosenberg), nacistiåki ideolog, a organizovanom i vrlo agresiv-
nom antijevrejskom propagandnom kampaçom dirigovao je Jozef Gebels (Joseph Göbels).
Himlerova vizija je bila: izgradça SS-ovske dræave – bez Jevreja u çoj.

35
 Hajnrih Himler (Heinrich Himmler), za
vreme rata, na vrhuncu moñi: ministar
unutraãçih poslova, voœa SS-a,
gospodar celokupnog
obaveãtajno-policijskog aparata

Pred kraj rata, koji je donosio poraz i konaåan slom Treñeg

rajha, kao i polagaçe raåuna o odgovornosti za ratne zloåine, i
Himler je napustio poziciju Hitleru “vernog Hajnriha”. Treba-
lo je spasavati sopstvenu koæu. Naredio je obustavÿaçe masovne
likvidacije Jevreja i, preko Crvenog krsta, omoguñio emigri-
raçe izvesnog broja Jevreja.13 Posledçi pokuãaj mu je bio da se
tajno poveæe sa predsednikom Crvenog krsta, Ãveœaninom Fol-
keom Bernadotom. Na drugom sastanku mu je ponudio da organi-
zuje kapitulaciju Nemaåke, ali ratni saveznici nisu prihvatili
kontakt sa takvom liånoãñu. Himler je okrenuo leœa Hitleru,
izdao svog firera. Bio je to neoåekivani kraj sage o çegovoj
odanosti voœi koga je celog æivota sledio.

Strateg zloåina

Najbliæi i najmoñniji Himlerov saradnik bio je ãef Glav-

nog ureda bezbednosti Rajha, SS-general Rajnhard Hajdrih, ne-
prikosnoveni rukovodilac sistema nemaåkih obaveãtajnih i
13
N.O.S. VI, 78.

36
bezbednosnih sluæbi, preko kojih je uspostavio sveobuhvatnu
kontrolu nad æivotom i radom u Nemaåkoj, evropskim i drugim
zemÿama.
Hajdrih je kao mladiñ stupio u mornaricu i proizveden je u
åin oficira, da bi u 26. godini pristupio Himleru. Brzo se afi-
rmisao kao çegov pouzdan åovek, uspeãan organizator i ruko-
vodilac i vremenom postao Himlerova desna ruka – na åelu
glavne centrale obaveãtajno-bezbednosnog aparata.
U mnogo åemu Hajdrih je bio sliåan Himleru: ista hladno-
krvnost, lukavost, bezobzirnost, ambicioznost, prodornost, re-
alizovaçe planova bez optereñenosti moralnim skrupulama.
Ali bili su i razliåiti, pa su se na svojevrstan naåin dopuçava-
li i postepeno stvorili ubilaåku spregu kojoj se niko nije mogao
odupreti.
U privatnom i druãtvenom æivotu Hajdrih se isticao kul-
turnim obrazovaçem, smislom za umetnost, bio je muzikalan,
lepih manira, snalazio se u svakoj sredini i bio intelektualno
jaåi od Himlera. Iza te slike krio se ciniåan, proraåunat kar-
ijerist, æeÿan vlasti i moñi, reãen da to postigne po svaku
cenu. Reæim koji mu je sve to omoguñavao bio je nacistiåki i on je
ulagao sve svoje sposobnosti da, sa aparatom koji mu je stajao na
raspolagaçu, obezbedi çegov razvoj i ostvarivaçe çegovih ci-
ÿeva. Bio je to put poploåan telima nebrojenih ærtava nacizma,
zbog åega su Hajdriha nazvali strategom zla i zloåina, a çegov
Glavni ured – RSHA preciznom, ubistvenom policijskom maãi-
nom.
Efikasnost te maãine pokazala se i u reãavaçu jevrejskog
pitaça. Hajdrih je u tome igrao prvorazrednu ulogu dok je bio na
çenom åelu. Naime, on je septembra 1941. postavÿen za vrãioca
duænosti protektora Åeãko-moravskog protektorata u Pragu,
gde je aprila 1942. ubijen u atentatu.14
Hajdrih je smatrao da su komunizam i jevrejstvo glavni pro-
tivnici ostvarivaça evropske i svetske hegemonije Treñeg raj-
ha, da se taj otpor mora do kraja slomiti i ta dva neprijateÿa
potpuno uniãtiti.
Sa razvojem nacistiåkog reæima pooãtravane su mere pro-
tiv Jevreja, najpre u Nemaåkoj, a potom i u zaposednutim evrop-
skim zemÿama. Hajdrih je bio u prvim redovima planera i orga-
nizatora sprovoœeça tih mera, kako u mirnodopskim, tako i u
14
Hajdrih je, kao prvi ãef RSHA od septembra 1939, zadræao svoju funkciju i ka-
da je premeãten u Prag, ãto znaåi da je bio na åelu Glavnog ureda do aprila 1942.

37
 Rajnhard Hajdrih (Reinhard Heydrich), ãef
Glavnog ureda bezbednosti Rajha – RSHA

ratnim uslovima. U poåetnom periodu zalagao se za to da se naj-

pre iz Nemaåke proteraju svi Jevreji doseÿeni posle Prvog
svetskog rata; da se prema ostalim Jevrejima preduzme sledeñe:
da se svi iz dræavne i vojne sluæbe otpuste, a da se za ostale pro-
fesije uvede numerus klauzus. Proceçivao je da ñe to naterati
jevrejsku omladinu, a delom i çihove porodice, da napuste Ne-
maåku, a da ñe preostali Jevreji biti asimilovani.15
Poåetkom rata, po Hitlerovom nalogu, radikalno je zaoãtre-
na antijevrejska kampaça, koja se, u stvari, pretvorila u akciju
istrebÿeça Jevreja. Hajdrih se postarao da çegov aparat izvr-
ãava taj zadatak odluåno, planski i temeÿito. Masovno ubijaçe
Jevreja dobilo je gigantske razmere.
Prepredeni Hajdrih je istovremeno preduzimao sve mere da
od nemaåke i svetske javnosti sakrije prave razmere tog neshva-
tÿivog zloåina, koji je åitav jedan narod trebalo da zbriãe sa
lica zemÿe. Najveñom akcijom dezinformisaça javnosti smatra
se sluåaj Terezina u okupiranoj Åehoslovaåkoj – savremenija
15
N.O.S. VI, 99. Hajdrih je u razgovoru sa Geringom, uoåi “Kristalne noñi”, izja-
vio: “Problem nije bio kako naterati bogate Jevreje da odu (bez svog bogatstva, na-
ravno), nego kako se reãiti jevrejske ruÿe”. Hannah Arendt, Eichmann u Jerusalimu –
izveãtaj o banalnosti zla, B 92, Beograd 1999, 45.

38
verzija “Potemkinovog sela”. Po Hajdrihovoj zamisli, u Terezi-
nu (Theresienstadt) obrazovana je reprezentativna jevrejska opã-
tina, u kojoj su Jevreji sami upravÿali opãtinskim organima,
kulturnim i socijalnim ustanovama i svim vidovima javnog æivo-
ta. Organizovane su mnogobrojne posete raznih delegacija i grupa
Terezinu, da bi se na delu pokazalo kako se postupa sa Jevrejima i
demantovale glasine o çihovom masovnom ubijaçu Jevreja.16
Na sliåan naåin Hajdrih je obmaçivao i åeãku javnost kao
vrãilac duænosti protektora u Pragu. Hici atentatora preki-
nuli su policijsku i politiåku karijeru, zloåine, nedela i æi-
vot ovog visokog funkcionera koji je oliåavao vodeñe ÿude na-
cistiåkog reæima.

Himlerov egzekutor

Hitler je, na Himlerov predlog, za novog ãefa Glavnog ureda

bezbednosti Rajha postavio SS-ovskog i policijskog generala,
austrijskog nacistu Ernsta Kaltenbrunera. Bilo je to 30. januara
1943. godine. Na tom poloæaju je ostao do kraja rata, tj. do maja
1945.
Kaltenbruner je bio na åelu glavne centrale obaveãtajno-
bezbednosnih sluæbi viãe od dve efektivne, odnosno tri kalen-
darske godine. Himler je u çemu dobio revnosnog realizatora
svojih namera i planova, bespogovornog sprovodioca egzekutor-
skih mera, meœu çima i onih koje su se odnosile na likvidacije
preostalih Jevreja. Stradaça Jevreja tokom 1943, 1944. i 1945.
bila su dobrim delom rezultat neposrednog Kaltenbrunerovog
rukovoœeça u fazi “konaånog reãavaça jevrejskog pitaça”.
I novi ãef Glavnog ureda pokazao se kao dobar organizator
i energiåan egzekutor, kao produæena ruka i gvozdena pesnica
svemoñnog Himlera. Çegova “vladavina” obeleæena je nebroje-
nim zloåinima, masovnim ubistvima, pomorom zatoåenika kon-
centracionih logora, iskoreçivaçem Jevreja, krajçom surovo-
ãñu çegovih podreœenih organa ãirom podjarmÿene Evrope. U
tome nije bio maçe “zasluæan” od svog prethodnika. Naprotiv!
Meœutim, gledajuñi u celini, u mnogo åemu je zaostajao za çim. In-
telektualno inferioran u odnosu na Hajdriha, Kaltenbruner
nije posedovao Hajdrihovu prepredenost, hladnokrvnost, inven-
16
N.O.S. VI, 100.

39
tivnost, elastiånost, kombinatoriku, autoritet... Bio je, po op-
ãtem miãÿeçu, nedorastao naslednik, priliåno krut, suviãe se
oslaçao na primenu gole sile, optereñen snagom i moñi kojima je
raspolagao.17

Ernst Kaltenbruner (Kaltenbrunner), Hajdrihov naslednik, za vreme suœeça u

Nirnbergu, gde je osuœen na najteæu kaznu

U jesen 1944, kada je Himler naredio da se prekine likvidaci-

ja Jevreja u gasnim komorama, Kaltenbruner je obustavio prime-
nu takve egzekucije i ublaæio do tada beskompromisne stavove
po jevrejskom pitaçu. Bliæio se kraj rata, na pragu je bio poraz,
postavÿalo se pitaçe odgovornosti za poåiçene zloåine. Marta
1945, u kontaktu sa Meœunarodnim crvenim krstom, izrazio je
spremnost da oslobodi grupu Jevreja i preda je ovoj humanitarnoj
organizaciji. Tada je doãlo do transporta Jevreja u Ãvajcarsku.
Kaltenbruner se veoma kasno setio da potraæi kontakt sa
drugom stranom. Tek aprila 1945, kada je kapitulacija Treñeg raj-
ha bila pitaçe dana, naredio je svom obaveãtajcu, SS-majoru
Vilhelmu Hetlu (Wilhelm Höttl) da uspostavi vezu sa ameriåkim
obaveãtajcima u Ãvajcarskoj. Tada to, meœutim, viãe nije imalo
nikakvog smisla.
17
Kaltenbruner je bio u prijateÿskim odnosima sa austrijskim nacistom Herma-
nom Nojbaherom, izvanrednim opunomoñenikom Ministarstva inostranih poslova
Rajha za Jugoistok, sa sediãtem u Beogradu, koji je zbog svoje politike nazvan “diplo-
matom graœanskog rata”. Kaltenbruner je snaæno podræavao Nojbahera u çegovoj
misiji u Srbiji.

40
 Po zavrãetku Drugog svetskog rata 1945. godine, pred Meœu-
narodni vojni sud u Nirnbergu izvedena je grupa najviãih funk-
cionera Treñeg rajha, optuæenih za zloåine poåiçene tokom mi-
nulog rata. Bilo ih je 21, a joã jednome je suœeno u odsustvu. Meœu
çima se nalazio i Kaltenbruner. Devet meseci odgovarali su
pred sudom za svoja nedela, a presuda je izreåena 1946. godine.
Kaltebruner je bio meœu onima koji su osuœeni na najteæu kaznu:
smrt veãaçem.18

Veliki policajac Treñeg rajha

Kada je po dolasku nacista na vlast 1933. godine Himler pre-

uzeo bavarsku policiju, u Politiåkom odeÿeçu Predsedniãtva
policije u Minhenu zatekao je operativca Hajnriha Milera. Hi-
mlerov pomoñnik Hajdrih saznao je da je u pitaçu dobar policij-
ski struåçak i naumoran radnik, koji se posebno istakao u suzbi-
jaçu komunistiåkog pokreta u kome su nacisti videli najopasni-
jeg neprijateÿa. To je bilo presudno da ga preuzme u sastav poli-
cije nacistiåkog reæima kao sposobnog policajca od karijere i
da mu oprosti ãto je uåestvovao u dotadaãçim akcijama poli-
cije i protiv nacista. Pronicÿiv i pragmatiåan Hajdrih posti-
gao je stoprocentni pogodak: odabrao je i podræao åoveka koji ñe
vrlo brzo postati nezamenÿiv Himlerov i çegov oslonac, kao i
stub moñi Hitlerovog reæima.
Neupadÿivi Bavarac niskog rasta, bezbojnog privatnog æi-
vota, nezainteresovan za prijateÿstvo sa kolegama, sve svoje sna-
ge i sposobnosti posvetio je radu. Bio je opsednut sluæbom u po-
liciji i sluæeçem nemaåkoj dræavi. Naredne, 1934. godine, Hi-
mler i Hajdrih ga vode sa sobom u Berlin, gde preuzimaju pruski
Gestapo. Tri godine kasnije Miler se afirmiãe kao centralna
liånost Gestapoa u suzbijaçu politiåkih protivnika i stranih
obaveãtajnih sluæbi.19 S obzirom na to, bilo je razumÿivo ãto
18
Suœeçe u Palati pravde u Nirnbergu poåelo je 20. novembra 1945, a zavrãilo se
izricaçem presude 1. oktobra 1946. Optuæena su 22 najbliæa Hitlerova saradnika, od
kojih se jednome sudilo u odsustvu (Martinu Bormanu). Na smrtnu kaznu veãaçem
osuœeno je 12, na doæivotnu kaznu 3, na ograniåene vremenske kazne (10, 15 i 20 godina)
4, a osloboœena su optuæbe 3 lica. Obeãeno je 10 krivaca, marãal Gering se otrovao u
zatvoru, a Borman (Bormann) nije bio pronaœen.
19
U tom periodu, tj. 1937. godine, Miler je tajno posetio Beograd radi organi-
zovaça saradçe sa jugoslovenskom policijom u borbi protiv komunizma. Posle toga
su, pri poslanstvima u Beogradu i Berlinu, postavÿeni policijski oficiri (kasnije
delegati) za vezu.

41
je prilikom obrazovaça RSHA, 1939. godine, na åelo IV ureda,
odnosno Gestapoa, postavÿen Hajnrih Miler.
Otada, pa do kraja Drugog svetskog rata, on je upravÿao
ogromnom maãinerijom u Nemaåkoj i u okupiranim zemÿama. Or-
ganizator celokupne aktivnosti politiåke policije i kontrao-
baveãtajnog delovaça tog straviånog mehanizma, naredbodavac
neåuvenih masovnih zloåina ãirom Evrope, postao je profesio-
nalni policajac, a ne neko od zasluænih nacistiåkih funkcio-
nera koji su se grabili za poloæaje u aparatu vlasti. On je bio
Hitlerov, Himlerov i Hajdrihov izabranik, garant da ñe çihovi
nalozi biti izvrãeni efikasno i na najboÿi naåin, u interesu
Velikonemaåkog rajha.
Miler je svoj rad usredsredio pre svega na borbu protiv komu-
nistiåkog pokreta u Nemaåkoj i u okupiranim zemÿama. Na tom
poÿu je bio neprikosnoven struåçak, planer, naredbodavac, si-
stematiåan i energiåan ãef, nemilosrdan prema protivniku, pa
su ærtve koje su stradale pod etiketom komunista dostizale
enormne razmere.
Takav je bio i kada je reå o Jevrejima. U poåetnoj fazi progo-
na Jevreja, kada su se odreœivale nadleænosti i postupak prema
çima, Miler je imao jasan stav: biñe onako kako dræavno ruko-
vodstvo odluåi. A ono se opredelilo da glavni nosilac sprovo-
œeça mera protiv Jevreja bude politiåka policija, tj. Gestapo.
Pri tome je iskusni Miler, uporedo sa primenom egzekutivnih
mera protiv çih, vodio raåuna i o obaveãtajnoj obradi te sredi-
ne, kako bi obezbedio potpunu unutraãçu kontrolu preko svoje
agenturne mreæe. Ideoloãki i rasni razlozi ga nisu sputavali
da u tu svrhu vrbuje i Jevreje. Milerov metod rada, kada su bili u
pitaçu komunisti i Jevreji, bio je kombinovaçe obaveãtajnog
delovaça sa primenom brutalne sile nemerÿivih razmera.
Poznato je ãta je Gestapo preduzimao protiv Jevreja, kako je
postupao sa çima, na koje naåine ih je likvidirao, kao i to da je
ubijeno 6 miliona Jevreja. Ãef Gestapoa i neposredni naredbo-
davac za sve to vreme bio je Miler.
Svi su poistoveñivali ãefa i çegovu policijsku ustanovu.
Zato su ga prozvali Gestapo Miler. Mali Bavarac bio je veliki
policajac i joã veñi zloåinac.
Ostao je na duænosti do posledçih dana Treñeg rajha. Kada je
Himler, u vreme zatvaraça obruåa Crvene armije oko Berlina,
izdao nareœeçe ãefovima Glavnog ureda da napuste nemaåki
glavni grad, on je, sa nekoliko bliskih saradnika, ostao u ruãe-
42
vinama Berlina. Svom saradniku, koji je postupio po Himlerovom
nareœeçu i blagovremeno se evakuisao iz grada, izjavio je na ra-
stanku da je åitav svoj æivot posvetio borbi protiv komunizma i
da æeli da ga zavrãi u ruãevinama Berlina.20
Da li je zaista tako postupio?

Potraga za Hajnrihom Milerom po zavrãetku Drugog svetskog rata. Beogradska

Borba prenela je 28. decembra 1967. pisaçe engleskog lista Dejli ekspres o tragaçu
za nacistiåkim ratnim zloåincima (meœu nestalima pogreãno je naveden Ernst
Kaltenbruner, koji je osuœen i obeãen u Nirnbergu).

20
N.O.S. VI, 126.

43
 Izvesno je da mu se tih majskih dana 1945. u Berlinu gubi sva-
ki trag. Pouzdanih vesti o çegovoj sudbini nije bilo. Takva situ-
acija pogodovala je nastanku raznih verzija. Onda se na berlin-
skom grobÿu pojavio grob sa natpisom: “U spomen voÿenom ocu
Hajnrihu Mileru, roœenom 18. 4. 1900, preminulom maja 1945”.
Sledila je ocena da je reå o pokuãaju prevare, odnosno zavarava-
ça potrage, koja je ipak nastavÿena i u kojoj je uåestvovao i Si-
mon Vizental. U odsustvu pouzdanih podataka ãirile su se ver-
zije da je Miler pobegao u Juænu Ameriku, da su ga tajno preuzeli
i sklonili Rusi, odnosno Amerikanci itd.21
I kada je siãao sa aktuelne scene Treñeg rajha, nije prestao
da zaokupÿa javnost i progoniteÿe nacistiåkih zloåinaca.
Dirigenti progona i etniåkog pogroma Jevreja, meœu çima i
onih u okupiranoj Srbiji, nisu samo slali nareœeça iz Berlina,
nego su i obilazili “mesto zloåina”. Trojica sa vrha berlinske
esesovske i obaveãtajno-policijske piramide dolazila su u Beo-
grad i Srbiju: voœa SS-a i policije, ãef Glavnog ureda bezbed-
nosti Rajha i rukovodilac Gestapoa.22
Himler je prvi put doãao u Srbiju neposredno po zavrãetku
Aprilskog rata i okupacije zemÿe 1941. godine. Prilikom pov-
ratka iz Gråke zadræao se dva dana, 10. i 11. maja, u Inœiji, gde je
sa rukovodiocima domañih Nemaca (folksdojåera) odluåivao o
regulisaçu çihovog povlaãñenog poloæaja u Sremu i Baåkoj.23
Do druge Himlerove posete doãlo je oktobra 1942, kada je voœa
SS-a izvrãio u Kraÿevu smotru SS-divizije “Princ Eugen”, u
åijem su se sastavu nalazili domañi Nemci, preteæno iz Vojvod-
ine. Hajdrih se, aprilskih dana 1941, pojavio u Beogradu, gde je
rukovodstvu tek uspostavÿenog obaveãtajno-bezbednosnog i po-
licijskog aparata za Srbiju dao uputstva o radu. Gestapovski mo-
ñnik Hajnrih Miler boravio je u Beogradu znatno pre dvojice
svojih ãefova: joã pre rata, 1937. godine, kada je u tajnoj misiji
doãao u prestonicu Kraÿevine Jugoslavije radi organizovaça
saradçe nemaåke i jugoslovenske policije.

21
Borba, Beograd, 28. decembar 1967: prenosi pisaçe londonskog Dejli ekspresa.
22
Himler, Hajdrih i Miler su pre rata, 1935 – 1937. godine, imali neposredne
kontakte sa predstavnicima beogradske policije Milanom Añimoviñem i Dragim
Jovanoviñem prilikom çihovih boravaka u Nemaåkoj. Za vreme posete Berlinu 1937.
godine, Añimoviñ i Jovanoviñ su bili liåni gosti Hajnriha Milera.
23
Vest o konferenciji objavio je nemaåki list Deutsches Volksblatt 13. maja 1941,
navodeñi imena folksdojåerskih prvaka. Petar Kaåavenda, Nemci u Jugoslaviji 1918 –
1945, Institut za savremenu istoriju, Beograd 1991, 96.

44
 Himler (Himmler) u Kraÿevu, sredinom oktobra 1942, prilikom inspekcije SS di-
vizije “Princ Eugen” (posle obuke, a pre upotrebe u borbi). U prvom planu: Himler
(u sredini, sa naoåarima) sa komandantom divizije, SS-generalom Flepsom (Artur
Phleps); iza Flepsa, levo, sa naoåarima, SS-pukovnik Ãefer (dr Emanuel Schäfer),
ãef centrale SD-a i Gestapoa za Srbiju (BdS)

Realizator konaånog reãeça

Vrhu piramide zloåina po nivou funkcija svakako nije mogao

pripadati gestapovski funkcioner u åinu potpukovnika, ali po
razmerama i teæini zloåina nesumçivo jeste. Taj potpukovnik
SS-a bio je na åelu rukovodeñe organizacione jedinice protiv
Jevreja u glavnoj centrali Gestapoa, u IV uredu RSHA u Berlinu.
Uredom je upravÿao SS-general Miler, svemoñni ãef Gestapoa,
a SS-potpukovnik o kome je reå bio mu je sve vreme desna ruka u
progonu i istrebÿivaçu Jevreja u Hitlerovom Treñem rajhu i u
okupiranim zemÿama Evrope. Taj åovek se zvao Adolf Ajhman.
U nacistiåkoj hijerarhiji direktive su iãle uhodanim pu-
tem: od Hitlera – voœe Rajha, ka Himleru – voœi SS-a i policije,
potom i ministru unutraãçih poslova, prema Hajdrihu (kasnije
Kaltenbruneru) – ãefu RSHA, do Milera, ãefa Gestapoa (IV
ureda RSHA). To su bili vrhunski davaoci direktivnih naloga,
koji su se zatim prenosili daÿe.
45
 Sledeña instanca bila je organizaciona jedinica – odeÿeçe
koje se nazivalo Grupom i nosilo sluæbenu oznaku IV B. Odsek za
Jevreje imao je oznaku IV B 4 i u çegovom delokrugu rada su bili
“poslovi koji se odnose na Jevreje i poslovi koji se odnose na eva-
kuisaça”, kasnije preformulisani kao: “jevrejska pitaça, pita-
ça evakuacije, konfiskacija imovine narodnih i dræavnih nepr-
ijateÿa, oduzimaçe nemaåkog dræavÿanstva”.24 Iz tog centra su
upuñivane naredbe i uputstva SS-oberãtrumbanfirera Ajhmana
o progonu i istrebÿeçu Jevreja.
Na meœunarodnom suœeçu glavnim nemaåkim ratnim zloåin-
cima u Nirnbergu, od pomenutih nalogodavaca istrebÿeça Je-
vreja bio je samo Kaltenbruner. Hajdrih je poginuo u atentatu
1942, Himler je, kada je uhvañen maja 1945, izvrãio samoubistvo
progutavãi otrov, Miler je nestao – izgubio mu se svaki trag.
Ãta se dogaœalo sa åovekom kome je bilo povereno da sprovede
çihova nareœeça? Kakva je bila sudbina glavnog operativca i
izvrãiteÿa direktiva o progonu i uniãteçu Jevreja?
Potraga za Ajhmanom poåela je krajem rata, kada se izgubio
neznano kuda, izmakavãi onima koji su imali zadatak da ga pri-
vedu pravdi. Mnogo je obaveãtajaca, agenata i drugih angaæova-
nih lica neprestano tragalo za çim, dok naposletku nije otkri-
ven u Argentini. Otet je u predgraœu Buenos Ajresa 11. maja 1960.
i potom tajno prebaåen avionom u Izrael. Naredne godine, 11.
aprila, izveden je pred okruæni sud u Jerusalimu, optuæen da je
vrãio zloåine protiv jevrejskog naroda, zloåine protiv åove-
ånosti i ratne zloåine tokom nacistiåke vladavine, a posebno za
vreme Drugog svetskog rata.
Pred sudom se naãlo 3.564 strana Ajhmanovih iskaza i mno-
ãtvo prikupÿenih dokumenata. Sve se to odnosilo na mrãavog,
proñelavog, kratkovidog åoveka sredçeg rasta, izolovanog u ne-
probojnoj staklenoj kabini. Tih dana suœeça u Jerusalimu bio je
u centru paæçe ne samo u Izraelu, nego i ãirom sveta. Çegov
æivotni put pobudio je opãte interesovaçe.
Adolf je bio prvo od petoro dece u porodici raåunovoœe Aj-
hmana u Solingenu (roœen 19. marta 1906). Tokom ãkolovaça
pokazao se kao slab œak – nije uspeo da zavrãi gimnaziju, a potom
ni tehniåku ãkolu. Nije bio revnostan ni kao trgovaåki agent u
Lincu i Salcburgu, kojim poslom se bavio nekoliko godina.

N.O.S. I, 360 i 370. Ostali odseci imali su sledeñe zadatke: IV B 1 – politiåki

24

katolicizam; IV B 2 – politiåki protestantizam, sekte; IV B 3 – ostale crkve;

slobodni zidari (masoni).

46
Niãta nije ukazivalo na to da ñe se jednoliåan, bezbojan æivot
neuspeãnog ãkolarca i bezvoÿnog trgovca stoprocentno pro-
meniti i da ñe Adolf postati åovek od koga ñe zavisiti sudbina
miliona ÿudi.
Preokret je nastao aprila 1932. godine kada je mladi Adolf
postao ålan Hitlerove nacistiåke partije (NSDAP), stupio u
juriãne odrede SS, a 1934. i u partijsku obaveãtajnu sluæbu SD.
Bio je to poåetak policijske karijere, koja ñe mu doneti neslu-
ñenu moñ. Kada su 1939. godine nacisti objedinili partijsku i
dræavnu obaveãtajno-bezbednosnu sluæbu i obrazovali zajed-
niåki rukovodeñi centar – Glavni ured bezbednosti Rajha, Aj-
hman je, uz podrãku Kaltenbrunera, primÿen u RSHA i raspo-
reœen u IV ured – Gestapo. Tu, uz pomoñ ãefa ureda, SS-generalma-
jora Milera, dolazi do çegovog brzog uspona. Godine 1937. bio je
potporuånik, a veñ oktobra 1941. postao je SS-potpukovnik (åe-
tiri unapreœeça). U centrali Gestapoa u Berlinu, Miler mu je
poveravao odgovorne zadatke da bi ga 1941. godine postavio za
ãefa sekcije IV B. Tada je zaduæen za “konaåno reãeçe (Endlö-
sung) jevrejskog pitaça” (sluæbena ãifra za istrebÿeçe Je-
vreja).25
U proleñe 1941. godine Hajdrih je saopãtio Ajhmanu da je
Hitler naredio fiziåko istrebÿeçe Jevreja i odmah ga uputio
na prvi operativni zadatak. Daÿi nalozi su, tokom redovnog po-
stupka, dolazili od Milera. Maãinerija smrti uniãtavala je
jevrejsku populaciju rasutu po evropskim zemÿama.
Istrebÿeçe Jevreja u okupiranoj Srbiji, meœutim, nije opte-
reñivalo Ajhmana kao problem. Stoga su çegovi nalozi, upuñi-
vani u Beograd 1941/42. godine, spadali u “redovni postupak” –
bez posebnih komplikacija. Tadaãçi ãef glavne centrale Ge-
stapoa i SD-a (Operativne grupe – Einstatzgruppe) u Beogradu,
SS-pukovnik Vilhelm Fuks izjavio je na sasluãaçu posle rata
da su nareœeça iz Berlina iãla preko Ajhmana, ãefa odseka za
Jevreje RSHA.26 O tome su pred sudom govorile i druge gestapo-
vske stareãine. U vreme sudskog postupka protiv Adolfa Ajhma-
na u Jerusalimu, beogradski dnevni list Borba danima je objav-
25
Hannah Arendt u Eichmann u Jerusalimu – Izveãtaj o banalnosti zla, 80–81, navodi
i ostale sluæbene, ãifrovane nazive za razne oblike progona i uniãtavaça Jevreja:
opãte reãeçe – Gesamtlösung (Gering u pismu Hajdrihu 31. juna 1941); poseban tretman
– Sonderbehandung; deportacija se nazivala promenom boravka, odnosno preseÿeçem –
Umsiedlung; upotrebÿavan je i naziv rad na istoku – Arbeitseinsatz im Osten.
26
Zapisnik o sasluãçu SS-pukovnika Fuksa od 4. septembra 1946. u Vojnom tu-
æilaãtvu JA, AJ, DK - 110.

47
 Adolf Ajhman (Eichmann), ãef Odseka za Jevreje RSHA u Berlinu,
(u civilnom odelu i u uniformi)

ÿivao dokumentarni prikaz o çegovoj odgovornosti za uniãteçe

Jevreja u okupiranoj Jugoslaviji.27
Zavrãetkom rata Ajhman je dospeo u ameriåki logor za ese-
sovce, ali islednici nisu uspeli da otkriju çegov identitet.
Poãlo mu je za rukom da pobegne iz logora i da se åetiri godine
krije na podruåju Hamburga, radeñi kao drvoseåa pod imenom Otto
Heninger. Maja 1950, uz pomoñ nacistiåke tajne organizacije Odes-
sa, prebacio se u Argentinu sa laænim izbegliåkim pasoãem na
ime Richarda Klementa i radio u Buenos Ajresu do 1960, odnosno do
otkrivaça, otmice i prebacivaça u Izrael. Posle gotovo deve-
tomeseånog suœeça osuœen je na smrt veãaçem. Kazna je izvrãena
31. maja 1961. godine.
Nacistiåki ratni zloåinci vrãili su raznovrsna zlodela,
likvidaciju neduænih ærtava raznih nacionalnosti. “Meœutim”,
kako je na suœeçu istakao dræavni tuæilac Gideon Hausner, “po-
stojao je samo jedan åovek koji se bavio skoro iskÿuåivo Jevreji-
ma, åiji je posao bio çihovo uniãteçe, åija je uloga u uspostav-
ÿaçu zloåinaåkog reæima bila ograniåena na çih. To je bio
Adolf Ajhman.”28
Svet je Ajhmana proglasio za “åoveka koji ñe u istoriji osta-
ti zabeleæen kao jedan od najveñih ubica jevrejskog naroda”. On
27
Nikola Nikoliñ, Ajhmanovi pipci u Jugoslaviji, Borba, 10–26, februar 1961.
28
Hausner je rekao da iza optuæbe protiv Ajhmana ne stoji samo tuæilac, veñ i
ãest miliona Jevreja.

48
sam, pak, izjavio je pred sudom: “Ja nisam mrzeo Jevreje, poãto je
moje celokupno vaspitaçe, koje sam dobio od majke i oca, bilo
strogo hriãñansko”.
*
Voœa Velikonemaåkog Rajha Adolf Hitler, glavni naredbo-
davac uniãtavaça Jevreja na rasnoj osnovi, ostao je do kraja
æivota uveren da sva zla potiåu od Jevreja. Pre nego ãto je iz-
vrãio samoubistvo 1945. godine, zapisao je u politiåkom testa-
mentu nameçenom nemaåkom narodu:
“Nije istina da sam ja ili bilo ko drugi u Nemaåkoj æeleo rat
1939. godine. Hteli su to i izazvali rat iskÿuåivo oni interna-
cionalni politiåari koji potiåu od jevrejske rase ili rade za
jevrejske interese”.
Jedan od njbliæih Hitlerovih saradnika, ministar za propa-
gandu dr Jozef Gebels, izjavio je 1943. godine: “Istorija ñe nas
zapamtiti kao najveñe dræavnike ili najveñe zloåince svih vre-
mena”. Daÿi tok dogaœaja razreãio je Gebelsovu dilemu: usledi-
li su Nirnberãki, Ajhmanov i drugi sudski procesi.

49
50
 GESTAPO U OKUPIRANOJ SRBIJI 1941

Prva godina okupacije

Nemci su aprila 1941. okupirali Srbiju, a veñ maja 1942. go-

dine podneli su izveãtaj Berlinu da viãe nema Jevreja u Srbiji.
Za samo godinu dana jevrejsko stanovniãtvo je totalno istreb-
ÿeno. Bila je to prva zemÿa u kojoj je na taj naåin i tako brzo
sprovedeno “konaåno reãeçe jevrejskog pitaça”. Glavni ured be-
zbednosti Rajha u Berlinu odao je priznaçe Gestapou u okupira-
noj Srbiji za radikalno i efikasno izvedenu “operaciju”.
Kakva je bila gestapovska maãinerija smrti, koja je za tako
kratko vreme pobila gotovo sve Jevreje? Kako je bila organizo-
vana i kako je radila? Ko su bili najodgovorniji naredbodavci,
organizatori i izvrãioci istrebÿeça jevrejskog stanovniãtva
u Srbiji?
Rukovoœeçe celokupnom aktivnoãñu protiv Jevreja moæe se,
u organizacionom pogledu, podeliti na dva razdobÿa: na prvu
godinu okupacije i na period 1942–1944. godine. Planeri i orga-
nizatori represivnih mera protiv Jevreja, kao i neposredni iz-
vrãioci çihove fiziåke likvidacije u 1941. bile su Opera-
tivna grupa i Operativna komanda u Beogradu. One su do oktobra
delovale posebno, kao dve ustanove, a otada su bile objediçene u
jednu, koja je zadræala naziv Operativna grupa. Januara naredne
godine, umesto Operativne grupe obrazuje se, od preuzetog i no-
vodoãlog ÿudstva, nova ustanova: Zapovednik policije bezbed-
nosti i sluæbe bezbednosti (Befehlshaber der Sipo und des SD, skra-
ñeno BdS), na åelu sa novim rukovodeñim kadrom. Nova ustanova
diriguje zavrãnom fazom uniãtavaça jevrejskog stanovniãtva
interniranog u logoru Sajmiãte – do polovine maja 1942, i orga-
nizovanom potragom za preostalim sakrivenim Jevrejima ãirom
Srbije – do kraja okupacije.
Kada su nemaåke borbene trupe, 6. aprila 1941, krenule u agre-
siju protiv Jugoslavije, sa çima su nastupale i tek obrazovane
organizacije vojnih i politiåkih obaveãtajno-bezbednosnih i
policijskih sluæbi. Meœu çima su bile i dve organizacije Glav-
nog ureda bezbednosti Rajha, formirane po nalogu SS-generala
Hajdriha za rad u okupiranoj Srbiji, a sa sediãtem u Beogradu.
51
Jedna se zvala Operativna grupa policije bezbednosti i sluæbe
bezbednosti (Einsatzgruppe der Sichrheitspolizei und des Sicherheitsdi-
enstes, skrañeno EG), oformÿena kao glavna centrala policije
bezbednosti (Sicherheitspolizei – Sipo) i sluæbe bezbednosti (Sic-
herheitsdientst – SD) za Jugoslaviju. Druga organizacija se zvala
Operativna komanda (Einsatzkommando – EK) i, za razliku od EG
kao rukovodeñe, nadzorne ustanove, imala je karakter operativ-
nog i egzekutivnog centra za Srbiju.
Joã nisu bile zavrãene vojne operacije, a 16. aprila, dva dana
pre kapitulacije Jugoslavije, Operativna grupa zapoåela je ak-
ciju protiv Jevreja objavÿivaçem naredbe o prijavÿivaçu i regi-
strovaçu Jevreja u Beogradu. Tih dana, oko 17. aprila, u Beograd
je stigao SS-general Hajdrih, a nekoliko dana pre çega razruãe-
ni grad je obiãao ãef vojne obaveãtajne sluæbe Abver (Abwehr
– Odbrana), admiral Vilhelm Kanaris (Wilhelm Canaris).29 Na sa-
stanku sa rukovodstvom dve vodeñe ustanove u Beogradu, Hajdrih
je odredio zadatke i dao uputstva za rad Operativne grupe i Ope-
rativne komande, posebno istiåuñi potrebu da se çihovo ÿudst-
vo osloni na SS-majore Hansa Helma i Karla Krausa, kao vrsne
struåçake i poznavaoce srpskih prilika i liånosti, poãto su u
Srbiji radili i pre rata. Oni su bili na åelu Gestapoa, koji je
odmah poåeo da sprovodi represivne mere protiv Jevreja.
Ÿudstvo Operativne grupe i Operativne komande pristiglo
je u Beograd od 14. do 17. aprila. U poåetku je Operativna grupa
imala oko 25 pripadnika (bez pomoñnog i administrativnog oso-
bÿa), od toga 11 u oficirskom rangu, a Operativna komanda oko
40. Taj broj se tokom godine poveñavao dolaskom novih ÿudi,
pored ostalih i folksdojåera – zbog potrebe za znalcima srpskog
jezika i poznavaocima lokalnih prilika. Pored Operativne ko-
mande Beograd, u Srbiji su uspostavÿene: ispo-stava u Niãu, maça
operativna komanda u Panåevu, a kasnije i u Ãapcu, gde je obrazo-
van logor. Pored toga, postojao je i oficir za vezu sa policijom
NDH (Nezavisna Dræava Hrvatska) u Zemunu, a po potrebi su pri-
vremeno delovali i u nekom drugom gradu (ãema 1: Gestapo u Srbiji
1941).
U pogledu organizacionog oblika i unutraãçe podele rada,
treba istañi da nisu bili istovetni sa redovnim ustrojstvom
aparata policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti (Sipo i SD)
i çihovom unutraãçom organizacijom. Kao ãto i sam naziv kaæe,
29
I Himler je, kao ãto je reåeno, dva puta dolazio u Srbiju: maja 1941 (Inœija)i
oktobra 1942 (Kraÿevo).

52
 Ãema 1

GESTAPO U SRBIJI 1941

1
RSHA
BERLIN

VOJNI
ZAPOVEDNIK
SRBIJE

OPERATIVNA GRUPA
(EINSATZGRUPPE SIPO/SD)
ZA JUGOSLAVIJU 2

OPERATIVNA KOMANDA
(EINSATZKOMMANDO SIPO/SD)
BEOGRAD 3

JEVREJSKI LOGOR JEVREJSKI LOGOR

SAJMIÃTE AUTOKOMANDA4

5
EK ÃABAC EK PANÅEVO EK NIÃ KONC. LOGOR
Oficir za vezu BAÇICA
pri FK6 809
LOGOR

Napomene

1. RSHA, skrañenica od Reichssicherheitshauptamt – Glavni ured bezbednosti Rajha.

2. Sipo, skrañenica od Sicherheitspolizei – policija bezbednosti, u åijem je sastavu bio
Gestapo. SD, skrañenica od Sicherheitsdientst – sluæba bezbednosti. Operativna
grupa, skrañeni naziv na nemaåkom EG, rukovodeña, nadzorna centrala Sipo i SD.
Oktobra 1941. prikÿuåila sebi Operativnu komandu i zadræala naziv EG.
3. Operativna komanda Beograd – podreœena ustanova za operativno delovaçe u Sr-
biji. Od aprila radila kao posebna ustanova, oktobra 1941. uãla u sastav Opera-
tivne grupe.
4. Autokomanda – nemaåki naziv za jevrejski logor Topovske ãupe.
5. EK, skrañeni naziv od Einsatzkommando.
6. FK, skrañeni naziv od Feldkommandantur – Oblasna vojna komandantura.

u pitaçu su bile posebne obaveãtajno-bezbednosne organizacije

nameçene delovaçu na “zaposednutim” teritorijama i prilago-

53
œene specifiånim potrebama i uslovima na operativnom podru-
åju. Naroåito je uoåÿiva razlika u pogledu unutraãçe organiza-
cione strukture Operativne komande Beograd.30
Dok je unutraãça organizacija Operativne grupe bila ure-
œena po opãtoj ãemi, Operativna komanda je imala internu
strukturu prilagoœenu operativnim potrebama koje su proizila-
zile iz situacije u Beogradu i Srbiji. Opãta ãema glavne cen-
trale i rukovodeñih teritorijalnih ustanova u Nemaåkoj propi-
sivala je unutraãçu podelu na 6 odeÿeça, odnosno sektora rada,
meœu kojima su se obaveãtajnim i kontraobaveãtajnim radom
bavili: III odeÿeçe – SD: obaveãtajna obrada æivotnih oblasti
(privreda, kultura itd.); IV odeÿeçe – Gestapo: suzbijaçe poli-
tiåkih protivnika i strane ãpijunaæe; VI odeÿeçe – obaveãta-
jna sluæba u inostranstvu.31
Prvobitna unutraãça organizacija Operativne komande (do
avgusta 1941) podeãena je potrebi delovaça po liniji Gestapoa,
pa je glavnina raspoloæivog ÿudstva skoncentrisana u IV
odeÿeçe zbog problematike sa kojom se suoåavala. To, gestapovs-
ko odeÿeçe saåiçavalo je 6 odseka: I – suzbijaçe protivnika, II –
prijem prijava, III – obrada i koriãñeçe, IV – leteñi komando, V
– potere i VI – Jevreji. U VI odseku Operativne komande bila je
skoncentrisana operativa protiv Jevreja, poãto je Gestapo u Op-
erativnoj grupi imao prevashodno rukovodnu i nadzornu ulogu.32
Avgusta 1941, kada je donet akt o reorganizaciji i sistemati-
zaciji Operativne komande, neposredno delovaçe protiv Jevreja
povereno je odseku IV D, nadleænom za Jevreje i masone. Tako je
ostalo i kada je, oktobra 1941, Operativna komanda pripojena
Operativnoj grupi. Do tada Gestapo, odnosno IV odeÿeçe Opera-
tivne grupe, nije imao poseban odsek ili referat za Jevreje33
(zbog malog broja kadrova i rukovodeñeg profila ustanove), veñ
je tom aktivnoãñu rukovodio Gestapo, tj, çegov ãef SS-major
Helm. Od pripajaça Operativne komande, Operativna grupa pre-
uzima i neposredno voœeçe operativnih poslova i egzekutive u
reãavaçu jevrejskog pitaça u Srbiji (odsek IV D) (ãema 2: Na-
30
Beograd pod komesarskom upravom 1941, 320–328.
31
Delokrug rada ostalih odeÿeça: I – organizacijski i personalni poslovi, II –
upravno-finansijski poslovi, V – suzbijaçe kriminaliteta.
32
Leteñi komando - odsek za potragu za licima iz Vanrednog spiska poternica
RSHA od aprila 1941. meœu kojima su bili i Jevreji. Ãef SS-poruånik Fric Miler
(Fritz Günther Müller).
33
Radne jedinice Gestapoa za Jevreje nazivale su se odseci ili referati (otuda
razliåiti nazivi u tekstu).

54
dleæni za progon i uniãtavaçe Jevreja 1941: (Organizacioni
pregled).
Ãema 2

NADLEÆNI ZA PROGON I UNIÃTAVAÇE JEVREJA 1941.

ORGANIZACIONI PREGLED

OPERATIVNA GRUPA
(EINSATZGRUPPE – EG)
ŠEF FUCHS

IV ODEŸEÇE OPERATIVNA KOMANDA

GESTAPO (EINSATZKOMMANDO – EK)
ŠEF HELM APRIL – OKTOBAR
ŠEF KRAUS 1

ODEŸEÇE IV
GESTAPO
APRIL – OKTOBAR
ŠEF HINTZE

ODEŸEÇE IV
ODSEK VI
APRIL – AVGUST
ŠEF STRACKE

ODEŸEÇE IV D
ODSEK IVD
ODSEK IV D AVGUST– OKTOBAR
OD OKTOBRA 1941. ŠEF STRACKE
ŠEF STRACKE 2

Napomene:

1. Karl Kraus, ãef od aprila do oktobra 1941, kada je povuåen iz Beograda.

2. Ãef Stracke se “starao” i o logoru za Jevreje Sajmiãte u Zemunu (komandant An-
dorfer, zamenik Schlutt).

Za neposredno sprovoœeçe operativnih i egzekutivnih mera

protiv Jevreja u razdobÿu april – oktobar bila je odgovorna Ope-
rativna komanda, a za direktivno usmeravaçe celokupne aktiv-
nosti protiv Jevreja Operativna grupa. Od oktobra do kraja
1941, odnosno do poåetka januara 1942, kada je prestala da postoji,
55
za stradaçe Jevreja odgovorna je Operativna grupa, jer je u tom
periodu bila nadleæna i za neposredno operativno-egzekutivno
delovaçe. U stvari, bez obzira na organizacione promene, isti
ÿudi su sve vreme kontinuirano radili na “reãavaçu jevrejskog
pitaça”. Kad je reå o posebnim jevrejskim logorima, Operativna
komanda je bila nadleæna za logor Topovske ãupe (Autokoman-
da), a operativna grupa za logor Sajmiãte u Zemunu.34
Gestapo je za posebno hapãene i sasluãavane Jevreje, kao i za
one za kojima je tragao, vodio liåne dosijee, za logorisana lica
spiskove, a za problemsku obradu jevrejstva opãte dosijee, koje
su Nemci nazivali stvarnim aktima (Sachakten). Tako je Odsek IV
D vodio opãte dosijee: potraga za Jevrejima, zaplena imovine i
hapãeça (broj dosijea: IV/176); jevrejski emigrantski logori
(177); formiraçe jevrejske zajednice u Srbiji (178); jevrejska
zajednica u Beogradu (179) itd. (rezervisani brojevi do IV/185).35
Odakle se upravÿalo celokupno gestapovskom aktivnoãñu
protiv Jevreja? Operativna grupa je najpre bila smeãtena u Mi-
loãa Pocerca 32, a Operativna komanda u zgradi Ministarstva
pravde. Kasnije, kada je Operativna komanda uãla u sastav Ope-
rativne grupe, objediçena ustanova je premeãtena u zgradu Rat-
niåkog doma (posle rata Dom JNA) u Brañe Jugoviña 19. Tamo je i
ostala do januara i februara 1942, kada je preuzeto çeno ÿudstvo
i obrazovana nova ustanova: Zapovednik policije bezbednosti i
sluæbe bezbednosti, åiji je skrañeni naziv bio BdS.36
Kao zatvor koriãñena je zgrada Okruænog suda za okrug beo-
gradski u Aleksandrovoj 5.37 Posle preseÿeça u Ratniåki dom iz-
graœen je dodatni, maçi zatvor u podrumu te zgrade. Gestapo je ra-
spolagao i prostorijama nemaåkog dela logora Baçice. Pored
zatvora imao je i posebne logore za Jevreje, obrazovane u Topov-
skim ãupama (Autokomanda) i na Sajmiãtu u Zemunu.
34
Ove åiçenice i vremenska razgraniåeça su vaæna za utvrœivaçe odgovornosti
gestapovskih funkcionera, koji su posle rata poricali da su u vreme zloåina oni
bili nadleæni za odluåivaçe o sudbini Jevreja u Srbiji.
35
N.O.S. VIII, 658 i 671: “Plan stvarnih akata Operativne komande Beograd” od 28.
avgusta 1941. Isti odsek je obraœivao i slobodne zidare – masone, o kojima je vodio
opãte dosijee: slobodni zidari u bivãoj Jugoslaviji, slobodni zidari u Beogradu, an-
timasonska izloæba u Beogradu (IV/186, 187, 188) itd. I u III odeÿeçu Operativne
komande, SD-u, voœen je opãti dosije o Jevrejima: “Uklaçaçe Jevreja u uæoj Srbiji”.
36
Dræavna komisija za ratne zloåine (AJ, DK-110) Vojno tuæilaãtvo JNA: zapi-
snici o sasluãavaçu Vilhelma Fuksa, 709000355/6-13. Istraæni predmet gestapovca
Tome Pfefera (Thomas Pfeffer) od 1946. godine (zapisnici o sasluãavaçu u UDB Sr-
bije), Dræavna komisija za ratne zloåine, inv. br. 16.392.
37
Posle rata zgrada je sruãena prilikom izgradçe trga na tom prostoru (Trg
Marksa i Engelsa, sada Trg Nikole Paãiña).

56
 Jevrejski referat (Judenreferat) Operativne grupe bio je sme-
ãten na treñem spratu Ratniåkog doma, a çegovi pripadnici
koji su, na poåetku okupacije, kao “komesari” radili na registro-
vaçu i interniraçu Jevreja “uredovali” su najpre na Taãmajdanu,
a potom u ulici Õorõa Vaãingtona 21.
Tako organizovan i usmeren aparat Gestapoa, uz pomoñ osta-
lih faktora okupacionog i kvislinãkog reæima, dejstvovao je
protiv Jevreja efikasno i sveobuhvatno, poåev od prvih, april-
skih mera, preko propisivaça i sprovoœeça niza represivnih
postupaka, do masovnog interniraça u logore i istrebÿeça je-
vrejskog stanovniãtva (o åemu se dosta pisalo).38
Kako je funkcionisala gestapovska maãina progona i smrti
u Srbiji? Direktive i nalozi stizali su iz Berlina, od Hajdriha
i Milera, odnosno od IV ureda RSHA. U Beogradu su ih primali
ãef Operativne grupe, SS-pukovnik Fuks i rukovodilac IV ode-
ÿeça (Gestapoa), SS-major Helm, koji su odreœivali kako ñe se
ti nalozi izvrãavati. Oni su, u ime rukovodeñe ustanove, izdava-
li daÿa nareœeça o organizovaçu i sprovoœeçu mera i aktivno-
sti protiv Jevreja. Meœutim, ambiciozni i samoinicijativni
ãef Operativne komande, SS-major Kraus, odræavao je i nepo-
sredne veze sa gestapovskom centralom u Berlinu, ne åekajuñi na
redovan put prenoãeça nareœeça od rukovodeñe na podreœenu
ustanovu. Zbog takvog mesta i uloge gestapovskog aparata i çego-
vog delovaça protiv Jevreja, Fuks, Helm i Kraus doæivÿavani su
i predstavÿani kao gestapovska “crna trojka” u prvoj godini oku-
pacije.
Rame uz rame sa çima delovao je Krausov zamenik i rukovodi-
lac odeÿeça Operativne komande, SS-major Hince. Çegovo me-
sto i uloga u progonu i likvidaciji Jevreja u okupiranoj Srbiji
do sada nisu isticani, ãtaviãe jedva da su i pomiçani, pa je
neophodno da se osvetle i celovito prikaæu.
Za çima su, u smrtonosnom marãu protiv Jevreja, nastupali
ãefovi antiarijevskih odseka i referata i kolona neposrednih
egzekutora. Masa hapãenih i interniranih Jevreja nije nepo-
sredno osetila gvozdenu pesnicu åetvorice pomenutih rukovodi-
laca, mnogi nisu ni åuli za çih, ali su svi znali za egzekutore sa
kojima su redovno dolazili u dodir i bili izloæeni çihovom
38
U kçizi Beograd pod komesarskom upravom 1941 podrobno je prikazan rad pro-
tiv Jevreja u razdobÿu od aprila do kraja avgusta 1941; o nizu mera i postupaka protiv
Jevreja u prvoj godini okupacije (i kasnije) videti Zloåini faãistiåkih okupatora
i çihovih pomagaåa protiv Jevreja u Jugoslaviji, M. Koÿanin, n.d., Æ. Lebl, n.d., S.
Begoviñ, n.d., i dr.

57
iæivÿavaçu. Likovi i nedela tih zloåinaca ostali su saåuvani u
kçigama i svedoåeçima preæivelih. Meœutim, mora se znati i
sve o çihovim naredbodavcima i glavnim stareãinama: Fuksu,
Helmu, Krausu i Hinceu. Jer, oni su bili najodgovorniji za stra-
daçe Jevreja u Srbiji 1941. godine.

Vilhelm Fuks

“Pre nego ãto sam doãao u Beograd, pozvao me je Hajdrih u

Berlin i dao mi opãta uputstva o radu” – izjavio je dr Fuks.39
Bilo je to poåetkom aprila 1941. godine. Hajdrih je tada post-
avio Fuksa za ãefa Operativne policije bezbednosti i sluæbe
bezbednosti, nadleæne za Jugoslaviju. Pedesetdvogodiãçi SS-pu-
kovnik, inaåe stari nacist i visoki policijski funkcioner,
postao je prvi åovek glavne centrale Gestapoa i SD-a u zemÿi
koju su Nemci porobili za 12 aprilskih dana.40
Fuks je u Beåu okupio dodeÿeni mu sastav od oko 80 ÿudi i sa
çima, prikÿuåivãi se jedinicama Ãtaba 2. armije general-pu-
kovnika fon Vajksa (Maximilian von Weichs), krenuo prema Beo-
gradu. Vajks je stigao u Beograd 15. aprila, a veñ narednog dana obja-
vÿena je naredba ãefa Ope-rativne grupe o obavezi Jevreja da se
prijave policiji. Tim åinom je najviãi nemaåki policijski stare-
ãina u Srbiji oznaåio poåetak “reãavaça jevrejskog pitaça”.
Takvom revnoãñu je morao ostaviti povoÿan utisak na svog nal-
ogodavca Hajdriha, kada je ovaj doãao u kratku posetu Beogradu.
Usledio je poznati tok dogaœaja od uvoœeça prvih zabrana za
Jevreje i poåetnih represivnih mera do fiziåke likvidacije je-
vrejskog stanovniãtva. Najviãi stepen odgovornosti za takvu
sudbinu Jevreja u Srbiji snosi SS-pukovnik Fuks, kao glavni
ãef i naredbodavac, koji je stavio u pogon gestapovski mehani-
zam progona i masovnog ubijaça.
Zbog toga je posle rata, odlukom F. br. 966, proglaãen za
ratnog zloåinca41 i izruåen jugoslovenskim vlastima. Posle is-
39
AJ, DK - 110, F. br. 966, 87-602-3, zapisnik o sasluãaçu od 30. avgusta 1946.
40
Roœen 1898. u Manhajmu, zavrãio filozofski fakultet – prirodne nauke,
postao ålan nacistiåke partije (NSDAP) pre nego ãto je doãla na vlast (1932). Bio
rukovodilac partijske obaveãtajne sluæbe SD u Drezdenu od 1937, pa u Poÿskoj u pr-
voj polovini 1940, a otada inspektor u Hanoveru, sa koje duænosti ga je Hajdrih uputio
u Beograd. Tu je ubrzo, iz bezbednosnih razloga (antiokupatorske akcije u Beogradu),
napustio privatni smeãtaj u gradu (Vladete Kovaåeviña 2 i u Kneza Miloãa ulici) i
uselio se u stan izgraœen u sluæbenoj zgradi u Ratniåkom domu.
41
AJ, DK - 110, inv. br. 14.952.

58
trage u Vojnom tuæilaãtvu42 izveden je pred Vojni sud u grupi
nemaåkih policijskih stareãina – ratnih zloåinaca.43 Presu-
dom Vojnog suda od 22. decembra 1946. osuœen je na najteæu kaznu.
Sud je utvrdio odgovornost dr Fuksa za zloåine poåiçene u
razdobÿu od aprila 1941. do januara 1942. godine. Meœu te zlo-
åine spadali su i oni koji su izvrãeni protiv Jevreja, formu-
lisani u dve posebne taåke presude. Odgovornost se sastojala u
rukovoœeçu svim merama preduzetim protiv Jevreja u Srbiji, in-
terniraçu Jevreja u logore Autokomanda, Sajmiãte, uniãteçu
Jevreja muãkaraca, sistematskom pÿaåkaçu jevrejske imovine.44
Kako se dr Fuks dræao pred istraænim organima i pred
sudom? Ãta je izjavÿivao o zloåinima protiv Jevreja i o sopstve-
noj odgovornosti? Åetiri meseca po zavrãetku rata izjavio je
isledniku u Nemaåkoj:
“Za vreme boravka u Beogradu dobio sam nareœeçe iz Ber-
lina da se Jevreji getiziraju. Ja sam ovo nareœeçe izvrãio
iako ga nisam odobravao. Mogu naglasiti da se nikako nisam
slagao sa reãeçem jevrejskog pitaça ubijaçem i da sam u
ovom smislu preduzimao u svom krugu prigodne korake, ali na
æalost bez ikakvog uspeha. Tako sam se starao da na Sajmiãtu
budu Jevreji ãto boÿe smeãteni i da im opãtina dotura do-
voÿno i ãto viãe hrane i lekova. Ovo sam liåno dva puta
kontrolisao time ãto sam bio u lageru da pregledam lager.”45
U narednom zapisniku je rekao:
“Sa logorom na Sajmiãtu nisam imao veze. Osnivaçe toga
logora i getiziraçe Jevreja nareœeno je iz Berlina... Verujem
da su ÿudi odande otpremÿeni i vaÿda ubijeni. U moje doba su
tamo koncentrisani...”46

42
AVII, na, br. reg. 3/3, k. 32.
43
Kako je optuænica i presuda oceçivala Fuksovu odgovornost vidi se i po tome
ãto je stavÿen na åelo tzv. policijske grupe od 22 nemaåka ratna zloåinca (sastav
grupe u posebnom prilogu), iako je SS-general Majsner (u Beogradu od poåetka 1942)
bio stariji od çega i po åinu i po poloæaju. O sastavu optuæenih i osuœenih ratnih
zloåinaca tzv. policijske grupe vidi poseban prilog.
44
Presuda Vojnog suda za grad Beograd, 22. decembar 1946, str. 5, taåke 10 i 11 (ko-
pija kod autora).
45
Zapisnik o sasluãavaçu Vilhelma Fuksa u logoru za internirce Nojgame, 8.
septembar 1945, 3. AJ, DK - 110, 87–606.
46
AJ, DK-110, istraæni predmet dr Fuksa, zapisnik od 21. septembra 1945, Noj-
game. Jevrejski logor Sajmiãte bio je podreœen Fuksu, odnosno çegovoj Operativnoj
grupi (Operativna komanda viãe nije postojala). Ubijaçe Jevreja muãkaraca iz tog
logora dovrãeno je decembra 1941, kada je Fuks bio ãef Operativne grupe.

59
 Naredbodavac progona i likvidacija Jevreja:
ãef gestapovske Operativne grupe
za Jugoslaviju, dr Vilhelm Fuks
(Wilhelm Fuchs)

Kasnije, u Beogradu, kada je kao ratni zloåinac izruåen Jugo-

slaviji, morao se suoåiti sa åiçenicama i dokumentima Vojnog
tuæilaãtva, pa nije mogao, kao do tada, sve negirati. Septembra
1946. izjavio je vojnom isledniku47 da je nareœeçe o getoiziraçu Je-
vreja, koje je stiglo iz Berlina,48 preneo potåiçenim organima i
srpskoj policiji. Oni su bili duæni da prikupe Jevreje, çih
5.000 do 6.000, i smeste ih u logor Sajmiãte.
“Poznato mi je”, rekao je tada Fuks, “da je u nekoliko pri-
lika, od Jevreja smeãtenih na Sajmiãtu, odvajano ÿudstvo za
streÿaçe kod sprovoœeça odmazdi”. Meœutim, odvajaçe i “li-
ferovaçe” Jevreja za odmazde, on pripisuje podreœenoj Ope-
rativnoj komandi, odnosno çenom ãefu Krausu (koji veñ u ok-
tobru nije viãe bio na toj duænosti). Svu odgovornost za
pÿaåku Jevreja prebacio je na Nojhauzena, dodavãi “da mu ni-
je poznato kako je postupÿeno sa tim dragocenostima i uop-
ãte sa jevrejskom imovinom”. Pri tome je preñutao podelu
nadleænosti, po kojoj je Fuksova ustanova oduzimala od Je-
vreja pokretnu imovinu, a Nojhauzenova nepokretnu.
47
Vojno tuæilaãtvo JA, zapisnik od 4. septembra 1946.
48
U vezi s tim, Fuks je objasnio: “Poznato mi je da se sprovoœeçem mera protiv
Jevreja bavio jedan specijalno odreœeni oficir (Standartenführer) po imenu Ajhman
(Eichmann) u glavnom ãtabu policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti u Berlinu,
preko koga su dolazila i nareœeça o postupku prema Jevrejima”.

60
 Suœeçe je poåelo sasluãavaçem prvog optuæenog Vilhelma
Fuksa 9. decembra 1946. Ãtampa i radio su iz dana u dan pratili
dogaœaça u sudnici. Dnevni list Borba objavio je izveãtaj o
prvom danu suœeça:
“Bivãi pukovnik SS trupa i policije ima nadmeno dr-
æaçe pred sudom. On pokuãava da igra ulogu uvreœenog viãeg
oficira koga åudi ãto ga terete za dela koja çemu, kako on
kaæe, nisu poznata... On se ne oseña krivim.”49
U istom izveãtaju su navedene Fuksove izjave o zloåinima
nad Srbima i Jevrejima:
– Ja sam æeleo dobro Srbima, ali ãta sam mogao kada su
direktive iz Berlina bile drugaåije.
– Za jednog ubijenog Nemca trebalo je streÿati 100, a za
raçenog 50 Srba. Ali ta je naredba doãla iz Nemaåke i ja se
ne oseñam za to odgovornim. Ja sam za streÿaçe slao Jevreje
da bih poãtedeo Srbe, a Srbe sam slao samo onda kada je tre-
balo popuniti broj, jer nije bilo dovoÿno Jevreja.
– Priznajem samo jedan prestup (on to ne naziva zloåinom)
sa glediãta åoveånosti – streÿaçe Jevreja.
I u zapisniku o glavnom sudskom procesu zabeleæeni su Fuk-
sovi iskazi dati 9. decembra 1946:
“Gestapo je davao ÿude za streÿaçe... Kada smo çih poubi-
jali (tj. Jevreje iz logora Topovske ãupe – prim. aut.) ja sam
izvestio (vojnog) zapovednika da viãe nema Jevreja (u tom
logoru) i da treba ubijati sa Sajmiãta, naãto se zapovednik
i sloæio”.
Pronaœeni dokumenti i iskazi svedoka dali su drugu sliku:
“Zatim je dao svoj iskaz Moric Abinun, jedan od retkih
Jevreja koji su u naãoj zemÿi preæiveli dane okupacije. Pri-
likom masovnog istrebÿeça Jevreja naroåito se, kako kaæe
svedok, istakao optuæeni Fuks. On je joã od prvih dana oku-
pacije rukovodio tom akcijom. On danas to poriåe, ali se sve-
dok joã dobro seña çegovih reåi, upuñenih interniranim
Jevrejima: ‘Vaã Jehova je umro, otsad sam ja vaã bog’.”50

49
Borba, 10 decembar 1946.
50
Borba, 18. decembar 1946.

61
 Hans Helm

Zemÿak SS-generala Hajnriha Milera, ãefa Gestapoa, Ba-

varac Hans Helm, poåeo je policijsku karijeru u Minhenu. Roœen
1909. u siromaãnoj porodici (otac mu je bio ãofer), Helm se
ãkolovao pod teãkim materijalnim uslovima, ali je ipak uspeo
da postane student filozofije. Studije nije zavrãio zbog nov-
åanih oskudica, veñ se 1934. godine zaposlio u minhenskoj poli-
ciji. Pokazao se kao revnostan, disciplinovan i sposoban poli-
cajac i afirmisao kao kriminalistiåki sluæbenik. To je bilo
odluåujuñe da ga nadleæni premeste u policiju glavnog grada
Nemaåke i da ga, aprila 1937, prebace u Gestapo.51
U Berlinu je poåela gestapovska etapa Helmovog sluæbo-
vaça, koja je trajala devet godina – do zavrãetka Drugog svetskog
rata 1945. To je bilo razdobÿe daÿe sluæbene afirmacije Hansa
Helma, uz podrãku ãefa Gestapoa Milera i, neãto kasnije, ãe-
fa Glavnog ureda bezbednosti Rajha, SS-generala Hajdriha.
Izmeœu ostalih poslova iz delokruga rada Gestapoa, Helm je
nadzirao i obaveãtajno obraœivao ustaãku emigraciju u Nema-
åkoj. Istovremeno je odræavao sluæbene kontakte sa jugosloven-
skom policijom, koja je tragala za ustaãama kao pripadnicima
teroristiåke organizacije. U skladu sa meœunarodnom saradçom
evropskih policija protiv terorizma, jugoslovenske vlasti su
traæile odgovarajuñi postupak protiv ustaãkih emigranata i
izruåivaçe çihovih kolovoœa, ãto je Helm veãto izbegavao bu-
duñi da je Hitlerov reæim imao druge planove o koriãñeçu te
emigracije. Nije ãkrtario na lepim reåima i obeñaçima u “pri-
jateÿskim” kontaktima sa predstavnicima jugoslovenske poli-
cije, ali nije isporuåio nijednog od traæenih ustaãkih terori-
sta Jugoslaviji.
U Berlinu se, 1937. godine, u okviru saradçe sa jugosloven-
skom policijom, upoznao sa beogradskim policijskim funkcio-
nerima Milanom Añimoviñem i Dragomirom Dragim Jovanovi-
ñem i otada poåiçe çihovo zvaniåno i tajno odræavaçe kontaka-
ta. Krajem iste godine dolazi u Beograd, gde je januara naredne
godine i zvaniåno postavÿen za policijskog delegata pri ne-
maåkom poslanstvu u glavnom gradu Jugoslavije. To je bio poåe-
tak Helmovog delovaça u Beogradu, koje je trajalo do kraja 1941.
godine.
51
N.O.S. VI, 445–449.

62
 U martu i poåetkom aprila 1941. Helm je bio u Nemaåkoj52
odakle je, u sastavu Fuksove Operativne grupe, doãao u Beograd
(15. aprila) kao ãef IV odeÿeça, tj. Gestapoa. Meœu prvim çe-
govim aktivnostima bilo je preduzimaça mera protiv Jevreja
(pomenuta naredba od 16. aprila o prijavÿivaçu Jevreja). Hel-
mov znaåaj i ulogu u narednim zbivaçima potencirao je Hajdrih
prilikom kratke posete Beogradu, kada je Helma i Krausa prepo-
ruåio ostalim kolegama kao struåçake i poznavaoce srpskih
prilika. Çih dvojica su zaista odigrali znaåajnu ulogu u izboru
kolaboracionistiåke vodeñe garniture domañe vlasti (Savet ko-
mesara, vodeñe liånosti Ministarstva unutraãçih poslova, be-
ogradske policije i dr.).53
Kao ãef Gestapoa, Helm je bio zaduæen da reãava pitaçe
Jevreja u okupiranoj Srbiji. Inicirao je i sprovodio niz pozna-
tih mera protiv Jevreja, pa i onih sa smrtnim ishodom. Pod çe-
govim rukovodstvom Gestapo je hapsio i internirao Jevreje, odre-
œivao taoce i izruåivao ih za odmazde koje je vrãila nemaåka

Hans Helm,
ãef Gestapoa 1941.

52
U vreme puåa 27. marta i poåetka Aprilskog rata Helm je bio odsutan iz Beo-
grada, zato ãto je 15. marta pozvan u Berlin na referisaçe.
53
N.O.S. IV, 399–400. Beograd pod komesarskom upravom 1941, 82–84.

63
vojska, obrazovao logore i dirigovao istrebÿeçem Jevreja, pa je
Helm odgovoran za çihov progon i stradaçe od aprila do kraja
1941, odnosno do januara 1942, kada je postavÿen za policijskog
ataãea u nemaåkom poslanstvu u Zagrebu.
Takav zavrãtak Helmovog boravka u Srbiji nije oåekivan.
Septembra 1941. iz Berlina je stigao nagoveãtaj o reorganizo-
vaçu policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti (Sipo i SD) u
Srbiji. Fikcija o rukovodeñoj ustanovi za Jugoslaviju bila je
neodræiva zbog podele jugoslovenske teritorije (Italija, Ma-
œarska, Bugarska, Nezavisna Dræava Hrvatska i dr.) i razliåi-
tog statusa çenih delova. Iz tih razloga trebalo je obrazovati
ustanovu za Srbiju po ugledu na redovnu (ne viãe operativnu) or-
ganizaciju u Nemaåkoj (Komandant Sipo i SD). Za rukovodioca
nove ustanove bio je predviœen Helm. Meœutim, pripreme za re-
organizaciju su se oduæile, pa je temeÿitija promena od prvo-
bitne sprovedena tek januara i februara 1942, ali bez Helma.
Helmov uzor, SS-general Miler, upravÿao je celokupnom de-
latnoãñu Gestapoa iz Berlina. Helm je to åinio iz Beograda, u
svom “ataru” – Srbiji. Nastojao je da ne izneveri povereçe åove-
ka iz åije ãkole je potekao i åiji je ãtiñenik bio.
Posle rata Helm je uvrãten u tzv. policijsku grupu ratnih
zloåinaca izruåenih Jugoslaviji i podvrgnut istrazi i suœeçu u
Beogradu tokom 1946. godine. Çegovi iskazi zabeleæeni su u za-
pisnicima o sasluãaçu i sudskom pretresu, kao i u ãtampi. Sa do-
kumentima i utvrœenim åiçenicama, oni otkrivaju profil ãefa
gestapovske strukture u Srbiji, lik neposrednog naredbodavca i
organizatora masovnog ubijaça Jevreja.
U Vojnom tuæilaãtvu Helm je izjavio da je Operativna grupa
izvrãila nareœeçe iz Berlina u dogovoru sa Vojnom upravom.
Jevreji su najpre bili smeãteni u logor Autokomandu, a potom u
logor u Zemunu. Naglasio je da je jevrejski logor Sajmiãte, “pre-
ma nareœeçu Vojne uprave”, potpadao pod Operativnu grupu (a ne
pod Operativnu komandu, kako je tvrdio Fuks). “Poznato mi je
bilo”, kaæe Helm, “teãko staçe u logoru na Sajmiãtu u pogledu
ishrane i higijene i o tome je razgovarano prilikom jutarçih re-
ferata (u ustanovi)”. Meœutim, niãta nije preduzimao, ubeœen
da se staçe nije moglo poboÿãati. 54
Na glavnom pretresu pred Vojnim sudom, Helm je promenio
iskaz i usaglasio ga sa Fuksovim: logor Sajmiãte nije potpadao
54
Zapisnik o sasluãaçu Hansa Helma od 18. septembra 1946. u Vojnom tuæila-
ãtvu Jugoslovenske armije. AJ DK - 110.

64
pod Operativnu grupu, nego pod Operativnu komandu. Tako su
Fuks i Helm pokuãali da sa sebe skinu neposrednu odgovornost
za sve ãto se deãavalo sa Jevrejima u logoru Sajmiãte u Zemunu.
Helm je isticao da u vreme uniãteça ostalih Jevreja prvih me-
seci 1942, viãe nije bio u Srbiji, ali je åuo za usmrñivaçe gas-
nim automobilom i proceçuje da je ukupan broj pobijenih Jevreja
mogao iznositi oko 10.000. Na kraju je izjavio da oseña odgovor-
nost zbog stradaça Jevreja u Srbiji i da se kaje.55
Na kraju dokazanog postupka na suœeçu Politika je pisala:
“Jedno od najuæasnijih poglavÿa u gestapovskim zloåini-
ma jeste teror nad Jevrejima i çihovo masovno uniãtavaçe.
Poåelo se za æutim trakama, uåestalim pretçama i pozivima
za prijavÿivaçe i nove kontribucije, da se zavrãi na Saj-
miãtu, na Baçici i najzad u jajinaåkim rakama.
Dugu i uæasnu priåu o istrebÿeçu Jevreja ponovili su juåe
pred sudom svedoci Moric Abinun, David Rubenoviñ, Olga
Antiñ i Olga Timotijeviñ.”56
Pet dana kasnije isti list je objavio presudu tzv. policijskoj
grupi nemaåkih ratnih zloåinaca.57 Meœu onima koji su osuœeni
na smrt, bio je i Hans Helm.
Tokom istrage i sudskog procesa doãlo je do izraæaja meœu-
sobno prebacivaçe krivice i to: meœu samim policijskim kole-
gama – jedan na drugog, ali i izmeœu dva odluåujuña faktora:
policije i vojske. Svaki od çih je pokuãavao da umaçi svoj udeo i
minimizira sopstvenu odgovornost, a da uveña “uåinak”, nadle-
ænosti i krivicu “druge strane”. To se, pre svega, odrazilo u su-
oåavaçu izmeœu pripadnika Gestapoa i okupacione vojne uprave.
U meœusobnom kolegijalnom prebacivaçu krivice najviãe se
isticao dr Fuks, pa i Helm, koji su za stradaçe Jevreja teretili
odsutnog Krausa i Hincea (nisu izruåeni Jugoslaviji). Reå je o
nastojaçu da se kriviåna odgovornost Operativne grupe natova-
ri na tuœa leœa, odnosno pripiãe Operativnoj komandi.
Istu tendenciju Fuks i Helm su ispoÿili u odnosu na Ver-
maht, insistirajuñi na komandnoj i rukovodeñoj ulozi i ovlaã-
ñeçima nemaåkog vojnog vrha u okupiranoj Srbiji. Pri tome su
pre svega ciÿali na ulogu vojnog zapovednika i çegovog Up-
55
Zapisnik o glavnom pretresu tzv. policijskoj grupi ratnih zloåinaca, odr-
æanom 9. decembra 1946. u Beogradu (fotokopija kod autora).
56
Politika, 18. decembar 1946.
57
Presuda Vojnog suda za grad Beograd, izreåena 22. decembra 1946, grupi od 21
ratnog zloåinca. Podrobnije o tome u poglavÿu Prilozi, dok. 4.

65
ravnog ãtaba, u prvom redu ãefa i zamenika tog ãtaba dr Haral-
da Turnera i dr Georga Kisela. Ta dvojica su uzvrañala ravnom
merom, istiåuñi notorne åiçenice o nadleænosti Gestapoa u
“reãavaçu jevrejskog pitaça”, kao i o liånoj odgovornosti Fu-
ksa i Helma. To se jasno vidi iz Turnerovih i naroåito Kiselo-
vih iskaza u zapisnicima o sasluãaçu tokom istraænog postup-
ka, poãto su i oni bili isporuåeni Jugoslaviji kao ratni zlo-
åinci.
Pred vojnim islednikom Kisel je izjavio da je Operativna
grupa imala tri osnovna zadatka: odræavaçe reda, suzbijaçe ko-
munizma i obradu jevrejskog pitaça. Kada se Kisel oktobra 1941,
vratio sa odsustva u Nemaåkoj, Fuks je veñ bio saopãtio Turneru
nareœeçe iz Berlina o stvaraçu geta. Turner je bio protiv toga,
nastavio je Kisel, da se u prestonici osnuje poseban kvart Jevre-
ja, pa je Fuks sam naãao reãeçe: osnovao je logor na Sajmiãtu.
“Ãto se tiåe Jevreja i çihovog uniãtavaça”, naglasio je, “mogu
reñi da je to bila stvar koju je jedino policija izvrãila, kako za
vreme Fuksa, tako i za vreme Majsnera”.58

Karl Kraus

Meœu gestapovskim stareãinama koji su posle rata izruåeni

kao ratni zloåinci i odgovarali pred Vojnim sudom u Beogradu,
nije bilo SS-majora Karla Krausa. Zapadni saveznici ga nisu
predali Jugoslaviji, iako je on bio najeksponiraniji gestapov-
ski zloåinac u vreme dok je bio na åelu Operativne komande, od
aprila do oktobra 1941, kada je povuåen u Nemaåku. Tako je izo-
stalo izvoœeçe pred sud u Beogradu jednog od glavnih vinovnika
stradaça srpskog naroda i Jevreja.
Kraus je doãao u Beograd u jesen 1939. godine. Zvaniåno je
stupio na duænost privrednog savetnika Franca Nojhauzena,
ãefa Nemaåkog saobrañajnog biroa, ãto je bila samo kamufla-
æa za çegovu stvarnu delatnost i funkciju glavnog poverenika
nemaåke obaveãtajne sluæbe za inostranstvo, tj. VI ureda Glav-
nog ureda bezbednosti Rajha – RSHA.59
58
Zapisnik o sasluãaçu dr Georga Kisela u Vojnom tuæilaãtvu JA, 25. oktobar
1946. AJ, DK - 110.
59
Kraus se prijavio Centralnoj prijavnici u Beogradu kao nemaåki dræavÿanin,
æurnalist, roœen 3. marta 1908. u Austriji, od oca Karla i majke Kristine. Iz
çegovog kartona se vidi gde je sve stanovao, kao i kada i kuda je putovao 1940. i po-
åetkom 1941.

66
 Jugoslovenska kontraobaveãtajna sluæba je brzo otkrila
çegovu ãpijunsku aktivnost i uhapsila ga aprila 1940, a vlasti
su odluåile da ga proteraju iz zemÿe. Odmah je usledila nemaåka
intervencija, kojom je izdejstvovano da Krausa puste na slobodu i
da ga ne proteruju. Da bi mu omoguñili nastavak obaveãtajnog
rada, Nemci ga prebacuju u svoje poslanstvo u Beogradu, zaãtiñu-
juñi ga diplomatskim imunitetom.60 Kao formalan razlog za hap-
ãeçe Krausa i çegovog kolege, obaveãtajca Nasenãtajna (Adolf
Cecil Nassenstein) u Mostaru, jugoslovenske vlasti su navele da
nisu imali dozvole za boravak na tom podruåju. Na poåetku oku-
pacije i SS-major Nasenãtajn je angaæovan u sprovoœeçu mera
protiv Jevreja.
Posle vojnog puåa 27. marta 1941, kada je osobÿe nemaåkog po-
slanstva napustilo Beograd, Kraus je ostao u poslanstvu i tu do-
åekao Aprilski rat i ulazak nemaåkih trupa u jugoslovensku
prestonicu 12. aprila 1941. godine.61 Dva dana kasnije prikÿuåio
se Operativnoj komandi koju je iz Rumunije doveo SS-major
Jonak. Meœutim, umesto predviœenog Jonaka, Hajdrih je, prili-
kom dolaska u Beograd, za ãefa Komande postavio Krausa, pre-
poruåivãi ostalom stareãinskom kadru da se u radu oslone na
Krausa i Helma.62
Ovaj sudetski Nemac, proglaãen za struåçaka za srpska
pitaça i za poznavaoca lokalnih prilika i ÿudi, predstavÿao je
gvozdenu pesnicu Gestapoa u Srbiji. U svojstvu ãefa Operativne
komande, on je terorisao stanovniãtvo, vrãio hapãeça, nare-
œivao streÿaça i likvi-dacije talaca i hapãenika; iskazao se
kao najradikalniji esesovac, koji je kontinuirano sprovodio ka-
æçavaçe “buntovniåkog srpskog elementa”. Çegovu surovost na-
jreåitije pokazuje veãaçe petorice Srba na Terazijama 17. avgusta
1941, zloåin koji je on inicirao i organizovao.63
Kao ãef Operativne komande policije bezbednosti i slu-
æbe bezbednosti bio je nadleæan za sprovoœeçe mera protiv
Jevreja u Srbiji – od poåetnog ograniåavaça çihovih prava, do
fiziåke likvidacije. On je obrazovao poseban logor za Jevreje
Autokomanda (Topovske ãupe),64 nareœivao hapãeça i in-
60
N.O.S, II, 452.
61
U poslanstvu je ostao sve vreme i nemaåki vojni obaveãtajac (vojni ataãe)
Rudolf Tusen (Toussaint), sa otpravnikom poslova dr Gerdom Fajneom (Feine) i drugima,
ukupno çih devetorica.
62
N.O.S, IV, 395.
63
IAB, BdS, dosije J-41.
64
Za ovaj logor bila je nadleæna Operativna komanda. N.O.S, IV, 716.

67
terniraça, kao i isporuåivaçe Jevreja Vermahtu radi streÿaça
u sklopu mera odmazde.65
Mada ga je Dræavna komisija za ratne zloåine proglasila
odgovornim za teãka nedela u okupiranoj Srbiji, Kraus nije, kao
ãto je reåeno, poloæio raåune pred sudom zemÿe u kojoj je poåin-
io zloåine. Umesto toga, u Beograd su stizale vesti da se Kraus
“dobro snaãao” i da rukovodi jednom firmom u Minhenu. Nije
pronaœeno ni neko sasluãaçe iz Nemaåke, ãto je inaåe jugoslo-
venskoj delegaciji bilo dozvoÿeno da vrãi u savezniåkim lo-
gorima za Nemce.

Karl Hince

Åetrnaestog aprila 1941, u tek osvojeni Beograd stigao je

SS-major Karl Hince (Hintze), u grupi gestapovaca odreœenih da
nastupe kao Operativna komanda, odnosno gestapovska egzekuti-
va za Srbiju. U prvom naletu na zaposednutoj teritoriji, Hince
je predvodio posebnu komandu (Sonderkommando Hintze), koja je
odmah krenula tragom povlaåeça jugoslovenskog kraÿa i vlade
sa zadatkom da pohapsi one koje zatekne i zapleni zlato i doku-
mente. Rezultat Hinceove misije bilo je hapãeçe patrijarha
Srpske pravoslavne crkve Gavrila Doæiña, koga je doveo u Beo-
grad – u gestapovski zatvor.66
Hince je potom preuzeo funkciju zamenika ãefa Operativne
komande i rukovodioca IV odeÿeça, tj. Gestapoa. Otada (od apri-
la), pa do kraja godine, neposredno je rukovodio egzekutivnim
aparatom Gestapoa na åijem udaru su prevashodno bili “krivci za
sve” – Srbi i Jevreji. U tom svojstvu uåestvovao je u raznim dogovo-
rima na kojima se odluåivalo o preduzimaçu policijskih mera,
poåev od propisivaça prvih mera protiv Jevreja aprila i maja,
kao i junskih i drugih savetovaça o suzbijaçu otpora i ustaniåkih
akcija srpskog naroda u prvoj godini okupacije.
Hince je bio na åelu gestapovske egzekutive u Operativnoj
komandi do oktobra, a potom visoki gestapovski funkcioner u
65
U gestapovskoj arhivi saåuvano je Krausovo nareœeçe da Operativna komanda
svakog meseca, poåev od juna 1941, isplañuje Upravi grada Beograda, odnosno liåno
upravniku i pomoñniku, 16.000 dinara u svrhu suzbijaça jevrejsko-komunistiåke ak-
cije... od novca prikupÿenog od Jevreja u Beogradu. IAB, BdS, J-55.
66
N.O.S, IV, 395, 404–405, 438, 721. Hince je tada imao 40 godina, rodom je iz Ham-
burga, SS-ovski åin mu je bio Sturmbannführer (major), a policijsko zvaçe – krimi-
nalni komesar.

68
 Karl Hince (Hintze), zamenik ãefa Gestapoa

Operativnoj grupi do poåetka 1942. godine, kada je u novoj ustanovi

vrãio duænost zamenika novog ãefa Gestapoa SS-majora Zatlera.
Sve to vreme neposredno je organizovao sprovoœeçe mera protiv
Jevreja i snosi odgovornost za çihovo stradaçe. Bio je na vodeñoj
duænosti u Gestapou i kada je, krajem 1941. godine, poåela likvi-
dacija jevrejskih zatoåenika na Sajmiãtu.
Godine 1945, delegacija jugoslovenske Dræavne komisije za
ratne zloåine pronaãla ga je u logoru Camp 080 u Nojminsteru i
dva puta sasluãala o çegovoj odgovornosti za nedela poåiçena u
okupiranoj Srbiji. Meœutim, na sasluãaçima Hince to nije pri-
znao, tvrdeñi da se çegova duænost u Gestapou svodila na poslove
organizacije i sistematizacije. “O streÿaçima u konclogorima,
koji su obrazovani u Srbiji, ne znam niãta, jer sa tim nisam imao
nikakve veze”. Upitan o naredbi od 12. decembra 1941. o zatoåeçu
Jevreja iz Srbije, odgovorio je da o tome niãta ne zna i da po
svom poloæaju nije bio nadleæan da se time bavi.67
Jugoslovenska delegacija je potom podnela zahtev za izru-
åeçe Karla Hincea Jugoslaviji. U zahtevu se navodi da je reå o
ratnom zloåincu odgovornom za mnogobrojna hapãeça u Beogra-
du i unutraãçosti Srbije, posle kojih je doãlo do masovnih
streÿaça i deportovaça u koncentracione logore i na prinudni
rad u Nemaåkoj. “Imenovani je takoœe”, kaæe se daÿe, “uåestvo-
67
AVII, na, k. 32, reg. br. 5: zapisnik o sasluãaçu, 23. septembar 1945, Nojmin-
ster; zapisnik o sasluãaçu, 12. septembar 1945, logor 030, Ploen.

69
vao u getiziraçu Jevreja u decembru 1941. godine, koji su docnije
svi pobijeni ili uguãeni gasom.”68
Uprkos navedenim åiçenicama, Hince nije bio izruåen Jugo-
slaviji. Kao ni Kraus.

Oto Vincent

Meœu najpoznatijim operativcima Gestapoa koji su radili

protiv Jevreja u Beogradu 1941. godine, bili su podoficiri SS-a
Oto Vincent i Egon Zabukoãek. Iako su u gestapovskoj hijerar-
hiji pripadali niæem rangu, za razliku od pomiçanih rukovodi-
laca, oni su od prvih dana okupacije bili vaÿda najpoznatiji me-
œu Jevrejima. Pojavili su se, najpre Vincent, a potom i Zabuko-
ãek, prilikom prijavÿivaça i registrovaça Jevreja na Taãma-
jdanu, kao komesari tiranije kukastog krsta. Iz dana u dan suoåa-
vali su se sa jevrejskim stanovniãtvom, koje ñe neviœeno brzim
postupkom biti potpuno obespravÿeno i pobijeno. Upamñeni su
po bahatosti, neprestanom maltretiraçu i surovim postupcima
prema pripadnicima “rase koju treba iskoreniti”. Zbog toga se
moæe reñi da je tada malo Jevreja znalo za Fuksa, Helma i Krausa,
çihovu ulogu i odgovornost, ali gotovo svi su åuli za ovu dvojicu
SS-podoficira, bili svedoci ili ærtve çihovih brutalnih po-
stupaka.
U Centralnoj prijavnici Beograda pojavio se, 21. marta 1940.
godine, nemaåki dræavÿanin sa dokumentima na ime Otto Vincent
i predstavio se kao predstavnik jedne strane firme.69 Ime i za-
nimaçe posluæili su kao kamuflaæa za pravi posao kojim se ba-
vio – za ãpijunaæu. Doãlo se i do podataka da mu je pravo ime
Franc Rigler (Franz Riegler). Meœutim, ne samo u tajnim poslovi-
ma, nego i u liånim i sluæbenim dokumentima bio je i ostao Oto
Vincent.
Kao tajni agent radio je za rukovodioca nemaåke obaveãtajne
sluæbe RSHA u Jugoslaviji, Karla Krausa. Kada su 1941. godine,
posle vojnog puåa 27. marta, nemaåki graœani i ålanovi poslan-
stva napustili Beograd, on je ostao sa Krausom u zgradi poslan-
68
AVII, na, k. 32, reg. br. 5/3. U zahtevu se navodi i sledeñe: “U manastiru Ostro-
gu kod Nikãiña, u Crnoj Gori, uhapsio je srpskog patrijarha Gavrila i sproveo ga u
Beograd radi deportacije u Koncentracioni logor Dahau”.
69
U drugim spisima i tekstovima pomiçe se kao Winzent i Winzet. Roœen je 6. ja-
nuara 1913. u Vicburgu. Liåni podaci vide se iz çegovog kartona u Centralnoj pri-
javnici Uprave grada Beograda.

70
 Karton iz Centralne prijavnice Beograda na ime Ota Vincenta (Otto Vincent),
od 21. marta 1940.

stva. Tu je doåekao dolazak Nemaca i veñ prvih dana okupacije

pokazao pravo lice kao gestapovski komesar za Jevreje. Otada su
stotine Jevreja viœale “komesara Ota”, kada su dolazili da se pr-
ijave, registruju, izvrãe obaveze prinudnog rada, interniraça u
logore itd.
Poznato je da su gestapovci pÿaåkali jevrejsku imovinu, no-
vac, dragocenosti i dr. Bila je to opãta praksa. Meœutim, Vin-
cent je toliko u tome preterao da je, i uz poznato tolerisaçe
prisvajaça te imovine, morao da bude uhapãen, izveden pred sud
SS-a i policije u Beåu i osuœen na åetiri godine zatvora zbog
pronevere.70
Oto Vincent nije za svoje zloåine odgovarao u Jugoslaviji.
Nije bio u velikoj grupi gestapovskih ratnih zloåinaca koji su
decembra 1946. godine izvedeni pred Vojni sud u Beogradu, ali se
o çemu i çegovim nedelima govorilo na tom procesu. Politika
je, prateñi suœeçe, izvestila 18. decembra da je meœu uåesnicima
u progonu Jevreja bio i Vincent. “Prema çihovim nareœeçima”,
izveãtavao je list, “odbrajani su Jevreji kao taoci za streÿaçe.
Vincent je s korbaåem u ruci gonio Jevreje i Jevrejke da goli tr-
åe u krug do iznemoglosti.”
70
Osuœen je septembra 1942, izdræao deo kazne, potom otiãao na rad u Nezavisnu
Dræavu Hrvatsku. Saåuvan je izveãtaj Gestapoa Beå o sluåaju Vincenta od 12. fe-
bruara 1942, IAB, BdS Beograd, B – 196 i B – 217.

71
Likovi zapamñeni iz prve godine okupacije: Oto (Otto) Vincent, poznat kao “komesar
Oto” i Egon Zabukoãek (Sabukoschek), taãmajdanski “åovek s korbaåem”

Vincenta je na poslovima komesara, kratko vreme u leto 1941.

zameçivao gestapovac Karaã (Karrasch), podoficir SS-a (Haupt-
scharführer), posle koga je, u avgustu, taj posao radio gestapovac
Ken, SS-podoficir. Za Karaãa se govorilo da je bio najsuroviji
gestapovac meœu kolegama na Taãmajdanu. Za obojicu nedostaju
bliæi podaci.71

Egon Zabukoãek

Pet meseci pre Vincenta, u Beograd je, takoœe kao nemaåki

tajni agent, stigao Egon Zabukoãek (Sabukoschek). U dokumenti-
ma beogradske Centralne prijavnice zabeleæeno je: roœen 14. ok-
tobra 1918. u Ceÿu, doãao u Beograd 27. oktobra 1939. iz Austrije
kao student medicine itd. Pre rata je radio za nemaåku vojnu i
partijsku obaveãtajnu sluæbu – Abver i SD, studirajuñi u Beo-
gradu i predstavÿajuñi se kao austrijski emigrant, antihitlero-
vac; od poåetka okupacije radio je za Gestapo, a kasnije ponovo za
71
AJ, DK – 110, inv. br. 15002, Salomon Altarac, zapisnik o sasluãaçu od 12.
marta 1945; IAB, dokumentarna graœa, D – 1475; radna kartoteka BdS Beograd, karton
gestapovca Karaãa, koji je kasnije radio u BdS-u, u referatima IV/3 i IV/B4.

72
Abver (1942. i 1943. na podruåju Gorçeg Milanovca, a 1943. i 1944.
u Sanõaku).72
Beogradski Jevreji su zapamtili Zabukoãeka utegnutog u ge-
stapovskoj uniformi, neobuzdanog ponaãaça i surovih postupa-
ka. Naroåito je voleo da upotrebÿava korbaå. Kada je posle rata
u Austriji odgovarao za svoja nedela prema Jevrejima u Beogradu
1941. godine, izjavio je da to nije bio nikakav korbaå, veñ “samo
obiåan prutiñ”. Ipak, priznao je da mu je Ãtrake bio ãef i da je
izvrãavao çegova nareœeça. A dobro je poznato kakva su bila
Ãtrakeova nareœeça. O Zabukoãekovim postupcima postoji vi-
ãe kazivaça Jevreja oåevidaca.
Takav je bio prvi deo æivotnog puta Egona Zabukoãeka. Kada
je, u svojoj 21. godini, doãao u Beograd, kolege studenti prihva-
tili su ga sa simpatijama kao slobodoumnog omladinca i ærtvu
nacistiåkog reæima, kao “zemÿaka iz Ceÿa”, åiji je deda Jevre-
jin.73 Kada je doãla okupacija, bio je to drugi åovek – po zlu po-
znati “Judenkommisar Egon”.
Osim u Beogradu, Zabukoãek je vrãio nedela i na podruåjima
Gorçeg Milanovca i Sanõaka. Dræavna komisija za ratne zlo-
åine proglasila ga je za ratnog zloåinca,74 ali niko posle rata u
Austriji nije uznemiravao poznatog zubnog lekara iz Graca zbog
ratnih grehova – sve do poåetka devedesetih godina. Sve to vre-
me, a reå je o 47 posleratnih godina, on je radio i æiveo pod svo-
jim imenom i kao registrovani ratni zloåinac. U jesen 1992. iz-
veden je pred sud u Gracu, ali je tokom sudskog postupka preminuo.75
Ostali gestapovci, odgovorni za stradaçe Jevreja u prvoj go-
dini okupacije, produæili su aktivnosti protiv Jevreja i u 1942.
kada je zavrãena likvidacija jevrejskog stanovniãtva u Srbiji.
Neki od çih delovali su i posle toga, tragajuñi za preostalim,
nestalim Jevrejima sve do jeseni 1944. godine. Reå je o “veterani-
ma” – egzekutorima Ãtrakeu, Andorferu, Engeu i drugim zaået-
nicima egzekutivnih mera u 1941. godini. Da bi se zaokruæilo
çihovo ukupno delovaçe, o çima ñe biti reåi u narednom
poglavÿu koje obuhvata razdobÿe od 1942. do kraja okupacije.
72
U Abveru, pre i za vreme okupacije, bio je “vaspitanik” poznatog vojnog oba-
veãtajca, kapetana Jozefa (Josef) Matla; u Gestapou je radio protiv Jevreja 1941. go-
dine, zajedno sa Vincentom, za Krausa, Hincea i Ãtrakea.
73
Egonovi roditeÿi su se, odmah po çegovom roœeçu, preselili u Grac, gde je Egon
odrastao. Çegov deda, Jevrejin, Ludvig Blac, bio je veletrgovac u Mariboru.
74
AJ, DK - 110, odluka F. br. 23129.
75
U Jugoslaviji su tada prikupÿeni raspoloæivi dokumenti i izvrãena naknadna
istraæivaça o Zabukoãeku. Taj materijal je sreœen i saåuvan.

73
 Karton iz gestapovske kartoteke na ime Egona Zabukoãeka,
sa podacima od 1940. do 1942.

74
 GESTAPO 1942 – 1944

BdS Beograd

Namera Glavnog ureda bezbednosti Rajha u Berlinu da reorga-

nizuje svoje sluæbe u Srbiji najavÿena je veñ oktobra 1941, ali je
realizacija usledila tek januara i februara 1942. godine. Odlu-
ku o tome doneo je Himler, na predlog ãefa RSHA Rajnharda
Hajdriha. Umesto dotadaãçe, privremene organizacione struk-
ture SD-a i Gestapoa za zaposednute teritorije, oliåene u Ope-
rativnoj grupi i operativnim komandama, Himler je naredio
obrazovaçe “redovnog” policijskog sistema kakav je bio u Tre-
ñem rajhu.
Ta organizaciona promena oznaåila je znatno jaåaçe nemaå-
kog obaveãtajno-bezbednosnog aparata u okupiranoj Srbiji, koje
se ogledalo u stvaraçu åitave strukture novih ispostava u unu-
traãçosti i u velikom poveñaçu ÿudstva policije bezbednosti
i sluæbe bezbednosti. Nova rukovodeña ustanova zvala se Zapo-
vednik policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti (Befehlshaber
der Sicherheitspolizei und des Sicherheitsdienstes), poznata po sluæ-
benoj skrañenici BdS Beograd.76
Uporedo s tim formiran je mehanizam druge grane nemaåkog
policijskog sistema: policije poretka (Ordnungspolizei, skrañeno
Orpo), pod rukovodstvom nadleãtva Zapovednik policije poret-
ka – BdO, sa policijskim aparatom na teritoriji okupirane Sr-
bije.
Na vrhu tako oformÿenog policijskog sistema bilo je na-
dleãtvo Viãi voœa SS-a i policije. Himler je funkciju prvog
åoveka SS-a i policije poverio SS-generalu Augustu Majsneru
(Meyszner), zapovednik policije bezbednosti i sluæbe bezbedno-
sti (BdS) postao je SS-pukovnik Emanuel Ãefer (Schäfer), a za-
povednik policije poretka (BdO) potpukovnik Andreas Maj
(May).77
76
Nemci su åesto naziv nadleãtva poistoveñivali sa funkcijom rukovodioca.
77
N.O.S, IV, 443–445.

75
 Reorganizovan i znatno ojaåan policijski sistem, sa Majsne-
rom na åelu, pokazao se kao nosilac najradikalnije struje i naj-
brutalnijeg terora u okupiranoj Srbiji. On je priveo kraju lik-
vidaciju jevrejskog stanovniãtva maja 1942. godine i obavestio
Berlin da je sprovedeno “konaåno reãeçe”, odnosno da u Srbiji
viãe nema Jevreja.
Otada, rad protiv Jevreja sastojao se u organizovanom tra-
gaçu za preostalim Jevrejima, koji su na razne naåine uspeli da
izbegnu sudbinu pobijenih sunarodnika i zature tragove. Potra-
ga za odbeglim i sakrivenim jevrejskim porodicama i pojedinci-
ma nije prestala do kraja okupacije.
Kako je bio organizovan i kako je delovao policijski sektor
okupacionog reæima 1942–1944. godine? Ko su bili policijski
funkcioneri, operativci i egzekutori, odgovorni za stradaçe i
progon Jevreja?
Preformiraçe Operativne grupe u BdS poåelo je u drugoj
polovini januara 1942, kada je SS-pukovnik Fuks predao duænost
ãefa nadleãtva policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti no-
vopostavÿenom ãefu SS-pukovniku Emanuelu Ãeferu. Zamenik
ãefa nadleãtva ostao je isti: Ludvig Tajhman. Rukovoœeçe IV
odeÿeçem – Gestapoom, umesto Helma, preuzeo je SS-major Bruno
Zatler (Sattler). Na åelu Judenreferata, koji je nosio sluæbenu
oznaku IV B 4, ostao je SS-potporuånik, pa poruånik Fric Ãtra-
ke, koji je istovremeno vodio i referat za masone (IV B 3).
Ãtrake je rukovodio referatom do novembra 1942, a poãto je
na toj duænosti bio od poåetka okupacije, to znaåi da je on nepo-
sredno odgovoran za progon i fiziåko uniãteçe Jevreja u Srbi-
ji izvrãeno u tom periodu. Çegov bliski saradnik na tom “po-
slu” od poåetka okupacije, SS-poruånik Hans Ãlut, preuzeo je
voœeçe referata novembra 1942. i bio na çegovom åelu do feb-
ruara 1943, kada ga je nasledio SS-podoficir, kasnije pot-
poruånik Vili (Willy) Boden.78
Ãefer je izgradio znatno veñu organizaciju od Fuksove. Pri
tome je imao potpunu podrãku RSHA, koja mu je uputila kadar iz
Nemaåke. Daÿi priliv ÿudstva obezbedio je angaæovaçem veñeg
broja domañih Nemaca, koji su najpre upotrebÿavani kao tumaåi,
prevodioci, a zatim kao operativci Gestapoa i drugih sluæbi.
Priliv novog ÿudstva iz Nemaåke i iz redova folksdojåera za-
vrãen je juna 1942, kada je BdS, raåunajuñi i nasleœeni kadar Op-
78
Boden je bio referent do septembra 1943, kada je Judenreferat prestao da po-
stoji kao poseban referat.

76
erativne grupe, dostigao oko 700 ÿudi, rasporeœenih u centrali
u Beogradu i ispostavama u unutraãçosti: oko 300 u centralnom
nadleãtvu, isto toliko u ispostavama na terenu i oko stotinu u
straæarskoj åeti (Wachkompanie), ukÿuåujuñi radio-telegrafi-
ste, vozaåe i pomoñno osobÿe. Ÿudstvo u unutraãçosti razvr-
stano je u 34 ispostave i uporiãta u Srbiji, 5 u Crnoj Gori i dva u
Nezavisnoj Dræavi Hrvatskoj (ukupno 41).79
Rukovodeñe nadleãtvo BdS-a smestilo se u starom sediãtu
Operativne grupe: u zgradi Ratniåkog doma u Brañe Jugoviña 19.
Unutraãça organizacija BdS-a odgovarala je organizaciji RSHA:
sastojala se od 6 odeÿeça, od kojih je IV odeÿeçe bilo nadleæno
za reãavaçe jevrejskog pitaça, a III odeÿeçe se bavilo obave-
ãtajnom obradom tog pitaça sa stanoviãta partijske obaveãta-
jne sluæbe SD.80 Iz åitavog kompleksa organizacionih jedinica
BdS-a, biñe govora samo o Gestapou, u åijim je rukama bila sudbi-
na Jevreja.
Od Operativne grupe BdS je nasledio tri zatvora: Policijs-
ki zatvor (Polizeigefängnis) u zgradi Okruænog suda za okrug beo-
gradski u ulici Kraÿa Aleksandra 5, “Kuñni zatvor” (Hausge-
fängnis) u zgradi BdS-a i “Poåasni zatvor” (Ehrenhaft) u istoj zgra-
di (za uhapãene liånosti prema kojima se postupalo sa posebnim
obzirima).81 Pored zatvora, hapãenici su dræani i u logorima
Baçica, Sajmiãte i drugim.
Posle likvidacije Jevreja u logoru Sajmiãte, naglo je opao
intenzitet rada Judenreferata i sveo se na potragu za joã nepro-
naœenim Jevrejima. Septembra 1943. godine referati za masone i
za Jevreje (IV B 3 i IV B 4) prestali su da postoje, a çihovi poslo-
vi dodeÿeni su referatu IV D (koji se bavio politiåko-policij-
skom kontrolom udruæeça i druãtava). Na kraju je doãlo vreme
za povlaåeçe BdS-a iz Srbije. Avgusta 1944. evakuisano je u Ne-
maåku æensko osobÿe; potom je arhiva delom uniãtena, a uglavn-
om prebaåena u Rajh. Gestapou u Beåu dodeÿena je obaveza da pri-
hvata i zbriçava povuåene pripadnike BdS-a Beograd. Oni su se,
tokom septembra, organizovano prikupÿali i u kolonama napu-
ãtali Beograd, gde su pristizali i oni iz ispostava u unutra-
ãçosti. Ãefer je napustio Beograd, sa posledçom grupom, 5. ok-
tobra.
79
N.O.S, IV, 451. Videti prikaz organizacije u poglavÿu Prilozi.
80
SD je obaveãtajno obraœivao jevrejsko pitaçe sa ideoloãkog i privrednog
stanoviãta i nije imao izvrãnu funkciju.
81
Takav tretman su, na primer, imali åetniåki komandanti Jezdimir Dangiñ i
Pavle Œuriãiñ.

77
 U Beåu je likvidirano nadleãtvo BdS-a Beograd kojim je do
polovine decembra neposredno rukovodio Ãefer, a otada do
kraja marta 1945. SS-poruånik Valter (Walter) Hering. On je
inaåe, od jula do oktobra 1944, u BdS-u raspolagao celokupnom
imovinom zapleçenom od uhapãenih lica, kao i imovinom Jevre-
ja i iz tih zaliha odvajao zlato i devize u ãpijunske svrhe.82
Poznato je kako je Gestapo, do maja 1942, zavrãio likvidaciju
Jevreja u logoru Sajmiãte. Posebno je bilo potresno tragiåno
stradaçe jevrejske dece svih uzrasta koja su podelila sudbinu
usmrñenih roditeÿa. U Muzeju ærtava genocida åuvaju se podaci
o pobijenoj jevrejskoj deci u Beogradu koje je prilupila i 1964.
godine objavila Savezna komisija za popis ærtava rata. Na osno-
vu tih podataka saåiçen je spisak jevrejske dece kojoj je Gestapo
oduzeo æivot. Beogradski spisak sadræi imena i liåne podatke
za 499 deåaka i devojåica. Naæalost, to je nepotpun popis (zbog
razumÿivih teãkoña), pa se sa sigurnoãñu moæe reñi da je u pi-
taçu preko 500 pobijene jevrejske dece u glavnom gradu okupi-
rane Srbije.83 Za sva stradaça Jevreja od poåetka 1942. godine,
pre svega u logoru Sajmiãte, ali i u ubijaçu naknadno pronaœe-
nih Jevreja do kraja okupacije, odgovorna je prevashodno novodo-
ãla ekipa visokih policijskih rukovodilaca sa Majsnerom i
Ãeferom na åelu, kao i niæih gestapovskih stareãina koji su
neposredno organizovali i vrãili egzekucije, meœu kojima su
glavnu ulogu igrali stari egzekutori iz 1941. godine.
O çima, çihovom delovaçu i odgovornosti je reå.

August Majsner

Dolazak SS-generala Majsnera u Srbiju u svojstvu najviãeg

nemaåkog funkcionera SS-a i obaveãtajno-bezbednosnog kom-
pleksa (Gestapo, SD, policija poretka), oznaåio je poåetak proc-
esa obrazovaça policijskog reæima kao nosioca najradikal-
nijih mera protiv svih koji ugroæavaju interese Hitlerove Ne-
maåke. Preuzevãi u svoje ruke mnoge nadleænosti, Majsner je
82
Hering je izruåen Jugoslaviji kao ratni zloåinac, izveden pred Vojni sud u
Beogradu i decembra 1946. osuœen na vremensku kaznu. Presuda tzv. policijskoj grupi
nemaåkih ratnih zloåinaca, sa Majsnerom i Fuksom na åelu, 3 i 11.
83
Separat Dragoja Lukiña, Holokaust u Jugoslaviji. Jevrejska deca ærtve na-
cizma 1941-1945, Muzej ærtava genocida – Savezni zavod za statistiku, Beograd 1997.
Spisak sadræi sledeñe podatke: prezime, ime oca, ime deteta, godina roœeça, narod-
nost, ubijeno od... (Nemaca)... godine u ... (logoru).

78
postao åelni åovek terora i naredbodavac drastiånih mera pro-
tiv stanovniãtva. Vrlo brzo se iskazao kao brutalni sprovodi-
lac Hitlerove politike kaæçavaça Srba, poznat po izjavama da
je “svaki mrtav Srbin dobitak za Rajh”, kao i da on ne moæe da spa-
va “doklegod joã ima æivih Srba izmeœu 18 i 60 godine”.84 U Beo-
grad je stigao na vreme da dokrajåi likvidaciju drugog nepri-
jateÿa Rajha – Jevreje.
Austrijanac, rodom iz Graca, August fon Majsner sticao je
karijeru u æandarmeriji, a istovremeno bio ilegalni nacist. Go-
dine 1934. uåestvovao je u nacistiåkoj pobuni u Austriji, posle
åijeg neuspeha je pobegao u Nemaåku i tamo nastavio karijeru u
æandarmeriji, policiji poretka i SS-u. U Srbiju je doãao kao
45-godiãçi general SS-a i policije.85
S obzirom na nadleænosti i moñ koju je skoncentrisao u
svojim rukama, jasna je odgovornost ovog visokog nacistiåkog ru-
kovodioca za zlodela nemaåkog okupatora u Srbiji poåiçena u
vreme çegove “vladavine”. Stoga je razumÿivo ãto se naãao na
listi najteæih ratnih zloåinaca.86
U toku drastiånog kaæçavaça Srba i Jevreja, Majsner se
sukobÿavao i sa liånostima iz svog tabora, sa kojima se otimao
za segmente vlasti. Tokom jednog od tih duela, uspeo je da elimi-
niãe ãefa Upravnog ãtaba vojnog zapovednika dr Haralda Tur-
nera, poãto je u Berlinu izdejstvovao odluku da Turner i çegov
zamenik dr Kisel budu opozvani i vrañeni u Nemaåku krajem
1942. godine. Meœutim, çegov naredni sukob sa rivalom u borbi
za vlast imao je drugaåiji ishod.
Bio je to duel dva visoka nemaåka funkcionera sa veoma veli-
kim ovlaãñeçima, dva reprezenta Treñeg rajha u okupiranoj Sr-
biji, koji su na razliåite naåine nastojali da ostvare nemaåke
interese u ovoj zemÿi: Majsner – gvozdenom pesnicom, çegov opo-
nent – kao “diplomata graœanskog rata”, smiãÿenom politikom
koriãñeça domañih snaga u korist okupatora, a radi “uãtede
nemaåke krvi”. Rival koji je tako nastupao bio je opunomoñenik
Ministarstva spoÿnih poslova Rajha u Beogradu, inæ. Herman
Nojbaher.
O tom sukobu Nojbaher je kasnije pisao:
84
N.O.S, IV, 445.
85
AJ, DK – 110, inv. br. 14952, 1. 1–10.
86
AJ, DK–110, odluka o proglaãeçu za ratnog zloåinca, F. br. 324/XVIII. Opãir-
no o Majsneru i çegovim zlodelima: Saopãteçe o zloåinima Austrije i Austrijan-
aca protiv Jugoslavije i çenih naroda, Beograd 1947, 85–102.

79
 “Majsner je kod Srba bio ozloglaãen kao krvolok. Bio je
bezobziran u tumaåeçu postojeñih naredaba o odmazdama... Kao
najviãi policijski organ imao je moguñnost da predloæi
preduzimaçe takvih mera, a policija je za streÿaçe stavÿala
na raspolagaçe kandidate smrti iz svojih zatvora i logora...
Iskoristio sam svoj jaki poloæaj, koji sam sebi stvorio kao
diplomata za Balkan... i uz Kaltenbrunerovu pomoñ izdej-
stvovao da ga Himler smesta smeni sa poloæaja.”87

August Majsner na poåetku karijere

Hermann Neubacher, Sonder - Auftrag Suedost, 1940 – 1945, Bericht eines fliegenden Dip-
87

lomaten, Musterschmidt-Verlag, Goettingen, Berlin - Frankfurt 1956, 151–152. SS-general

Kaltenbruner bio je tada ãef RSHA. Nojbahera je 16. maja 1951. osudio na vremensku
kaznu Vojni sud u Beogradu, ali je veñ posle godinu i po dana osloboœen i vratio se u
Austriju.

80
 To se dogodilo aprila 1944. godine. Na çegovo mesto u Beo-
gradu postavÿen je Herman Berends (Hermann Behrends), koji je na
toj duænosti ostao do povlaåeça Nemaca iz Beograda oktobra
1944. godine.
Po zavrãetku rata doãlo je vreme da general-potpukovnik
fon Majsner poloæi raåune za zlodela poåiçena u Srbiji. Po-
red mnogih zloåina nad Srbima, zbog kojih je nazvan krvolokom,
trebalo je da snosi odgovornost i za zavrãnu likvidaciju jevre-
jskog stanovniãtva u prvoj polovini 1942. godine. Ãta je o tome
izjavio tokom istraænog postupka i na suœeçu u Beogradu decem-
bra 1946?
Dajuñi iskaz pred islednikom, Majsner je nastojao da se ogra-
di od zloåina izvrãenog nad Jevrejima i Ciganima. Izjavio je da
to nije bila çegova stvar, da on za to nije bio nadleæan i da ni-
ãta bliæe o tome ne moæe da kaæe. “Stvar sa Jevrejima” je veñ
bila zavrãena kada je doãao u Srbiju (ne pomiçe likvidaciju Je-
vreja iz logora Sajmiãte, koja je okonåana maja 1942). Svu kriv-
icu za uniãteçe Jevreja svodio je na Fuksa i Ãefera i çihova
nadleãtva.88
Na drugom sasluãaçu, 4. septembra 1946. u Vojnom tuæilaãt-
vu Jugoslovenske armije, Majsner je priznao da je bio u toku li-
kvidacije Jevreja:
“BdS me je informisao o opãtim crtama o ovim nareœeçi-
ma (iz Berlina), tako da sam ja bio informisan o tome kako se
ima postupati sa Jevrejima. Poznato mi je da je, za vreme dok
sam ja bio u Srbiji, uhapãen jedan broj Jevreja na teritoriji
Srbije koji su se skrivali... Tada se na åelu BdS-a nalazio
Ãefer, a çegovi glavni saradnici su bili Tajhman, Vajnman i
drugi. Ãefer me je u svojim obaveãteçima upoznao sa merama
koje se preduzimaju prema Jevrejima.”
Majsner nije negirao i da je bio u toku usmrñivaça Jevreja
otrovnim gasom:
“Ãefer me je obavestio da je na Sajmiãte iz Berlina sti-
gla jedna komanda sa automobilom za guãeçe gasom, koja je
imala specijalan zadatak da u tom automobilu guãi samo Je-
vreje... Kada su ta kola otiãla sa Sajmiãta, Jevreja viãe nije
bilo na Sajmiãtu, jer su na ovaj naåin likvidirani. Sahrana
ovako likvidiranih vrãena je na streliãtu kod sela Jajinci.
Broja ne znam koji je na ovaj naåin likvidiran, ali mislim da
88
AVII, reg. br. 2/3-5, k. 32.

81
 nije bio veñi od 2.000, jer je znatan broj Jevreja bio ranije
pomro od pegavca i bolesti, te transportovan u istoåne ze-
mÿe.”89
Nastojeñi da sa sebe skine krivicu, Majsner svu odgovornost
za trovaçe gasom zatoåenika logora Sajmiãte svaÿuje na druge:
“O ovim Jevrejima je vodio raåuna BdS, koji je direktno bio za tu
stvar potåiçen Berlinu”. Ãef okupacione vojne uprave dr
Turner, pak, kaæe da je zadatak da se logor “konaåno isprazni od
Jevreja” preuzeo od çega Majsner i da ga je on realizovao.90

Ratni zloåinac August Majsner (Mayszner), kao SS-general i na suœeçu

u Beogradu decembra 1946.

Na poåetku suœeça Borba je objavila; “Faãistiåki general

Majsner i joã 21 ratni zloåinac odgovaraju za zverstva koja su
izvrãili u Srbiji... Majsner Avgust je besumçe najteæi zloåi-
nac u ovoj grupi”. List daÿe piãe da je Majsner odgovoran za niz
nedela ãirom Srbije, åime je potvrœivao da dosledno sprovodi
politiku faãistiåke Nemaåke, teror i uniãtavaçe stanovni-
ãtva i direktive svog pretpostavÿenog stareãine, zloglasnog
Himlera.91
89
Arhiva Vojnog suda za grad Beograd, citirani iskazi iz predmeta generala Maj-
snera koriãñeni od Dræavne komisije za ratne zloåine.
90
K. Brauning, Konaåno reãeçe u Srbiji..., 416: Turnerov dopis Himlerovom
aœutantu Karlu Volfu od 11. aprila 1942.
91
Borba, 10. decembar 1946.

82
 Kako se vidi iz sudskog zapisnika, Majsner je na glavnom pre-
tresu 9. decembra 1946. izjavio:
“Razumeo sam optuænicu. Oseñam se odgovornim za sve na-
redbe koje sam (ja) izdavao... Poznat mi je sluåaj Jevreja. Oni su
streÿani putem mera odmazde. Æene i deca su uguãeni u automo-
bilu. Poguãila ih je jedna specijalna komanda iz Berlina, koja
nije bila meni podreœena...”
“Potpuno sigurno znam da niko drugi osim Jevreja nije bio
guãen u tom automobilu. I Ãefer i ta specijalna komanda ima-
li su nareœeçe iz Berlina da kamion upotrebe samo i jedino za
Jevreje. U tom smislu nije bilo zloupotreba... Kada su ova kola
vrañena sa Sajmiãta, tamo viãe nije bilo Jevreja, jer su ovi ugu-
ãeni.”92
Prilikom izvoœeça dokaznog postupka, razmatrani su i zlo-
åini protiv Jevreja. Borba je zabeleæila iskaz svedokiçe Olge
Timotijeviñ, koja je “videla kada su iz jevrejske bolnice od-
voœene æene i deca u velikom, crnom automobilu bez prozora”
(reå je o pomenutom specijalnom vozilu u kome su Jevreji usmrñi-
vani otrovnim gasom). A to se deãavalo u vreme kada je Majsner
bio na duænosti u Beogradu. I Politika je obaveãtavala jav-
nost o opãtem, pa i zavrãnom masovnom uniãtavaçu Jevreja (u
vreme generala Majsnera), o logorima Sajmiãte i Baçica, o
stratiãtu u Jajincima.93
Na dan 22. decembra, Vojni sud za grad Beograd doneo je pre-
sudu kojom je Majsner osuœen na najteæu kaznu.

Emanuel Ãefer

Meœu 22 policijska funkcionera optuæena za ratne zloåine

poåiçene u okupiranoj Srbiji i u decembru 1946. izvedena pred
Vojni sud u Beogradu, nije bio rukovodilac BdS-a, jedan od neko-
liko najodgovornijih visokih stareãina okupatorskog reæima
za zloåine izvrãene 1942–1944. godine. Reå je o pukovniku SS-a i
policije Emanuelu Ãeferu, koji je u to vreme rukovodio gesta-
povskom egzekutivom protiv Srba, Jevreja, Cigana i drugih.
Jugoslavija je prikupila mnoãtvo dokaza o Ãeferovoj odgo-
vornosti za zloåine poåiçene u tom periodu i çima potkrepila
zahtev za izruåeçe zemÿi åije je stanovniãtvo bilo ærtva çe-
92
Sudski zapisnik od 9. decembra 1946; Zloåini faãistiåkih okupatora..., 34.
93
Borba i Politika, 18. decembar 1946.

83
govih zlodela. Iako nije moglo biti sumçe o odgovornosti åo-
veka koji je tri godine upravÿao gestapovskom maãinom smrti,
tom zahtevu nije udovoÿeno. Umesto toga, zatraæeno je da Jugo-
slavija dostavi optuæni materijal radi koriãñeça na suœeçu
koje je organizovano u Nemaåkoj, u Kelnu.94 Tamo je Ãefer, pored
ostalog, bio optuæen i za usmrñivaçe otrovnim gasom 6.280 æena
i dece jevrejske narodnosti iz logora Sajmiãte. Uprkos obim-
nom dokaznom materijalu i utvrœenoj åiçenici da je u pitaçu
jedan od najteæih zloåinaca, sud ga je osudio na blagu vremensku
kaznu od svega ãest i po godina zatvora.95
Pronaœeni dokumenti, meœutim, ne ostavÿaju ni traga sumçe
o ulozi i krivici ãefa BdS-a u likvidaciji jevrejskih æena i
dece, posledçih zatoåenika logora Sajmiãte.
Hajdrih je, 20. januara 1942. u Vanzeu, izjavio da namerava da
Jevreje deportuje sa zapada na istok. To je bio negativan odgovor
na prethodna traæeça okupacionih rukovodilaca da se preosta-
li Jevreji iz Srbije (iz logora Sajmiãte) deportuju u odgovara-
juñe logore u Treñem rajhu, Poÿskoj, Rumuniji. Postalo je jasno
da to konkretno znaåi da se i okupacione vlasti u Srbiji moraju
postarati da same okonåaju likvidaciju Jevreja, a u tome ñe do-
biti pomoñ iz Berlina. Kao ãto se kasnije videlo, ta pomoñ se
sastojala u slaçu specijalnog vozila za guãeçe Jevreja otrovnim
gasom, ãto je predstavÿalo mnogo jednostavniji i bræi naåin
usmrñivaça od dotadaãçeg streÿaça.96
Poåetak takve akcije u Srbiji oznaåio je telegram SS-gene-
rala Milera, ãefa Gestapoa u RSHA u Berlinu, upuñen Ãeferu
verovatno poåetkom marta 1942. godine. Miler je tada javio da je,
“u vezi sa jevrejskom akcijom u Srbiji”, u Beograd krenula ope-
rativna komanda sa specijalnim vozilom Saurer, upuñena po spe-
cijalnom zadatku.97
Ãefer je o tome obavestio Majsnera, kao ãto ñe nastaviti da
ga i daÿe obaveãtava o toku upotrebe tog vozila, a sam je pristu-
pio organizovaçu akcije, angaæujuñi pre svega naåelnika
odeÿeça Gestapoa, SS-majora Zatlera. Gestapovski stareãina je
94
Landgericht Köln, Strafverfahren gegen Emanuel Schäfer.
95
ISA 06/1435 Arent, n.d., 167; Æ. Lebl, n.d., 339; K. Brauning, n.d., 410.
96
K. Brauning, n.d., 417.
97
Æ. Lebl, n.d., 329. Dimenzije vozila po Andorferovim podacima: duæina oko 6
metara, ãirina oko 2 m, visina 1,70; pomoñu posebnog ureœaja izduvni gasovi su uba-
civani u hermetiåki zatvoren prostor vozila u kome su se nalazili Jevreji (kao u ga-
snoj komori); ærtve su u straãnim mukama umirale za petnaestak minuta. K. Brauning,
n.d., 416–417.

84
neposredno voœeçe te akcije poverio SS-potporuåniku Herber-
tu Andorferu iz Judenreferata, komandantu logora Sajmiãte.
Rukovaoce specijalnim kolima, SS-podoficire Vilhelma Geca
(Wilhelm Götz) i Ervina Majera (Erwin Meyer), po dolasku u Beo-
grad, primio je Ãefer i uputio ih na izvrãeçe zadatka.
Gec i Majer su struåno i efikasno obavili “posao”, usmrtili
zatoåene æene i decu u logoru i vratili se u Nemaåku. Ãefer je o
çihovom povratku telegramom obavestio RSHA u Berlinu: “Ão-
feri SS-podoficiri (Scharführer) Gec i Majer ispunili su svoju
specijalnu misiju...”98 Nikada se viãe o çima nije niãta saznalo,
pa su i posleratna tragaça ostala bez rezultata.99
Iz Beograda su upuñeni izveãtaji da je “konaåno reãeçe
jevrejskog pitaça” u potpunosti sprovedeno u Srbiji i da u çoj
viãe nema Jevreja. Saåuvani su izveãtaji Franca Rademahera
(Franz Rademacher), struåçaka za jevrejska pitaça u Ministar-
stvu inostranih poslova (koji je aktivno uåestvovao u zbivaçima
u Beogradu 1941/42. godine) i Emanuela Ãefera. Rademaher je
podneo izveãtaj 29. maja 1942: “U Srbiji jevrejsko pitaçe viãe
nije akutno. Preostalo je joã samo reãavaçe u vezi sa imovi-
nom”100 Ãefer je 8. juna 1942. obavestio visoke vojne stareãine –
generale: Valtera Kunca (Walter Kunze), Paula Badera i dr. – da u
Srbiji viãe ne postoji “jevrejsko pitaçe.”101 Drugom prilikom,
izjavio je: “Beograd je jedini veliki grad u Evropi koji se oslo-
bodio Jevreja.”102
Poreklom iz Gorçe Ãlezije, roœen 1900. godine u imuñnoj
graœanskoj porodici, Ãefer je u Breslau (Vroclav) zavrãio
studije, postao doktor pravnih nauka i zaposlio se u policiji.
Po dolasku nacista na vlast unapreœen je za ãefa politiåke po-
licije i saraœivao je sa partijskom obaveãtajnom sluæbom SD,
postao Hajdrihov pouzdanik, bio ålan SA, pa SS-a. Kada je 1939.
godine pokorena Poÿska, çegovo delovaçe, kao gestapovskog ru-
kovodioca i ãefa egzekutive, obeleæeno je mnogim streÿaçima
Poÿaka i deportovaçem 2.000 Jevreja. Naredne godine vrañen je u
Nemaåku, u Keln, gde je organizovao tri akcije deportovaça oko
3.000 Jevreja u Loœ i Rigu. Hajdrih je prekinuo çegovu aktivnost
u Kelnu, pozvao ga u Berlin i uputio ga, januara 1942, na novu
duænost – u Beograd. Prvi åovek rukovodeñe centrale SD-a i Ge-
98
Zloåini faãistiåkih okupatora..., 35. Datum: 9. jun 1942.
99
K. Brauning, n.d., 419.
100
PA-AA, Pol. IV, 348, Rademaherov memorandum od 29. maja 1942.
101
NOKW-926; K. Brauning, n.d., 422.
102
Suœeçe Ãeferu, II, 416. K. Brauning, n.d., 423.

85
 Pukovnik SS-a i policije, dr Emanuel Ãefer
(Schäfer) rukovodilac centrale SD-a i Gestapoa
(BdS-a) za Srbiju 1942–1944.

S leva: General-major Adalbert Lonåar (Lontschar), feldkomandant u Beogradu (FK

509); SS-general August Majsner (Meyszner), viãi voœa SS-a i policije; SS-pu-
kovnik dr Emanuel Ãefer (Schäfer), ãef Gestapoa i SD-a (BdS);
Dragomir - Dragi Jovanoviñ, ãef Srpske dræavne bezbednosti

stapoa obavÿañe svoju funkciju sa autoritetom Hajdrihovog

ãtiñenika.103

103
BDC, SS-dosije Emanuela Ãefera; suœeçe Ãeferu, III 627, II 191, 193; Bra-
uning, n.d., 413. H. Arent, n.d., 167.

86
 Ãefer je od druge polovine januara 1942, kada je preuzeo du-
ænost od dr Fuksa, pa do 5. oktobra 1944, kada je napustio Beo-
grad, bio na åelu egzekutive Gestapoa u okupiranoj Srbiji, na-
redbodavac mnogobrojnih zloåina koje je poåinio çegov razgra-
nati aparat, pa i likvidacije i progona Jevreja.104 Posle rata
nije bio u grupi gestapovskih ratnih zloåinaca izvedenih pred
Vojni sud u Beogradu da podeli odgovornost sa svojim kolegama i
potåiçenim stareãinama, ali se na çega, u prvom redu, odnosi
ono ãto je utvrœeno u presudi toga suda o opãtim nedelima ge-
stapovske maãinerije, pa i o onima åija je ærtva bilo jevrejsko
stanovniãtvo.

Tajhman i Zatler

Åetvrti po redu ratni zloåinac u tzv. policijskoj (gesta-

povskoj) grupi, osuœenoj decembra 1946. u Beogradu, bio je Fuksov
i Ãeferov zamenik, SS-potpukovnik Ludvig Tajhman (Ludwig Te-
ichmann). S obzirom na funkciju zamenika ãefa Operativne gru-
pe i BdS-a, snosio je odgovornost za ukupne zloåine poåiçene za
vreme okupacije, pa i za stradaçe Jevreja.
Tridesetdvogodiãçi Tajhman doãao je u Beograd i stupio na
duænost 29. jula 1941. i zadræao funkciju zamenika do oktobra
1944. godine. Iako nije bio neposredno nadleæan za Jevreje, kao
ãto je sluåaj sa ãefom ustanove i ãefom odeÿeça Gestapoa, po
duænosti koju je vrãio i kao ålan kolegijuma ustanove koji je o
svemu odluåivao, bio je aktivan uåesnik progaçaça i likvida-
cije Jevreja i snosi svoj deo krivice za çihovo uniãtavaçe.105
U presudi Vojnog suda se, iz tog razloga, utvrœuje krivica tog
rukovodeñeg kruga koji je odreœivao mere protiv Jevreja, organi-
zovao posebne logore za çih (Topovske ãupe, Sajmiãte) i nare-
dio uniãtavaçe svih Jevreja, ukÿuåujuñi æene i decu. Druga
krivica tog kruga jeste sistematska pÿaåka jevrejske imovine.
Na glavnom pretresu pred Vojnim sudom, 9. decembra 1946. u
Beogradu, Tajhman je istupio kao pravi nacist. Izjavio je cini-
åno:
“Razumeo sam optuænicu – ne oseñam se krivim. Ubijaçe Je-
vreja je sprovela jedna specijalna komanda iz Berlina, jer je dr
104
N.O.S, IV, 40–41, 49, 55, 60–62 i daÿe.
105
Presuda Vojnog suda u Beogradu od 22. decembra 1946, 1, 4, 5 i 15.

87
Ãefer odbio da izvrãi nareœeçe o ubijaçu Jevreja (nap. aut.:
misli na dotadaãçi naåin – streÿaçem). Ja bih izvrãio na-
reœeçe o ubijaçu Jevreja da sam ja liåno ovakvu naredbu do-
bio.”106
Osuœen je na najteæu kaznu.
Na åelo IV odeÿeça novoobrazovane ustanove BdS-a doãao je
novi naåelnik, SS-major (SS-Sturmbannführer) Bruno Zatler (Sat-
tler). Åetrdesetdvogodiãçi gestapovski rukovodilac imao je za
sobom 14-godiãçu policijsku karijeru. U policijsku sluæbu stu-
pio je 1928. godine, ne zavrãivãi studije. Ålan Hitlerove par-
tije postao je pre nego ãto su nacisti doãli na vlast, 1931, a
ålan SS-a 1936. godine. Iskustva u radu sticao je najpre u kri-
viånoj policiji, a potom u Gestapou. U Beograd je stigao iz Pari-
za, gde je radio u tamoãçem nadleãtvu Gestapoa.107
Zatler je rukovodio Gestapoom od 1942. do 1944. godine, s tim
ãto je bio odsutan iz Beograda od septembra do decembra 1943,
kada ga je zameçivao SS-major Franc (Franz) Marmon. Naime,
tada je, u vezi sa kapitulacijom Italije, upuñen u Albaniju kao
ãef Operativne komande; u decembru ga je u Tirani zamenio
Marmon, a Zatler se vratio na svoju duænost u Beogradu.
Kao rukovodilac IV odeÿeça BdS-a u toku tri okupacijske
godine, Zatler je odgovoran za zloåine koje je Gestapo u tom peri-
odu izvrãio u Srbiji. On je bio neposredni ãef egzekutive koja
je harala ãirom Srbije. Ærtve su bili svi koje je Gestapo pro-
glaãavao protivnicima Treñeg rajha i okupacione vlasti. A to
su bili ne samo ustanici – po nemaåkoj terminologiji “bande”,
çihove ilegalne organizacije i antifaãisti, nego i neduæno
stanovniãtvo koje je masovno stradalo.
Takvim postupaçem i takvom delatnoãñu Gestapoa dirigovao
je Zatler. Nareœivao je nemilosrdne postupke protiv partizana.
Kada je u logor Sajmiãte dovedena grupa od 55 partizana, petor-
ica su ubrzo umrla, a sedmoricu su logorske vlasti proglasile
nesposobnim za rad. Na pitaçe referenta ãta da radi sa tim
banditima, Zatler je odgovorio: da se sposobni za rad upute u
koncentracioni logor Mauthauzen, a sedmorica nesposobnih iz-
106
Zapisnik o glavnom pretresu koji je koristila Dræavna komisija za ratne
zloåine.
107
BDC, SS-dosije Bruna Zatlera: K. Brauning, n.d., 414. Zatler je poticao iz do-
brostojeñe graœanske porodice, otac mu je bio graœevinski inæeçer. Meœutim, posle
Prvog svetskog rata inflacija je bila pogubna i za imuñne porodice, zbog åega je Zatler
napustio studije i zaposlio se u policiji. Toma Pfefer, gestapovac, ovako je opi-sao
Zatlera: “visok, crn, velike obrve, staloæen”. AVII, na, reg. br. 12/3, k. 32 I A.

88
 SS-major Bruno Zatler (Sattler),
ãef Gestapoa, tj. rukovodilac IV odeÿeça
u centrali te sluæbe, poznatoj po
skrañenici BdS, bio je nadleæan za
likvidaciju Jevreja

dvoje za streÿaçe u okviru mera odmazde.108 Drugom prilikom

Zatler je bio u toku brutalnog postupka Gestapoa u Kruãevcu
jula i avgusta 1944. godine. Tamo je åetniåki komandant Dragutin
Keseroviñ, koji je saraœivao sa Nemcima, zarobio 9 raçenih par-
tizana i partizanki iz 21. srpske divizije i predao ih Nemcima,
a Gestapo ih je sve streÿao.109
Kako je Zatler odluåivao o æivotu i smrti hapãenika (ne
samo boraca i pripadnika Narodnooslobodilaåkog pokreta),
pokazuje i sledeñi primer. Bivãi jugoslovenski diplomata dr
Aleksandar Bodi uhapãen je na osnovu prijave tajnog agenta Ge-
stapoa da je radio za bugarsku i italijansku obaveãtajnu sluæbu.
Tokom istrage utvrœeno je da su agentski podaci netaåni, pa je
islednik konstatovao da nema osnova da se Bodi viãe dræi u
zatvoru. Predlog je dostavÿen Tajhmanu, a on je prepustio dono-
ãeçe odluke Zatleru. Zatler je ocenio da bi puãtaçe na slobodu
Aleksandra Bodija ugrozilo tajnog agenta koji je podneo prijavu,
pa je zbog toga doneo odluku da se Bodi streÿa.110
108
N.O.S., IV, 694.
109
N.O.S, VIII, 929–934. Saåuvana je prepiska izmeœu beogradskog Gestapoa (sa
Zatlerovim parafom) i ispostave u Kruãevcu (IAB, BdS Beograd). U zakÿuånom iz-
veãtaju kaæe se da su raçeni komunisti i komunistkiçe (u prepisci se navode imena
7 partizana i dve partizanke) “pogubÿeni iz nuæde” 1. avgusta 1944, “poãto se viãe
nisu mogli smatrati æivim biñima”.
110
N.O.S., IV, 568–569. Nekoliko dana posle Zatlerove odluke, Bodi je streÿan u
znak odmazde. Ime pomiçanog agenta nalazi se u spisima.

89
 Posebnu odgovornost Zatler snosi za “konaåno reãeçe je-
vrejskog pitaça” u Srbiji 1942. godine. Usmrñivaçem jevrejskih
æena i dece, posledçih zatoåenika jevrejskog logora Sajmiãte,
kojim je direktno rukovodio, okonåao je uniãteçe jevrejskog
æivÿa u Srbiji.
Takvog gestapovskog stareãinu, optereñenog mnoãtvom zlo-
dela, jugoslovenska Dræavna komisija za ratne zloåine progla-
sila je ratnim zloåincem i traæila je çegovo izruåeçe. Do toga,
meœutim, nije doãlo. Ipak, saåuvani dokumenti iz arhive Gesta-
poa ne ostavÿaju nikakvu sumçu u pogledu Zatlerove odgovornosti.
Svojevremeno, kada je primio telegram iz Berlina o dolasku
specijalnog vozila za usmrñivaçe gasom sa egzekutorima, Ãefer
je pozvao Zatlera i dao mu uputstva ãta treba da pripremi i or-
ganizuje. Kada su dva rukovaoca sa vozilom stigla u Beograd, Ãe-
fer ih je uputio Zatleru, sa napomenom da je on nadleæan za spro-
voœeçe planirane akcije.111
Komandant logora Sajmiãte, Andorfer, redovno je o svemu
ãto se dogaœalo u logoru izveãtavao naåelnika IV odeÿeça i od
çega primao naloge. Prema tome, Zatler je neprestano bio u sre-
diãtu zbivaça koja su dovela do istrebÿeça Jevreja u Srbiji.112
Zatler je bio u toku reãavaça ne samo pitaça iz svoje nadle-
ænosti, nego i ostalih pitaça kojima se bavilo nadleãtvo BdS-
a. Po funkciji rukovodioca Gestapoa, on je bio ålan kolegijuma
BdS-a Beograd, koji je redovno odræavao jutarçe konferencije
kod Ãefera. Na çima su Ãefer, çegov zamenik Tajhman, Zatler,
naåelnik III odeÿeça SS-major Hans Reksajzen (Rexeisen), ofici-
ri za vezu SS-major Ernst Vajnman (Weinmann) i SS-kapetan
Fric Ginter Miler razmatrali aktuelna pitaça.113
Glavni rukovodioci BdS-a su, dakle, permanentno bili u toku
onoga ãto se radilo. To je vrlo znaåajna åiçenica za pobijaçe
iskaza gestapovskih stareãina, koji su posle rata negirali svoju
odgovornost za poåiçene zloåine, tvrdeñi pred islednikom i su-
dom da nisu znali ãta se radilo i zbivalo, veñ da je za inkri-
minisana dela kriv neko drugi.
Zatler je otkriven i uhapãen u sovjetskoj okupacionoj zoni i
osuœen na vremensku kaznu u tadaãçoj Demokratskoj Republici
Nemaåkoj kao ratni zloåinac (ali ne i za zloåine poåiçene u

Suœeçe Ãeferu, II, 331–334; K. Brauning, n.d., 419.

111

Suœeçe Andorferu, II, 12–16.

112
113
N.O.S, IV, 466. Dræavna komisija za ratne zloåine, Saopãteçe o zloåinima
Austrije i Austrijanaca protiv Jugoslavije i çenih naroda, Beograd 1947, 101.

90
okupiranoj Srbiji). Umro je u toku izdræavaça kazne, 1979. go-
dine.

Rukovodioci Judenreferata
Ãtrake, Ãlut, Boden

Neposredni organizatori progona i uniãtavaça Jevreja bi-

li su rukovodioci jevrejskog referata u Gestapou. Za vreme oku-
pacije tu duænost su vrãila tri gestapovca. Od poåetka oku-
pacije do novembra 1942, referent je bio (pot)poruånik Fric
Ãtrake (Fritz Stracke). Tada je tu duænost preuzeo SS-poruånik
Hans Ãlut (Schlutt) i vodio Judenreferat do februara 1943. go-
dine. Posledçi referent bio je SS-podoficir, kasnije potpo-
ruånik Vili (Willy) Boden – do septembra 1943, kada je poseban
referat za Jevreje prestao da postoji, a çegovi preostali po-
slovi dodeÿeni su referatu IV D.
Uniãtavaçe Jevreja obavÿeno je u prvoj godini okupacije i
do maja naredne 1942, dakle u vreme prvog referenta Ãtrakea.
Otuda je çegova odgovornost kao referenta znatno veña od dvo-
jice potoçih referenata koji su doãli na tu duænost posle is-
trebÿeça Jevreja, u vreme kada se joã samo tragalo za preosta-
lim, skrivenim Jevrejima. Meœutim, ne treba izgubiti iz vida da
je reå o Ãtrakeovim saradnicima koji su mu u tom svojstvu poma-
gali u “konaånom reãeçu jevrejskog pitaça”.
Uprkos åiçenici da je reå o neposrednom krivcu za stradaçe
Jevreja, Ãtrake posle rata nije bio isporuåen Jugoslaviji kao
ratni zloåinac. Meœutim, iako fiziåki nije bio prisutan na su-
œeçu grupi gestapovskih zloåinaca u decembru 1946, o çemu je
bilo dosta govora na sudskom procesu. Izveãtavajuñi javnost o
toku suœeça, beogradski dnevni list Borba isticao je çegovu od-
govornost za stradaçe Jevreja.114 A Politika je pisala o “dugoj i
uæasnoj priåi o istrebÿeçu Jevreja”:
“Jedan od glavnih uåesnika u progonu Jevreja od prvih dana
bio je optuæeni zloåinac Fuks, a pored çega gestapovci
Ãtrake i Vincent. Prema çihovim nareœeçima odbrajani su
Jevreji kao taoci za streÿaçe... Ãtrake je dozvao sebi jednu
trudnu æenu i izubijao je po trbuhu, dok nije u mukama izdah-
nula. Drugom prilikom organizovana je poznata racija u
114
Borba, 18. decembar 1946.

91
 jevrejskom hramu u Cara Uroãa ulici i tada je Ãtrake liåno
uåestvovao u premlañivaçu i odvoœeçu ãezdesetorice pri-
sutnih Jevreja, uglavnom staraca.”115
U prvoj godini okupacije, 5. novembra, iz jevrejskog logora
Topovske ãupe (Autokomanda) pobegla su tri Jevrejina: dva bra-
ta Reves, Duãan i Hinko i çihov zet Ladislav Grinski. Nared-
nog dana uhvañeni su, potom upuñeni u logor Baçicu, a odatle spro-
vedeni u matiåni logor Autokomanda. Tamo im je Ãtrake pripre-
mio pravi gestapovski doåek: organizovao je, u krugu logora i pred
okupÿenim internircima, javno veãaçe trojice begunaca, uz za-
straãujuñi govor. Upiruñi prstom prema obeãenima “obeñao” je
da ñe tako proñi svako ko pokuãa da pobegne.116 U II kçizi eviden-
cije zatoåenika logora Baçice zabeleæeno je da su sva trojica
obeãena 18. novembra 1941. u Jevrejskom logoru od Gestapoa.117
I pre tog dogaœaja Ãtrake je liånim primerom pokazivao ka-
ko treba postupati sa Jevrejima. Na dan 25. jula 1941, sedamnae-
stogodiãçi Elijas Almoslino pokuãao je da zapali nemaåki
kamion u Grobÿanskoj ulici bocom benzina. Poãto policija ni-
je pronaãla poåinioca, Ãtrake je pozvao Jevreje da u roku od 24
åasa urede da se “atentator” prijavi, inaåe ñe uslediti odmazda.
To se i dogodilo. Iz velikog stroja okupÿenih Jevreja na Taãmaj-
danu, Ãtrake je, u pratçi Egona Zabukoãeka, izdvojio Jevreje
taoce i oni su streÿani. Beogradska ãtampa je o tome objavila
saopãteçe nemaåke novinske agencije DNB, u kojem se navodi da
su 28. jula ujutru u Beogradu streÿana 122 Jevreja i komunista.118
Ãtrake se pred interniranim Jevrejima pojavÿivao uvek
kada je trebalo autoritativno pokazati gvozdenu pesnicu Gesta-
poa. U vreme kada su u logoru Sajmiãte, posle likvidacije Jevre-
ja muãkaraca, ostale samo æene i deca, doãlo je do otvorene po-
bune Jevrejki zbog rœave i nedovoÿne hrane. Ålanovi jevrejske
uprave logora, Œarfaã i Kraus iz Zreçanina, odmah su obaves-
tili o tome nemaåku komandu logora. Dojurio je Ãtrake i na svoj
naåin “smirio” situaciju. Okupio je zatoåenice i “stavio im do
znaça”: ako se ne smire i ako se tako neãto joã jednom ponovi –
streÿañe stotinu æena.119

115
Politika, 18. decembar 1946.
116
AJ, DK - 110, inv. br. 16189: “Jevreji u Beogradu”.
117
IAB, UGB SP, zatoåenici Baçice br. 1.082, 1.083 i 1.087.
118
Zloåini faãistiåkih okupatora..., 8 i 9; Æ. Lebl, n.d., 310.
119
Isto, 24.

92
 SS-poruånik Ãtrake (Stracke),
ãef Jevrejskog referata

Ãtrakeova nareœeça nisu mimoiãla ni Jevrejsku bolnicu u

Beogradu. Poznat je çegov nalog lekarima da vrãe prekide trud-
noñe jevrejskih zatoåenica logora Sajmiãte.120
Kurir Heslajn je tajno prenosio pisma zatoåenika logora Sa-
jmãte za Jevrejsku bolnicu. Kada se to otkrilo, Heslajn je javno
streÿan u krugu logora. Tom prilikom Ãtrake je upozorio da ñe
tako zavrãiti svako ko tako neãto pokuãa. Uprkos tome, zato-
åenice logora su nastavile sa tajnim upuñivaçem pisama, a Ge-
stapo sa streÿaçima.121
Nesporno je da je Ãtrake bio na åelu Judenreferata 1941. i
1942. godine, odnosno u razdobÿu kada se reãavala sudbina Jevre-
ja u Srbiji. U poåetnom periodu okupacije delovao je u okviru
Operativne komande Beograd, a u sastavu IV odeÿeça – Gestapoa,
kao referent referata IV D (Jevreji i masoni). Tada je bio pot-
poruånik (SS-Untersturmführer) i kriminalni sekretar. Kada je u
jesen 1941, ta komanda prikÿuåena Operativnoj grupi, radio je
kao referent za Jevreje u sastavu tog rukovodeñeg nadleãtva po-
licije bezbednosti i sluæbe bezbednosti. Poåetkom 1942. godi-
ne, kada je Operativna grupa prestala da postoji, a umesto çe us-
120
Isto, 36, AJ, DK – 110, inv. br. 15002, Salomon Altarac, zapisnik od 12. marta
1945: “Ãtrake je bio neverovatno strog i nemilosrdan u goçeçu Jevreja. On je bio
strah i trepet za Jevreje u Beogradu”.
121
M. Koÿanin, n.d., 80.

93
postavÿeno novo rukovodeñe nadleãtvo – BdS (krajem januara i
poåetkom februara), Ãtrake je zadræao funkciju referenta, s
tim ãto je vodio dva referata: IV B3 (masoni) i IV B 4 (Jevreji).
Na tom mestu ostao je do novembra iste godine, kada je upuñen na
novu duænost: ãefa ispostave (Aussendienststelle) BdS-a u Kraÿe-
vu, da bi posle krañeg vremena bio premeãten u Poæarevac, gde
je radio kao ãef ispostave tokom 1943. i 1944. godine.122
Posle Ãtarkeovog premeãtaja, duænost referenta Judenre-
ferata poverena je Hansu Ãlutu, çegovom zameniku. Do ove pro-
mene je doãlo novembra 1942. i Ãlut je tu duænost vrãio do feb-
ruara 1943. godine. Kao i Ãtrake, Ãlut je uporedo vodio i re-
ferat za masone.123
U stvari, Ãlut je nastavio da radi posao kojim se do tada ba-
vio kao druga liånost referata. On je, prema iskazu Hansa
Helma, doãao u Beograd veñ aprila 1941. godine iz nadleãtva
SD-a u Minhenu.124 Postao je desna ruka Ãtarkea i bio uåesnik
mera koje je Gestapo preduzimao protiv Jevreja. U ovom sluåaju se
liåna odgovornost za progon i stradaçe Jevreja ne svodi na vre-
me kada je bio referent, nego i na prethodni period, kada je u
svojstvu zamenika referenta bio Ãtarkeov sauåesnik u likvida-
ciji jevrejskog stanovniãtva 1941. i 1942. godine.
SS-potporuånik Ãlut (kasnije je unapreœen za poruånika)
najpre je bio u sastavu Operativne komande Beograd, a od jeseni
1941. pripadao je Operativnoj grupi. Prateñi Ãtarkea, od po-
åetka 1942. godine radio je u novoobrazovanom nadleãtvu – BdS.
I u vreme zavrãne operacije uniãteça Jevreja – guãeça gasom
æena i dece iz logora Sajmiãte – bio je zamenik rukovodioca
Judenreferata. Poãto se smatralo da je time sprovedeno “kona-
åno reãeçe jevrejskog pitaça”, Ãlut se na duænosti referenta
(postavÿenog novembra 1942) zadræao vrlo kratko, pa je veñ fe-
bruara naredne godine premeãten u Kruãevac i postavÿen za
ãefa ispostave.125 Povukao se iz Srbije 1944. sa osobÿem BdS-a.
122
N.O.S, IV, 419, 455, 519, 528, 590, 591, 718; iskazi Hansa Helma, Ludviga Tajhmana
i Karla Ditgesa (Carl Benno Ditges, rukovodilac antikomunistiåkog referata BdS-a);
IAB, BdS, kartoteka.
123
N.O.S, IV, 410. Ãlut je, sa SS-majorom Hansom Rihterom (Richter) iz Berlina
(RSHA, Amt VII), iscrpno sasluãavao kasacionog sudiju iz Beograda Andru Dimiña,
velikog majstora Velike loæe “Jugoslavija”.
124
IAB, BdS Beograd, tri kartona na ime Hansa Ãluta. AJ, DK - 110, inv. br.
16.392: iskaz gestapovca Tome Pfefera od juna 1946.
125
IAB, BdS Beograd, kartoteka. U jednom kartonu, na osnovu Tajhmanovog iskaza,
zabeleæeno je da je Ãlut ostao u Kruãevcu do kraja okupacije, a u drugom da je krajem
1943. godine preãao u Åaåak.

94
 Oskudniji su podaci o Bodenu, treñem rukovodiocu Juden-
referata. On je, od februara do septembra 1943, neposredno vo-
dio potragu za Jevrejima koji su uspeli da se prikriju i tako
izbegnu tragiånu sudbinu svojih sunarodnika. To tragaçe je sve
viãe jeçavalo, tako da je doãlo vreme kada je, po oceni Gestapoa,
prestala potreba za posebnim referatom za Jevreje. U takvoj si-
tuaciji naãlo se racionalno reãeçe da se preostali poslovi
Judenreferata dodele referatu IV D.
Boden je doãao u Beograd poåetkom 1942. godine kao SS-podo-
ficir i radio je u jevrejskom referatu BdS-a u vreme zavrãnog
åina likvidacije Jevreja. Kasnije je unapreœen u potporuånika
(SS-Untersturmführer) i postavÿen za rukovodioca dva referata:
IV B 3 i IV B 4.126 U Judenreferatu su u to vreme sa çim radili:
SS-podoficir Groser (Grosser), pomoñnik Edgara Engea; Valen-
tin Ãtefan (Stefan), SS-podoficir, tumaå, domañi Nemac iz
Baåke; Jozef (Josef) Martin, SS-podoficir, tumaå, domañi Ne-
mac iz Banata; Johan Bazler (Johann Basler), podoficir SS-a,
domañi Nemac iz Baåke Topole; Ãuberger (Schuberger), domaña
Nemica, vodila kartoteku streÿanih Jevreja.127

Andorfer i Enge

Meœu najozloglaãenije i najteæe zloåince – egzekutore

spadaju komandanti Jevrejskog logora Sajmiãte (Judenlager Se-
mlin); SS-potporuånik Herbert Andorfer i SS-podoficir, pa
potporuånik Edgar Enge. Oni su neposredno organizovali i
sproveli likvidaciju jevrejskog stanovniãtva interniranog u
logor Sajmiãte (muãkarce, æene, decu, bolesnike i osobÿe Je-
vrejske bolnice) i poåinili niz drugih nedela kao istaknuti op-
erativci Judenreferata Gestapoa.
Austrijanac Herbert Andorfer128 doãao je u Jugoslaviju kao
30-godiãçi gestapovac i tokom aprila i maja 1941. vrãio
126
IAB, BdS Beograd, kartoteka, 4 kartona na prezime Boden.
127
Formacije Tajne dræavne policije, AJ, DK – 110, inv. br. 14.951; Elaborat ge-
stapovca Tome Pfefera o BdS-u Beograd, jun 1946, 27, AVII, na, reg. br. 12/3, k. 32 I
A.
128
Androfer je roœen 1911, odrastao je u Salcburgu, a od 1934. æiveo u Insbruku.
Ãkolovao se u uslovima oskudice (bio vanbraåno dete) za hotelijersku struku. Kao
mladiñ postao je ålan nacistiåke partije (NSDAP) oktobra 1931, a ålan SS-a 1933.
Opredeÿeçe za naciste uticalo je na izbor zaposleça: umesto u hotelijerstvu, poåeo
je da radi u obaveãtajno-bezbednosnoj sluæbi SD. K. Brauning, n.d., 414–415; Æ. Lebl,
n.d., 339–400.

95
duænost komandanta logora interniranih Slovenaca, odreœenih
da budu deportovani u Srbiju. Bio je to Sabirni logor u vojnoj
kasarni u Mariboru.129 Prekomandovan je posle toga u Hrvatsku, a
krajem 1941. godine u Beograd. Tu je, kao oficir Jevrejskog refer-
ata Operativne grupe, a potom BdS-a, obavÿao duænost komandan-
ta preostalog interniranog jevrejskog stanovniãtva. “Konaåno
reãeçe” jevrejskog pitaça sprovedeno je, dakle, pod neposred-
nim rukovodstom SS-potporuånika Andorfera.
Veñ je bilo govora o tome da su Ãefer i Zatler poverili An-
dorferu zavrãni åin uniãtavaça Jevreja usmrñivaçem gasom.
Upotrebu “duãegupke”, tj. raspored i utovar grupa u specijalno
vozilo, çegovo kretaçe od Sajmiãta do stratiãta u Jajincima
gde su leãevi uguãenih zakopavani, sve je to precizno organi-
zovao pedantni Andorfer. Svakodnevno je, osim nedeÿom, liåno
pratio specijalno vozilo na “putu smrti”: Sajmiãte – Jajinci.
Na stratiãtu u Jajincima veñ je åekala iskopana zajedniåka
raka. Andorfer je do kraja nadgledao postupak. Specijalno vozi-
lo, nalik na glomazan, zatvoren kamion za prevoz nameãtaja,
prilazilo je grobnoj jami i iz çega su istovarivani leãevi æena
i dece uguãenih gasom. Ærtve su trpane na gomilu i tako pokopa-
vane. Taj posao su obavÿali odabrani hapãenici iz gestapovskog
zatvora, koji su na kraju, kao neugodni svedoci masovnog zloåina,
i sami poubijani.130
Tim istim ærtvama Andorfer je prethodno u logoru priåao
da je za çih posebno pripremÿen logor u Rumuniji, odnosno u
Poÿskoj, i da ñe, po grupama, svi biti tamo transportovani. Sle-
dile su priåe o boÿim uslovima æivota itd. Da bi bio ãto uver-
ÿiviji, odãtampao je toboæçe propise o æivotu i reæimu u tom
logoru, iz kojih se sticao utisak o priliåno liberalnom tret-
manu, samoupravi Jevreja i znatno snoãÿivijim prilikama. Ob-
maçivaçe je bilo uspeãno, izbegnute su bilo kakve teãkoñe ili
otpori. Ærtve su mirno ulazile u “duãegupku”, sa probuœenim
nadama, a tamo ih je åekala – smrt.
Prizori masovnog ubijaça i nagomilanih leãeva, ponavÿani
iz dana u dan, vremenom su se odrazili na psihiåko staçe koman-
danta Andorfera, zbog åega je reãio da traæi drugu duænost.
129
Zbog Andorferovih postupaka prema interniranim Slovencima, Zemaÿska ko-
misija za ratne zloåine u Sloveniji proglasila ga je, 20. oktobra 1945, za ratnog zlo-
åinca. AJ, DK - 110, odluka F. br. 7.162.
130
Na posleratnom suœeçu u Austriji Andorfer i çegov sauåesnik Enge po-
drobno su opisali postupak usmrñivaça gasom, kretaçe i rad vozila, zakopavaçe le-
ãeva u Jajincima itd.

96
Obratio se najpre zemÿaku iz Austrije, SS-kapetanu Reksajzenu
(Rexeisen), a potom i zvaniåno SS-pukovniku Ãeferu. Poãto je u
to vreme (u jesen 1942) ispostava BdS-a u Kosovskoj Mitrovici
obrazovala uporiãte u Novom Pazaru, Andorfer je postavÿen za
ãefa tog uporiãta (Aussenposten).131
Kasnije je Andorfer bio obaveãtajni oficir u severnoj Ita-
liji. Tada je odlikovan ordenom gvozdenog krsta II reda, a pred
kraj rata i gvozdenim krstom I reda. Zavrãetkom rata nastoji da
se ãto viãe udaÿi od “mesta zloåina”, pa se preko Italije, Ãva-
jcarske, Ãvedske i SAD, obreo åak u Venecueli. Kada je ocenio
da se situacija smirila, vratio se u Austriju i tek je 1967. godine
izveden pred sud. Optuæen je za sauåesniãtvo u ubijaçu Jevreja
zatoåenika logora Sajmiãte.132
Andorfer se trudio da se pred sudom predstavi kao beznaåa-
jan ãraf u ratnom mehanizmu nacistiåke Nemaåke. Kao ÿudsko
biñe – govorio je – saoseñao je sa ærtvama, teãko mu je padalo çi-
hovo masovno ubijaçe. On, liåno, tvrdio je, nije ubica. Ubice su
oni koji su izdavali nareœeça za pisañim stolom, a ne mali broj ÿu-
di koji su morali da ih izvrãavaju. Na primer, on sam niti je kon-
struisao specijalno vozilo, niti je liåno puãtao otrovni gas. On
je samo bio odgovoran za odræavaçe reda meœu æivima u logoru.133
Kao da je i sud rezonovao na sliåan naåin. Jedan od najteæih
zloåinaca, organizator i egzekutor masovnog usmrñivaça Jevre-
ja, osuœen je na – dve i po godine robije.
Zbog åega je gestapovac Edgar Enge dobio nadimak “Õelat”?
Åime je taj 36-godiãçi operativac Judenreferata “zasluæio”
takvu kvalifikaciju svog “radnog uåinka”?
Çegova biografija do mladiñkog uzrasta nalik je na mnogo-
brojne æivotopise mladih Nemaca. Roœen 1905. godine u Tiring-
iji, a odrastao u Lajpcigu, Enge se ãkolovao i provodio deåaåke
i mladiñke dane vrlo skromno, u porodici slabog imovnog staça.
U takvim uslovima uspeo je da dosegne kvalifikacije i posao
turistiåkog vodiåa u Lajpcigu. Nezadovoÿan takvim razvojem,
potraæio je utoåiãte najpre u buntovnim i buånim Hitlerovim
SA odredima – 1933, a potom u nacistiåkoj partiji (NSDAP) –
1938. godine. To je u potpunosti promenilo çegov æivotni put i
usmerilo ga na drugi kolosek.134
131
N.O.S, IV, 850–851. Posle odlaska Andorfera, funkciju ãefa uporiãta obav-
ÿao je najpre SS-poruånik Jonas, pa SS-podoficir Klar (Klaar).
132
Æ. Lebl, n.d., 339–340.
133
Suœeçe Andorferu, III, 3–31, 65–70.
134
K. Brauning, n.d., 414–415.

97
 Drugi kamen meœaã çegovog æivota bilo je stupaçe u sluæbu
Gestapoa 1940. godine. Gestapovsku karijeru zapoåeo je u Frank-
furtu, a nastavio u Lajpcigu. U leto 1941. stigao je u Beograd i tu
dobio åin SS-podoficira,135 odgovarajuñi rangu u Gestapou. Do-
bio je raspored u Jevrejskom referatu i od samog poåetka se iska-
zao kao revnostan operativac,136 nesputavan moralnim skrupula-
ma. Tako je poåela Engeova gestapovska karijera u okupiranoj
Srbiji i çegova “misija” progona i uniãtavaça Jevreja.
Enge je nastojao da ne propusti nadgledaçe egzekucije Jevreja,
ne samo kada je izvrãilac bio Gestapo, nego i kada je to åinila
vojska – Vermaht. Jedno od masovnih streÿaça Jevreja u znak od-
mazde bilo je ono koje je izvrãio Vermaht 9. i 11. oktobra 1941.
godine. Komandir åete, poruånik Valter Lipe (Liepe), dobio je
nareœeçe svog ãtaba o streÿaçu 2.200 Jevreja interniranih u
logoru Autokomanda. U izveãtaju koji je podneo posle izvrãe-
nog zadatka, poruånik navodi da je meœu licima koja su vrãila
nadzor nad streÿaçem bio SS-Oberscharführer Enge iz policije
bezbednosti.137
Dok je stalno ponavÿaçe prizora grupnog i masovnog ubijaça
Jevreja vremenom poåelo da nagriza psihu Herberta Andorfera,
Edgar Enge nije zbog toga pokazivao nikakve znakove uzne-
mirenosti. Naprotiv! Neprestano je srÿao iz jedne u drugu eg-
zekuciju, koje je inaåe Gestapo stalno vrãio. On je pre svega bio
zainteresovan da ga Gestapo nagradi za revnosno izvrãavaçe te-
ãkih “egzekutivnih zahvata”. U potvrdu toga, usledila su brza
unapreœeça u najviãe podoficirske åinove, a potom je postao i
esesovski oficir – potporuånik.138
Kada je obrazovan Jevrejski logor Sajmiãte, çime su upravÿ-
ali, kao komandant i pomoñnik, Andorfer i Enge. Çih dvojica
su dejstvovali zajedno za vreme zavrãne likvidacije preostalog
dela jevrejskog stanovniãtva trovaçem gasom u specijalnom vo-
zilu. Enge je åesto bio sa Andorferom u prateñim kolima, a pov-
remeno ga je i zameçivao, pa je sam nadzirao ceo tok egzekucije,
od utovara Jevreja u specijalno vozilo u logoru Sajmiãte do
135
U gestapovskoj kartoteci pomiçu se tri podoficirska åina; SS-Scharführer
(Feldwebel u Wehrmachtu), SS-Oberscharführer (Oberfeldwebel) i SS-Hauptscharführer (Haupt-
feldwebel). IAB, BdS, tri kartona na ime Edgara Engea.
136
Enge je stupio u sastav Krausove Operativne komande i u Jevrejskom referatu
je bio obraœivaå (Sachbearbeiter).
137
Izveãtaj poruånika Lipea od 13. oktobra 1941, Zbornik Vojnoistorijskog in-
stituta, tom I, kç. 1, 526–528.
138
IAB, BdS, tri kartona Edgara Engea. K. Brauning, n.d., 421.

98
ukopa leãeva u Jajincima. Prisustvovao je i streÿaçima pohap-
ãenih Srba, izvuåenih iz gestapovskog zatvora, kada su zavrãi-
li sa ukopom Jevreja.139
Zanimÿiv je dokument o Engeu, pronaœen u arhivi Dræavne
komisije za ratne zloåine. To je prepis zvaniånog, strogo pov-
erÿivog akta o organizaciji i sistematizaciji BdS-a, u kome su
navedene sve organizacione i radne jedinice i oznaåena imena
svog ÿudstva, razvrstanog u te jedinice. U tom dokumentu na stra-
ni 6, åovek pod ãifrom “August”, koji je 1943. godine prepisao
originalni akt BdS-a, dodao je svoje objaãçeçe i komentar:
“Edgar Enge, Hauptãarfirer, oznaka 36, inaåe poznat u
zgradi Gestapoa sa nadimkom Õelat. Ovo je åovek koji je izvr-
ãio najveñi deo streÿaça u Jajincima. O çemu podneñu na-
knadno specijalan izveãtaj sa fotografijom i çegovom taå-
nom adresom mesta u kome æivi on i çegova porodica u Lajp-
cigu, jer ñe taj imati mnogo ãto da kaæe, kada bude doãao mo-
menat”.140
Poãto je zavrãio rad u Judenreferatu, Enge je postavÿen za
rukovodioca referata IV C 2, gde je vodio kartoteku hapãenika
Gestapoa.141
Prvih godina posle rata, kada su mnogi ratni zloåinci odgo-
varali za poåiçena zlodela, Enge nije snosio posledice za pro-
gon i uniãteçe Jevreja u okupiranoj Srbiji. Tek je juna 1968. iz-
veden pred sud u Ãtutgartu. Iznosile su se optuæbe, izvodili
svedoci, pozivalo se na dokumenta, vrãila unakrsna ispitivaça.
Enge je potanko opisao vozilo za usmrñivaçe gasom, naåin çego-
ve upotrebe, postupaçe sa ærtvama itd. Priznao je da je “prisus-
tvovao” veñem broju streÿaça u znak represalija i bar jednom
masakru Jevreja.142
Posle glavnog pretresa sud je doneo presudu: Edgar Enge
oslobaœa se optuæbe. Õelat je proglaãen nevinim.

139
Zloåini faãistiåkih okupatora, 32; V. Gliãiñ, n.d., 92; Æ. Lebl, 328–331; K.
Brauning, n.d., 414–415, 421–422; M. Koÿanin, n.d., 66, 123, 141.
140
AJ, DK - 110, inv. br. 14.951: “Formacija Tajne dræavne policije”.
141
IAB, BdS Beograd, karton na ime Edgar Enge.
142
Lendesgericht Stuttgart, Ks 21/67, Strafverfahren gegen Edgar Enge, Haftheft, 41–51, Ha-
uptakten, 44–47, 58, 183. Suœeçe Andorferu, III, 58, svedoåeçe Edgara Engea. K. Brau-
ning, n.d., 422, Æ. Lebl, n.d., 340.

99
 Ostale liånosti i aktivnosti

U gestapovskom antijevrejskom lancu, åvrste karike su pred-

stavÿali I i II oficir za vezu: SS-major dr Ernst Vajnman i
SS-kapetan Fric Ginter Miler. Vajnman je bio oficir za vezu
sa rukovodstvom okupacione vojne uprave, a Miler sa komandom
nemaåkih vojnih formacija. Oni nisu imali neposredna zadu-
æeça u reãavaçu jevrejskog pitaça, ali su kao ålanovi kolegi-
juma Operativne grupe 1941. i BdS-a 1942 (pre svega na jutarçim
konferencijama), uåestvovali u donoãeçu “operativnih mera”
protiv Jevreja, ukÿuåujuñi i pogubÿeça.143
S obzirom na aktivno angaæovaçe nemaåke vojske i okupa-
cione uprave u progonu i streÿaçu Jevreja, Vajnmanova i Mile-
rova duænost bila je da se permanentno angaæuju u koordiniraçu
akcija protiv Jevreja. U Gestapou je predantno voœena evidencija
o postignutim rezultatima, o åemu pomenuti “August” izveãta-
va:
“Dr Vajnman, SS-Ãturmbanfirer (major), sluæbena ozna-
ka 28 (u civilu 981). Dakle, prilikom svakog streÿaça naãih
ÿudi, dr Vajnman, kao voœa za vezu izmeœu Gestapoa i komandu-
juñeg generala u Srbiji, imao je za duænost da referiãe ko-
mandujuñem generalu koliko je koga dana preseÿeno Srba ili
Jevreja, tj. streÿano.
O ovome streÿaçu postoji kartoteka koju vodi jedan po-
doficir...144 Inaåe, do kraja proãlog meseca, tj. do kraja av-
gusta (1943. godine – prim. aut.) streÿano je svega 62.184 Srba
i Srpkiça, a 13.862 Jevreja. Broj pobeglih Jevreja iz samog
Beograda iznosi 3. 816.”145
Vajnmana je jugoslovenska Dræavna komisija za ratne zloåine
proglasila za ratnog zloåinca. Posle rata je izruåen Jugosla-
viji i izveden pred Vojni sud za grad Beograd decembra 1946. go-
dine. Bio je peti na listi od 22 optuæena zloåinca iz nemaåke
policije. Proglaãen je odgovornim, zajedno sa Fuksom, Helmom
i Tajhmanom, pored ostalog i za stradaçe Jevreja 1941. i 1942. go-
dine. Zajedno sa çima osuœen je na smrtnu kaznu.146
143
N.O.S, IV, 204, 206, 214, 397–398 itd.
144
Reå je o Edgaru Engeu, kako se vidi iz str. 6 ovog dokumenta.
145
AJ, DK - 110, inv. br. 14. 951.
146
Presuda Vojnog suda za grad Beograd od 22. decembra 1946. Borba i Politika,
23. decembar 1946. Vajnman je roœen 16. aprila 1907. u Fromenhauzenu, po zanimaçu je
bio zubni lekar.

100
 I Fric Ginter Miler je u istoj grupi zloåinaca izveden pred
Vojni sud i osuœen na najteæu kaznu. On je delovao u Beogradu od
juna 1941. do oktobra 1944. godine. Kao ålan kolegijuma Opera-
tivne grupe i BdS-a, odgovoran je za odreœivaçe mera i donoãe-
çe odluka o zloåinima Gestapoa u okupiranoj Srbiji, pa i onih
protiv Jevreja. U pogledu vrãeça duænosti II oficira za vezu,
sud je utvrdio da je kriv “ãto je uåestvovao u sprovoœeçu mera
odmazde masovnim streÿaçima, podnoseñi Gestapou od strane
Ãtaba (vojnog) zapovednika Srbije zahteve za egzekuciju, a iz
Ãtaba Gestapoa Ãtabu zapovednika Srbije izveãtaje o izvrãen-
im egzekucijama.”147
Takva uloga Frica Milera bila je najpogubnija u vreme kada
je Vermaht masovno streÿao Jevreje u znak odmazde, dakle 1941.
godine. Tada je Miler neprestano komunicirao izmeœu Vermahta
i Gestapoa, nastojeñi da doprinese koordinaciji ova dva subjek-
ta, kako bi se odmazde sprovodile efikasno i bez zastoja. Za sva-
ko streÿaçe u znak odmazde koje je vrãila vojska, Gestapo je “li-
ferovao” ærtve, odnosno pronalazio i izviœao potreban broj
hapãenika i talaca.
Vajnman i Miler su tokom istrage u UDB-i i Vojnom tuæi-
laãtvu JA dali opãirne iskaze o sopstvenom radu i radu svojih
kolega u okupiranoj Srbiji, pa i o tome kako se reãavala sudbina
Jevreja. Miler je na sasluãaçu 4. septembra 1946. izjavio:
“Koliko ja znam, kod okupÿaça Jevreja uåestvovala je samo
policija, jer po mojoj oceni ona je imala dovoÿno snaga da tu
meru sprovede.
Logor Sajmiãte je podignut u vreme dok je joã bio dr Fuks.
Podizaçe logora je usledilo posle konferencija koje je dr
Fuks odræavao sa ãtabom vojne uprave.
Ãto se tiåe likvidiraça Jevreja u logoru na Sajmiãtu,
poznato mi je da je ovo likvidiraçe sproveo Ãefer, koji nas
je izvestio u maju mesecu 1942. godine, da su svi Jevreji lik-
vidirani, a posle smo saznali, naãim detaÿnim raspiti-
147
Miler je pre toga, na sasluãaçu u Vojnom tuæilaãtvu 4. septembra 1946, izja-
vio o tome: “Za vreme dok sam se ja nalazio kao oficir za vezu izmeœu ustanova poli-
cije i vojnog zapovednika Srbije, a to je u vremenu od juna 1941. godine do 4. oktobra
1944. godine, svakog jutra podnosio sam zapovedniku Srbije izveãtaj o svim dogaœa-
jima koji su se na policijskom sektoru dogodili i obratno, zapovednika policije
obaveãtavao sam o situaciji vojske na teritoriji Srbije. Docnije, kada su u svim ve-
ñim mestima Srbije uspostavÿene policijske ispostave Dinstãtele (Deinstatelle) –
izveãtaji su bili potpuniji i oni su sadræavali, pored privrednih podataka i dru-
gih, joã i podatke o rezultatima egzekutivne sluæbe, hapãeça i drugo”.

101
 vaçem, da su oni jednim delom streÿani, jednim delom
poslati u druge zemÿe, a jednim delom poguãeni u gasnom au-
tomobilu.”148
Poput Vajnmana i Milera, i drugi gestapovci, iako nisu bili
neposredno zaduæeni za Jevreje, uåestvovali su u sprovoœeçu
mera protiv Jevreja na ovaj ili onaj naåin, duæe ili krañe vreme.
SS-(pot)poruånik Fridrih Ãubert (Friedrich Subert), iz refera-
ta IV E i IV C 1, odveo je u smrt posledçu grupu Jevreja iz logora
Sajmiãte 10. maja 1942. godine.149 Krañe vreme je vrãio sasluãa-
vaçe Jevreja tumaå i islednik Gestapoa Toma Pfefer, domañi
Nemac iz Riœice kod Sombora itd.150
Za sudbinu Jevreja u unutraãçosti Srbije odgovornost snose
pre svega stareãine tamoãçih terenskih nadleãtava Gestapoa.
U Ãapcu su, na primer, pobijeni svi Jevreji koji su tamo æiveli,
ali i velika grupa jevrejskih izbeglica iz sredçe Evrope. Ãef
operativne komande u Ãapcu 1941. bio je SS-major Vili (Willy)
Paul, a ãef ispostave BdS-a, od poåetka 1942. godine, SS-pot-
poruånik Macker (Matzker). U Niãu su Jevreji najpre zatoåeni u
logor na Crvenom krstu, a potom streÿani na brdu Bubaç, osim
æena i dece, koji su transportovani u logor Sajmiãte i tamo po-
bijeni. Odgovoran gestapovski stareãina u Niãu bio je najpre
SS-kapetan Hamer (Hammer), koga je kasnije zamenio SS-poru-
ånik Erih Vineke (Erich Wienecke). Za sudbinu banatskih Jevreja
odgovoran je SS-potporuånik Celer (Zöller), ãef Operativne
komande u Petrovgradu (Veliki Beåkerek, danas Zreçanin) 1941.
godine, koga je zamenio SS-poruånik Karl Pamer, ãef ispo-
stave BdS-a. I u drugim krajevima Srbije, za sudbinu tamoãçih
Jevreja najodgovorniji su ãefovi terenskih nadleãtava Gesta-
poa. O tome se dosta pisalo.151
Poseban sektor delovaça Gestapoa protiv Jevreja predstavÿ-
ala je pÿaåka jevrejske imovine. Okupator je odredio dva nosio-
ca i organizatora te pÿaåke u Srbiji: generalnog opunomoñe-
nika za privredu Franca Nojhauzena za nepokretnu, i Gestapo za
pokretnu imovinu. I jedna i druga pÿaåka su formalno legalizo-
148
Vojno tuæilaãtvo JA, zapisnik o sasluãaçu Frica Gintera Milera od 4.
septembra 1946, 1. Miler je roœen 8. oktobra 1911. u Frankfurtu na Majni.
149
N.O.S., IV, 419, 455–456. M. Koÿanin, n.d., 172.
150
U zapisniku sasluãaça od juna 1946, Pfefer je izjavio da je prevodio zapi-
snike o sasluãaçu Jevreja, saåiçene u specijalnoj policiji UGB, a reœe ih je i sam
sasluãavao. AJ, DK - 110, inv. br. 16.392, 9.
151
N.O.S, IV: Paul Vili, 442, 529, 860; Macker, 529; Celer, 443, 819; Pamer, 439–
440, 443, 775 itd.; Hamer, 441, 453 i daÿe; Vineke, 418, 526, 527.

102
vane. Vojni zapovednik u Srbiji doneo je, maja 1941, posebnu ured-
bu kojom je generalnog opunomoñenika za privredu ovlastio da
raspolaæe jevrejskom imovinom.152 Gestapo je raspolagao pokret-
nom jevrejskom imovinom (novac, nakit i dr.), kao zapleçenom
neprijateÿskom imovinom pohapãenih lica.
O pÿaåki i zloupotrebi jevrejske imovine objavÿeno je dosta
radova, pa ñe ovde biti samo reåi o postupku nadleænih organi-
zacionih i radnih jedinica BdS-a sa tom imovinom.
U II odeÿeçu BdS-a153 postojao je poseban referat koji je up-
ravÿao svom zapleçenom i oduzetom pokretnom imovinom hap-
ãenika, s tim ãto se evidencija jevrejske imovine vodila poseb-
no. Referat je imao sluæbenu oznaku II A 5. U pomiçanom “Augus-
tovom” izveãtaju kaæe se o tome:
“U ovom odseku (“August” referate naziva odsecima – prim.
aut.) vodi se kartoteka zapleçene imovine od Srba i ona se ozna-
åava kao Ostatsfajndlih, to znaåi imovina neprijateÿska, a zatim
vodi se posebno jevrejska imovina i obeleæava se kao Judenfer-
megen.
U ovom odseku registruju se takoœe svi “preseÿeni, tj. stre-
ÿani, oni koji su za sobom ostavili makar kakav predmet, na pr.
sat, novåanik, notes, slike, novac i tome sliåno, dakle sve stvari
koje su pokojniku oduzete prilikom liãeça slobode. Te stvari
åuvaju se u onom logoru sve dotle, dok se hapãenik ne pusti na
slobodu ili se streÿa. Ako se pusti na slobodu, vrañaju mu se, ako
pak ga oni streÿaju, onda se sva ostavãtina streÿanoga dostavÿa
odseku II A 5”154
Poseban referat II C 1 vodio je kartoteku zapleçenih jevrej-
skih stanova i nameãtaja u çima. Sastavi gestapovskih stareãi-
na odgovornih za stradaçe Jevreja, Judenreferata, kao i refera-
ta II A 5 i II C 1 dati su u poglavÿu Prilozi.

152
List uredaba vojnog zapovednika u Srbiji: Uredba o dopuni Naredbe vojnog
zapovednika koja se odnosi na Jevreje (Naredba od 31. maja 1941 – prim. aut.) od 22. jula
1941.
153
Delokrug rada II odeÿeça BdS-a obuhvatao je organizacione, administrativne,
upravne i finansijske poslove.
154
AJ, DK - 110, inv. br. 14.951.

103
104
 POTRAGA I SARADÇA SA SRODNIM
SLUÆBAMA

Potraga

Dok se opãti proces progona i uniãtavaça Jevreja u okupi-

ranoj Srbiji moæe deliti na faze, jedan vid antijevrejskog delo-
vaça Gestapoa trajao je permanentno – od 1941. do 1944. godine Taj
vid gestapovske aktivnosti prethodio je, odvijao se paralelno i
pratio je svaku fazu antijevrejskih mera: od poåetnih, diskri-
minatorskih i represivnih, preko hapãeça i interniraça u lo-
gore, do streÿaça u okviru represalija i postupne fiziåke li-
kvidacije u logorima zatoåenih delova jevrejskog stanovniãtva:
najpre muãkaraca, pa æena i dece. Åak i kada je proglaãeno da je
sprovedeno “konaåno reãeçe jevrejskog pitaça” u Srbiji, to ni-
je bio kraj gestapovskog delovaça. Ono se nastavilo, istina u sve
maçem obimu, sve do posledçih dana okupacije.
U pitaçu je potraga Gestapoa za svim Jevrejima koji su poku-
ãavali da se, na razne naåine, sakriju od vlasti i tako spasu svoj
æivot. Neki su uspeli da pobegnu iz Srbije i prebace se u oblas-
ti Jugoslavije koje je okupirala Italija ili u druga podruåja i
zemÿe u kojima nije bilo progaçaça i likvidacije Jevreja. Zna-
tan deo se, uz pomoñ prijateÿski nakloçenog srpskog stanovni-
ãtva, prikrio u unutraãçosti Srbije i na razne naåine snabdeo
laænim legitimacijama na srpska imena. Najborbeniji su stupi-
li u narodnooslobodilaåke odrede i borili se protiv okupatora
i tiranije kukastog krsta sa puãkom u ruci.155
Za svima çima Gestapo je organizovao svestranu potragu i
povremeno otkrivao porodice ili pojedince meœu Jevrejima koji
su se prikrili. U tome su, u saradçi sa Gestapoom, uåestvovale
okupatorske i domañe obaveãtajne i policijske sluæbe, kao i
drugi organi vlasti, pa i razne grupacije kolaboracionistiåkog
tabora (ÿotiñevci na primer), domañi Nemci – folksdojåeri i
drugi.
155
Reœi su bili oni koji su naãli spas u tome ãto su mogli da se pozovu na strano
dræavÿanstvo.

105
 U takvim uslovima veoma je bilo teãko ostati neotkriven do
osloboœeça zemÿe. Grupe Jevreja koje su prebegle u podruåja ita-
lijanske okupacione zone, na primer, odjednom su se naãle u sm-
rtnoj opasnosti, kada su Nemci, posle kapitulacije Italije 8.
septembra 1943, zaposeli teritorije pod çenom okupacionom u-
pravom. Deo tih Jevreja (“Splitska grupa”) sproveden je u Beo-
grad i tu pobijen. Opasnosti nikada nije bilo kraja – sve do pre-
stanka vladavine kukastog krsta.
U tom “lovu na ÿude”, u traæeçu ærtava za “odstrel”, pokaza-
lo se kako je funkcionisala saradça Gestapoa sa srodnim i dru-
gim sluæbama, sa grupacijama i sredinama koje su mu pruæale po-
drãku protiv Jevreja. To ñe najreÿefnije odslikati izbor ra-
zliåito indikativnih sluåajeva, prikazanih na osnovu dokume-
nata iz liånih dosijea u arhivi Gestapoa.156

Konkretni primeri

Stradaçu Jevreja doprineli su i domañi Nemci – folksdoj-

åeri.157 U sklopu opãte podrãke Hitlerovoj Nemaåkoj, çenim
ciÿevima i politici, oni su podræavali i mere koje su okupa-
cione vlasti preduzimale protiv Jevreja u Srbiji. Pored osta-
log, isticali su se i podnoãeçem prijava protiv pojedinih Je-
vreja i çihovih porodica i rodbine, optuæujuñi ih, åesto i la-
æno, za antinemaåko delovaçe. Tako su postupali veñ od april-
skih dana 1941. godine.
O jednom od takvih sluåajeva govori se u gestapovskom dosijeu
D – 64. Folksdojåer Hajnrih (Heinrich) Mornau podneo je prijavu
protiv petoro beogradskih Jevreja 26. aprila 1941, optuæujuñi
ih da su protivnici Nemaåke. Reå je o porodici Daviåo iz Uzun
Mirkove 6: Samuilu i sinu Samuelu, Samuilovom bratu Jozefu i
Ceciliji Daviåo, kao i o Stefanu Klajnu. Mornau ih je prijavio
Gestapou, odnosno IV odeÿeçu Ajnzacgrupe (Operativne grupe),
kojim je rukovodio SS-major Hans Helm. Oni su uhapãeni 3. i 5.
maja, i podvrgnuti sasluãavaçu. Meœutim, poãto nikakva çiho-
va antinemaåka aktivnost nije utvrœena, oni su posle istrage,
156
IAB, BdS Beograd.
157
Upotrebom naziva folksdojåeri, domañi Nemci su isticali da pripadaju ne-
maåkoj naciji, iako su bili jugoslovenski dræavÿani. Za razliku od çih, Nemci koji
su (privremeno) boravili u Jugoslaviji kao nemaåki dræavÿani nazivali su se rajhs-
dojåerima.

106
juna 1941, puãteni iz zatvora.158 Tom prilikom su se spasili
neosnovane optuæbe revnosnog folksdojåera, da bi potom pode-
lili sudbinu svojih sunarodnika, izloæenih kasnijim egzekutiv-
nim merama protiv çih.
Meœu prvim beogradskim Jevrejima osumçiåenim za delat-
nost protiv okupatora, bio je graœevinski inæeçer Geza Bra-
jder.159 Pre rata je dosta putovao po inostranstvu kao predstav-
nik jedne meœunarodne graœevinske firme. Veñ 25. maja 1941. pri-
javio ga je Gestapou Milutin Ãpartaÿ, navodeñi da vrbuje Jevre-
je i Srbe za neki ilegalni odred stacioniran na Bliskom istoku.
Ãpartaÿ je bio agent beogradske policije, koji je tajno radio za
Gestapo pod ãifrom “6807”.160 Gestapo mu je naloæio da prati ak-
tivnosti i veze Geze Brajdera radi otkrivaça ostalih çegovih
saradnika.161
Ãpartaÿ je tokom vremena stekao Brajderovo povereçe i
blagovremeno saznavao za çegove namere i pripreme za odlazak
iz Beograda pomoñu prethodno dobavÿene legitimacije na laæno
ime Milan Babiñ. Gestapo je sve vreme bio u toku zbivaça. Kada
se Brajder, 30. avgusta 1941, uputio u Zemun, unapred obaveãteni
gestapovci saåekali su ga na mostu i uhapsili. U sluæbenoj be-
leãci gestapovskog islednika kaæe se da je uhapãen “jer je Jevre-
jin i jer je poåinio razne prevare. On je, sem toga, osumçiåen da
radi za neprijateÿsku obaveãtajnu sluæbu, te je nameravao odav-
de pobeñi u neprijateÿsko inostranstvo”.162 Gestapo ga je uputio
u logor Baçicu 17. septembra 1941, a veñ narednog dana je stre-
ÿan.
Tokom nemaåke “kaznene ekspedicije” u jesen 1941. godine zar-
obÿen je veñi broj pripadnika partizanskih odreda, meœu kojima
su bili i Jevreji. To se dogodilo i doktoru Kurtu Leviju iz Beo-
grada, koji se borio u çihovim redovima u uæiåkom kraju, a
potom u osloboœenom Uæicu radio kao lekar u partizanskoj bol-
nici. U Uæicu je najpre ispitivan u lokalnoj policiji, a potom
158
IAB, BdS Beograd, liåni dosije Daviåo Jozef, D – 64.
159
Geza Brajder, roœen 1. aprila 1895. u Kikindi, æiveo u Beogradu od 1938,
Kursulina 26.
160
Milutin Ãpartaÿ, roœen 29. jula 1917. u Kruãevcu, u Beogradu je stanovao u
Radniåkoj 4. Zahvaÿujuñi çemu, Gestapo je uspeo da spreåi razaraçe beogradske radio-
stanice u Makiãu i uhapsi organizatora te akcije Aleksandra Rankoviña 27. jula 1941
(posle dva dana osloboœen iz Pritvoreniåkog odeÿeça bolnice u poznatoj akciji).
161
U Operativnoj komandi (EK) Beograd tom razradom je rukovodio gestapovski
podoficir Adolf Dajerler (Deyerler).
162
IAB, BdS Beograd, liåni dosije Brajdera Geze B – 227, u kome se nalaze laæna
legitimacija i dve Brajderove fotografije.

107
ga je, 10. decembra 1941, opãirno sasluãao izaslanik Ministar-
stva unutraãçih poslova iz Beograda Mirko Udovåiñ.163
Partizanski lekar je, posle toga, prebaåen iz Uæica u Beo-
grad, gde su daÿu istragu nad çim preuzeli specijalna policija i
Gestapo. Oni su planski koristili ovaj sluåaj u propagandne
svrhe. Smatrali su ga vrlo pogodnom prilikom da podstaknu ok-
upatorsku i kvislinãku propagandu protiv Jevreja i komunista,
poãto su u jednoj liånosti imali i Jevrejina i partizana. U çe-
govom liånom dosijeu nalazi se i specijalno oformÿeni zapis-
nik, podeãen za propagandno koriãñeçe, koji se potpuno ukla-
pao u ciÿeve propagande da uveri stanovniãtvo u nerazdvojno de-
lovaçe “judeizma i komunizma” u Srbiji.
Doktor Levi je tamnovao u zatvorima Gestapoa i specijalne
policije viãe meseci. Na kraju je Gestapo odluåio da i ovaj slu-
åaj okonåa po opãtem pravilu postupaça sa Jevrejima. U IV
kçizi zatoåenika logora Baçice zabeleæen je taåan datum: 17.
april 1942. godine. Tada ga je Gestapo sproveo u logor i istog da-
na preuzeo, odnosno odveo na put bez povratka.164
“Sluåaj” Kurta Levija ilustruje saradçu Gestapoa i specijal-
ne policije i koriãñeçe istraænih materijala u propagandne
svrhe.
U rad protiv Jevreja povremeno se ukÿuåivao i Abver, ost-
varujuñi saradçu sa Gestapoom. Nemaåka vojna obaveãtajna slu-
æba Abver (Abwehr) imala je rukovodeñi centar u Srbiji, koji se
zvao Abverãtele (Abwehrstelle, Ustanova odbrane) Beograd, odno-
sno skrañeno Ast Beograd.165 Taj centar je, pomoñu svoje mreæe
tajnih agenata, dolazio i do podataka o Jevrejima. U tim sluåaje-
vima se obrañao nadleænom Gestapou, saraœujuñi sa çim dok je
bilo potrebno, najåeãñe do faze okonåaça sluåaja, odnosno dok
Gestapo ne bi preduzeo egzekutivnu akciju. Za ilustraciju takve
saradçe moæe da posluæi sluåaj Mihajla Danona iz Beograda,
Strahiçiña Bana 5.
Rukovodilac Ast-a Beograd, potpukovnik Kohoutek, obaves-
tio je Gestapo (IV odeÿeçe Ajnzacgrupe), 9. oktobra 1941, da Mi-
hajlo Danon “namerava pribaviti jevrejske pasoãe na srpska
163
IAB, UGB SP, IV – 2/31.
164
IAB, UGB SP, kçige zatoåenika logora Baçice. Kurt Levi je zaveden pod reg.
br. 5447.
165
Centrala Abvera za okupiranu Srbiju obrazovana je i popuçena ÿudstvom to-
kom aprila 1941. godine. Çen obaveãtajni karakter prikriven je kamuflaænim nazi-
vom – Vermahtov ured za vezu (Wehrmachtsverbindungsstelle) ili pak Vojna poãta broj
20.579.

108
imena”. U prilogu je dostavio izveãtaj svog poverenika, tj. agen-
ta podmetnutog Danonu, koji mu se predstavio kao åovek spreman
da pomogne dobavÿaçu laænih pasoãa za Jevreje. Abverov agent
je predloæio da se çegov prodor nastavi dok se ne otkriju imena
Jevreja koji se spremaju da beæe iz Beograda pomoñu laænih pa-
soãa. Ta agenturna kombinacija trebalo je da dovede do opseæne
akcije hapãeça Danona i svih Jevreja iz çegove grupe.
Posle nekog vremena i nastavÿaça “igre”, gestapovski ope-
rativac je zakÿuåio da je agentov plan nerealan i presekao je
daÿu akciju, kako se vidi iz çegove sluæbene beleãke na kraju
dosijea (nema preciznijih podataka ãta je uåinio).
Tragaça za Jevrejima nastavÿena su i posle “konaånog re-
ãeça”, odnosno çihovog fiziåkog uniãteça 1941. i 1942. godi-
ne. Najåeãñe su potrage za odbeglim pojedincima inicirali taj-
ni saradnici (agenti, potkazivaåi) nemaåke obaveãtajne sluæ-
be, kao i pojedini, åesto anonimni, dostavÿaåi prijava. Izve-
ãtaji i dostave o Jevrejima stizale su najåeãñe Gestapou, neret-
ko SD-u, a poneke i Abveru.
Jedan od sluåajeva uåeãña Abvera u tragaçu za Jevrejima vidi
se iz prepiske Abvera i Gestapoa, pronaœene u gestapovskoj ar-
hivi, u predmetu B – 1273. Reå je o liånom dosijeu Ota Bihaÿija,
za koga se interesovala centrala Abvera u Beogradu septembra
1943. godine. Osnova za uåeãñe Abvera u aktivnostima protiv
Jevreja bio je podatak da je Oto Bihaÿi bio srpski rezervni ofi-
cir i da je kao poruånik zarobÿen u Aprilskom ratu i interni-
ran u oficirski zarobÿeniåki logor u Nemaåkoj. Pored toga,
Abver ga je oznaåio kao “ubeœenog komunistu”.
Gestapo je potvrdio da je i u Centralnoj prijavnici Beograda
zavedeno da je Oto Bihaÿi u ratnom zarobÿeniãtvu, a potom
naveo zanimÿive podatke o ãiroj porodici Bihaÿi i çihovom
izdavaåkom preduzeñu “Nolit”. Supruga Otova, Marija Bihaÿi,
nalazila se pod nadzorom beogradske policije od 1935. godine i
bila je suvlasnik “Nolita”. Ovaj je izdavaå pre rata, kaæe Gesta-
po, ãtampao kçige modernih sovjetskoruskih pisaca. Çihov je
sadræaj uglavnom orijentisan na zbivaça u Sovjetskoj Rusiji. Na
Antikomunistiåkoj izloæbi 1942. godine u Beogradu, koja je ima-
la zvaniåan karakter, kaæe se na kraju gestapovskog izveãtaja,
bilo je izloæeno veoma mnogo kçiga komunistiåkog sadræaja,
koje je preteæno izdavalo preduzeñe “Nolit”166.
166
IAB, BdS Beograd, liåni dosije B – 1273 : dopis Gestapoa Abveru od 23. ok-
tobra 1943.

109
 O potragama za odbeglim Jevrejima i posle çihove “totalne”
likvidacije govori sluåaj uæiåke porodice Gutman, koja se, po-
sle pada Uæica u nemaåke ruke krajem 1941. godine, povukla iz
tog kraja sa partizanima. Za çom su tragali: centrala SD-a i Ge-
stapoa (BdS) u Bogradu, çena ispostava u Uæicu i specijalna
agentska organizacija Svetozara Neñaka. Dokumenti o tome na-
laze se u gestapovskom liånom dosijeu na ime Vide Gutman (ime
pogreãno, treba Vita).167
Kako se vidi iz prvog dokumenta, inicijativa za potragu za
Vitom i çenom porodicom potekla je od SD-a, tj. III odeÿeça
BdS-a u Beogradu. Referent III A je, 14. maja 1942, saåinio slu-
æbenu zabeleãku u kojoj je naveo: da se Jevrejka i komunistkiça
Gutman Vita (u dosijeu se stalno ponavÿa pogreãno ime: Vida).
inaåe proglaãena mrtvom,168 u stvari nalazi u Novoj Varoãi sa
majkom i sestrom, gde se sluæe legitimacijama na laæna imena.
Beogradska centrala zatraæila je od ispostave u Uæicu da ne-
koga poãaÿe u Novu Varoã da utvrdi åiçeniåko staçe.
Naredni akt u dosijeu je izveãtaj ispostave (Aussenkomman-
do) Uæice, upuñen Beogradu 6. jula 1942. godine. U çemu se BdS
obaveãtava da su partizanka Vita, çena majka – lekar u parti-
zanskoj bolnici i çena sestra, boravile u Novoj Varoãi za
vreme partizanske vlasti i precizno se navodi kada: od 4. decem-
bra 1941. do 4. februara 1942. godine. Posle toga bile su u Åajni-
åu – do aprila 1942, kada se pronela vest da su Vitu streÿali
Italijani, ãto nije bilo taåno. U izveãtaju iz Uæica ne navode
se imena Vitine majke i sestre.
Treñi dokument je nastao gotovo godinu i po dana kasnije,
ãto pokazuje da se nije odustalo od daÿe potrage za porodicom.
Ovog puta se u tragaçe ukÿuåila specijalna agentska formacija
Gestapoa, sastavÿena od nekoliko desetina tajnih poverenika,
koju su çeni pripadnici pretenciozno nazivali “Srpskim Ge-
stapoom”.169 Çen tadaãçi ãef Svetozar Neñak podneo je, 6. de-
cembra 1943, opãiran izveãtaj Gestapou (antikomunistiåkom
167
IAB, BdS Beograd, dosije G – 301.
168
Novo vreme je objavilo 17. decembra 1941: “Za sada se taåno zna da su pobijeni
sledeñi komunistiåki voœi”, pa se meœu çima navodi i ime 18-godiãçe Jevrejke Vite
Gutman.
169
Reå je o specifiånoj organizaciji, koju je Gestapo nazivao “Specijalnim odre-
dom”, upotrebÿavanoj za obaveãtajne aktivnosti i antigerilske akcije na terenu.
Obrazovana je juna 1942, sa sediãtem u ulici Starine Novaka 34, a potom u Æoræa
Kle-mansoa 36 u Beogradu. Ãef organizacije, inaåe promenÿivog brojnog staça i sa-
stava, bio je najpre Strahiça Jaçiñ, a zatim, od aprila 1943, Svetozar Neñak. Delo-
vala je do 22. februara 1944.

110
referatu IV A 1) o jevrejskoj porodici Gutman. Po podacima or-
ganizacije, partizanke – majka i dve kñerke – nisu u to vreme bile
u Bosni (krajem 1943), nego na terenu Uæica. U partizanskim
bolnicama na podruåju Uæiåkog okruga, kaæe se u izveãtaju,
“nalazi se dr Ira Gutman, Jevrejka, supruga bivãeg jugoslo-
venskog oficira i lekara Gutmana, koji je 1941. odveden u ratno
zarobÿeniãtvo. Sa Irom je i çena mlaœa kñerka, koja sluæi kao
bolniåarka. Starija kñerka Gutman Vida nalazi se od 1941. kao
borac u partizanskom odredu, te je radi svog dræaça i junaãtva
unapreœena za partizanskog oficira.”
Neñak je, na kraju, upozorio da su Dnevne vesti objavile da je
cela porodica Gutman uhapãena i ubijena, ali to ne odgovara is-
tini, poãto su one, novembra 1943, viœene u selu Radojna kod No-
ve Varoãi.
Liåni dosije porodice Gutman, pored toga ãto ilustruje sa-
radçu pojedinih sektora Gestapoa i SD-a, pokazuje i veoma slab
rad organa koji su vodili potragu. To se najboÿe vidi kada se up-
orede podaci iz dosijea i åiçenice.

Porodica Gutman, jula 1939. S leva na desno: Olivera (12 godina), dr Frida (46),
dr Iro (51) i Vita (16)

111
 Kao ãto je veñ predoåeno, nosilac dosijea nije bila Vida,
nego Vita Gutman. Çen otac, åije se ime ne pomiçe, zvao se Iro, a
majka Frida (ne Ira). Ne odgovaraju istini toboæe precizni
datumi boravka porodice Gutman u Novoj Varoãi i Åajniåu.
Isto vaæi i za podatak da su se majka i kñerka u Novoj Varoãi
sluæile legitimacijama na laæno ime. Za to nije bilo ni po-
trebe, poãto su one kao partizanke boravile u osloboœenoj varo-
ãi. Neistinito je obaveãteçe Svetozara Neñaka da su se tri
partizanke Gutman krajem 1943. godine nalazile na podruåju
Uæiåkog okruga. Vita tada i nije bila æiva. Netaånost podata-
ka, zbrka sa imenima (muãko ime Iro pretvoreno u æensko: Ira)
i druge maçkavosti i nelogiånosti pokazuju da su agenturna mre-
æa i sluæba proveravaça zatajile.
Stvarna istorija porodice Gutman je drugaåija. Reå je o bra-
ånom paru poÿskih Jevreja lekara, koji su se 1919. doselili u
uæiåki kraj i 1922. godine postali jugoslovenski dræavÿani.
Sluæbovali su i æiveli u Åajetini i Uæicu, sa svojim kñerka-
ma.170 Kada je Iro posle Aprilskog rata 1941. odveden u zarobÿ-
eniåki logor u Nemaåkoj, Frida je ostala 48-godiãça samohrana
majka sa kñerkama od 18 i 13 i po godina. Sve tri su stupile u re-
dove boraca protiv okupatora i faãizma, iako Olivera joã nije
bila napunila 14 godina. Ratna epopeja se zavrãila pogubno za
porodicu Gutman: Vita je poginula kod Kalinovika juna 1943, a
Frida 24. septembra 1944. u selu Pribiniñ izmeœu Tesliña i
Kotor Varoãa;171 Iro je, po puãtaçu iz zarobÿeniåkog logora,
krenuo za Jugoslaviju, ali je umro na putu aprila 1945. godine. Rat
je preæivela samo najmlaœi ålan porodice – Olivera, kao 18-
godiãçi poruånik Narodnooslobodilaåke vojske.172

170
Iro Gutman je roœen 4. maja 1888, a Frida (Fradel) 24. februara 1893, oboje u
Podhajcu kod Lavova. Starija kñer Vita rodila se 2. februara 1923, a Olivera 21.
septembra 1927.
171
O ratnom putu i stradaçu porodice Gutman opãirno u ålanku Miodraga Æike
Avramoviña Æivotni put lekarske porodice Gutman, objavÿenom u “Uæiåkom zbor-
niku” 8/1979. Vidi i Jaãa Romano, Jevreji zdravstveni radnici Jugoslavije 1941–1945.
Ærtve faãistiåkog terora i uåesnici u narodnooslobodilaåkom ratu, kao i:
Jevreji Jugoslavije 1941–1945, Ærtve genocida i uåesnici NOR-a, Beograd 1980.
172
Zbivaça sa ovom porodicom su neãto opãirnije prikazana, kao primer koji
ilustruje potragu za Jevrejima borcima narodnooslobodilaåkih jedinica.

112
 Saradça

U “reãavaçu jevrejskog pitaça” u Srbiji Gestapo je sara-

œivao sa drugim ustanovama i organizacijama okupacione sile,
kao i domañeg upravno-policijskog aparata i tabora kolabora-
cije.
U saradçi sa drugim nemaåkim subjektima nije bilo nikakvih
problema. Odgovorni åinioci okupatora utrkivali su se u anga-
æovaçu da se realizuje zahtev Hitlera i nacistiåkog voœstva o
“konaånom reãeçu jevrejskog pitaça”. Reå je, najpre, o sluæbama
srodnim Gestapou, odnosno o drugim nemaåkim obaveãtajno-bez-
bednosnim organizacijama. Gestapo je u zajedniåkoj organizaciji
policije bezbednosti (Sipo) i sluæbe bezbednosti (SD), ãto
znaåi u Operativnoj grupi 1941. i BdS-u tokom daÿe okupacije,
razvijao uhodanu internu saradçu sa partijskom obaveãtajnom
sluæbom SD, koja je protiv Jevreja delovala sa nacistiåkog idej-
no-politiåkog stanoviãta. U çenoj mreæi tajnih agenata preov-
laœivao je uticaj pristalica Dimitrija Ÿotiña, ideoloãki naj-
bliæe grupacije nemaåkom nacizmu, tako da je u tom pogledu vla-
dao sklad opredeÿeça obaveãtajaca SD-a i çihove agenture.
Poãto SD nije imao egzekutivnu funkciju, sve podatke po kojima
je trebalo preduzimati mere (hapãeça i sl.) dostavÿao je Ge-
stapou.
Razgranatu agenturnu mreæu imala je vojna obaveãtajna i
kontraobaveãtajna sluæba Abver. Preko çe je dolazilo do raz-
nih podataka o Jevrejima – u raznim fazama “reãavaça jevrejskog
pitaça”, pa i u potrazi za sakrivenim Jevrejima. Abver je te po-
datke dostavÿao Gestapou, kao sluæbi nadleænoj za sprovoœeçe
mera protiv Jevreja. Kako se vidi iz raspoloæivih dokumenata
(Abverovih dopisa Operativnoj grupi, odnosno BdS-u), i Abver
je u znatnoj meri bio pod uticajem ÿotiñevaca iz svoje agenturne
mreæe i iz kruga liånosti sa kojima je odræavao “druãtvene”
kontakte.
I podaci drugih nemaåkih obaveãtajnih organizacija, kao i
policijskog aparata, slivali su se na nadleæno mesto – u Gesta-
po.
Nije bilo teãkoña ni u saradçi sa drugim nemaåkim subjek-
tima. Vojni zapovednik Srbije svakodnevno je obaveãtavan o
svim znaåajnim zbivaçima, pa i o Jevrejima, preko gestapovskog
oficira za vezu Frica Gintera Milera. Sa ãefom Upravnog
ãtaba dr Turnerom i çegovim zamenikom dr Kiselom redovno je
113
odræavana veza i vrãene su konsultacije, a uredno se saraœivalo
i sa komandantom Beograda, pukovnikom fon Kajzenbergom,
odnosno çegovim naslednikom general-majorom Lonåarom.173
Na civilnom sektoru se razvijala uzorna saradça sa nem-
aåkim poslanikom u Beogradu Feliksom Benclerom, kao i sa spe-
cijalnim predstavnikom nemaåkog Ministarstva inostranih
poslova Francom Rademaherom. Sa specijalnim opunomoñeni-
kom za privredu, Francom Nojhauzenom, sauåesnikom u zapleçi-
vaçu jevrejske imovine, redovna saradça je uspostavÿena veñ na
poåetku okupacije. S obzirom na poznata Turnerova, Benclerova
i Nojhauzenova zalagaça za radikalan obraåun sa Jevrejima, u
åemu su se meœusobno takmiåili, Gestapo nije morao da brine za
çihov doprinos saradçi.
Intenzivna je bila saradça sa vojskom, kako sa çenim opera-
tivnim delom, tako i sa Ãtabom i aparatom okupacione vojne up-
rave. Najveñi obim te saradçe bio je 1941. godine. Tada su opera-
tivne jedinice Vermahta streÿale taoce u znak odmazde za pre-
trpÿene gubitke (po kÿuåu: 100 za poginulog, a 50 za raçenog
Nemca), a Gestapo je izruåivao (gestapovci su govorili: life-
rovao) taoce iz zatvora i logora. To je za gestapovske stareãine
bila izvanredna prilika da se oslobode viãe hiÿada Jevreja,174 a
da pri tome ne budu oni egzekutori, nego vojska.
Vodeñi ÿudi Upravnog ãtaba zapovednika Srbije, Turner i
Kisel, bili su aktivni uåesnici obraåuna sa Jevrejima. Oni su
obezbedili uåeãñe i saradçu celog aparata okupacione vojne
uprave u Srbiji, ukÿuåujuñi komandanture u unutraãçosti, tako
da su ostvarili blisku povezanost sa Gestapoom. Poznati su do-
kumenti o radikalnom kursu u “reãavaçu” jevrejskog pitaça, za
koji se zalagao prvi åovek okupacione vojne uprave, a on nije ni-
malo zaostajao za gestapovskim. U tom pogledu je osnovna orijen-
tacija obe strane bila potpuno usklaœena. Utoliko je zanimÿi-
viji sluåaj kada se ãef Operativne grupe dr Fuks i dr Turner
nisu sloæili u prvi mah, ali je ubrzo pronaœeno zadovoÿavajuñe
reãeçe.
Dogaœalo se to tokom septembra 1941, poãto je Fuks primio
nareœeçe o getoizaciji Jevreja. Da je nalog glasio: getoizacija
173
Ernst-Moritz Kaysenberg, pukovnik, komandant Oblasne komandanture (Feldkom-
mandantur) 599 i komandant grada Beograda. Hans Adalbert Lontschar vrãio je tu duænost
posle çega od 9. februara 1942. do 10. decembra 1943.
174
Samo u jednoj odmazdi, oktobra 1941, nareœeno je streÿaçe 2.200 Jevreja iz lo-
gora Topovske ãupe i dr. Streÿaça su vrãile vojne jedinice koje su pretrpele gu-
bitke (pod komandom poruånika Waltera Lippea, Hansa - Dietera Waltera i dr.).

114
Jevreja, slaæu se najodgovorniji nemaåki rukovodioci. Vilhelm
Fuks je pred islednikom izjavio da je dobio nareœeçe iz Berlina
“da se Jevreji imaju getizirati”.175 Çegov rukovodilac IV odeÿe-
ça, ãef Gestapoa Hans Helm, rekao je na sasluãaçu: “Za getiz-
iraçe Jevreja doãlo je nareœeçe iz Berlina Operativnoj grupi,
s tim da ona to sprovede u dogovoru sa Vojnom upravom”.176 Tur-
nerov zamenik, dr Kisel, izjavio je pred vojnim islednikom da je,
po povratku sa godiãçeg odmora u Nemaåkoj, oktobra 1941, sa-
znao ãta se dogaœalo u Beogradu. Fuks je saopãtio Turneru “na-
reœeçe iz Berlina za stvaraçe geta”. Turner je smatrao da nije
uputno da se u prestonici Srbije obrazuje poseban kvart za Je-
vreje.177 Imao je svakako u vidu razne teãkoñe i neprijatnosti
koje bi nastale i kompromitovale okupacione vlasti. Onda je
Fuks naãao maçe komplikovano reãeçe: obrazovaçe posebnog
logora za Jevreje, za koji je kasnije odabrana lokacija na starom
Sajmiãtu u Zemunu. Turner se sloæio da je to jednostavnije i
efikasnije reãeçe. To je bila predistorija osnivaça Judenlagera
Semlin.
Kvislinãka uprava u Srbiji, pre svega policija, bila je sa-
radnik i pomagaå okupacionih vlasti u sprovoœeçu mera protiv
Jevreja, propisanih naredbom vojnog zapovednika od 30. maja 1941.
i odreœenih nalozima pojedinih organa okupacione uprave i
policije. Reå je o uobiåajenim merama, koje su nemaåki okupato-
ri i u drugim zemÿama dodeÿivali domañim kolaboracionis-
tiåkim vlastima, kao ãto su poslovi prijavÿivaça, registro-
vaça, privoœeça, kontrole pridræavaça diskriminatorskih i
represivnih mera protiv Jevreja itd.
Gestapo se najviãe oslaçao na pomoñ specijalne policije
Uprave grada Beograda, koja je u celini, a i preko posebne orga-
nizacione jedinice – Odseka za Jevreje i Cigane (VII odsek), oba-
vÿala niz poslova policijske prirode i ostvarivala svako-
dnevnu saradçu sa Gestapoom. Mesto i uloga specijalne policije
u progonu Jevreja, çeno uåeãñe i rad, podrobno su istraæeni i
obraœeni. Ovde treba dati samo opãti osvrt i poreœeçe sa me-
stom i ulogom policijskog aparata u drugim krajevima raspar-
åane Jugoslavije u vreme nemaåke okupacije.
175
Zapisnik o nastavku sasluãaça dr Vilhelma Fuksa od 4. septembra 1946. u Voj-
nom tuæilaãtvu JA. AJ, DK - 110.
176
Zapisnik o sasluãaçu Hansa Helma od 18. septembra 1946. u Vojnom tuæila-
ãtvu JA.
177
Zapisnik o sasluãaçu dr Georga Kisela 25. oktobra 1946. u Vojnom tuæilaãtvu
JA.

115
 U obraåunavaçu sa Jevrejima, okupator je policijskom apa-
ratu u Srbiji dodelio pomoñnu ulogu domañe policije, kako je
praktikovao i u drugim okupiranim zemÿama. Meœutim, odluåi-
vaçe o sudbini Jevreja zadræali su Vermaht (streÿaçe u okviru
represalija) i Gestapo (nadleæan za “reãavaçe” jevrejskog pi-
taça). Oni su sproveli likvidaciju Jevreja u Srbiji, ne dozvo-
ÿavajui da se bilo ko drugi meãa u to, pa ni domañi policijski
aparat.
Potpuno je drugaåija situacija bila u tzv. Nezavisnoj Dræavi
Hrvatskoj, koju su Nemci zvaniåno tretirali kao prijateÿsku,
nezavisnu zemÿu. Tamo je ustaãka vlast, tj. domaña policija, sama
odluåivala o æivotu i smrti Jevreja i sama vrãila fiziåku
likvidaciju jevrejskog æivÿa. Do koje mere je u tome bila efika-
sna, pokazuje broj od 26.000 umorenih Æidova – prema navodima
ålana zagrebaåke jevrejske opãtine Slavka Goldãtajna, naspram
5000 do 6000 Æidova koje su pobili Nemci.178
U okviru ustaãkog zloåina poåiçenog nad Jevrejima, poseb-
no je potresno ubijaçe jevrejske dece u logoru Jasenovac. Ustaãe
s u u tom logoru usmrtile 1.911. jevrejske dece. Svoj toj deci znaju
se imena. To daje posebnu teæinu opãtem uniãteçu jevrejskog
æivÿa u Nezavisnoj Dræavi Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog
rata.179
Iz tabora kolaboracije najveñu podrãku Gestapou pruæali
su pokreti Dimitrija Ÿotiña “Zbor” i çegova oruæana for-
macija Srpski dobrovoÿaåki odredi, kasnije prerasli u Srpski
dobrovoÿaåki korpus. Kao domaña politiåka grupacija koja je
ideoloãki bila najbliæa nemaåkom nacistiåkom pokretu, ÿoti-
ñevci su smatrani najpouzdanijim saveznikom i saradnikom u ok-
upiranoj Srbiji. O velikom broju ÿotiñevaca u agenturnoj mre-
æi SD-a, Gestapoa i Abvera, i o uticaju koji su ti agenti vrãili
na nemaåke obaveãtajne organizacije veñ je bilo reåi.
U pogledu institucionalne saradçe posebno treba istañi
kontinuiranu povezanost ÿotiñevskih i nemaåkih obaveãtajnih
organizacija i nadleãtava. Reå je o obaveãtajnoj sluæbi Ÿoti-
ñevog “Zbora” i çenom rukovodeñem centru – Odseku “S”, kao i o
obaveãtajnoj sluæbi Ÿotiñeve vojne formacije Srpski dobro-
voÿaåki odredi. U okviru opãte saradçe, ÿotiñevci su redovno
178
Vjesnik u srijedu, 13. januar 1994, Zagreb.
179
U logoru Jasenovac, pod upravom ustaãa, umoreno je 11.888 srpske i 5.469 rom-
ske dece (pored 1.911 jevrejske). Utvrœeno je kako su izvrãeni ti zloåini, znaju se ime-
na sve pobijene dece, Dragoje Lukiñ, Bili u samo deca, Jasenovac grobnica 19.432 de-
vojåice i deåaka, Grafomark, Beograd 2002.

116
 I devojåice su bile obeleæene jevrejskim
znameçem – Davidovom zvezdom i slovom
Æ (Æidov)

dostavÿali i obaveãtajne informacije o Jevrejima i kao “ide-

oloãki jednomiãÿenici” nastojali da pruæe pomoñ i doprinesu
efikasnijem progonu jevrejskog æivÿa u Srbiji. Çihovo uåeãñe
u antijevrejskoj propagandi takoœe je bilo vrlo veliko.
Gestapo je, pored primene dobro poznate grube sile, umeo da
organizuje neke vidove “saradçe” sa Jevrejima. Bilo je to, u stva-
ri, perfidno zavaravaçe Jevreja raznim obeñaçima o toboæçem
pripremaçu boÿih uslova æivota za çih, ukoliko çihova pred-
stavniãtva i samouprave u logorima budu izvrãavale nametnute
mere i obaveze. Svrha takvog delovaça Gestapoa bila je da spreåi
eventualne otpore i izbegne teãkoñe u planiranoj likvidaciji
jevrejskog stanovniãtva u Srbiji. Osim toga, pragmatiåni Gesta-
po se, uprkos nacistiåkoj rasnoj teoriji, nije libio da i meœu
Jevrejima vrbuje svoje agente.

117
118
 II DEO
UDEO VERMAHTA
U UNIÃTAVAÇU JEVREJA
OKUPIRANA SRBIJA 1941

119
120
 Novija istraæivaça i koriãñeçe nekada nedostupne
obaveãtajne i policijske arhivske i druge graœe omoguñili su
kompletnije sagledavaçe progona i likvidacije Jevreja u okupi-
ranoj Srbiji. Rasvetÿene su odluåujuña uloga Gestapoa i pomoñ-
na uloga specijalne policije i obraœeni çihova organizacija i
delovaçe, ukÿuåujuñi i prikaz karakteristiånih primera iz
prakse.
U drugim okupiranim zemÿama uniãtavaçe Jevreja organi-
zovao je i izvrãio nemaåki policijski aparat (uz odgovarajuñu
pomoñ drugih okupacionih faktora i domañe, kvislinãke po-
licije). U tome nije uåestvovala nemaåka vojska. U okupiranoj
Srbiji (kao i SSSR-u), pak, znatan deo streÿaça Jevreja izvr-
ãile su nemaåke vojne jedinice tokom 1941. godine. Hiÿade
Jevreja bile su ærtve smrtonosnih kurãuma ispaÿenih iz oru-
æja vojnika Hitlerovog Vermahta. Ta specifiånost u Srbiji u
prvoj godini okupacije iziskivala je posebno istraæivaçe i ob-
radu, otkrivaçe dokumenata i verodostojnih podataka, utvr-
œivaçe istine o nemaåkoj vojsci kao egzekutoru “srpskih”
Jevreja.
To je tema koja se uklapa u ãire okvire razmatraça odgovor-
nosti Vermahta za zloåine poåiçene u Drugom svetskom ratu, o
åemu se raspravÿalo i na Nirnberãkom procesu 1945. i 1946. go-
dine. Otada, do danaãçih dana iznoãena su razliåita miãÿe-
ça i ocene o razmerama uåeãña i stepenu odgovornosti Vermah-
ta. Çegova uloga neposrednog izvrãioca streÿaça hiÿada
Jevreja tokom prve godine okupacije u Srbiji, o åemu govore pro-
naœeni nemaåki i drugi dokumenti, sigurno ñe doprineti ko-
mpleksnijem sagledavaçu i utvrœivaçu istine o zloåinaåkim
aktivnostima Hitlerovih oruæanih snaga.
121
 Obradom ove teme i osvetÿavaçem specifiåne uloge nem-
aåke vojske u neposrednom uniãtavaçu Jevreja upotpuçavaju se
podaci i kompletira se analiza o progonu i likvidaciji
“srpskih” Jevreja.
Celovita studija o udelu Vermahta u holokaustu Jevreja u
Srbiji sastoji se od prikaza delovaça pojedinih vojnih subjeka-
ta, koji su, svaki na svoj naåin, doprineli stradaçu Jevreja. Reå
je o vojnim zapovednicima Srbije, okupacionoj vojnoj upravi,
vojnim jedinicama koje su vrãile streÿaça, kao i o drugim sub-
jektima koji su saåiçavali nemaåki vojni kompleks u Srbiji.
Ne tako davno nemaåki list Die Zeit pisao je o savremenoj
dilemi Nemaca u pogledu uloge nemaåke vojske u Drugom svetskom
ratu u ålanku pod karakteristiånim naslovom Vermaht – pa-
trioti u sluæbi Domovine ili zloåinci? Dokumentovani pri-
kaz o udelu Vermahta u likvidaciji Jevreja u okupiranoj Srbiji
trebalo bi da doprinese razreãavaçu dileme u nemaåkoj javnos-
ti o kojoj govori Die Zeit.

122
 UÅEÃÑE VERMAHTA U HOLOKAUSTU

Nirnberãka presuda o uniãtavaçu Jevreja

Na suœeçu glavnim ratnim zloåincima u Nirnbergu utvrœi-

vana je i odgovornost Vermahta za ratne zloåine poåiçene tokom
Drugog svetskog rata. Meœunarodni vojni sud je zasedao od 20. no-
vembra 1945. do 1. oktobra 1946, kada je izrekao presudu istorij-
skog znaåaja, nazvanu Nirnberãka presuda. Çome je utvrœena in-
dividualna odgovornost 22 optuæena ratna zloåinca i doneta
odluka koje se organizacije Hitlerovog Treñeg rajha progla-
ãavaju zloåinaåkim.1
Meœu zloåinima za koje su bili odgovorni, znaåajno mesto
zauzima holokaust, odnosno masovno i sistematsko istrebÿi-
vaçe Jevreja. U tome su, pored neposredno nadleænih, policij-
skih organizacija i pojedinaca iz çihovih redova, uåestvovale i
politiåke, vojne i ostale ustanove, komande i organizacije. Tako
su u Nirnbergu, pored krivica visokih policijskih stareãina
(Himlera, Hajdriha, Kalterbrunera), utvrœene i odgovornosti
drugih rukovodeñih liånosti nacistiåkog reæima (Geringa,
Ribentropa itd.), visokih vojnih stareãina Generalãtaba i
Vrhovne komande nemaåke oruæane sile (Wehrmacht) na åelu sa
Kajtelom, kao i sekretara nacistiåke partije (Hesa i Bormana).2
U Nirnberãkoj presudi se kaæe da je Hitlerov doglavnik
Herman Gering progonio Jevreje ne samo u Nemaåkoj, gde je Jevre-
jima “odrezao” kaznu od milijardu maraka, nego i na osvojenim
teritorijama Evrope. On je prvenstveno nastojao da prigrabi
imovinu Jevreja i iskÿuåi ih iz privrednog æivota Evrope.
1
Wechrmacht – oruæana sila Treñeg rajha. Nirnberãka presuda, Arhiv za pravne i
druãtvene nauke, Biblioteka meœunarodnog prava, Beograd 1948.
2
Heinrich Himmler, voœa SS-a, policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti, mi-
nistar unutraãçih poslova; Reinhard Heydrich, ãef Glavnog ureda bezbednosti Rajha
(RSHA); Ernst Kaltenbrunner, ãef RSHA posle Hajdriha; Hermann Göring, marãal Rajha,
komandant vazduhoplovstva, rukovodilac Åetvorogodiãçeg privrednog plana; Joa-
chim von Ribbentrop, ministar inostranih poslova Rajha; Wilhelm Keitel, feldmarãal,
naåelnik Vrhovne komande Vermahta; Rudolf Hess i Martin Bormann (u odsustvu), “ãe-
fovi kancelarije” NSDAP.

123
 Vojskovoœe – ratni zloåinci: voœa
Nemaåkog Rajha i vrhovni komandant
oruæanih snaga Hitler, naåelnik
Vrhovne komande Vermahta Kajtel
(Keitel) i ãef Rukovodnog ãtaba
(Generalãtaba) Jodl, odgovorni za
zlodela nemaåke vojske u Drugom
svetskom ratu

Kada su napadnute zemÿe pokorene, on je antijevrejske zakone

Hitlerove Nemaåke proãirio i na çih. O tome govori viãe an-
tijevrejskih dekreta sa çegovim potpisom. U presudi se navodi:
“Mada je istrebÿeçe Jevreja bilo u Himlerovim rukama,
Gering je bio daleko od toga da bude nezainteresovan ili ne-
aktivan... Dekretom od 31. jula 1941. naredio je Himleru i
Hajdrihu da ‘potpuno dovrãe reãeçe jevrejskog problema u
nemaåkoj uticajnoj sferi u Evropi’... Bio je åesto, gotovo
uvek, glavna pokretaåka snaga, odmah iza svoga voœe. On je bio
rukovodilac programa prinudnog rada i nasilnih mera pro-
tiv Jevreja i drugih rasa u Nemaåkoj i van çe... Çegova kriv-
ica je jedinstvena u svojoj ogromnosti.”3
U Srbiji je Geringove direktive o sistematskoj pÿaåki Je-
vreja sprovodio generalni opunomoñenik za privredu Franc
Nojhauzen.4
U okviru ratnih zloåina i zloåina protiv åoveånosti koje je
poåinio Joakim fon Ribentrop, ministar inostranih poslova, u
presudi se kaæe da je on uåestvovao u svim nacistiåkim agresija-
ma, a potom i u upravÿaçu teritorijama nad kojima je Nemaåka
stekla kontrolu nezakonitom invazijom. Pri tome se angaæovao
u sprovoœeçu zloåinaåke politike, naroåito politike istre-
3
Nirnberãka presuda, 156–157.
4
Osuœen oktobra 1947. u Beogradu na vremensku kaznu.

124
bÿivaça Jevreja. U presudi se naglaãava: “Fon Ribentrop je
igrao vaænu ulogu u Hitlerovom ‘konaånom reãeçu’ jevrejskog
pitaça”.5

Gering (Hermann Göering) je bio drugi åovek Hitlerove Nemaåke, marãal i komandant
ratnog vazduhoplovstva, a Ribentrop (Joackim von Ribbentrop)
ministar inostranih poslova

Ribentropovu politiku i konkretne naloge protiv Jevreja

sprovodio je u Srbiji Feliks Bencler, nemaåki poslanik u Beo-
gradu.
U Nirnbergu je, u okviru utvrœivaça krivice glavnih ratnih
zloåinaca, oceçivana i çihova odgovornost za masovne zloåine
protiv Jevreja. O krivicama visokih rukovodilaca SS-a i po-
licije veñ je bilo reåi,6 a o zloåinima komandanata i pripadni-
ka Vermahta biñe govora u narednim poglavÿima.
Uporedo sa utvrœivaçem pojedinaåne odgovornosti glavnih
ratnih zloåinaca, Meœunarodni vojni sud je, na zahtev tuæi-
laãtva, razmatrao i odgovornost odreœenih grupa i organizaci-
ja Treñeg rajha. U pitaçu su bili: voœstvo nacistiåke partije
(NSDAP), Gestapo (Tajna dræavna policija), SD (Sluæba bez-
bednosti), SS (zaãtitni odredi), SA (juriãni odredi), Vlada
5
U presudi se navode i sledeñe åiçenice: da je 1942. godine naredio diplo-
matskim predstavnicima u satelitskim dræavama da poæure s deportacijom Jevreja na
istok, kao i da je od francuske vlade u Viãiju zatraæio da preda 50.000 Jevreja radi
deportacije na istok; da je naredne godine protestvovao kod Musolinija zbog sporosti
u deportovaçu Jevreja iz italijanske okupacione zone Francuske, a od Hortija za-
htevao da Jevreji u Maœarskoj “moraju biti istrebÿeni ili odvedeni u koncentra-
cione logore”.
6
Prvi deo “Na udaru Gestapoa”.

125
Ribentropovi i Geringovi opunomoñenici u okupiranoj Srbiji: Hitlerovu politiku
rasnog progona i “eliminisaça” Jevreja sprovodio je u Srbiji opunomoñenik Mini-
starstva inostranih poslova u Beogradu Feliks Bencler (Felix Benzler) snimak iz
Novog vremena, maja 1941), a organizator pÿaåke jevrejske imovine bio je generalni
opunomoñenik za privredu Franc Nojhauzen (Franz Neuhausen)

Rajha (Reihskabinet), generalãtab (WFSt) i Vrhovna komanda oru-

æanih snaga (OKW).7
Nirnberãki sud je ocenio krivicu navedenih organizacija i
grupa i stepen çihove odgovornosti za poåiçene ratne zloåine i
zloåine protiv åoveånosti, a u tom opãtem okviru i za progon i
uniãtavaçe Jevreja. Od svih tih zloåinaåkih organizacija, ovde
ñe biti reåi samo o uåeãñu i odgovornosti voœstva nemaåke oru-
æane sile – Vermahta (ãto je tema ove monografije).
Razmatrajuñi to pitaçe, Meœunarodni vojni sud u Nirnbergu
je zakÿuåio da Generalãtab i Vrhovnu komandu ne proglasi u
celini zloåinaåkom organizacijom,8 veñ je svrsishodnije da se
pristupi idividualnim suœeçima vojnim licima koja su vrãila
zloåine. Inaåe, Sud je nedvosmisleno naglasio çihovu odgovor-

NSDAP – Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei – Nemaåka nacionalsocija-

7

listiåka radniåka partija; Gestapo – Geheime Staatspolizei; SD – Sicherheitsdienst –

Sluæba bezbednosti nacistiåke partije odnosno voœe SS-a; SS – Schutzstaffeln –
zaãtitni odredi NSDAP; SD – Strumbteilungen – juriãni odredi NSDAP; WFSt –
Wehrmachtsführungsstab – Rukovodni ãtab (Generalãtab); OKW – Oberkommando der
Wehrmacht – Vrhovna komanda oruæane sile
8
Sovjetski sudija se nije saglasio sa time i u zapisnik je unet çegov izdvojeni
stav da Vlada Rajha, generalãtab i Vrhovna komanda treba da budu proglaãeni zloåi-
naåkim organizacijama.

126
nost za tragiåne posledice teãkih zloåina koje je tokom rata iz-
vrãio Vermaht:
“Oni su u velikoj meri odgovorni za nesreñe i patçe koje
su zadesile milione ÿudi, æena i dece. Oni su diskreditova-
li ugled åasnog vojnog poziva... Mnogi od tih ÿudi izvrgli su
pravom ruglu vojniåku zakletvu na posluãnost vojnim nared-
bama...Istina je da su aktivno uåestvovali u svim ovim
zloåinima, ili su sedeli samo mirno i odobravali ih, prisus-
tvujuñi vrãeçu zloåina u razmerama veñim i straãnijim ne-
go ãto je svet ikad imao nesreñu da zna. To se mora istañi.
Tamo gde åiçenice to dopuãtaju, ovi ÿudi treba da budu iz-
vedeni pred sud, tako da oni meœu çima, koji si krivi za ove
zloåine, ne izbegnu kaznu”.9
U posebnom poglavÿu Nirnberãke presude, koje nosi naslov
“Goçeçe Jevreja”, kaæe se da je to goçeçe dokazano pred Sudom u
svim pojedinostima i da ono predstavÿa “poduhvat dosledne i
sistematske natåoveånosti najveñih razmera”. Citira se, zatim,
izjava SS-generala Bah-Zelevskog (Bach–Zelewski) da se “godina-
ma, decenijama pripovedalo uåeçe da je slovenska rasa niæa rasa
i da Jevreji nisu åak ni ÿudi”. Hans Frank, optuæen za masovno
istrebÿeçe Jevreja, izjavio je 1941. godine: “Mi moramo uniãti-
ti Jevreje gde god ih naœemo i gde god je to moguñe, da bismo odr-
æali strukturu i åvrstinu Rajha”. Po zavrãetku rata, prite-
ãçen dokazima o razmerama zloåina protiv Jevreja, izgovorio je
pred Sudom u Nirnbergu: “Hiÿadu godina ñe proñi, a ova krivica
Nemaåke joã neñe biti izbrisana”. U presudi se navodi i taåka 4
programa nacistiåke partije, u kojoj je formulisana çena anti-
jevrejska politika: “Ni jedan Jevrejin ne moæe biti pripadnik
rase”. Julius Ãtrajher (Streicher), poåasni general SA, 25 godina
je govorio, pisao i pripovedao mræçu protiv Jevreja i zbog toga
je nazvan “neprijateÿem Jevreja broj jedan”. On je, 25. decembra
1941, objavio: “Ako opasnost da se izvrãi Boæje prokletstvo ko-
je leæi u jevrejskoj krvi ima najzad da se dovrãi, onda postoji
samo jedan jedini put – istrebÿeçe iz korena tog naroda åiji je
otac œavo”.10
“Nacistiåko goçeçe Jevreja u Nemaåkoj pre rata, ma koliko
surovo i strogo bilo, ne moæe se porediti sa politikom voœenom
9
Nirnberãka presuda, 149–152.
10
Isto, 116–117. Ãtrajher je joã izjavio: “Ko ñe tako postupati kao ãto postupa
jedan Jevrejin, mangup je, zloåinac je. A onaj koji ga brani ili oponaãa, zasluæuje
istu sudbinu – uniãteçe i smrt”. Nirnberãki proces (daÿe: NP), kç. I, 342.

127
za vreme rata u okupiranim oblastima”, konstatovao je sud u
Nirnbergu. “U leto 1941. godine napravÿeni su planovi za ‘kona-
åno reãeçe’ jevrejskog pitaça u Evropi. Ovo ‘konaåno reãeçe’
znaåilo je istrebÿeçe Jevreja... U isto vreme bilo je stvoreno
posebno odeÿeçe u Gestapou pod upravom Adolfa Ajhmana (Eich-
mann), ãefa sekcije B4 Gestapoa, sa zadatkom sprovoœeça te
politike.”
Poglavÿe se zavrãava ocenom:
“Adolf Ajhman, kome je Hitler poverio izvrãeçe ovog
programa, ceni da je ova politika ubijaça imala za rezultat
ubistvo 6 miliona Jevreja, od kojih je 4 miliona ubijeno u
logorima za uniãtavaçe”.
Poznato je kako su likvidirani Jevreji u okupiranim zemÿa-
ma. Februara 1942. SS-general Hajdrih podneo je izveãtaj o iz-
vrãenom programu uniãtavaça Jevreja u Estoniji. U glavnom
gradu Rigi, od 29.500 Jevreja ostalo je u æivotu samo 2.500, dok ih
je u okupiranim baltiåkim zemÿama za tri meseca pobijeno viãe
od 135 hiÿada.11
Kao ãto je kasnije utvrœeno, u Srbiji je do maja 1942. zavrãe-
na likvidacija Jevreja. Posle streÿaça muãkaraca, uguãene su
gasom i posledçe grupe logorisanih æena i dece. U Estoniji,
odnosno Rigi, kada je pisan pomenuti izveãtaj, joã je bilo osta-
lo 2.500 æivih Jevreja. U Srbiji je pobijeno celokupno pohapãe-
no i u logore zatoåeno jevrejsko stanovniãtvo. Nemaåki izve-
ãtaji iz Beograda su to i zvaniåno potvrœivali: jevrejsko pita-
çe viãe nije aktuelno, poãto nema Jevreja; Srbija je jedina
zemÿa u kojoj je (do tada) do kraja reãen jevrejski problem.
Na Nirnberãkom procesu se posebno raspravÿalo o goçeçu
Jevreja u Jugoslaviji. Dræavna komisija za utvrœivaçe zloåina
okupatora i çihovih pomagaåa blagovremeno je, preko jugoslo-
venske vlade, podnela tom sudu optuæni i dokazni materijal,
koji se sastojao od osnovnog i dopunskog izveãtaja, dokumentar-
nog filma i niza dokumenata (160, od kojih je na suœeçu koriã-
ñeno 63). Tuæilaãtvo je glavni deo tog materijala prikazalo
sudu februara i marta 1946, a pojedini delovi i dokumenti na-
voœeni su tokom celog procesa.
Zloåini protiv Jevreja izneti su u odeÿku 10 pod naslovom
“Progoni iz rasnih i verskih razloga”, u kome se saæeto govori o
goçeçu i fiziåkoj likvidaciji Jevreja i Cigana i predoåavaju
11
NP, poglavÿe “Goçeçe Jevreja”, 118–119.

128
osnovna obeleæja i razmere zloåina.12 Dræavna komisija je ima-
la malo vremena za pripremaçe izveãtaja i dokumenata, s obzi-
rom na to da je proces poåeo svega nekoliko meseci po zavrãetku
rata, novembra 1945. godine. Iz tog razloga izveãtaj nije mogao
biti potpuniji, poãto se tek naknadno doãlo do veñeg dela doku-
menata i utvrœivaça novih åiçenica.13

Razliåito oceçivaçe odgovornosti

na suœeçima

Kako se sprovodila poruka Meœunarodnog vojnog suda u Nirn-

bergu o individualnim pozivaçima na sudsku odgovornost stare-
ãina i vojnih lica Vermahta koja su poåinila ratne zloåine?
Meœu 22 ratna zloåinca na Nirnebrãkom procesu, sem mar-
ãala Geringa o kome je veñ bilo reåi, uvrãtena su åetiri odgo-
vorna vojna komandanta – najviãih åinova i poloæaja. Prvi meœu
çima bio je feldmarãal Vilhelm Kajtel, naåelnik Vrhovne ko-
mande nemaåke oruæane sile, optuæen i osuœen za ratne zloåine
i zloåine protiv åoveånosti.14 Pred sudom se raspravÿalo i o
çegovoj odgovornosti za istrebÿeçe Jevreja. Poznati vojni oba-
veãtajac iz rukovodstva Abvera, general Ervin Lahuzen (Erwin
Lahousen) svedoåio je da je Kajtel, 12. septembra 1939. godine, u
Hitlerovom specijalnom vozu, rekao da poÿsku inteligenciju,
plemstvo i Jevreje treba uniãtiti. Kajtel je okrivÿen i za sud-
binu ratnih vojnih zarobÿenika (meœu çima i Jevreja), zato-
åenih u zarobÿeniåkim logorima.
Sa Kajtelom je delio odgovornost çegov viãegodiãçi sarad-
nik, general-pukovnik Alfred Jodl, ãef Rukovodnog (operativ-
nog) ãtaba Vrhovne komande Vermahta. Veliki admiral Karl
Denic (Dönitz), glavni komandant nemaåke ratne mornarice, koji
je 1. maja zamenio Hitlera na åelu Nemaåkog rajha, takoœe je kao
åelnik Vermahta izveden pred Sud u Nirnbergu. Zajedno sa Deni-
12
Tekst odeÿka 10 naveden je u celini u Prilozima.
13
Izveãtaj jugoslovenske Dræavne komisije za utvrœivaçe zloåina okupatora i
çihovih pomagaåa Meœunarodnom vojnom sudu u Nirnbergu, Beograd 1947, 1–3. U uvodu
se istiåe da je komisija tokom procesa dostavÿala dopunske materijale, pa zato glav-
ni izveãtaj i priloæenu dokumentaciju treba smatrati delom jedne celine.
14
Poznata je Kajtelova direktiva od 16. septembra 1941, kojom nareœuje da Ver-
maht preduzme najdrastiånije mere radi odræaça autoriteta okupacione sile, poãto
se samo neobiånom strogoãñu moæe postiñi zastraãujuñi efekt. Kajtel je propisao
odmazdu: streÿaçe 50 do 100 ÿudi za ubijenog nemaåkog vojnika i proglasio da ÿudski
æivot u okupiranim zemÿama ne vredi niãta. OKW WFSt br. 002060/41, str. pov.

129
Oni su komandovali Vermahtom u Drugom svetskom ratu: Hitler i generalitet. Voœa
Rajha i vrhovni komandant Hitler i marãal Rajha Gering sa feldmarãalima, s leva
na desno: Kajtel, fon Rundãtet, fon Bok, Gering, Hitler, fon Brauhiå, fon Leb,
List, fon Kluge, fon Vicleban, fon Rajhenau

com, odgovarao je pred Sudom i veliki admiral Erih (Erich)

Reder.15
Meœunarodni sud je osudio Kajtela i Jodla na smrt, Redera na
doæivotni zatvor, a Denica na 10 godina zatvora. Svetska jav-
nost je tu presudu prihvatila kao primerenu kaznu, s obzirom na
teæinu i razmere poåiçenih zloåina.
Kasnije, tokom daÿih suœeça vojnim stareãinama i drugim
pripadnicima Vermahta, odgovornost za ratne zloåine je, proto-
kom vremena, oceçivana sve blaæim kriterijumima. To se ogled-
alo u procesima koje su vodili meœunarodni vojni sudovi, a pogo-
tovu nemaåki i austrijski sudovi.
Krajem 1947. i poåetkom 1948. godine, pred ameriåki vojni sud
u Nirnbergu izvedeno je 12 nemaåkih generala, na åelu sa feld-
marãalima Vilhelmom (Wilhelm) Listom i Maksimilijanom fon
Vajksom (Maximilian von Weichs), optuæenih da su odgovorni za
zloåine Vermahta u Drugom svetskom ratu. Presude generalima,
15
Nirnberãka presuda, o Kajtelu, 164–168; Denicu, 191–197; Rederu, 197–200; Jodlu,
206–210.

130
åija se komanda protezala na Jugoistok i Srbiju, bile su sledeñe:
List je osuœen na doæivotnu robiju, ali je potom puãten na slo-
bodu, dok je feldmarãalu Vajksu odgoœeno suœeçe zbog bolesti, a
Kurt fon Gajtner (Curt von Geitner), naåelnik Ãtaba vojnog za-
povednika Srbije, osloboœen je odgovornosti.16
Ameriåki vojni sud je imao blaæe kriterijume o odgovornos-
ti Vermahta i çegovih stareãina od Meœunarodnog vojnog suda u
Nirnbergu.17 Ovo uprkos tome ãto su u meœuvremenu umnoæili
dokazi o zloåinima nemaåkih vojnih komandanata na okupiranim
teritorijama. Tome je doprinela i jugoslovenska Dræavna ko-
misija za ratne zloåine, koja je prikupila niz podataka i dokume-
nata o krivici i odgovornosti Lista, Vajksa i Gajtnera za zloåi-
ne poåiçene u Jugoslaviji. Te åiçenice, meœutim, nisu doprine-
le izricaçu pravednijih presuda ameriåkog suda.
Najdrastiåniji primeri “gledaça kroz prste” optuæenima za
ratne zloåine jesu suœeça u Nemaåkoj i Austriji, na kojima su
oslobaœani odgovornosti i notorni ratni zloåinci. Takve pre-
sude su izazivale uznemirenost i revolt naroåito u onim zemÿa-
ma koje su u ratu podnele velike ærtve pod terorom nemaåke sol-
dateske, esesovaca, gestapovaca i drugih zloåinaca.
Sudovi u tim zemÿama, pak, nisu mogli da opraãtaju krivice
onim naredbodavcima i izvrãiocima poåiçenih zlodela koji su
im posle rata izruåeni kao ratni zloåinci. Oãtre presude tih
sudova, domaña javnost je doæivÿavala kao zasluæene kazne za ma-
sovna stradaça stanovniãtva.
Takav sled zbivaça, a pre svega primeçivaçe razliåitih
kriterijuma na suœeçima izazivao je mnogobrojna reagovaça, ko-
mentare i diskusije pravnika i ãire javnosti, koje nisu prestale
do danas. Najviãe sporeça je bilo o uåeãñu Vermahta u ukupnoj
zloåinaåkoj delatnosti Hitlerove Nemaåke tokom Drugog svet-
skog rata. Dok je uloga SS-a i policije (Gestapoa i dr.), kao udar-
nih oruœa nacistiåke tiranije, bila jasna, dotle se o “uåinku”
Vermahta naãiroko raspravÿalo. Iznoãena su razliåita gledi-
ãta o tome, poåev od suœeça glavnim ratnim zloåincima u Nirn-
bergu pa nadaÿe.
Kao ãto je veñ pomenuto, na Nirnberãkom procesu nije
postignuta saglasnost meœunarodnih sudija o tome da li Gene-
16
Venceslav Gliãiñ, Teror i zloåini nacistiåke Nemaåke u Srbiji 1941–1944,
Rad, Beograd 1970, 237.
17
Poreœeça radi: Meœunarodni vojni sud u Nirnbergu osudio je 1946. godine 22
ratna zloåinca (Bormana u odsustvu), od kojih: 12 na smrt veãaçem, 3 na doæivotni
zatvor, 2 na 20 godina, po jednog na 15 i 10 godina, a trojicu proglasio da nisu krivi.

131
ralãtab i Vrhovnu komandu nemaåke oruæane sile treba progl-
asiti zloåinaåkim organizacijama (sovjetski sudija je zvaniåno
izdvojio svoje miãÿeçe da treba). Narednih godina usledila je
rasprava u kojoj su se iznosili argumenti u odbranu Vermahta:
vojna disciplina, obaveza izvrãavaça nareœeça itd., kao i kon-
traargumenti: prekoraåivaçe propisane uloge vojske, çena upo-
treba u funkciji egzekutora nad civilinim stanovniãtvom
(odmazde, streÿaça, ubistva i dr.).
Bilo je to suoåavaçe dva stava i ocene o Vermahtu, u stvari
sukob legende i stvarnosti. Legenda je nametala predstavu o do-
bro organizovanim, regularnim oruæanim snagama, o åasnom voj-
nom pozivu u sluæbi svoje zemÿe, vojniåkoj zakletvi, discipli-
ni, posluãnosti i sl. Stvarnost je govorila o vojnoj sili u slu-
æbi Hitlerove osvajaåke i porobÿivaåke politike, o aktivnom
uåesniku i snaænom instrumentu u sprovoœeçu terora u okupira-
nim zemÿama, o neoprostivom udelu u masovnim ratnim zloåini-
ma.

Suœeçe glavnim ratnim zloåincima pred Meœunarodnim vojnim sudom 1945/46.

godine u Nirnbergu. U prvom redu (s leva na desno): Göring, Hess, Ribbentrop, Keitel,
Kaltenbrunner, Rosenberg, Frank, Frick, Streicher, Funk i Schacht; u drugom redu: Dönitz, Räder,
Schirach, Saukel, Jodl, Papen, Seyss–Inquart, Speer, Neurath i Fritsche; 22. ratnom zloåincu,
Bromanu, suœeno je u odsustvu

Uåeãñe Vermahta u zloåinima ispoÿilo se vrlo drastiåno

na Jugoistoku, pre svega u Srbiji. Nemaåki nedeÿni list Cajt
(Zeit) objavio je juna 2002:
“Uloga Vermahta na Jugoistoku je daleko premaãila ispomoñ
u ubijaçu. Legendi o ‘åistom i neporoånom’ Vermahtu, koji je ‘sa-
mo izvrãavao svoju duænost’, dok su masovna ubijaça iza fronto-
va praktikovali SS i policija, konaåno je odzvonilo.”
Prekasno je to, doduãe. Pravosuœe Zapadne Nemaåke je svoje-
vremeno pripadnicima Vermahta upravo zbog te “legende” po
pravilu gledalo kroz prste.18

18
Zloåini Vermahta, Politika, 29. jun 2002.

132
 Vermaht u Srbiji

Kakva je bila prava uloga nemaåke vojske u okupiranoj Sr-

biji? U åemu se sastojalo çeno uåeãñe u uniãtavaçu Jevreja?
Ãta je o tom uåeãñu reåeno na Nirnberãkom procesu 1945/46,
ãta na pomenutom suœeçu nemaåkim vojnim komandantima 1947.
godine, a ãta na posleratnim sudskim procesima u Srbiji?
Na Nirnberãkom procesu åitani su i dokumenti o genocidu
nad Jevrejima u Srbiji. Te dokumente pronaãla je jugoslovenska
Dræavna komisija za ratne zloåine i, uz svoje izveãtaje o toku i
razmerama uniãtavaça Jevreja, dostavila vladi, a ona Meœuna-
rodnom sudu u Nirnbergu. Iznoseñi optuæni materijal koji je
dostavila Jugoslavija, viãi pravni savetnik (iz SSSR-a) Smir-
nov je, 68. dana pretresa, prikazao i poseban deo optuænog mate-
rijala – dokumentarne fotografije, uz sledeñe objaãçeçe:
“Mi ñemo ovde od ovih prikupÿenih fotodokumenata pri-
kazati samo jedan deo, jer je jugoslovenska vlada tom predlogu
priloæila, uz sve çegove delove, i foto-dokumente... Prika-
zañemo samo jedan deo onih, koji govore o zloåinima protiv
åoveånosti.”19
Tokom prethodnih dana Smirnov je predoåio ostale delove
materijala dobijenog iz Jugoslavije. Kada je bila reå o zloåinima
masovnog uniãteça, citirao je izveãtaj Dræavne komisije za
ratne zloåine o stradaçu Jevreja u Kragujevcu, tri dana pre mas-
ovnog pokoÿa u tom gradu:
“Na dan 18. oktobra 1941. godine bili su svi Jevreji muãkog
pola, shodno veñ ranije napravÿenom spisku, kao i svi oni koji
su smatrani komunistima, uhapãeni i zatvoreni u barake biv-
ãe jugoslovenske “Autokomande” na Stanovÿanskom poÿu.
Ovde su dræani bez hrane do 20. oktobra i uveåe toga dana svi
su bili streÿani oko 18 åasova. Bilo je otprilike 60 lica”.20
U produæetku izlagaça Smirnov je citirao delove izveãtaja
Dræavne komisije za ratne zloåine o masovnom pokoÿu stanov-
ni-ãtva Kragujevca 21. oktobra 1941. godine.
19
NP, kç. VIII, 324; Izvodi sa Nirnberãkog procesa, 158.
20
NP, kç. VII, 607–610, 61. dan sudskog pretresa. U izveãtaju nemaåkog krajs-
komandanta Biãofhauzena (Bischofhausen) od 20. oktobra 1941. kaæe se da je 18. okto-
bra, u kasnim veåerçim åasovima, uhapãeno svega oko 70, a u izveãtaju komandanta
garnizona, majora Keniga, naveden je precizan podatak da je ubijeno po spisku 66 Je-
vreja i komunista. O tome podrobnije u kçizi Poruke streÿanog grada, Narodna kçi-
ga, Beograd 1961, 52, 163, 164.

133
 Govoreñi o ubijaçu talaca, Smirnov je naglasio da je to bilo
jedno od sredstava koje su primeçivale vojne organizacije Ver-
mahta i vlade Rajha u svrhu masovnog uniãtavaça jugoslovenskog
stanovniãtva. Pri tome je naveo primer ubijaça Cigana kao ta-
laca:
“Predajem sudu jedan daÿi dokument SSSR –205. To je po-
licijski izveãtaj kvislinãke vlade Milana Nediña. U çemu
se govori o streÿaçu 310 talaca u Leskovcu na dan 11. decem-
bra 1941. godine, od kojih je bilo 293 Ciganina.”21
U dokumentima i izveãtajima iz Jugoslavije, koji su predoåe-
ni na Nirnberãkom procesu, o stradaçu Jevreja govorilo se pre
svega u okviru utvrœivaça zloåina protiv åoveånosti. Tada se
proceçivalo da je u Jugoslaviji ubijeno oko 70.000 Jevreja.22
Pomenuto suœeçe dvanaestorici nemaåkih generala pred 5.
ameriåkim vojnim sudom 1947/48. godine u Nirnbergu (“proces
ubicama talaca”), izazvalo je revolt jugoslovenskih vlasti i jav-
nosti zbog blagih presuda i oslobaœaçe pojedinaca od krivice.
Ovo se u prvom redu odnosilo na one koji su komandovali ne-
maåkom oruæanom silom u Srbiji i na Jugoistoku, a o åijoj odgo-
vornosti za zloåine Vermahta nije moglo biti sumçe s obzirom
na prikupÿene dokaze.
General-feldmarãal Vajks nije snosio odgovarajuñe pos-
ledice, a bio je prvi nemaåki vojni komandant u Srbiji koji je ob-
javio odmazdu po zloglasnoj kvoti 100 za jednog. Kao najviãi ko-
mandant u Srbiji (komandant 2. armije) obznanio je na samom po-
åetku okupacije da ñe za jednog ubijenog ili raçenog nemaåkog
vojnika streÿati 100 Srba. To je bilo 28. aprila 1941, a poznata
direktiva feldmarãala Kajtela o streÿaçu 50 do 100 talaca za
æivot nemaåkog vojnika izdata je posle pet meseci, 16. septembra
iste godine.23
Vajks je bio okrutniji u odreœivaçu kvote za mere odmazde ne
samo od Kajtela, nego i od po zlu poznatog komandanta “kaznene
ekspedicije” generala Bemea. Dok je Beme naredio da se za ubije-
nog pripadnika Vermahta streÿa 100 lica, a za raçenog 50, Vajks-
21
NP, kç. VII, 564–566. Da bi se oåuvala autentiånost dokumenata, za Rome je svuda
navoœen ondaãçi naziv – Cigani.
22
U to vreme joã nisu bili pronaœeni mnogi dokumenti koji bi omoguñili preci-
znije utvrœivaçe broja Jevreja ubijenih u Jugoslaviji. Na Nirnberãkom procesu je
pomiçan i jevrejski list Israelitischer Wochenblatt, koji je u jesen 1942. pisao o usmr-
ñivaçu 18.000 Jevreja u Hrvatskoj, odnosno o 85.000 u Jugoslaviji (NP, kç. I, 342).
23
Vajksova naredba: AVII, reg. br. 15/18, k. 5a. Kajtelova naredba: Firerov Glav-
ni stan, WFST/Abt. L/Q/IV, br. 002060/41, str. pov.

134
 Zapovednici Vermahta na Jugoistoku – ratni zloåinci, feldmarãali List i Vajks
(Weichs), naredbodavci bezobzirnih represalija u okupiranoj Srbiji (veãaça,
streÿaça, paÿeça naseÿa, hapãeça i ubijaça talaca i dr.)

ova naredba je propisivila streÿaçe 100 Srba i za raçenog

Nemca.24
Ubrzo posle toga Vajks je napustio Srbiju, poãto je preko-
mandovan na Istoåni front, ali se 1943. godine vratio u Beograd
u svojstvu komandanta armijske grupe F, opet kao najviãi vojni
komandant, koji je snosio odgovornost za zlodela Vermahta na
“çegovoj” teritoriji. Mada je posle rata optuæen za ratne zlo-
åine, ameriåki vojni sud mu je odloæio suœeçe zbog bolesti.
Umro je 1954. godine.
Feldmarãal List, komandant 12. armije, bio je 1941. godine
zapovednik Vermahta za Jugoistok, nadleæan i za teritoriju Sr-
bije. On je izdavao naredbe o bezobzirnom postupaçu sa stanov-
niãtvom, o merama odmazde i primeni ostalih naåina zastraãi-
vaça i kaæçavaça. Vojnom zapovedniku u Srbiji davao je uputst-
va da se smrtne kazne vrãe veãaçem, da se pale naseÿa, poveña
broj talaca, vrãe deportovaça u koncentracione logore itd.25
24
Radi zastraãivaça stanovniãtva Vajks je obznanio na plakatama da su zbog
podmuklih prepada izgubili æivote nemaåki vojnici. “Za odmazdu streÿano je 100
Srba, iz svih slojeva stanovniãtva. Ubuduñe ñe, za svakog nemaåkog vojnika na koga
Srbi izvrãe prepad i rane ga, biti svaki put bezobzirno streÿano 100 Srba.”
25
Hitler je postavio generalfeldmarãala Lista za zapovednika oruæane sile na
Balkanu (od 9. juna 1941). Kao çen najviãi predstavnik na toj teritoriji bio je ne-
posredno potåiçen Hitleru i imao je ovlaãñeça da vrãi potpunu izvrãnu vlast.

135
 Za stanovniãtvo Srbije, pri tome i za sudbinu Jevreja, poseb-
no je bilo pogubno to ãto je List predloæio Hitleru generala
Bemea kao najpogodniju liånost za radikalno “smirivaçe Sr-
bije”, a ovaj se pokazao najsurovijim nemaåkim komandantom u ok-
upiranoj Srbiji (masovna streÿaça po gradovima, streÿaça
Jevreja muãkog pola itd.).26
General Gajtner je od avgusta 1942. godine bio na åelu Up-
ravnog ãtaba, kasnije preimenovanog u Vojnoupravnu komandu
Ãtaba vojnog zapovednika u Srbiji. Iako se znalo za udeo okupa-
cione vojne uprave u zloåinima, kao i za åiçenicu da je Gajtner
çome rukovodio, ameriåki vojni sud je zakÿuåio da on, na toj
funkciji, nije bio odgovoran za izdavaçe naredbi.
Posleratna suœeça pred zapadnonemaåkim i austrijskim su-
dovima i presude sa minimalnim kaznama, odnosno oslobaœaçem
od odgovornosti,27 bili su predmet mnogih sporeça i diskusija u
meœunarodnoj javnosti. Oslobaœaçe od krivica za ratne zloåine
naroåito je dolazilo do izraæaja kada su bili u pitaçu Vermaht
i çegovi pripadnici.28 Çihovo uåeãñe u zlodelima poåiçenim
tokom rata, posebno u streÿaçima Jevreja, vrlo izrazito se po-
kazalo na primeru Srbije.
U tadaãçoj zapadnonemaåkoj ãtampi bilo je mnogo blagonak-
lonih komentara takvog stava sudova i retkih sluåajeva kriti-
åkog osvrta na “mrãavi” uåinak zapadnonemaåkog sudstva. Jedan
od skoraãçih glasova razuma i objektivnosti predstavÿa doku-
mentovani napis hamburãkog nedeÿnog lista Cajt o zloåinima
Vermahta u Srbiji, åije je pisaçe prenela jugoslovenska novin-
ska agencija Tanjug 28. juna 2002:
“Postoji najmaçe jedno mesto na kome u genocidu nad Jevre-
jima nisu uåestvovali (samo) Hitlerovi esesovci i gestapov-
ci, nego i masovno regularne nemaåke snage Vermahta. To
mesto je bilo – Srbija.
Komandu u Srbiji, sa svim ‘ovlaãñeçima’, Hitler je tada dao
generalu Bemeu. Hamburãki nedeÿnik kaæe da je to bilo ov-
laãñeçe za genocid, a da bi se partizanima izbila podrãka sta-
novniãtva, trebalo je i ‘srpskom narodu prirediti krvavi pri-

M. Zöler, K. Leszeynski, Fall 7, 176; Zbornik, tom I, kç. 1, dok. 145.

26
27
U Istoånoj Nemaåkoj su izricane oãtre kazne.
28
Posleratna denacifikacija u Zapadnoj Nemaåkoj najmaçe je zahvatila Vermaht.
Nemali broj oficira uklopio se u posleratni razvoj, a neki od çih su dosegli i u sam
vrh dræave i politike (predsednici dræave: Lipke, Ãel, Karstens, Vajczeker; pred-
sednik vlade Helmut Ãmit).

136
mer’. Vojnike Vermahta Beme je huãkao, podseñajuñi ih na, ‘po-
toke nemaåke krvi’, koje su 1914. ‘prosipali Srbi, kako muãkar-
ci, tako i æene’. Antisemitizam, dakle, pretoåen u mræçu prema
Srbima.
Veñ 2. oktobra je poåelo i izvrãavaçe ‘istorijskog zadatka’
po zverskom pravilu sto za jednog. Zbog pogibije 21 nemaåkog voj-
nika, Beme je naredio da se postreÿa 2.100 ‘zatvorenika u koncen-
tracionim logorima u Ãapcu i Beogradu, pre svega Jevreja i ko-
munista’.
Nedeÿu dana kasnije, Beme je izdao naredbu Vermahtu da si-
stematski likvidira odrasle Jevreje (i nomadske Cigane)’. Od te
naredbe, Vermaht u Srbiji i formalno preuzima genocid u svoje
ruke.
Poãto je pobijeno oko 6.000 odraslih Jevreja i na hiÿade
Roma (çih nisu ni brojali precizno), ‘Cajt’ piãe da se Vermaht
sve viãe i viãe bacao na srpsko stanovniãtvo’. Tako je, ‘samo u
vreme prisutnosti generala Bemea u Srbiji, izmeœu oktobra i
decembra 1941, pod izgovorom osvete, ubijeno 25.000 do 30.000
ÿudi’.
‘Posebno ãokirajuñe je to ãto u Vermahtu, ni na kom nivou
hijerarhije, nije bilo protesta zbog masakra nad Jevrejima, Ci-
ganima i srpskim civilima. Niko nije postavio ni prosto pita-
çe: ãta pobijeni Jevreji i Cigani imaju zapravo s napadima par-
tizana na vojnike Vermahta’, konstatuje ‘Cajt’”.29
Suãtinsko pitaçe raspoloæeça nemaåke javnosti postavio
je nobelovac Ginter Gras: da li smo mi Nemci nauåili lekciju iz
rata koji smo prouzrokovali.
U Srbiji je, posle rata, izvedeno pred sud nekoliko grupa
nemaåkih ratnih zloåinaca, a odræana su i suœeça pojedincima.
Reå je o stareãinama vojske, policije, okupacione uprave i dru-
gim, koje su savezniåke vlasti isporuåile Jugoslaviji kao ratne
zloåince odgovorne za zlodela poåiçena u çoj. Meœu çima su
bili vojni komandanti i funkcioneri okupacione vojne uprave.
U Beogradu je od 5. do 16. februara 1947. odræano suœeçe tzv.
generalskoj grupi od 7 komandanata, na åelu sa general-pukovni-
kom Aleksanderom Lerom (Löhr). Osuœeni su na najteæu kaznu
ãto su kao vojni komandanti operativnih jedinica odgovorni za
teãke zloåine koje su poåinile çima podreœene trupe. Posle
toga izvedena je pred sud (27. februar – 9. mart 1947) grupa od 12
29
Cajt: Zloåini Vermahta, Politika, 29. jun 2002.

137
ratnih zloåinaca iz okupacione vojne uprave, sa Haroldom Turn-
erom na åelu. Osmorica su osuœena na smrt, a åetvorica na vre-
menske kazne. U toj grupi su Turner i çegovi saradnici odgova-
rali i za genocid nad Jevrejima u Srbiji, izvrãen 1941. i 1942.
godine.
Sledio je sudski proces komandantskoj grupi od 9 vojnih sta-
reãina, od kojih su trojica bili generali (Oberkamp, Grafen-
ãtajn i Ludviger), optuæenim da su bili naredbodavci i iz-
vrãioci zloåinaåkih naredbi. Suœeçe je odræano od 27. marta
do 5. aprila 1947, kada je doneta presuda o 7 smrtnih i dve vremen-
ske kazne. Oktobra iste godine (od 22. do 31) pred sud je izvedena
meãovita grupa odgovornih nemaåkih stareãina, naredbodavaca
i izvrãilaca zlodela, na åelu sa vojnim zapovednikom, general-
om Dankelmanom (Herinrich Dankelmann). Iz te grupe ratnih zlo-
åinaca samo je jedan dobio vremensku, dok je ostalima dosuœena
smrtna kazna. General Dankelman je proglaãen odgovornim i za
uniãtavaçe Jevreja u jesen 1941. godine.30
Kao ni Meœunarodni vojni sud u Nirnbergu, ni vojni sudovi u
Beogradu nisu prihvatili odbranu okrivÿenih komandanata i
drugih vojnih lica da su oni morali da izvrãavaju nareœeça
pretpostavÿenih stareãina. To nije moglo biti opravdaçe za
nareœivaçe, organizaovaçe, podstrekivaçe i vrãeçe zloåina.

Struktura vojnog kompleksa

Posle Aprilskog rata i kapitulacije Jugoslavije 1941. god-

ine, Nemci su u Srbiji uspostavili okupacioni poredak. Bio je
to sloæen sistem, koji se sastojao od operativnih i posadnih je-
dinica Vermahta, aparata okupacione vojne uprave, organa vojne
privrede, vojno-obaveãtajnih organizacija i dr., na åijem åelu
se, kao “reprezentant Treñeg rajha”, nalazio vojni zapovednik
(vojnoupravni komandant) u Srbiji sa svojim ãtabom.
Tokom progona i likvidacije “srpskih Jevreja”, od aprila
1941. do maja 1942 – kada su okupacione vlasti obavestile Berlin
da u Srbiji viãe nema Jevreja, izvrãene su, posle prvobitne
strukture okupacionog sistema, tri promene u pogledu organiza-
cije i meœusobnih odnosa i nadleænosti åetiri stuba okupacion-
og poretka: vojnog (trupe i vojna uprava), politiåkog (pred-
30
O liånoj odgovornosti osuœenih pripadnika Vermahta za zloåine protiv Je-
vreja biñe posebno govora.

138
stavniãtvo Ministarstva inostranih poslova), privrednog (pred-
stavniãtvo ustanove “Åetvorogodiãçi plan”) i obaveãtajno-
policijskog (Glavni ured bezbednosti Rajha i Ministarstvo unu-
traãçih poslova).
U tom periodu se, na åelu vojnog kompleksa, izmenilo 5 vojnih
zapovednika (o kojima ñe posebno biti govora); opunomoñenik
Ministarstva inostranih poslova bio je Feliks Bencler, gene-
ralni opunomoñenik za privredu Franc Nojhauzen, a glavni
åelnici obaveãtajno-policijskog aparata bili su SS- pukovnik
dr Vilhelm Fuks, SS-pukovnik dr Emanuel Ãefer i, u svojstvu
viãeg voœe SS-a i policije, SS-general i general-potpukovnik
policije August Majsner.
Svaki od åetiri glavna faktora okupacionog sistema u Sr-
biji imao je udeo u pÿaåki, progonu i uniãtavaçu Jevreja, dajuñi
svoj doprinos ostvarivaçu Hitlerovih naloga i nacistiåke ra-
sne politike. Ovde ñe biti reåi samo o strukturi i ulozi vojnog
kompleksa.
Na poåetku okupacije, aprila i maja 1941. godine, najviãi
nemaåki vojni stareãina bio je komandant 2. armijske grupe
feldmarãal Vajks, sa svojim korpusima i divizijama, Ãtabom
vojnog zapovednika u Srbiji za vojnoupravne poslove sa aparatom
okupacione vojne uprave (oblasnim i okruænim komandantura-
ma) i mreæom vojnih obaveãtajnih i kontraobaveãtajnih orga-
nizacija.31
Poãto su se tokom maja Vajskove trupe prebacivale na istok
radi uåeãña u napadu na Sovjetski Savez, u Srbiji se okupaciona
sila svela na posadne jedinice Viãe komande 65, a izrazito se
ustaÿuje struktura okupacione vojne uprave, kao i organizacija
vojne obaveãtajno-bezbednosne sluæbe. Sada je vojni zapovednik
u Srbiji podreœen zapovedniku Vermahta na Jugoistoku sa se-
diãtem u Solunu. U pitaçu je period jun–septembar 1941, vreme
hapãeça, logorisaça i streÿaça Jevreja muãkog pola. Uveliko
se primeçuju mere odmazde za poginule i raçene nemaåke vojni-
ke, u kojima Vermaht streÿa hiÿade Jevreja.32
Septembra iste godine dolazi do veñih promena, izazvanih
dolaskom u Beograd generala Bemea radi izvrãavaça Hitlero-
vog naloga o “kaznenoj ekspediciji” u Srbiji. To je treñi period
u organizovaçu okupacionog poretka, koji je trajao do decembra
1941, vreme najteæih zloåina Vermahta: masovnih pokoÿa u gra-
31
Vojni zapovednik u Srbiji, general Ferster, bio je potåiçen Vajksu.
32
Vojni zapovednici u Srbiji u tom periodu bili su Ãreder i Dankelman.

139
dovima, streÿaça hiÿada civila, meœu kojima i svih odraslih
Jevreja muãkaraca iz logora i zatvora. Beme je, shodno vanred-
nim ovlaãñeçima koja je dobio, vrãio funkciju opunomoñenog
komandujuñeg generala, kome su bile podreœene, pored postoje-
ñih posadnih trupa, i naknadno dovedene operativne divizije.
Komandnu fukciju nad aparatom okupacione vojne uprave ost-
varivao je preko vojnog zapovednika i çegovog upravnog ãtaba.
Po zavrãetku “kaznene ekspedicije” i odlasku Bemea i çegovih
operativnih divizija (decembra 1941), u Srbiji je na åelo Ver-
mahta doãao general Bader kao komandujuñi general i zapoved-
nik. Tako formulisana funkcija znaåila je da je bio odgovoran
kako za upotrebu posadnih divizija, tako i za usmeravaçe rada
okupacione vojne uprave u vreme zavrãne faze usmrñivaça
Jevreja u Srbiji, okonåane maja 1942. godine.
U Srbiji je vojni kompleks odigrao specifiånu ulogu u is-
trebÿeçu Jevreja – ulogu egzekutora, ãto je u drugim okupiranim
zemÿama obavÿala nemaåka policija. Kako je i zbog åega doãlo
do tog izuzetnog postupka, odnosno do ukÿuåivaça regularne
vojske u zloåin genocida nad Jevrejima? Ko je sve od subjekata tog
sloæenog mehanizma, u kojoj meri i na koji naåin uåestvovao u
tom masovnom zloåinu?
Odgovor na ta pitaça dañe posebni prikazi o ulozi: vojnih
zapovednika Srbije i drugih odgovornih komandanata; opera-
tivnih jedinica koje su vrãile streÿaça; okupacione vojne
uprave i drugih segmenata Vermahta.

140
 VOJNI ZAPOVEDNICI

Generali Ferster i Ãreder

Nemaåki vojni zapovednici, kao najviãi “reprezentanti

Treñeg rajha” u okupiranoj Srbiji, snose svoj deo odgovornosti za
rasni progon i pomor jevrejskog stanovniãtva. U vreme kada se
“reãavalo jevrejsko pitaçe” (april 1941 – maj 1942) na tom po-
loæaju se izmenilo pet nemaåkih generala, ali je samo jedan od
çih posle rata izruåen Jugoslaviji kao ratni zloåinac.
Prvi vojni zapovednik, general Helmut Ferster (Helmuth
Förster), stupio je na duænost 22. aprila, a opozvan je 4. juna 1941.
godine. U to vreme donete su poåetne mere protiv Jevreja, pre-
cizno navedene u çegovoj naredbi od 31. maja. Çegov naslednik
Ludvig fon Ãreder (Ludwig von Schröder), preuzeo je tu funkciju
4. juna i bio najodgovorniji nemaåki funkcioner tokom tog i
narednog meseca. U tom kratkom razdobÿu doãlo je do napada Ne-
maåke na Sovjetski Savez i do organizovanog otpora i poåetka
oruæane borbe protiv okupatora u Srbiji, kao i do preduzimaça
represivnih mera i odmazdi koje je nareœivao ili odobravao
Ãreder. On je 18. jula teãko povreœen u avionskoj nesreñi u Beo-
gradu i odmah prebaåen na leåeçe u Nemaåku, gde je umro 27. jula
1941. godine.
Treñi vojni zapovednik bio je Hajnrih Dankelman (Heinrich
Dankelmann). Tu funkciju obavÿao je od 29. jula do 8. oktobra 1941,
u vreme masovnih hapãeça, primene mere odmazdi, interniraça
Jevreja muãkaraca u poseban logor (Topovske ãupe). Od svih voj-
nih zapovednika u Srbiji, jedino je on, po zavrãetku rata, odgo-
varao u Beogradu (1947) za poåiçene ratne zloåine, ukÿuåujuñi i
zlodela protiv Jevreja.
Genocid nad jevrejskim stanovniãtvom Beograda i Srbije iz-
vrãen je tokom “vladavine” åetvrtog i petog vojnog zapovednika.
General Franc Beme (Franz Böhme) doãao je u Srbiju 19. septem-
bra i komandovao do 5. decembra 1941. Bilo je to razdobÿe naj-
teæih masovnih zloåina u Srbiji (masakri u Kragujevcu, Kraÿe-
vu, Ãapcu, Beogradu) i uniãtavaça muãkog stanovniãtva u logo-
141
rima. Dovrãavaçe likvidacije svih interniranih Jevreja, ukÿu-
åujuñi æene, decu i starce (decembar 1941 – maj 1942), izvrãeno je
u vreme petog vojnog zapovednika, generala Paula Badera (koji je
na toj duænosti ostao sve do avgusta 1943).
Vazduhoplovni general-potpukovnik Helmut Ferster stigao
je u Beograd 18. aprila 1941, sa operativnim jezgrom buduñeg
Ãtaba vojnog zapovednika u Srbiji. Narednog dana je general-pu-
kovnik (armijski general) fon Vajks, glavnokomandujuñi nema-
åkih vojnih snaga na zaposednutim teritorijama, izdao nareœeçe
kojim je generala Ferstera odredio da bude vojni zapovednik na
“teritoriji Stare Srbije”. Prvi vojni zapovednik stupio je na
duænost 22. aprila i istog dana objavio stanovnicima Srbije:
“Ko se mojim zapovestima ne pokorava, vrãi sabotaæu ili druga
kriviåna dela, postupiñe se sa çim po ratno-vojnom zakonu”. Po-
sle ãest dana izdao je naredbu o organizaciji podruånih organa.
Obrazovana je i poåela je da funkcioniãe okupaciona vojna
uprava u Srbiji.
Mesto i ulogu vojnog zapovednika i çegovog ãtaba u Srbiji
odredio je feldmarãal Brauhiå (Walther von Brauhitsch) u zapove-
sti Komande kopnene vojske o uspostavÿaçu redovne strukture za
vojno upravÿaçe okupiranom srpskom teritorijom.33 U toj zapo-
vesti se precizira: da vojni zapovednik rukovodi vojnom upravom
u Srbiji; da donosi sve odluke; da donosi zakonske i druge prop-
ise; da mu je duænost da uspostavi i odræava red i bezbednost itd.
Postupajuñi po zapovesti, general Ferster je 28. aprila izdao
naredbu broj 1, kojom je utvrdio organizaciju podreœenih organa
Ãtaba vojnog zapovednika, koji je inaåe imao svoj komandni i up-
ravni ãtab (za vojne potrebe i za aparat okupacione vojne up-
rave).34 Sediãte Ãtaba bilo je u zgradi Narodne skupãtine u
Beogradu.
Kao “vrhovnik” Hitlerove Nemaåke u okupiranoj Srbiji ge-
neral Ferster je odgovoran za propisivaçe i sprovoœeçe prvih
represivnih mera protiv Jevreja na poåetku okupacije, od 22.
aprila do 4. juna 1941. godine. To je vreme priprema za reãavaçe
33
Zbornik VII (u daÿem tekstu: Zbornik), tom XII, kç. 1, 42–43, zapovest od 20.
aprila 1941. Bliæe odredbe o ovlaãñeçima i duænostima vojnog zapovednika propi-
sao je naåelnik komande kopnene vojske general-pukovnik Franc (Franz) Halder 23.
aprila 1941; isto, 66–68. Zapovednik Vermahta na Jugoistoku (nareœeçem br. 0290)
odredio je da je vojni zapovednik u Srbiji “odgovoran za obezbeœeçe od unutraãçih
nemira i za pripreme za odbranu na svojoj teritoriji”. Zbornik, tom XII, kç. 1, 215.
34
AVI, NAV-N-T-501, r. 245, s. 278-81. Militärbefehlshaber in Serbien – vojni zapove-
dnik (vojnoupravni komandant) u Srbiji, sa Komandnim i Upravnim ãtabom (Ver-
waltungsstab).

142
jevrejskog problema: popisivaçe, registrovaçe i obeleæavaçe
Jevreja æutim trakama; liãavaçe graœanskih prava, uvoœeçe po-
sebnih zabrana za Jevreje, ukidaçe telefona, oduzimaçe radio-
aparata, hladçaka i dr.; uklaçaçe Jevreja iz odreœenih sluæbi,
registrovaçe çihovih radçi; upotreba Jevreja za prinudni rad;
rigorozno kaæçavaçe i pretçe smrñu za neispuçeçe propisa
okupacionih vlasti itd.
Svi ti propisi sadræani su u naredbi koju je 31. maja pot-
pisao i objavio vojni zapovednik Ferster.35 To je temeÿni doku-
ment o postupaçu okupatora protiv Jevreja u Srbiji tokom prva
dva meseca okupacije.
Fersterova naredba se zavrãavala rigoroznom pretçom:
“Ko se usprotivi odrebama ove naredbe biñe kaæçen za-
tvorom i novåanom kaznom ili jednom od ove dve kazne. U
teãkim sluåajevima kazniñe se robijom ili smrñu.”
U sprovoœeçu ove naredbe odredio je obaveze i domañim vlas-
tima, utvrœujuñi çihovu odgovornost za izvrãavaçe çenih odre-
daba. Nemaåki i kvislinãki organi, pak, postarali su se da na-
metnu delikatne obaveze Predstavniãtvu jevrejske zajednice.
Fersterove poåetne mere i æestina prvih pretçi i kazni na-
javile su bespoãtedan obraåun sa Jevrejima. Vojni zapovednik je
redovno obaveãtavan o svemu ãto se dogaœalo, pa i o onome ãto
su podruåni organi (okupatorski i kvislinãki, vojni, policij-
ski i drugi) preduzimali protiv Jevreja. Bio je to poåetak zahuk-
tavaça nacistiåke maãinerije smrti.
Junski dani doneli su znaåajne promene u sastavu i strukturi
Vermahta. Åetvrtog juna general Ferster je zvaniåno predao du-
ænost novopostavÿenom vojnom zapovedniku Ludvigu fon Ãre-
deru. Doãlo je i do znaåajnog pregrupisavaça nemaåkih vojnih
snaga: odlazak 2. armije general-potpukovnika Vajksa (zbog pla-
nirane agresije na Sovjetski Savez) i zaposedaçe teritorije Sr-
bije trupama Viãe (korpusne) komande 65. Hitler je 9. juna uveo
novu vojnoteritorijalnu funkciju – zapovednika Vermahta na
Jugoistoku i na tu duænost postavio je general-feldmarãala
Vilhelma Lista, najviãeg komandanta na Balkanu, kome je po-
dreœen i vojni zapovednik u Srbiji.
Ãreder je doãao u Beograd u vreme burnih zbivaça. Svakako
je preloman dogaœaj bio napad Hitlerove Nemaåke na SSSR 22.
35
Naredba vojnog zapovednika u Srbiji koja se odnosi na Jevreje, doneta 30, a
objavÿena 31. maja 1941. u Listu uredaba vojnog zapovednika u Srbiji, br. 8; AVII,
Nda, reg. br. 8/2-1, k. 1.

143
 Prva dva vojna zapovednika, u razdobÿu april – jul 1941, bili su Helmut Ferster
(Helmut Förster) i Ludvig fon Ãreder (Ludwig von Schröder),
vazduhoplovni generali

juna 1941, sudbonosan za tok i ishod Drugog svetskog rata, a koji je

u velikoj meri imao uticaj i na zbivaça u Srbiji. To je podstaklo
otpor i oslobodilaåku borbu, ali i izazvalo primenu drasti-
ånih mera okupatorsko-kvislinãkog reæima. U takvoj situaciji
naãao se novopostavÿeni vojni zapovednik, koga je sled dogaœaja
izbacio u prvi red kao zatoåenika procesa masovnih hapãeça i
streÿaça koja su usledila.
Takva Ãrederova uloga doãla je do izraæaja veñ 22. juna pre
podne, kada je sazvao konferenciju odgovornih funkcionera ok-
upatorskog i kvislinãkog poretka, radi organizovaça “preven-
tivnog udara” i angaæovaça svih snaga za nemilosrdan obraåun
sa “komunistiåkim protivnikom”. Otada je postala opãta prak-
sa da se pod tu kapu svrstava masa neduænih ÿudi. Karakteris-
tiåan primer za to bili su Jevreji, koji su automatski ili pro-
glaãavani komunistima ili pridruæivani çima (objave o hap-
ãeçu ili streÿaçu komunista i Jevreja). Tako se pristupalo os-
tvarivaçu dva okupatorska plana: kaæçavaçu Srba i rasnom
obraåunu sa Jevrejima.
Ãreder je svakodnevno dobijao izveãtaje o akcijama nema-
åkih i domañih, vojnih i policijskih organa i reagovao izdava-
çem odgovarajuñih nareœeça. Odmah posle pomenute konferen-
144
cije sa odgovornim stareãinama, izdao je nareœeçe nemaåkim
vojnim organima, u kojem je predoåio upotrebu jedinica Vermah-
ta: “Svako potrebno angaæovaçe trupa narediñe se odavde”. Po-
sle obaveãteça da je naredio pojaåanu upotrebu srpskih poli-
cijskih i æandarmerijskih snaga, sledila je direktiva da ih tre-
ba pomagati u svakom smislu, kad god zatraæe pomoñ i interven-
ciju Vermahta.36
Veñ narednog dana, 23. juna, u Ratni dnevnik Ãtaba vojnog
zapovedniika u Srbiji zabeleæeno je da je u Beogradu uhapãeno
110 komunistiåkih voœa i da se razmatra obrazovaçe koncentra-
cionih logora.37 Hapãeça su vrãena u Beogradu i ãirom Srbije.
Glavna meta su bili komunisti i çihovi simpatizeri, ali je
“uguãivaçe komunistiåke akcije” u praksi znaåilo i hapãeçe
ostalih (potencijalnih) protivnika okupatorsko-kvislinãkog
poretka. U taj okvir svrstavani su Jevreji i Cigani.
Tokom juna nastavÿeno je registrovaçe do tada nepopisanih
Jevreja i çihovih radçi, izvrãen je popis Jevreja stranih dr-
æavÿana, naknadno su popisani jevrejski omladinci od 14 do 16
godina, a sprovodila se i kontrola o izvrãavaçu propisanih me-
ra protiv Jevreja. Poåev od 7. juna vrãena je registracija Ciga-
na, ukÿuåujuñi i decu. U junskom izveãtaju kvislinãkog Mini-
starstva unutraãçih poslova kaæe se:
“Izdata je naredba banskim upravama i Beogradskoj opã-
tini da se uklone iz sluæbe sva lica jevrejskog porekla,
ukÿuåujuñi tu i Cigane, a na osnovu Naredbe o Jevrejima i
Ciganima, koju je izdao vojni zapovednik u Srbiji.”38
Julskih dana su pojaåane represivne mere protiv Jevreja.
Usledila su streÿaça Jevreja, zajedno sa komunistima, u znak
odmazde za pripremaçe i izvoœeçe sabotaæa. Petog jula streÿ-
ano je 10 komunista i tri Jevrejina, a potom, istog dana, i druga
grupa od 13 komunista i Jevreja, zabeleæeno je u Ratnom dnevniku
vojnog zapovednika.39 Egzekucije su izvrãene samo dan pre nego
ãto je general Ãreder odræao govor na velikoj sveåanosti i de-
fileu beogradskih folksdojåera.
36
Nareœeçe generala Ãredera od 22. juna 1941, upuñeno vojnim komandama i orga-
nima okupacione vojne uprave, rukovodeñim centralama nemaåke obaveãtajno-bezbe-
dnosne i policijske sluæbe (Gestapo, Abver), nemaåkom poslanstvu i generalnom
opunomoñeniku za privredu. AVII, NAV-N-T-501, f. 249, sn. 752.
37
AVII, NAV-N-T-501, r. 245, s. 417–427.
38
AVII, Nda, reg. br. 37/1–30, k.19.
39
Ratni dnevnik vojnog zapovednika u Srbiji (daÿe: Ratni dnevnik), 5. jul 1941,
38. AVII, NAV-N-T-501, 245/525–534.

145
 Desetog jula Ãreder je doneo uredbu o pooãtravaçu kazni,
kojom za namerno nanoãeçe ãtete okupatoru propisuje smrtnu
kaznu ili robiju od najmaçe tri godine, a pokuãaji se izjed-
naåavaju sa izvrãenim delima.40 Nedeÿu dana kasnije (17. jula), u
Ratni dnevnik vojnog zapovednika zabeleæeno je da je izvrãena
nova odmazda: streÿaçe 16 komunista i Jevreja.41 Beogradska cen-
trala Gestapoa (Operativna grupa) izvestila je o tome Berlin:
“Noñu izmeœu 16. i 17. VII preseåen je meœugradski telefonski
kabl na teritoriji Beograda. Vojni zapovednik Srbije, naredio
je, kao protivmeru, streÿaçe... 16 komunistiåkih funkcionera i
Jevreja”42 (u prvim represalijama okupator je kao izvrãioce ko-
ristio domañu policiju i æandarmeriju). Veñ narednog dana ob-
javÿeno je saopãteçe o streÿaçu 28 lica – posledça odmazda iz-
vrãena pod Ãrederom kao vojnim zapovednikom u Srbiji.
Istog dana, 18. jula, zavrãilo se Ãrederovo komandovaçe Sr-
bijom. On je teãko povreœen u avionskoj nesreñi, koja se desila
prilikom ateriraça u Beogradu. Zbog kritiånog staça prebaåen
je u Nemaåku i tamo je podlegao povredama 27. jula 1941. godine.43
U odsustvu Ãredera, a do dolaska novog vojnog zapovednika u
Beograd, od 19. do 29. jula 1941, zameçivao ga je general Paul
Bader.

Treñi vojni zapovednik – Dankelman

Vazduhoplovni general Hajnrih Dankelman stigao je u Beo-

grad 28. jula 1941, a veñ narednog dana je stupio na duænost vojnog
zapovednika u Srbiji. Çegov dolazak i preuzimaçe duænosti
obeleæili su dogaœaji uneti u Ratni dnevnik, koji su predoåava-
li kakva ñe biti vladavina novog vojnog zapovednika.
Prvog dana po dolasku objavÿeno je da su 28. jula u Beogradu
streÿana 122 Jevrejina i komunista. Narednog dana stiglo je
nareœeçe zapovednika Vermahta na Balkanu, general-feldmar-
ãala Lista, da se u Srbiji postupa po direktivi Vrhovne ko-

Obnova, 17. jul 1941; Zbornik, tom I, kç. 2, 304–305.

40
41
AVII, NAV-N-T-501, 215/525–534.
42
AVII, NAV-N-T-175, f. 233, sn. 2721/437-42.
43
Avion je, prilikom sletaça, pod udarom vetra, nabaåen na provodnik elek-
triåne struje visokog napona. Ratni dnevnik 19, 27, 28. i 29. jula 1941; AVII, NAV-
N-T-501, 245/525–543; Novo vreme je 19. i 29. jul 1941. Novo vreme, prenelo napis nema-
åke novinske agencije DNB o sveåanoj sahrani generala Ãredera 1. avgusta u Berlinu,
nazivajuñi ga prijateÿem srpskog naroda. Dræavna komisija za ratne zloåine progla-
sila ga je za ratnog zloåinca: lista br. 14, str. 92, red. br. 729.

146
mande koja propisuje da se, u sluåajevima sabotaæe, smrtne kazne
vrãe veãaçem – radi zastraãivaça. Dankelman je stupaçe na
duænost obeleæio sa joã dva postupka: 29. jula doneo je Uredbu
protiv Jevreja i Cigana, kojom je “pravno regulisao” pÿaåku
jevrejske imovine; 30. jula agencija DNB objavila je saopãteçe:
“Komandant okupirane Srbije naredio je da grad Beograd plati
10 miliona dinara (500.000 rajhsmaraka) kao odmazdu za teroris-
tiåka dela koja su izvrãena u toku posledçih dana”.44
Avgustovski dani doneli su uåestalu primenu mera odmazde, o
åemu su redovno izdavana saopãteça za javnost. Petnaestog av-
gusta izvrãena je represalija u selu Skeli kraj Obrenovca. Dan-
kelman je obavestio javnost da je selo spaÿeno (“spaÿivaçem
sravçeno sa zemÿom”), kao i da je 50 komunista obeãeno na licu
mesta. U sluæbenom izveãtaju su dati precizniji podaci: pored
50 obeãenih, streÿano je i 15 seÿaka, a spaÿeno je 350 kuña.45 Dva
dana kasnije u centru Beograda, na Terazijama, visili su, obeãe-
ni o stubove, leãevi petorice rodoÿuba. O tome je Dankelman
odmah obavestio zapovednika Vermahta, a sopãteçe za javnost
dala je istog dana nemaåka novinska agencija DNB.46

General Hajnrih Dankelman (Heinrich Dankelmann),

treñi vojni zapovednik u Srbiji od 29. jula do
8. oktobra 1941.

Zahuktavala se kampaça nemaåkih kaznenih akcija tog vrelog i

burnog leta u Srbiji, krcatog hapãeçima, streÿaçima, veãaçi-
ma. Dankelmanov period vladaça imao je daleko teæe posledice
od vladavine çegova dva prethodnika.
Meœu ærtvama nemaåkih represalija u znatnoj meri su bili
zastupÿeni Jevreji. Sistem represalija pokazao se pogodnim
44
Ratni dnevnik, 28–30. jul 1941. Novo vreme, 30. jul 1941.
45
Zbornik VII, tom I, kç. 1, 365–368.
46
Zbornik , tom I, kç. 1, 370 i tom XII, kç. 1, 317. AVII, NAV, N-T-501, 246/4–14.
Novo vreme, 18. avgust 1941.

147
naåinom za “reãavaçe jevrejskog pitaça” putem grupnih stre-
ÿaça Jevreja u okviru mera odmazde. Za çih je, 22. avgusta, obra-
zovan poseban logor u Topovskim ãupama na Autokomandi, u koji
su zatoåeni svi Jevreji muãkog roda poåev od 14. godine. Taj lo-
gor je postao glavni “rezervoar za liferovaçe” ærtava odmazde.
Kada se u septembru pojavio general Beme, sa izvanrednim ov-
laãñeçima opunomoñenog komandujuñeg generala, podreœen mu je
i vojni zapovednik u Srbiji. To je trajalo vrlo kratko, do 8. ok-
tobra, kada je general Dankelman opozvan i otiãao u Nemaåku, a
duænost vojnog zapovednika preuzeo je general Beme.
Dankelman je, kao nosilac najviãe funkcije nemaåke okupa-
cione sile u Srbiji, odgovoran za zlodela poåiçena u periodu od
29. jula do 8. oktobra 1941. godine. Zbog toga ga je jugoslovenska
Dræavna komisija za ratne zloåine proglasila za ratnog zloåin-
ca.47
Po zavrãetku rata Dankelman se nalazio u logoru civilnih
interniraca u Recklinghausenu, gde je 4. oktobra 1946. prvi put
sasluãan. Potom su ga savezniåke vojne vlasti isporuåile Jugo-
slaviji kao ratnog zloåinca. Usledio je istraæni postupak, a za-
tim i izvoœeçe pred Vojni sud u Beogradu 1947. godine.
Tokom istraænog postupka Dankelman je odbijao odgovornost
za poåiçene zloåine. Na sasluãaçu 23. juna 1947. izjavio je: “Ni-
kakvog streÿaça, niti makakvih represalija za vreme moga bav-
ÿeça u Srbiji kao komandujuñeg nije bilo”. U zapisniku od 24. ju-
na odricao je odgovornost za odmazdu u Skeli, za veãaçe na Te-
razijama i dr. O zloåinu na Terazijama navodno je saznao tek u
podne od pukovnika Grafenhorsta, ãefa Komandnog ãtaba. Dva-
deset sedmog juna izjavio je: “Ja sam, za vreme mog bavÿeça, bio
viãe reprezentativna liånost”.48
Islednici su, meœutim, raspolagali dokumentima koji su ned-
vosmisleno ukazivali na to da je Dankelman, kao vojni zapoved-
nik i glavni nalogodavac, bio u centru zbivaça i da je redovno
obaveãtavan o svemu ãto se dogaœalo. Imali su i ranije uraœen
zapisnik sa sasluãaça gestapovskog oficira za vezu sa Vermah-
tom, SS kapetana Frica Gintera Milera, koji je izjavio da je
vojnom zapovedniku svakog jutra podnosio izveãtaj o svemu ãto
47
AJ, DK-110, odluke F br. 419 i 957a. Opãirno o Dankelmanu i çegovom delo-
vaçu u kçizi U neprijateÿskom taboru, Mlado pokoleçe, Beograd 1965, 17–98. Dan-
kelman je 9. oktobra predao duænost vojnog zapovednika u Srbiji komandujuñem
generalu Francu Bemeu, a 10. oktobra 1941. zvaniåno je opozvan sa duænosti (AVII,
NAV-N-T,501, r. 246, s. 465–79).
48
AVII, na, reg. br. 8/5, k. 27.

148
se zbivalo na policijskom sektoru. Meœutim, Miler je upozoravao
da je, pored policije, hapãeça åesto masovno vrãio Vermaht.49
General Dankelman je izveden pred Vojni sud Jugoslovenske
armije u Beogradu 22. oktobra 1947, sa joã petoricom okupator-
skih stareãina. Optuæeni su za masovno ubijaçe civilnog sta-
novniãtva, pa i æena i dece, spaÿivaçe sela, ubijaçe ratnih za-
robÿenika i druge zloåine. Kao glavna liånost ove grupe, Dan-
kelman je optuæen da je, neposredno ili posredno – preko podre-
œenih vojnoupravnih organa ili operativnih jedinica, nareœi-
vao kolektivne mere odmazde protiv stanovniãtva; da je odgovo-
ran za veãaça i streÿaça, grupna hapãeça, paÿevine naseÿa,
kolektivne novåane kazne (kaæçavaçe Beograda sa 10 miliona
dinara, npr.) itd.; da je kriv za izdavaçe naredbi o uniãteçu
Jevreja i Cigana.

Jedini vojni zapovednik u Srbiji izruåen Jugoslaviji kao ratni zloåinac:

vazduhoplovni general Hajnrih Dankelman (Heinrich Dankelmann) pred Vojnim
sudom u Beogradu 1947. godine. Dankelman je prvi s leva, a åetvrti s leva Franc
Nojhauzen (Franz Neuhausen), organizator pÿaåke jevrejske imovine

49
Arhiva Vojnog tuæilaãtva Jugoslovenske armije, zapisnik o sasluãaçu Frica
Gintera Milera od 4. septembra 1946, 1. Kada je govorio o masovnim hapãeçima koja je
vrãio Vermaht, Miler je pre svega imao u vidu kaznene pohode i akcije åiãñeça te-
rena, prilikom kojih je nemaåka vojska hapsila æiteÿe mnogih naseÿa (kao pomagaåe
ustanika).

149
 Na glavnom pretresu bilo je govora i o Dankelmanovoj odgo-
vornosti za stradaçe Jevreja i Cigana. Po pitaçu uredbe o Je-
vrejima i Ciganima od 18. septembra 1941, izmeœu tuæioca i
Dankelmana vodio se sledeñi dijalog:
– Ãta se htelo s tom uredbom?
– Htelo se da se Jevreji i Cigani na okupiranim teritorija-
ma izjednaåe sa Jevrejima u Nemaåkoj. Tako je naredilo voœstvo.
– I vi ste se, dabome, saglasili s tim da se ti nevini ÿudi
ubijaju i onda ako ne stave æutu traku oko ruke?
– Ja liåno smatrao sam da to nije u redu, ali kao vojnik morao
sam da izvrãim nareœeçe. A nije mi poznato da su Jevreji ubi-
jani (podvukao autor). Znam da su hapãeni i deportovani.
Na upozoreçe vojnog tuæioca da je to zloåin protiv åove-
ånosti, Dankelman je odgovorio:
– Ãto se naredi, mora se izvrãiti. Tu uredbu o Jevrejima,
koliko se señam, nisam ni proåitao kad mi je podnesena na pot-
pis. Priznajem, de jure snosim odgovornost za çu, de fakto ne. Ja
sam bio nesvestan svojih postupaka.50
Vojni tuæilac je u zavrãnoj reåi istakao da je Dankelman,
kao vojni zapovednik, mogao da obustavi svaki akt, ma koje orga-
nizacije okupatorske vlasti. Meœutim, on se sa svim tim zloåi-
naåkim delima saglasio i, prema tome, deli odgovornost sa svima
koji su izvrãili zloåine u vreme kada je bio u Srbiji.
Sud je Dankelmana proglasio krivim za zlodela za koja je bio
optuæen, utvrdivãi da je, u svojstvu zapovednika, bio nadleæan
za odobravaçe i izvrãeçe smrtnih kazni. Presuda je izreåena
31. oktobra 1947. godine: osuœuje se na smrt.

Komandant kaznene ekspedicije – general Beme

General Franc Beme doãao je u Srbiju 19. septembra 1941, sa

vanrednim ovlaãñeçima dobijenim liåno od Hitlera. Istog da-
na stigao je u Beograd radiogram zapovednika Vermahta na Jugo-
istoku, general-feldmarãala Lista:
“Naredbom Firera vojne operacije u Srbiji poverene su
generalu peãadije Bemeu, komandujuñem generalu 18. armij-
skog korpusa. Na osnovu Firerove naredbe prenosim svu iz-
vrãnu vlast u Srbiji na generala Bemea.
50
Politika, 24. oktobar 1947.

150
 Sve komande i jedinice vojske, koje se tamo nalaze ili ñe
doñi, biñe çemu potåiçene.
Svima vojnim i civilnim ustanovama moæe on, prema Fi-
rerovom nareœeçu, kao jedini nosilac izvrãne vlasti, dava-
ti obavezujuña uputstva.”51
Posle tog radiograma sve je bilo jasno: sva vlast je skoncen-
trisana u Bemeovim rukama. On je, prema tome, snosio glavnu odgo-
vornost za najmraåniji period nemaåke okupacije Srbije, ispu-
çen masovnim pokoÿima, streÿaçima, hapãeçima i logorisa-
çem, paÿevinama naseÿa, nezapamñenim stradaçima neduænog
stanovniãtva. Niko od vojnih zapovednika i komandanata, kao ni
od stareãina okupacione vojne uprave, pre i posle çega, nije be-
zobzirnije i efikasnije realizovao Hitlerovu politiku kaæça-
vaça Srbije, kao general Beme tokom svoje “kaznene ekspedicije”
od septembra do decembra 1941. godine. Nema upeåatÿivijeg doka-
za o uåeãñu nemaåke vojske u uniãtavaçu Jevreja, a pre svega o
Vermahtu kao egzekutoru, od egzodusa “srpskih” Jevreja izvrãe-
nog upotrebom nemaåke vojske pod komandom generala Bemea.
Podstaknut Hitlerovim, Kajtelovim i Listovim nareœeçi-
ma i liåno optereñen mræçom prema “zemÿi Srbiji”, 56-godi-
ãçi Austrijanac Franc Beme52 odmah je pristupio izvrãeçu za-
datka da “umiri” Srbiju. Veñ 25. septembra izdao je poznatu na-
redbu koja pokazuje na koji naåin ñe to uåiniti: bezobzirne mere
moraju posluæiti kao zastraãujuñi primer, ãto ñe se za kratko
vreme proåuti po celoj Srbiji; te mere ñe najteæe pogoditi ce-
lokupno stanovniãtvo. Vojnicima je poruåio:
“Vaã je zadatak da prokrstarite zemÿom u kojoj je 1914. po-
tocima tekla nemaåka krv zbog podmuklih Srba, ÿudi i æena.
Vi ste osvetnici tih mrtvih.
Svako ko bude blago postupao, ogreãiñe se o æivote svojih
drugova. On ñe biti pozvan na odgovornost, bez obzira na liå-
nost, i izveden pred vojni sud.”53
Bemeova kaznena ekspedicija poåela je krajem septembra po-
hodom na Posavinu i Maåvu, pustoãeñi sve pred sobom. Za 15 dana
51
Listov radiogram upuñen je Ãtabu vojnog zapovednika u Srbiji, gde je zaveden
pod signaturom: Komandni ãtab, Operativno odeÿeçe – Ia br. 220/41, 19. septembar
1941, pov. – za komandante.
52
Franz Böhme je roœen 1885. u Celtvegu (Zeltweg), Austrija. Ranije je bio naåelnik
austrijskog generalãtaba. Doãao je u Beograd iz Gråke kao komandant 18. armijskog
korpusa Vermahta.
53
Opunomoñeni komandujuñi general u Srbiji, Ia br. 867, Kdos, 25. septembar 1941.
Zbornik, tom I, kç. 1, 459–460.

151
 General Franc Beme
(Franz Böhme)

nemaåki vojnici su pohapsili 17.424 (do 20. oktobra 22.000) lica,

streÿali 1.127 talaca, opÿaåkali i spalili mnoga naseÿa. Zlo-
åini su vrãeni i u drugim podruåjima Srbije. Bio je to “crni ok-
tobar”, mesec masovnih streÿaça Srba, Jevreja i Cigana, nedu-
ænog stanovniãtva ãirom zemÿe. Prema nemaåkim podacima, u
Kraÿevu je, od 15. do 18. oktobra, streÿano 1.755 graœana, u Kra-
gujevcu za jedan dan, 21. oktobra, 2.300, a u Beogradu, od poåetka
nemira do 30. oktobra, 4.750 graœana. Tako se nastavilo do 6. de-
cembra 1941, kada je Beme predao duænost generalu Baderu i na-
pustio Srbiju.54
Kaznena ekspedicija i sistem odmazde pruæili su Nemcima
izvanrednu priliku za rasni obraåun s Jevrejima i Ciganima.
Uåestale represalije, kvalifikovane kao ubijaçe talaca, omo-
guñile su da se meœu ærtve streÿaça ubacuje ãto viãe Jevreja.
Na taj naåin se Vermaht ukÿuåio u sistem çihove fiziåke li-
kvidacije.
Beme je bio naredbodavac masovne odmazde protiv Jevreja ko-
ju je izvrãio Vermaht. On je, kao prvi åovek nemaåkog vojnog
vrha u okupiranoj Srbiji, 4. oktobra 1941, izdao nareœeçe da se,
zbog gubitka 21 nemaåkog vojnika dva dana pre toga, streÿa 2.100
zatoåenika koncentracionih logora u Ãapcu i Beogradu, “prven-
stveno Jevreja i komunista”. Za realizaciju tog nareœaça zadu-
54
Izveãtaji ãtaba generala Bemea i ãtabova çegovih jedinica od septembra do
decembra 1941, Zbornik, tom I, XII i dr.

152
æio je ãefa Vojne uprave Haralda Turnera – da odredi zatoåeni-
ke i utvrdi mesto izvrãeça i sahrane. Odredio je i izvrãioce
odmazde: “Odeÿeça za streÿaçe dañe 342. divizija (za ãabaåki
koncentracioni logor) i Korpusni bataÿon za vezu 449 (za beo-
gradski koncentracioni logor)”.55
O tom streÿaçu govori se i u izveãtajima ãefa nemaåke
policije u Berlinu od 9. i 20. oktobra. Devetog oktobra je citi-
ran izveãtaj Operativne grupe policije bezbednosti i sluæbe
bezbednosti u Beogradu:
“Kao odmazda za 21 nemaåkog vojnika, koji su ubijeni pre
nekoliko dana kod Topole,56 pogubÿeno je 2.100 Jevreja i Ci-
gana. Egzekuciju je izvrãio Vermaht. Zadatak policije bez-
bednosti je jedino da stavi na raspolagaçe neophodan broj.
805 Jevreja i Cigana uzeto je iz ãabaåkog logora, a ostatak
iz jevrejskog prolaznog logora u Beogradu”.57
Ponovo se o tome govori u izveãtaju od 20. oktobra:
“Po nareœeçu Ãtaba 18. armijskog korpusa izdvojeno je iz
Jevrejskog logora 2.100 Jevreja za streÿaçe, kao odmazda za 21
poginulog nemaåkog vojnika.
Pogubÿeça vrãi vojska.”58
Sledi konstatacija da je Beme naredio i pogubÿeçe ostalih
Jevreja muãkaraca:
“Svi muãkarci Jevreji iz Beograda zatvoreni u logor.
Pripreme za jevrejski geto u Beogradu zavrãene. Posle li-
kvidiraça preostalih muãkaraca Jevreja, ãto je veñ nareœe-
no od strane zapovednika Srbije (podvukao autor), geto ñe
imati oko 10.000 jevrejskih æena i dece.”
Posle nareœeça od 4. oktobra o streÿaçu 2.100 Jevreja i Ci-
gana, Beme je 19. oktobra dao nalog za streÿaçe 2.200 uhapãenih
55
Nareœeçe opunomoñenog komandujuñeg generala u Srbiji upuñeno ãefu Vojne
uprave, 342. peãadijskoj diviziji i Korpusnom bataÿonu za vezu 449. Odmazda je iz-
vrãena za ubistvo nemaåkih vojnika “na terenu Beograda i Obrenovca” (treba: na
terenu Topole), Zbornik, tom I, kç. 1, 480–481.
56
Reå je o nemaåkim gubicima pretrpÿenim u borbi delova 521. armijskog puka za
vezu sa Posavskim partizanskim odredom kod sela Vlakåa, juæno od Topole, 2. oktobra
1941.
57
AVII, Minhen 3, s. 657; Minhen 12, s. 859; NAV-N-T-312, r. 452, s. 8037150. Zbor-
nik, tom I, kç. 1, 498; tom XII, kç. 1, 486–7 (u pitaçu je isti dokument sa izvesnim
razlikama u prevodu).
58
Izveãtaj od 20. oktobra 1941, B. br. IV A1 B/471, dræavna tajna. Zbornik, tom I,
kç. 1, 545. Uoåÿiva je nepodudarnost nekih pojedinosti u razliåitim nemaåkim izve-
ãtajima: mesto pogibije nemaåkih vojnika, sastav i ukupan broj streÿanih (od 2.000 do
2.200) itd. Objaãçeça u poglavÿu o izveãtaju poruånika Lipea.

153
lica, ovog puta zbog gubitaka nemaåkog garnizona u Vaÿevu.59
Straæarski puk u Beogradu dobio je nalog da, u okviru te odma-
zde, streÿa 1.600 pritvorenika, a Upravni ãtab (Harald Turner)
zaduæen je da se stara o organizovaçu represalije (opredeÿi-
vaçe za dan i mesto streÿaça, odabir i privoœeçe pritvorenika
i dr.).60
Za masovna i grupna streÿaça trebalo je pripremiti hiÿade
i hiÿade talaca. Zato je Beme na poåetku kaznene ekspedicije
naredio:
“Muçevitim akcijama treba u svim garnizonima u Srbiji
najhitnije pritvoriti kao taoce sve komuniste, sve muãkarce
na koje pada sumça, sve Jevreje i izvestan broj nacionalis-
tiåkih ili demokratski orijentisanih stanovnika.”61
Svi Jevreji – muãkarci iznad 14 godina veñ su bili zatvoreni
u logore i prilikom odmazdi redovno izruåivani egzekutorima.
Kakav je kriterijum pri tome vaæio, pokazuje izveãtaj Bemeovog
ãtaba zapovedniku Vermahta na Jugoistoku:
“Svi Jevreji i Cigani biñe prevedeni u jedan koncentra-
cioni logor kod Zemuna (za sada je u pitaçu oko 16.000 lica).
Moæe se dokazati da su oni vrãili obaveãtajnu sluæbu kod
ustanika (podvukao autor)”.62
Posledça reåenica predstavÿa karakteristiåan primer
prakse da se genocid nad Jevrejima predstavÿa kao kaæçavaçe
saradçe sa ustanicima – na ãtetu Vermahta. Kako je tolika masa
ÿudi, zatoåenih u logorima, mogla da saraœuje sa ustanicima?
Zar se za hiÿade i hiÿade Jevreja i Cigana moglo dokazati da su
obaveãtajno radili za ustanike?
Bilans Bemeove kaznene ekspedicije do 5. decembra 1941.
godine bio je sledeñi: Nemci su imali 160 mrtvih i 378 raçenih
vojnika.63 Za 160 mrtvih trebalo je, po kÿuåu 1:100, streÿati
16.000 talaca, a za 378 raçenih Nemaca, po kÿuåu 1:50, 18.900 ÿu-
di, ãto ukupno iznosi 34.900 talaca iz Srbije. Do 5. decembra
59
Bila je to odmazda za 10 poginulih i 24 raçena nemaåka vojnika. Zbornik, tom I,
kç. 1, 542.
60
O izvrãavaçu zadataka Upravnog ãtaba i vojnih jedinica odreœenih za stre-
ÿaçe biñe reåi u poglavÿima u kojima je prikazana çihova uloga u uniãtavaçu
Jevreja u Srbiji.
61
Nareœeçe generala Bemea III ãef vojne uprave, br. 2848/41 od 10. oktobra 1941.
Zbornik, tom I, kç. 1, 502.
62
Izveãtaj ãtaba generala Bemea Ia, br. 2875, pov. od 5. decembra 1941.
63
Bilans nemaåkih gubitaka je nepotpun, jer nedostaju podaci o gubicima 718. i
naknadno pristigle 113. peãadijske divizije, kao i 3. bataÿona 697. peãadijskog puka.

154
1941. streÿano je, na ime odmazde, 11.164 taoca. Tome broju su u
nemaåkom ãtabu dodali 3.562 ustanika i pomagaåa ubijena u
vojnim i kaznenim akcijama, ãto ukupno iznosi 14.726. Pendant-
ni nemaåki oficiri zakÿuåili su svoju jezivu evidenciju kon-
statacijom da u odmazdama nije realizovana odreœena kvota, odno-
sno da je Srbija ostala duæna joã 20.174 talaca za streÿaçe.64 Sa
tako straviånim uåinkom zavrãila se zloåinaåka “misija” ge-
nerala Bemea.
Glavnu odgovornost za poåiçene zloåine, od kraja septembra
do poåetka decembra 1941, snosi general Beme. Na osnovu vanred-
nih ovlaãñeça koja je dobio, on je skoncentrisao svu vlast u svo-
je ruke, objedinivãi komandu nad tri posebna nosioca nemaåke
vojne moñi u okupiranoj Srbiji: opunomoñenog komandujuñeg ge-
nerala, vojnog zapovednika u Srbiji i podredivãi Ãtab Viãe
komande 65. Svima je izdavao nareœeça, od svih primao izveãtaje
o zbivaçima u Srbiji. Nije se mogla dovoditi u pitaçe çegova
odgovornost, ni obaveãtenost (svakodnevno je dobijao jutarçe i
veåerçe izveãtaje).
Posle rata, jugoslovenska Dræavna komisija proglasila ga je
za ratnog zloåinca65 i zatraæila çegovo izruåeçe. Jugosloven-
skom traæeçu nije udovoÿeno. Beme nije odgovarao pred sudom
zemÿe koju je u crno zavio – kako se tada govorilo.
Kakav je bio kraj vojne karijere generala Bemea, kako je zavr-
ãio æivot najsuroviji nemaåki vojni zapovednik u Srbiji?
Posle napuãtaça Srbije decembra 1941, prekomandovan je u
Finsku, potom je bio komandant nemaåkog vojnog okruga, a 1944. i
1945. godine komandant armije. Po zavrãetku rata Peti ameriå-
ki vojni sud u Nirnbergu vodio je “proces ubicama talaca”, utvr-
œujuñi odgovornost grupe poznatih ratnih zloåinaca. Meœu çima
je bio i Beme.
Tokom februara, marta i aprila 1947. Beme je davao iskaze o
kaznenoj ekspediciji u okupiranoj Srbiji 1941. godine.66 Izuzev
prikaza vojnih operacija, çegove izjave bile su zaåuœujuñe. Tvr-
dio je da je çegov ciÿ bio “da pomogne miroÿubivom stanovniãt-
vu da najbræe doœe do spokojstva i mira”. Uveravao je isledne
64
Ãtab opunomoñenog komandujuñeg generala u Srbiji, pregled izvrãenih odma-
zdi od poåetka ustaniåkog pokreta u Srbiji. U ukupan broj streÿanih u odmazdama
uneti su Jevreji i Cigani kao taoci. AVII, NAV-N-T-501, r. 251, s. 843–50; Zbornik,
tom XII, kç. 1, 804–806.
65
AJ, DK – 110, lista br. 13, 95, red. br. 852.
66
U Zborniku VII, tom I, kç. 1, 682–693, objavÿena su tri iskaza generala Bemea od
5. februara, kao i zapisnici sa sasluãaça od 11. marta i 16. aprila 1947.

155
organe da je svojim divizijama naredio da, prilikom vojnih ope-
racija, budu umerene, ãto je dovelo do toga da mere odmazde nisu
bile potrebne. Meœutim, pronaœena su çegova nareœeça i drugi
nemaåki dokumenti, koji su nedvosmisleno govorili o Bemeovoj
odgovornosti za najteæe ratne zloåine.
U takvoj situaciji Beme je odluåio da ne åeka suœeçe. Sam je
izabrao kako ñe okonåati svoj æivotni put: izvrãio je samoubi-
stvo u zatvoru 29. maja 1947. godine. Presudio je sam sebi, kao ãto
je to krajem rata uåinio i çegov firer.
Bio je to kraj jednog od najveñih nemaåkih ratnih zloåinaca u
okupiranoj Srbiji, naredbodavca masovnih streÿaça, istrebÿi-
vaåa Srba, Jevreja i Cigana, ubice talaca i neduænog stanovni-
ãtva. Tako je zavrãio åovek koji je ogçem i maåem protutçao ok-
upiranom teritorijom, sejuñi smrt i pustoã takvih razmera ka-
kve se ne pamte u istoriji Srbije.

General Bader

Po preuzimaçu duænosti od Bemea novi opunomoñeni koman-

dant, general Paul Bader, dao je ocenu tek zavrãene kaznene ek-
spedicije i oznaåio orijentaciju svog daÿeg rada:
“Oãtre i bezobzirne mere koje su preduzele jedinice pri
odmazdama ÿudskih æivota, a ãto je nareœeno od najviãeg
nemaåkog mesta, umnogome su doprineli brzom i uspeãnom
slamaçu ustanka u Srbiji. Zavrãni izveãtaji viãih koman-
di i divizija pokazuju da je Firerovo nareœeçe o merama
odmazde sprovedeno u potpunosti do 5. decembra 1941.
Mere odmazde i daÿe ñe biti nastavÿene...”67
Istovremeno je dao pregled streÿaça talaca i staça u kon-
centracionim logorima:

“b) Streÿaçe talaca:

(na osnovu izveãtaja podnetih do 5. 12. 41)
ukupno 11.164 osoba
Od toga trupe 7.548 ”
Ovi brojevi nisu potpuni.

67
Zbornik, tom XII, kç. 1, 803: uputstvo opunomoñenog komandanta u Srbiji potåi-
çenim jedinicama od 20. decembra 1941.

156
 c) Koncentracioni logori:
Popuçenost logora 6. 12. 41: 3.652 osobe
U izveãtajnom periodu upuñeno u logor 839 ”
Otpuãteno: 824 ”
Streÿano: 558 ”
Odstraçeno iz drugih razloga: 11 ”
U novoformirani logor za Jevreje i Cigane u Zemunu je do 15.
12. 41. dovedena 5.281 osoba.”68

Artiÿerijski general Paul Bader

Bader je ærtve odmazde podelio u tri grupe. U prvu grupu

svrstao je zarobÿenike za odmazdu, u koju su spadali komunisti
uhvañeni bez oruæja, Cigani, Jevreji i sl. Drugu grupu su saåiça-
vali taoci iz raznih slojeva stanovniãtva, a treña, zarobÿeni-
ci trupe, sastojala se od sumçivih lica pohapãenih tokom ak-
cije protiv ustanika.69
Usledila je, 22. decembra, Baderova uredba o Jevrejima i çi-
hovoj imovini. Uredba je objavÿena u domañoj ãtampi i preko
radija. Novi nemaåki komandant u Srbiji pridruæio se prethod-
nicama u pretçama stanovniãtvu najteæom kaznom:
“Uz smrtnu kaznu zabraçeno je:
68
Isto, 797: desetodnevni izveãtaj ãtaba generala Badera od 20. decembra 1941.
69
AVII, NAV-N-T-315, r. 430, s. 666–7: nareœeçe generala Badera od 20. decembra
1941. Zbornik, tom XII, kç. 1, 803–804.

157
 a) jevreje primati na konak ili sakrivati;
b) predmete od vrednosti ma koje vrste, nameãtaj i novac pri-
mati na åuvaçe od jevreja ili ih kupovinom, zamenom ili nekim
drugim pravnim poslom sticati.”70
U vreme kaznene ekspedicije Bader je bio desna ruka generala
Bemea, na osnovu åega je i postavÿen za çegovog naslednika.
Preuzimajuñi tu duænost, Bader je zadræao obe funkcije: koman-
dujuñeg generala i vojnog zapovednika.71 U Bemeovom periodu li-
kvidirani su odrasli Jevreji muãkarci; u poåetnom razdobÿu
Baderove vladavine uniãtene su æene i deca, odnosno izvrãen je
genocid nad preostalim jevrejskim æivÿem u Srbiji.
Artiÿerijski general Paul Bader je dugo boravio u Srbiji.
Doãao je u Beograd 11. juna 1941, kao komandant Viãe komande 65.
formacije, koja se sastojala od tri divizije i predstavÿala po-
sadne trupe Vermahta na okupiranoj teritoriji Srbije.72 Kao ko-
mandant te formacije, potom i kao komandujuñi general i teri-
torijalni zapovednik, on snosi odgovornost za zloåine poåiçe-
ne 1941 – 1943. godine.73 Po preuzimaçu duænosti od generala
Bemea, Bader je izdao nareœeçe (20. decembra 1941) da je za sva
streÿaça u znak odmazde neophodno dobiti çegovo odobreçe.74
Baderovu odgovornost za zloåine izvrãene 1941 – 1943. godi-
ne utvrdila je jugoslovenska Dræavna komisija za ratne zloåine,
pa ga je proglasila ratnim zloåincem.75

Odgovornost vojnih zapovednika

Vojni zapovednici, kao naredbodavci streÿaça za odmazdu,

oliåavali su ulogu Vermahta u istrebÿeçu srpskih Jevreja i
Cigana. Nemaåka vojska je bila ne samo nalogodavac, nego i iz-
vrãilac streÿaça. Nezavisno od toga i uporedo sa tim, nemaåka
70
Obnova, 3. januar 1942. Reå Jevrejin posala se malim poåetnim slovom.
71
Kommandirender General und Befehlshaber in Serbien.
72
Armijski korpus koji su saåiçavale 704, 714. i 717. divizija. Zvaniåan naziv
formacije: Viãa komanda 65 za naroåitu upotrebu (ili: za specijalnu namenu).
73
U leto 1943. Bader je postavÿen za komandanta armijskog korpusa, formiranog u
Kosovskoj Mitrovici, koji je prilikom kapitulacije Italije prebaåen u Albaniju.
Bader je ubrzo opozvan sa te duænosti zbog neslagaça sa nadreœenim komandantom
generalom Rendulicem.
74
AVII, na, reg. br. 47/1, k. 27/II. Muharem Kreso, Çemaåka okupaciona uprava u
Beogradu 1941 – 1944, Istorijski arhiv Beograda, Beograd 1979, 185.
75
AJ, DK-110, lista br. 1, str. 70, red. br. 689. Dokumenti iz istorije Jugoslavije,
Beograd 2000, tom IV, 790.

158
 Nemaåki vojni vrh u Srbiji: komandujuñi general i vojni zapovednik Bader
(u sredini), naåelnik Operativnog ãtaba pukovnik Kogart (Kogarth), levo, pukovnik
Olendorf (desno) i ãef Upravnog ãtaba dr Turner (desno iza Olendorfa)

policija, prevashodno Gestapo, sprovodila je svoj program uni-

ãtavaça Jevreja. O realizovaçu tog programa redovno je oba-
veãtavala aktuelnog vojnog zapovednika. Ãef glavne centrale
obaveãtajno-bezbednosne sluæbe (Ajnzacgrupe), SS pukovnik
Vilhelm Fuks, izjavio je posle rata pred islednikom:
“Ajnzacgrupa policije bezbednosti i SD-a (ukÿuåivo Aj-
zanckomanda) nije niãta preduzela bez dogovora sa ãefom
vojne administracije, odnosno bez nareœeça vojnog zapoved-
nika.
Rukovodilac Ajnzackomande je stalno obaveãtavao ãefa
vojne administracije, a u naroåitim sluåajevima je izloæio
stvari vojnom zapovedniku, odnosno primao od çega nare-
œeça.”76
Prilikom razmatraça odgovornosti vojnih zapovednika za
zloåine poåiçene u Srbiji, pa i za progon i likvidaciju Jevreja
i Cigana, ne mogu se dovoditi u sumçu çihova ovlaãñeça i na-
dleænosti, kao ni mesto i uloga u sistemu nemaåkog komandovaça
76
Arhiv SMUP, 70900355/6–13, istraæni predmet Wilhelma Fuchsa. Ajnzacgrupa
(Operativna grupa) policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti, nadleæna za Jugo-
slaviju; Ajnzackomanda (Operativna komanda), nadleæna za Beograd.

159
i upravÿaça okupiranom teritorijom. Hitler, Vrhovna komanda
Vermahta i Ãtab zapovednika oruæane sile na Jugoistoku iz-
davali su nareœaça, kojima su regulisali koncentraciju vlasti u
rukama zapovednika u Srbiji, naroåito od dolaska generala Be-
mea, kome je povereno i neposredno komandovaçe trupama i ter-
itorijalno upravÿaçe okupacionim i kvislinãkim poretkom.
U tom pogledu indikativne su odredbe nareœeça zapovednika
Vermahta na Jugoistoku od 5. novembra 1941. godine.77 “Da bi se na
Jugoistoku stvorili jasni i jedinstveni odnosi u komandovaçu”,
kaæe se na poåetku nareœeça, “Firer i vrhovni komandant Ver-
mahta je direktivom br. 13 od 9. 6. 1941, naimenovao zapovednika
Vermahta na Jugoistoku (Wehrmachtsbefehlshaber Südost)”, sa sedi-
ãtem u Solunu. On je najviãi predstavnik nemaåke oruæane sile
na Jugoistoku i kao takav potåiçen fireru, a ujedno i nosilac
izvrãne vlasti i sile na okupiranim teritorijama, pa ima sva
prava i ovlaãñeça teritorijalnog zapovednika. Stoga snosi
odgovornost i za zloåine poåiçene u Srbiji, ãto treba imati u
vidu kada se ispituje krivica tih zapovednika (List, Weichs i
dr.).
Slede odredbe o najviãem predstavniku Vermahta u Srbiji,
åija se titula navodi onako kako je glasila u vreme generala Be-
mea: opunomoñeni komandujuñi general i zapovednik u Srbiji
(Bevollmächtigte Kommandirende general ind Befehlshaber in Serbien).
On je odgovoran, kaæe se u nareœeçu, za jedinstvenu odbranu svog
podruåja i za obezbeœeçe od unutraãçih nemira. Komandujuñi
general poseduje i ovlaãñeça teritorijalnog zapovednika. Za
Srbiju su bile donete “izuzetne odredbe” zapovednika Vermahta
na Jugoistoku.78
Takva koncentracija moñi i vlasti u rukama prvog åoveka
nemaåke oruæane sile u Srbiji jasno ukazuje na razmere odgovor-
nosti nosilaca te funkcije za ukupne ratne zloåine, meœu çima
i za pogrom Jevreja i Cigana.

77
Zbornik, tom XII, kç. 1, 596: nareœeçe o regulisaçu komandnih odnosa, Ia br.
0303/41, str. pov.
78
Isto, 598–599. Izuzetne odredbe o okupiranoj Srbiji utvrœene su nareœeçima:
Ia br. 1954/41 str. pov., 18. septembar 1941; br. 1182/41 str. pov., 19. septembar 1941; Ia
br. 1953/41 str. pov., 18. septembar 1941.

160
 Naåelnik ãtaba pukovnik Pemzel

Znaåajnu ulogu u Ãtabu vojnog zapovednika u Srbiji igrao je

naåelnik ãtaba, pa je bio i visok stepen odgovornosti vrãioca
te komandne funkcije za zloåine poåiçene u Srbiji. U pogromu
Jevreja 1941. godine, od nemaåkih vojnih zapovednika najviãe se
istakao general Beme, a od naåelnika ãtabova najveñu odgovor-
nost snosi naåelnik Bemeovog ãtaba pukovnik Maks Pemzel
(Max Josef Pemsel). Komandant kaznene ekspedicije svakako je
umeo da izabere dostojnog pomoñnika na koga se u svemu mogao
osloniti. U Bemeovim rukama je bila sva vlast okupacione sile,
a o pripremaçu i sprovoœeçu naredaba i mera u okviru “egzem-
plarnog kaæçavaça” Srbije, pa i Jevreja u çoj, starao se pukov-
nik Pemzel. Çegovo delovaçe u Srbiji poåiçe dolaskom Bemea
i çegovog ãtaba u Beograd 19. septembra i traje do prvih dana de-
cembra 1941, kada su napustili zemÿu.
Veñ ãestog dana po dolasku Pemzel je, u ime opunomoñenog
komandujuñeg generala, izdao naredbu o obrazovaçu logora za po-
druåje luka Sava – Drina,79 a istovremeno i o hapãeçu sveg mu-
ãkog stanovniãtva od 15 do 60 godina. Kao posledica te, i po-
toçih naredbi, doãlo je do hapãeça hiÿada i hiÿada ÿudi, koji
su zatoåeni u logorima Ãapca i okoline, do poznatog “krvavog
marãa” i masovnog stradaça zatoåenika, meœu çima i interni-
ranih Jevreja.
Reœala su se nareœeça naåelnika Bemeovog ãtaba: nalog od
29. septembra da se spale naseÿa Novo Selo i Debrc kraj Save;80
da “Krupaç treba opkoliti, ãto se tamo naœe treba streÿati, a
mesto spaliti”81 itd. Kada je Beme, 10. oktobra, izdao glavno na-
reœeçe o odmazdama,82 Pemzel se neprekidno starao da se odmazde
izvrãavaju, da se obezbedi potreban broj talaca za streÿaçe i
sl.
U tom opãtem nastojaçu Pemzel se ukÿuåio i u genocid nad
Jevrejima. Nijedan naåelnik Ãtaba vojnog zapovednika u Srbiji
nije, åak ni svi zajedno, ni pribliæno doprineo uniãtavaçu
Jevreja, kao pukovnik Maks Pemzel u vreme kaznene ekspedicije
krajem 1941. godine.
79
Zbornik, tom I, kç. 1, 461–462, nareœeçe Qu br. 170/41 od 25. septembra 1941.
80
Isto, 469: Ia, br. 2580/41 pov.
81
Isto, 523–524: telegram br. 124 od 12. oktobra 1941.
82
Zbornik, tom I, kç. 1, 502–503: nareœeçe generala Bemea br. 2848/41 pov. od 10.
oktobra 1941.

161
 Najreåitiji primer takvog delovaça pukovnika Pemzela je-
ste çegovo nareœeçe od 19. oktobra, upuñeno Upravnom ãtabu za-
povednika Srbije, Viãoj komandi 65 i Straæarskom puku u Beo-
gradu. Çime se nalaæe da se, zbog 10 poginulih i 24 raçena ne-
maåka vojnika, streÿa 2.200 “uhapãenih Srba”, ãto se svelo na
Jevreje i Cigane. U potpisu je stajalo: “Za opunomoñenog ko-
mandujuñeg generala u Srbiji, naåelnik ãtaba Pemsel s.r.”83
Isti potpis nosi i nareœeçe od 31. oktobra, kojim se odreœuje
odmazda nad 200 talaca zbog ubistva jednog i raçavaça dva ne-
maåka vojnika u Kusatku.84
Prvog novembra dr Turner, ãef okupacione vojne uprave, po-
dneo je predlog da se u Beogradu uhapsi oko 700 talaca, pred-
stavnika inteligencije, kao i da se to saopãti javnosti. Iz ãta-
ba komandujuñeg generala odmah je stiglo odobreçe. Potpisao ga
je Pemzel.85
Poãto je 5. decembra 1941. izvrãena primopredaja duænosti
komandujuñeg generala, Pemzel je, zajedno sa Bemeom, napustio
Srbiju. Produæio je vojevaçe drugim ratnim stazama. Po zavr-
ãetku Drugog svetskog rata Pemzel se snaãao i ukÿuåio u sastav
rukovodeñeg kadra nove vojske Zapadne Nemaåke. Jugoslovenska
javnost je bila neprijatno iznenaœena kada je nemaåka ãtampa
objavila snimak smotre 2. korpusa Bundesvera pred çegovim ko-
mandantom, generalom Bundesvera – Maksom Jozefom Pemzelom.
Reagovao je beogradski list Borba, objavÿujuñi napis “Maks
Pemzel, svojeruåno”, u kome je citirao nemaåke dokumente o çego-
voj odgovornosti za ratne zloåine poåiçene u Srbiji. Æigoãuñi
generala Bemea i pukovnika Pemzela kao tandem najteæih zlik-
ovaca, Borba je pisala da su çih dvojica najodgovorniji ãto je ka-
znena ekspedicija prohujala kroz Srbiju kao uniãtavajuñi vihor,
koji za sobom ostavÿa smrt i pustoã.
“Bila je to”, kaæe Borba, “saglasna zajedniåka delatnost, u
kojoj su se dva visoka vojna funkcionera u svemu dopuçavala. Za-
to je nemoguñe odvojiti gde se zavrãava delatnost jednog, a gde
poåiçe aktivnost drugog... bez obzira da li je Pemzel samo sas-
tavÿao naredbe o odmazdama, a Beme ih potpisivao, ili je na çi-
ma stajao samo potpis naåelnika ãtaba...

83
Isto, 542: Odeÿ. Qu br. 3001/41, KTB prilog 70 pov. Ceo tekst nareœeça dat je u
poglavÿu “Streÿaçe druge grupe od 2.200 Jevreja i Cigana”.
84
Zbornik, tom I, kç. 1, 577, Qu br. 3327, 31. oktobar 1941.
85
Isto, 581–582.

162
 Naåelnik ãtaba “kaznene ekspedicije” pukovnik Pemzel (Pemsel), postao je po
zavrãetku Drugog svetskog rata general zapadnonemaåke vojske. Nemaåka ãtampa
je objavila ovaj snimak vojne smotre 2. korpusa Bundesvera pred komandantom
Maksom Pemzelom

Beme i Pemzel snose odgovornost kao glavni naredbodavci i

podstrekaåi masovnih ubistava i uniãtavaça stanovniãtva Sr-
bije...
Nikada u okupiranoj Srbiji tako kratko vreme nije bilo
toliko ispuçeno najstraãnijim masovnim zloåinima kao period
od dva i po meseca Bemeove i Pemzelove vladavine.”86

86
Maks Pemzel, svojeruåno, Borba, 13, 14. i 15. novembar 1961. Maksa Pemzela ne-
ma u spisku Nemaca koje je Dræavna komisija za ratne zloåine proglasila ratnim
zloåincima (vidi Dokumenti iz istorije Jugoslavije, tom IV, Beograd 2000).

163
164
 OKUPACIONA VOJNA UPRAVA

Udeo i odgovornost Upravnog ãtaba

Vojni zapovednik u Srbiji imao je dva ãtaba: komandni i up-

ravni. Upravni ãtab je obrazovao strukturu podreœenih organa
na terenu i rukovodio celokupnim aparatom okupacione vojne
uprave u Srbiji. Taj mehanizam vojnog upravÿaça sastojao se od
oblasnih (Feldkommandantur, skrañeno FK) i okruænih komandan-
tura (Kreiskommandantur, skrañeno KK).
Buduñi da je Hitler odredio da se Srbija tretira kao okupi-
rana teritorija, Upravni ãtab vojnog zapovednika je dobio ve-
lika ovlaãñeça u upravÿaçu tom teritorijom. Pri tome je u
potpunosti kontrolisao domañu vlast u Beogradu i unutraãço-
sti, od vrha do lokalnih organa, tj. od vlade do opãtinskih upra-
va. Mesto i uloga Upravnog ãtaba u organizacionoj strukturi
okupatora obezbeœivali su mu da bude redovno obaveãtavan od
rukovodstva nemaåkog obaveãtajno-bezbednosnog aparata, kome
je formalno bio nadreœen, kao i od Abvera – vojne obaveãtajne i
kontraobaveãtajne sluæbe. S obzirom na to, Upravni ãtab i çe-
govi teritorijalni organi, oblasne i okruæne komandanture,
snose veliki deo odgovornosti za zbivaça u Srbiji, odnosno ima-
ju znaåajan udeo u ukupnoj zloåinaåkoj delatnosti Vermahta.
Stoga je razumÿivo ãto se na listi ratnih zloåinaca nalazi ve-
liki broj stareãina okupacione vojne uprave.
Takva uloga Upravnog ãtaba i çegovih komandantura u ukup-
noj zloåinaåkoj aktivnosti, u potpunosti je doãla do izraæaja i
u progonu i istrebÿeçu Jevreja i Cigana. Pri tome su glavnu
ulogu igrali ãef Upravnog ãtaba dr Harald Turner i çegov za-
menik dr Georg Kisel. Oni su bili na åelu Upravnog ãtaba sve
vreme, odnosno do “konaånog reãeça” jevrejskog pitaça u Sr-
biji.
Upravni ãtab je bio nadleæan za okupacionu i kvislinãku
upravu i policiju. On je redovno bio informisan o çihovom radu
i od çega je traæena saglasnost za preduzimaçe pojedinih mera.
U svojstvu rukovodeñeg tela vrãio je nadzor nad upravnim i
165
policijskim aparatom i usmeravao çegove aktivnosti, incira-
juñi radikalan kurs u reãavaçu problema i primeni brutalnog
kaæçavaça. To se reåito pokazalo i u progonu i likvidaciji
Jevreja i Cigana.
Veñ krajem maja 1941. Upravni ãtab je pripremio i podneo na
potpis vojnom zapovedniku tekst Naredbe koja se odnosi na Je-
vreje. To je bio temeÿni pravni akt kojim su doneti propisi o
svim merama protiv Jevreja (potom proãireni i na Cigane),87 o
kome je veñ bilo reåi. Naredba je trebalo da pravno uobliåi i
opravda sve mere koje su okupatorske i kvislinãke vlasti spro-
vodile u Srbiji na poåetku okupacije.
Neãto kasnije, u julu, Upravni ãtab je insistirao da se Je-
vreji svrstavaju u taoce i kao takvi streÿaju u odmazdama, kao i
da se Jevrejke i çihova deca interniraju u logore.
Istog meseca izgraœen je novi koncentracioni logor – na
Baçici, osposobÿen da poåev od 9. jula, prima veliki broj hap-
ãenika nemaåkih i domañih vlasti. To je omoguñilo smeãtaj in-
terniranih Jevreja, buduñi da jevrejski logor Topovske ãupe (na
Autokomandi) nije mogao da odgovori potrebama zbog skuåenog
prostora. Stvoren za potrebe Beograda i çegovog podruåja i u
poåetku podreœen beogradskoj Oblasnoj komandanturi (Feldkom-
mandantur 599), logor Baçica je najpre imao lokalni znaåaj. Me-
œutim, zbog naraslih potreba smeãtaja mnoãtva pohapãenih
lica u Srbiji, beogradski logor, 21. avgusta 1941, postaje koncen-
tracioni logor Srbije, koji se “stavÿa pod neposrednu komandu”
vojnog zapovednika, odnosno çegovog Upravnog ãtaba i taj status
zadræava do kraja okupacije. U zakÿuånom aktu se o tome kaæe:
“Upravni ãtab reguliãe preuzimaçe koncentracionog
logora i neposredno ukÿuåuje operativne grupe (Einsatzgru-
ppe) policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti. Åuvaçe kon-
centracionog logora ostaje kao do sada.”88
Bila je to joã jedna obaveza Upravnog ãtaba (neposredno st-
araçe o nemaåkom delu logora povereno je Gestapou), koja je omo-
87
Naredba doneta 30. maja 1941, a objavÿena u Listu uredaba vojnog zapovednika u
Srbiji, br. 8, od 31. maja; AVII, Nda, reg. br. 8/2–1, k. 1; Novo vreme, 3. jun 1941.
88
AVII, na NAV-N-T-501, r. 249, s. 862, Ãtab vojnog zapovednika u Srbiji, Ia, br.
397/41 pov. od 21. avgusta 1941; isto, br. 509/41 pov. od 11. septembra 1941. U sluæbenom
iz-veãtaju od 21. avgusta navodi se razlog pretvaraça beogradskog logora u logor
Srbije: “Sa zapovednikom Srbije... ureœeno je da radi rastereñeça jedinica (podvu-
kao autor) treba prebaciti hapãenike, koji se nalaze kod çih, u koncentracioni
logor u Beogradu”. Logor Baçica primio je prve hapãenike 9. jula 1941, a posledçu
grupu hapãenika 2. oktobra 1944.

166
guñavala interniraçe veñeg broja Jevreja i çihovo upuñivaçe na
streÿaçe u okviru mera odmazde.
Dva dana po dolasku generala Bemea radi sprovoœeça kaznene
ekspedicije u Srbiji, ãef Upravnog ãtaba mu, u posebnom re-
feratu podnetom 21. septembra, preporuåuje: krajçe bezobzirno
postupaçe; kaæçavaçe celokupnog stanovniãtva, ukÿuåujuñi
æene i decu; stvaraçe straha i trepeta u zemÿi; temeÿno i oã-
tro åiãñeçe Beograda, uz bezobzirna hapãeça i likvidaciju u
datom momentu. Pri nabrajaçu takvih mera i ukazivaçu na slo-
jeve stanovniãtva i posebne grupe koje treba pozatvarati, nisu
izostavÿeni ni Jevreji i Cigani:
“Takoœe bi trebalo izvrãiti u pooãtrenom obliku hap-
ãeçe svih Jevreja, koje je veñ u toku, a jednovremeno i hap-
ãeçe Cigana”.89
Opunomoñeni komandujuñi general Beme odredio je 25. sep-
tembra:
“Ãefu vojne uprave kod zapovednika Srbije stavÿena je u
duænost uprava koncentracionog logora, policijski nadzor
nad pritvorenicima i sudska nadleænost”.90
Dve nedeÿe kasnije, 10. oktobra, Beme je naredio hapãeçe
mnoãtva talaca, meœu koje su ukÿuåeni “svi Jevreji”, a Viãu ko-
mandu 65 i ãefa vojne uprave zaduæio da o tome podnose iz-
veãtaje svakih deset dana.91
Upravni ãtab je 26. oktobra izdao nareœeçe svim oblasnim i
okruænim komandanturama (feld– i krajs-komandanture) u Sr-
biji, kojim daje uputstva o izvrãavaçu zadataka okupacione
vojne uprave u sklopu Bemeovih vojnih dejstava. Uloga feld– i
krajs-komandantura po pitaçu talaca, precizira se u nareœeçu,
sastoji se ne samo u davaçu saveta trupi, nego i u izruåivaçu po-
trebnog broja talaca (za streÿaçe) kojima moraju raspolagati.
Opãiran pasus nareœeça posveñen je Jevrejima i Ciganima.
“Treba poñi od naåelne postavke da su Jevreji i Cigani
uopãte nepouzdan element i da samim tim predstavÿaju opas-
nost za javni poredak i sigurnost. Jevrejski intelekt je taj
koji je zaåeo ovaj rat; on se mora uniãtiti. Cigani ne mogu
biti korisni ålanovi zajednice naroda s obzirom na çihovu
duhovnu i fiziåku graœu. Utvrœeno je da je jevrejski element
89
Zbornik, tom I, kç. 1, 445–449.
90
Isto, 461–462: nareœeçe br. 866/41 Kdos.
91
Isto, 502.

167
 uzeo znatnog uåeãña u voœstvu bandi, a da su baã Cigani odgo-
vorni za naroåita zverstva i za obavÿaçe obaveãtajne slu-
æbe. Stoga se naåelno u svakom sluåaju imaju staviti na ra-
spolagaçe trupi kao taoci svi muãkarci Jevreji i Cigani.
Uostalom, postoji namera da se æene i deca Jevreja i Cigana
prikupe u sabirni logor i da se ovaj element nemira iseli i
time ukloni iz srpskog prostora. Po ovome treba preduzeti
potrebne pripreme.”92
Nareœeçe se zavrãava konstatacijom da oblasne i okruæne
komandanture snose veliku odgovornost u datoj situaciji i da je
çihova bitna duænost da udovoÿe vojnim potrebama.
Jedan od vidova uåeãña okupacione vojne uprave bio je preu-
zimaçe upravÿaça od trupe u oblastima u kojima su zavrãene
vojne operacije. Tako je, prilikom odlaska 342. peãadijske divi-
zije 20. oktobra, upravÿaçe Maåvom preuzela Feldkomandantu-
ra 816 u Ãapcu, izvrãavajuñi obaveze Upravnog ãtaba na tom po-
druåju.93

Treñeg novembra ãef Upravnog ãtaba izdao je nareœeçe

svim feldkomandanturama:
“U vezi s mojim nareœeçem od 10. 10. 41. br. 2848/41. pov.
nareœujem da se odmah pohapse kao taoci svi Jevreji i Cigani.
Ako sprovoœeçe nareœeça neñe biti moguñe iz tehniåkih ra-
zloga, dostaviti o tome izveãtaj sa istovremenim taånim
naznaåeçima broja i mesta stanovaça.
Daÿe treba dostaviti priliåan broj æena i dece Jevreja i
Cigana sa mestom stanovaça i izvrãiti pripremu za çihovo
prebacivaçe u jedan sabirni logor u blizini Beograda.
Taåan datum sledi.
Rok za izvrãeçe: 15. novembar 1941.”94
Dokument je naveden zato ãto se iz çega jasno vide uloga i
odgovornost Upravnog ãtaba i çegovih komandantura u “reãa-
vaçu jevrejskog pitaça”.

Zbornik, tom I, kç. 1, 564–566: nareœeçe Upravnog ãtaba Tgb, br. 44/41. Kdos, 26.
92

oktobar 1941. Nirnberg, NOKW 802.

93
Isto, 572: izveãtaj Upravnog ãtaba od 30. oktobra 1941.
94
AVII, na, reg. br. 40/1a, k. 27-II; Zbornik, tom XII, kç. 1, 589. “Sabirni logor u
blizini Beograda” je, u stvari, logor Sajmiãte u Zemunu, obrazovan za Jevreje i
Cigane. U çemu je do 15. decembra 1941. bila zatoåena 5.281 osoba (Zbornik, tom XII,
kç. 1, 797). Nirnberãki dokumenti, NOKW 801. Poåetak drugog pasusa nareœeça
drugaåije je preveden u kçizi Zloåini faãistiåkih okupatora... (18): “Daÿe navesti
pribliæan broj æena i dece...”

168
 Pripremaçe potrebnog broja talaca za odmazdu funkcionis-
alo je onako kako je naredio Upravni ãtab. Za odmazdu u kojoj je
trebalo streÿati 200 talaca, na primer, komandujuñi general je
odredio da streÿaçe izvrãi beogradski garnizon, a da taoce
“stavi na raspolagaçe” Upravni ãtab.95
U zavrãnom izveãtaju, saåiçenom po okonåaçu Bemeove ka-
znene ekspedicije, u kojem se daje ukupan pregled odmazdi od
poåetka ustanka do 5. decembra 1941. godine, navodi se podatak da
je od ukupnog broja streÿanih – 11.164, Upravni ãtab (sa koman-
danturama) izruåio trupi 3.616 talaca, odnosno gotovo treñinu
ærtava. Pri tome treba imati u vidu da je reå, kako se napomiçe
u pregledu, o nepotpunim brojkama, poãto su nedostajali podaci
718. i 113. peãadijske divizije i 3. bataÿona 697. peãadijskog
puka. Navedena “globalna brojka” nije obuhvatila ni Jevreje koje
su u odmazdama streÿale nemaåke vojne jedinice u Ãapcu.96
Prilikom razmatraça brojki o streÿanima u odmazdama,
treba imati na umu da su, meœu taocima koje su Upravni ãtab i
çegove podruåne komandanture isporuåile vojnim jedinicama
radi streÿaça, znatan deo saåiçavali Jevreji i Cigani.
U decembru je doãlo do realizacije plana, koji je ãef Up-
ravnog ãtaba predoåavao feldkomandanturama: da posle elimi-
nisaça Jevreja muãkaraca sledi zatoåeçe preostalih Jevreja, tj.
æena i dece. Od 8. do 12. decembra interniran je u logor Saj-
miãte u Zemunu preostali deo jevrejskog stanovniãtva.97 Ja-
nuara 1942. godine dovedene su u isti logor Jevrejke sa decom iz
unutraãçosti Srbije, a krajem februara iz Kosovske Mitro-
vice i Novog Pazara. Dvanaestog marta poåelo je ubijaçe bole-
snika Jevrejske bolnice u Beogradu, a kasnije i u drugim bolni-
cama u kojima je bilo Jevreja.
Poznata je sudbina preostalih Jevreja, åija je likvidacija
ubrzana upotrebom specijalnog vozila u kome su ærtve guãene
otrovnim gasom. “Duãegupka” je zavrãila smrtonosno dejstvo u
maju i time omoguñila nemaåkim stareãinama u Beogradu da oba-
veste Berlin i Solun (sediãte ãtaba zapovednika Vermahta na
Jugoistoku) da je u Srbiji sprovedeno “konaåno reãeçe jevre-
jskog pitaça”. Meœu çima je bio i ãef Upravnog ãtaba dr
Harald Turner.
95
Zbornik, tom I, kç. 1, 577: nareœeçe generala Bemea od 31. oktobra 1941.
96
Zbornik, tom XII, kç. 1, 805.
97
U pomenutoj naredbi generala Badera, donetoj 22. decembra 1941, kojom je za-
preñeno smrtnom kaznom za prikrivaçe Jevreja i çihove imovine, za propisivaçe
odgovarajuñih odredbi zaduæen je Upravni ãtab (Obnova, 3. januar 1942).

169
 Pre okonåaça likvidacije jevrejskog stanovniãtva u Srbiji,
Turner je uputio pismo SS-generalu Karlu Volfu (Wolf), ãefu
liånog ãtaba Hajnriha Himlera, u kome je isticao svoj doprinos
i zasluge u uniãtavaçu Jevreja na tlu Srbije. Bilo je to 11.
aprila 1942. godine. Turner je pisao:
“Joã pre viãe meseci naredio sam da se streÿaju svi jevre-
jski muãkarci koje bude moguñe uhvatiti, a da se sve jevrejske
æene i deca koncentriãu u jedan logor. Istovremeno sam
posredstvom SD98 zatraæio da mi poãaÿu jedan “kamion za
dezinsekciju”, pomoñu koga ñe logor konaåno biti ispraæçen
u roku od 14 dana do 4 nedeÿe, ãto je, meœutim, buduñi da je
Majsner stigao i preuzeo ovaj logorski posao, takoœe on
sproveo.”99
Posle genocida, ãef Upravnog ãtaba je, u izveãtaju zapoved-
niku Vermahta na Jugoistoku, konstatovao:
“Jevrejsko pitaçe, kao i cigansko pitaçe, potpuno lik-
vidirano. Srbija je jedina zemÿa u kojoj je reãeno pitaçe
Jevreja i Cigana”.100

Organizacija i saradça

Kakvo je bilo ustrojstvo mehanizma koji se zvao okupaciona

vojna uprava?
Na savetovaçu koje je zapovednik Vermahta na Jugoistoku,
generalfeldmarãal List, odræao u Beogradu pre poåetka Be-
meove kaznene ekspedicije, dræavni savetnik dr Turner, u svojst-
vu ãefa Upravnog ãtaba vojnog zapovednika u Srbiji, kritiåki
se osvrnuo na nemaåku organizaciju upravÿaça tom zemÿom:
“Na razvoj prilika u Srbiji od poåetka je uticala skroz
nejasna organizacija komandovaça (zapovednik Srbije bio je
potåiçen Komandi 2. armije, zatim samostalan, onda zapoved-
niku Jugoistoka); Viãa komanda (65) samostalna pored zapo-
vednika Srbije; Vojna uprava (Turner), privreda (Nojhauzen),
98
SD, zvaniåna skrañenica nemaåke partijske obaveãtajne organizacije Sicher-
heitsdienst (Sluæba bezbednosti).
99
BDC (Berlin Document Center), SS-dosije Haralda Turnera. Kristofer Brauning
(Cristopher R. Browning), Konaåno reãeçe u Srbiji... Zbornik Jevrejskog istorijskog
muzeja br. 6, Beograd 1992, 416. Ton pisma ukazuje na Turnerovu æeÿu da naglasi svoj
doprinos – iz karijeristiåkih pobuda.
100
Nirnberãki dokumenti, NOKW 1486, izveãtaj od 29. avgusta 1942.

170
 politika (Bencler) imaju svoj vlastiti nadleæni sluæbeni
put. Zbog toga su postojale mnogobrojne nejasnoñe.”101
Iako nominalno potåiçeni Upravnom ãrabu, obaveãtajno-
bezbednosna sluæba (Gestapo, SD) i policijski aparat (policija
poretka) takoœe su imali poseban sluæbeni put do svojih ruko-
vodeñih ustanova u Berlinu.
Sloæeni sistem komandovaça i upravÿaça okupiranom Sr-
bijom nije, meœutim, ometao çegovu efikasnost kada su bili u
pitaçu progon i pogrom Jevreja i Cigana. Kako se vidi iz saåu-
vanih nemaåkih dokumenata, svi nosioci okupatorove moñi i
vlasti bili su vrlo aktivni åinioci, koji su se utrkivali u do-
prinoãeçu genocidu nad “srpskim” Jevrejima.
U pogledu strukture okupaciona vojna uprava je bila priliå-
no glomazan aparat, na åijem se åelu nalazio Upravni ãtab voj-
nog zapovednika u Beogradu kao rukovodeñe telo, dok je unutra-
ãçost “pokrivao” sistem podruånih vojnoupravnih komandantu-
ra: oblasnih, okruænih i mesnih. Te komandanture su po potrebi
meçale sediãta, podruåja i podreœenost viãoj ustanovi, ali to
nije umaçivalo uåinak u realizaciji zadataka koje im je odredio
Upravni ãtab u reãavaçu jevrejskog pitaça na çihovim teri-
torijama.
Teritorija Srbije bila je podeÿena na åetiri oblasti,
kojima su upravÿale oblasne feldkomandanture: 599 sa sediãtem
u Beogradu, 610 u Smederevu (potom u Panåevu, Vrçaåkoj Baçi i
Åaåku), 809 u Niãu i 816 u Uæicu (pa u Ãapcu). Feldkomandan-
ture su ispred brojåane oznake imale znak V, poåetno slovo reåi
Verwaltung–uprava. Svaka feldkomandantura imala je podruåne,
okruæne komandanture (Kreiskommandantur), a ove, po potrebi,
mesne komandanture (Ortskommandantur).102
Tokom reãavaça jevrejskog pitaça Upravni ãtab je sara-
œivao sa drugim vojnim, policijskim, upravnim i ostalim åinio-
cima. U unutraãçosti Srbije tu saradçu su ostvarivale podru-
åne vojnoupravne komandanture.
Komandni i Upravni ãtab, kao delovi Ãtaba vojnog zapoved-
nika u Srbiji, redovno su saraœivali i usklaœivali izvrãavaçe
zadataka koje su dobijali operativni i vojnoupravni sektori ok-
upacione sile. To sadejstvo je naroåito doãlo do izraæaja u
sistematskom sprovoœeçu odmazdi.
101
Zbornik, tom XII, kç. 1, 404–407: zapisnik sa savetovaça zapovednika Vermahta
na Jugoistoku u Ãtabu vojnog zapovednika u Srbiji 16. septembra 1941.
102
Zbornik, tom XII, kç. 1, 118, 700, 714–718; N.O.S. IV, 148–161.

171
 U okviru saradçe sa policijom, od posebnog je znaåaja bila
neprekidna povezanost Upravnog ãtaba sa Gestapoom, odnosno
usklaœenost çihovog delovaça protiv Jevreja. O stepenu uåe-
ãña, rezultatima i razmerama uåinka ta dva faktora, çihovi
rukovodioci Turner i Fuks jedno su govorili u vreme likvida-
cije Jevreja, a drugo kada su, posle rata, odgovarali pred sudom.
Pomiçane su Turnerove naredbe, izveãtaji i pisma iz prve i
druge godine okupacije Srbije, u kojima je isticao svoj doprinos
i zasluge u uniãtavaçu Jevreja, dok je 1946. godine pred isledni-
kom izjavio da je “stajao na glediãtu da nas se Jevreji u Srbiji
uopãte ne tiåu”.103
Isto tako se ponaãao i SS-pukovnik dr Fuks, åiji su iz-
veãtaji u poverÿivom biltenu u Berlinu citirani kao primeri
efikasnog uniãtavaça Jevreja, a posle rata je pred sudom mini-
mizirao svoju ulogu i uåinak. On i çegov saradnik SS-major
Helm uporno su isticali potpunu ukÿuåenost dr Turnera i çego-
vog zamenika dr Kisela, kao åelnih ÿudi Upravnog ãtaba, spro-
voœeçu mera protiv Jevreja, kao i to da su oni redovno obave-
ãtavani o tome. Kao primer zajedniåkog delovaça naveli su
nareœeçe iz Berlina da se u Beogradu formira geto za Jevreje, s
tim da se to uåini “u dogovoru sa vojnom upravom”.104
Razumÿivo je iz kojih pobuda potiåu nastojaça pomiçanih i
drugih rukovodilaca da u vreme rata veliåaju svoje zasluge, a
posle rata, kada treba odgovarati za poåiçena dela, umaçuju ili
negiraju sopstveno uåeãñe. Istina je da su Upravni ãtab i Gesta-
po sve vreme tesno saraœivali. Åak i kada se desilo da se ta dva
organa nisu sloæila u pogledu oportunosti reãeça o stvaraçu
jevrejskog geta u Beogradu (od åega je Turner zazirao iz politiå-
ko-bezbednosnih razloga), naãlo se efikasnije reãeçe: umesto
geta, ograœenog bodÿikavom æicom u Beogradu, obrazovan je
poseban jevrejski logor u Zemunu (Sajmiãte).
Kako je funkcionisala saradça izmeœu Upravnog ãtaba i Ge-
stapoa vidi se iz iskaza Georga Kisela, datog 25. oktobra 1946. u
Vojnom tuæilaãtvu JA. On navodi da su, odmah po dolasku u Beo-
grad, odræali sastanak sa Fuksom, çegovim zamenikom Fridri-
hom (Friedrich) Polteom i ãefom Ajnzackomande Beograd Kar-
lom Krausom. Veñ na tom prvom, aprilskom sastanku, Turner je
traæio da Fuks odredi svog oficira za vezu, koji bi redovno
103
AVII, na, reg. br. 2/5, k. 27: zapisnik o sasluãaçu Haralda Turnera od 2. avgu-
sta 1946.
104
Zapisnik o sasluãaçu Hansa Helma od 18. maja 1946.

172
obaveãtavao Upravni ãtab o zbivaçima na obaveãtajno-bezbed-
nosnom sektoru i doprinosio koordiniraçu poslova i kontinu-
itetu saradçe. Da bi lakãe obavÿao svoju duænost, dobio je
kancelariju pri Upravnom ãtabu, u zgradi Narodne skupãtine.
Bio je to SS-major dr Ernst Vajnman (Weinmann). On je imao uvid
u tok dogaœaça, poãto je prisustvovao jutarçim konferencijama
kolegijuma Ajnzacgrupe (Operativne grupe).105
Upravni ãtab je na sliåan naåin obezbedio redovno inform-
isaçe i od drugih åinilaca sa kojima je saraœivao u akcijama
protiv Jevreja, tako da se ne moæe osporavati da je bio “u toku
stvari”. Çegova nadleænost u pogledu jevrejskog pitaça je åesto
potvrœivana u nareœeçima viãih komandi (Ãtaba vojnog zapo-
vednika u Srbiji, na primer), koje su mu odreœivale obaveze i
konkretne zadatke. Veñ je pomenuto da je Glavni ured bezbednos-
ti Rajha iz Berlina naãao za shodno da upozori svoju rukovodeñu
centralu u Beogradu (Ajnzacgrupu) da navedene mere protiv Je-
vreja sprovede u dogovoru sa Upravnim ãtabom. I sam Upravni
ãtab je u svojim nareœeçima isticao tu nadleænost. Iz tih åi-
çenica je proizilazio odgovor na pitaçe: u kom svetlu treba
razmatrati odgovornost Upravnog ãtaba.

Åelni åovek – dr Harald Turner

Godine 1946. Turner se nalazio u koncentracionom logoru

Neuengamme CIC 6 pri Britanskoj armiji na Rajni. Drugog avgusta
je opãirno sasluãan, pa je zapisnik (na 8 strana) predat jugo-
slovenskoj Dræavnoj komisiji za ratne zloåine,106 koja ga je pro-
glasila ratnim zloåincem. Bivãem SS-generalmajoru i viãem
vladinom savetniku stavÿena su na teret nedela koja je, u svoj-
stvu ãefa Upravnog ãtaba vojnog zapovednika, poåinio u Srbiji
1941. i 1942. godine, i to: ubistva i pokoÿi; sistematski teror;
streÿaçe talaca; muåeçe graœanskih lica; interniraçe pod ne-
humanim uslovima; deportacija graœana; prinudni rad u vezi voj-
nih operacija; namerno ruãeçe i pustoãeçe imovine; pÿaåka.107
U taj okvir spadao je i zloåin progona i likvidacije Jevreja.
105
AJ, DK - 110, br. 585-201. N.O.S, IV, 397 i daÿe.
106
AJ, DK - 110, inv. br. 16.479 (3 i 10). Predaja zapisnika aktom br. 1.508 od 28.
septembra 1946.
107
AJ, DK - 110, odluka F. br. 2.600, doneta 2. septembra 1946, inv. br. 7631, 7638,
8113; dos. br. 2436, 1906. U jugoslovenskim dokumentima se netaåno navodi Turnerovo
ime: Harold, a treba Harald.

173
 Dr Harald Turner, ãef okupacione vojne
uprave u Srbiji 1941–1942

Ko je bio prvi åovek okupacionog vojnog aparata u Srbiji?

Roœen 8. oktobra 1891, postao je aktivni oficir i uåesnik
Prvog svetskog rata, a posle toga je napustio vojsku i stupio u
sluæbu socijalnog osiguraça. Rano je pristupio nacistiåkoj pa-
riji – 1929. godine, a potom i çenim juriãnim odredima – SS-u.
Po Hitlerovom dolasku na vlast poåiçe prava Turnerova ka-
rijera: postavÿeça na visoke funkcije najpre u Nemaåkoj, a
zatim u okupiranim zemÿama. Poåeo je kao vladin predstavnik u
Koblencu, posle åega je vrãio duænost naåelnika u Ministarst-
vu finansija Pruske i ãefa personala pruskih dræavnih ustano-
va. Kada je Hitlerova Nemaåka 1938. godine anektirala Sudetske
oblasti, postao je ãef civilne uprave te oblasti, a posle osva-
jaça Francuske postavÿen je za ãefa vojne uprave u Parizu. Od
februara 1941. bio je ãef vojne uprave pri nemaåkoj 12. armiji u
Rumuniji, a u aprilu iste godine postao je ãef Upravnog ãtaba
vojnog zapovednika u okupiranoj Srbiji. U Beograd je stigao 20.
aprila 1941. i na toj funkciji ostao je do 9. novembra 1942, kada je
opozvan. Napustio je Beograd 30. novembra i vratio se u Nemaåku,
gde je stupio na duænost u prusko ministarstvo finansija.108
108
AJ, DK - 110, dos. br. 2436, 2906, zapisnik o sasluãaçu Haralda Turnera od 28.
septembra 1946. N.O.S, IV 135–136. BDC, SS-dosije Haralda Turnera (bio SS-Briga-
deführer - SS-generalmajor, pa SS-Gruppenführera - SS-generalpotpukovnik).

174
 Istog dana kada je isledniku naveo ove podatke o svojoj bio-
grafiji i karijeri, Turner je dao iskaz i o sudbini Jevreja u Sr-
biji. Za sve ãto se dogodilo Jevrejima okrivÿavao je rukovodio-
ca Ajnzacgrupe, SS-pukovnika Fuksa, posebno istiåuñi çegovu
ulogu u formiraçu i funkcionisaçu jevrejskog logora Sajmi-
ãte, kao i u konaånoj likvidaciji preostalih zatoåenih Jevreja.
Tvrdio je da on, Turner, nije uåestvovao u tome, da åak nije ni
znao za to:
“Priåalo se da je on (Fuks) Jevreje uniãtio gasom. Ja liå-
no o tome ne mogu niãta izjaviti, jer nisam imao uvida u te
radçe i zato ãto nisam imao pravo da se o tome informiãem,
jer se to deãavalo u najveñoj tajnosti, åak i prema najviãim
sluæbenim mestima.”109
Ãta je istina najboÿe se vidi iz saåuvanih dokumenata sa
Turnerovim potpisom (nareœeça, izveãtaji, pisma). Neki od
çih su predoåeni Turneru tokom istraænog postupka i suœeça,
drugi su pronaœeni naknadno. Meœu takvim dokumentima, osim
veñ pomenutih, treba navesti joã neke - karakteristiåne za çe-
gove stavove, zalagaça i udeo u uniãtavaçu srpskih Jevreja.
Sedamnaestog oktobra 1941. Turner je pisao svom ãefu i pr-
ijateÿu u Berlinu Rihardu Hildebrantu (Richard Hilderbrandt):
“... za posledçih osam dana dao sam streÿati 2.000 Jevreja i
200 Cigana, u skladu s odnosom 1:100 za bestijalno umorene
nemaåke vojnike, a joã 2.200, gotovo sve Jevreja, biñe streÿa-
no tokom sledeñih osam dana. Nije to lep posao. U svakom
sluåaju, mora se obaviti ako ni zbog åega drugog, a ono da bude
jasno ãta znaåi makar samo napasti nemaåkog vojnika, a uz to
se jevrejsko pitaçe na ovaj naåin reãava najbræe (podvukao
autor). U stvari, ako neko hoñe da bude precizan oko toga,
pogreãno je da se za ubijene Nemce – zbog åega odnos 1:100 tre-
ba da bude primeçen na Srbe – umesto toga ubije 100 Jevreja;
ali smo Jevreje imali u logorima – na kraju krajeva i oni su
srpski graœani, a osim toga moraju iãåeznuti.”110
Radikalne stavove i delovaçe Turner je izneo i u meseånom
politiåkom izveãtaju podnetom 3. decembra 1941, u kome, pored
ostalog, hvalisavo istiåe da ñe Beograd oåistiti od Jevreja i da
ñe ih smestiti u jedan koncentracioni logor. Neãto kasnije, 15.
109
Isto, zapisnik Haralda Turnera od 28. septembra 1946.
110
Jonathan Steiberg, All or Nothing (Sve ili niãta, Osovina i holokaust 1941 – 1943),
Routledge, London – Çujork 1990, 36 (citira Aleksandar Lebl).

175
februara 1942, uveravao je voœu SS-a (Reichsführer SS) Himlera u
svoju revnost i doprinos u reãavaçu jevrejskog pitaça u Sr-
biji.111
Pre nego ãto je okonåano usmrñivaçe zatoåenog jevrejskog
æivÿa guãeçem otrovnim gasom, Turner je (11. aprila 1942) pre-
doåio naåelniku Himlerovog ãtaba, SS-generalu Karlu Volfu
(Wolff), ãta bi se joã moglo preduzeti na tom planu. Ukazivao je
na to da “konaåno reãeçe jevrejskog pitaça” u Srbiji nije obuh-
vatilo Jevreje koji su bili vojna lica: oficire, podoficire i
vojnike Jugoslovenske vojske. Oni su tokom i posle Aprilskog
rata zarobÿeni i odvedeni u Treñi rajh, gde su, kao i ostali
jugoslovenski ratni zarobÿenici, imali odgovarajuñi tretman u
logorima, s obzirom na Æenevsku konvenciju i pomoñ Meœunar-
odnog crvenog krsta. Turner se zalagao da se takav status i za-
ãtita vojnih zarobÿenika izigra na taj naåin ãto bi se koris-
tio dogovor sa srpskim vlastima o “povratku kuñi” veñih i ma-
çih grupa ratnih zarobÿenika radi stavÿaça na raspolagaçe
Nediñevoj vladi ili kao bolesnika. U te grupe povratnika u Sr-
biju ubacivali bi se i zarobÿeni Jevreji, koji bi se po dolasku u
Beograd tretirali kao civilna lica, odnosno hapsili bi ih i
streÿali. Ãef Upravnog ãtaba oåigledno nije hteo da propusti
nijednu moguñnost za realizaciju totalnog istrebÿeça Jevre-
ja.112
Uporedo sa sasluãavaçem Haralda Turnera, Vojno tuæila-
ãtvo Jugoslovenske armije je vrãilo istragu i nad drugim pri-
padnicima okupacione vojne uprave proglaãenim za ratne zlo-
åince. Posle zavrãene istrage, svi zajedno su izvedeni pred
Vojni sud 3. armije u Beogradu. Sudski proces je trajao od 27. feb-
ruara do 5. marta, a presuda je izreåena 9. marta 1947. godine.
Grupa se sastojala od 12 funkcionera vojnoupravnog aparata u
okupiranoj Srbiji, koje je vojni tuæilac optuæio za ratne zlo-
åine, a na åijem åelu su se nalazile stareãine Upravnog ãtaba
Turner i Kisel.113
Ãtampa je redovno pratila suœeçe. Turner je optuæen da je
naredio da se izvrãi niz ratnih zloåina, kao i zloåin protiv
åoveånosti. Beogradski dnevni list Borba pisao je 1. marta da
111
BA (Bundesarchiv), NS 19/1730; BDC, Turnerov SS-dosije; Brauning, n.d., 416.
112
BDC, SS-dosije Haralda Turnera; Æ. Lebl, n.d., 333, navodi da je u pitaçu oko
650 zarobÿenih Jevreja – vojnih lica.
113
Suœeçe je odræano u sali Izvrãnog narodnog odbora Beograda. Predsednik
Sudskog veña bio je dr Vuko Goce Guåetiñ, a optuænicu je zastupao major Jovo Ãñe-
panoviñ.

176
Turner odgovara za neåuvena nasiÿa i masovne zloåine, a Poli-
tika je objavila da su pod çegovim rukovodstvom vrãena najveña
nedela u Srbiji, kao i da su pod çegovom kontrolom osnivani lo-
gori, vrãena preseÿavaça, a narod pÿaåkan i uniãtavan. Drugog
dana suœeça, izveãtavala je Politika, rasvetÿena je Turnerova
uloga u uniãtavaçu srpskog æivÿa masovnim odmazdama, strada-
çu civilnog stanovniãtva, sprovoœeçu terora i zlodela u
logorima na Baçici, Sajmiãtu, u Ãapcu, Niãu, Banatu. Turner,
kao naredbodavac, snosi punu odgovornost i za uniãteçe hiÿade
Jevreja iz logora na Sajmiãtu i u Ãapcu, nastavÿa list, pa kaæe:
“Predsednik dr Vuko Guåetiñ postavio je optuæenom Tur-
neru nekoliko pitaça u vezi s masovnim istrebÿeçem Jevreja
i pÿaåke çihove imovine. Dokumenti brzo otkrivaju uporne
i drske laæi optuæenog Turnera. Predsednik åita pismo koje
je Turner, oktobra 1941, uputio komandi u Ãapcu. U pismu se
nareœuje da se strogo kazne lica koja sakrivaju Jevreje ili
zadræavaju çihovu imovinu.”114
U nastojaçu da ãto viãe umaçi svoj udeo i odgovornost za
poåiçene zloåine, Turner je, izmeœu ostalog, pokuãao da “dobije
poene” povodom svoga stava o obrazovaçu geta za beogradske Je-
vreje. Kada je iz Berlina stiglo pomenuto nareœeçe o tome, tre-
balo je da ga izvrãi SS-pukovnik Fuks u dogovoru sa Turnerom.
Meœutim, Turner je ocenio da bi to bilo loãe reãeçe, sa nizom
slabosti u bezbednosnom pogledu, komplikacija i ãtetnih po-
sledica. Ne bi se mogao efikasno obezbeœivati getoizirani deo
Beograda (pomiçalo se cigansko naseÿe Jatagan mala, iza Vete-
rinarskog fakulteta), eventualno ograœen bodÿikavom æicom, a
bio bi ne samo ruglo usred grada, nego i izvoriãte raznih mo-
guñnosti kompromitovaça nemaåkih vlasti i çihove rasne poli-
tike. Tako opasno æariãte u gradu donelo bi mnoge nevoÿe i bi-
lo bi stalni uzroånik uznemirenosti i kritiåkih komentara
graœana, kao neizbeænih svedoka nemaåkog postupaça sa Jevreji-
ma i Ciganima. Imajuñi sve to u vidu, Turner je smatrao da treba
nañi efikasnije, a maçe kompromitujuñe reãeçe, kao preduslov
bræeg i prikrivenijeg genocida. Iz takvih razmatraça prois-
teklo je pronalaæeçe “pravog reãeça”: obrazovaçe posebnog lo-
gora za tu svrhu na Sajmiãtu u Zemunu.
Sud nije prihvatio Turnerovo tumaåeçe da je çegov negati-
van stav prema getu motivisan humanim pobudama, poãto je na-
114
Politika, 1. mart 1947.

177
 Suœeçe dr Haraldu Turneru pred Vojnim sudom
u Beogradu (snimak od 1. marta 1947)

knadno opredeÿeçe za logor predstavÿalo surovije reãeçe od

prvobitnog.115
Vojni sud je Turneru izrekao smrtnu kaznu. U presudi se, na
nekoliko mesta, govori o çegovoj liånoj odgovornosti i krivici
Upravnog ãtaba u zloåinima protiv Jevreja i Cigana. Turner je
proglaãen krivim ãto je:
– zajedno sa Gestapoom, uåestvovao u osnivaçu koncentracio-
nog logora na Sajmiãtu (umesto jevrejskog geta u Beogradu);
– Upravni ãtab pripremao i podnosio vojnom zapovedniku
sve zakonske projekte protiv Jevreja i Cigana, kojima se propi-
sivala smrtna kazna ne samo za davaçe skloniãta Jevrejima, nego
i za nenoãeçe jevrejske trake, kupovinu jevrejske imovine i tome
sliåno;
– Upravni ãtab, putem naredbi vojnog zapovednika, regulisao
pÿaåku celokupne jevrejske imovine;
– preko krajskomandanture u Ãapcu uåestvovao u logorisaçu
i likvidaciji oko 1.200 jevrejskih izbeglica iz Austrije (Ãabac,
Sremska Mitrovica);
115
Zbornik, tom I, kç. 1, 445–449, 564–566; Zbornik, tom XII, kç. 1, 589; BDC, SS-
dosije Haralda Turnera; AVII, na, k. 27: zapisnici o sasluãaçu Haralda Turnera od
2. avgusta i 28. septembra 1946, Hansa Helma od 18. maja 1946, Vilhelma Fuksa od 31.
avgusta 1946. i dr.

178
 – uåestvovao u izdavaçu nareœeça jedinom policijskom ba-
taÿonu (nosio oznaku 64) u Srbiji do februara 1942. godine o
vrãeçu streÿaça i egzekucijama u logorima (Sajmiãte, Ãabac),
asistirajuñi Gestapou;
– uveo nacistiåke rasne zakone na teritoriji Srbije, ãto
spada u zloåine protiv åoveånosti.116

Gestapovac u vojnoj upravi – dr Georg Kisel

Zamenik ãefa okupacione vojne uprave, viãi vojnoupravni

savetnik i SS-major Georg Kisel (Kiessel), merodavno je uåestvo-
vao u dogovaraçu i odluåivaçu o merama protiv Jevreja i Ciga-
na, za ãta je bio kvalifikovan buduñi da je prethodnih godina
radio kao funkcioner Gestapoa. U Vojnom tuæilaãtvu Jugoslo-
venske armije, 25. oktobra 1946, izjavio je:
“Kada sam se vratio sa odsustva iz Nemaåke (u Beograd, ok-
tobra 1941)... Fuks je veñ bio saopãtio Turneru nareœeçe iz
Berlina za stvaraçe geta (za Jevreje)... Fuks je sam naãao
reãeçe: osnovao je logor na Sajmiãtu.
... Hapãeçe Cigana, koje je Ajnzacgrupa sprovela na teri-
toriji Srbije, (izvrãeno je) prema zadatku dobijenom iz Ber-
lina. Upravni ãtab je objasnio dr Fuksu da su intencije iz
Berlina kod reãeça pitaça Cigana bile da se pohapse putu-
juñi Cigani a ne stalno nastaçeni, koji su se u neku ruku
mogli smatrati sastavnim delom stanovniãtva.”
Kisel je, na istom sasluãaçu, govorio i o upotrebi specijal-
nog vozila za usmrñivaçe Jevreja otrovnim gasom:
“Neki iz srpske policije raspitivali su se kod nas kakva
su to åudna zatvorska kola, koja svaki dan saobrañaju izmeœu
logora na Sajmiãtu i streliãta u Jajincima. Naime, izvesni
Srbi su videli ta kola i slutili su da se Jevreji vode na
streÿaçe.”117

116
AVII, reg. br. 2/5, k. 27. Posle smeçivaça i odlaska Haralda Turnera iz Sr-
bije, poloæaj ãefa Upravnog ãtaba preuzeo je, 10. decembra 1942, Egon Bener
(Bönner). Çega je posle rata (4. septembra 1946) sasluãala Komisija za ratne zloåine
pri Britanskoj armiji na Rajni. AVII, na, reg. br. 5/5, k. 27; AJ, DK - 110, inv. br.
18.548. Pod Benerom je Upravni ãtab sveden na Upravno odeÿeçe.
117
Sudski predmet Georga Kisela u Vojnom sudu III armije. U zagradama citata pri-
medbe autora.

179
 Kiselove izjave na sasluãaçima suprotne su stvarnom toku
dogaœaja, pogotovu istini o çegovoj liånoj odgovornosti za mas-
ovni zloåin protiv Jevreja u Srbiji. Priåa o tome da je o stra-
daçu Jevreja saznavao od svog ãofera neodræiva je ako se suåeli
sa dokumentima o çegovoj funkciji zamenika ãefa vojne uprave za-
duæenog za saradçu s Gestapoom, u nesaglasnosti je sa åiçenicom
da je oficir gestapovske centrale u Beogradu (dr Ernst Vajnman)
svakog jutra obaveãtavao Upravni ãtab o svemu ãto se dogaœalo.
Ko je bio åovek koji se ovako branio od krivice za stradaçe
Jevreja, koji je u tome odigrao ulogu desne ruke ãefa okupacione
vojne uprave u Srbiji dr Haralda Turnera?
Roœen 31. oktobra 1907. u Nirnbergu, Kisel se ãkolovao u
rodnom gradu i zavrãio prava. Promovisan je za doktora pravnih
nauka u Erlangenu. Kada je trebalo da se opredeli za æivotni po-
ziv, odabrao je policijsku sluæbu. Po dolasku nacista na vlast u
Nemaåkoj, postao je ålan Hitlerove nacionalsocijalistiåke
partije (poåetkom 1934). Mladi doktor prava brzo napreduje u
sluæbi i dobija zvaçe vladinog savetnika i åin SS-majora, rade-
ñi u policijskom nadleãtvu Gestapoa u Nirnbergu.
Sa poåetkom rata i Hitlerovom okupacijom osvojenih zema-
ÿa, javÿa se potreba za uspostavÿaçem vojnih uprava na zaposed-
nutim teritorijama. Tako se dogodilo da i dr Kisel, 1940. godine,
bude premeãten u ãtab okupacione vojne uprave u Parizu, åiji je
ãef bio dr Harald Turner. I ãef i çegov pomoñnik su poået-
kom naredne godine premeãteni na Balkan. Trebalo je da obrazu-
ju okupacionu vojnu upravu u Gråkoj, ali je, zbog izmene situacije
u Jugoslaviji (27. mart), prvobitni plan promeçen i çihovo novo
odrediãte bilo je Srbija.
Åetvrtog dana Aprilskog rata u Jugoslaviji (9. aprila 1941),
Kisela je pozvao u Beå SS-general Rajnhard Hajdrih, ãef Glav-
nog ureda bezbednosti Rajha, i dao mu uputstva za rad u Srbiji, je-
dinoj teritoriji Kraÿevine Jugoslavije za koju su Nemci pred-
videli status okupirane teritorije pod çihovom vojnom upra-
vom. Do takvog, izuzetno nepovoÿnog reãeça, objaãçavao je kas-
nije Kisel, doãlo je zbog toga “ãto je nemaåko vrhovno voœstvo,
kako na politiåkom, tako i na vojnom sektoru, zauzimalo izrazi-
to neprijateÿski stav prema Srbima.”118 U tom smislu, naravno,
bile su i Hajdrihove direktive.

Prva Kiselova izjava, Sandbostel, 30. jul 1946, 2, Civ. Int. Camp, Dræavna komi-
118

sija za ratne zloåine, inv. br. 13.244, Radi ilustracije pomenutog stava prema Srbima,
Kisel je naveo sledeñe: “Kada je (nemaåki) poslanik u Beogradu Bencler hteo da go-
vori sa (ministrom) Ribentropom, ovaj ga je jednostavno prekinuo reåima: ‘Brinite
se Vi da ãto viãe Srba bude zatvoreno’” Isti zapisnik, 2.

180
 Odluka je doneta: gestapovski oficir, SS-major Kisel, po-
stañe savetnik, odnosno zamenik ãefa vojne uprave, zaduæen za
obaveãtajno-policijski sektor. Za vrãeçe te funkcije, meœu-
tim, nije dobio direktive od nadleæne vojne liånosti, nego od
rukovodioca obaveãtajno-bezbednosne sluæbe RSHA. Kisel je, u
stvari, bio delegirani predstavnik te sluæbe u vojnoj upravi za
Srbiju, nadleæan za saradçu sa celokupnim nemaåkim obaveãta-
jno-policijskim aparatom na toj teritoriji.
Kisel je, zajedno sa Turnerom, stigao u Beograd 20. aprila
1941; javili su se vojnom zapovedniku generalu Fersteru i odmah
otpoåeli rad. Çihova aktivnost u okupiranoj Srbiji trajala je
do novembra 1942, dakle tokom åitavog perioda “reãavaça jevre-
jskog pitaça”. U drugoj godini okupacije, posle dolaska SS-ge-
nerala Majsnera u Beograd, izbili su sukobi oko nadleænosti i
uticaja ovih vodeñih nemaåkih funkcionera. U meœusobnoj bor-
bi za vlast Majsner je bio jaåi, pa su Turner i Kisel smeçeni.
Posle napuãtaça Srbije, Turner se vratio starom poslu u Ne-
maåkoj, a Kisel je bio kaæçen oduzimaçem oficirskog åina i
upuñen na front kao obiåan esesovac.
Kraj rata Kisel je doåekao kao viãi upravni savetnik voœst-
va Dræavne policije u Nirnbergu, sa sledeñim åinovima u SS-u:
SS-potpukovnik u Opãtem SS-u (Allgemeine SS) i SS-potporu-
ånik u Oruæanom SS-u (Waffen SS). Posle zavrãetka ratnih ope-
racija, meœu mnogim zarobÿenim i uhapãenim ratnim zloåinci-
ma, u logoru se naãao i Kisel. Predstojalo je ispitivaçe i
utvrœivaçe çegove odgovornosti za ratne zloåine.
Jugoslovenska dræavna komisija za ratne zloåine proglasila
je Kisela za ratnog zloåinca i Jugoslavija je traæila çegovo
izruåeçe radi izvoœeça pred sud za zloåine poåiçene u Srbiji
1941. i 1942. godine.
Istraga je poåela u logoru Sandbostel gde je Kisel, 30. jula
1946, dao prvu izjavu, a nastavÿena je u Beogradu, gde je dovrãena
do izvoœeça pred sud grupe ratnih zloåinaca iz okupacione
vojne uprave krajem februara 1947. godine.
U toku istrage otkrivale su se uloga i odgovornost dr Kise-
la. O tome postoje i iskazi çegovih kolega, koji su takoœe saslu-
ãavani kao ratni zloåinci. Najupeåatÿiviji opis o Kiselu dao
je ãef Operativne grupe policije bezbednosti i sluæbe bezbed-
nosti, SS-pukovnik Vilhelm Fuks:
“On (Kisel) je bio desna ruka dr Turnera, koji ga je sobom
doveo iz Pariza...
181
 Georg Kisel (Kiessel): u okupiranom Beogradu 1941–1942 (gore) i u Nirnbergu 1944.

O dr Kiselu ja ne mogu reñi mnogo dobroga i neñu imati ni-

kakvog ustruåavaça prilikom davaça podataka o çemu i çe-
govom radu.
Dr Kisel je imao vrlo veliki uticaj na dr Turnera i uspeo
je, svojim zauzimaçem, da postane nezamenÿiv na poloæaju. Ja
mislim, kada bi danas pitali dr Turnera o dr Kiselu, da bi se
on pokajao ãto je pustio dr Kisela da se svuda meãa i sve
radi.
182
 Kada sam ja ponekad dolazio kod Turnera da zajedniåki re-
ãimo neke od problema, javÿao se izmeœu nas dr Kisel i pre-
kidao nas konstatacijom da se on veñ sporazumeo sa Krausom
(ãefom Operativne komande...)... Hoñu samo da naglasim koli-
ko se on meãao u stvari policije. Tako je, na primer, od çega
potekla ideja za podizaçe logora na Baçici.
Señam se kada me je zapovednik Srbije opunomoñio da vr-
ãim prikupÿaçe talaca, a mi joã nismo izvrãili to çegovo
nareœeçe, da se pojavio dr Kisel sa gotovim spiskom prve
partije talaca od 200–250 ÿudi. Znam da je sve spiskove dr
Kisel napravio u saradçi sa Dragim Jovanoviñem... Iz ovoga
se vidi koliko je inicijative unosio dr Kisel u stvar koju
bismo inaåe imali mi da sprovedemo.
... Uopãte, uvek iza leœa, dr Kisel je podbadao naroåito dr
Turnera da mi ne radimo dovoÿno energiåno, da nismo strogi
kao ãto treba i to je jasno izbijalo iz dr Kisela prilikom
çegovog dræaça i ophoœeça. Dr Kisel je bio stalno sa Krau-
som i Jovanoviñem i to je bio kao neki triumvirat.”119
Kada se ima u vidu agresivno nastupaçe Georga Kisela, koji
se u sve meãao, pa åak i Gestapou zamerao zbog nedovoÿne anga-
æovanosti i strogosti, jasno je koliko je apsurdna çegova izjava
da nije znao ãta se radilo protiv Jevreja u Srbiji 1941. i 1942.
godine, da je o tome samo poneãto åuo od svog vozaåa.
Optuæba i presuda su zajedno tretirale zloåine dr Turnera i
dr Kisela. Prema tome, ono ãto je navedeno kao Turnerova odgo-
vornost za ratne zloåine, meœu kojima su progoni i uniãtavaçe
Jevreja, odnosi se i na Kisela: neprekidna saradça sa Gestapoom
u sprovoœeçu mera protiv Jevreja, uåeãñe u obrazovaçu koncen-
tracionog logora na Sajmiãtu, udeo u uvoœeçu rasnih zakona
protiv Jevreja i propisivaçu smrtnih i drugih kazni protiv
çih, angaæovaçe aparata okupacione vojne uprave na teritoriji
Srbije, pÿaåka jevrejske imovine i dr.
Prenoseñi tok suœeça, ãtampa je znatnu paæçu posvetila
utvrœivaçu krivice drugooptuæenog Georga Kisela. Beogradski
dnevni list Politika pisao je 1. marta 1947. o åitaçu dokumena-
ta na sudu – Kiselovih i o Kiselu, kao i o çegovom dræaçu za
vreme sudskog pretresa. Pored ostalog, proåitan je i pomenuti
iskaz ãefa Operativne grupe Vilhelma Fuksa. “Predsedavajuñi
sudija”, objavio je list, “åita daÿe izjave i konstatuje da je op-
119
Zapisnik o sasluãaçu dr Vilhelma Fuksa u Vojnom tuæilaãtvu JA, 31. avgust
1946. u Beogradu.

183
tuæeni Kisel uåestvovao u saradçi sa Gestapoom na organi-
zovaçu logora i zatvaraça Jevreja. Kisel izjavÿuje da mu mnoga
od ovih dela nisu bila poznata i tvrdi da ih je tek sada doznao.”
Izveãtaj o suœeçu objavio je istog dana i list Borba. U çemu
se istiåe Turnerova i Kiselova odgovornost za tragiånu sudbinu
Jevreja u Srbiji. Ilustrujuñi Kiselovo nastojaçe da se pred su-
dom predstavi kao neduæna liånost, koja nije bila u toku vrãeça
zloåina, Borba navodi sledeñi dijalog izmeœu predsednika suda
i optuæenog Kisela:
– Da li ste, zajedno sa Turnerom, radili na stvaraçu
Baçiåkog logora?
– Nisam, sada prvi put åujem za taj logor.
Presudom od 9. marta 1947. Georg Kisel je osuœen na smrtnu
kaznu. Kiselove i Turnerove krivice prikazane su zajedno u 6 ta-
åaka, u okviru kojih je utvrœena i çihova odgovornost za zloåine
protiv Jevreja (kako je navedeno u poglavÿu o Turneru).

Drugi zloåinci iz vojne uprave

TURNEROVA GRUPA

Sa Turnerom i Kiselom, pred vojni sud su izvedeni i drugi

pripadnici vojne uprave – funkcioneri Upravnog ãtaba i ko-
mandantura na terenu. Meœu funkcionerima Upravnog ãtaba
istaknutu ulogu imao je viãi savetnik dr Valter Upenkamp
(Walther Uppenkamp). Kao pravnik (kasacioni sudija) zauzimao je
poloæaj ãef Pravnog odeÿeça od 6. juna 1941. do septembra 1944.
godine. U presudi se kaæe da je “izraœivao sve nemaåke uredbe ko-
je je donosio i obelodaçivao vojni zapovednik Srbije, a koje su
åesto sadræavale odredbe protivne Haãkoj konvenciji, kao i
nareœeça za vrãeçe zloåina.”
Meœu takve uredbe spadale su i one koje su se odnosile na Je-
vreje, kao ãto je ona od 24. decembra 1941, koja za dela kao ãto su:
davaçe skloniãta Jevrejima ili kupovaçe çihove imovine, pro-
pisuje smrtnu kaznu. Sud je ocenio da su takve uredbe o Jevrejima
izdavane po uzoru na nacistiåke rasne zakone i da one spadaju u
zloåine protiv åoveånosti. Pÿaåka jevrejske imovine takoœe je
regulisana donoãeçem odgovarajuñih naredbi vojnog zapovedni-
ka. U presudi se kaæe da je vojna uprava raspolagala tom imovi-
nom najpre direktno, a potom preko kvislinãkih vlasti Srbije,
184
prebacujuñi na çih teret prodaje i unovåavaça preostale jevre-
jske imovine.120
Zbog takve odgovornosti, sud je osudio Upenkampa na 20 go-
dina liãeça slobode.121
U grupi od 12 ratnih zloåinaca iz vojne uprave bili su oblas-
ni i okruæni komandanti (feld- i krajs-komandanti): Karl Bot-
mer (Carl Botmer), feldkomandant u Niãu; Ãulce Langeman
(Schulze Langemann), krajskomandant u Zajeåaru i drugi.122
Feldkomandant u Niãu, pukovnik Vermahta Karl Botmer,
osuœen je, pored ostalog, zato “ãto je naredio podreœenim kra-
jskomandama i kvislinãkim okruænim naåelnicima da dostave
spiskove ‘sumçivih lica’ Jevreja i Cigana, po kojim spiskovima
su Gestapo i krajskomandanture izveli hapãeça tih lica i ot-
premili ih u koncentracioni logor u Niãu gde je veliki deo çih
stradao.”
Reå je o Jevrejima nastaçenim na prostranoj teritoriji Feld-
komandanture 809, podeÿenoj na pet krajskomandantura: Niã, Za-
jeåar, Leskovac, Kruãevac i Kosovska Mitrovica. Niãkoj Feld-
komandanturi su bili podreœeni: jedan bataÿon Vermahta, vo-
dovi Vojne æandarmerije (Feldgendarmerie) rasporeœene po kraj-
skomandanturama, a kasnije i jedna åeta Ruskog zaãtitnog kor-
pusa.123
Çemu podreœeni krajskomandant u Zajeåaru, major Ãulce
Langeman, okrivÿen je i osuœen zato ãto je preduzimao i nare-
œivao niz represivnih mera na teritoriji okruga: hapãeça i in-
terniraça u koncentracione logore, streÿaça, veãaça.
Krajskomandantura u Ãapcu bila je zastupÿena u Turnerovoj
grupi trojicom zloåinaca. To su bili Fric (Fritz) Trote, kape-
tan, zamenik i vrãilac duænosti krajskomandanta; Valter
(Walter) Bene, poruånik, aœutant i Rolf Vinkler (Winkler), pot-
poruånik, ordonans-oficir krajskomandanta. Sud je utvrdio çi-
hovu odgovornost, pored ostalog, i za sudbinu 1.200 Jevreja emi-
granata iz Austrije smeãtenih u logor za koji je bila nadleæna
Krajskomandantura u Ãapcu. Logorom je, na neåoveåan naåin,
120
Novåani iznosi dobijeni prodajom te imovine kçiæeni su, preko tekuñeg ra-
åuna kod Hipotekarne banke u Beogradu, na ime Upravnog ãtaba – jevrejska imovina,
nepokretnosti.
121
Presuda Vojnog suda III armije, 9. mart 1947, 1, 5, 11, 17, 19–21.
122
Videti presudu od 9. marta 1947, AVII, reg. br. 2/5, k. 27.
123
Isto. N.O.S, 153–155. Teritorijom Niãkog okruga upravÿao je jedan odsek
Feldkomandanture. Krajskomandanture Kosovske Mitrovice i Kruãevca podreœene
su 1942. godine Feldkomandanturi u Vrçaåkoj Baçi.

185
neposredno rukovodio poruånik Valter Bene. Kako se navodi u
presudi, taj logor je krajem septembra 1941. godine prebaåen u
Sremsku Mitrovicu, gde su svi muãki Jevreji likvidirani. Bene
je osuœen na smrt streÿaçem, Trote na 15, a Vinkler na 8 godina
liãeça slobode.

PUKOVNIK FON KAJZENBERG

Kao izrazit primer delovaça oblasnih komandantura moæe

posluæiti angaæovaçe Feldkomandanture 599 u Beogradu, s
obzirom na to da je najveñi broj Jevreja æiveo u tom gradu i da se
tu reãavala çihova sudbina. Çeno ÿudstvo je stiglo u Beograd
17. aprila, a 22. aprila 1941. potåiçena je vojnom zapovedniku u
Srbiji. Ona je aktivno uåestvovala od poåetka do kraja progona i
likvidacije beogradskih Jevreja.
Prvi feldkomandant, istovremeno i komandant grada Beo-
grada, bio je pukovnik Ernst - Moric fon Kajzenberg (Moritz von
Kaysenberg), koji je na toj duænosti ostao do 9. februara 1942, a
drugi Hans Albert Lonåar (Lontschar) do 10. decembra 1943. god-
ine. To znaåi da je Kajzenberg bio na åelu Oblasne komandanture
od poåetka progona Jevreja aprila 1941. godine i da snosi svoj deo
odgovornosti za poznate mere preduzimane protiv Jevreja: od
prinudnog rada, registrovaça, obeleæavaça æutom trakom, dis-
kriminatorskih ograniåeça graœanskih i drugih prava, do hap-
ãeça, upuñivaça u logore i streÿaça u odmazdama. U çegovo
vreme logorisano je celokupno jevrejsko stanovniãtvo u Beogra-
du, ukÿuåujuñi æene i decu – decembra 1941. godine.
Kajzenbergov udeo u svemu tome moæe se sagledati u svetlu
obaveza koje je komandanturama odreœivao Upravni ãtab vojnog
zapovednika (o kojima je veñ bilo reåi). U pitaçu su bili zadaci
ne samo vojnoupravnog, nego i policijskog karaktera, koje je di-
namiåni i ambiciozni Kajzenberg revnosno izvrãavao. Imao je
sliånu sklonost kao Kisel – “da se meãa u sve”. Opravdaçe za to
nalazio je u funkciji feldkomandanta i komandanta Beograda.124
Veñ 25. aprila 1941. Kajzenberg je izdao naredbu koja diskri-
miniãe Jevreje, izdvaja ih od ostalih graœana – “arijevaca”, ogra-
niåava im prava i propisuje posebne zabrane.
Indikativni su çegovi poverÿivi izveãtaji, kao onaj od 14.
jula 1941, iz kojih se vide çegove pretenzije, nadleænosti i odgo-
124
Videti iskaze Turnera, Kisela i drugih o Kajzenbergu.

186
vornosti na policijskom sektoru rada. Govoreñi o srpskoj poli-
ciji on kaæe:
“Policija je ovde, s obzirom na liånost ãefa javne bezbed-
nosti (reå je o upravniku grada Beograda i ãefu policije
Dragom Jovanoviñu), u najboÿim rukama. U prvim danima
svoga rada naredio sam çeno ponovno organizovaçe i ona je
stalno pod mojim nadzorom... Çena jaåina iznosi 858 ÿudi.”125
Kajzenberg je oceçivao da je “srpska policija u mnogim sluåa-
jevima najpouzdanije sredstvo za odræavaçe reda”, a çenog ãefa,
Dragog Jovanoviña, nazivao je svojim specijalnim komesarom.
Neãto kasnije, 18. septembra, fon Kajzenberg je podneo dese-
todnevni izveãtaj u kome se, pored ostalog, govori o Jevrejima i
Ciganima:
“Besposliåari, Cigani i skitnice, takoœe su pohapãeni i
jednim delom proterani.
Broj stanovnika (Beograda) iznosi oko 410.000, od kojih su
11.628 Jevreji.
Saradça svih nemaåkih organa i ustanova sa (srpskom)
gradskom policijom, åiji se broj sada popeo na 1.500 ÿudi,
bila je besprekorna.”126
Kao feldkomandantu i komandantu Beograda, Kajzenbergu su
bili potåiçeni: dva bataÿona Vermahta i tri åete Vojne æan-
darmerije, a po potrebi i druge vojne i policijske jedinice. Voj-
na æandarmerija je bila nadleæna za saobrañajna, kriviåna i
politiåka pitaça, kao i za pitaçe jevrejske imovine. Ona je sva-
kodnevno saraœivala sa Upravom grada Beograda, kojom je rukovo-
dio Kajzenbergov miÿenik Dragi Jovanoviñ.
Feldkomandantura 599 imala je poseban znaåaj s obzirom na
çenu teritorijalnu nadleænost za glavni grad Srbije,127 sedi-
ãte glavnih okupacionih i kvislinãkih ustanova, centar bit-
nih zbivaça za vreme okupacije. Kajzenberg je uspeo da se ukÿuåi
u tok tih dogaœaça, ostvarujuñi intenzivnu saradçu sa nemaåkim
i domañim vojnim, upravnim i obaveãtajno-policijskim jedini-
cama, ustanovama i organizacijama. Ãiroko zasnovana saradça i
svestrana obaveãtenost omoguñile su mu znaåajan uticaj na tok
dogaœaja, ãto je uveñavalo çegovu odgovornost.
125
Reå je o 15-dnevnom izveãtaju pukovnika fon Kajzenberga od 14. jula 1941 (u za-
gradi primedba autora).
126
Komandant Beograda, pukovnik fon Kajzenberg, izveãtaj za period 9–18. sep-
tembar 1941, br. 350/41, poverÿivo.
127
Od poåetka 1942, Feldkomandanturi 599 pripalo je, pored beogradskog, i po-
druåje Poæarevaåkog okruga.

187
 Kajzenberg je napustio Beograd u toku zavrãne faze konaåne
likvidacije Jevreja zatoåenih u logoru Sajmiãte. Nedostaju po-
daci o çegovoj daÿoj sudbini. Meœutim, utvrœeno je sledeñe: da
Kajzenberga nema u spisku ratnih zloåinaca Dræavne komisije
za ratne zloåine;128 da za svoja zlodela nije odgovarao pred sudom
zemÿe ukojoj ih je poåinio. Ostali su samo dokumenti koji ga
teãko terete za ratne zloåine.129
Kajzenbergov naslednik Hans Adlbert Lonåar, pukovnik pa
general-major, stupio je na duænost u Beogradu kada je Gestapo za-
vrãavao uniãtavaçe jevrejskog æivÿa (februar – maj 1942). Ju-
goslovenska Dræavna komisija za ratne zloåine proglasila ga je,
10. aprila 1945. godine, za ratnog zloåinca.130 On je, februara
1947, izveden pred Vojni sud u Beogradu u grupi generala Lera i
osuœen na smrtnu kaznu.131
Ostali feld- i krajs-komandanti i çihovi saradnici ostva-
rivali su svoj udeo u masovnom zloåinu protiv Jevreja na po-
druåjima za koja su bili nadleæni.

128
Vidi spisak Nemaca ratnih zloåinaca, objavÿen u zborniku Dokumenti iz
istorije Jugoslavije, IV tom, Arhiv Jugoslavije, Beograd 2000.
129
Zbornik VII, tom I, kç. 1; tom XII, kç. 1 i dr.
130
Odluka F. broj 960/II, AJ, DK - 110.
131
Presuda Vojnog suda od 16. februara 1947; piasçe Politike, Borbe i dr.

188
Beogradski list “Novo vreme” ob-
javio je ovu vest i fotografije
22. jula 1941,, a defile je odræan
prethodnog dana.
U prvom redu su: Kajnzeberg
u sredini, sa çegove desne strane
Milan Añimoviñ, a sa leve
Dragi Jovanoviñ.

189
190
 VOJNE JEDINICE KAO EGZEKUTORI

Srbija – izrazit primer

Okupirana Srbija je predstavÿala izrazit primer upotrebe

Vermahta kao egzekutora. Nemaåka vojska je na toj teritoriji
vrãila mnogobrojna streÿaça u znak odmazde, åije ærtve su bile
desetine hiÿada neduænih ÿudi, æena i dece, meœu çima i Jevre-
ja. U tome su uåestvovale visoke vojne stareãine i çihovi ãta-
bovi – kao naredbodavci, i niæe stareãine i çihove vojne jedin-
ice – kao neposredni izvrãioci zlodela Vermahta. Svaki od çih
je imao svoj udeo i odgovornost. Prikazom çihove uloge i uåinka,
posle opisa zloåinaåkog delovaça vojnih zapovednika i stare-
ãinskog kadra okupacione vojne uprave, kompletira se ukupan
pregled ratnih zloåina Vermahta, poåiçenih protiv stanov-
niãtva u Srbiji i posebno protiv Jevreja.
Veñ je bilo reåi o posleratnim suœeçima vojnim komandanti-
ma zbog ratnih zloåina u Jugoslaviji, o grupama i pojedincima
åiju su odgovornost utvrœivali meœunarodni vojni sudovi u Sr-
biji. Ovde ñe biti reåi o niæim oficirima, komandantima ma-
çih vojnih jedinica koje su vrãile streÿaça.
I posle naknadnih istraæivaça novih fondova nemaåke ar-
hivske graœe i pronalaæeça novih spisa, dva dokumenta, otkri-
vena odmah po zavrãetku Drugog svetskog rata, ostaju i daÿe naj-
reåitiji primeri upotrebe nemaåkih vojnih jedinica za fiziåku
likvidaciju Jevreja u okupiranoj Srbiji 1941. godine.
U pitaçu su dva izveãtaja o likvidaciji Jevreja kao talaca u
jesen 1941. godine, koje su svojim komandama podneli komandiri
vojnih jedinica posle streÿaça dve velike grupe Jevreja. Obe
odmazde izvrãene su na osnovu nareœeça najviãe vojne liånosti
u okupiranoj Srbiji, generala Bemea.
I pre Bemea praktikovalo se streÿaçe Jevreja u znak odma-
zde za ubijene i raçene nemaåke vojnike, kao efikasan naåin çi-
hovog uniãtavaça. Pod tim vidom kamuflirana je stvarna naci-
stiåka politika istrebÿeça Jevreja po rasnom osnovu. Meœutim,
u vreme generala Bemea, streÿaça Jevreja koje je obavÿao Ver-
191
maht dobila su nesluñene razmere. U çegovom nareœeçu od 10. ok-
tobra 1941. jasno se kaæe da ñe streÿaçe vrãiti jedinice ne-
maåke vojske.132
Znaåajan udeo u ukupnim streÿaçima pripadao je vojnim je-
dinicama beogradskog garnizona, pre svega Straæarskog puka,
sastavÿenog od jedinica 724. i 743. peãadijskog puka, potom dru-
gih jedinica podrãke i ojaåaça iz 521. puka, kao i specijalis-
tiåke jedinice Komande grada Beograda – organizatora odmazdi
na podruåju glavnog grada Srbije.133 I svojevremena istraæivaça
Kristofera Brauninga pokazuju da je beogradski garnizon vr-
ãio “masovna pogubÿeça Jevreja”.134
Uåeãñe jedinica beogradskog garnizona u streÿaçima Jevre-
ja i Cigana pokazalo se u oba masakra o kojima ñe biti reåi u
predstojeña dva poglavÿa i izveãtaja o masovnim pogubÿeçima.
Oba puta je, tokom oktobra i novembra 1941, streÿano po 2.200
ÿudi. Sa 4.400 pobijenih Jevreja i Cigana u samo dve odmazde,
Beograd je postao glavno stratiãte holokausta, a po ukupnim
ærtvama pravi streÿani grad.
S obzirom na znaåaj ova dva dogaœaja, ne bismo se smeli zad-
voÿiti samo citiraçem dva poznata izveãtaja. Neophodno je kom-
pletirati prikaze o çima naknadno pronaœenim podacima, ras-
vetliti neraãåiãñena pitaça, objasniti neke nesaglasnosti u
dokumentima, ukazati na likove i sudbinu nemaåkih poruånika
koji su komandovali masakrima, ukÿuåujuñi posleratna dogaœaça, a
pre svega delovaçe jugoslovenske Dræavne komisije za ratne zlo-
åine i pravosudnih organa Nemaåke i Austrije.

132
Taj dokument je u spisima Meœunarodnog vojnog suda u Nirnbergu zaveden pod
oznakom NOKW 557.
133
U Beogradu je do 30. oktobra 1941. streÿano 4.750 lica; Zbornik, tom I, kç. 1,
dok. 223 i 240. Muharem Kreso, Çemaåka okupaciona uprava u Beogradu 1941 – 1944,
165–166. U beogradskom garnizonu su, pored navedenih, bile jedinice podrãke: 2. ba-
taÿon 521. puka veze, 449. korpusni bataÿon veze, 22. protivtenkovski divizion; jedi-
nice ojaåaça: 3. bataÿon 433. peãadijskog puka i dr. Korpusni bataÿon veze (Korps-
Nachrichten-bataillon) ponegde je pogreãno prevoœen kao obaveãtajni bataÿon.
134
Christopher B. Browning, Konaåno reãeçe u Srbiji – Judenlager na Sajmiãtu,
Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja, br. 6, 416.

192
 Streÿaçe prve grupe od 2.200 Jevreja i Cigana
Egzekucije poruånika Lipea

DOKUMENTI IZ 1941.

O nareœeçima u vezi sa odmazdom za nemaåke gubitke, pre-

trpÿene 2. oktobra 1941. juæno od Topole (selo Vraåke) od parti-
zana, bilo je reåi u poglavÿu o generalu Bemeu, koji je dva dana
kasnije naredio masovno streÿaçe za ubijene Nemce i odredio ko
ñe obaviti masovno pogubÿeçe. Ovde ñe, pak, biti govora o samom
zloåinu i çegovim neposrednim izvrãiocima, s tim ãto ñemo
najpre ostvariti uvid u dokumenta i analizirati åiçenice, a po-
tom prikazati sam zloåin – onako kako ga je opisao egzekutor,
poruånik Lipe.
Uporedni pregled nemaåkih nareœeça i izveãtaja pokazuje
redosled i karakteristike zbivaça, kao i neke nesaglasnosti
koje zahtevaju razjaãçeçe.
Åetvrtog oktobra komandujuñi general i vojni zapovednik u
Srbiji, general Beme, naredio je odmazdu zbog prepada “komunis-
tiåkih bandi” na delove Armijskog puka za vezu, izvrãenog dva
dana ranije na podruåju “izmeœu Beograda i Obrenovca” (neta-
åno!), kojom prilikom je “ubijen 21 nemaåki vojnik”. Zbog toga je
odreœeno “streÿaçe 2.100 zatvorenika iz koncentracionih lo-
gora u Ãapcu i Beogradu (prvenstveno Jevreja i komunista)”, s
tim ãto je egzekucija poverena 342. peãadijskoj diviziji (ãabaå-
ki koncentracioni logor) i Korpusnom bataÿonu za vezu 449 (za
beogradski koncentracioni logor).135
Devetog oktobra su nastala tri dokumenta. U Berlinu je, na
osnovu podataka beogradskog Gestapoa, objavÿen izveãtaj u kome
se kaæe da ñe, “u ciÿu odmazde za 21 nemaåkog vojnika, koji su pre
nekoliko dana ubijeni kod Topole, biti streÿano 2.100 Jevreja i
Cigana”.136
Toga dana general Beme je obavestio zapovednika Vermahta
na Jugoistoku: “U toku je streÿaçe oko 2.000 komunista i Jevreja
u ciÿu odmazde za 22 ubijena iz II/521 za vezu armije. Zapovednik
Vermahta na Jugoistoku, pak, izvestio je istog dana vrhovne ko-
mande oruæane sile (Vermahta) i vojske da je u Srbiji, “za odma-
zdu ãto su ubijena 22 vojnika iz 521. armijskog puka za vezu,
streÿano 2.000 komunista i Jevreja”.137
135
Zbornik, tom I, kç. 1, 480–481.
136
Isto, 498.
137
Isto, 496.

193
 Lako se mogu uoåiti razliåiti podaci u navedenim i drugim
nemaåkim dokumentima. Oni se odnose na broj poginulih nemaå-
kih vojnika kod Topole (najpre 21, pa 22), broj ærtava odmazde
(2.000, 2.100, 2.200), kao i sastav talaca (prvenstveno Jevreji i ko-
munisti, Srbi, Srbi i Jevreji, Jevreji i Cigani, Jevreji). Jasno
se vidi da je u pomenutom izveãtaju general Beme “zaokruglio
cifru” ærtava odmazde na “oko 2.000”, ãto su inaåe praktikova-
li nemaåki viãi ãtabovi. Objaãçeça za ostale razlike mogu se
nañi pre svega u izveãtaju poruånika Lipea. On je napisan neãto
kasnije, na kraju razvoja situacije od Bemeovog poåetnog nare-
œeça o odmazdi do çenog izvrãeça kada su pomenute nesaglas-
nosti i nedoumice otkloçene (Lipe je podneo izveãtaj o stre-
ÿaçima 13. oktobra 1941).
Poruånik Valter Lipe (Walther Liepe) bio je komandir åete u
2. bataÿonu 521. puka za vezu, stacioniranog u Beogradu, dakle je-
dinice koja je pretrpela gubitke na podruåju Topole (zbog åega je
odreœeno da bude egzekutor). On je najpre konstatovao da je na-
reœeçe o streÿaçu Jevreja dobio 8. oktobra i objasnio:
– nareœeno je streÿaçe 2.200 Jevreja;
– odmazda je odreœena zbog gubitaka dve jedinice za vezu
(26.557 i 06.175), “iz kojih su poginuli 2 oficira i 20 vojnika,
nestalo 16, a raçeno 3”.138
Nemaåki oficir je veoma pedantno opisao pripreme i orga-
nizovaçe akcije, a potom, do pojedinosti, i samo streÿaçe. Pre-
voz i pratçu vrãile su pomenute jedinice, kamione je obezbedi-
la Feldkomandantura Beograd, a za lekarsku sluæbu i nadzor
zaduæeni su viãi lekar dr Gasser (jedinica 39.107) i sanitetski
podoficir Bente (iz jedinice 26.557). Propagandna åeta “S” do-
delila je svoje ÿude sa filmskim kamerama i fotoaparatima
radi snimaça egzekucije.
Uz poruånika Lipea, nadzor nad izvrãeçem odmazde vrãili
su potporuånici Vermahta Vibrans i Lüstraeten i gestapovski
podoficir (SS-Oberscharführer) Enge. To rukovodstvo je odabralo
dva datuma i mesta streÿaça: 9. oktobra ãumu oko 12 kilometara
severoistoåno od Kovina i 11. oktobra okolinu streliãta Beo-
grada, na putu za Niã. U pripremama, organizovaçu i kamufla-
æi akcije pomagao je Gestapo u Beogradu i Panåevu.
Lipe je ovako opisao prvo streÿaçe 9. oktobra:

138
Zbornik, tom I, kç. 1, 526. NOKW 497.

194
 “Pritvorenici su odvedeni iz logora u Beogradu s najnu-
ænijim prtÿagom u 5,30 åasova. Podelom lopata i ostalog
alata stvoren je utisak neke radne akcije. Svaki kamion imao
je samo tri straæara, kako se iz jaåine pratçe ne bi nasluti-
la prava namera.
Prevoz je izvrãen bez ikakvih teãkoña. Raspoloæeçe
pritvorenika bilo je dobro za vreme voæçe i pripreme. Oni
su se radovali odlasku iz logora, gde smeãtaj navodno nije
odgovarao çihovim æeÿama.
Pritvorenike smo zaposlili 8 km od mesta streÿaça i za-
tim dovodili prema potrebi. Mesto je bilo dovoÿno osigura-
no, i za pripremu i za streÿaçe. Streÿaçe je izvoœeno pu-
ãkom na odstojaçu 12 m. Za svakog pritvorenika odreœeno je
pet strelaca. Osim toga, lekaru su stajala na raspolagaçu dva
strelca, koji su u sluåajevima gde je on smatrao za potrebno,
pucaçem u glavu, izazivali sigurnu smrt. Predmeti od vred-
nosti i preostale stvari oduzete su pod nadzorom i kasnije
predate N.S.V (Nacional-socijalistiåka narodna pomoñ),
odnosno Policiji bezbednosti.
Dræaçe pritvorenika na streÿaçu bilo je pribrano. Dva
åoveka pokuãala su da beæe i bila na mestu ubijena. Pojedin-
ci su izrazili svoje ubeœeçe na taj naåin ãto su joã jednom
kliknuli Staÿinu i Rusiji.
Na dan 9. X 41. streÿano je 180 ÿudi.
Streÿaçe je zavrãeno u 18,30 åasova. Naroåitih dogaœaja
nije bilo. Jedinice su se zadovoÿne vratile kuñi.”139
Prelazeñi na drugi dan streÿaça, Lipe objaãçava da se ono
nije moglo odmah obaviti zbog radova na dunavskoj skeli, pa se
morao opredeliti za to da novo stratiãte naœe u okolini Beo-
grada:

“Iduñe streÿaçe obavÿeno je na dan 11 X 1941. g. u okolini

streliãta (Jajinci – prim. aut.). Ono je izvrãeno po planu.
Streÿano je 269 ÿudi. Kod oba streÿaça nije pobegao ni
jedan pritvorenik i trupa nije zabeleæila nikakve naroåite
dogaœaje i incidente. Za pojaåaçe bezbednosti bio je upotre-
bÿen joã jedan vod jedinice majora Pongrubera, pod koman-
dom poruånika Haua. Ukupno su navedene jedinice 9. i 11.
oktobra 1941. streÿale 449 ÿudi.
139
Zbornik, tom I, kç. 1, 527.

195
 Na æalost, navedene su jedinice iz sluæbenih razloga mo-
rale prekinuti daÿe streÿaçe i preneti izvrãeçe zadatka
na jedinicu majora Pongrubera.”140
Takav je i toliki bio udeo poruånika Lipea u masovnom po-
koÿu izvrãenom nad 2.200 talaca u znak odmazde zbog pogibije 22
nemaåka vojnika kod Topole.141 Sauåesnike u tom zloåinu imen-
ovao je u svom izveãtaju od 13. oktobra 1941, meœu çima i majora
Pongrubera, åija je jedinica nastavila streÿaça u okviru ove
odmazde.
Neãto kasnije, 21. oktobra, u izveãtaju ãefa nemaåke poli-
cije bezbednosti i SD-a u Berlinu, a prema podacima Gestapoa,
kaæe se da je “nareœeçem generala Bemea, da se za svakog ubijenog
vojnika pogubi 100, a za svakog raçenog 50 Srba, data potpuno
jasna linija. Na osnovu tog nareœeça bilo je, na primer, za napad
na jednu kolonu kod Topole, kojom su prilikom poginula 22 vojna
lica, streÿano 2.200 Srba i Jevreja”.142
Uoåÿivo je nastojaçe da se, u nemaåkim nareœeçima i izve-
ãtajima, tako velika akcija istrebÿeça Jevreja predstavi kao
jedna u nizu odmazdi protiv Srba. To reåito potvrœuje pomenuto
pismo ãefa Upravnog ãtaba dr Turnera od 17. oktobra 1941, u ko-
me se streÿaçe Jevreja umesto Srba opravdava time da su i oni
srpski graœani. U istom pismu Turner je jasno oznaåio naciona-
lni sastav dveju grupa streÿanih talaca od po 2.200 lica: prva se
sastojala od 2.000 Jevreja i 200 Cigana, a drugu ñe saåiçavati “go-
tovo sve Jevreji”,143 ãto je najprecizniji do sada pronaœeni nem-
aåki podatak o tome.
O sastavu grupe, dok je joã bilo reåi o 21 poginulom Nemcu i
streÿaçu 2.100 talaca, daje podatke i pomiçani izveãtaj ãefa
nemaåke policije u Berlinu od 9. oktobra, u kome se precizira da
ñe za odmazdu uzeti 805 Jevreja i Cigana iz logora u Ãapcu, a
ostali iz jevrejskog prolaznog logora u Beogradu (beogradski i
banatski Jevreji iz logora Autokomanda, odnosno Topovske ãu-
pe).144 Neãto kasnije, 20. oktobra, kada se veñ znalo da su u pita-
çu 22 nemaåka vojnika i 2.200 talaca, u izveãtaju ãefa nemaåke
policije, napisanom na osnovu podataka beogradskog Gestapoa,

Zbornik, tom I, kç. 1, 527-528.

140
141
U mnogim objavÿenim radovima se kao konaåan broj navodi 2.100, ãto je bio
prvobitno odreœeni, ali ne i definitivan broj usmrñenih u ovoj odmazdi (naknadno su
dodati jedan Nemac i joã 100 talaca).
142
Zbornik, tom I, kç. 1, 555.
143
J. Steiberg, n.d., 36. I u drugoj grupi bilo je Cigana.
144
Zbornik, tom I, kç. 1, 498.

196
joã uvek se govori o 21 poginulom Nemcu i 2.100 streÿanih Je-
vreja.145
Ãarenilo neusaglaãenih podataka u nemaåkim dokumentima
nametalo je potrebu razjaãçavaça çihovih razliåitosti i utvr-
œivaça verodostojnih åiçenica. Na osnovu toga se moæe zakÿu-
åiti da je razlog za odmazdu pogibija 22 nemaåka vojnika 2. okto-
bra 1941. prilikom partizanskog napada na podruåju Topole; da je
zbog toga streÿano 2.000 Jevreja i 200 Cigana. Neka neslagaça i
netaånosti mogu se razumeti i objasniti, ali se mora reñi da ne
idu u prilog poznatoj nemaåkoj pedantnosti.

KASNIJA ZBIVAÇA

Poãto je sa svojom jedinicom zavrãio dva streÿaça i daÿe

izvrãavaçe egzekucije predao majoru Pongruberu, poruånik
Lipe je upuñen na podruåje Ãabac – Loznica sa zadatkom da sa
åetom popravÿa telefonske linije.146 Tokom daÿe okupacije gu-
bi mu se trag, da bi posle rata nastala potraga za çim kao ratnim
zloåincem, poãto je pronaœen çegov izveãtaj o streÿaçu od 13.
oktobra 1941.
Jugoslovenska Dræavna komisija za ratne zloåine proglasi-
la je za ratnog zloåinca poruånika Lipea, komandira åete 2.
bataÿona 521. armijskog puka za vezu pri Ãtabu vojnog zapoved-
nika u Srbiji tokom 1941. godine.147 Kao ærtve zloåina oznaåeno
je 449 neidentifikovanih Jevreja, zatoåenika logora u Beogradu,
a kao kvalifikacija zloåina masovna streÿaça.148 Prilikom oba
streÿaça (9. i 11. oktobra) Lipe je “izdavao neposredna nareœe-
ça za izvrãeçe zloåina, kao i kontrolisao izvrãeçe nareœe-
ça”. Kao dokaz naveden je Lipeov izveãtaj o odmazdama napisan
13. oktobra 1941. godine.
Izostalo je, meœutim, reagovaçe nadleænih u Ujediçenim na-
cijama. Komisija za ratne zloåine ove meœunarodne organizacije
nije registrovala Lipea kao ratnog zloåinca, pa ga nema ni u
145
Isto, 545: “Kao odmazda za 21 poginulog vojnika nemaåke vojske nareœeno je
pogubÿeçe 2.100 Jevreja iz jevrejskog logora. Oni su izruåeni po nareœeçu Ãtaba 18.
armijskog korpusa”. U istom izveãtaju se govori o streÿaçu 200 komunista odnosno
Jevreja (17. oktobra) zbog gubitka dva vojnika (teãko raçeni, pa umrli).
146
NOKW 497. Æ. Lebl, n.d., 431.
147
AJ, DK - 110, odluka br. 25.854, inv. br. 18.770. Zbog pogreãnog prevoda, Lipeova
vojna jedinica nazvana je obaveãtajnim pukom, umesto pukom za vezu.
148
Ålan 23 i 46 Haãke konvencije o zakonima i obiåajima rata na suvu.

197
spisku proglaãenih, ni u spisku osumçiåenih zloåinaca za dela
poåiçena u okupiranoj Jugoslaviji.149
Trebalo je da proœe 11 godina od zavrãetka Drugog svetskog
rata da bi se saznalo da je Walther Liepe 1956. godine pozvan u Cen-
tralni biro Zemaÿske sudske uprave u Ludwigsburgu da dâ svoj
iskaz.150 No to nije dobilo prirodan nastavak: da se potom regis-
trovani ratni zloåinac izruåi Jugoslaviji, da bi pred çenim
sudom odgovarao za nedela poåiçena u okupiranoj Srbiji. Da ih
je stvarno poåinio – nije moglo biti sumçe, buduñi da se citira-
ni Lipeov izveãtaj iz 1941. godine nalazio meœu dokumentima
Meœunarodnog vojnog suda u Nirnbergu.
Lipe je imenovao svoje sauåesnike veñ u sluæbenim izveãtaju
o streÿaçu iz 1941. godine. U çemu su, kao ãto je bilo uobiåaje-
no, navedeni samo åinovi i prezimena. Sada su pronaœena i ime-
na, ãto obezbeœuje utvrœivaçe çihovog identiteta i upotpuça-
vaçe podataka o çima.
Na åelo liste Lipeovih sauåesnika, odgovornih za streÿaçe
Jevreja i Cigana 9. i 11. oktobra 1941, svakako dolazi major
Ignac (Ignaz) Pongruber iz 521. armijskog puka za vezu. Çega je
jugoslovenska Dræavna komisija za ratne zloåine proglasila
ratnim zloåincem:
“Ãto je 11. 10. 1941. god. vod çegove åete na åelu sa potporu-
ånikom Hau-om, zajedno da åetom poruånika Lipea, izvrãio u
Jajincima kod Beograda streÿaçe 269 Jevreja – zatoåenika
logora u Beogradu. Postoji osnovana sumça da je Pongruber
dao direktive za ovo streÿaçe potporuåniku Hau-u, obzirom
da je ovaj pripadao çegovoj åeti.”151
Ni çega nema u listama proglaãenih i osumçiåenih ratnih
zloåinaca Komisije Ujediçenih nacija. Meœutim, on nije odgo-
voran samo ãto je uputio Lipeu jedan vod vojnika pod komandom
potporuånika Haua, nego i ãto je od Lipea preuzeo obavezu daÿeg
izvrãeça odmazde.
Direktni Lipeov sauåesnik bio je potporuånik Johan Hau
koga je major Pongruber uputio kao pojaåaçe poruåniku Lipeu za
drugu egzekuciju, izvrãenu 11. oktobra, kada je streÿano 269 ta-
laca. Hau je, zajedno sa Lipeom, nadzirao streÿaçe, a vojnici çe-
govog voda bili su uåesnici “akcije” masovnog pokoÿa. O tome je
149
Dokumenti iz istorije Jugoslavije..., tom IV, dva spiska na 785–918 i 927–959.
150
ZSTL, 503 AR-Z 2/1066.
151
AJ, DK - 110, odluka F. broj 25.852.

198
bilo reåi u zvaniånom nemaåkom izveãtaju, koji je svojim pret-
postavÿenim stareãinama uputio poruånik Lipe.
O odgovornosti potporuånika Haua za taj zloåin govori se i
u materijalima Dræavne komisije za ratne zloåine. Ona ga je
zbog toga proglasila ratnim zloåincem odlukom F. broj 25.
849.152 Meœutim, ni on nije unet u liste optuæenih i osumçiåe-
nih ratnih zloåinaca koje je vodila Komisija Ujediçenih nacija.
U svom izveãtaju Lipe navodi kao saradnike, koji su mu poma-
gali u rukovoœeçu “akcijom” oba usmrñivaça talaca, joã dva
potporuånika Vermahta. Lipe im je oznaåio samo prezimena, ali
se naknadno saznalo i za çihova imena. To su Herbert Fibrans
(Viebrans) i Ervin Listreten (Erwin Lüstraeten). Oni su bili åla-
novi grupe koji su nadzirali streÿaçe. Çihovih imena nema u
spisku Nemaca ratnih zloåinaca, koje je zvaniåno proglasila
jugoslovenska Dræavna komisija za ratne zloåine.153
Nijedan od ovih stareãina nije priveden pravdi u zemÿi u
kojoj su poåinili zloåin masovnog streÿaça potpuno neduænih
Jevreja i Cigana.

Streÿaçe druge grupe od 2.200 Jevreja i Cigana

Masakr poruånika Valtera

NAREŒEÇA I IZVEÃTAJI IZ 1941

Ãtab nemaåkog komandujuñeg generala u Srbiji izdao je, 19.

oktobra 1941, nareœeçe o novoj masovnoj odmazdi koje je, po na-
logu Bemea, potpisao naåelnik ãtaba, pukovnik Maks Pemzel.154
Nareœeçe je dostavÿeno Upravnom ãtabu, Viãoj komandi 65 i
Straæarskom puku u Beogradu:
“U smislu izvrãeça gore navedenog nareœeça155 streÿañe se
za 10 poginulih i 24 raçena nemaåka vojnika (vojnici trupne
jedinice opkoÿene u Vaÿevu) 2.200 uhapãenih Srba. Straæar-
ski puk (Wachregiment) u Beogradu streÿañe 1.600 pritvorenika.
152
Dokumenti iz istorije Jugoslavije..., tom IV, 555. AJ, DK - 110, inv. br. 18.770.
153
Dokumenti iz istorije Jugoslavije..., tom IV, 475–772. Lipe je, kao partnera u
“akciji”, naveo i gestapovskog podoficira Edgara Engea, ali o çemu neñe biti reåi
poãto nije bio pripadnik Vermahta.
154
Zbornik, tom I, kç. 1, 542: Odeÿeçe Qu br. 3.001/41 pov.
155
Misli se na poznato nareœeçe generala Bemea o preduzimaçu mera odmazde u
Srbiji po kvoti 100 za poginulog i 50 za raçenog Nemca, br. 2.848/41 pov. od 10.
oktobra 1941.

199
 O danu i mestu streÿaça, o uzimaçu, odnosno dovoœeçu
pritvorenika, kao i o detaÿima treba se sporazumeti nep-
osredno sa opunomoñenim generalom u Srbiji (zapovednik
Srbije – Upravni ãtab). Izveãtaj o izvrãeçu dostaviti opu-
nomoñenom komandujuñem generalu u Srbiji/Qu.”
Za izvrãeçe velikog dela te odmazde odreœen je poruånik
Valter (Hans-Dieter Walther), komandir 9. åete 433. peãadijskog
puka, ãto se vidi iz çegovog izveãtaja o izvrãenom zadatku,
napisanog 1. novembra.156
Poruånik Valter najpre opisuje prethodne radçe i pripreme
za streÿaçe. On predoåava da je u sporazumu sa nadleænim orga-
nom SS-a (u stvari Gestapoa) prevezao odabrane Jevreje, odnosno
Cigane iz beogradskog “zarobÿeniåkog” logora, i to kamionima
Feldkomandanture 599 u Beogradu. Pri tome se kritiåki osvrñe
na ãtetnost primeçenog reãeça za prebacivaçe Jevreja i Ci-
gana iz logora do mesta predviœenog za stratiãte. Naime, kami-
one su vozili civili, åime nije bila zajamåena tajna; vozila su
bila bez krova ili cerade, tako da je gradsko stanovniãtvo vi-
delo ko je utovaren u kamione i voæen çima; “pred logorom su se
bile sakupile æene Jevreja, koje su urlikale i vikale pri naãem
odlasku”.
O mestu izabranom za stratiãte, komandir egzekucije piãe:
“Mesto na kome je izvrãeno streÿaçe vrlo je podesno. Ono
leæi severno od Panåeva, neposredno uz drum Panåevo – Jabu-
ka, na kome se nalazi jedna uzviãica, åiji je nagib toliki da
se na çu moæe åovek samo s mukom popeti. Prema toj uzviãi-
ci nalazi se moåvarno zemÿiãte, a pozadi çe je reka. Pri vi-
sokom vodostaju (kao 2 X) voda dopire skoro do uzviãice.
Prema tome, moæe se s malo ÿudi spreåiti bekstvo zarobÿ-
enika. Isto tako, tamo je i podesno peskovito zemÿiãte, ãto
olakãava kopaçe jama, a time se skrañuje i radno vreme oko
kopaça.”
Sledi glavni deo izveãtaja o neposrednim pripremama, obe-
zbeœeçu i samom streÿaçu:
“Po dolasku na oko 1,5-2 km ispred izabranog mesta, zaro-
bÿenici (zatoåenici)157 su siãli s kamiona, dok su kamioni s
156
Valterov izveãtaj je dostavÿen 704. peãadijskoj diviziji preko Ãtaba 734. pe-
ãadijskog puka pod br. 437/41 pov. od 4. novembra 1941.
157
Prevod ovog dokumenta dat je onako kako je objavÿen u Zborniku, tom I, kç. 1,
583–584. Valterov åin u Vermahtu bio je oberlajtnant - natporuånik. Poãto toga åi-
na nema u nas, prevoœen je kao poruånik.

200
 civilim ãoferima odmah vrañeni natrag, da bi ovi imali, po
moguñnosti, ãto maçe podataka za neka podozreça. Zatim
sam, da bi bila obezbeœena sigurnost i tajna, obustavio svaki
saobrañaj drumom.
Mesto streÿaça obezbedio sam s 3 laka mitraÿeza i 12
strelaca:
1. da se spreåi pokuãaj bekstva od strane zarobÿenika
(zatoåenika);
2. rado samoodbrane od eventualnih prepada od srpskih
bandi.
Najveñi deo vremena otpada na kopaçe jama, dok se samo
streÿaçe svrãava vrlo brzo (100 ÿudi za 40 minuta).
Prtÿag i stvari od vrednosti kod zarobÿenika prethodno
sam prikupio i smestio u svoj kamion, da bi ih zatim predao
NSV-u.
Streÿaçe Jevreja je jednostavnije nego li streÿaçe Ciga-
na. Mora se priznati da Jevreji vrlo pribrano gledaju smrti u
oåi. Oni se dræe vrlo mirno, dok Cigani jauåu, vriãte i
stalno se pokreñu, iako se nalaze veñ na mestu streÿaça. Ne-
ki su åak pre plotuna poskakali u jame i pokuãali da se pri-
taje kao mrtvi.”
Na kraju poruånik Valter obaveãtava o psihiåkom delovaçu
masovnog pokoÿa na çegove vojnike:
“Ovo streÿaçe u poåetku nije ostavÿalo na moje vojnike
naroåiti utisak, ali se veñ drugog dana primetilo da poneki
od çih, pri vrãeçu streÿaça na duæe vreme, gubi æivce. Za
vreme trajaça streÿaça, po mome liånom zapaæaçu, ne ose-
ñaju se nikakve duãevne smetçe. One se, meœutim, pojavÿuju
onda kad se posle nekoliko dana uveåe i u miru o tome
razmiãÿa.”
Maçe pedantan od svog kolege Lipea, komandir Valter nije
naveo broj streÿanih, a ni broja i datuma streÿaça nema u iz-
veãtaju. Tek u primedbi, datoj posle potpisanog izveãtaja, kojom
se ukazuje na prilog – skicu mesta streÿaça i ukopa, pomiçe se
da su Jevreji i Cigani streÿani izmeœu 27. i 30. oktobra.158 U
pomenutom propratnom aktu, pak, kojim je Ãtab 734. peãadijskog
puka dostavio Valterov izveãtaj Ãtabu 704. peãadijske diviz-
ije, govori se “o streÿaçu Jevreja i Cigana 27. i 30. oktobra
158
Tekst naknadne primedbe: “Mesto gde su Jevreji i Cigani, izmeœu 27. i 30.
oktobra 1941. streÿani i pokopani, nalazi se u blizini Beograda, na drumu izmeœu
Panåeva i Jabuke. Vidi skicu u originalu.”

201
1941”. U prvom tekstu se ne kaæe koliko je streÿaça izvrãeno
“izmeœu 27. i 30. oktobra”, a iz drugog proizilazi da su bila u
pitaçu dva streÿaça. Ovo se napomiçe zato ãto ñe se kasnije po-
javiti i treñi podatak: da je bilo tri streÿaça. Tek u tom treñem
tekstu ñe iskrsnuti broj streÿaça i broj streÿanih.

ISKAZ IZ 1962. GODINE

Protekle su dve decenije od masovnog streÿaça kraj puta

Panåevo – Jabuka, pa je komandant te egzekucije ponovo morao da
opisuje ãta se tada dogodilo. Godine 1962. Hans Diter Valter,
ovog puta u åinu majora Bundesvera (Bundeswehr), sasluãan je
pred sudom u Nemaåkoj159 o masakru Jereja i Cigana krajem okto-
bra 1941. u Srbiji. Tom prilikom je, u opãirnom iskazu, dao i
neke podatke kojih nema u sluæbenom izveãtaju iz 1941. godine.
Poãto je iz svoje åete poveo 40 dobrovoÿaca, Valter je, 27.
oktobra 1941, u ranu zoru, stigao do Jevrejskog logora Topovske
ãupe u Beogradu, u pratçi dva pukovska lekara i sa 6 kamiona.
Çegov iskaz pred sudom obiluje pojedinostima:
“Na ulazu u logor upitao sam straæara za voœu logora i
onda sam odveden u jednu straæarnicu, odn. çegovu kancelar-
iju. Tamo prisutnom SS-fireru sam se predstavio i saopãtio
mu moj zadatak (...) SS-firer mi je onda rekao da su dobijena
potrebna nareœeça. Onda sam izvesno vreme ostao tamo u kan-
celariji, a kada sam je konaåno napustio moji su kamioni bili
veñ istovareni. SS-firer mi je onda u kancelariji joã dao
objaãçeçe o naåinu izvoœeça egzekucije. Naveo mi je i me-
sto, ali je ipak dodao kako ñemo tamo biti odvedeni. Isto
tako je SS pripremio lopate i krampove i odande su poneti u
jednom vozilu. Koliko se señam, onda se oko 10 esesovaca s na-
ma odvezlo na mesto streÿaça. Broj lica odreœenih za stre-
ÿaçe zapisao je jedan SS-firer i on mi ga je saopãtio. Ni uz
najboÿu voÿu danas se viãe ne mogu setiti taånog broja. Pre-
ma mom señaçu i proceni bilo je oko 200 osoba, iskÿuåivo
muãkog pola. Onda je jedan SS-firer bio zaduæen da nas
prati i uputi. Joã za mraka smo izaãli iz grada. Ne mogu se
159
Landgericht Konstanz, AR 146/63, iskaz za sudsku istragu protiv kapetana Ver-
mahta Ota K. u Beåu (LG Wien, 27b, Vr. 8508/62). Walter Manoscheck, “Serbian ist judenfrei,
Militärische Besatzungspolitik und Judenvernichtung in Serbien 1941/42, R. Oldenbourg Verlang
München 1993, 98. Valter je stupio u Bundesver 1959.

202
 viãe setiti kako se zvao ciÿ naãe voæçe. (...) Vreme voæçe
trajalo je oko jedan sat i tako smo mogli biti udaÿeni od Beo-
grada oko 30 kilometara. Esesovci su se svojim vozilom
vozili napred i pokazivali koloni put. Kada smo stigli na
mesto egzekucije, dobio sam uputstva od jednog prateñeg SS-
oficira. Na terenu naveo je nekoliko orijentira, tako da su
time bile oznaåene pribliæne granice mesta egzekucije.”160
Valter se, i posle 21 godine, joã señao podrobnosti pri-
prema za streÿaçe:
“Onda su zatoåenici morali napustiti transportna vo-
zila i u jednoj vrsti odmarãovati oko 200 do 300 metara na
teren. Esesovci su na mesto egzekucije doneli poneti alat
(aãove, krampove, lopate itd.). Zatoåenici su morali uzeti
alat i bili su podeÿeni u dve grupe. Svaka grupa je onda za
sebe morala iskopati rov, i to u duæini od oko 50 do 100 me-
tara, ãirini od oko 150 sm i dubini od oko 2 do 2,5 metara. Za
zemÿane radove bilo je potrebno oko 3 sata. Iskopana zemÿa
uvek je bacana na jednu stranu rupe. Mislim da smo sa kopaçem
jama bili gotovi oko podneva.
Spoÿno obezbeœeçe preuzeli su moji vojnici. Vojnici su
bili naoruæani samo po jednim karabinom. Posebno smo
morali paziti na to da niko spoÿa ne moæe dospeti na mesto
egzekucije, daÿe da zatoåenici ne mogu pobeñi. Neki vojnici
bili su u neposrednoj blizini zatoåenika koji su radili. No
do pokuãaja bekstva nije doãlo...
Kada su jame bile iskopane, zatoåenici su morali ostati u
blizini. Vojnici – sem onih na spoÿnom obezbeœeçu – morali
su nastupiti. Onda su podeÿeni za samu egzekuciju, Odredio
sam tako da su po tri vojnika imala pucati na jednog zatoåeni-
ka. Zatoåenici su morali da se postave sasvim blizu jame u
vrstu, ispravÿam se: u liniju. Pogled je bio suprotno od
strelaca. I vojnici su stajali u liniji na udaÿenosti od oko
12 metara. Kao ãto sam veñ rekao, za jednog zatvorenika su
bila odreœena tri strelca. Dakle, ako sam na raspolagaçu
imao 30 strelaca, kod jame se uvek moralo postaviti po 10
zatvorenika. Vojnici su bili naoruæani karabinima. Ona
tri vojnika, koja je trebalo da pucaju na odreœenog zatoåeni-
ka, imala su da pucaju na sasvim odreœena mesta. Odredio sam
160
Radi uporeœivaça ovog iskaza sa sluæbenim izveãtajem iz 1941. godine, kao i
zbog neophodnosti da se masakr tih dimenzija ãto potpunije razjasni, biñe citirani
vaæniji delovi Valterove izjave pred sudom 1962. godine.

203
 tako da dva vojnika ciÿaju u potiÿak, a jedan vojnik u srce.
Mislio sam da time mogu zatoåenicima pripremiti koliko
je moguñe bezbolnu smrt” (podvukao autor).
Detaÿno je i opisan tok streÿaça:
“Zatoåenike je za egzekuciju delio neki podoficir... Ja
sam se zadræavao samo kod svojih vojnika. Uvek poãto je jedna
grupa zatoåenika zauzela mesto kod jame, ja sam im prema up-
utstvima saopãtio da su po nareœeçu Firera Adolfa Hit-
lera osuœeni na smrt zbog partizanske aktivnosti. Pri tome
sam se sluæio nemaåkim jezikom. Nemam saznaçe da li su me
zatoåenici razumeli. Posle te izjave zatoåenicima, izdao
sam svojim vojnicima naredbu za paÿbu. Oni su sa napuçenim
i zakoåenim karabinima stajali na liniji. Na naredbu: ‘Ni-
ãani’, karabin je uzet na niãan i otkoåen. Na naredbu ‘Pa-
li’, pucano je. Posle pucça ponovo je ubaåen metak i oruæje
spuãteno. Lekar i ja smo onda kontrolisali streÿane zatvo-
renike da li je nastupila smrt. Koliko se señam, streÿani su
odmah padali u jamu. Tako je streÿana grupa po grupa.
Jama je uvek puçena samo u jednom sloju, dakle hoñu da
kaæem kako jedan sloj nije bio zasut zemÿom i onda pokriven
novim slojem. Kad je jedna jama popuçena mrtvima, çu su
nasuli joã æivi zatoåenici i onda je sledila daÿa egzekucija
kod druge jame.
Zatoåenici se pre egzekucije nisu morali svlaåiti. Onako
kako su dovedeni na mesto, tako su i bili streÿani. Esesovci
su ostali na mestu dok egzekucija nije bila zavrãena i onda su
ponovo poneli sa sobom alat. Koliko se señam, prva egzekuci-
ja je bila zavrãena kasno po podne. Kad smo uãli u kasarnu
bio je veñ mrak...
Sve se odigravalo kao prilikom prve egzekucije. I u ovom
sluåaju ponovo je bilo oko 200 zatoåenika... Ova druga egzeku-
cija izvedena je na istom mestu kao prva. Pri tome su jame po-
stavÿene tako da ne dolaze u dodir sa drugim jamama. Treña (po-
dvukao autor) egzekucija kojom sam rukovodio dogodila se oko
nedeÿu dana posle druge. I tu je ponovo streÿano oko 200 ÿu-
di. Dok su dotad streÿani samo muãkarci, prilikom te egzeku-
cije bila je i jedna mlada æena. Imala je oko 20 do 30 godina...
Prilikom svih egzekucija bila je prisutna jedna SS-grupa.
Oni su oåigledno na neki naåin registrovali zatoåenike
koji su doãli na egzekuciju. Na mestu egzekucije nisu obav-
ÿali nikakvu aktivnost.161 Samo su donosili alat i posle
204
 toga ga odnosili sa sobom. Moguñe je da su ti esesovci uåe-
stvovali i u åuvaju straæe prilikom transporta. Inaåe je to
bio zadatak mojih vojnika...
U vreme izvrãeça egzekucija, koliko se señam, komandant
bataÿona kapetan E. nije bio prisutan. Naredbu za sprovo-
œeçe tih egzekucija uvek sam dobijao od kapetana (Otta) K.”162
Saæeto prepriåavaçe Valterovog iskaza svakako bi zauzelo
maçe prostora, a izbegla bi se i neka ponavÿaça, ali bi se åi-
taocu oduzeo neposredan utisak koji se stiåe uvidom u citirane
reåi komandanta ovog masovnog pokoÿa. Najautentiåniju i naju-
peåatÿiviju predstavu o çemu pruæa çegovo hladnokrvno reœa-
çe åiçenica i podrobno opisivaçe toka streÿaça – bez ikakvih
emocija. Dok åita Valterove reåi, åoveka podilazi jeza pred li-
kom ovog hladnokrvnog ubice – jednog od mnogih iz redova Hitle-
rovog Vermahta u okupiranoj Srbiji.
Zanimÿivo je da je Valter u posleratnom iskazu izneo i ono
ãto je propustio da unese u svoj sluæbeni izveãtaj 1941. godine,
pre svega o broju streÿaça (tri) i broju streÿanih (oko 600). Ti-
me se ispravÿa åesto iznoãen podatak o dve Valterove egzeku-
cije (o kojima se govori u izveãtaju iz 1941), poãto je on sam na-
knadno (1962) objasnio da je treña egzekucija izvrãena nedeÿu
dana posle druge, ãto znaåi nakon podnoãeça çegovog izveãtaja
od 1. novembra 1941. godine. Mada u ovom sluåaju nedostaje taåan
broj streÿanih Jevreja i Cigana (kao u Lipeovom izveãtaju), sa-
da se raspolaæe bar pribliæno brojem: oko 600 ærtava.163
Kao ãto je reåeno, Valter je imenovao kapetana Ota K. kao
stareãinu od koga je neposredno dobijao nareœeça u vezi sa eg-
zekucijama Jevreja i Cigana. Oto K. je bio tada zamenik koman-
danta 3. bataÿona 433. peãadijskog puka. Austrijanac, Beålija,
stupio je u vojsku Austrougarske monarhije, a potom ostao u aus-
trijskoj vojsci do 1922. godine, a 1935. ostao je ålan Hitlerove
nacistiåke partije (NSDAP). U vreme kada je izdavao nareœeça
poruåniku Valteru o masovnim pogubÿeçima (oktobar i novem-
bra 1941) imao je 44 godine (roœen je 1897. u Beåu).
161
Valter se hvalisao dobrim organizovaçem streÿaça i uspeãnim “izvrãa-
vaçem zadataka” çegovih vojnika. Nasuprot tome, smatrao je da “policija nije u staçu
da obavÿa egzekucije, iako je svakodnevno vrãila streÿaça”.
162
Manoschek, n.d., 98–100.
163
Iz Ratnog dnevnika Viãe komande 65 (Höhere Kommando LXV), 16. oktobra (Ebd,
RH 24-18/212) i Pemzelovog nareœeça od 19. oktobra 1941 (Zbornik, tom I, kç. 1, 543)
vidi se da je Vermahtu odreœeno da streÿa 1.600, a Policijskom rezervnom bataÿonu
64, pod komandom majora Adolfa Jostena, 600 talaca (ukupno 2.200 Jevreja i Cigana).

205
 Naredbodavac i izvrãilac te “akcije” naãli u se, posle 11
godina, pod istragom: Oto K. u Austriji, u Beåu, a Valter u Ne-
maåkoj, u Konstanci. Morali su da daju iskaze o zloåinu u Srbiji,
kao i izjave o ulozi i odgovornosti jednog i drugog. Oto K. je
odricao da je davao naloge za streÿaçe – uprkos dokazima. Meœu-
tim, bilo je to vreme opãte klime ublaæavaÿa ili odricaça
krivice za poåiçene ratne zloåine, pa je istraæni postupak
protiv Ota K. obustavÿen.
Posle svega toga mora se konstatovati da nijedan vinovnik
oba masovna pogubÿeça Jevreja i Cigana, uprkos neospornih do-
kaza, nije osuœen na pravednu kaznu, odnosno nije izruåen Jugo-
slaviji. Za sve çih je naœeno opravdaçe: oni su, kao vojnici, mo-
rali da izvrãavaju nareœeça. Ta formula vaæila je i za neposre-
dne komandante i izvrãioce streÿaça, poruånika Lipea i
Valtera.

206
 III DEO

ULOGA SPECIJALNE
POLICIJE

207
208
 Progon i likvidaciju Jevreja u okupiranoj Srbiji, i posebno
u Beogradu, organizovao je i izvrãio nemaåki okupator, o åemu
se dosta pisalo. Meœutim, malo je bilo govora o udelu kvislin-
ãkih, pre svega policijskih vlasti u sprovoœeçu represivnih
mera protiv Jevreja, u åemu je najvaæniju ulogu imala specijalna
policija.
Organizator i glavni nosilac mera protiv Jevreja bila je
beogradska centrala Gestapoa, sa çenim odsecima i referati-
ma koji su bili zaduæeni za sprovoœeçe tih mera. Oni su nepo-
sredno izdavali naloge odgovarajuñim domañim vlastima, kon-
trolisali çihov rad i redovno primali çihove dnevne i peri-
odiåne izveãtaje. Reå je o kontinuiranoj saradçi od prvih dana
okupacije, pri åemu je Gestapo bio naredbodavac, koji je dræao
sve konce u svojim rukama, a organima domañih vlasti, pre svega
specijalnoj policiji, poveravao samo odreœene poslove. Ti po-
slovi razjaãçavaju karakter “usluga” specijalne policije i
drugih organa kolaboracionistiåke vlasti, odnosno jasno po-
kazuju u åemu se sastojalo uåeãñe tih vlasti u sprovoœeçu uku-
pnih mera protiv Jevreja. Prirodno je, s obzirom na çenu nadle-
ænost i delokrug rada, ãto je meœu domañim organima vlasti
glavna uloga pripadala specijalnoj policiji, pa je iz tog ra-
zloga ona istaknuta u naslovu ovog dela kçige.
Izvorni materijal za obradu ove teme naœen je prevashodno u
arhivskom fondu Odeÿeça specijalne policije Uprave grada
Beograda. U pitaçu je veoma obimna arhivska graœa iz perioda
okupacije od preko 15.000 dosijea, koja je predugo bila nedostup-
na istraæivaåima (nalazila se u Republiåkom ministarstvu
unutraãçih poslova Srbije). Glavnina te graœe predata je Is-
torijskom arhivu Beograda (viãe od 13.000 dosijea), a maçi de-
lovi se åuvaju u Vojnoistorijskom institutu, Arhivu Srbije i
Arhivu Jugoslavije. Ona predstavÿa bogat i dragocen izvor au-
tentiånih podataka o dogaœajima i liånostima iz perioda o-
kupacije. Ovaj tekst je nastao prevashodno na osnovu koriã-
209
ñeça podataka koje sadræi ta, do sada sporadiåno koriãñena
graœa.
Istoriåari i drugi istraæivaåi tek su otvaraçem tog
fonda dokumenata stekli uslove da ostvare uvid u autentiåne
policijske izvore. Otkrivaçe novih, verodostojnih podataka
predstavÿalo je osnovu za analiziraçe i utvrœivaçe svih vido-
va delatnosti domañe politiåke policije protiv “srpskih”
Jevreja.
Podrobna obrada te teme podeÿena je na poglavÿa (shodno
stvarnom staçu stvari) primenom tematsko-hronoloãkog me-
toda. U tim poglavÿima, pored ostalog, razjaãçeno je i koji
organi domañe vlasti, odnosno çihovi funkcioneri i pripad-
nici, snose odgovornost za svoj “uåinak” u progonu Jevreja. Meœu
takve spadaju liånosti proglaãene za ratne zloåince; minis-
tri unutraãçih poslova, ãef Srpske dræavne bezbednosti i
upravnik grada Beograda, ãef specijalne policije, ãefovi III,
IV, i VII odseka te policije i drugi.
Dokumenti i podaci iz tako obimne i dragocene graœe omo-
guñili su da se u ovom tekstu daju odgovori na bitna pitaça
kao ãto su: koje zadatke je okupator poveravao specijalnoj po-
liciji; koje je represivne mere ona sprovodila; da li su çene ak-
tivnosti bile u okviru uobiåajenih obaveza domañih policija u
drugim okupiranim zemÿama Evrope; da li je specijalna policija
uåestvovala u fiziåkoj likvidaciji Jevreja, kao ãto je to åi-
nila ustaãka policija u Nezavisnoj Dræavi Hrvatskoj (bila
neposredni egzekutor); ko je iz specijalne policije bio odgovo-
ran za zlodela poåiçena tokom progona jevrejskog stanovni-
ãtva.
U sporadiåno objavÿivanim tekstovima o ovoj temi bilo je
razliåitih miãÿeça o stepenu uåeãña i odgovornosti speci-
jalne policije. Ovaj rad predstavÿa prilog razjaãçavaçu tih
pitaça.

210
 UDEO KVISLINÃKIH VLASTI
I ÇIHOVA ODGOVORNOST

Da bi se utvrdili i pravilno ocenili uloga i stepen odgovor-

nosti kvislinãkih vlasti u okviru nacistiåkog rasnog progona
i fiziåke likvidacije Jevreja i Cigana u okupiranoj Srbiji, i
posebno u Beogradu, neophodno je iscrpno prikazati u åemu se
sastojala saradça tih vlasti sa okupatorom i jasno razluåiti
çihov uåinak od onoga ãto su, iskÿuåivo same, uåinile okupa-
cione snage. Istraæena arhivska graœa nesumçivo to omoguñuje.
Potrebno je dati odgovore pre svega na sledeña pitaça: koje
obaveze je u tom pogledu okupator dodelio domañim vlastima;
kakvog karaktera su bili poslovi koje su te vlasti bile duæne da
obavÿaju; zavisno od toga utvrditi u åemu se sastojala odgovor-
nost tih vlasti; koje je organe kvislinãke vlasti, za ovu svrhu,
angaæovao nemaåki okupator; u åemu se sastojalo uåeãñe speci-
jalne policije u celini i kakav je bio delokrug rada i uåinak
pojedinih çenih odseka.
U prvoj, pripremnoj fazi reãavaça “jevrejskog pitaça” oku-
pator je sproveo niz mera koje su prvih meseci okupacije pre-
thodile interniraçu Jevreja. Reå je o prikupÿaçu podataka i
registrovaçu Jevreja i Cigana, a u isto vreme i o odreœivaçu i
sprovoœeçu represivnih mera sraåunatih na ograniåavaçe ili
oduzimaçe çihovih prava, kao i na pÿaåku çihove imovine. Sve
te mere precizirane su u Naredbi nemaåkog vojnog zapovednika u
Srbiji, objavÿenoj 31. maja 1941. u Beogradu. Vojni zapovednik je
bio izriåit u pogledu duænosti srpskih vlasti: one su odgovorne
za izvrãeçe nareœeça sadræanih u çegovoj naredbi. Propisane
su i kaznene mere: “Ko se usprotivi odredbama ove Naredbe biñe
kaæçen zatvorom i novåanom kaznom, ili jednom od ove dve
kazne. U teãkim sluåajevima kazniñe se robijom ili smrñu.1
1
List uredaba vojnog zapovednika u Srbiji, br. 8, 31. maj 1941 (naredba doneta 30,
a objavÿena 31. maja 1941), arhiva Dræavne komisije za ratne zloåine, inv. br. 11.291.
Krajem jula, vojni zapovednik je doneo dopunsku uredbu, kojom je regulisao ra-
spolagaçe jevrejskom imovinom (Isto, br. 16, uredba doneta 22, a objavÿena 25. jula
1941), a 22. decembra iste godine uredbu koja se odnosi na primaçe na konak Jevreja, uz
pretçu smrtnom kaznom (isto, br. 27 od 24. decembra 1941). Tekst naredbe i uredbi u
celini videti u poglavÿu Prilozi.

211
 Posle uobiåajenih prethodnih mera, primeçenih u poåetnom
periodu okupacije, doãlo je na red interniraçe najpre muãkog,
a zatim preostalog jevrejskog æivÿa (staraca, æena i dece). Upo-
redo sa sprovoœeçem tog posebnog postupka prema Jevrejima, ok-
upator je, tokom leta i jeseni, streÿao mnoãtvo Jevreja u okviru
mera odmazde kao aktivne protivnike i taoce – zajedno sa Srbi-
ma. “Konaåna faza reãavaça jevrejskog pitaça” oznaåila je pot-
puno uniãtavaçe logorisanih Jevreja u okupiranoj Srbiji
krajem 1941. i poåetkom 1942. godine. Do kraja okupacije preosta-
la je joã samo potraga za Jevrejima koji su na bilo koji naåin
izbegli sudbinu svojih sunarodnika.
Veñ je istaknuto da su odluåivaçe o æivotu i smrti uhap-
ãenih i interniranih Jevreja i sam åin çihove fiziåke likvi-
dacije bili rezervisani iskÿuåivo za okupatorsku policiju i
vojsku, a da su kvislinãke vlasti uåestvovale u primeni uobiåa-
jenih pomoñnih represivnih mera protiv Jevreja, preduzetih na
rasnoj osnovi. Neophodno je, meœutim, tu uopãtenu i pojedno-
stavÿenu predstavu podrobnije objasniti, radi dobijaça sves-
tranijeg uvida u pravo staçe stvari, odnosno radi kompleksnijeg
sagledavaça svih åiçenica o stvarnoj ulozi organa domañih
vlasti u primeni nacistiåkih mera protiv Jevreja u okupiranoj
Srbiji.
Polaznu osnovu za razmatraçe ovog pitaça predstavÿa kar-
akter okupacionog reæima i çegov odnos prema domañoj vlasti –
u çegovoj sluæbi. To je bio opãti okvir, presudan za tok svega
ãto se dogaœalo u okupiranoj Srbiji. Kao ãto je poznato, Hitle-
rov Treñi rajh2 je na zaposednutoj teritoriji Srbije uspostavio
sveobuhvatan okupacioni sistem, koji je kontrolisao sve oblas-
ti rada i æivota. Nadleænost srpske civilne vlasti svedena je
na minimum – sa znatno maçim ovlaãñeçima od uobiåajenog okvi-
ra i stepena nadleænosti u drugim okupiranim zemÿama. U
Srbiji je okupacioni reæim bio do krajnosti rigorozan prema
stanovniãtvu, pre svega zbog nemaåkog stava prema satanizo-
vanim Srbima i Jevrejima, proglaãenim veñ poåetkom okupacije
“krivcima za sve”.
Sam Hitler je proklamovao princip kaæçavaça Srba, pro-
glasivãi ih za balkanske zaverenike koji su ãovinistiåki i na
podmukao naåin izveli verolomni puå 27. marta 1941, zadali
2
Zvaniåan naziv bio je Nemaåki Rajh. Nemaåke oruæane znage Hitler je nazvao
Vrmahtom (Wehrmacht), u znaåeçu Vojna sila, ãto je zvuåalo agresivnije od prethodnog
naziva Rajhsver (Reichswehr) kojim se isticala odbrambena funkcija oruæanih snaga.

212
Nemaåkoj udarac u leœa i uz to predstavÿaju stalni faktor ne-
mira, nesigurnosti i razorne delatnosti, pa zato moraju da isku-
se posledice i da budu strogo kaæçeni.3 Firerova reå bila je
zapovest za sve okupacione stareãine u Srbiji, osnova za spro-
voœeçe politike “gvozdene pesnice” prema srpskom narodu, oli-
åene u neobuzdanom teroru, masovnim pokoÿima, hapãeçima, u-
puñivaçu u logore, odmazdama, streÿaçima i veãaçima.
Drugi satanizovani narod, na koji se sruåio bes okupatora i
koji je postao ærtva nemilosrdnog obraåuna, odnosno totalnog
istrebÿeça, bili su Jevreji. U æestokoj propagandnoj kampaçi,
Jevreji su optuæivani za sva moguña zla, æigosani kao najopas-
niji neprijateÿi – ruku pod ruku sa komunistima. Uz drastiåne
mere protiv Jevreja koje su uslovile çihovo stradaçe po rasnom
osnovu (samo zato ãto su Jevreji), znatan deo çih je pao kao ær-
tva odmazdi izvrãenih u poåetku okupacije (pre opãteg logori-
saça), na osnovu optuæbi za pruæaçe otpora i uåeãñe u borbi pro-
tiv okupatora – zajedno sa komunistima (u saopãteçima je objav-
ÿivano: “U znak odmazde streÿano je ... komunista i Jevreja”).
Iz mnogobrojnih nemaåkih i kvislinãkih dokumenata jasno
se vidi da su domañe vlasti bile najviãe angaæovane u poåetnom
periodu okupacije, kada je trebalo izvrãiti obaveze koje su
odredili nemaåki vojni zapovednik, çegov Upravni ãtab, Gesta-
po i drugi merodavni organi.4 Obim poslova kvislinga naglo se
smaçio interniraçem Jevreja u posebne logore do kraja 1941, a
pogotovo od proleña 1942. godine kada je zavrãena fiziåka li-
kvidacija logorisanog jevrejskog stanovniãtva.
Obaveza srpskih vlasti sastojala se pored ostalog i u tome da
uåestvuju u sprovoœeçu odreœenih mera protiv Jevreja od poået-
ka okupacije, a pomenutom naredbom zapovednika propisane su, sa
najviãeg mesta i u formi pravnog akta, odgovarajuñe mere i
odreœeni zadaci organa domañe vlasti, kao i obaveze jevrejskih
predstavnika. Saradça srpskih vlasti na tom planu odvijala se
na svim nivoima i u praksi se svodila na izvrãeçe okupatorskih
naloga – od vrha kvislinãkog reæima do okruænih, sreskih i
lokalnih organa.

3
Hitlerov “veliki govor” u Rajhstagu, 4. maja 1941, prenoãen je preko radija i
razglasnih stanica, kao i ãtampe u Nemaåkoj i okupiranim zemÿama.
4
Podrobnije o tome u poglavÿu “Sprovoœeçe odreœenih mera protiv Jevreja”.

213
 Nediñ i Ÿotiñ

Udeo generala Milana Nediña u stradaçu Jevreja, kao i

stepen çegove odgovornosti, proizilaze iz çegovog poloæaja
vrhovnog stareãine domañe vlasti. Ãta kaæu o tome pronaœeni
nemaåki dokumenti?
Jedan od najranijih dokumenata potiåe od 9. septembra 1941.
(Nediñ postavÿen za predsednika vlade 29. avgusta) i nosi
naslov: “Predmet: “Nediñev stav prema jevrejskom pitaçu”. Reå
je o tajnom sluæbenom spisu rukovodeñe obaveãtajne centrale u
Beogradu – Operativne grupe policije bezbednosti (Gestapo) i
sluæbe bezbednosti (SD), koji se nalazi i dosijeu pomenute cen-
trale oznaåenom sa “N-5”. U naslovu je naglaãeno da je u pitaçu
izveãtaj o razgovoru Milana Nediña, Dimitrija Ÿotiña i pro-
fesora Rudolfa Troja (Treu), voœenom navedenog datuma u Beo-
gradu. Treñi åovek, domañi Nemac Troj, uåestvovao je u razgovoru
kao poznati Ÿotiñev åovek, funcioner “Zbora”. On je, u stvari,
bio inicijator sastanka (koji je ugovorio Ÿotiñ) po tajnom
nalogu nemaåkih okupacionih vlasti. Rukovodeñem vrhu te
vlasti bilo je neophodno dai na taj naåin, tj. putem nezvaniånog
razgovora sa Nediñem, sazna i oceni çegove stavove o situaciji u
Srbiji i merama koje treba preduzeti. Smatralo se da je profe-
sor Troj pogodna liånost za tu svrhu.5
U izveãtaju je, kao posebno obraœena tema, prikazan Nediñev
stav o jevrejskom pitaçu. Treba imati u vidu da je razgovor sa
Nediñem objavÿen u vreme poåetnog stadijuma stradaça Jevreja.
Prema ovom dokumentu Nediñ je najpre upozorio, kao na posebnu
delikatnost, emotivnu povezanost i dobre odnose srpskog
stanovniãtva zbog postupka prema Jevrejima, a zatim izjavio:
“Ja znam samo jedno reãeçe za jevrejsko pitaçe: napoÿe sa
çima. Sve dotle, dok je i jedan Jevrejin u zemÿi, ili dok moæe da
govori sa Srbima, ili dok ga Srbi mogu æaåiti, sve dotle nema
mira u zemÿi”.6
U Beogradu je, 28. marta 1942, odræan sastanak izmeœu ãefa
okupacione vojne uprave, dræavnog savetnika dr Haralda Turn-
era i predsednika srpske vlade generala Milana Nediña. Sas-
5
Folksdojåer Rudolf Troj je pre rata godinama sluæbovao u Skopÿu kao
profesor gimnazije, a kratko vreme pre rata æiveo je u Osijeku. Tajno je radio za
nemaåku obaveãtajnu sluæbu, a posebno se istakao kao çen pouzdani i istaknuti
saradnik za vreme okupacije. Opãirnije o dokumentu o razgovoru sa Nediñem 9.
septembra 1941, vidi u PRILOZIMA
6
Fond BdS Beograd, dosije N-5, str. 200. Vidi poglavÿe PRILOZI.

214
tanak je poåeo Turnerovim obaveãteçem: “Ovamo sam Vas pozvao
gospodine premijeru po posebnom nalogu gospodina generala
Badera (vojnog zapovednika u Srbiji - pr. B.B.)...” Tokom razgovo-
ra razmatranio su aktuelna situacija, iskrsli problemi i mere
koje treba preduzeti za çihovo razreãeçe. U opãirnom Turner-
evom zapisniku o ovom sastanku navodi se da su razgovori voœeni
na Dediçu, Rumunska 56, od 17 do 20,30 åasova. Na strani 6 Turner
je zabeleæio:
“General Nediñ je daÿe naveo teãkoñe koje mu u zemÿi joã
oriåiçavaju ostaci masona, kao i prikriveni Jevreji i Englezi.
Ja sam odvratio da je jevrejsko pitaçe praktiåno reãeno i da
ñe sa preostalim Jevrejima i joã prisutnim masonima brzo biti
raãåiãñeno. Gospodin Nediñ ñe posle moñi da prisvoji istorij-
sku zaslugu da je za vreme çegove vlade jevrejsko pitaçe u Srbiji
u potpunosti reãeno.”
Turner obaveãtava generala Badera da je Nediñ u toku daÿeg
razgovora istakao da se mora angaæovati u borbi protiv viãe
protivnika (navedenih u 9 taåaka). Meœu protivnicima koje je
suzbijao naveo je (pod taåkom 6) i bivãe politiåare, slobodne
zidare i Jevreje.7

Armijski general
Milan Œ. Nediñ predsednik vlade
i ministar unutraãçih poslova

7
Turnerov izveãtaj, str. 12, Bundesarchiv, BA-MA, RW 40/26.

215
 Tri meseca kasnije nastao je novi dokument o Nediñevom
odnosu prema Jevrejima. U vreme kad je veñ bilo “reãeno jevrejs-
ko pitaçe”, tj. kada je zavrãena çihova fiziåka likvidacija u
Srbiji, Nediñ se, 22. juna 1942, obratio generalu Baderu, koman-
dujuñem generalu i vojnom zapovedniku u Srbiji, sa predlogom da
se preduzmu mere protiv Jevreja, ratnih zarobÿenika u Nemaå-
koj, smeãtenih i zarobÿeniåki logor u Osanbriku. On obave-
ãtava Badera da se u tom logoru nalazi oko 340 Jevreja i izvestan
broj rezervnih i aktivnih oficira komunistiåki nastrojenih.
Zabrinut zbog çihove “destruktivne akcije”, predsednik srpske
vlade kaæe da mu je “åast da predçe stavi do znaça” i da bi çe-
gova vlada bila “naroåito zahvalna da se protiv jevrejskih i le-
viåarskih elemenata preduzmu mere...”8
Ovo pismo je, posle osloboœeça, Dræavna komisija za ratne
zloåine svrstala meœu dokaze na osnovu kojih je generala Nediña
proglasila za ratnog zloåinca, poãto u çemu predsednik srpske
vlade traæi od okupacione sile da primeni represivne mere
protiv ratnih zarobÿenika, graœana svoje zemÿe.9 Posle oslobo-
œeça, tokom voœeça istraænog postupka protiv Nediña, isled-
nik mu je postavio pitaçe: “Da li je Vaãa vlada preduzimala ka-
kve mere protiv zarobÿenika, onih koji se nisu slagali sa poli-
tikom Vlade”, odgovor je glasio: “Nije preduzimala nikakve me-
re”. Kada mu je islednik predoåio çegov akt generalu Baderu (od
22. juna 1942), Nediñ je odgovorio: “Jesam. Uputio sam taj akt”.10
Navedeni i drugi sluæbeni dokumenti bili su poverÿive pr-
irode, nosili su oznake tajnosti (Geheime Komandosache – Tajni
komandni predmet i dr.). Ako su oni bili nedostupni javnosti,
nisu joj uskrañeni stavovi predsednika srpske vlade povremeno
objavÿivani u ãtampi i preko radija ili u uredbama i oglasima
çegove vlade i çenih organa. Antisemitski istupi i propaganda
nisu prestali ni posle fiziåke likvidacije Jevreja maja 1942, tj.
sve do kraja okupacije 1944. godine.11
8
Tekst sluæbenog dopisa u celini videti u poglavÿu PRILOZI. Nediñ se i pre
toga, u stvari od dolaska na vlast, æalio na dræaçe zarobÿenih srpskih oficira. U
pomenutom razgovoru, odræanom 9. septembra 1941, izjavio je (kako je zabeleæio Troj):
“Srpski oficiri joã uvek nisu 100% bili za çega, veñ su zauzeli stav åekaça. Ja sam
mu rekao da mi navede oficire koji nisu verni Nediñevoj vladi. General Nediñ je
obeñao da ñe u najskorijoj buduñnosti dostaviti spisak tih nepouzdanih oficira”
(Rudoplf Troj, “Nediñev stav prema jevrejskom pitaçu”).
9
Nediñev dopis Baderu registrovan je kao dokazni dokument pod brojem 19 uz
odluku o proglaãeçu za ratnog zloåinca F 802/II, AJ, DK-110, inv. br. 8141.
10
IAB, istraæni predmet generala MIlana Nediña, zapisnik od 30. 1. 1946, str.
21.

216
 U propratnom aktu, uz izveãtaj o sastanku Nediña i Ÿotiña
sa Turnerom 9. septembra 1941, kaæe se: “Ÿotiñevo poreklo je
izloæeno samo u kratkim potezima kao åisto arijevsko – prema
kazivaçu samog Ÿotiña”.12 Nemci su Ÿotiñu poverili kÿuånu
ulogu u organizovaçu propagande i kontroli ãtampe i radija, pa
i konstantnom huãkaçu protiv Jevreja. Obaveãtajno-bezbednos-
na sluæba okupatora je angaæovala veliki broj ÿotiñevaca, jer
ih je smatrala najpouzdanijim saradnicima i politiåkim
saveznicima. Kao ãto je veñ reåeno (u poglavÿu o Gestapou),
ÿotiñevci su kao tajni agenti vrãili preovlaœujuñi uticaj na
organe nemaåke obaveãtajne sluæbe, a preko çih, odnosno, preko
çihovih izveãtaja ãtabu vojnog zapovednika u okupacionoj up-
ravi, dopunski informisali okupatorsko rukovodstvo o situ-
aciji u Srbiji. Ovo je najuoåÿivije doãlo do izraæaja kod
pertijske obaveãtajne sluæbe Abver. S obzirom na broj, revnost
i uticaj agentske mreæe sastavÿene od ÿotiñevaca, moæe se go-
voriti o çihovom znatnom udelu u otkrivaçu i stradaçu Jevreja.

Dimitrije Ÿotiñ

Ÿotiñ je oformio i sopstvenu obaveãtajnu sluæbu: Odsek “S” u

rukovodeñem centru pokretaç “Zbor” i obaveãtajne odseke u oru-
æanim formacijama dobrovoÿaåkih odreda. Ovi obaveãtajni cen-
11
Novo vreme objavilo je 7. februara 1944. ålanak “Drski jevrejski zahtevi”, a 24/
25. septembra iste godine antisemitski spis “Tajna vladavina jevrejstva”. Siste-
matizovan pregled antisemitske propagande objavila je Olivera Milosavÿeviñ 2006.
godine u Beogradu u kçizi Potisnuta istina. Kolaboracija u Srbiji 1941-1944.
12
Arhiva BdS Beograd, N-5, str. 195 (datum 10. 9. 1941).

217
tri su, svojim informacijama, doprinosili tragiånom stradaçu
srpskih Jevreja.
Tome je doprinela i æestoka antisemitska propaganda U stilu:
jevreji su organizovali masoneriju, jevreji su organizovali komu-
nistiåke ideje, jevreji vrãe sabotaæe, jevreji vode k omunistiåke
bande po ãumama, jevreji su najveñi neprijateÿi naãeg naroda ... 13
Ÿotiñevska propaganda nije jeçavala ni posle zavrãene fizi-
åke likvidacije Jevreja (maja 1942). Tako je, na primer, list Obno-
va, 21. maja 1943, objavio ålanak “Krvoæednost Jevreja”, a dan k as-
nije tekst “Sloboda svakog naroda leæi u uniãteçu jevrejstva i
masonstva”. Ÿotiñ, funkcioneri çegovog “Zbora”, propagandni
centri u Srpskom dobrovoÿaåkom korpusu i organima vlasti, ko-
ristili su sve oblike propagandnog antisemitskog delovaça: pre-
davaça (Kolarac), radio, ãtampu, ukÿuåujuñi se i u hajku na Jevreje
koji su se joã krili.14
Po osloboœeçu Beograda Dræavna komisija za utvrœivaçe
zloåina okupatora i çihovih pomagaåa proglasila ga je za ratnog
zloåinca.15 Najvaæniji dokumenti na kojima se zasnivala ta odluka
ticali su se Ÿotiñevih odreda, organizovanih na osnovu uvereça
voœe pokreta da uspeh mogu da postignu “samo ideoloãki spremne
jedinice, a to su danas iskÿuåivo dobrovoÿaåke jedinice”. Poznat
je istorijat te oruæane formacije, koja je od poåetnih dobrovoÿa-
åkih odreda prerasla u Srpski dobrovoÿaåki korpus i, pored æan-
darmerije, odnosno vladinih odreda Srpske dræavne straæe, posta-
la stub oruæanih snaga Nediñevog kolaboracionistiåkog reæima,
Ÿotiñeve formacije, rasporeœene u Beogradu i unutraãçosti, ni-
su vrãile samo borbena dejstva protiv ustanika, veñ su obavÿale i
obaveãtajno-policijsku funkciju. Takvo delovaçe, po odreœenim
poslovima koje su Nemci dodelili domañim vlastima, u znatnoj me-
ri bilo je usmereno protiv Jevreja, doprinoseñi çihovom progonu i
stradaçu. Primer takve aktivnosti predstavÿa izveãtaj 12. srp-
skog dobrovoÿaåkog odreda u Niãu od 6. januara 1942, kojim se ko-
mandant æandarmerije u Beogradu obaveãtava o pronalaæeçu,
hapãeçu i sasluãavaçu 9 Jevreja od kojih su sedam imali liåne is-
prave na srpska imena.16 Takvo delovaçe nastavilo se i posle fizi-
åke likvidacije Jevreja maja 1942.
13
Naãa borba, 5. 101941. Poåetno slovo naziva Jevrejin obavezno je pisano malim
slovom.
14
Olivera Milosavÿeviñ, n.d.
15
Arhiv Jugoslavije, DK, odluka F-br. 803, inv. br. 3236,3347. Dimitrije Mita V.
Ÿotiñ (Beograd, 12.8.1891 - Ajdovãåina, 23.4.1945) poginuo je u saobrañajnoj nesreñi u
Sloveniji neposredno pre zavrãetka Drugog svetskog rata.
16
Vidi faksimile dokumenata u poglavÿu PRILOZI.

218
 Oznake Ÿotiñevih dobrovoÿaåkih odreda i pokreta “Zbor”

Kÿuåna liånost u obaveãtajno-bezbednosnom delovaçu Ÿoti-

ñevih pokreta bio je Milisav Grujiñ, koji se ubrzo proåuo po efi-
kasnom sprovoœeçu represivnih mera i radikalnom obraåunavaçu
sa protivnicima okupacionog i kolaboracionog reæima u Srbiji.
To mu je omoguñavao poloæaj rukovodeñeg funkcionera obaveãtaj-
ne sluæbe “Zbora” i Srpskog dobrovoÿaåkog odreda. Saåuvani su
mnogi sluæbeni spisi o çegovom radu i odgovornosti pa je posle
osloboœeça (maja 1951) izveden pred sud i, na osnovu dokumenata i
iskaza preko 50 svedoka, osuœen za poåiçena ratana zlodela, meœu
ostalima i za stradaçe Jevreja. 17
Uprkos åiçenici da im je Ÿotiñ bio ideoloãki najbliæi sa-
radnik sa kojim su sve vreme saraœivali, Nemci ga nisu postavÿali
na vrh kolaboracionistiåkog reæima. Oni su realno procenili
situaciju u vezi sa çegovom upotrebom. Pomagali su mu na svaki
naåin, ali ga nisu smatrali pogodnom liånoãñu za vrhunske
funkcije u domañoj vlasti, zato ãto i pre rata nije ostvario poli-
tiåki uticaj, tako da se nije moglo raåunati na podrãku javnosti i
naroda. Upravni ãtab vojnog zapovednika u Srbiji ocenio je da on
ni kao liånost nije bio sposoban za takvu funkciju. Ãef toga
ãtaba, dræavni savetnik dr Harald Turner, rekao je u razgovoru sa
Nediñem: .Ÿotiñ je prorok koji nije voœa, a uz to i fantast koji
nije dræavnik18.

17
Politika 10 i 12. maja 1951.
18
Razgovor Turnera i Nediña 28. marta 1942. na Dediçu, VA-MA, RW 40/26.

219
Ministarstvo unutraãçih poslova i podruåni organi

Na åelu upravno-policijskog aparata stajalo je Ministarst-

vo unutraãçih poslova, koje je po potrebi izdavalo odgovarajuña
uputstva i naloge podreœenim organima u Beogradu i unutra-
ãçosti. Na primer, u izveãtaju o radu Ministarstva unu-
traãçih poslova i situaciji u junu 1941,19 kaæe se da je upravama
banovina i Opãtini grada Beograda nareœeno da se iz sluæbe
uklone sva lica jevrejskog porekla (kao i Cigani). Uvid u ukupnu
delatnost Ministarstva po pitaçu Jevreja pruæaju izveãtaji,
uputstva i raspisi u arhivskom fondu Ministarstva unutra-
ãçih poslova i Uprave grada Beograda.20
Naredbodavci celokupnog rada Ministarstva, pa i delovaça
protiv Jevreja i Cigana, bili su ministri unutraãçih poslova.
U prvom, najintenzivnijem periodu rada, ministar unu-
traãçih poslova bio je Milan Añimoviñ. Posle çega, novembra
1942, tu funkciju preuzeo je Tanasije Diniñ, do tada zamenik min-
istra, koji je na tom poloæaju ostao godinu dana, tj. do novembra

Milan Nediñ (levo), predsednik vlade i posledçi ministar unutraãçih poslova

i Milan Añimoviñ, prvi ministar unutraãçih poslova

19
Izveãtaj podnet 1. jula 1941, AVII, Nda, reg. br. 37/1-5, k. 19.
20
Fondovi MUP i UGB 1941 – 1944: AJ; AS; AVII, Nda; IAB, UGB SP.

220
1943. To je vreme kada su sluæbe podeÿene na Ministarstvo unu-
traãçih poslova i novoobrazovanu ustanovu Srpsku dræavnu
bezbednost, na åije åelo je postavÿen Dragi Jovanoviñ. On je od
Ministarstva preuzeo odeÿeça javne i dræavne bezbednosti.
Posledçi ministar unutraãçih poslova okupirane Srbije bio
je general Milan Nediñ, koji je kao predsednik vlade vrãio i tu
funkciju (posle Diniña) sve do 1. oktobra 1944. godine.21
Sva åetiri ministra proglaãena su za ratne zloåince.22 Añi-
moviñ je nesumçivo odgovoran za postupke organa unutraãçih
poslova u najkritiånijem periodu progona i stradaça Jevreja i
Cigana. Pored ministarske odgovornosti on snosi odgovornost
i kao prvi åovek komesarske uprave (na åelu Saveta komesara) od
29. aprila do 29. avgusta 1941. godine. Nediñ je takoœe odgovoran
ne samo kao ministar unutraãçih poslova,23 nego i kao predsed-
nik vlade od 29. avgusta 1941. godine.

Milan Añimoviñ

Añimoviñ je, kao nemaåki izabranik kome je poverena poli-

cijska vlast u okupiranoj Srbiji, sprovodio propisane repre-
21
Postavÿeça i razreãeça objavÿena u Sluæbenim novinama.
22
Dræavna komisija za ratne zloåine proglasila je ratnim zloåincima: Milana
Añimoviña odlukom F br. 2.300, Tanasija Diniña F br. 2.308, Dragomira Jovanoviña F
br. 804 i Milana Nediña F br. 802.
23
Nediñ je od 1. oktobra 1941. vrãio i duænost ministra unutraãçih poslova
tokom ãest narednih nedeÿa u odsustvu Milana Añimoviña, koga je uputio u tajnu
misiju u Nemaåkoj. Añimoviñ je imao zadatak da u logorima ratnih zarobÿenika obez-
bedi podrãku zatoåenih srpskih oficira generalu Nediñu i çegovom reæimu. Çego-
va misija kamuflirana je kao ãestonedeÿno leåeçe u Nemaåkoj.

221
sivne i druge mere protiv Jevreja, angaæujuñi organe upravno-
policijske vlasti u Beogradu i unutraãçosti. Bio je organiza-
tor takvog delovaça u vreme kada su Nemci vrãili fiziåku li-
kvidaciju Jevreja 1941. i 1942. godine, tj. dok nisu objavili da su
konaåno reãili jevrejsko pitaçe u Srbiji. Tanasije (krãteno
ime Atanasije) Diniñ bio je najpre Añimoviñev zamenik u Min-
istarstvu unutraãçih poslova, a ksnije je imenovan za ministra
tog resora. Nekadaãçi borac srpskih oslobodilaåkih ratova
(nosilac Ordena Karaœorœeve zvezde) i pukovnik Jugoslovenske
vojske, kasnije se znatno pre okupacije opredelio, kao i Añimov-
iñ, za saradçu sa Hitlerovom Nemaåkom. Posle Aprilskog rata,
forsiran od okupacionih vlasti, podræavao je okupacioni
reæim i doprinosio sprovoœeçu nemaåkih kaznenih mera u Sr-
biji, ukÿuåujuñi i mere protiv Jevreja.24
Zapaæenu aktivnost, ulogu i odgovornost u vezi sa jevrejskim
pitaçem imao je Cvetan Œorœeviñ Ceka, pomoñnik ministra un-
utraãçih poslova, nadleæan za dræavnu bezbednost. Çega su 18.
maja 1944. godine ubili åetnici Draæe Mihailoviña.25
U Ministarstvu je postojao poseban referat Specijalnog
odseka Odeÿeça za dræavnu zaãtitu, nadleæan za obradu Jevreja
i Cigana. Referat su vodili pristavi Duãan Bujiãiñ i Sava
Ãapinac (pregled 1: Ministri unutraãçih poslova i referat
za Jevreje i Cigane).
Ministri unutraãçih poslova bili su pouzdani saradnici
nemaåkog okupatora. Çihovu ulogu ilustruje dokument u kome
Nediñ ne samo ãto pruæa podrãku okupacionim vlastima, nego i
inicira preduzimaçe mera protiv Jevreja. (u pomenutom pismu
generalu Baderu)26
Trojici ministara unutraãçih poslova treba dodati Dragog
Jovanoviña, koji se posebno isticao podræavaçem i sprovoœe-
çem propisanih mera protiv Jevreja i Cigana. U svojstvu ãefa
24
Podrobni podaci o Añimoviñu i Diniñu u: Beograd pod komesarskom upravom
1941. i Specijalna policija u Beogradu 1941-1944 (Beograd, 1998. i 2003.)
25
Elaborat Dræavne komisije za ratne zloåine “Jevreji u Beogradu i u drugim
gradovima Srbije”, inv. br. 16.189, str. 3, 22. O atentatu na Cvetana-Ceku Œorœeviña:
Novo vreme, 19. maj 1944 (o sahrani 21. i 22. maja 1944). AVII, Nda, br. reg. 2/7-24a, k.
59. Proglaãen za ratnog zloåinca odlukom F. br. 1.855.
26
Pismo Milana Nediña Baderu (br. 1.059 od 22. juna 1942) priloæeno je i regi-
strovano kao dokazni dokument pod brojem 19 uz odluku o proglaãeçu za ratnog
zloåinca F 802/II, AJ, DK – 110, inv. br. 8141; U odluci o proglaãeçu Nediña za ratnog
zloåinca, Dræavna komisija za ratne zloåine navodi i Nediñevu uredbu o pripadaçu
imovine Jevreja Srbiji, objavÿenu 30. avgusta 1942. u Novom vremenu (AJ, DK – 110, F
802/II.

222
 Pregled 1

MINISTRI UNUTRAÃÇIH POSLOVA

MILAN AÑIMOVIÑ, od 29. 4. 1941. do 8. 11. 1942.

(poginuo maja 1945. na Zelengori u Bosni)
TANASIJE DINIÑ, od 8. 11. 1942. do 5. 11. 1943.
(osuœen na smrtnu kaznu 15. 7. 1946. kao ratni zloåinac)
MILAN NEDIÑ, od 5. 11. 1943. do 1. 10. 1944.
(izvrãio samoubistvo 4. 2. 1946. tokom istrage zbog ratnih zloåi-
na)

ÃEF SRPSKE DRÆAVNE BEZBEDNOSTI

(u rangu ministra)

DRAGOMIR–DRAGI JOVANOVIÑ , od 25. 8. 1942. do 5.

11. 1943. (osuœen na smrtnu kaznu 15. 7. 1946. kao ratni zloåi-
nac)

REFERAT ZA JEVREJE I CIGANE

MINISTARSTVO UNUTRAÃÇIH POSLOVA

ODEŸEÇE ZA DRÆAVNU ZAÃTITU

- II odsek – specijalni:
1. referat: komunizam...
2. referat: Jevreji, Cigani, masoni i druge internacio-
nalne organizacije.

- Sastav referata:
Duãan Bujiãiñ, pristav VII grupe,
Sava Ãapinac, viãi pristav VII grupe,
Svetozar Jankoviñ, nadniåar.

223
Srpske dræavne bezbednosti (1942 – 1943) snosio je deo odgovor-
nosti kao naredbodavac potrage za prikrivenim Jevrejima. Me-
œutim, znatno je veña çegova odgovornost kao upravnika grada
Beograda, pod åijim je aktivnim rukovodstvom delovala speci-
jalna policija. Na toj duænosti Jovanoviñ je bio sve vreme oku-
pacije, a ãto je naroåito vaæno tokom 1941. do polovine 1942.
godine kada se reãavala sudbina Jevreja u Srbiji.
S obzirom na Jovanoviñeve funkcije i nadleænosti, paæçu
privlaåe çegovi iskazi o “reãavaçu jevrejskog pitaça” u Sr-
biji. Nastojeñi da prikrije stvarnu ulogu Uprave grada i sopstv-
enu u izvrãavaçu zadataka u vezi sa progaçaçem Jevreja, on ipak
nije mogao da negira notorne åiçenice. U iskazu datom isledni-
ku Dræavne komisije za ratne zloåine 22. oktobra 1945, priznao
je da je on odredio policijskog komesara Jovana-Jocu Nikoliña
da rukovodi poslovima u vezi sa Jevrejima. Meœutim, pokuãao je
da stvari prikaæe tako kao da je Nikoliña delegirao u gesta-
povski odsek za Jevreje, krijuñi da ga je liåno postavio za ãefa
posebne radne jedinice za Jevreje – VII odseka specijalne poli-
cije. Navodeñi redosled mera protiv Jevreja, on ih prikazuje
samo kao delo Gestapoa, preñutkujuñi deo uåeãña specijalne po-
licije u çihovom sprovoœeçu.
Jovanoviñ je uglavnom govorio o postupcima Gestapoa: hap-
ãeçu i interniraçu u logore, usmrñivaçu jevrejskih zatoåe-
nika, pÿaåki çihove imovine itd. “Po verzijama iz tog doba”, iz-
javio je, “samo u nakitu Gestapo je naãao kod beogradskih Jevreja
vrednosti od 800.000.000 dinara.” Izneo je podatke i o naporima
beogradske opãtine da organizuje snabdevaçe Jevreja u posebnim
logorima, ãto je u svojstvu predsednika opãtine poverio direk-
toru Upravnog odeÿeça Dragom Petroviñu. I Nikoliñ i Petro-
viñ su ga redovno obaveãtavali o svom radu. Jovanoviñ je dodao:
“Znam da su u toku 1942. i 1943. godine izvesni Jevreji, koji su
æiveli ilegalno po unutraãçosti zemÿe, dovoœeni u logor na
Baçici i otuda streÿani od strane Nemaca. Jevreji su smeãtani
na Baçici u nemaåki deo logora, koji je stajao pod iskÿuåivim
nadzorom i upravom Gestapoa.”27
Okupacione vlasti su dodeÿivale odreœene zadatke upravno-
policijskom aparatu kvislinãkog reæima na svim nivoima:
preko vrha domañe vlasti, ali i preko çenih organa neposredno
27
Arhiva Dræavne komisije za ratne zloåine, inv. br. 12637. Ceo zapisnik od 22.
oktobra 1945. odnosio se na postupaçe sa Jevrejima tokom okupacije Srbije (tri gusto
kucane strane).

224
 Ministar unutraãçih poslova Tanasije – Tasa Diniñ (levo) i ãef Srpske dræavne
bezbednosti Dragomir – Dragi Jovanoviñ

na terenu. U Beogradu pak, kao sediãtu aktivnosti protiv glavne

koncentracije Jevreja i Cigana, izvrãavaçe propisanih obaveza
palo je u duænost specijalnoj policiji, uz uåeãñe i drugih slu-
æbi Uprave grada. U unutraãçosti zemÿe te obaveze su prenete
na banske uprave, okruæna i sreska naåelstva sa podruånim org-
anima. Oni su bili duæni da sprovode odreœene mere kontrole,
hapãeça, raspisivaça poternica i tragaça za odbeglim Jevreji-
ma. Koje obaveze su imali organi domañe vlasti taåno je navedeno
u raspisu Ministartva unutraãçih poslova broj 180 od 4. juna
1941. Tim aktom je ministar Añimoviñ naredio da sve upravnopo-
licijske vlasti u zemÿi najhitrije pristupe izvrãavaçu navede-
nih poslova u vezi s Jevrejima – pod liånom odgovornoãñu stare-
ãina. Ovo nareœeçe je od prvorazrednog znaåaja za utvrœivaçe
udela i stepena odgovornosti srpske vlasti u “reãavaçu jevre-
jskog pitaça” (zbog åega je navedeno u celini u poglavÿu
PRILOZI). Krajem 1941. godine, Banska uprava Moravske bano-
vine, na traæeçe Naåelstva sreza prokupaåkog, raspisala poter-
nicu za ålanovima dve jevrejske porodice: Mandiloviñ (Avram,
David i Marija) i Berah (Bora, Alkalaj, Matilda i dvoje dece:
225
Sarika od 5 i Æanina od 6 godina).28 Specijalna policija je po-
ternicu prosledila svojim organima, ali je tragaçe u Beogradu
bilo uzaludno. Kada su, pak, bile u pitaçu poternice koje je ra-
spisivala specijalna policija, one su upuñivane okruænim na-
åelstvima u unutraãçosti.
U Beogradu je Nemcima stajao na raspolagaçu razgranat me-
hanizam domañih vlasti, pre svega Uprava grada Beograda sa po-
licijom i æandarmerijom, a za odreœene poslove i Opãtina gra-
da Beograda. One su, po nareœeçima okupacionih vlasti, spro-
vodile odreœene mere protiv Jevreja – do çihove fiziåke izo-
lacije. Prilikom “getoizacije”, odnosno interniraça Jevreja i
Cigana u posebne logore (Topovske ãupe, Sajmiãte), pomoñ spe-
cijalne policije zavrãavala se åinom çihove predaje nemaåkim
vlastima. Ona inaåe nije imala pristup posebnim logorima, po-
ãto je çima upravÿao Gestapo, kao ãto nije imala nikakvo uåe-
ãñe ni uticaj prilikom odluåivaça o sudbini zatoåenih Jevreja
iz prvog i drugog talasa (muãkarci, pa æene i deca).
U periodu zatoåeça u posebnim logorima – sve do zavrãetka
istrebÿeça Jevreja maja 1942. godine – Opãtina grada Beograda
se starala o ishrani i snabdevaçu zatoåenika, odnosno o teh-
niåkom odræavaçu logorskih objekata. Ona je bila duæna da za
logor obezbeœuje æivotne namirnice, kuhiçsku opremu, sanite-
tski materijal, drva za ogrev, opremu za zanatske radionice, po-
pravke vodovodnih i kanalizacijskih instalacije i sl., ãto je
predstavÿalo minimum sredstava za goli opstanak u inaåe nes-
nosnim uslovima æivota u logoru.29
Jednako ili sliåno postupano je prema Ciganima. Zemaÿska
komisija Srbije za utvrœivaçe zloåina okupatora i çihovih
pomagaåa saåinila je o tome referat pod naslovom “Rasni pro-
gon Cigana iz Beograda i bliæe okoline sa opãtim osvrtom na
progon Cigana u Srbiji”. U tom dokumentu se konstatuje da je
utvrœeno da su za masovne i pojedinaåne zloåine protiv Cigana,
pored najviãih nacistiåkih funkcionera i okupatorskih åini-
laca u Srbiji, odgovorni i domañi pomagaåi.30
28
IAB, UGB SP; III – 8/1. Poternicu je, 18. decembra 1941, prosledio kvartovima
i komesarijatima Uprave grada Beograda ãef III odseka specijalne policije Nikola
Gubarev.
29
Podrobnije o uåeãñu Opãtine grada Beograda u snabdevaçu i tehniåkom
odræavaçu logora za Jevreje u Beogradu: M. Koÿanin, n.d., 72–96. U Istorijskom arhi-
vu Beograda, u fondu Opãtine grada Beograda, saåuvani su mnogi spisi o obavezama i
aktivnostima Opãtine u vezi sa Jevrejima (nalozi, prepiska, izveãtaji).
30
Arhiva Dræavne komisije za ratne zloåine, inv. br. 16.362.

226
 Razgranat upravno-policijski aparat kvislinãkog reæima
bio je sve vreme na raspolagaçu okupatoru za sve tekuñe potrebe,
pa i za sprovoœeçe aktuelnih mera protiv Jevreja i Cigana. U
prvoj godini okupacije, Ministarstvo unutraãçih poslova za-
dræalo je predratnu organizaciju banovinskih uprava na teri-
toriji okupirane Srbije (Moravska, Dunavska i Drinska banovi-
na) i Uprave grada Beograda, tako da su u banovinama funkci-
onisala sreska naåelstva (95), a u Beogradu kvartovi (16), dok su
Banat i podruåje Kosovske Mitrovice dobili posebne statuse.
Nova administrativna podela Srbije uvodi se 26. decembra 1941.
Tada se ukidaju banovine, a obrazuju okruzi (çih 14) i takva
struktura domañe vlasti ostaje do kraja okupacije (Pregled 2:
Upravno-policijski aparat u okupiranoj Srbiji).
Za Beograd je neophodno posebno obraditi organizaciju, rad
i odgovornost Uprave grada Beograda i çenog Odeÿeça specijal-
ne policije. Opãtina grada, pak, vrãila je “usluge” iz delokruga
svoga rada i nadleænosti. Za razliku od Uprave grada kao
dræavne, policijske i upravne vlasti, Opãtina je predstavÿala
samoupravno telo åiji je administrativno-operativni (izvrã-
ni) organ bilo Gradsko poglavarstvo, sa svojim odeÿeçima,
direkcijama i sluæbama.31 Uprava grada i Gradsko poglavarstvo
su tesno saraœivali. To je olakãano åiçenicom da je Dragi Jo-
vanoviñ, pored toga ãto je bio upravnik grada (sve vreme oku-
pacije), istovremeno vrãio i duænost predsednika Beogradske
opãtine (tokom duæeg razdobÿa).

31
Gradsko poglavarstvo Beograda imalo je sledeñu organizacionu strukturu –
odeÿeça: opãte (upravno), sudsko (pravno), privredno-finansijsko, socijalno i
zdravstveno staraçe, snabdevaçe; direkcije: tehniåka, tramvaja i osvetÿeça; sluæba
za vezu sa gradskom opãtinom i Feldkomandanturom 599 u Beogradu (Oblasna vojna
komandantura); poæarna (vatrogasna) komanda; vozni park. Podrobnije o tome: Beo-
grad pod komesarskom upravom 1941, 71–73.

227

UPRAVNO-POLICIJSKI APARAT U OKUPIRANOJ SRBIJI
MINISTARSTVO UNUTRAÃÇIH POSLOVA
Odeÿeça
I – za dræavnu zaãtitu
II – javne bezbednosti
III – upravno
IV – æandarmerije
V – opãte dræavne statistike
PODRUÅNE VLASTI
April – decembar 1941.
Banovine:
Dunavska, Smederevo, 19 srezova
Moravska, Niã, 39 srezova
Drinska, Vaÿevo,1 22 sreza
Posebni statusi
Uprava grada Beograda, 16 kvartova
Banat, 11 srezova2
Kosovo, 4 sreza.3
___________________________________
Ukupno: 95 srezova i 16 kvartova
Napomene:
1 Od 23. juna 1941: Uæice.
2 Uredba o unutraãçoj upravi u Banatu
(27. jun 1941).
3 Uredba i ureœeçu i upravi u oblasti
Kosova (8. avgust 1941)
228
Pregled 2
Odseci
Raåunovodstvo
Veza sa nemaåkim vlastima
Decembar 1941 – oktobar 1944.1
Okruzi
Banatski, Petrovgrad, 11 srezova
Beogradski, 9 srezova
Vaÿevski, 5 srezova
Zajeåarski, 9 srezova
Kragujevaåki, 7 srezova
Kraÿevaåki, 5 srezova
Kruãevaåki, 6 srezova
Leskovaåki, 6 srezova
Mitrovaåki, Kos. Mitrov., 5 srezova
Moravski, Ñuprija, 7 srezova
Niãki, 7 srezova
Uæiåki, 6 srezova
Poæarevaåki, 7 srezova
Ãabaåki, 9 srezova
Ãabaåki, 9 srezova
__________________________________
Ukupno: 14 okruga, 96 srezova
Poseban status
Uprava grada Beograda
Napomene:
1 Uredba o administrativnoj podeli
zemÿe (26. decembar 1941).
 Primer saradçe

Kako je u praksi izgledalo funkcionisaçe okupatorskih i

kvislinãkih organa vlasti u sprovoœeçu mera protiv Jevreja,
vidi se najboÿe iz sledeñeg primera koji pokazuje na koji naåin
se odvijala saradça nadzorne sluæbe na lokacijama prinudnog
rada, graniåne straæe, sreskog naåelstva, specijalne policije
(IV i VII odseka), uprave Koncentracionog logora Baçica, Jevre-
jskog logora Autokomanda (Topovske ãupe) i Gestapoa.
U logor Topovske ãupe dospela su sredinom oktobra 1941, za-
jedno sa mnoãtvom sunarodnika, i dva brata Reves, Duãan i
Hinko, sa zetom Ladislavom Grinskim. Stariji brat, 28-godi-
ãçi Duãan Reves, bio je krojaå, a mlaœi 20-godiãçi Hinko, ku-
var, obojica neoæeçeni. Rodom iz Doçe Lendave, obojica su do-
ãla u Beograd 1939. godine. Zet Ladislav, oæeçen çihovom
sestrom Katicom Reves, otac ãestogodiãçe kñerke, po zanima-
çu muziåar, imao je 36 godina i æiveo u Beogradu od 1932. Sva
trojica su bili jugoslovenski dræavÿani, zajedno su stanovali u
ulici Kraÿa Petra 54 i pored materçeg, govorili srpski i
maœarski, a Grinski joã i nemaåki jezik.32
Ãta se dogodilo 5. novembra opisao je kasnije Ladislav Grin-
ski:
“Na dan 5. o.m. nareœeno je nama trojici, meni, Reves Du-
ãanu i Hinku, da nosimo neke cigle u blizini logora. Mi smo
izaãli iz logora i radili jedno vreme, pa kad nam se ukazala
zgodna prilika mi smo pobegli... Nas trojica dogovorili smo
se joã u logoru da pobegnemo åim nam se ukaæe zgodna prili-
ka, pa smo zato najpotrebnije stvari i novac dræali uza se.”33
Bilo je pola åetiri po podne. Uputili su se prema Åukarici.
Predveåe su stigli do Makiãa i tu prenoñili. U rano jutro, oko
6 sati, nastavili su bekstvo u pravcu Umke. Doãli su u Ostru-
ænicu i tu, kao i u Makiãu, svoj dolazak objasnili namerom da
32
Proverom u kartoteci Centralne prijavnice Uprave grada Beograda pronaœeni
su predratni kartoni sve trojice. Tom prilikom je utvrœeno da je u Beogradu pre rata
æivelo 36 lica sa prezimenom Reves. Prema podacima Centralne prijavnice Duãan
Reves je roœen 12. oktobra 1913, od oca Ÿudevita i majke Hedvige (kasnije je, u kçizi
zatoåenika logora Baçice, zabeleæen drugi datum: 12. septembar 1913). Brat Hinko
je, prema kartonu Centralne prijavnice, roœen 27. septembra 1922, a prema kasnije sa-
åiçenom zapisniku sa sasluãaça u specijalnoj policiji, 27. novembra 1921, kako je za-
beleæeno i u kçizi evidencije zatoåenika logora Baçica. Ladislav Grinski, roœen
12. septembra 1904, u Sombotelihu u Maœarskoj; zavrãio je muziåku akademiju.
33
IAB, UGB SP, IV – 43/S, str. 5.

229
kupe drva za ogrev. Kada su ih meãtani obavestili da u selu ne
mogu nabaviti drva, raspitivali su se da li ih mogu kupiti preko
Save. Nameravali su, kako je docnije izjavio Grinski, da prebeg-
nu u Hrvatsku. Poãto se nije smelo prelaziti preko Save, to
raspitivaçe je pobudilo sumçu jednog graniåara koji je åuo
çihov razgovor, pa ih je legitimisao i priveo u Naåelstvo sreza
posavskog u Umci.
Istog dana su sasluãani u sreskom Naåelstvu i tom prilikom
su sva trojica ispriåala istu, dogovorenu priåu: da su na Åuka-
rici, Makiãu i Ostruænici traæili da kupe drva za ogrev.
Sedmog novembra su, kao Jevreji, sprovedeni u specijalnu poli-
ciju u Beogradu. Narednog dana su sasluãavani u IV odseku, koji
ih je teretio za bekstvo u ãumu, k partizanima. Podvrgnuti te-
ãkim batinama, morali su da kaæu istinu o bekstvu iz logora.
Zapisnici sa sasluãaça bili su istovetni i kratki, na pola
strane, jer je to bilo dovoÿno za preduzimaçe daÿeg postupka
protiv trojice begunaca, Radi toga ih je, 9. novembra, IV odsek
uputio Odseku za Jevreje i Cigane.34
O prijemu trojice hapãenika u Odseku za Jevreje (9. novem-
bra) govori se u izveãtaju Dræavne komisije za ratne zloåine:

“... prema iskazu Solomona Altarca, koji je radio u jevre-

jskoj policiji u Beogradu na kartonima, jednog dana agent
specijalne policije doveo je tri mlada Jevrejina, dva brata i
çihovog zeta, koji su uhvañeni u begstvu na Umci. U razgovoru
sa çima saznao je da su pobegli iz logora kod Topovskih ãupa
i da su bili uhvañeni kod Umke prilikom pokuãaja da preœu
Savu, a zatim odvedeni u specijalnu policiju, gde su tuåeni i
uæasno muåeni. Jedan mu je od çih pokazao svoje grudi koje su
bile potpuno modre od batina.”35

Komesar Jovan Nikoliñ, meœutim, veñ narednog dana (10. no-

vembra) vraña hapãenike IV odseku, “s tim da se sprovedu od stra-
ne toga odseka u koncentracioni logor, pa predmet dostave ovom
34
IAB, UGB SP, IV – 43/8, listovi 1–5: sasluãavaçe u Naåelstvu sreza Umka,
dopis o sprovoœeçu iz Umke u Beograd, zapisnik o sasluãaçu u specijalnoj policiji,
dopis Odseku za Jevreje o sprovoœeçu tri begunca, “koji su od strane srpskih gra-
niåara uhvañeni u selu Ostruænici.”
35
Fond Dræavne komisije za ratne zloåine, inv. br. 16.189: “Jevreji u Beogradu”,
6. Daÿi podatak nije taåan: da su trojicu hapãenika “iz jevrejske policije odveli ka-
mionima natrag u logor kod Topovskih ãupa”, poãto su veñ 10. novembra vrañeni
specijalnoj policiji, IV odseku.

230
Odseku radi podnoãeça izveãtaja Gestapou”. Åetvrti odsek je
istog dana doneo reãeçe o upuñivaçu sva tri hapãenika u logor
Baçicu. Pri tome, Odsek je postupio u skladu sa svojom na-
dleænoãñu, poãto ih je uputio u logor ne kao Jevreje, nego kao
krivce po komunistiåkoj liniji, ãto se vidi iz obrazloæeça
takvog reãeça:

“... da su pobegli u pravcu Srbije u ciÿu da se stave u

sluæbu partizanskim odredima ãto se dokazuje åiçenicom da
je kod çih pronaœena veña koliåina joda, fate, zavojnog ma-
terijala i drugog sanitetskog materijala.
Poãto su imenovani, ovakvim nedozvoÿenim radom opasni
po javnu bezbednost i poredak u dræavi, to je odluåeno da se
stave u koncentracioni logor...”36

Zavrãni akt IV odseka Odeÿeça specijalne policije o

Ladislavu Grinskom i brañi Reves bilo je obaveãteçe (17. no-
vembra) Odseka za Jevreje i Cigane da ih je “svojim reãeçem od
10. novembra 1941. god uputilo u koncentracioni logor na
Baçicu”.

U logoru Baçica, u kçizi zatoåenika, zabeleæeno je da su

10. novembra 1941. godine primÿena tri hapãenika upuñena
iz Uprave grada Beograda, u stvari çenog Odeÿeça specijal-
ne policije. Duãan Reves je u logorsku kçigu uveden pod
brojem 1.082, Hinko Reves – 1.083, a Ladislav Grinski – 1.087,
uz navoœeçe çihovih (ranije pomenutih) liånih podataka.37

Posledçi åin drame reæirao je Gestapo u svom stilu. Grins-

ki i braña Reves prebaåeni su iz koncentracionog logora Ba-
çica u jevrejski logor kod Topovskih ãupa. Tu, u logoru, pred in-
ternircima okupÿenim za ovu priliku, gestapovci su javno obe-
36
Reãeçe su 10. novembra potpisali ãef Odeÿeça specijalne policije Ilija
Paranos i ãef IV odseka Boæidar Beñareviñ. U çemu se pogreãno navodi da su
hapãenici pobegli iz koncentracionog logora na Dediçu. IAB, UGB SP, IV – 43/8,
list 7. U tom liånom dosijeu, na ime Ladislava Grinskog, kompletirani su svi spisi
(zapisnici sa sasluãaça i prepiska), dok se u dva ostala liåna dosijea (Duãan Reves –
43/8a i Hinko Reves – 43/8b) nalazi samo po jedan zapisnik sa çihovog sasluãaça u
specijalnoj policiji. Oåigledno su i u sreskom Naåelstvu u Umci i u specijalnoj po-
liciji najstarijeg begunca Grinskog tretirali kao najodgovornijeg krivca.
37
IAB, UGB SP, II kçiga zatoåenika logora Baçice.

231
sili trojicu izmuåenih hapãenika. Umesto posmrtnog slova, sle-
dio je zastraãujuñi govor gestapovskog oficira Ãtrakea koji je,
pokazujuñi na obeãene Jevreje, rekao da ñe ista sudbina snañi sve
one koji pokuãaju da beæe.38
O trojici stanara beogradske ulice Kraÿa Petra 51 ostala je
samo naknadno uneta zabeleãka (istovetna za svakog od çih) u
kçizi zatoåenika Baçiåkog logora: “Obeãen 18 nov. 1941 u
Jevrejskom logoru od Gestapoa”.39

38
Fond Dræavne komisije za ratne zloåine, inv. br. 16.189.
39
U saåuvanom delu gestapovske arhive (BdS Beograd) u Istorijskom arhivu
Beograda nisu pronaœeni spisi ni podaci o Ladislavu Grinskom, Duãanu i Hinku
Revesu.

232
 SPECIJALNA POLICIJA

Kao glavni grad Srbije, Beograd je bio sediãte mnogih

organa domañih vlasti, od lokalnih do najviãih, koji su, svaki u
svom delokrugu rada i nadleænosti, delovali na podruåju grada.
To je vaæilo i za çihove aktivnosti u pogledu Jevreja i Cigana.
Meœu çima je posebno mesto i ulogu imala Uprava grada Beogra-
da, nadleæna za gradsko podruåje i neposrednu okolinu.
Uprava grada je i u uslovima okupacije zadræala staru orga-
nizacionu strukturu, prilagodivãi je novonastaloj situaciji po
zavrãetku Aprilskog rata. Ona je funkcionisala kao dræavna
policijska vlast i kao opãta upravna vlast. Policijsku funkci-
ju vrãila su odeÿeça, odseci i podruåni organi u gradu (kvar-
tovi, komesarijati i dr.), a upravnu odeÿeça za: tehniåke poslo-
ve, kontrolu cena, nadzor nad radçama, socijalnu politiku i nar-
odno zdravÿe (pregled 3: Uprava grada Beograda 1941 – 1944).
U sklopu tog glomaznog aparata, odgovarajuñe sluæbe su iz-
vrãavale obaveze koje su okupacione vlasti nametnule domañim
vlastima u vezi sa Jevrejima i Ciganima. Centralno mesto i ulo-
ga pripadali su Odeÿeçu specijalne policije. Poãto je vrãilo
funkciju politiåke policije, prirodno je da je najviãe obaveza
spadalo u çegov delokrug rada. Drugim reåima: u sprovoœeçu
odreœenih mera protiv Jevreja i Cigana najviãe je bila angaæo-
vana specijalna policija.
U odsudnom razdobÿu 1941 – 1942. godine, od poåetnih mera
protiv Jevreja do çihove izolacije i fiziåkog uniãteça, na åe-
lu specijalne policije bili su sledeñi funkcioneri: policijski
inspektor Milivoje Jovanoviñ, policijski savetnik Miodrag
Petroviñ, policijski inspektor Ilija Paranos, koji je na to
poloæaju ostao do kraja okupacije.40 Milivoje Jovanoviñ je bio
na åelu specijalne policije u vreme sprovoœeça poåetnih nema-
åkih mera protiv Jevreja i Cigana, Miodrag Petroviñ i u peri-
odu zaoãtravaça tih mera i poåetka interniraça i represalija,
a Ilija Paranos u jeku totalnog nemaåkog obraåuna sa jevrejskim
233
stanovniãtvom tokom druge polovine 1941. i prve polovine 1942.
godine.
Najuticajniji i najodgovorniji ãef, Paranos, bio je na glasu
kao sposoban i obrazovan policajac. Pod çegovim rukovodstvom
specijalna policija je izvrãavala obaveze i konkretne naloge u
vezi sa Jevrejima koje su propisale i zahtevale okupacione vlas-
ti. Zbog odgovornosti za poåiçena nedela specijalne policije,
Dræavna komisija za ratne zloåine proglasila ga je za ratnog
zloåinca. Meœutim, kada je iz Italije trebalo da bude izruåen
Jugoslaviji, 1945. godine, radi izvoœeça pred sud, izabrao je dru-
gaåiji kraj – izvrãio je samoubistvo skoåivãi kroz prozor
brzog voza kojim su ga sprovodili Englezi.41
Saradça specijalne policije sa Gestapoom bila je svakodnev-
na. Ãef specijalne policije odræavao je stalnu vezu sa ãefom
Gestapoa, a çihovi bliski saradnici (ãefovi odseka, referen-
ti) bili su i neposredno povezani – svaki u okviru svog delokru-
ga rada. Ipak, kada su bili u pitaçu Jevreji i Cigani, kontinu-
iranu vezu u ime specijalne policije odræavao je çen VII odsek.
Pored toga, Gestapo je u specijalnoj policiji imao svog predstav-
nika za vezu, koji je neprekidno ostvarivao uvid u tekuña pitaça
meœusobne saradçe.
S obzirom na revnost i efikasnost specijalne policije,
ocene Gestapoa o çenom radu bile su vrlo povoÿne. SS-pukovnik
Ãefer je isticao da srpska specijalna policija odliåno radi, a
izreåena su i druga zvaniåna priznaça (Turner, Kisel, Kajzen-
berg i dr.).42 Istina, bilo je i drugaåijih reagovaça pojedinih ge-
40
Milivoje Jovanoviñ, roœen 5. februara 1905. u Krupçu, pravnik, imao je u vreme
dolaska na åelo specijalne policije (aprila 1941) 16 godina policijskog sluæbovaça
u Ministarstvu unutraãçih poslova i Upravi grada Beograda (Oktobra 1944. nije
pobegao sa kolegama, veñ je ostao u Beogradu gde je umro 18. maja 1984.) Miodrag Pe-
troviñ, roœen 15. februara 1900. u Kruãevcu, takoœe pravnik, sluæbovao je 14 godina
u raznim mestima do jula 1941, kada je postavÿen za ãefa Odeÿeça specijalne po-
licije. Ilija Paranos, roœen 1. decembra 1902. u Ãapcu, pravnik sa 17 godina sluæbe,
postavÿen je za ãefa specijalne policije 5. septembra 1941 (postojao je joã jedan
Ilija Paranos, direktor Odeÿeça za snabdevaçe u Gradskom poglavarstvu Opãtine
grada Beograda.) Podaci iz liånih dokumenata i drugih spisa specijalne policije.
41
AJ, DK – 110, F. br. 2.202. Paranos se poåetkom oktobra 1944. godine povukao iz
Beograda sa stareãinama i ostalim pripadnicima specijalne policije. Neko vreme
se zadræao u Beåu, zatim u Postojni (u Sloveniji), pa su ga na tom podruåju uhapsili
italijanski partizani i predali Englezima. Sa severa je preãao na jug Italije i bo-
ravio u logoru Santa Ñezariji dok Englezi nisu odluåili da ga izruåe Jugoslavji.
Oni su ga sprovodili vozom iz koga je iznenada iskoåio kroz otvoreni prozor i
poginuo.
42
Ernst-Moritz von Kaysenberg bio je nemaåki komandant Beograda, istovremeno i
prvi komandant (beogradske) Oblasne komandanture (Feldkommandantur) 599.

234
 Pregled 3

UPRAVA GRADA BEOGRADA

1941–1944

Odeÿeça Zatvori

Administrativno “Mansarda”, Obiliñev venac 6

Specijalna policija
Kriviåna policija
Mesna policija
Saobrañajna policija
Policijska straæa
Zbor policijskih agenata
(1941 – 1944)
Centralni zatvor, Œuãina 5
(jul 1942 – oktobar 1944)
Pritvori (“Kuñni zatvori”)
u kvartovima (16)

Odseci UPRAVNA VLAST

Inspektorski
Finansijski Odeÿeça
Åuvaçe morala
Tehniåka policija Tehniåko
Centralna prijavnica Za radçe
Socijalna politika i
narodno zdravÿe
Nadzor nad cenama

Podruåni organi

Kvartovi (16)
Komesarijati æelezniåke i
parobrodarske policije

stapovskih stareãina, kao ãto su zamerke koje je na rad spe-

cijalne policije uputio ãef antikomunistiåkog odseka (refe-
rata) SS-kapetan Karl Beno Ditges (Carl Benno Ditges) 1943. go-
235
 Ãefovi specijalne policije Uprave grada Beograda: prvi ãef,
inspektor Milivoje Jovanoviñ; ãef od septembra 1941. do oktobra
1944. godine Ilija Paranos

dine. U suãtini bio je to odnos naredbodavca prema posluãniku,

koga je po potrebi hvalio ili kudio. Sudeñi prema rukopisnim
primedbama gestapovskih stareãina na marginama pojedinih iz-
veãtaja specijalne policije, çihova reagovaça su bila arogant-
na i ciniåna.
Radi veñeg angaæovaça specijalne policije protiv glavne
opasnosti, Gestapo je odluåio da je i novåano pomogne. Na osnovu
nareœeça SS-majora Krausa, Gestapo je, poåev od 1. juna 1941,
svakog meseca dostavÿao specijalnoj policiji po 16.000 dinara
radi suzbijaça “jevrejsko-komunistiåke akcije”.43 U pitaçu je
bio novac opÿaåkan (“prikupÿen”) od Jevreja, a nameçen çiho-
vom progonu.
Nalozi Gestapoa specijalnoj policiji za pronalaæeçe i
hapãeçe Jevreja imali su dva osnova: ãto su Jevreji – radi spro-
voœeça rasnog postupka (na temeÿu nacistiåke rasne teorije i
politike) i ãto su antifaãisti – koje treba eliminisati u
sklopu suzbijaça ilegalne i ustaniåke borbe protivnika okupa-
43
IAB, BdS Beograd, liåni dosije Dragomira Jovanoviña J-55.

236
tora. Pri tome se precizno naglaãavalo da je reå o narodnooslo-
bodilaåkom (komunistiåkom) pokretu. To je bilo razumÿivo s
obzirom na znatno uåeãñe Jevreja u tom pokretu i çegovim oru-
æanim odredima. Izuzetak predstavÿa sluåaj iz 1942. godine,
kada je SS-major Hajnrih Brant (Heinrich Brandt), rukovodilac ge-
stapovog referata za obradu åetniåkog pokreta Draæe Miha-
iloviña, traæio od specijalne policije da uhapsi Jevrejina
Emila Piskara kao åetniåkog kurira.44
Progon i likvidaciju Jevreja pratila je nametÿiva propa-
gandna kampaça kojom je dirigovao okupator, a sprovodio je
kolaboracionistiåki tabor. U tome je istaknutu ulogu imao pro-
nacistiåki pokret “Zbor” Dimitrija Ÿotiña, a posebno mesto
pripadalo je specijalnoj policiji i çenim specifiånim naåin-
ima delovaça. Dnevna i periodiåna ãtampa (Novo vreme, Obnova
i dr.) i publicistika, radio, plakati, izloæbe, odisali su anti-
semitskom propagandom, koja je trebalo da opravda nemaåki pro-
gon i uniãtavaçe jevrejske zajednice. Proklamovano je da ne mo-
æe biti mira dok se “zlokobni uticaj jevrejstva ne onemoguñi za
sva vremena”.45
Obim i znaåaj udela specijalne policije u propagandnom de-
lovaçu pokazao se na primeru “antimasonske izloæbe”. U Beo-
gradu je 22. oktobra 1941. otvorena Izloæba rada masona, jevre-
ja46 i komunista, na koju su graœani pozivani tokom tri meseca
(zatvorena 18. januara 1942). Osnovni materijal za ovu dugo i
paæÿivo pripremanu izloæbu obezbedila je specijalna polici-
ja, stavÿajuñi organizatorima na raspolagaçe dokumenta, fo-
tografije i podatke iz svoje bogate policijske arhive, kao i
prigodne tekstove i objaãçeça. Glavni ciÿ propagandnog de-
lovaça koje je pratilo izloæbu bio je: voditi neprekidnu kam-
paçu protiv “tri velika zla” odnosno “hidre sa tri glave” – ko-
munizma, jevrejstva i masonerije.47
44
Zahtev SS-majora Branta upuñen specijalnoj policiji 20. juna 1942. U aktu se
navodi Piskarevo laæno ime (Milan Grubin) i skreñe paæça da je dobro naoruæan.
Specijalna policija (III odsek, nadleæan za suzbijaçe akcije Draæe Mihailoviña) od-
govorila je (26. jula 1942) da su Piskara, septembra 1941, odveli organi vlasti, da mu
se otada gubi svaki trag i da je za çim raspisana poternica. IAB, UGB SP, III – 144,
dosije 29.
45
Novo vreme, 22. oktobar 1941. Kvislinãka propaganda je tvrdila da jevrejska ra-
zorna akcija na teritoriji Srbije “potresa i rastoåava naã dræavni i narodni æivot
joã od prvog ustanka pa do najnovijeg doba (Novo vreme, 7. avgust 1941).
46
Reå Jevreji(n) pisana je malim j.
47
Bila je to stalna usmerenost okupatorske i kvislinãke propagande, jer se kam-
paça protiv “tri velika zla” vodila i kasnije, 1943. i 1944, kada Jevreja viãe i nije
bilo.

237
 Dræaçe specijalne policije prema Predstavniãtvu jevrej-
ske zajednice bilo je odreœeno nareœeçima Gestapoa. Veñ je po-
menuto kako se Gestapo odnosio prema tom Predstavniãtvu, a
specijalnu policiju je upuñivao da se i ona koristi çime za do-
bijaçe podataka, spiskova, raznih evidencija i pregleda, kako bi
ãto efikasnije izvrãavala dodeÿene obaveze i konkretne nem-
aåke naloge. Specijalna policija je, dakle, bila orijentisana da
se oslaça na odreœeno uåeãñe Predstavniãtva jevrejske zajed-
nice u sprovoœeçu mera koje je nareœivao okupator.
U Upravi grada Beograda specijalna policija je predstavÿa-
la najjaåe i najefikasnije odeÿeçe. O organizacionoj strukturi,
nadleænosti i delokrugu rada Odeÿeça donet je, oktobra 1941.
godine, poseban pravilnik kojim je ozvaniåena postojeña orga-
nizacija.48 Odeÿeçe specijalne policije sastojalo se od 7 odseka,
Zbora policijskih agenata i kartoteke. Prvi odsek bio je admin-
istrativno-isledni, drugi – za unutraãçu politiku i suzbijaçe
sabotaæe, treñi – za strance i pograniånu sluæbu, åetvrti – za
suzbijaçe komunistiåke akcije, peti – za udruæeça i ãtampu,
ãesti je bila Centralna prijavnica i sedmi – za Jevreje i
Cigane.
Kada je reå o angaæovaçu specijalne policije u sprovoœeçu
odreœenih mera protiv Jevreja, u pitaçu je u prvom redu delo-
vaçe tri odseka: VII, IV i III. Sedmi odsek je i formiran u tu svrhu,
kao poseban odsek za Jevreje i Cigane (pre rata nije postojao),
koji je po tom pitaçu predstavÿao specijalnu policiju u saradçi
sa Gestapoom i drugim vlastima. Åetvrti odsek (antikomunis-
tiåki) hapsio je Jevreje osumçiåene da su uåesnici i pristalice
ilegalne i oruæane borbe protiv okupatora, a III odsek tragao je
za nestalim Jevrejima koji su se krili pod tuœim (srpskim) imen-
ima. O radu svakog od ova tri odseka biñe posebno reåi (pregled
4: Odeÿeçe specijalne policije).

48
IAB, UGB SP, dosije fonda I/1: Pravilnik o organizaciji i radu Odeÿeça
specijalne policije, Uprava grada Beograda, str. pov. II br. 33 od 20. oktobra 1941. U
stvari, to je bio predratni pravilnik o organizaciji i radu Odeÿeça opãte policije
Uprave grada Beograda, neãto preraœen i prilagoœen uslovima okupacije.

238
 Pregled 4

ODEŸEÇE SPECIJALNE POLICIJE

UPRAVA GRADA BEOGRADA

JOVANOVIÑ DRAGOMIR DRAGI, upravnik od 8. maja
1941. do 5. oktobra 1944.

ODEŸEÇE SPECIJALNE POLICIJE

Ãefovi specijalne policije

JOVANOVIÑ M. MILIVOJE, od aprila do jula 1941.

PETROVIÑ M. MIODRAG, od jula do 5. septembra 1941.
PARANOS K. ILIJA IKA, od 5. septembra 1941. do 4. oktobra
1944.

VII odsek: za Jevreje i Cigane, od aprila 1941. do proleña 1943.

Ãef odseka:
Nikoliñ P. Jovan Joca, policijski komesar

IV odsek: za suzbijaçe komunistiåke akcije

Ãef Beñareviñ Boæidar Boãko, policijski komesar

III odsek: za strance i pograniånu sluæbu

Ãef Gubarev Nikola, policijski komesar.

239
240
 SPROVOŒEÇE ODREŒENIH MERA
PROTIV JEVREJA

Rad VII odseka

Nemaåka vojska je uãla u Beograd 12. aprila, a veñ posle åe-

tiri dana Gestapo je objavio naredbu da se svi Jevreji jave 19.
aprila gradskoj policiji na Taãmajdanu. “Jevreji koji se ne oda-
zovu ovom pozivu biñe streÿani”, obznanio je Gestapo. Bilo je to
prvog dana posle kapitulacije Jugoslavije. Usledila je naredba
komandanta Beograda pukovnika fon Kajzenberga (od 25. aprila),
kojom se Jevreji izdvajaju od ostalih graœana arijevaca, te samo
posle çih i samo u odreœeno vreme (tek od 10,30 åasova) mogu ku-
povati namirnice i drugu robu u radçama. Za nepoãtovaçe te
naredbe zapreñeno je novåanom kaznom ili koncentracionim lo-
gorom, a za izricaçe kazni (ne i onih najteæih) “nadleæna je
Policija u Beogradu, odnosno çeni kvartovi”. Tri dana kasnije
izreåena je zabrana da se Jevreji voze tramvajem, a 30. aprila
opet se oglasio Gestapo nareœeçem da se na odreœenim mestima
prijave svi Jevreji muãkog pola, poåev od 16 godina.49
Bile su to prve, aprilske mere, koje je preduzeo okupator i
koje su oznaåile çegove poåetne poteze u inaåe dobro poznatom
naåinu nacistiåkog “reãavaça jevrejskog pitaça”. Kako su oku-
pacione vlasti za kontrolu sprovoœeça propisanih mera zadu-
æile beogradsku policiju, ona je morala da obezbedi organizo-
vano ispuçavaçe novih obaveza. To je nametalo potrebu za obra-
zovaçem nove organizacione jedinice koja bi se bavila pitaçem
Jevreja, poãto domaña policija pre rata nije imala takvu jedi-
nicu. Tako se u sastavu specijalne policije pojavila posebna rad-
na grupa, koja je pristupila izvrãavaçu zadataka odreœenih na-
redbama Gestapoa i vojnoupravniih vlasti. U poåetku su tu ekipu
49
IAB, posebna kutija “Plakati”. Naredbe su lepÿene kao plakati na javnim
mestima i objavÿivane u Opãtinskim novinama, jedinom dnevnom listu na srpskom
jeziku koji je izlazio u Beogradu aprila 1941.

241
nazivali jevrejskom policijom i komesarijatom za Jevreje, da bi
neãto kasnije dobila ustaÿeni organizacioni oblik kao VII
odsek Odeÿeça specijalne policije, odnosno kao Odsek za Jevre-
je i Cigane (na ove druge su proãirene mere koje su se odnosile
na Jevreje).
Tokom maja ãef specijalne policije Milivoje Jovanoviñ
doneo je akt o rasporedu rada u Odeÿeçu specijalne policije, u
kome je poseban (III) odeÿak posvetio zadacima koji su proiziãli
iz nemaåkih naredbi o Jevrejima. Donet u poåetnoj fazi organi-
zovaça i obavÿaça rada beogradske policije, ovaj privremeni
prepis (preteåa kasnije donetog pravilnika) prvi put u toj for-
mi tretira rad specijalne policije prema Jevrejima, odreœuje
odgovorne rukovodioce i nabraja poslove koji ñe se obavÿati. S
obzirom na to, treba ga citirati u celini:
1. – NIKOLIÑ JOVAN, polic(iski) komesar U.g.B.,
vrãiñe opãtu kontrolu nad Jevrejima: upisivati ih u regis-
tre, voditi kartoteku Jevreja i sreœivati kartone kako
Jevreja, tako i jevrejskih radçi. U pogledu odreœivaça Jevre-
ja na zajedniåke radove, dozvoÿavaça da mogu obavÿati speci-
jalne poslove, odnosno oslobaœavaça Jevreja od rada zbog sta-
rosti ili bolesti, vodiñe raåuna da se striktno izvrãavaju
postojeña nareœeça. Naroåito ñe kontrolisati Jevreje da li
se pridræavaju propisa o noãeçu jevrejskog znaka, o dozvoli
ili zabrani voœeça radçe, o isticaçu tabli na jevrejskim
radçama i o stavÿaçu oznake da je radça zapleçena, ako je za-
pleçena itd. Starañe se da preduzme sve ãto treba da se na-
redbe o Jevrejima najtaånije izvrãavaju, pa ñe u vezi s time
svrãavati i razne administrativne poslove koji se tiåu
opãte kontrole nad Jevrejima. Isto tako obavÿañe nareœeça
o kontroli Cigana.
2. – NIKOLIÑ NIKOLA, pisar U.g.B., radiñe sve poslo-
ve koje mu dodeli komesar Nikoliñ iz svoga delokruga rada”.50
Ovako nabrojani i zvaniåno formulisani zadaci specijalne
policije u poåetku okupacije dopuçavani su novim obavezama iz
kasnije izdavanih nemaåkih naredbi. Mesec maj je bio naroåito
znaåajan u pogledu proãirivaça mera protiv Jevreja i ubrzava-
ça toka dogaœaja koji su prethodili çihovoj likvidaciji. Drugog
maja objavÿena je “posledça opomena” Jevrejima da nose æute
50
IAB, UGB SP, k. 589, 173–175. Raspored rada propisan je na osnovu predratne
Uredbe o ustrojstvu i delokrugu Uprave grada Beograda i Pravilnika o organizaciji
opãte policije.

242
 Policijski komesar Jovan P. Nikoliñ, ãef VII odseka specijalne policije – za
Jevreje i Cigane, od poåetka okupacije do proleña 1943. godine kada je
Odsek rasformiran

trake,51 zatim je usledio niz zabrana, liãavaça ili ograni-

åavaça graœanskih prava i sloboda (nisu mogli da vode predu-
zeña, nisu se smela prikazivati dela jevrejskih autora, oduzeti
su im telefoni, radio-aparati itd.) No najobuhvatniji, “temeÿ-
ni” dokument o merama protiv Jevreja bila je Naredba vojnog za-
povednika u Srbiji, koja se odnosila na Jevreje, objavÿena 31.
maja 1941.52 Çene odredbe ozvaniåuju upotrebu svih vidova obe-
spravÿivaça jevrejske zajednice i daju ukupan pregled mera koje
su primeçivane protiv Jevreja u Beogradu i celoj Srbiji.53 Bu-
duñi da je kontrola primene tih mera poverena srpskim vlasti-
ma, pre svega specijalnoj policiji, one su postale zadaci te po-
licije, u prvom redu çenog VII odseka.
51
Opãtinske novine, Beograd, 2. maj 1941.
52
AVII, Nda, reg. br. 8/2, k. 1. Novo vreme, 3. jun 1941.
53
Teskt naredbe u celini dat je u Prilozima, a pripremÿen je u Upravnom ãtabu
(Turner, Kisel) vojnog zapovednika.

243
 Poznato je kako su Jevreji koriãñeni za prinudni rad i pod
kojim su uslovima uklaçali leãeve i raãåiãñavali ruãevine
razorenog Beograda. Saåuvano je mnoãtvo dnevnih raporta (Ta-
gesrapport. Ewidenz der Judischen Arbeiter), koje je Gestapou, na osno-
vu izveãtaja od kvartova, Tehniåke direkcije Opãtine grada
Beograda i drugih, redovno dostavÿao VII odsek specijalne
policije.54
Poãto se dosta Jevreja nije odazvalo pozivu da se prijave
vlastima, obnovÿene su naredbe o obaveznom prijavÿivaçu. U na-
stojaçu da se to postigne, pored nemaåkih, ukÿuåivale su se i
domañe vlasti. Añimoviñevo Ministarstvo unutraãçih poslo-
va uputilo je 22. maja raspis upravno-policijskim organima u
Srbiji da se, u roku od 5 dana, svi Jevreji vrate u Beograd i u me-
sta svog ranijeg boravka.55 Organizovana je i potraga za nestalim
Jevrejima, u kojoj su uåestvovale upravne i policijske strukture
vlasti. Uporedo s tim nastojalo se da se ãto potpunije obavi
pÿaåka jevrejske imovine. Upravnik grada Beograda Dragi Jo-
vanoviñ izdao je, po nalogu Nemaca, nareœeçe graœanima koji su
na bilo koji naåin prisvojili ili prikrili jevrejsku imovinu
(ili znaju neãto o tome) da se, u roku od 5 dana, jave specijalnoj
policiji, vrate imovinu i izbegnu propisanu kaznu.56
Specijalna policija je tokom maja poåela da podnosi polu-
meseåne izveãtaje o svom radu. Prvi takav izveãtaj odnosio se
na vreme od 13. do 26. maja 1941. godine U çemu se o Jevrejima kaæe
sledeñe:57
“Odeÿeçe je do danas registrovalo ukupno 8.968 jevreja, od
kojih odraslih 7.441, a dece 1.527. Kontrola jevreja u Beogradu
vrãi se putem naroåito za to odreœenih organa, kao i preko
organa cele Uprave grada Beograda. Izvesni jevreji naknadno
se prijavÿuju, jer se kao izbeglice postepeno vrañaju u Beo-
grad. Kartoteka registrovanih jevreja potpuno je sreœena. Iz
kartoteke se vidi jasno pregled jevreja koji su odreœeni na
zajedniåke radove, kojima je odobren specijalan rad i koji su
po starosti ili bolesti osloboœeni od rada. Do danas je pri-
javÿeno 670 jevrejskih radçi, od kojih je zapleçeno 435. Raz-
54
AVII, Nda, k. 36, 38 i dr. IAB, fond Opãtine grada Beograda (Tehniåka di-
rekcija i dr.). IAB, fond monografije “Beograd u ratu i revoluciji”, k. 23–26, spisi
o prinudnom radu Jevreja.
55
IAB, UGB SP, k. 144, III-8/a.
56
Novo vreme, 26. maj 1941.
57
IAB, UGB SP, k. 589, 217: izveãtaj Odeÿeça specijalne policije II br. 44.

244
 lika u broju pojavÿuje se usled toga, ãto su jevreji prijavili
i one radçe koje su izgorele, opÿaåkane ili poruãene.
... Na zahtev raznih vlasti i ustanova, svakodnevno do-
stavÿaju se razni spiskovi jevreja, kao i uhapãenih lica.”58
Izveãtaj o Jevrejima je, u stvari, obuhvatio vreme od aprila
do 26. maja 1941, jer je tako zahtevalo Ministarstvo unutraãçih
poslova, a to je period kada je obavÿen najveñi deo poslova na us-
postavÿaçu evidencije i registrovaçu Jevreja u Beogradu.
Tokom juna nastavÿen je rad specijalne policije u vezi sa
Jevrejima i Ciganima. U periodiånom izveãtaju od 26. juna
navodi se:
“Do danas registrovano je ukupno 9.400 jevreja i 678 jevre-
jskih radçi. U vremenu od 10 do 26. o.m. prijavilo se 218 odras-
lih jevreja, 37 jevrejske dece i 3 jevrejske radçe. Izvrãen je i
popis svih jevreja stranih dræavÿana nastaçenih za pos-
ledçih 10 godinau Beogradu, kao i onih koji su za posledçih
10 godina stekli naãe dræavÿanstvo. Takvih se do danas pri-
javilo 147.
U vezi sa radom na registrovaçu cigana po kvartovima, do
sada je ukupno registrovano 3.044, od kojih su 2.080 starijih od 14
godina, a 946 ispod 14 godina. Meœu odraslim ciganima ima 1.081
muãkarac, od kojih 326 zemÿoradnika i radnika, 261 muzikant, 71
zanatlija, 407 raznih zanimaça i 16 bez zanimaça...59
Ustanovÿeni su naroåiti spiskovi Jevreja koji su napustili
Beograd po odobreçu nemaåkih vlasti. Takvih do sada ima 116.
Preko za to odreœenih organa, kao i preko organa cele Uprave
grada Beograda, vodi se stalan nadzor nad Jevrejima, a naroåito
se obraña paæça da li svi nose propisane trake, da li ih ima ne-
prijavÿenih i.t.d. Svi Jevreji koji se ogreãe o postojeñe propise
predaju se Gestapou (podvukao autor).60
58
Pre ovog izveãtaja specijalne policije, Ministarstvo unutraãçih poslova
podnelo je (22. maja 1941) “Izveãtaj o opãtoj situaciji u zemÿi”, u kome se kaæe da su
mnogi Jevreji napustili Beograd i veñe gradove u zemÿi i da su skriveni po baçama i
raznim mestima, odakle pomaæu komunistiåku akciju i ãire alarmantne vesti. Pored
toga najavÿuje se da se pripremaju mere protiv Cigana. Veñ tada se reåi Jevreji i
Cigani piãu malim slovima. IAB – AVII, Nda – inv. br. 7.
59
Registrovaçe Cigana poåelo je 7. juna. Brojke registrovanih Cigana date su
radi uporeœivaça sa navedenim brojkama registrovanih Jevreja.
60
IAB, UGB SP, k. 589, 209–210, inv. br. 2771: izveãtaj Odeÿeça specijalne
policije II br. 44/41 od 26, juna 1941. Posledça, podvuåena reåenica pokazuje dokle su
dosezale nadleænosti specijalne policije. Ovaj izveãtaj Odeÿeça predstavÿa sa-
æetiju verziju izvornog izveãtaja Odseka za Jevreje i Cigane (nije identiåan sa
izveãtajem Odseka koji se navodi u Prilozima).

245
 Ovaj izveãtaj dao je saæeti pregled rada na osnovu izvornog,
opãirnijeg prikaza koji je podneo Odsek za Jevreje i Cigane.61
U izveãtaju VII odseka od 26. jula konstatuje se da je registro-
vano 9.523 Jevrejina i 679 jevrejskih radçi, kao i da se tokom pos-
ledçih 15 dana prijavilo 68 odraslih i 20-oro dece jevrejskog
porekla. Vrãi se stalan nadzor nad Jevrejima i Ciganima, kaæe
se daÿe, kontroliãe se da li nose æute trake, da li se kriju ne-
prijavÿeni, da li poseñuju mesta za razonodu, da li upraæçavaju
bavÿeçe profesijama koje su im zabraçene itd. Prilikom kon-
trole Jevreja na beogradskim ulicama, izvrãene zajedno sa nema-
åkim vlastima, uhvañeno je 20 Jevreja i Jevrejki koji nisu nosili
æutu traku i pronaœena su dva neprijavÿena lica. Zatvorom od
dve do tri nedeÿe kaæçena su åetiri lica, dok su ostali ukoreni
strogom opomenom.
Odsek se bavio i utvrœivaçem rasnog porekla, odnosno stepe-
na jevrejskog porekla.62 Gestapo je neprestano traæio provere za
Jevreje o kojima je dobijao dostave. “Ovaj odsek”, izveãtavao je
çegov ãef Jovan Nikoliñ, “svakodnevno dobija po 4–6 dostava od
Gestapoa podneãene protiv Jevreja, da ne nose traku, da nisu pr-
ijavÿeni i da se kao takvi kriju. Za svaku ovakvu dostavu koja se
utvrdi da odgovara istini, nemaåke vlasti postupaju najstroæije
sa ovakvim licima.”63
Na osnovu ovog izveãtaja saåiçeni su saæeti pregledi spe-
cijalne policije i Ministarstva unutraãçih poslova.64
U prvom polumeseånom izveãtaju za avgust, ãef VII odseka
navodi da je 10. avgusta registrovan 9.561 Jevrejin i 679 jevre-
jskih radçi (dok je Cigana bilo 3.050). Na ponovÿene naredbe o
javÿaçu Jevreja koji se joã nisu prijavili vlastima, odazvalo se
tokom proteklih 15 dana svega 38 odraslih, a niko od Cigana. Po
61
Izveãtaj VII odseka specijalne policije od 26. juna 1941. dat je u celini u
Prilozima.
62
Za bivãeg ministra dr Kostu Kumanudija policija je dobila anonimnu dostavu
da je Jevrejin. Sasluãan je u Odseku 11. jula, pa je ustanovÿeno da nije Jevrejin. Æena
bivãeg ministra Vojislava Vojka Åvrkiña bila je Jevrejka, navodi se u aktu spe-
cijalne policije (IAB, UGB SP, III – 147).
63
IAB, UGB SP, k. 589, f. 1, 297: polumeseåni izveãtaj VII odseka upuñen ãefu
specijalne policije za vreme od 10. do 26. jula 1941. (dat u celini u Prilozima).
64
AVII, Nda, br. reg. 1/2-1, k. 19. Uopãtavajuñi podatke iz izvornih izveãtaja,
Ministarstvo je izvelo tri konstatacije: 1. da su ustrojene tri kartoteke za Jevreje:
opãta, imovinska i kartoteka supruænika Jevreja koji su bili u javnoj sluæbi; 2. da je
izdato nareœeçe da se svi Jevreji u roku od pet dana vrate u svoja mesta stanovaça,
kako bi se efikasnije sprovelo suzbijaçe çihove eventualne razorne akcije; 3. da se
primeçuju kriterijumi o izuzimaçu jednog dela Cigana (stalno nastaçenih) od spro-
voœeça predviœenih propisa, a na osnovu naredbe vojnog zapovednika u Srbiji (br.
2051-2142/41 od 11. jula 1941).

246
odobreçu ili nareœeçu nemaåkih vlasti Beograd je napustilo 12
Jevreja (strani dræavÿani i sl.). Odsek je i daÿe vrãio svakod-
nevni raspored pritvorenika Uprave grada Beograda kaæçenih
prisilnim radom, koji su upuñivani na rad po rejonima – prema
ukazanoj potrebi. Nareœeçu Ministarstva unutraãçih poslova
od 25. jula o povratku u Beograd odazvala su se samo dva Jevrejina
iz Vrçaåke Baçe (srpski dræavÿani) i jedan iz Umke (åeãki
dræavÿanin).65
Oåevidno je da je prijavÿivaçe i registrovaçe beogradskih
Jevreja privedeno kraju. Za razliku od ranije navoœenih petn-
aestodnevnih izveãtaja od 26. maja, juna, jula, za avgust je naveden
izveãtaj od 10. tekuñeg meseca, zato ãto je neãto kasnije poåelo
interniraçe. Gestapo je 22. avgusta preduzeo veliku akciju in-
terniraça svih Jevreja muãkog roda iznad 14 godina u logor To-
povske ãupe na Autokomandi. Uporedni uvid u proces registro-
vaça Jevreja u prvih pet meseci okupacije pokazuje da je taj posao
uglavnom obavÿen tokom aprila i maja, donekle i juna dok je u
julu i avgustu uåinak bio minimalan (pregled 5: Brojno staçe re-
gistrovanih Jevreja u Beogradu u prvih pet meseci okupacije).
Interniraçe Jevreja u privremeni logor na Autokomandi
nije prekinulo çihovo upuñivaçe na prisilni rad u Beogradu.
Oni su, po utvrœenom rasporedu, upuñivani na odreœena radili-
ãta, a po zavrãenom radu vrañani u logor.
Zatoåenici tog logora, kao i onog na Baçici, predstavÿali
su “rezervoar” ærtava za sve åeãñe odmazde koje je vrãio okupa-
tor. Ærtve je odabirao Gestapo.
Uporedo sa tim privodilo se kraju konfiskovaçe jevrejske
imovine. Jevrejska pokretna imovina postajala je plen Gestapoa,
a nepokretnu je oduzimala ili, kako su to Nemci zvaniåno for-
mulisali, “preuzimala na upravÿaçe” ustanova generalnog opu-
nomoñenika za privredu u Srbiji Franca Nojhauzena.
Kraj avgusta 1941. oznaåio je zavrãetak rada komesarske
uprave u okupiranoj Srbiji, poãto je Savet komesara, sa Mila-
nom Añimoviñem na åelu, podneo ostavku, a Nemci su 29. avgusta
“ustoliåili” novu vladu generala Milana Nediña. Ta izmena na
vrhu kvislinãke garniture nije donela nikakve promene u po-
gledu uåeãña domañih vlasti u sprovoœeçu odreœenih mera pro-
tiv Jevreja. Añimoviñ je i daÿe ostao ministar unutraãçih po-
slova i nastavio je da rukovodi upravnim i policijskim apara-
tom, a u Upravi grada Beograda i u specijalnoj policiji je sve
ostalo po starom.
65
IAB, UGB SP, k. 589, 194, inv. br. 2771.

247
 Pregled 5

BROJNO STAÇE REGISTROVANIH JEVREJA

U BEOGRADU U PRVIH PET MESECI OKUPACIJE1

26. MAJA 1941.

- Ukupno 8.968 Jevreja (od toga 1.527-oro dece) i 675 jevre-
jskih radçi.2

26. JUNA 1941.

- Ukupno 9.400 Jevreja i 678 jevrejskih radçi.
Cigana 3.044 (od toga 964 ispod 14 godina).3

26. JULA 1941.

- Ukupno 9.523 Jevrejina i 679 jevrejskih radçi.
Cigana 3.050.4

10. AVGUSTA 1941.

- Ukupno 9.561 Jevrejin i 679 radçi.
Cigana 3.050.

Napomene:
1 Na osnovu polumeseånih izveãtaja specijalne policije.
2 U aprilu nije bilo petnaestodnevnih izveãtaja, ni registrovaça
Cigana.
3 Prijavÿivaçe i registrovaçe Cigana poåelo je 7. juna 1941.
4 Za avgust je izuzetno uzet datum 10. t.m., zato ãto je 22. avgusta poåelo
interniraçe Jevreja muãkaraca iznad 14 godina.

Bila je to pripremna faza – do interniraça Jevreja u logore,

kada je policija bila duæna da obavÿa planirane pomoñne po-
slove i nadzire kako se u praksi sprovode mere koje su propisali
Nemci. U pitaçu su bile sledeñe obaveze: aæuriraçe postojeñe
policijske evidencije o Jevrejima (uz pomoñ Predstavniãtva je-
vrejske zajednice u Beogradu) i Ciganima; prenoãeçe poziva ne-
maåkih vlasti da se svi Jevreji i Cigani prijave, kao i registro-
vaçe prijavÿenih; izvrãavaçe zadataka koji su proizilazili iz
obaveze prisilnog rada Jevreja: rasporeœivaçe na radna mesta i
policijska kontrola çihovog rada na raãåiãñavaçu ruãevina
od bombardovaça i na uklaçaçu leãeva; proveravaçe da li Je-
vreji poãtuju ograniåeça u pogledu snabdevaça æivotnim na-
248
mirnicama; kontrola sprovoœeça mera o uklaçaçu iz javnih slu-
æbi, iz opãte prakse advokata, lekara, zubnih lekara, veterina-
ra i apotekara, iz vaspitnih i zabavnih ustanova; nadgledaçe
primene mera o zabrani poseñivaça pozoriãta, bioskopa, mesta
za razonodu, javnih kupatila, sportskih priredaba, javnih va-
ãara, gostiona; proveravaçe pridræavaça obaveze noãeça æute
trake (na levoj ruci) sa natpisom “Jevrejin” (Jude); kontrola
toka prijavÿivaça celokupne pokretne i nepokretne imovine;
nadzor nad sprovoœeçem ostalih ograniåeça i zabrana za Jevre-
je, propisanih nemaåkim naredbama.
Navedeni poslovi predstavÿali su, pre svega, obavezu Odseka
za Jevreje i Cigane specijalne policije, ali i drugih policij-
skih i æandarmerijskih organa i sluæbi.66
U izveãtajima specijalne policije i çenog VII odseka od sep-
tembra do decembra 1941. malo se govori o sprovoœeçu mera pro-
tiv Jevreja. Muãkaraca starijih od 14 godina viãe nije bilo na
slobodi, poãto su postali zatoåenici gestapovskih logora.
Preostali deo Jevreja (æene, deca, starci) doæiveo je istu sud-
binu tokom decembra. Çih 5.281, kako piãe u nemaåkom izveãta-
ju,67 sprovedeno je polovinom decembra u jevrejski logor Sajmi-
ãte u Zemunu. U takvoj situaciji otpale su ranije obaveze domañe
vlasti o kontroli jevrejske zajednice. Preostali su uglavnom po-
slovi tragaça za nestalim Jevrejima, utvrœivaçe stepena jevre-
jskog porekla pojedinaca koji su to zatajili (iz meãovitih bra-
kova, onih koji su ranije preãli u pravoslavnu veru i uzeli srp-
ska imena i sl.), potraga za Jevrejima koji su se ukÿuåili u ile-
galne organizacije otpora i borbe protiv okupatora, otkrivaçe
sluåajeva prikrivaça jevrejske imovine.
O tragaçu za nestalim Jevrejima, koje je poåelo veñ april-
skih dana 1941, pa se nastavilo i posle interniraça i fiziåke
likvidacije jevrejskog stanovniãtva, biñe reåi kao o posebnom
vidu progona Jevreja tokom cele okupacije. Biñe posebno govora
i o potrazi za Jevrejima antifaãistima, osumçiåenim da su ak-
tivisti otpora i borci partizanskih odreda.
66
Podrobnije o tome: Tri naredbe i uredbe nemaåkog vojnog zapovednika u Srbiji
(u Prilozima); polumeseåni izveãtaji VII odseka, Odeÿeça specijalne policije i
Uprave grada Beograda; periodiåni izveãtaji Ministarstva unutraãçih poslova i
dr. (IAB, UGB SP, k. 589). Podrobno o merama protiv Jevreja od aprila do kraja avgu-
sta 1941. u autorovoj monografiji Beograd pod komesarskom upravom 1941, Beograd
1998, pregledi po mesecima, str. 52-55,, 138-140, 173-174, 259-260, 343-348.
67
Zbornik, tom XII, kç. 1, 797: izveãtaj nemaåkog opunomoñenog i komandujuñeg ge-
nerala u Srbiji od 20. decembra 1941.

249
 Odsek za Jevreje i Cigane nastavio je rad do proleña 1943. go-
dine, kada je ukinut.68 Sve vreme postojaça i funkcionisaça
Odseka, na çegovom åelu je bio (viãi) policijski komesar Jovan
P. Nikoliñ Joca. On je u Kraÿevini Jugoslaviji radio kao poli-
cijski funkcioner u Zagrebu, a za vreme okupacije u specijalnoj
policiji u Beogradu. O çemu (i Odseku) policijski kolega Ser-
gije Golubjev je zapisao:
“Ovaj odsek je prestao da funkcioniãe negde 1943. godine,
jer se viãe nije imalo ãta raditi, poãto je u to vreme veñ do-
ãlo do likvidacije Jevreja na podruåju Beograda. On (Nikoliñ)
je i daÿe vrãio funkcije u specijalnoj policiji i ponekada je
odlazio na teren radi hapãeça i vrãeça istraga. Pobegao je
zajedno sa specijalnom policijom i bio je uhapãen od engle-
skih vlasti zajedno sa Paranosom i Beñareviñem, ali je pu-
ãten na slobodu, te se navodno zaposlio negde u Engleskoj.”69
Zanimÿivo je da Jovan Nikoliñ nije proglaãen za ratnog
zloåinca, uprkos åiçenici da je od prvih dana okupacije, u svoj-
stvu ãefa VII odseka specijalne policije, bio organizator kon-
trole sprovoœeça onih mera protiv Jevreja i Cigana koje im je
stavio u nadleænost okupator. On je odræavao svakodnevnu vezu
sa Gestapoom, radio sa poznatim gestapovcima zaduæenim za pri-
premne mere koje su prethodile interniraçu Jevreja, redovno
(dnevno) izveãtavao o svemu Gestapo i izvrãavao çegove naloge,
regulisao predaju pronaœenih Jevreja Gestapou. Posle interni-
raça Jevreja produæio je da radi protiv çih organizovaçem po-
trage za onima koji su se prikrili, otkrivaçem jevrejskog pore-
kla onih koji su se pritajili, pronalaæeçem ostataka sakrivene
jevrejske imovine i obavÿaçem sliånih poslova. S obzirom na
ulogu koju je imao i dela koja je poåinio, J. Nikoliñ snosi svoj deo
odgovornosti za sudbinu Jevreja u Beogradu. Meœutim, u spisku
ratnih zloåinaca jugoslovenskih dræavÿana, koji je saåinila Dr-
æavna komisija za ratne zloåine, nema imena Jovana P. Nikoliña.70
68
U izveãtaju specijalne policije str. pov. II br. 38/4 od 5. marta 1943. navodi se
da je jedno lice sprovedeno Jevrejskom odseku (IAB, UGB SP, IV – 107, 81). Sa ovom åi-
çenicom nije u saglasnosti tvrœeçe o postojaçu jevrejske policije (samo) do likvi-
dacije Jevreja sredinom 1942 (Muharem Kreso, Çemaåka okupaciona uprava u Beogradu
1941 – 1944, Beograd 1979, 96). U vodiåu Istorijskog arhiva Beograda, 33, potvrœuje se
da je Jevrejski odsek specijalne policije radio do proleña 1943.
69
IAB, 4224/MG – 626, 125.
70
Miodrag Zeåeviñ, Jovan P, Popoviñ, Dokumenti iz istorije Jugoslavije, II tom,
Saopãteça, odluke i spisak jugoslovenskih graœana za koje je Dræavna komisija za
utvrœivaçe zloåina okupatora i çihovih pomagaåa utvrdila da su ratni zloåinci;
AJ, Beograd 1998.

250
 Jovan Nikoliñ je stupio u policijsku sluæbu poãto je zavr-
ãio pravni fakultet, 1931. godine. Poåeo je da radi kao politi-
åko-upravni pripravnik; potom je postao pristav, pa je unapre-
œen najpre za policijskog komesara, a zatim marta 1942, kao ãef
VII odseka, u zvaçe viãeg policijskog komesara. Do 1935. sluæ-
bovao je u viãe mesta u Srbiji, potom u Zagrebu do 1939. godine, a
otada u Beogradu do kraja okupacije. Po zvaçu i funkciji bio je
izjednaåen sa ãefovima III i IV odseka, Gubarevim i Beñarevi-
ñem.71
Pomoñnik ãefa Odseka za Jevreje i Cigane bio je Nikola Œ.
Nikoliñ, po zvaçu pisar. U tom svojstvu je potpisivao pojedine
dokumente, meœu kojima i dnevne i periodiåne izveãtaje. Kao
drugi åovek po rangu u Odseku, glavni pomagaå ãefa i u çegovom
odsustvu rukovodilac Odseka, odgovoran je za ono ãto je åinio
protiv Jevreja i Cigana 1941–1943. godine.
U Odseku su joã radili Ivan Boæiåeviñ, Stevan Marti-
noviñ i Milivoje Æ. Ÿubinkoviñ. Od poåetka jula 1941. u kan-
celariji Odseka za Jevreje na Taãmajdanu radio je na popisu
Salomon Altarac, koji je 13. novembra iste godine pobegao iz
Beograda sa porodicom. 72Posle osloboœeça Beograda, nove vla-
sti su pronaãle i uhapsile Ÿubinkoviña (20. januara 1945. go-
dine)73 (pregled 6: Referati za Jevreje i Cigane u domañoj po-
liciji).

71
Jovan P. Nikoliñ, roœen je 5. septembra 1907. u Negotinu. Opãirni podaci o
çemu i çegovoj policijskoj karijeri nalaze se u Sluæbenom listu sa dokumentima
Ministarstva unutraãçih poslova i Uprave grada Beograda (AJ, IAB).
72
AJ, DK – 110, inv. br. 15002, Salomon Altarac, zapisnik od 12. marta 1945.
73
Tridesetpetogodiãçi policijski agent i nadzornik agenata krio se krañe vre-
me u okolini Åaåka. Ÿubinkoviñ je tereñen za zlostavÿaçe i pÿaåku Jevreja, kao i za
druga zlodela izvrãena u okupiranom Beogradu.

251
 Pregled 6

REFERATI ZA JEVREJE I CIGANE U DOMAÑOJ

POLICIJI

MINISTARSTVO UNUTRAÃÇIH POSLOVA

ODEŸEÇE ZA DRÆAVNU ZAÃTITU

– II odsek – specijalni:
1. referat: komunizam...
2. referat: Jevreji, Cigani, masoni i druge
internacionalne organizacije.

- Sastav referata:
Bujiãiñ Duãan, pristav VII grupe
Ãapinac Sava, viãi pristav VII grupe
Jankoviñ Svetozar, nadniåar

UPRAVA GRADA BEOGRADA

ODEŸEÇE SPECIJALNE POLICIJE

- Naredbodavci: Jovanoviñ Dragomir Dragi,

upravnik grada Beograda
Paranos Ilija Ika,
ãef Odeÿeça specijalne policije

- VII odsek: za Jevreje i Cigane (do 1943)

- Sastav odseka:
Nikoliñ P. Jovan Joca, policijski komesar, ãef
Nikoliñ Œ. Nikola, pisar, pomoñnik
Boæiåeviñ Ivan
Martinoviñ Stevan
Ÿubinkoviñ Milivoje

252
 POTRAGA ZA NESTALIM JEVREJIMA

Aktivnosti III odseka

Potraga za nestalim Jevrejima predstavÿala je poseban vid

progona Jevreja u Srbiji, u kome su uåestvovale i domañe vlasti,
pre svega policija. Vodeñu ulogu u tome imao je Gestapo, a u sklo-
pu kvislinãkog reæima specijalna policija u Beogradu.
Hajka za nestalim Jevrejima, koji se nisu odazvali obavezi
prijavÿivaça, poåela je veñ prvih dana okupacije i trajala je do
povlaåeça okupacionih i kvislinãkih vlasti 1944. godine. Çen
intenzitet bio je najjaåi u prvom naletu (1941), blago je popustio
tokom naredne godine, da bi se potom, 1943, toliko smaçio da su i
Gestapo i specijalna policija ukinuli posebne referate –
odseke za Jevreje i Cigane. Ipak, i posledçe godine okupacije
bilo je sluåajeva otkrivaça maçih grupa, porodica i pojedinaca
koji su se do tada uspeãno krili, da bi na kraju doæiveli sudbinu
nastradalih sunarodnika.
Poåetnu osnovu za preduzimaçe potrage za nestalim Jevreji-
ma predstavÿali su spiskovi. Gestapo i specijalna policija ima-
li su ranije spiskove jevrejske zajednice u Beogradu, dobijene od
jevrejskih verskih opãtina, odnosno preuzete iz predratne evi-
dencije beogradske policije. Uporeœivaçe tih spiskova sa spi-
skovima saåiçenim posle prijavÿivaça i registrovaça Jevreja
na poåetku okupacije omoguñilo je policijskim vlastima da
utvrde koja se lica nisu prijavila i da poånu tragaçe za çima.
“Begunci” koji su uspeli da se prebace u podruåja pod italijan-
skom okupacijom, u susedne i druge zemÿe, bili su van domaãaja
vlasti u Srbiji, pa je policija potragu usmerila na nestale
Jevreje koji su na razne naåine uspeli da se prikriju u Beogradu i
u unutraãçosti Srbije.
Za razliku od veñine Jevreja koji su se disciplinovano odaz-
vali najpre pozivima za prijavÿivaçe, registrovaçe i pridr-
æavaçe diskriminatorskih mera kojima su obespravÿeni, a za-
tim i interniraçu u posebne logore, maçi deo çih se izborio da
ne doæivi tragiånu sudbinu svoje sabrañe. Meœu çima su bili
253
oni koji su se svrstali u redove antifaãistiåkih boraca (par-
tizana) i tako postali uåesnici oruæanog ustanka protiv okupa-
tora, kao i oni koji su pripadali ilegalnim organizacijama Na-
rodnooslobodilaåkog pokreta u gradovima. Drugi deo Jevreja
uspeo je da se blagovremeno prebaci u druge krajeve i tako saåuva
svoj æivot. Treñi deo potraæio je utoåiãte u domovima Srba,
koji su ih prihvatili i skrivali uprkos tome ãto su okupatorske
vlasti za takvo delo propisale smrtnu kaznu. Oni su na razne na-
åine, uglavnom uz pomoñ Srba, uspevali da se domognu liånih
isprava sa srpskim imenima.
U tragaçu specijalne policije za preostalim Jevrejima na-
jviãe su se angaæovali Odsek za Jevreje i Cigane, III i IV odsek,
svaki u okviru svog delokruga rada. Poãto je o VII odseku veñ bi-
lo reåi, a o delovaçu IV odseka (na antikomunistiåkoj osnovi)
biñe govora u narednom poglavÿu, u ovom, opãtem prikazu po-
trage izneñe se u prvom redu tragaçe III odseka.
U organizacionoj strukturi Odeÿeça specijalne policije III
odsek je zvaniåno slovio kao Odsek za strance i pograniånu
sluæbu.74 Taj naziv ukazuje na osnovni sektor rada, ali ne i na
ostale poslove koje je odsek obavÿao, a u sklopu kojih su spadala
i tragaça za nestalim Jevrejima.
Treñi odsek je vrãio policijsku obradu, hapsio, sasluãavao,
upuñivao u logor i preduzimao druge mere u sluåajevima kao ãto
su: neprijateÿska propaganda i ãireçe alarmantnih vesti, vre-
œaça Hitlera i Nediña, okupacionih i domañih vlasti – ukÿuåu-
juñi i specijalnu policiju, pozivaçe na odlazak u ãumu; anglo-
fili, rusofili, leviåari i dr.; bekstva iz logora i sa rada u
Nemaåkoj, sa prinudnog rada u Srbiji, iz organa domañih vlasti;
upuñivaçe prestupnika na prinudni rad u rudnike Bor i Kosto-
lac; postupaçe po nalozima Gestapoa, Ministarstva unutraã-
çih poslova i drugih (traæeçe podataka, provere, zahtevi za
hapãeça i potragu, poternice); prestupi razne vrste itd.
Angaæovaçe III odseka u potrazi za Jevrejima imalo je viãe
osnova. Poãto su Nemci razbili jugoslovensku dræavu, za okupi-
ranu Srbiju su ostali regioni podeÿene zemÿe predstavÿali
inostranstvo. Zato je taj odsek vodio opãte (problemske) dosi-
jee o staçu i prilikama u Crnoj Gori, u delovima Srbije pod bu-
garskom okupacijom, na Kosovu i Metohiji itd.75 Po tom osnovu
74
Pravilnik o organizaciji i radu Odeÿeça specijalne policije Uprave grada
Beograda, str. pov. II br. 33 od 20. oktobra 1941, IAB, UGB SP, dosije I/1.
75
IAB, UGB SP, k. 591, f. 6 i 7.

254
Odseku je pripadalo tragaçe za Jevrejima koji su nameravali da
se ilegalno prebace ili su se veñ prebacili u ostale delove Jugo-
slavije ili u susedne zemÿe, kao i preuzimaçe Jevreja koji su iz
çih vrañeni, odnosno proterani u Srbiju.
Takav je, na primer, bio sluåaj beogradske Jevrejke Raãele
Alfandari, supruge lekara Jaãe Alfandarija. Ona je æivela u
Beogradu od 1922. do avgusta 1941, kada joj se gubi svaki trag.
Uspela je da se, sa desetogodiãçim sinom Armandom, prebaci u
italijansku okupacionu zonu i od italijanskih vlasti dobije do-
zvolu boravka (roœena je u Milanu). Æiveli su neko vreme u Sko-
pÿu, pa je dospela u Sofiju, odakle su je bugarske vlasti prot-
erale u Srbiju. U Beogradu je, 26. juna 1942, sasluãana u III odseku
i odmah sprovedena Gestapou zajedno sa detetom.76
Meœu Jevrejima u Beogradu bilo je i stranih dræavÿana koje
je kontrolisao III odsek. Çima je dozvole za odlazak iz Srbije da-
vao Gestapo, a III odsek je vodio posebnu evidenciju o tome. Zato su
Jevreji roœeni u inostranstvu traæili spas u dobijaçu stranog
dræavÿanstva, ãto bi im omoguñilo da napuste Srbiju. O jednom
od takvih sluåajeva govori se u liånom dosijeu Beçamina Flaj-
ãera. Gestapo je o çemu traæio podatke od specijalne policije, a
izveãtaj III odseka je glasio: “Da bi se spasao kao Jevrejin primio
italijansko dræavÿanstvo i kao takav sad slobodno æivi u Beo-
gradu”.77
Godine 1941, pre nego ãto su Jevrejke internirane u logor, III
odsek ih je hapsio zbog ãireça alarmantnih vesti, leviåarske
nastrojenosti i sl. U decembru, na primer, neposredno pre inter-
niraça Jevrejki, III odsek je uhapsio tri Jevrejke. Ãestog decem-
bra u zatvor je dovedena Johana Mosbaher “zbog ãireça alar-
mantnih vesti i sumçe da je leviåarski orijentisana”.78 Elza
Kovaå je uhapãena tri dana kasnije zbog ãireça alarmantnih
vesti i nepridræavaça propisa o Jevrejima.79 Na dan 12. decem-
bra policijski agenti su priveli Elviru Kolb zbog istih “gre-
hova”, ali i kao Jevrejku koja je prilikom udaje za Srbina
76
IAB, UGB SP, III – 8/23. Bugarske vlasti su je predale srpskom pograniånom
organu u Vladiåinom Hanu, odakle je sprovedena u Beograd. Na omotu çenog liånog
dosijea zapisano je: “Kao Jevrejka proterana iz Bugarske u Srbiju, predata Gestapou u
Beogradu” (27. juna 1942). Feliksa Benfelda, koji se bio sklonio u Zemun (NDH), usta-
ãka policija je sprovela Upravi grada Beograda “poãto je isti zaviåajan u Beogradu”.
IAB, UGB SP, III – 144/27.
77
IAB, UGB SP, III – 144/32. Izveãtaj III odseka poslat Gestapou 30. septembra
1942.
78
IAB, UGB SP, III – 8/4, k. 144.
79
Isto, 8/3, k. 144.

255
promenila ime i prihvatila muæevÿevu veru. Posle sasluãaça
u III odseku, islednik je zapisao: “Kao pokrãtena Jevrejka ãiri-
la alarmantne vesti i unosila zabunu i nespokojstvo u graœanst-
vu, a pored toga i leviåarski orijentisana”.80 Ãef III odseka,
Nikola Gubarev, uputio ih je posle sasluãaça Odseku za Jevreje
i Cigane, a ovaj ih predao Gestapou.
Kada su bile u pitaçu poternice, u tragaçe su se ukÿuåivali
odseci i organi bez obzira na podelu poslova i delokrug rada.
Treñi odsek se, na primer, angaæovao i u potrazi za pomagaåima
Narodnooslobodilaåkog pokreta (nadleænost IV odseka) na
osnovu poternice specijalne policije. Traæi se Albert Farhi,
kaæe se u dosijeu III odseka, koji odræava veze s partizanima i
novåano ih pomaæe.81 Za Majerom Ãamijem raspisana je poterni-
ca (27. decembra 1941) zato ãto je, pored ostalog, osumçiåen da je
komunista.82
Poznata je praksa Gestapoa i specijalne policije da Jevreje
sumçiåe i okrivÿuju za povezanost sa komunistima. Ipak, desio
se i sluåaj da se Jevrejin optuæuje kao pripadnik åetniåkih
odreda Draæe Mihailoviña (u poåetku u nadleænosti II, potom III
odseka specijalne policije). Iz liånog dosijea Emila Piskara u
III odseku vidi se da je potraga za çim poåela na zahtev Gestapoa,
tj. SS-majora Hajnriha Branta (Heinrich Brandt), referenta za
obaveãtajno-policijsku obradu pokreta Draæe Mihailoviña.
On je, 20. juna 1942, uputio specijalnoj policiji zahtev da uhapsi
i sprovede Gestapou dobro naoruæanog åetniåkog kurira Emira
Piskara, koji se krije pod laænim imenom Milan Grubin. Speci-
jalna policija je izvrãila proveru i utvrdila da je Piskar sep-
tembra 1941. “odveden od organa vlasti i od tada mu se gubi svaki
trag”, pa je raspisala poternicu i, 16. jula 1942, obavestila Ge-
stapo o tome.83
Posle prvih okupatorovih naredbi o prijavÿivaçu Jevreja,
okupacione i kvislinãke vlasti su tokom 1941. i 1942. godine ob-
javÿivale nove pozive odbeglim Jevrejima, koji su se na razne na-
åine prikrivali u Beogradu i u unutraãçosti Srbije, da se pri-
jave policiji. Takve naredbe i pozivi prañeni su pretçama da ñe
svi Srbi koji prihvate Jevreje i pomognu im u prikrivaçu biti
najstroæe kaæçeni. General Bader je 22. decembra 1941. objavio
80
Elvira Kolb se udala za Nikolu Popoviña, promenila ime (Milica Popoviñ) i
preãla u pravoslavnu veru. IAB, UGB SP, III – 8/2, k. 144.
81
IAB, UGB, SP; III-8/9.
82
Isto, liåni dosije 8/10.
83
Isto, III – 8/27.

256
Uredbu o zabrani primaça Jevreja na konak, pod pretçom smrtne
kazne.84 Krajem marta 1942. izdate su dve naredbe: 22. marta po-
novÿena je zabrana primaça na konak Jevreja i Cigana, a tri dana
kasnije opet je oglaãena obaveza prijave jevrejske imovine. Upo-
redo sa tim preduzimane su policijske potrage radi prona-
laæeça sakrivenih Jevreja i kaæçavaça Srba koji su im u tome
pomogli.
Ilija Paranos, ãef specijalne policije, izdao je (31. okto-
bra 1941) nareœeçe da policijski agenti prekontroliãu beo-
gradske bolnice radi otkrivaça sakrivenih Jevreja.85 Çega je
Gestapo upozorio da su preostali Jevreji u Beogradu dobavili
laæne legitimacije na srpska imena, te da treba u tom pravcu us-
meriti policijska tragaça. Paranos je taj zahtev prosledio
Nikoli Gubarevu, ãefu III odseka. Gubarevu je prosleœen i akt
Predsedniãtva Ministarskog saveta, dostavÿen 26. decembra
1941. upravniku grada Beograda. Na osnovu toga on je, u ime speci-
jalne policije, 31. decembra uputio raspis svim kvartovima i ko-
mesarijatima, u kome se najpre predoåava da se u Beogradu krije
veliki broj Jevreja sa liånim ispravama pod laænim srpskim im-
enima (“uglavnom na Voædovcu, Åuburi i Œermu”), a zatim daje
nalog da se preduzmu “sve potrebne mere da se onemoguñi iz-
davaçe legitimacija Jevrejima”.86
U Beogradu i unutraãçosti Srbije policija je tokom 1941. i
1942. godine otkrivala i hapsila Jevreje koji su imali liåne is-
prave na srpska imena. Roza Bahar je æivela pod laænim imenom
Roksanda Æuniñ. Uhapãena je, zajedno sa sestrom 6. novembra
1941, sasluãana u III odseku, pa sprovedena Odseku za Jevreje i
Cigane.87 Berta Flatoviñ je 11. novembra dovedena u zatvor, a
zatim sprovedena u koncentracioni logor Baçicu. Ona je pre-
thodno uspela da dobije liåne isprave u Centralnoj prijavnici
Uprave grada Beograda.88 Nisim Konfino (laæno ime Aleksan-
dar Œ. Stankoviñ) imao je viãe sreñe. Çega je policija uhapsila
4. decembra i predala III odseku gde je sasluãan, ali je, “s obzirom
da je roœen u Sarajevu i po narodnosti Hrvat”, reãeno da se pro-
tera preko granice u Nezavisnu Dræavu Hrvatsku.89 Samuilo Pi-
jade, koji je imao liåne isprave na ime Nikole Jovanoviña, li-
84
Zbornik, tom XII, kç. 1, 797.
85
IAB, fond monografije Beograd u ratu i revoluciji 1941 – 1945, k. 23.
86
IAB, UGB SP, III – 144/8.
87
IAB, UGB SP, III – 8/6.
88
Isto, III – 8.
89
Isto, III – 8/7.

257
ãen je slobode 26. decembra, a potom sproveden VII odseku, pa Ge-
stapou.90 Na izmaku prve godine okupacije (30. decembra) u zatvor
je dospela Rajna Mandil (Rajna Mandiñ), zajedno sa muæem Mar-
kom Mandilom. Sasluãani su u III odseku i po uobiåajenom pos-
tupku sprovedeni Odseku za Jevreje i Cigane. 91
Sa nesmaçenim angaæovaçem policija je nastavila rad i
tokom 1942. godine, a pojedinih sluåajeva bilo je i kasnije. Pri-
mera radi, naveãñemo dva sluåaja. Posle sasluãaça beogradskog
Jevrejina Eugenija Polaåeka, izvrãenog 26. jula 1942, Nikola
Gubarev je zabeleæio: “Kao Jevrejin krio se pod laænim imenom
Andrejeviñ Andrija, kao takav sproveden Jevrejskom odseku na
nadleænost.” Raspolagao je liånom kartom izdatom od Central-
ne prijavnice Uprave grada Beograda.92
Prilikom overavaça liånih isprava, u Jagodini je 1942. ot-
krivena porodica beogradskih Jevreja koja se tamo sklonila
aprila 1941. godine. Reå je o porodici Rubenoviñ, koja je posedo-
vala liåne karte na srpska imena: Jeãi Rubenoviñu (Jeãa Obren-
oviñ), çegovoj majci Rifki Rubenoviñ (Gina Jankoviñ) i sestri
Olgi Rubenoviñ (Olga Œorœeviñ). U policijskom izveãtaju iz
Jagodine o tom sluåaju, navedeni su i podaci o skrivaçu druge
jevrejske porodice sa laænim legitimacijama, koja æivi u Beo-
gradu. Na osnovu tih podataka III odsek je, 6. avgusta 1942, uhapsio
Evgena Koena (Evgenije Kosiñ) i çegovu æenu Æinetu Koen,
roœenu Rubenoviñ (Boæana Kosiñ) i uputio ih VII odseku.93
U odreœenim sluåajevima III odsek je neposredno upuñivao
pronaœene Jevreje u koncentracioni logor Baçicu, a ne propisa-
nim putem – preko Odseka za Jevreje i Cigane. Desilo se to, na
primer, u sluåaju dve sestre: Vere Davidovac i Magdalene Fuåu-
õiñ. One su otkrivene u Uæicu i kao Jevrejke iz Beograda spro-
vedene u specijalnu policiju. Åim su stigle, 10. maja 1942, odmah
su upuñene u logor Baçicu.94
Jevrejska imovina je oduzeta u prvoj godini okupacije, ali se
i posle toga tragalo za sluåajevima sakrivaça te imovine. Na
dan 18. februara 1942. otkrivene su, uhapãene i sasluãane Te-
reza Fiãer Ãÿiviñ i çena majka Ernestina Fiãer. “Imeno-
vane su se krile od vlasti kao Jevrejske i krile jevrejsku imo-
90
Isto, III – 8/5.
91
Isto, III – 8/8.
92
IAB, UGB SP, II – 8/29.
93
Isto, III – 144/32.
94
Isto, III – 144/21.

258
vinu, a tim samim ogreãile o postojeñe propise i naredbe.” Upu-
ñene su u logor Baçicu.95
Sasvim se smaçilo pronalaæeçe pojedinaca kao prekrãte-
nih Jevreja ili sumçivih zbog jevrejskog porekla. Vjera S. Koviñ
uhapãena je i sasluãana u specijalnoj policiji 24. septembra
1942, kada je III odsek zakÿuåio “da je imenovana jevrejskog porek-
la, ali je potrebno ispitati procenat” – ãto je bio posao VII
odseka. Proverom u Centralnoj prijavnici utvrœeno je da je reå o
Veri Kaufman, Mojsijeve vere.96 Za Aleksandra Œuriña, uhap-
ãenog decembra 1942, ustanovÿeno je da je to pokrãteni Jevrejin
Albert Finci. Upuñen je Gestapou 9. januara 1943. godine.97
Istraga specijalne policije pokazala je na koje naåine su
Jevreji dolazili do liånih isprava na laæna imena. Reå je o ne-
legalnom dobavÿaçu isprava na razliåite naåine. Jevrejima
koji su bili povezani sa ilegalnim organizacijama Narodnoos-
lobodilaåkog pokreta ukazivala se moguñnost da preko çih doœu
do legitimacija sa srpskim imenima, poãto je ovaj pokret raspo-
lagao sa nepopuçenim formularima i ispravama overenim peåa-
tima. Neki su uspevali da obmanu vlasti davaçem laænih poda-
taka i tako dobiju æeÿena liåna dokumenta. Nemali broj Jevreja
doãao je do isprava podmiñivaçem, a bilo je i sluåajeva falsi-
fikovaça dokumenata.
Prilikom otkrivaça Jevreja u domovima Srba i pronalaska
legitimacija sa laænim imenima, policija je pozivala na odgo-
vornost Srbe koji su im pruæili utoåiãte i pomogli im u dobi-
jaçu liånih isprava radi sakrivaça jevrejskog porekla.
Poznati su mnogi sluåajevi skrivaça jevrejskih porodica i
pojedinaca u domovima Srba, o åemu postoje izjave preæivelih i
podaci, dokumenti u arhivama nemaåkih i kvislinãkih vlasti,
pre svega Gestapoa i specijalne policije.98
U izveãtaju Dræavne komisije za ratne zloåine “Jevreji u
Beogradu” kaæe se: “Tada viãe u Beogradu u legalnosti nije bilo
Jevreja, ali æiveo je joã uvek jedan mali broj u ilegalnosti kri-
juñi se laænim ispravama kod dobrih prijateÿa, koji su bili iz-
loæeni smrtnoj opasnosti ãto åuvaju Jevreje, jer su Nemci izda-
li naredbu da ñe biti streÿani svi oni koji kriju Jevreje”.99
95
IAB, UGB SP, III – 144/20.
96
Isto, III – 144/35.
97
Isto, III – 144/36.
98
O takvim sluåajevima se posle rata pisalo, prikupÿeno je mnogo dokumenata,
svedoåeça i izjava, ãto je publikovano u kçigama, åasopisima, novinama.
99
AJ, DK – 110, inv. br. 16.189, 11.

259
 U arhivi III odseka specijalne policije pronaœena su 34 liåna
dosijea koje je taj odsek otkrio i sasluãao ili organizovao po-
tragu za çima.100 Broj Jevreja je, pak, veñi, poãto se pojedini do-
sijei odnose i na ostale ålanove porodice ili grupe nosilaca
liånog dosijea.
Osnovni zadaci III odseka bili su: kontrola i evidencija
stranaca, pograniåna sluæba, nadzor nad izbeglicama koji su do-
ãli u Srbiju, policijska obrada “akcije” Draæe Mihailoviña.
Tome treba dodati niz drugih poslova, kao ãto se to vidi iz çe-
govih opãtih i liånih dosijea.101 Vidÿivo je to iz iznetog pre-
gleda konkretnih primera delovaça protiv Jevreja, koji poka-
zuju raznovrsne osnove za angaæovaçe III odseka (u sklopu svog de-
lokruga) u opãtem radu specijalne policije po jevrejskom pi-
taçu.
Najveñu odgovornost za “doprinos” III odseka specijalne po-
licije “reãavaçu jevrejskog pitaça” u okupiranoj Srbiji snosi
çegov ãef, ruski emigrant Nikolaj Gubarev. Reå je o policajcu
od karijere, sa dugogodiãçom praksom. Izuzevãi krañe vreme,
Gubarev je bio neprestano u sluæbi beogradske policije – poåev
od 1925. godine.102 U Kraÿevini Jugoslaviji bio je agent nemaåke
obaveãtajne sluæbe u Upravi grada Beograda, zbog åega je, apri-
la 1940, degradiran i po kazni premeãten u varoãicu Krupaç. Tu
ga je zatekao Aprilski rat, pa se ubrzo vratio u okupirani Beo-
grad i uz podrãku Gestapoa nastavio da radi kao ãef odseka u
specijalnoj policiji: od jula 1941. kao ãef IV (antikomunistiå-
kog), a od novembra iste godine – III odseka.
Viãi policijski komesar Gubarev bio je prvi funkcioner
specijalne policije koji je pred kraj okupacije pobegao iz Beo-
grada – veñ sredinom maja 1944. godine. Gestapo ga je blagovre-
100
Godine 1941. oformÿeno je 12, a 1942 – 22 dosijea. Postoji joã po neki dosije
van zbirke o Jevrejima, tako da je ukupan broj dosijea III odseka o Jevrejima neãto
veñi. Ostali liåni dosijei Jevreja koji su otkriveni, kao i onih za kojima se tragalo,
navedeni su u autorovoj kçizi Specijalna policija u Beogradu 1941 – 1944.
101
IAB, UGB SP, spisi III odseka.
102
Nikolaj Gubarev, roœen 2. juna 1905. u Dçepropetrovsku, doãao je kao
ãesnaestogodiãçi ruski emigrant u Beograd 1921. godine. Studirao je na pravnom
fakultetu, ali je prekinuo studije i 1925. zaposlio se u Odeÿeçu opãte policije
Uprave grada Beograda. Godinu dana kasnije morao je, kao strani dræavÿanin, da na-
pusti policijsku sluæbu, ali je 1928. ponovo primÿen i rasporeœen u odsek za kon-
trolu stranaca (III odsek) i zaduæen za nadzor nad ruskom emigracijom. Naredne
godine dobio je jugoslovensko dræavÿanstvo (tom prilikom Nikolaj je postao Ni-
kola) i rasporeœen je na drugi posao i u drugoj radnoj jedinici – u IV odsek beogradske
policije. Viãe od decenije radio je na otkrivaçu i suzbijaçu ilegalne akcije i
propagande Komunistiåke partije Jugoslavije.

260
 Ratni zloåinac Nikola
Gubarev pred sudom u Beogradu
(snimak od 30. oktobra 1949)

meno prebacio u Beå (na rad u tamoãçem Gestapou), kako bi ga

spasio od osvete åetnika Draæe Mihailoviña, protiv kojih je
radio po nalogu Gestapoa. Kraj Drugog svetskog rata zatekao ga je
u Salcburgu, gde ga je uhapsila ameriåka vojna policija i dræala
ga u logoru do oktobra 1946, kada je reãeno da se kao ratni zloåi-
nac izruåi Jugoslaviji. Osuœen je na smrtnu kaznu novembra 1949.
godine u Beogradu.103

103
Gubarev je, sa ãefom IV odseka specijalne policije Boæidarem Beñareviñem i
ãefom Koncentracionog logora Baçica Svetozarom Vujkoviñem, izveden pred sud 28.
oktobra, a presuda je izreåena 4. novembra 1949.

261
262
 OBRAÅUN SA JEVREJIMA
KAO ANTIFAÃISTIMA

Delovaçe IV odseka

Osim ãto je izvrãavao neke opãte obaveze u rasnom pro-

gaçaçu Jevreja (tragaçe za nestalima, postupaçe po poternica-
ma i sl.), IV odsek se u prvom redu angaæovao na otkrivaçu i
hapãeçu Jevreja antifaãista. To je bio znaåajan udeo domañih
vlasti u ukupnom preduzimaçu represivnih mera protiv Jevreja.
S obzirom na to da je sve vreme voœena kampaça o povezanosti
Jevreja i komunista, oãtrica delovaça IV odseka bila je uperena
protiv çih, sa ciÿem da se i jedni i drugi eliminiãu kao ozbiÿ-
na pretça za okupatorsko-kvislinãki poredak. Zahvaÿujuñi
efikasnosti rada antikomunistiåkog odseka po tom osnovu, mno-
gi Jevreji su, bez obzira na åiçeniåno staçe, okrivÿeni kao pro-
tivnici okupatora i sprovedeni u Koncentracioni logor Baçi-
cu, a o çihovoj daÿoj sudbini je, na poznati naåin, odluåivao Ge-
stapo.
Takvo åiçeniåno staçe pokuãao je da prikrije i negira ãef
odseka Boæidar Beñareviñ, viãi policijski komesar, kada je po
zavrãetku rata izruåen Jugoslaviji kao ratni zloåinac. Na pi-
taçe islednika o radu IV odseka protiv Jevreja, odgovorio je: “Ge-
stapo je imao svoj specijalni odsek za Jevreje, a Uprava grada
Beograda, koliko je meni poznato, nije imala niãta sa Jevreji-
ma” (podvukao autor).104
Beñareviñ je, dakle, pokuãao da negira ne samo sopstveno
uåeãñe svog odseka u progonu Jevreja, nego i umeãanost åitave
Uprave grada Beograda. No åiçenice su bile takve da se nisu
mogle opovrgnuti. Saåuvano je mnoãtvo dokumenata u arhivskoj
graœi specijalne policije koji govore o progaçaçu Jevreja, pa i
oni sluæbeni spisi i liåni dosijei koji verno odslikavaju ãta
je radio IV odsek i kakva je bila liåna odgovornost ãefa toga
odseka. S druge strane, razumÿivo je nastojaçe uhapãenog ratnog
104
IAB, istraæni predmet Boæidara Beñareviña, zapisnik od 9. juna 1949, 19.

263
zloåinca da, suoåen sa krivicom za mnoãtvo zlodela koje je po-
åinio, pokuãa da “skine s vrata” bar pitaçe Jevreja.
Tokom daÿeg istraænog postupka, kada mu je islednik pre-
doåio dokumenta o uåeãñu specijalne policije i posebno IV
odseka u progaçaçu i hapãeçu Jevreja, Beñareviñ je “promenio
ploåu”. Najpre je izjavio da je u specijalnoj policiji za pitaçe
Jevreja “bio nadleæan specijalni odsek, åiji je ãef bio Jovan
Nikoliñ”, kao i da su tom odseku predavani uhapãeni Jevreji.
Usledilo je i direktno priznaçe da je çegov IV odsek hapsio i
sasluãavao Jevreje “osumçiåene za delatnost po liniji Komu-
nistiåke partije Jugoslavije”.105
Delovaçe IV odseka protiv Jevreja bilo je najefikasnije u
prvoj godini okupacije, kada je pohapsio mnoãtvo Jevreja kao i
pripadnike ili pomagaåe komunistiåkog, odnosno Narodnooslo-
bodilaåkog pokreta i çegove oruæane borbe protiv okupatora.
Dok se uåeãñe III odseka u progonu Jevreja ogledalo u prona-
laæeçu desetina nestalih i prikrivenih, dotle se udeo IV odseka
merio stotinama uhapãenih lica sprovedenih u koncentracioni
logor Baçicu ili izruåenih Gestapou. Mada, iz viãe razloga,
nije bilo moguñe utvrditi taåan broj Jevreja koje je specijalna po-
licija uputila u logor Baçicu, a pogotovo ne “zaslugom” kojeg od-
seka (III, IV, ili VII), nema sumçe da je udeo IV odseka bio zapaæen.
Takva uloga i uåinak IV odseka zasnivali su se na nadleænos-
ti IV odseka i profesionalnom obavÿaçu duænosti çegovog
struånog kadra, iskusnog u otkrivaçu i suzbijaçu ilegalnog ko-
munistiåkog, tj. Narodnooslobodilaåkog pokreta. Nemaåka po-
litika i propaganda su stalno povezivale Jevreje sa akcijama
toga pokreta protiv okupatorsko-kvislinãkog reæima u Srbiji.
To se ogledalo u neprekidnoj, veoma agresivnoj kampaçi protiv
“opãteg zla”: “judeo-komunizma”, “jevrejsko-komunistiåke ak-
cije” i sl., dok je egzekutivnom policijskom akcijom dirigovao
Gestapo. U takvoj situaciji zapoåelo je sprovoœeçe operativnog
plana o trajnom eliminisaçu znatnog dela Jevreja – odreœi-
vaçem istih za streÿaçe u odmazdama koje je vrãio okupator
(nemaåka oruæana sila – Vermaht). Taj vid likvidacije Jevreja
dobijao je ponekad i masovne razmere (streÿaçe po 1.100 i 1.200
lica, na primer), po åemu se moæe steñi predstava o tragiånim
posledicama primene tih mera – “u smislu smaçivaça çihovog
brojnog staça”.
105
IAB, istraæni predmet Boæidara Beñareviña, zapisnik o sasluãaçu od 14.
jula 1949, 55–56.

264
 Meœu Jevrejima streÿanim u znak odmazde mali je broj onih za
koje su postojali konkretni podaci o çihovoj “povezanosti sa ko-
munistima”. Meœu takvima su bili i hapãenici IV odseka. Inaåe,
po pravilu su streÿani zato ãto su Jevreji.
Åetvrti odsek specijalne policije dobijao je podatke o Je-
vrejima tokom istraænih postupaka u zatvoru putem svoje agen-
turne mreæe, kao i na osnovu raznih prijava, a potom hapsio mno-
ge pojedince i grupe, okrivÿujuñi ih da su simpatizeri, sledbe-
nici, saradnici, pomagaåi, pripadnici i funkcioneri “komu-
nistiåkog pokreta”, bilo kao uåesnici ilegalnog delovaça u
gradu ili kao odmetnici, tj. borci partizanskih odreda. U vazal-
nom odnosu prema okupacionim vlastima, u atmosferi kakva je
bila i pod uticajem veoma agresivne propagande protiv Jevreja,
razumÿivo je ãto se Beñareviñevi agenti i islednici nisu mno-
go trudili da utvrde åiçenice i izreåene kvalifikacije bar
formalno potkrepe dokazima. Tek su posleratna istraæivaça
pokazala pravo staçe stvari: ko su uistinu bili uåesnici i sled-
benici borbe protiv okupatora, a kome je policija bez osnova
pripisivala takve krivice.106
Organizator aktivnosti IV odseka protiv Jevreja (otkri-
venih ili nabeœenih da su “komunistiåki krivci”) bio je poli-
cijski komesar (kasnije unapreœen u viãeg komesara) Boæidar
Beñareviñ, poznat po nemilosrdnom obraåunavaçu sa Narod-
nooslobodilaåkim pokretom tokom cele okupacije. Otkako je
stupio u policijsku sluæbu brzo se razvijao, stasao u sposobnog
policajca i uspeãno napredovao u policijskoj karijeri.107 Za
vreme okupacije 1941 – 1944. godine bio je na åelu IV odseka spe-
cijalne policije sve do 4. oktobra 1944, kada je pobegao iz Beo-
grada.108 Poãto se povukao u Beå sa ÿudstvom specijalne poli-
106
O uåeãñu Jevreja u jedinicama Narodnooslobodilaåke vojske i partizanskim
odredima Jugoslavije dosta je pisano, tako da su poznata imena gotovo svih boraca
protiv okupatora. Poznati su i Jevreji – ålanovi i simpatizeri ilegalnih organiza-
cija oslobodilaåkog pokreta u gradovima na okupiranim podruåjima.
107
Beñareviñ je roœen 1910. godine u selu Desimirovcu kod Kragujevca. Posle gim-
nazije upisao se na pravni fakultet, ali je prekinuo studije i zaposlio se u kra-
gujevaåkoj policiji februara 1932. U proleñe 1939. premeãten je za pomoñnika kome-
sara pograniåne policije u Kotoribi (na jugoslovensko-maœarskoj granici), a maja
naredne godine prelazi u beogradsku policiju, u kojoj najpre radi kao referent a za-
tim kao vrãilac duænosti ãefa IV odseka.
108
Posle kapitulacije Jugoslavije 1941, Beñareviñ nastavÿa rad u specijalnoj
policiji Uprave grada Beograda, u kojoj krañe vreme vodi poslove IV odseka – do po-
stavÿaça novog ãefa Nikole Gubareva. Novembra 1941. Gubarev je smeçen sa ove
funkcije (odnosno premeãten za ãefa III odseka), a za ãefa IV odseka postavÿen je
Beñareviñ.

265
 Hapsio Jevreje kao antifaãiste i sarad-
nike Narodnooslobodilaåkog pokreta:
Boæidar Beñareviñ, ãef IV odseka
specijalne policije

cije, neko vreme se zadræao u Austriji, pa se prebacio na Slove-

naåko primorje kod ÿotiñevaca. Na podruåju Gorice, aprila
1945, zarobili su ga italijanski partizani i predali Englezima.
Poãto su ga dræali u zatvoru i logoru u Bariju, Englezi su ga 3.
januara 1946. izruåili Jugoslaviji kao ratnog zloåinca.109 Posle
duge istrage, 21. oktobra 1949. izveden je pred Okruæni sud u Beo-
gradu i osuœen na smrt zbog poåiçenih ratnih zloåina.
Razni sluåajevi ilustruju ãta je i kako radio IV odsek po
pitaçu Jevreja.
Jula 1942, posle fiziåke likvidacije Jevreja, agent specijal-
ne policije Tenko Dalvoviñ prepoznao je na ulici i uhapsio
“poznate komunistkiçe”, dve sestre, osamnaestogodiãçu Anitu
i ãesnaestogodiãçu Ernu Rozenberg. Bile su to gimnazijalke,
Jevrejke koje se nisu prijavile policiji. One su kao ålanice
SKOJ-a (Saveza komunistiåke omladine Jugoslavije) ilegalno
æivele i radile u Beogradu, sa legitimacijama na srpska imena
(Branka Markoviñ i Vera Mihajloviñ). Agent je tom prilikom
uhapsio i nepoznatu osobu iz çihovog druãtva sa legitimacijom
na ime Jelice Stojanoviñ, za koju je naknadno utvrdio da je Jevre-
109
Dræavna komisija za ratne zloåine proglasila ga je za ratnog zloåinca
odlukom F. broj 805/VI od 19. marta 1945.

266
jka Marta Fruhter. Åetvrta otkrivena Jevrejka iz ove grupe,
Aranka Rozenberg (Ÿubica Nikoliñ), pobegla je iz stana pre do-
laska policije, pa je za çom raspisana poternica. Posle istrage,
hapãenice su upuñene u logor Baçicu.110 Policija je povela pos-
tupak protiv lica koja su uhapãenim Jevrejkama omoguñila da
dobiju legitimacije na laæna imena.
Kada bi bio zarobÿen ili uhapãen Jevrejin koji je imao
znaåajnu funkciju u Narodnooslobodilaåkom pokretu ili u par-
tizanskim odredima, specijalna policija i Gestapo bi preduzi-
mali opseænu istragu, nastojeñi da izvuku ãto iscrpnije po-
datke. To pokazuje i primer dr Kurta Levija, zarobÿenog na
terenu Uæica u zavrãnoj fazi kaznene ekspedicije generala
Bemea. Çega je, posla zauzimaça Uæica, sasluãavala (10. decem-
bra 1941) posebna ekipa Ministarstva unutraãçih poslova, po-
tom je prebaåen u Beograd, gde ga je preuzeo Gestapo i posle duæeg
istraænog postupka uputio, 17. aprila 1942, u logor Baçicu –
kako je zabeleæeno u IV kçizi evidencije zatoåenika logora
Baçice. Meœutim, istog dana Gestapo ga je odveo iz logora.111
Tokom istrage specijalna policija je tesno saraœivala sa Ge-
stapoom, o åemu je saåuvana sluæbena prepiska u liånom dosijeu
Kurta Levija.112 Organizovana je potraga za licima sa kojima je
saraœivao dr Levi, a ãtampa je nastojala da çegov sluåaj ãto
viãe iskoristi u propagandne svrhe protiv “judeokomunizma”.113
Poznati su mnogi primeri rada IV odseka protiv Jevreja koji
su oznaåavani kao pripadnici i saradnici Narodnooslobodi-
laåkog pokreta, çihovog otkrivaça, hapãeça, sasluãavaça,
zlostavÿaça itd., o åemu je dosta pisano. Svi su oni imali isti
daÿi put – pravac Baçica. Taj logor je predstavÿao posledçu
stanicu pre izvoœeça na streÿaçe.

110
Liåni dosijei Rozenberg Erne (IAB, UGB SP, IV – 191 A), Rozenberg Anite
(191/2) i Fruhter Marte (191/1). U zakÿuånom izveãtaju policija je konstatovala da
su sve tri hapãenice ilegalno æivele u Beogradu od decembra 1941. Agent Temko
Dalvoviñ, koji ih je uhapsio, optuæio je Anitu Rozenberg da je prilikom liånog
pretresa u kancelariji, bila suviãe drska: “Upitala me je koliko para ñu primiti
zato ãto sam ih priveo odeÿeçu” (specijalne policije).
111
Levi dr Kurt zaveden je u logorskoj kçizi pod reg. br. 5447.
112
IAB, UGB SP, IV – 2/31. U arhivi Gestapoa nije pronaœen dosije dr Levija (u
Istorijskom arhivu Beograda fond Gestapoa, tj. BdS-a nije kompletan).
113
Za potrebe antikomunistiåke i antijevrejske propagande saåiçen je poseban
tekst u formi zapisnika dr Levija (12 strana). Za razliku od pravog zapisnika o sa-
sluãaçu sa podacima o licima i dogaœajima, taj tekst je doterivan radi propagandnog
efekta, pre svega kompromitovaça “jevrejsko-komunistiåke akcije” (tekst nije pot-
pisan).

267
Liåna karta osamnaestogodiãçe Jevrejke Anite Rozenberg, vaspitaåice iz Beograda,
na laæno ime Branka Markoviñ

268
 JEVREJI U LOGORU BAÇICI

Pored posebnih, jevrejskih logora Autokomanda (Topovske

ãupe) i Sajmiãte (Zemun) kao glavnih stratiãta Jevreja i Ciga-
na, i logor Baçica je bio zloglasno mesto stradaça za stotine
zatoåenih Jevreja koje su Nemci odatle odvodili u smrt. U saåu-
vanim spiskovima hiÿada zatoåenika nalaze se i imena beograd-
skih i drugih Jevreja, meœu kojima i dece.114 U taj logor upuñivani
su, po pravilu, Jevreji tereñeni za saradçu sa komunistiåkim
pokretom (kao pozadinski radnici, uåesnici sabotaænih akcija
i partizani) u Beogradu i unutraãçosti Srbije. Pojedinaåna i
grupna hapãeça poåela su krajem juna, a upuñivaçe u logor
Baçicu i prva streÿaça jula 1941. godine.
I Cigani su bili zatoåenici logora Baçice. Hapãeni u vi-
ãe mahova u racijama u Beogradu i okolini (Obrenovcu, Grockoj,
Kosmaju i dr.), oni su sa Jevrejima internirani u pomenute lo-
gore, ali je maçi deo çih dospeo i u logor Baçicu. Za razliku od
rigoroznog postupaça sa Jevrejima, Gestapo je prema çima u po-
gledu usmrñivaça bio neãto blaæi, pa su, pored glavnine streÿ-
anih, pojedine grupe interniranih Cigana izbegle tragiånu
sudbinu svojih sunarodnika.
Nemci su logor Baçicu nazivali Prihvatnim logorom (An-
haltelager) Dediçe, a kvislinãke vlasti Koncentracionim logo-
rom Beograd (kako je stajalo i na peåatu). U javnosti su se odo-
mañili nazivi: Logor na Baçici, Baçiåki logor, Logor Baçica.
Bio je to opãti koncentracioni logor, u poåetku za Beograd, a
potom za Srbiju, organizovan po uzoru na nacistiåke koncentra-
cione logore u Treñem rajhu, sa izvesnim specifiånostima.
Jedna od tih specifiånosti bilo je postojaçe okupatorske (ge-
114
Sima Begoviñ, u delu Logor Baçica 1941 – 1944 (85–86), piãe da su posebno
poglavÿe predstavÿala jevrejska deca streÿana sa svojim majkama i navodi primere:
Rut Kaufman iz Beåa i Cecilija Gaon iz Novog Sada nisu bile napunile ni godinu
dana; iz grupe Jevreja koji su dovedeni iz Niãa streÿano je deetoro dece porodica
Ãvarc, Ãmit i Fiãer, meœu çima i dvogodiãçi Rudolf Kler, Paulina i Johana
Ãmit.

269
 U logoru na Baçici hiÿade rodoÿuba muåeno je, pored ostalih, i na ovaj naåin:
satima stojeñi nepomiåno, okrenuti zidu, pod nadzorom straæara. Iz ovog logora
odvoœeni su na streÿaçe, u koncentracione logore i na prinudni rad u Nemaåku

stapovske) i kvislinãke uprave logora (Uprava grada Beograda),

mada je bilo jasno da je neprikosnoveni gospodar Gestapo.
Logor Baçica i stradaçe çegovih zatoåenika bili su tema
mnogih napisa, radova, kçiga, meœu kojima je i monografija Sime
Begoviña (u dve kçige) Logor Baçica 1941 – 1944, izdata 1989. go-
dine. U okviru rezultata opseænih istraæivaça i analiza, kao i
obiÿa podataka o logoru i çegovim zatoåenicima, u kçizi su
dati i posebni prikazi o Jevrejima i Ciganima u tom logoru.
Osnovni uvid u ukupno sagledavaçe stradaça Jevreja u logoru
Baçica pruæaju 8 kçiga evidencije baçiåkih zatoåenika. One
kazuju ko je od Jevreja primÿen u logor, kog datuma, kada je odve-
den i streÿan, kao i osnovne liåne podatke – i to za sve vreme
postojaça koncentracionog logora. Takav autentiåan izvor po-
dataka posluæio je kao sigurna podloga za izradu tabelarnih
pregleda i statistiåkih podataka. Dok su baçiåke kçige eviden-
cije omoguñavale bitne informacije o Jevrejima (sa izvesnim
maçkavostima), sa Ciganima to nije sluåaj. Za Cigane nije na-
voœena çihova narodnost, pa se nije mogao steñi uvid o broju
270
zatoåenika, niti napraviti imeniåni popis Cigana dovedenih u
ovaj koncentracioni logor.
Iz evidencije baçiåkih zatoåenika vidi se kada i koliko
Jevreja je sprovedeno u logor. Veñe grupe Jevreja dovedene su na
Baçicu u drugoj polovini 1941: 14, 15. i 16. septembra (202 Jevre-
jina, a do kraja meseca 222); oktobra 10, novembra 100 i decembra
25 Jevreja (dakle joã 135 zatoåenika). Posle kompletnog in-
terniraça i likvidacije jevrejskog stanovniãtva, tj. od 1942. go-
dine, u logor su stizali naknadno otkriveni pojedinci ili
porodice, koje je Gestapo takoœe streÿao. Tako su 1943. godine iz-
vrãena grupna streÿaça marta, maja, avgusta, dok je marta 1944.
likvidirano 9 Jevreja.115
Taåan broj Jevreja zatoåenih u logoru Baçica nije utvrœen. U
kçizi Logor Baçica 1941 – 1944, navodi se da je u pitaçu oko 900
evidentiranih lica. Logorske vlasti su propustile da neke
pojedince i grupe unesu u popis zatoåenika, ãto se uglavnom de-
ãavalo posle kapitulacije Italije (nije, na primer, evidenti-
rana grupa od 30 hapãenika Gestapoa, dovedena 20. januara 1944.
iz Splita, gde su se bili sklonili).116
U Istorijskom arhivu Beograda, gde je 2001. godine izvrãena
kompjuterska obrada izvornih spisa logorske evidencije, saåi-
çeno je viãe tabelarnih pregleda o Jevrejima zatoåenicima. Uz
ukazivaçe na nekompletnost raspoloæivih podataka i odgovara-
juñe rezerve, u tabelarnim pregledima se govori o 688 lica kao
ukupnom broju Jevreja evidentiranih u logoru Baçici.117
Iako je ta brojka maça od stvarnog broja Jevreja koji su do-
vedeni u logor na Baçicu, obraœeni podaci, odnosno odgovori po
rubrikama u tabelarnim pregledima, dobrim delom odslikavaju
sudbinu jevrejskih zatoåenika i upuñuju na zanimÿive pokaza-
teÿe. Na pitaçe ko je dovodio uhapãene Jevreje na Baçicu, poda-
ci govore da je od domañih vlasti to uglavnom åinila Uprava
115
Podrobniji prikaz dovoœeça Jevreja u logor Baçicu, grupnog i pojedinaånog,
po mesecima i godinama (1941 – 1944): Begoviñ, n.d., kç. II, 23–31.
116
Begoviñ, n.d., kç. II, 28. Levi S. Moric objavio je septembra 1996. u Politici
da je u periodu 1942 – 1944. streÿano oko 500 Jevreja iz logora Baçica.
117
Kompjutersku obradu je izvrãio Vojislav Prodanoviñ. Uzeo je u obzir samo ona
lica za koja je navedeno da su Jevreji. Nije mogao da se upuãta u tragaçe za licima ko-
ja su prihvatila srpska imena (prelaskom u pravoslavnu veru, udajom i sl.), poãto su
za identifikaciju tih liånosti neophodna dodatna istraæivaça. Izostali su, na-
ravno, i Jevreji åiji boravak na Baçici nije bio evidentiran u logorskim kçigama.
Jevrejski muzej u Beogradu je za pribliæno polovinu od 688 evidentiranih Jevreja
proverio i dopunio podatke na osnovu matiånih kçiga roœenih i venåanih. Najviãe
je ostalo neidentifikovanih Jevreja meœu zatoåenicima iz 1943. i 1944. godine. Radi
dobijaça preciznog i kompletnijeg uvida, neophodna su dopunska istraæivaça.

271
grada Beograda, odnosno çena odeÿeça specijalne i kriviåne
policije, a od okupatorskih snaga – Gestapo i SS. Daleko veñi
broj Jevreja sprovele su u logor Baçicu nemaåke nego kvislin-
ãke vlasti (644 : 44). Meœutim, Gestapo je slao u logor ne samo
svoje hapãenike, veñ i Jevreje koje je uhapsila specijalna poli-
cija, pa posle sprovedene istrage predala çemu, jer je takav pos-
tupak bio predviœen. Prema tome, brojke neposredno predatih
hapãenika upravi logora ne treba poistoveñivati sa brojem
uhapãenih Jevreja, u kom pogledu je “uåinak” specijalne policije
znatno veñi.118
Jevreji zatoåeni na Baçici bili su uglavnom iz Beograda
(385), a maçi broj iz unutraãçosti. Muãkarci su meœu zatoåe-
nicima åinili 66,72%, a æene 32,41%. Pregled po zanimaçima
pokazuje da je najviãe bilo trgovaca, domañica, åinovnika, za-
natlija, ali i priliåan broj univerzitetski obrazovanih ÿudi.
Oni su doæiveli istu sudbinu kao i zatoåenici posebnih, jevrej-
skih logora. Prema nepotpunim podacima, u logoru Baçici
stradalo je ukupno 382 Jevrejina, od toga je posebno oznaåeno 257
streÿanih, 122 likvidirana, dva obeãena i jedan umrli. Od osta-
lih baçiåkih zatoåenika 186 je prebaåeno u Jevrejski logor
Zemun (Sajmiãte), a 103 Jevrejina su iz logora Baçice preuzeli
SS i Gestapo.119
Kçige evidencije zatoåenika logora Baçice120 ostaju temeÿ-
ni dokument za nastavak istraæivaåkog rada i utvrœivaça isti-
ne o Jevrejima u tom logoru, a ostali spisi u vezi s tim predstav-
ÿaju neophodne, dragocene izvore dopunskih podataka bez kojih
se, kao i bez memoarske graœe preæivelih zatoåenika, ne mogu do
kraja sagledati i konaåno utvrditi åiçenice koje nedostaju.

118
Specijalna policija je, po pravilu, Jevreje koje je uhapsila (pre svega Odsek za
Jevreje i Cigane, IV antikomunistiåki odsek i III odsek) prebacivala u zatvor Ge-
stapoa, pa ih je on sprovodio u logor Baçicu. Samo u odreœenim sluåajevima spe-
cijalna policija je svoje hapãenike Jevreje neposredno predavala logoru.
119
Precizni tabelarni pregledi o jevrejskim zatoåenicima logora Baçice dati
su u Prilozima.
120
Zvaniåan naziv, ispisan na koricama, glasi: “Kçige liånih podataka pri-
tvorenika Koncentracionog logora na Baçici”. Reå je o 8 kçiga u koje su unoãeni li-
åni podaci zatoåenika od 9. jula 1941. do 2. oktobra 1944. Kçige su krajem okupacije
Beograda, tj. prilikom raspuãtaça logora, saåuvane od uniãteça zaslugom zatoåe-
nika Petra Nikeziña, koji je na to nagovorio Radomira Åarapiña, pomoñnika ãefa
logora. One su najpre predate Dræavnoj komisiji za ratne zloåine, zatim ih je pre-
uzelo Ministarstvo unutraãçih poslova Srbije, koje ih je 1968. godine predalo
Istorijskom arhivu Beograda (u sklopu arhivskog fonda specijalne policije Uprave
grada Beograda).

272
Prva i posledça strana Kçige evidencije zatoåenika logora Baçice, meœu kojima je
bilo na stotine Jevreja

273
 Postupak protiv Jevreja koji su upuñivani u logor Baçicu
sprovodio se ubrzano, poãto se æurilo da se “komunistiåki
krivci” ãto pre streÿaju. Od hapãeça, sasluãavaça u zatvoru,
odvoœeça u logor, pa do streÿaça, protekao bi tek po neki dan.
Nisu bili retki sluåajevi da se Jevrejin dopremi na Baçicu i
istog dana streÿa ili ga, kako se beleæilo u logorsku kçigu ev-
idencije, preuzme (“odvede”) Gestapo. Izuzetak su predstavÿali
uhapãeni ili zarobÿeni Jevreji koji su bili znaåajniji ilegal-
ci ili borci, pa je u takvim sluåajevima voœena duæa istraga. To
se dogodilo i sa pomenutim dr Kurtom Levijem, åija se istraga
oduæila od 10. decembra 1941. do 17. aprila 1942. godine, kada je
doveden u logor Baçicu i istog dana preuzet od SS-a.121
Ãef koncentracionog logora Baçica, Svetozar Vujkoviñ,
bio je stari policajac, koji se veñ pre rata isticao kao progoni-
teÿ i batinaã komunista. O çegovoj svireposti i zlostavÿaçu
zatoåenika uveliko se priåalo meœu rodbinom “logorskih lica”
i stanovnicima okupiranog Beograda. Poznato je kakav je bio i
prema zatoåenim Jevrejima. Dræavna komisija za ratne zloåine
proglasila ga je posle osloboœeça Beograda za ratnog zloåinca.
“Sa nemaåkim ãefom logora Petrom Krigerom”, navodi se u od-
luci,122 “Vujkoviñ je bio strah i trepet za logoraãe i nemoguñe je
nabrojati sve çihove zloåine”. Osuœen je na smrtnu kaznu 4. no-
vembra 1949. godine u Beogradu.123
Peter Kriger (Krieger), takoœe proglaãen za ratnog zloåin-
ca, doæiveo je neãto drugaåiji kraj svog zloåinaåkog puta. Pri-
likom sasluãavaça u Minhenu izvrãio je samoubistvo skokom
kroz prozor.124

121
IAB, UGB SP, IV – 2/31 i 166/6.
122
AJ, DK – 110, Odluka F. broj 2203.
123
Vujkoviñ je oktobra 1944. pobegao iz Beograda, kraj rata doåekao u Italiji, a
27. jula 1945. Englezi su ga izruåili Jugoslaviji kao ratnog zloåinca.
124
Peter Kriger je bio domañi Nemac (folksdojåer) iz Crvenke, pre rata
raznosaå robe firme “Mitiñ” u Beogradu. U logoru Baçici najpre je bio sprovodnik
i kÿuåar, a potom je postavÿen za pomoñnika nemaåkog komandanta logora. Opãir-
nije o çemu: dokumentacija Dræavne komisije za ratne zloåine (AJ, DK – 110); S.
Begoviñ, Logor Baçica 1941 – 1944.
Podrobnije o merama protiv Jevreja u toku okupacije u autorovoj kçizi Specijal-
na policija u Beogradu 1941-1944, Beograd 2003.

274
 Ãef koncentracionog logora Baçica Svetozar Vujkoviñ (levo) i ãef
IV odseka specijalne policije Boæidar Beñareviña izvedeni su posle rata
pred sud u Beogradu kao ratni zloåinci (snimak od 30. oktobra 1949).

275
276
 NAMETAÇE OBAVEZA JEVREJSKIM
PREDSTAVNIÃTVIMA

Da bi ãto organizovanije i efikasnije sproveo reãeçe “je-

vrejskog pitaça” u Srbiji, Gestapo je koristio i jevrejska pred-
stavniãtva. U tom ciÿu nametao je niz obaveza koje su predstav-
niãtva jevrejske zajednice morala da izvrãe, a posle interni-
raça u posebne logore i nova (samo)upravna tela u tim logorima.
Kvislinãke vlasti nisu imale udela u odreœivaçu obaveza
Jevrejima, ali su, po nalozima Gestapoa, uåestvovale u sprovoœe-
çu niza propisanih mera poåetkom okupacije. U toj pripremnoj
fazi, specijalna policija je koristila predstavniãtva jevrejske
zajednice za dobijaçe podataka i spiskova lica koja je trebalo
registrovati. Kako je izjavio Boæidar Beñareviñ, specijalna
policija je na osnovu tih podataka saåinila kompletan spisak
Jevreja u Beogradu.125 Na sliåan naåin je koristila uåeãñe Pred-
stavniãtva u dostavÿaçu raznih poziva i naloga Gestapoa, kako
bi se organizovao ãto potpuniji odziv Jevreja u realizovaçu
drugih mera okupacionih vlasti.
Stvarni naredbodavac, koji je odluåivao kada i za koje mere
angaæovati predstavniãtva, bio je Gestapo. Po nalogu okupaci-
onih vlasti, Jevreji su, umesto predratnih jevrejskih opãtina,
bili primorani da obrazuju jedinstveno Predstavniãtvo jevre-
jske zajednice (Vertretung der Jüdischen Gemeinschaft). Preko tog
predstojniãtva, Gestapo je postavÿao zahteve Jevrejima da izvr-
ãavaju sve propisane mere, kao i izreåene kazne. Pored pomenu-
tog doprinosa u izradi spiskova i registrovaçu Jevreja, Pred-
stavniãtvo je bilo prinuœeno da uåestvuje u obezbeœivaçu pre-
dviœenog broja ÿudi za prinudni rad na ulicama Beograda (isko-
pavaçe leãeva, raskråavaçe ruãevina i sl.), u upozoravaçu na
nuænost poãtovaça diskriminatorskih mera okupacionih vlas-
ti, odreœivaçu talaca, isplañivaçu novåanih kazni (ukÿuåujuñi
i odreœivaçe ko ñe koliko da plati) i dr.
125
IAB, istraæni predmet Boæidara Beñareviña, 19.

277
 Nemci su nametaçe takvih prisilnih obaveza Predstavniãt-
vu perfidno prikazivali kao aktivnost jevrejske samouprave,
pod geslom da je sve u rukama samih Jevreja. U stvari, iza te pro-
pagandne farse krila se çihova stvarna namera da primoraju
Predstavniãtvo da bude izvrãilac çihovih naloga. To ilus-
truje i sledeñi primer iz 1941. godine. Zbog do kraja neisplañene
kontribucije od 10.000.000 dinara, Predstavniãtvo je dobilo na-
reœeçe da samo odredi ÿude koji ñe se javiti Gestapou kao taoci.
Obaveãtavajuñi o tome, Predstavniãtvo je upozoravalo: “Ne
budete li se odazvali ovom pozivu, biñete predvedeni po poli-
cijskim organima”.126
Zavaravaçe jevrejske populacije u pogledu namera okupaci-
onih vlasti sprovodilo se planski od poåetka okupacije. Ãiri-
le su se vesti o “organizovanom prebacivaçu” Jevreja iz Srbije u
Poÿsku, u radne logore u Treñem rajhu i o sliånim reãeçima ko-
ja su stavÿala izgled spasavaça æivota, izbegavaçe onog najgo-
reg – fiziåke likvidacije. To je nesumçivo imalo efekta, budi-
lo je i odræavalo nade Jevreja u oåajnoj situaciji, pa je pothra-
çivaçe takvih oåekivaça u znatnoj meri doprinelo pasivnom
dræaçu jevrejskog stanovniãtva. To je i bio ciÿ okupacionih
vlasti: da svoj plan o konaånom reãeçu “jevrejskog pitaça”
sprovedu uz ãto maçe otpora, komplikacija i bekstava.
Laæno odræavaçe nade doãlo je do izraæaja i kada je jevrejs-
ko stanovniãtvo internirano u logore. Veãt potez Gestapoa sa
stvaraçem “jevrejske uprave” logora takoœe je podstakao iluzije
zatoåenika. U stvari, sve priåe o samoupravi svodile su se na to
da je Gestapo prepustio Jevrejima da se sami brinu o organizo-
vaçu kuhiçe, sanitetsko-higijenskih prilika i drugih osnovnih
potreba za æivot u logorima Topovske ãupe i Sajmiãte, tj. da se
jevrejska “samouprava” bakñe sa nereãivim problemima.
Internirano jevrejsko stanovniãtvo karakterisalo je dis-
ciplinovano ponaãaçe, pasivo dræaçe i pomirenost sa sudbin-
om. Odsustvo organizovanog otpora u logorima, kao i åiçenica
da je bilo malo bekstava, objaãçavalo se specifiånostima u
mentalitetu ove populacije. Izloæenost drastiånom kaæçava-
çu i zastraãivaçu okupacionih vlasti imala je snaæan efekat
zbog straha od odmazde. Bilo je neizvesnosti i dezorijentacije,
kao i verovaça u obeñaça gestapovskih stareãina o upuñivaçu u
logore van Srbije ili nade u moguñnost nalaæeça nekog drugog
126
Jevrejski istorijski muzej, reg. r. 294, k. 22-1-1/27. IAB, UGB SP, III – 8a, k. 144:
“Jevreji u Beogradu – kontribucija od 10.000.000 dinara”.

278
povoÿnog reãeça. Kombinacija zastraãivaça i zavaravaça sva-
kako je bila znaåajan uzroånik takvog ponaãaça interniranih
Jevreja.
Odreœenu ulogu igrala je i vrlo izraæena vezanost Jevreja za
porodicu i za etniåku zajednicu. Iz toga je proisticalo ubeœeçe
da treba snositi kolektivnu sudbinu – kakva god ona bila. Iz
takve logike proizilazilo je uvereçe mnogih da nije moralno
pobeñi i spasiti sopstveni æivot ako nisi naãao reãeçe i za
svoju porodicu (ãto je veñ bilo teæe), tj., ãire uzev izneveriti
solidarnost sa svojim narodom.
U materijalima Dræavne komisije za ratne zloåine koji go-
vore o staçu posle interniraça æena, dece i staraca (decembra
1941), dato je sledeñe objaãçeçe za pasivno dræaçe jevrejskog
stanovniãtva u logorima:
“Ogromna veñina æena odazvala se tom pozivu (za inter-
niraçe). Nije bilo porodice koja nije izgubila nekoliko na-
jbliæih muãkih ålanova. U punoj neizvesnosti o çihovoj sud-
bini, utuåene od stradaça i stalnih poniæeça, retke su bile
æene koje su pomiãÿale da se spasu bekstvom, da bar sebi i
svojoj deci stvore drukåiju sudbinu od one svojih muæeva, oåe-
va, brañe. Rezignirano su iãle u neizvesnost, bez voÿe za da-
ÿi æivot, nesposobne za odluku i akciju.”127
Iz Jevrejskog logora Sajmiãte nije bilo bekstava, niti je u
çemu organizovan otpor. Zabeleæeno je, ipak, da su jednom pril-
ikom zatoåenici izrazili nezadovoÿstvo zbog slabe ishrane, na
ãto je u logor dojurio gestapovski oficir Ãtrake i posle çe-
govih pretçi sve se smirilo i viãe se nije ponovilo.
U studiji Milana Koÿanina Nemaåki logor na Beogradskom
sajmiãtu 1941 – 1944 navodi se da su Jevreji kuriri iz logora
sami odlazili u Beograd u Jevrejsku bolnicu i u Beogradsku op-
ãtinu, ãto im je pruæalo povoÿne moguñnosti za bekstvo. Meœu-
tim, oni te vanredno povoÿne prilike nisu koristili, para-
lisani strahom od nemaåke odmazde koja bi dovela do streÿaça
velikog broja jevrejskih zatoåenika. Karakteristiåan je i sluåaj
Olge Alkalaj, ålana privremenog Mesnog komiteta Komunis-
tiåke partije Jugoslavije za Beograd, koja je decembra 1941, posle
muåeça u zatvoru i u logoru Baçica, prebaåena u Jevrejski logor
Sajmiãte, pa u Jevrejsku bolnicu. Ona je odbila da je drugovi
127
Zloåini faãistiåkog okupatora i çihovih pomagaåa protiv Jevreja u Jugo-
slaviji, 23.

279
spasu iz bolnice, poãto nije bila spremna da prihvati posle-
dice toga åina, tj. streÿaçe neduænih u okviru nemaåke odmazde
koja bi usledila. Ubijena je prilikom likvidacije Jevrejske
bolnice marta 1942. godine.128
Za Cigane ne bi se moglo reñi da su se disciplinovano oda-
zivali naredbama o prijavÿivaçu i drugim pozivima poli-
cijskih vlasti. Naprotiv, mnogi od çih su nastojali da na razne
naåine izbegnu pridræavaçe propisanih mera i u tome su neret-
ko uspevali. Policijska evidencija Cigana nije mogla da se u
potpunosti kompletira i aæurira, poãto je dosta çih uspevalo
da prikrije tragove. Pouåeni ishodom prvih uhapãenih, a zatim
i interniranih sunarodnika, tj. çihovom likvidacijom, åinili
su sve ãto su mogli da bi izbegli takvu sudbinu. Osnovni razlog
ãto su Cigani proãli neãto maçe tragiåno jeste taj ãto prema
çima nisu tako dosledno, rigorozno i u potpunosti sprovedene
mere progona i fiziåkog uniãtavaça kao prema Jevrejima.
Iako je predstavÿao gvozdenu pesnicu Hitlerove Nemaåke u
likvidaciji Jevreja, Gestapo se nije liãavao tajnih usluga poje-
dinih pripadnika satanizovanog naroda. Do saradçe je dolazilo
uprkos poznatim razlozima koji su se ispreåili izmeœu dvaju
strana. Prepreka za Gestapo bio je nacistiåki rasni princip
protiv Jevreja, a barijera za Jevreje åiçenica da je Gestapo ne-
milosrdno slao çihovu sabrañu u smrt. Pa ipak, preovladao je
pragmatiåan prilaz: kod gestapovaca su potisuti ideoloãko-
doktrinarni pogledi o rasnoj diskriminaciji u sluåajevima kada
je tajna saradça sa pripadnikom jevrejske zajednice mogla da bude
korisna i pruæi znaåajne podatke; pojedini Jevreji i Jevrejke,
koji su se opredelili za tajne kontakte sa Gestapoom uprkos tome
ãto su znali da je on glavni krivac za stradaçe çihovog naroda,
åinili su to radi obeñenog spasa sopstvenog æivota ili zaãtite
svoje porodice, a drugi iz sebiånih razloga, radi odgovarajuñe
koristi.
U izveãtaju Dræavne komisije za ratne zloåine protiv Je-
vreja129 reåeno je o tome:
“Jevrejska uprava logora (Sajmiãte) åinila je ãto je god
mogla da olakãa sudbinu interniraca; bilo je, meœutim, i u
upravi logora ÿudi koji su iz straha od Nemaca striktno iz-
vrãavali sva nareœeça nemaåke komande. Dvojica od çih,
128
Podrobnije o dræaçu Jevreja u posebnim logorima: M. Koÿanin, n.d., 136–143.
129
AJ, DK – 110, inv. br. 16.189.

280
 neki Œarfaã i Kraus, obojica iz Zreçanina, bili su åak
nemaåki ãpijuni i sluge. Zbog toga su dolazili åesto u sukob
s internirkama. Jednom prilikom doãlo je do otvorene po-
bune zbog rœave i nedovoÿne hrane; tada su se Œarfaã i
Kraus obratili za zaãtitu nemaåkoj komandi logora, te je u
logor doãao sam Ãtrake i zapretio da ñe streÿati stotinu
æena, ako se joã jednom sliåno ponovi.”130
Gestapo je imao agente meœu Jevrejima i pre nego ãto ih je in-
ternirao u logore. Tako je 1941. godine Operativna komanda Ge-
stapoa i SD-a u Beogradu koristila kao tajnu saradnicu Jevrejku
Gruenberg. Çu je “dræao na vezi” poznati gestapovski agent
Duãan Teodoroviñ. Na osnovu çenih podataka zapleçena je veña
koliåina skrivenog jevrejskog novca. Za Gestapo je, takoœe pove-
zana sa Teodoroviñem, radila i Jevrejka Margita Horvat.131 Ot-
krivena je i tajna aktivnost Hajima Almoslina, trgovaåkog
putnika iz Beograda.132
Meœu Jevrejima agentima svakako je najdaÿe otiãao u nano-
ãeçu ãtete i izazivaçu najteæih posledica svojim sunarodni-
cima Bencion Bivas, koji je pod imenom Marko Beçamin(oviñ)
javno radio kao agent Gestapoa u Beogradu i na Kosovu i Meto-
hiji. On je proglaãen i za ratnog zloåinca pod imenom Marko
Beçaminoviñ, kao krivac za hapãeçe i streÿaçe velikog broja
Jevreja i Srba najpre u Beogradu, a potom na Kosovu i Metohiji
(pre svega u Kosovskoj Mitrovici i Priãtini).133 Reå je o najbe-
skrupuloznijem agentu, åija je aktivnost bila pogubna za çegovu
sabrañu, koji åak ni sopstvenu porodicu nije izbavio iz stradaça
(likvidirana je 1942. godine). Nestao je krajem okupacije. Niãta
se pouzdano nije saznalo o çegovoj sudbini.134

130
Zloåini faãistiåkih okupatora i çihovih pomagaåa protiv Jevreja u Jugo-
slaviji, 24.
131
N.O.S, IV, 719; Beograd pod komesarskom upravom 1941, 347.
132
Æeni Lebl, Do konaånog reãeça, Åigoja, Beograd 2001, 298; Dnevnik jedne
Judite, Deåje novine, Gorçi Milanovac, 1990; Aleksandar Lebl, Potraga za komesa-
rom Egonom Zabukoãekom, Politika, 3. novembar 1992.
133
AJ, DK – 110, F. broj 17.133. Bivas je pre rata æiveo u Kosovskoj Mitrovici u
åestitoj jevrejskoj porodici, neko vreme radio u trgovini, a potom preãao u Beograd
i postao agent Uprave grada Beograda. Posle Aprilskog rata stupio u sluæbu Gesta-
poa i doprineo hapãeçu i pÿaåkaçu Jevreja u Beogradu 1941. godine. Zatim je, “po po-
trebi sluæbe”, otiãao u Kosovsku Mitrovicu kao pripadnik tamoãçe gestapovske
ispostave i bio vinovnik mnogih zlodela na Kosovu i Metohiji.
134
Podrobno o Bivasu, çegovom radu i odgovornosti, kao i o protivreånim poda-
cima o çegovoj sudbini: Beograd pod komesarskom upravom 1941, 346–347.

281
282
 PRILOZI

HRONOLOÃKO-TEMATSKI
IZBOR DOKUMENATA

283
284
 1.
FUNKCIONERI I PRIPADNICI GESTAPOA ZADUÆE-
NI ZA PROGON I UNIÃTEÇE JEVREJA

Funkcioneri Glavnog ureda bezbednosti Rajha (RSHA) u

Berlinu RSHA

Himmler Heinrich, voœa SS-a Rajha, ãef nemaåke policije, min-

istar unutraãçih poslova, neposredno rukovodio RSHA-om od
aprila do kraja 1942.
Heydrich Reinhard, ãef RSHA od septembra 1939. do aprila
1942.
Kaltenbrunner Ernst, ãef RSHA od januara 1943. do maja 1945.

IV URED – GESTAPO

Müller Heinrich, ãef IV ureda RSHA – Gestapoa od septembra

1939. do maja 1945.
Hartl, SS-major, ãef Odeÿeça (Gruppe) IV B RSHA
Roth, SS-major, ãef Odeÿeça IV B RSHA (posle Hartla)
Eichmann Adolf, SS-kapetan, ãef Odseka za Jevreje IV B 4
RSHA.

Napomena:
Nisu navedena imena funkcionera iz III ureda RSHA (SD – obaveãtajna sluæba
nacistiåke partije), Odeÿeça III D, koje je vrãilo obaveãtajno-privrednu obradu
jevrejstva, kao ni VII ureda RSHA, Odeÿeça VII B, Odsek 2, koji je obraœivao jevre-
jstvo kao ideoloãkog protivnika nacizma. Ovo stoga ãto ni III, ni VII ured RSHA
nisu imali egzekutivnu funkciju, veñ su se bavili prikupÿaçem i koriãñeçem poda-
taka iz svog delokruga rada, a obaveãteça, na osnovu kojih je trebalo preduzimati
represivne mere, upuñivali su Gestapou.

285
 Funkcioneri Gestapoa u Beogradu 1941. godine u sastavu
Operativne grupe (Einsatzgruppe – EG) i Operativne
komande (Einsatzkommando – EK)

OPERATIVNA GRUPA POLICIJE BEZBEDNOSTI (SIPO)

I SLUÆBE BEZBEDNOSTI (SD)

Fuchs Wilhelm, SS-pukovnik, ãef Operativne grupe

Polte Fridrich, SS-potpukovnik, zamenik ãefa Operativne
grupe od aprila do jula 1941.
Teichmann Ludwig, SS-potpukovnik, zamenik ãefa Opera-
tivne grupe od 29. jula 1941.
Helm Hans, SS-major, naåelnik IV odeÿeça – Gestapoa.

OPERATIVNA KOMANDA ZA SRBIJU

Kraus Karl, SS-major, ãef Operativne komande od aprila do

oktobra 1941.
Hintze Karl, SS-major, pomoñnik ãefa Operativne komande i
naåelnik IV Odeÿeça – Gestapoa
Hausding Günther, SS-kapetan, zamenik naåelnika IV odeÿeça
Stracke Fritz, SS-potporuånik, referent jevrejskog referata
IV D

Napomena:
U III odeÿeçu (SD) postojao je referat III D, koji nije imao egzekutivnu funkciju,
veñ je vrãio obaveãtajnu obradu jevrejstva sa ideoloãkog i privrednog stanoviãta.

Funkcioneri i pripadnici Gestapoa u Beogradu

1942 – 1944.

FUNKCIONERI BDS-a BEOGRAD

Schäfer Emanuel, SS-pukovnik, rukovodilac BdS-a Beograd

Teichman Ludwig, SS-potpukovnik, zamenik rukovodioca BdS-a
Sattle Bruno, SS-major, naåelnik IV odeÿeça (Gestapo) BdS-a

286
 Napomena:
BdS – skrañenica za Befehshaber der Sicherheitspolizei und des Sicherheitsdienstes –
Zapovednik policije bezbednosti i Sluæbe bezbednosti.
Gestapo – Geheime Staatspolizei – Tajna dræavna policija.

RUKOVODIOCI JUDENREFERATA

Stracke Fritz, SS-poruånik, rukovodilac jevrejskog referata

IV B 4 do novembra 1942.
Schlutt Hans, SS-poruånik, pomoñnik, pa rukovodilac od feb-
ruara 1943.
Boden Willy, SS-podoficir, pa SS-(pot)poruånik, rukovodi-
lac do septembra 1943.

Napomena:
Septembra 1943. ukinut je poseban referat za Jevreje i çegovi poslovi ukÿuåeni
u referat IV D.
U III odeÿeçu (SD) ideoloãko-privrednu obradu Jevreja vrãio je referat III D.

PRIPADNICI REFERATA ZA JEVREJE (I CIGANE)

U GESTAPOU 1941 – 1944

U Judenreferatu su, pored pomenutih referenata, radili

sledeñi operativci i administrativni sluæbenici:

Andorfer Herbert, SS-potporuånik, komandant Jevrejskog logo-

ra Zemun
Enge Edgar, podoficir SS-a, zamenik komandanta logora
Vincent Otto, podoficir SS-a
Sabukoschek Egon, podoficir SS-a i Vermahta
Karrasch, podoficir SS-a (SS-Hauptcharführer)
Ken, podoficir SS-a
Groser, podoficir SS-a, pomoñnik Engea,
Stefan Valentin, podoficir SS-a, tumaå, domañi Nemac iz
Baåke
Martin Josef, podoficir SS-a, tumaå, domañi Nemac iz Banata,
Basler Johann, podoficir SS-a, domañi Nemac iz Baåke
Topole
Bubenheimer Ernst, domañi Nemac iz Beograda,
Kempf Peter, tumaå, domañi Nemac iz Baåke,
Schuberger, domaña Nemica, vodila kartoteku streÿanih,
Tinta, domaña Nemica, daktilografkiça
287
 Napomena:
U svim nazivima odseka i referata, nadleænih za reãavaçe jevrejskog i cigan-
skog (romskog) pitaça, naznaåavani su samo Jevreji, iako je istovremeno vrãen pro-
gon i uniãtavaçe Cigana.

IZVRÃIOCI POMORA JEVREJA GASOM

Privremeno su, tokom marta, aprila i maja 1942, pri BdS-u

radila dva gestapovska struåçaka iz Berlina sa specijalnim
vozilom za usmrñivaçe gasom jevrejskih zatoåenika iz logora
Sajmiãte:

Götz Wilhelm, SS-podoficir,

Mayer Erwin, SS-podoficir.

PRIPADNICI REFERATA ZA UPRAVŸAÇE POKRETNOM

JEVREJSKOM IMOVINOM 1941 – 1944

Upravÿaçe pokretnom jevrejskom imovinom u nadleænosti II

odeÿeça, referata 2 A 5:
Walter, SS-potporuånik, referent
Lemnitzer, SS-potporuånik
Keiser, SS-podoficir.
Kartoteku zapleçenih jevrejskih stanova i nameãtaja vodio
je referent II C 1:
Bosch, SS-nadnarednik, referent
Andreas, SS-podoficir
Petzelberger, SS-podoficir
Schulz, SS-podoficir
Fuchs, SS-podoficir.

288
 2.
ORGANIZACIONA STRUKTURA GESTAPOA
U SRBIJI 1941 – 1944

Mehanizam gestapovske “maãinerije smrti”, koja je tokom o-

kupacije sprovodila progon i likvidiraçe Jevreja, kao i potra-
gu za ostatkom odbeglih i sakrivenih, bio je sloæen i razgranat.
U organizacionom pogledu jasno se razlikuju dva perioda: 1941.
godine, kada je zadatak Gestapoa realizovao aparat Operativne
grupe sa operativnim komandama, i 1942 – 1944. godine, kada je to
åinio BdS sa mnoãtvom svojih ispostava i uporiãta u unutra-
ãçosti Srbije. Kako je bio organizovan i rasporeœen taj aparat,
koji je organizovano i sistematski sprovodio Hitlerovu poli-
tiku “kaæçavaça Srba” i uniãtavaça Jevreja, pokazuju prilo-
æeni organizacioni pregledi.

STRUKTURA U PRVOJ GODINI OKUPACIJE

(Operativna grupa i operativne komande)

Operativna grupa policije bezbednosti (Sipo) i sluæbe bez-

bednosti (SD) Beograd – Einsatzgruppe Sipo/SD, skrañeno EG, ru-
kovodeña ustanova u Srbiji do januara 1942. godine, podreœena
Glavnom uredu bezbednosti Rajha (RSHA).
Operativna komanda (Einsatzkommando – EK) Beograd
Operativna komanda – EK Ãabac
Operativna komanda – EK Niã, oficir za vezu pri Oblasnoj
komandanturi (Feldkommandantur) 809
Operativna komanda – EK Panåevo
Operativna komanda – EK Novi Sad – Petrovaradin (tada van
granica okupirane Srbije).
Oficir za vezu pri policiji Nezavisne Dræave Hrvatske
(NDH), Zemun.

Logori
Autokomanda (Topovske ãupe), Beograd, potpadao pod na-
dleænost EK Beograd
Baçica – pod EK Beograd, potom EG Beograd.
Sajmiãte, Zemun – pod EG Beograd
Ãabac – pod EK Ãabac.

289
 ORGANIZACIONA STRUKTURA 1942 –1944 (BDS)

Zapovednik policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti (Be-

fehlshaber der Sicherheitspolizei und des Sicherheitsdienstes – BdS), ru-
kovodeña ustanova Gestapoa i SD-a od januara 1942. do oktobra
1944. godine, sa sistemom od 41 ispostave i uporiãta, od åega 34 u
unutraãçosti Srbije, 5 u Crnoj Gori i dva u Nezavisnoj Dræavi
Hrvatskoj (NDH). Posle usmrñivaça Jevreja iz logora Sajmiãte
(maja 1942), BdS i çegovi podruåni ogranci u Srbiji vrãili su
potragu za preostalim skrivenim i odbeglim Jevrejima.

OPERATIVNA KOMANDA – EK III, VRÇAÅKA BAÇA

Ispostave Uporiãta Crna Gora

1. Bor 1. Åaåak 1. Cetiçe

2. Jagodina 2. Tekija 2. Podgorica
3. Kladovo, potom Negotin, 3. Novi Pazar 3. Kotor
pa Zajeåar 4. Panåevo 4. Bijelo Poÿe
4. Kragujevac 5. Vrãac 5. Pÿevÿa
5. Kraÿevo 6. Åoka
6. Kruãevac 7. Kikinda
7. Leskovac 8. Bela Crkva NDH
8. Loznica 9. Jaãa Tomiñ
9. Niã 10. Prijepoÿe 1. Sonderkomando pri
10. Poæarevac zapovedniku nemaå-
11. Ãabac Logori kih trupa u NDH
12. Uæice 2. EK Heinrich
13. Vaÿevo 1. Baçica
14. Kos. Mitrovica 2. Sajmiãte
15. Zreçanin 3. Ãabac
16. Sjenica 4. Niã
5. Zreçanin
6. Åoka
7. Zajeåar

Napomena:
Dok su u rukovodeñim ustanovama bili zastupÿeni svi sektori rada, ispostave i
uporiãta su prevashodno delovali po liniji Gestapoa, a neki od çih i po liniji SD-a.

290
 3.
UNUTRAÃÇA ORGANIZACIJA GESTAPOA 1942 – 1944

BDS BEOGRAD
I i II odsek III odsek SD IV odsek – V odsek – VI odsek –
Person. i GESTAPO Kriminal Inostranstvo
Uprava
REFERATI: REFERATI: RAD PREMA:

III A – pravo IV A 1 – komu- NDH

uprava nizam
III B – nac. IVA 2 – leviå. MAKEDONIJA
pitaçe pokreti
zdravstvo
III C – kultura IV A 3 – ået- ALBANIJA
prosveta nici DM
III D – IV A 4 – emi- ITALIJA
privreda gracija

III F – crkve IV B1 – 2 – MAŒARSKA

crkve
IV B 3 – RUMUNIJA
masoni
IV B 4 – BUGARSKA
Jevreji
IV C1 – opãti TURSKA
nadzor
IV C2 – SREDÇI
zatvori ISTOK
logori
IVD – stranci
IV E 1 – kon-
traãp.
IV E3 – prov-
ere
IV N – agen-
tura

291
 4.
POLICIJSKA GRUPA RATNIH ZLOÅINACA
SA MAJSNEROM I FUKSOM NA ÅELU

Suœeçe grupi od 22 ratna zloåinca iz okupatorskog poli-

cijskog aparata za zloåine poåiçene u okupiranoj Srbiji 1941 –
1944. godine. Reå je o tzv. policijskoj ili gestapovskoj grupi. Sud-
ski proces je trajao od 9. do 19. decembra 1946, odræan je u sali
Izvrãnog narodnog odbora u Beogradu, pred Veñem Vojnog suda
kojim je predsedavao kapetan Vuko Goce Guåetiñ (sudije, kapeta-
ni: Radivoje Milivojeviñ i Leka Anœiñ), a zastupnik vojnog tu-
æioca Jugoslovenske armije bio je major Vladimir Lekiñ.
Ovde su optuæeni razvrstani, radi preglednosti, u tri pod-
grupe, na osnovu pripadnosti odreœenoj sluæbi:

GESTAPO I SD1 (13 LICA)

1. Majsner August (Meyszner), general-potpukovnik SS-a i

policije
2. Fuks Vilhelm (Fuchs Wilhelm), SS-pukovnik, ãef Opera-
tivne grupe (Einsatzgruppe Sipo/SD)
3. Tajhman Ludvig (Teichmann Ludwig), SS-potpukovnik,2 za-
menik ãefa Operativne grupe i BdS-a
4. Polte Fridrih, SS-major, pomoñnik ãefa Operativne
grupe
5. Helm Hans, SS-major, naåelnik odeÿeça Gestapoa u Oper-
ativnoj grupi
6. Vajnman Ernst (Weinmann), SS-major, oficir za vezu Ope-
rativne grupe i BdS-a sa Upravnim ãtabom vojnog zapovednika
Srbije, komesar za izbeglice
7. Miler Ginter Fric (Müller Günter Fritz), SS-kapetan, ofi-
cir za vezu Operativne grupe, Viãeg voœe SS-a i policije, BdS-
a, sa operativnim vojnim komandama
8. Hering Valter (Walter), SS-poruånik, policijski inspek-
tor BdS-a.

SD, skrañenica od Sicherheitsdienst, sluæbe bezbednosti nacistiåke partije.

1
2
Navedeni su åinovi iz 1941/42. godine, tj. iz vremena kada su optuæeni uåestvo-
vali u zloåinima uniãtavaça Jevreja. Do kraja okupacije unapreœivani su u viãe
åinove.

292
 9. Grenc Alojz (Grenz), SS-poruånik, zamenik komandira
straæarske åete BdS-a
10. Ekert Jozef (Eckert Josef), SS-potporuånik, operativac
Gestapoa
11. Ilte Paul, SS-podoficir, radiotelegrafist
12. Pfefer Toma (Pfeffer Thomas), SS-podoficir, domañi
Nemac
13. Han Josip Sep, SS-podoficir, domañi Nemac.

POLICIJA PORETKA3(5)

14. Meler Herman (Möller Hermann), potpukovnik, naåelnik

ãtaba policije poretka u Srbiji
15. Fanenãrajber Paul (Fanenschreiber), policijski major, ko-
mandant policijskog bataÿona
16. Rajc Karl, policijski major
17. Tenesen Albert, policijski kapetan, komandir policij-
ske åete.
18. Brajãtet Kurt, policijski åinovnik.4

OSTALI(4)

19. Kazerer Rihard, pukovnik SS-a i policije, komandant

bataÿona u SS-diviziji “Princ Eugen”, potom u Sipo/SD
20. Hesterberg Ernst, pukovnik Vermahta,5 feldkomandant
21. Horman Hajnrih (Hormann Heinrich), carinski inspektor
22. Maudanc Herman (Maudanz Hermann), carinski sekretar

Presuda Vojnog suda za grad Beograd objavÿena je 22. decem-

bra 1946. godine. Na vremenske kazne osuœeni su: Paul Ilte,
Valter Hering i Ernst Hesterberg, dok je ostalima dosuœena
smrtna kazna.

3
Policija poretka – Ordnungspolizei, skrañeno Opro, uniformisana policija za
odræavaçe reda. Pored policije bezbednosti – Sicherheitspolizei, skrañeno Sipo, to je
bila druga osnovna grana nemaåkog policijskog sistema. U sastavu policije poretka
bila je zaãtitna policija – Schutzpolizei, kojoj su pripadali petorica optuæenih.
4
Kurt Brajãtet, jedan od 22 optuæena ratna zloåinca u policijskoj grupi, navodi
se u optuænici, ali se ne pomiçe u presudi.
5
Wehrmacht – vojska, tj. oruæana sila Hitlerove Nemaåke.

293
 5.
NEMAÅKE NAREDBEI UREDBE O JEVREJIMA
I CIGANIMA6

6
Tri naredbe i uredbe nemaåkog vojnog zapovednika u Srbiji iz 1941. godine,
kojima su propisane mere protiv Jevreja i Cigana, svakako su viãestruko znaåajni
dokumenti. Staraçe o sprovoœeçu tih mera postalo je duænost organa srpske vlasti,
pa ova tri akta predstavÿaju autentiåne pokazateÿe o odgovarajuñim zaduæeçima i
vrsti poslova koje su, iz tog delokruga, obavÿale domañe vlasti, ukÿuåujuñi speci-
jalnu policiju.
(List uredaba vojnog zapovdnika u Srbiji, arhiva Dræavne komisije za ratne
zloåine, inv. br. 11.291.)

294
295
296
297
298
299
 6.

UREDBA
ZA DOPUNU NAREDBE KOJA SE ODNOSI NA JEVREJE I CIGANE OD
30 MAJA 1941 GODINE /List uredaba Vojnog zapovednika u Srbiji broj 8,
strana 84/.

Za dopunu Naredbe koja se odnosi na Jevreje i Cigane od 30

maja 1941 nareœujem sledeñe:

§ 1.
ud § 11.

Posle 31 maja 1940 za imetak Jevreja vaæe donete odredbe ako

su naknadno odobrene od Generalnog opunomoñenika za privredu
u Srbiji. Odobreçe ima povratno dejstvo na vreme izdate odre-
dbe.
U koliko se bude htelo raspolagati jevrejskim imetkom posle
stupaça na snagu ove dopunske Uredbe, odredba ima samo onda dej-
stvo kad je prethodno dobiveno odobreçe Generalnog opunomoñe-
nika za privredu u Srbiji.
Generalni opunomoñenik za privredu u Srbiji odobrava is-
tovremeno sa odredbom i pravni posao koji se na çu odnosi. Odo-
breçe iste moæe uslediti prema porezi za jednu ili obe ugovor-
ne strane.
Odredbe, koje se preduzimaju protivno odredbama stava 2,
niãtavne su.
§ 11 stav 2, red 3 Naredbe koja se odnosi na Jevreje i Cigane od
30 maja 1941 primeçuje se po smislu.

Ålan 2.
uz § 16.

Postavÿaçe jednog upraviteÿa-komesara dozvoÿava se i za

imovinske mase Jevreja, koje ne pripadaju obrtu jednog privred-
nog preduzeña.
Upraviteÿ-komesar moæe preduzeñe kojim upravÿa ili druge
imovinske mase kojima upravÿa sa odobreçem Generalnog opuno-
moñenika za privredu u Srbiji potpuno ili delimiåno otuœiti
ili çima na drugi naåin raspolagati.
U koliko su upraviteÿi-komesari veñ pre stupaça na snagu
ove Uredbe raspoloæili preduzeñima ili drugim imovinskim
300
masama kojima upravÿaju, moæe Generalni opunomoñenik za pri-
vredu u Srbiji tu odredbu naknadno odobriti.
Ålan 1, stav 1, 3, i 4 ove Dopunske uredbe imaju se primeniti
na odgovarajuñi naåin.
Dobitak dobiven otuœivaçem jevrejskog imetka ima se upo-
trebiti kako sledi:
1/ Na isplatu prispele i zaostale poreze i drugih javno
pravnih daæbina dotadaçih vlasnika;
2/ Na zadovoÿavaçe poslovnih i privatnih poverioca;
3/ Eventualni preostali viãak ima se kod jedne banke koju
odredi Generalni opunomoñenik za privredu u Srbiji uloæiti i
staviti pod zabranu na ime dotadaçeg vlasnika.
Generalni opunomoñenik za privredu u Srbiji ima pravo ra-
spolagaça sa eventualnim viãkom pomenutim pod br. 3/.

Ålan 3.

Ova dopunska Uredba stupa na snagu sa povratnim dejstvom od

dana objavÿivaça Naredbe koja se odnosi na Jevreje i Cigane od
30 maja 1941 /List uredaba Vojnog zapovednika u Srbiji, br. 8
strana 84/. 7

Beograd, 22 jula 1941.

Vojni zapovednik u Srbiji.

7
U pozivaçu na ovu naredbu navoœena su dva datuma: 30. maj (kada je doneto) i 31.
maj 1941. (kada je objavÿeno).

301
 7.

UREDBA
koja se odnosi na primaçe na konak Jevreja

Na osnovu ovlaãñeça datog mi od Vrhovnog zapovednika voj-

ske, nareœujem sledeñe:

§ 1.

Uz smrtnu kaznu zabraçeno je:

a) Jevreje primati na konak ili skrivati;
b) predmete od vrednosti ma koje vrste, nameãtaj i novac pri-
mati na åuvaçe od Jevreja ili ih kupovinom, zamenom ili nekim
drugim pravnim poslom sticati.

§ 2.

Od Jevreja na åuvaçe veñ primÿeni vrednosni predmeti,

nameãtaj i novac ima se do 15 januara 1942 prijaviti kod Ein-
stazgruppe der Sicherheitspolizei und Des SD / Beograd ili van Beogra-
da nadleænim Feld ili Kreiskomandanturama.
Svi ugovori o kupovini, zameni ili sliåni zakÿuåeni sa Je-
vrejima posle 6 aprila 1941 podleæu istoj obavezi prijavÿi-
vaça.
U sluåaju neizvrãeça obaveze prijavÿivaça nastupaju prav-
ne posledice § 1.

§ 3.

Eventualne potrebne odredbe o izvrãeçu izdaje Ãef Uprav-

nog ãtaba kod Zapovednika u Srbiji.

Beograd 22 decembra 1941.

Zapovednik u Srbiji.

302
 8.

PERSONALNI DOSIJE BOÆIDARA BEÑAREVIÑA

Organ domañe vlasti u okupiranom Beogradu koji je uåestvovap u sprovoœeçu odreœenih

mera protiv Jevreja bila je Uprava grada Beograda sa svojim upravno-policijskim aparatom i
æandarmerijom. Beñareviñ je, u sprovoœeçu tih mera, uåestvovao u svojstvu ãefa IV odseka
specijalne policije.

303
 9.
POSLOVI VII ODSEKA SPECIJALNE POLICIJE 8

8
Dva polumeseåna izveãtaja VII odseka specijalne policije, koji pokazuju kakvu
vrstu poslova je obavÿao taj odsek – na osnovu pomenutih naredbi i uredbi vojnog
zapovednika i naloga Gestapoa (IAB, UGB SP, k. 589, 176).

304
10.

305
 11.

DELOKUG RADA VII ODSEKA ( ZA JEVREJE I CIGANE)

SPECIJALNE POLICIJE9

UPRAVA GRADA BEOGRADA

ODEŸEÇE SPECIJALNE POLICIJE
Str. Pov. II Br. 33
20 oktobra 1941 godine
Beograd

U ciÿu pravilnog, blagovremenog i uspeãnog obavÿaça

poslova u Odeÿeçu specijalne policije Uprave grada Beograda,
a na osnovu §§ 16, 18, 19, 20 i 22 Uredbe o ustrojstvu i delokrugu
Uprave grada Beograda – propisujem sledeñi

PRAVILNIK
O ORGANIZACIJI I RADU ODEŸEÇA SPECIJALNE
POLICIJE UPRAVE GRADA BEOGRADA

(Prethodni ålanovi: 1- 10)

Ålan 11

VII Otsek za Jevreje i Cigane

Otsek VII Odeÿeça specijalne policije – je otsek za Jevreje i
Cigane.
Ovaj otsek obavÿa sve poslove po pitaçima Jevreja i Cigana
na podruåju Uprave grada Beograda.
(Slede ålanovi 12-15)

UPRAVNIK
GRADA BEOGRADA
Drag. Ÿ. Jovanoviñ

9
Pravilnikom su ozvaniåeni organizacija i delokrug rada specijalne policije
kakvi su postojali od poåetka okupacije (IAB, UGB SP, dosije I/1).

306
 12.
LIÅNI DOKUMENT ÃEFA ODSEKA ZA JEVREJE

Sluæbeniåki list ãefa Odseka za Jevreje i Cigane (VII odsek specijalne poli-
cije) Jovana P. Nikoliña iz çegovog personalnog dosijea u beogradskoj policiji

307
 13.
LIÅNI DOKUMENTI ÃEFOVA SPECIJALNE
POLICIJE

Personalni upitnici trojice ãefova specijalne policije Uprave grada Beograda: Milivo-
ja Jovanoviña (april – jul 1941), Miodraga Petroviña (jul – septembar 1941) i Ilije Paranosa (5.
septembar 1941 – 4. oktobar 1944).

308
309
 14.

310
15.

311
312
 16.
TABELARNI PREGLEDI O JEVREJIMA U LOGORU
BAÇICI

Istorijski arhiv Beograda izvrãio je kompjutersku obradu

podataka o Jevrejima koji su za vreme okupacije (1941 – 1944) bili
zatoåeni u logoru Baçici. Statistiåki podaci, prikazani na
priloæenim tabelarnim pregledima, izvedeni su iskÿuåivo na
osnovu uvida u 8 saåuvanih kçiga evidencije zatoåenika logora
Baçice, tj. podataka koji su zabeleæeni u tim kçigama.
Ukupan broj zatoåenih Jevreja u ovim pregledima – 688 lica –
svakako je maçi od stvarnog broja Jevreja koji su bili upuñeni u
logor. Do te razlike je doãlo pre svega zato ãto u pomenutim
kçigama nisu zavedene neke grupe i pojedinci koji su dovedeni u
logor (preteæno 1943. godine) kao ni zato ãto nekim zatoåenim
Jevrejima nije naznaåena nacionalnost i sl. Iz drugih izvora,
pak, saznalo se za takve sluåajeve, pa se proceçuje da je ukupan
broj Jevreja u logoru Baçici bio veñi za 100 do 200 zatoåenika.
Imajuñi u vidu da ñe se daÿim istraæivaçima i to raãåisti-
ti i postojeñe brojke upotpuniti, vaÿa reñi da dotle mogu poslu-
æiti kao pouzdani, iako nekompletni, pokazateÿi priloæeni
tabelarni pregledi, koje je u Istorijskom arhivu Beograda izra-
dio Vojislav Prodanoviñ.

Dovedeni u Baçiåki logor od:

Uprava grada Beograda (Odeÿeçe kriviåne i Odeÿeçe
41
specijalne policije)
Srpski oruæani odred i sreski naåelnik 3
Domañi organi vlasti 44
SS 274
Nemaåka vojska 3
GESTAPO 367
Nemaåke vlasti 644

313
 Polna i starosna struktura
Ukupno je dovedeno 226 æena i 462 muãkarca. Po godinama
starosti i polu (ukupno i procentualno):

godine starosti muãkarci æene ukupno

–6 11 1,60% 8 1,16% 19 2,76%
7–13 4 0,58% 7 1,02% 11 1,60%
14–16 11 1,60% 7 1,02% 18 2,62%
17–20 24 3,49% 15 2,18% 39 5,67%
21–34 71 10,32% 63 9,16% 134 19,48%
35–49 163 23,69% 68 9,88% 231 33,58%
50 – 175 25,44% 55 7,99% 230 33,43%
svega 459 66,72% 223 32,41% 682 99,13%

U kçigama Baçiåkog logora za ãest uhapãenika Jevreja (tri

æene i tri muãkarca) ne postoje podaci o datumu roœeça ili sta-
rosti.
Struktura po zanimaçima zatoåenih Jevreja
trgovac 172
domañica 148
åinovnik 76
uåenik 38
radnik 11
kafeõija 7
penzioner 7
student 6
posluæiteÿ 5
ãofer i ãpediter 4
uåiteÿ 4
bankar (i bankarski åinovnik) 3
medicinar 3
sitniåar 3
sveãtenik 3
po dva direktora, graœevinara, hauzmajstora, industrijalca, 18
kçiæevnika, privatnika, rentijera, zemÿoradnika i zubna teh-
niåara – ukupno
po jedan æelezniåar, brodovlasnik, õokej, ekonom, glumac, grobar, 13
guvernanta, inkasator, invalid, komesar policije, nastavnik, nosaå
i novinarka – ukupno

314
Zanatlije
krojaå 23
obuñar 8
limar 5
fotograf 4
po tri bravara, elektriåara, kçigovezca, koæara i stoåara – ukupno 15
po dva åasovniåara, frizerke, gombara, instalatera, krznara, kujunõije, 26
masera, mehaniåara, muziåara, ribara, staklorezca, tapetara i tipografa –
ukupno
po jedan ãtampar, ãtoperka, automehaniåar, berberin, burekõija, novinar, 15
kuvar, miderka, modiskiça, optiåar, pekar, sapunõija, sodaõija, taãner i
tkaå – ukupno
Univerzitetski obrazovani
lekar 15
inæeçer 8
advokat 6
apotekar 5
po jedan agronom, akademski slikar, arhitekta, geometar i profesor – uku- 5
pno

Jevreji zatoåeni u logor Baçicu dovedeni su iz sledeñih mesta:

Beograd 385
Zvornik 35
Poæarevac 13
B. Peãta (Vojvodina) 12
Niã 11
Obrenovac 6
Skopÿe 6
Gradojeviñ 5
Budimpeãta 4
Novi Sad 4
Kapoãvar (Maœarska) 3
Loznica 3
Mirovo, Rtaçski Rudnik 3
Ripaç 3
Vaÿevo 3
Veliki Beåkerek 3
po dvoje iz mesta: Aleksinac, Beå, Beli Potok, Berãiñi (Srez Ta-kovski), Bukoviñ, 34
Aranœelovac, Kragujevac, Kuåevo, Negotin, Osijek, Panåevo, Parañin, Prokupÿe,
Sarajevo, Smederevska Palanka, Tuzla, Vrãac i Zemun – ukupno
po jedno iz mesta: Ãabac, Œurœevci, Åaåak, Åernovic, Rumunija (Arad), Aranœelo- 30
vac, Baåina, (Srez Tamniåki) Berlin, Bihañ, Bitoÿ, Kovin, Kraÿevo, Ÿuÿaci,
(Srez Gruæanski) Maœarska, Noñaj, (Maåvanski) Novo Selo, Rakovica, Ruma, Srpska
Crça, Svilajnac, Temiãvar, Trstenik, Uæice, Umka, Vlasenica, Vråin, Vraçe,
Zagreb, Zajeåar i Zlatibor – ukupno

315
 Za 125 zatoåenika ne postoje podaci o tome odakle su dovede-
ni.
Sudbina zatoåenih Jevreja
Streÿanih 257
Likvidiranih 122
Obeãenih 2
Umrlih 1
Ukupno stradalih u logoru Baçica 382
Odvedenih u Jevrejski logor Zemun 186
Odvedenih iz logora od SS i GESTAPO-a 103
Puãtenih 7
Odvedenih u grupi 3
Odvedenih na rad 1
Odvedenih u Veliku Kikindu 1
nema podataka 5

Istraæivaçe o logu Baçica i çegovim zatoåenicima su nas-

tavÿena, pa je Istorijski arhiv Beograda 2009. godine objavio
monografiju Logor Baçica. Logoraãi 1941-1944 sa najvaænijim po-
dacima i spiskom svih logoraãa (uvodnu studiju napisali su uni-
verzitetski profesori Ÿubodrag Dimiñ i Milan Ristoviñ). Re-
zultati ranijih i novijih istraæivaça omoguñili su kompletni-
je sagledavaçe i prikazivaçe ove problematike, izmeœu ostalog
i izradu potpunijih tabelarno-brojåanih pregleda. U pregledu
“Nacionalona struktura zatoåenika” navodi se da je u logoru Ba-
çica bilo ukupno 703 Jevrejina. Tabelarni pregledi o çima, ka-
kve je svojevremeno izradio Vojislav Prodanoviñ (koji je u meœu-
vremenu preminuo), ostaju korisni pokazateÿi.

316
 17.

NEMAÅKI DOKUMENTI O NEDIÑU I JEVREJIMA

PROPRATNO PISMO O RAZGOVORU SA NEDIÑEM 9.

SEPTEMBRA 1941

Operativna grupa policije bezbednosti i sluæbe bezbednos-

ti u Beogradu dobila je izveãtaj 10. septembra:

“An den Shef d. Einsatzguppe des SIPO u. SD in Belgrad10. Tajno.

....
Predmet: Razgovori u troje izmeœu voœe “Pokreta Zbor”
Dim(itrija) Ÿotiña, generala Nediña i jednog vojnika
ovdaãçeg saradnika koji su odræani u utorak 9. IX 1941.
Veza: Naãe pismo od 7. septembra 1941.
Prilozi: 14.
Reziltat razgovora ovdaãçeg POVERENIKA,11 koji ima
pseudonim Rob. 3,, sa generalom Nediñem i voœom pokreta – Zbor,
Dimitrijem Ÿotiñem, izloæen je od POVERENIKA iscrpno u
priloæenim prilozima. Osim toga ñe joã opãirno izloæiti
namere i planove vlade Nediñ – Ÿotiñ...
U prilogu se ãaÿu sledeñi prilozi:
...................
3. Nediñev stav prema jevrejskom pitaçu12
Pismo je potpisao Hans Reksajzen (Rexseisen), SS-kapetan,
kasnije SS-major.13

10
Zvaniåan nemaåki naziv za Operativnu grupu policije bezbednosti i sluæbe
bezbednosti.
11
POVERENIK, “Rob 3”, QBL, Pintariñ, Petroviñ – pseudonimi kojima se kao
tajni saradnik, sluæio domañi Nemac Rudolf Troj (Treu), profesor. Tokom okupacije
isticao se izvrãavaçem vaænih i delikatnih zadataka, dobivãi rang SS-poruånika.
12
Sadræaj Nediñevoh stava naveden je u poglavÿu “Udeo kvislinãkih vlasti i
çihova odgovornost”.
13
Hans Reksajzen, istaknuti i uticajni obaveãtajni funkcioner, duæe vreme
radio u Beogradu – do povlaåeça Nemaca. Bio nalogodavac tajnih misija Rudolfa
Troja.

317
 18.
SASTANAK TURNERA I NEDIÑA 28. MARTA 1942.

Snimak delova izveãtaja dr Haralda Turnera, ãefa okupa-

cione vojne uprave u Srbiji o razgovoru sa generalom Milanom
Nediñem, predsednikom srpske vlade: zaglavÿe, tekst o
Nediñevom stavu o jevrejskom pitaçu na strani 6 i 12 i potpis dr
Turnera. Dokument ima ukupno 14 strana.
Original dokumenta se åuva u Nemaåkoj i obeleæen je sig-
naturom VA-MA, RW 40126, tj. Bundesarchiv (Koblenz) - Militarärchiv
(Freïburg). Prevod ovih delova nemaåkog teksta dat je na kraju
poglavÿa “Udeo kvislinãkih vlasti i çihove odgovornosti” u
vidu citata.
Turnerov izveãtaj, uzevãi u celini, predstavÿa znaåajan
sluæbeni spis, koji daje ukupnu predstavu o staçu u okupiranoj
Srbiji poåetkom 1942. godine. Reå je o dokumentu koji oslikava
celokupnu situaciju, skup problema kako su ih videli odgovorni
rukovodioci okupacione i domañe vlasti, prikaz çihovih
stavova i ocena o najvaænijim pitaçima, kao i sagledavaça mera
koje treba preduzeti.

318
319
 19.
PISMO MILANA NEDIÑA GENERALU BADERU
(broj 1.050 od 22. juna 1942)

“Po obaveãteçima od oficira doãlih sada iz zarobÿeni-

ãtva, saznaje se da se u logoru Osnabrik – nalazi oko 340 Jevreja
i izvestan broj izrazitih komunista – oficira, mahom rezer-
vnih, pa i aktivnih. Oni sprovode bezobzirno svoju razornu ak-
ciju po sobama, barakama i blokovima, a zatim i po celom logoru.
Kako mnogi zdravi nacionalni ÿudi, pod uticajem nostalgije,
postaju apatiåni, a time i pogodni za razorni uticaj jevreja – ko-
munista, to ovim zajedniåkim æivotom postoji opasnost da se i
zdravi elementi obeshrabre i utonu u vode komunista. Iznoseñi
ovu åiçenicu, æeli se skrenuti paæça da bi bilo vrlo poæeÿno
da se Jevreji i leviåari komunisti izdvoje iz opãteg logora i
udaÿe od oficira nacionalno zdravih. Srpska vlada, zabrinuta
ovom akcijom, bila bi vrlo zahvalna ako bi se od vlasti nemaåkog
Rajha preduzele efikasne mere za ãto bræe izdvajaçe.”

_____________________

Nemci su prihvatili Nediñevo traæeçe i oformili specijalni kaæçeniåki

logor – “Logor D”, u koji su prebacivali (“radi izolacije”) osumçiåena lica o kojima
je reå i prema çima primeçivali stroæiji reæim (Nirnberãki proces, 59. dan pre-
tresa, 14. februar 1946).

320
 20.

NEDIÑEVA UREDBA O JEVREJIMA

Dræavna komisija za ratne zloåine uvrstila je ovu uredbu kao dokaz (prilog) broj
2 uz odluku o proglaãeçu Milana Nediña za ratnog zloåinca (Sluæbene novine, 28.
avgust 1942). (AJ, DK-110, Odluka F-802/II)

321
 21.
IZVEÃTAJ OBAVEÃŒTAJNOG ODSEKA

Ÿotiñeva oruæana formacija dobrovoÿaåki odredi (kasnije

prerasli u Srpski dobrovoÿaåki korpus) bili su od poåetka ak-
tivni uåesnici u progonu Jevreja. Oni su, pored osnovne namene
da kao vojne, borbene jedinice suzbijaju oslobodilaåñke, ustani-
åke snage, vrãili i obaveãtajno-policijsku funkciju, dobivãi
znaåajna ovlaãñeça u pogledu primene represivnih mera.
Dobrovoÿaåki odredi sprovodili su te mere u Beogradu i u
unutraãçosti Srbije. U tom okviru delovali su i protiv Jevreja
ne samo tokom “konaånog reãeça jevrejskog pitaça” tj. fiziåke
likvidacije Jevreja zavrãene maja 1942, nego i kasnije, tokom ok-
upacije, tragajuñi za Jevrejima koji su izbegli tragiånu sudbinu
svojih sunarodnika i krili se ãirom Srbije.
Dva priloæena dokumenta iz 1941. i 1942. godine prikazuju
aktivnost dobrovoÿaåkih odreda u sprovoœeçu represivnih
mera protiv Jevreja.

322
323
 22.

IZVEÃTAJ DOBROVOŸAÅKOG ODREDA

324
 REZIME

Nemaåka okupacija 1941 – 1944. godine predstavÿala je naj-

tragiåniji period u æivotu Jevreja u Srbiji. Do tada je jevrejska
zajednica prolazila kroz istorijski poznati razvoj ove balkan-
ske zemÿe, uåvrãñujuñi svoje korene i suæivot sa srpskim naro-
dom, deleñi sa çim i dobro i zlo. Povremeni ispadi do kojih je
dolazilo ostali su u granicama marginalnih pojava, tako da se
Jevreji u Srbiji nisu suoåavali sa organizovanim antisemit-
skim pokretom.
Tragiåna istorija stradaça Jevreja poåela je agresijom Hit-
lerove Nemaåke i okupacijom i rasparåavaçem Jugoslavije 1941.
godine. U okupiranoj Srbiji, 1941/42. godine, Nemci su vrlo efi-
kasno pristupili “konaånom reãeçu jevrejskog pitaça”, na na-
jradikalniji naåin, bræe i doslednije nego u drugim okupiranim
zemÿama. I sa joã jednom osobenoãñu: za razliku od uobiåajenog
postupka na okupiranim teritorijama, na kojima je taj zadatak
obavÿala policija, u Srbiji je u svojstvu egzekutora upotrebÿe-
na i nemaåka vojska – Vermaht (Wehrmacht). Srediãte nacis-
tiåkih progona i stratiãte fiziåke likvidacije “srpskih”
Jevreja bio je Beograd, u kome je æivelo najviãe pripadnika ove
populacije i koji je postao stratiãte uniãteça najveñeg dela
Jevreja iz cele Srbije.
Pripremna faza poåela je veñ 16. aprila 1941. i sastojala se
od sprovoœeça niza mera protiv Jevreja: obaveze prijavÿivaça,
uspostavÿaça aæurnih spiskova, prinudnog rada, obespravÿi-
vaça, pÿaåkaça imovine i sliånih postupaka. Krajem juna iste
godine, tj. posle napada Nemaåke na Sovjetski Savez, poåiçu
hapãeça Jevreja kao antifaãista i talaca i çihova streÿaça u
okviru mera odmazde. Na taj naåin je, s obzirom na mnoãtvo stre-
ÿanih u represalijama, poåelo fiziåko uniãtavaçe Jevreja mu-
ãkaraca.
Usledila je faza interniraça celokupnog jevrejskog stanov-
niãtva u posebne logore za Jevreje: najpre muãkaraca iznad 14
325
godina, poåev od 22. avgusta 1941, u logor Autokomanda (Topovske
ãupe), a potom, od 12. decembra iste godine, æena, dece i staraca
u logor Sajmiãte u Zemunu. U meœuvremenu su gotovo svi Jevreji
muãkog pola izuzimani iz logora i upuñivani na streÿaçe u
odmazdama koje je vrãio okupator.
Najtragiåniji period stradaça Jevreja bio je od polovine de-
cembra 1941. do polovine maja 1942, kada je Gestapo uniãtio ce-
lokupno jevrejsko stanovniãtvo internirano u Jevrejskom lo-
goru Sajmiãte i izvestio Berlin da je “jevrejsko pitaçe” u Sr-
biji konaåno reãeno,tj. da u çoj viãe nema Jevreja, da je srpski
prostor “Judenfrei” odn. “Judenrein”.
Uporedo sa opisanim fazama i oblicima progaçaça i ubi-
jaça Jevreja, sprovoœena je organizovana potraga okupatorskih
kolaboracionistiåkih vlasti za Jevrejima koji su na razne naåi-
ne izbegli hapãeça, interniraça i streÿaça i krili se u Beo-
gradu i u unutraãçosti Srbije. Intenzitet tragaça i prona-
laæeça “begunaca” bio je najjaåi 1941. i 1942, dok je 1943. znatno,
a 1944. godine sasvim oslabio. Deo çih je naknadno pronaœen i
streÿan, dok je drugi deo, zahvaÿujuñi pomoñi srpskih sugraœana,
ostao sve vreme prikriven i doåekao osloboœeçe i kraj Drugog
svetskog rata.
Odgovornost za stradaçe Jevreja snosi viãe subjekata iz ok-
upatorskog i kolaboracionistiåkog tabora, koji su u tome uåe-
stvovali na razne naåine i åiji je “uåinak” bio od veñeg ili ma-
çeg znaåaja i obima. Odluåujuñu reå i funkciju egzekutora ima-
li su Gestapo i nemaåka vojska. Meœu kolaboracionistima, koji-
ma je dodeÿena pomoñna uloga, glavni udeo pripadao je specijal-
noj policiji. Svakome od çih posveñen je poseban deo kçige, u
kome su dati: istorijat, organizacioni pregled, oblici i razme-
re delovaça i vrãeça zloåina, opãta i pojedinaåna odgovor-
nost.
Dokumentovane prikaze o tome omoguñilo je podrobno istra-
æivaçe ranije nedostupnih izvornih materijala, u prvom redu
arhivskih fondova Gestapoa i specijalne policije. Reå je o boga-
tim, iako nekompletnim fondovima (preko 5.600 dosijea Gesta-
poa, viãe od 15.000 predmeta specijalne policije itd.), koji
predstavÿaju riznicu dragocenih dokumenata i podataka. Tome
treba dodati da su, kao vaæan izvor za pronalaæeçe novih poda-
taka, posluæili istraæni i sudski predmeti i arhivski fon-
dovi ostalih okupatorskih i kolaboracionistiåkih uåesnika u
zlodelima nad Jevrejima. Zahvaÿujuñi tome doãlo se do novih iz-
326
vornih materijala, koji su predstavÿali osnovu za otkrivaçe
nepoznatih i maçe poznatih, kao i dopunu starih podataka, tj. za
svestranije utvrœivaçe åiçenica, kompletnije sagledavaçe i
studijsko prikazivaçe ukupnih zbivaça.
Za organizovaçe i realizaciju “konaånog reãeça jevrejskog
pitaça” u Nemaåkoj i u okupiranim zemÿama, nacistiåki reæim
je “zaduæio” Gestapo. Po tom osnovu Gestapo je u Srbiji odigrao
glavnu ulogu u progonu i uniãtavaçu Jevreja u Beogradu i unu-
traãçosti, kao i izbeglih Jevreja iz drugih zemaÿa. Zato je bilo
vaæno utvrditi kako je bila organizovana i kako je funkcioni-
sala gestapovska “maãinerija smrti” i koji çeni rukovodioci i
pripadnici snose odgovornost za genocid nad Jevrejima.
U drugim okupiranim zemÿama istrebÿeçe Jevreja vrãila je
policija. U Srbiji (i u Sovjetskom Savezu) u tome je uåestvovala
i nemaåka vojska. Çene regularne jedinice nastupile su u ulozi
egzekutora, streÿajuñi hiÿade Jevreja u poznatim masovnim od-
mazdama 1941. godine. Zbog te specifiånosti, kao i zbog åiçeni-
ce da u istoriografiji nije dovoÿno osvetÿena takva uloga Ver-
mahta, bilo je neophodno izvrãiti naknadna istraæivaça, utvr-
diti i dokumentovano prikazati relevantne åiçenice o udelu
nemaåke vojske u likvidaciji Jevreja u Srbiji. Imalo se u vidu da
bi to mogao biti i skroman prilog opãtoj raspravi, koja se u Ne-
maåkoj vodi od zavrãetka Drugog svetskog rata do danaãçih da-
na, na temu “Vermaht – patrioti u sluæbi domovine ili zloåin-
ci?”.
Kao i na ostalim okupiranim teritorijama, nemaåke vlasti
su i u Srbiji, za sprovoœeçe propisanih mera protiv Jevreja, u-
potrebile organe domañeg upravnog i policijskog aparata pre
svega specijalnu policiju. Mnoãtvo novih dokumenata i verodo-
stojnih podataka iz predugo nedostupnih policijskih i sudskih
izvora omoguñilo je da se podrobno rekonstruiãe rad specijalne
policije protiv Jevreja i da se utvrde stepen çene opãte odgovo-
rnosti i krivice pojedinih çenih stareãina i pripadnika. Na
osnovu takvih, autentiånih materijala i podataka osvetÿeni su
obim i vidovi uåeãña domañe policije i dati odgovor na bitna
pitaça o çenoj ulozi. Razjaãçeno je koje zadatke je okupator po-
veravao specijalnoj policiji i koje je represivne mere ona spro-
vodila. U tom sklopu posebno su razmotrena dva pitaça: da li su
aktivnosti specijalne policije bile u okviru uobiåajenih oba-
veza domañih policija u drugim okupiranim zemÿama Evrope i da
li je ona uåestvovala u fiziåkoj likvidaciji Jevreja na rasnoj
327
osnovi (i u isto vreme ustaãka policija, u tzv. Nezavisnoj Dræavi
Hrvatskoj, samostalno je vrãila fiziåku likvidaciju Jevreja).
Autorski tekst dopuçen je posebnim delom na kraju kçige, u
kome je dat hronoloãko-tematski izbor dokumenata i drugih
priloga informativno-dokumentarnog karaktera, kao ãto su:
uredbe, naredbe, izveãtaji, zvaniåna prepiska, liåni i perso-
nalni dokumenti, ãematski prikazi organizacione strukture,
spiskovi odgovornih lica i sl. Ceo tekst je bogato ilustrovan
odabranim fotografijama i faksimilima dokumenata.
Progon i uniãtavaçe Jevreja na rasnoj osnovi za vreme oku-
pacije vrãeni su uporedo sa drakonskim kaæçavaçem Srba u ma-
sovnim pokoÿima i odmazdama. Zajedniåka im je bila istorijska
sudbina – da stradaju kao ærtve okupatorske policije i vojske.

328
 SUMMARY

The German occupation between 1941 and 1944 represents the most
tragic period in the lives of the Jews in Serbia. Until then, the Jewish com-
munity had been part of this Balkan country's development, well-known in
history, strengthening its roots and co-life with Serbs, living with them for
better or for worse. Incidents, that had appeared from time to time, remained
within the boundaries of marginal occurrences hence the Jews in Serbia did
not face the organized anti-Semitic movement.
The tragic history of Jews' sufferings began with the aggression of Hit-
ler's Germany and occupation and disintegration of Yugoslavia in 1941. In
the occupied Serbia of 1941/42, the Germans approached “the final solution
of Jews' issue” very efficiently and in most radical manner, more rapidly
and persistently than in other occupied countries. And with one more dis-
tinguishing characteristic added: contradictory to the usual procedure in oc-
cupied countries, where this task had been conducted by police, in Serbia,
the German army - Wehrmacht - was used as executioners as well. The
centre of Nazi persecution and scaffold of physical liquidation of the “Ser-
bian” Jews was Belgrade - the city where the greatest number of the “Ser-
bian” Jews lived and which became the scaffold for most of them.
The preparation phase began on April 16th, 1941 and it included taking
a number of measures against Jews: registration obligation, creating up-to-
date lists, forced labour, deprivation of their rights, taking away their pos-
sessions and similar. At the end of June of the same year, i.e. after Germany
had invaded the Soviet Union, seizure of Jews as anti-fascists and hostages
and their killing as measures of reprisal began. Considering the number of
the Jews killed in retaliation, the physical liquidation of Jewish man had
started that year.
The phase that followed was the internment of Jewish people in general
to the special camps for Jews: first, man over 14 years of age, since August
22nd, 1941, to the concentration camp Autokomanda (Topovske supe);
then, since December 12th of the same year, the internment of women, chil-
dren and old people to the concentration camp Sajmishte in Zemun. Mean-
329
while, almost all Jews of the male sex were taken from these camps to
execution as retaliation conducted by occupying forces.
Jews' sufferings were the most tragic from the middle of December of
1941 to the middle of May of 1942. In this period of time, the Gestapo de-
stroyed all the Jewish people who had been interned to the Jewish camp Sa-
jmishte and informed Berlin that “the Jewish issue” in Serbia had finally
been solved, i.e, that there were no more Jews, that the Serbia was “Juden-
frei” i.e. “Judenrein”.
These phases and types of persecution and killing of Jews ran parallel
with the organized search for the Jews, who had escaped arrest, internment
and killing and were hiding in Belgrade and inland, conducted by the occu-
pying collaborative authorities. Searching and finding the “fugitives” was
most intensive in 1941 anzt 1942; it started to weaken in 1943, and com-
pletely declined in 1944. Part of them was found and killed later; thanks to
the Serbian fellow-citizens, another part remained hidden for the rest of the
War, lived to see liberation and the end of World War Two.
A few subjects in occupying and collaborative forces bear the responsi-
bility for Jews' sufferings – the subje c ts who pa r tic ipa te d in it in
d i f f e r e n t w ays and w hose “contribution” was of diverse significance
and range. The final word and function of executioner had the Gestapo and
the German army. Among collaborators, who had been assigned the assis-
tive role, the greatest part belonged to the special police. Each of these sub-
jects has a special part in this book which describes: history, organized
reviews, ways and range of misdeeds, general and individual responsibility.
Documented reviews on this have been enabled by the detailed research
of the material which were unavailable before, such as the archive funds of
the Gestapo and special police. These are rich, though incomplete funds
(over 5.600 Gestapo files, more than 15.000 files of special police etc.),
which represent the treasury of precious documents and data. Another im-
portant source of new data have been investigatory and judicial subjects and
archive funds of other occupying and collaborative participants in misdeeds
against Jews. Thanks to this, we have come to the new material which rep-
resents the foundation for revealing the unknown data, as well as the sup-
plements to old data i.e. for more comprehensive establishment of facts,
more thorough understanding and study cases of all the occurrences.
The Nazi regime assigned the organization and realization of “the final
solution of the Jews' issue” in Germany and occupied countries to the Ge-
stapo. On this basis, Gestapo in Serbia had the leading role in persecution
and destruction of Jews in Belgrade and inland, as well as of the Jews, ref-
ugees from other countries. Therefore, it was important to determine the
way the Gestapo “machinery of death” had been organized and the way it
330
had functioned and which one of its leaders and members were responsible
for the genocide against Jews.
In other occupied countries, the extermination of Jews was conducted
by police. In Serbia (and the Soviet Union), the German army also partici-
pated in it. Its regular units acted as executioners, killing thousands of Jews
in the well-known mass retaliation in 1941. Due to this, as well as due to the
fact that this role of Wehrmacht had not been revealed enough in historiog-
raphy, it was necessary to carry out further researches and confirm and doc-
ument the relevant facts on the participation of the German army in
liquidation of the Jews in Serbia. It has been also taken into consideration
that this could be a modest contribution to general debate, which have been
len in Germany from the end of World War Two to these days, the subject of
which is “Wehrmacht - patriots at service of their homeland or villains?".
In Serbia, as well as on other occupying territories, in order to carry out
certain measures against Jews, the German authorities used organs of na-
tional governing and police apparatus, primarily special police. A number
of new documents and authentic data, found in police and judicial files, that
had been unavailable for too long, enabled for the work of special police
against Jews to be reconstructed and for the level of its general responsibil-
ity and culpability of its chiefs and members to be established. On the basis
of such authentic material and data, the range and ways of participation of
national police have been revealed and many significant questions regard-
ing its role answered. It has been exposed which tasks the occupying forces
were assigned to special police and which repressive measures the police
carried out. The following questions have been investigated with special at-
tention: whether the special police activities were within the range of the
usual duty of national police forces in other European occupied countries
and whether the special police participated in the physical liquidation of
Jews on racial basis (at the same time, ustasha police in the so-called Inde-
pendent State of Croatia, also liquidated Jews on their own).
At the end of the book, a special part has been added to the author's text,
consisting of chronological-thematic choice of documents and other contri-
butions of informative¬documented type, such as: regulations, decrees, re-
ports, official correspondence, personal documents, schematic reviews of
organization structure, lists of responsible people etc. The whole text has
been illustrated with the selected photographs and facsimile documents.
Persecution and destruction of Jews on racial basis during the occupa-
tion were conducted simultaneously with draconian punishment of Serbs in
mass massacres and reprisal. They shared the same historical destiny: to be
killed as victims of occupying police and army.

331
 RÉSUMÉ

L'occupation allemande, 1941-1944, a été la période la plus tragique

dans la vie des Juifs en Serbie. Avant, la communauté juive a vécu elle aussi
toutes les étapes que traversait ce pays balkanique, en s'enracinant, en co-
habitant avec le peuple serbe, en partageant avec lui tout le bien et le mal.
Des excès sporadiques avaient toujours des dimensions marginales. Les
Juifs en Serbie ne faisaient donc pas partie d'un quelconque mouvement an-
tisémite.
L'histoire tragique de la persécution des Juifs a commencé avec l'agres-
sion de l'Allemagne hitlérienne, l'occupation et le morcellement de la
Yougoslavie en 1941. Dans la Serbie sous l'occupation, 1941/42, les Alle-
mands entreprirent très efficacement leur « solution définitive de la ques-
tion juive » ; plus radicalement, plus rapidement et plus conséquemment
que dans les autres pays sous leur occupation. Un autre point spécifique : à
la différence des autres territoires occupés où ce genre d'opérations incom-
baient à la police, en Serbie ces opérations furent exécutées par des unités de
la Whermacht. Le centre et les lieux des persécutions nazies des Juifs «
serbes » se trouvaient à Belgrade, dans la ville qui abritait le gros de cette
population et qui est devenue le lieu de rassemblement et de persécutions de
la plupart des Juifs venant d'autres régions de la Serbie.
La phase préparatoire commence dès le 16 avril 1941. Série de mesures
à l'encontre des Jiifs : déclarations obligatoires des lieux résidentiels, mise à
jour des listes, travaux forcés, privations de droits, pillages de biens, et
autres mesures du même genre. A la fin juin de la même année, après l'at-
taque de l'Allemagne sur l'Union soviétique, les Juifs sont arrêtés en tant
qu'antifascistes et comme otages ; ils sont également exécutés dans le cadre
des mesures de représailles. Ainsi commença l'extermination physique de
Juifs, hommes d'abord. Vient ensuite la phase d'internement de la popula-
tion juive dans des camps réservés uniquement aux Juifs : à commencer par
la population masculine agée de plus de 14 ans, soit à partir du 22 août 1941
dans le camp Autokomanda, et à partir du 12 décembre de la même année,
femmes, enfants et personnes agées sont internées dans le camp Sajmiste à
332
Zemun. Entretemps, presque tous les détenus juifs de sexe masculin ont été
exécutés dans les représailles effectués par l'occupant. La période la plus
tragique de cette persécution des Juifs se situe entre la mi-décembre 1941 et
la mi-mai 1942, époque à laquelle la Gestapo exécuta toute la population
juive internée dans le camp Sajmiste et informa Berlin que la « question
juive » venait d'être définitivement réglée en Serbie, qu'il n'y avait plus de
Juifs, soit que l'espace serbe était Judenfrei voire Judenrein. Parallèlement
avec ces phases et formes de persécutions et d'éliminations des Juifs en Ser-
bie, le pouvoir collaborationniste organise des traques de ceux des Juifs qui
escapèrent aux arrestations, internements et exécutions physiques, et se
cachaient à Belgrade où à l'intérieur de la Serbie. L'intensité de ces recher-
ches et de la découverte des « fugitifs » a été la plus forte en 1941-1942,
pour baisser considérablement en 1943, et complètement en 1944. Une
partie fut tout de même retrouvée et fusillée, et d'autres - grâce à l'aide ap-
portée par leurs concitoyens serbes - trouvèrent refuge cachés et sur-
vécurent jusqu'à la Liberation et la fin de la Seconde guerre mondiale.
La responsabilité des souffrances des Juifs incombe de différentes
manières et degrés à l'occupant et au camp collaborationniste. Le rôle prin-
cipal y revient à la Gestapo et aux troupes allemandes. Parmi les collabora-
tionnistes, dans leur rôle auxiliaire, c'était la police spéciale. Des chapitres
spécifiques sont consacrés à celles-ci :évolution historique, formes d'organ-
isation, d'action, d'exécution des crimes, responsabilité globale et indivi-
duelle.
La documentation se fonde sur une recherche approfondie des sources
jadis inacessibles, notamment des fonds d'archives de la Gestapo et de la
police spéciale. Il s'agit de fonds très volumineux bien qu'incomplets (plus
de 5.600 dossiers de la Gestapo, plus de 15.000 dossiers de la police spé-
ciale, etc.), mais qui restent néanmoins une source de documents et de don-
nées très rpécieuse. Une autre source d'archives tout aussi importante :les
affaires juridiques et les fonds d'archives de collaborationnistes qui furent
parties à ces persécutions contre les Juifs. Cela a donné une piste de décou-
verte de ceux qui sont plus ou moins connus, de compléter les données ex-
istantes, d'établir des faits, de cerner les faits et les événements.
La « solution définitive de la question juive » était confiée tant en Alle-
magne que dans les autres pays occupés, à la Gestapo. D'où son rôle décisif
dans la persécution des Juifs à Belgrade et à l'intérieur de la Serbie, y com-
pris les Juifs de l'étranger qui y trouvèrent refuge. C''est la raison pour
laquelle il fallait absolument cerner l'organisation et le fonctionnement de la
« machinerie de la mort » mise en place par la Gestapo ; identifier tous les
responsables de ce génocide des Juifs.
Dans les autres pays sous l'occupation allemande ce génocide était ef-
333
fectué par la police. En Serbie (et en Union soviétique) la Whermacht y
prenait part également. Des unités regulières de cette dernière detenaient le
rôle de l'exécuteur ; elles ont fusillé des milliers de Juifs dans des repré-
sailles massive notoires au cours de 1941. Ayant en vue cette spécificté et le
fait que l'historiographie n'a pas suffisamment éclairée ce rôle de la Wher-
macht, il s'est avéré indispensable de faire des recherches complémentaires,
d'étayer avec des documents des faits pertinents relatifs à la participation
des unités de la Whermacht dans le génocide des Juifs en Serbie. On es-
pérait fournir un petit apport aux débats en Allemagne, menés depuis la fin
de la Seconde guerre mondial, quant au thème : « la Whermacht - patriotes
au service de la Patrie ou criminels ? ».
A l'instar d'autres territoires sous leur occupation, les autorités alle-
mandes ont eu recours en Serbie également - pour ce qui est de la mise en
oeuvre des mesures prescrites à l'encontre des Juifs - aux organes adminis-
tratifs et policiers locaux, notamment à la police spéciale. Une quantité
énorme de documents nouveaux et de données dignes de foi provenant de
sources policière et juridique jadis inacessibles, a permis une reconstruction
approfondie des actes de la police spéciale contre les Juifs, à établir le degré
de sa responsabilité globale et de celle de ses cadres dirigeants et ressortis-
sants. Cette documentation authentique a jeté plus de lumière sur la part et
les aspects de l'intervention de la police, fourni des réponses sur le rôle
qu'elle détenait. On a pu établir les devoirs que l'occupant confiait à la
police spéciale ainsi que les mesures repressives que celle-ci exécutait.
Dans ce contexte une place à part est réservée à deux questions : est-ce que
les activités de la police se situait dans le cadre des obligations des polices
nationales/locales dans d'autres pays européens occupés ; et est-ce qu'elle
participait dans la liquidation physique de Juifs sur une base raciale (dans ce
même temps, la police oustachi dans ledit Etat indépendant de Croatie ef-
fectuait en toute autonomie l'élimination de Juifs).
Le texte de l'auteur est complété, en fin du livre, par un choix chro-
nologique-thématique de documents et autres annexes de charactère infor-
matif-documentaire : décrets, ordres, rapports, correspondance officielle,
documents personnels, organigrammes, listes de personnes responsables,
etc. Le texte est accompagné d'un grand nombre de photographies et fac-
similés de documents.
Le génocide des Juifs sur base raciale était effectué pendant l'occupa-
tion parallèlement avec le châtiment des Serbes dans le cadre de liquida-
tions et représailles massives. Ils avaient une destiné historique commune -
périr comme victimes de la police et de l'armée d'occupation.

334
 ZUSAMMENFASSUNG

Die Deutscheokkupation von 1941 - 1944 stellte eine sehr tragische Pe-
riode in dem Leben von Juden in Serbien dar. Die judische Gemeinschaft
ging bis zu dieser Zeiten durch eine bekannte geschichtliche Entwicklung
dieser balkanisches Landes, befestigten eigene Wurzeln und das Zusam-
menleben mit dem serbischen Volk und teilten mit Serben das Gute und das
Schlechte. Die zeitweilige Ausfälle zu denen es manchmal zwischen Serben
und Juden kamm blieben in den Gränzen der marginelle Erscheinungen so
dass man sagen kann dass sich die Juden in Serbien nicht mit organisierter
antisämitischer Bewegung konfrontierten.
Die tragische Geschichte der judische Leidung begann mit der Aggre-
sion seitens Hitlers Deutschland und der Okkupation und Jugoslawienszer-
fallung im Jahre 1941. In der okkupierte Serbien 1941/42 haben die
Deutschen sehr wirksam zu «der endgültige Lösung der judische Frage»
herangetreten und das auf eine sehr Radikalweise, schneller und folgerich-
tiger als in anderen okkupierten Ländern. Und mit noch einer Eigenart: zum
Unterschied von üblichen Verfahren in den okkupierten Ländern wo diese
Aufgabe die Polizei ausführte in Serbien wurde als Exekutor die Wehr-
macht genutzt. Belgrad war das Zentrum der Nazieverfolgung und der
Richtplatz der körperliche Liquidation «serbische» Juden, wo auch der
größter Teil dieser Population lebte. Belgrad wurde der Richtplatz der Ver-
nichtung des größten Teiles Judenvernichtung aus ganz Serbien. Die Vorb-
ereitungsphase begann bereits schon den 16. April 1941 und bestand aus
eine Reihe der Maßnahmen die gegen Juden durchgeführt worden sind :
Anmeldungsverpflichtungen, Herstellung der präzise Verzeichnise, Zwing-
sarbeiten, Rechtlosigkeiten, Vermögensplünderungen und änliche Behand-
lungen.
Ende Juni 1941, nach dem Angriff der Deutschen auf Sowjetunion
haben die Judenverfolgungen als Antifaschisten und Geiseln begonnen und
ihre Erschißungen in Rahmen der Repressalienmaßnahmen. Mit Bezug auf
erschoßene Menge in Repressalien begann auf dieser Weise die körperliche
Liquidation judische Männern. Dannach erfolgte die Phase wo man die
335
ganze judische Bevölkerung in besondere Lagern für Juden führte.: erstens
Männer ab 14 Jahre, und das ab 22. August 1941 in Lager «Autokomanda»
(Topovische Schuppen) und danach ab den 12. Dezembar 1941 auch die
Weiben, Kindern und die Alte in Lager «Sajmi_te» in Zemun. In der Zwis-
chenzeit wurden fast alle Juden mänliches Geschlecht aus dem Lager aus-
genohmen und zum Erschißung angewiesen wo sie erschoßen wurden, in
den Vergeltungen die der Okkupant durchführte. Die sehr tragische Periode
des Judenleidens war in Zeitraum von mitte Dezembar 1941 bis mitte Mai
1942 wann Gestapo die gesamte judische Bevölkerung, die in Lager «Saj-
miãte» war vernichtete und Berlin benachrihtigte das «die Juden Frage» in
Serbien endlich gelöst ist, das heißt das serbisches Land Judenfrei bzw.
Judenrein ist.
Mit der beschriebene Phase und die Formen der Verfolgung und Er-
schißung der Juden gleichlaufend erfolgte organisierte Suche seitens okku-
pationskollaborateurische Behörde nach Juden die auf verschidene Arten
die Verhaftungen wie auch die Erschoßungen entkommen sind und sich in
Belgrad und in innen Serbien versteckt haben. Intensivierte Suche und Er-
findung der Flüchtinge wurde am stärksten im Jahre 1941 und 1942, im Jahr
1943 beträchtlich schwächer und 1944 ganz schwach. Ein Teil von
Flüchtinge wurde gefunden und erschoßen und der andere Teil dankend der
Hilfe serbischer Mitbürger blieb die ganze Zeit versteckt und erlebte die Be-
freiung und das Ende des Zweiten Weltkrieges.
Die Verantwortung für Judenleidung tragen mehrere Subjekte aus dem
okkupationskollaborateurischen Lager die in diesem allen auf verschiedene
Arts teilgenommen haben und dessen Wirkung von größerer oder kleinerer
Bedeutung und Umfang war. Entscheidendes Wort und Exekutivrolle
hatten Gestapo und Wehrmacht. Zwischen die Kollaborateuren dennen eine
Hilfsrolle zugeleitet wurde, den Hauptanteil trug die Spezialpolizei. Jeden
von dennen ist ein besonderer Teil des Buches zugeeignet, wo die Ge-
schichte, der Organisationsüberblick, die Formen und die Verhältnise der
Wirkung und das Verrichtung des Verbrechens, allgemeine und einzelne
Verantwortung angegeben ist.
Dokumentierte Darstellungen ermöglichten ausführliche Untersuchun-
gen früher unangreifbare Originalunterlagen, im erste Reihe Urkundensam-
mlungen von Gestapo und Spezialpolizei. Es handelt sich über ergiebige
obwohl unkomplete Fonds ( über 5.600 Gestapodaten, mehr als 15.000 Ge-
genstände der Spezialpolizei usw.) die eine Schatzkammer wertvolle Doku-
menten und Daten darstellt. Dazu muß man zugeben das als eine wichtige
Quelle für die Entdeckung von neuen Daten die Untersuchugs- und Gerich-
tsdaten dienten wie auch die Archivfonds von den anderen okkupatorischen
und kollaborateurischen Teilnehmer in dem Verbrechen gegen Juden.
336
Dankt diesem allen konnte man zu neuen Uhrsprünglichen Daten kommen,
die eine Grundlage für die Entdeckung von unbekanten und weniger be-
kanten Daten wie auch die Ergänzungen der alten Daten, das heißt für
allseitiger Tatsachesicherung, vollständigere Ansicht und wisenschaftliche
Darstellung gesamte Vorgänge dienten.
Für die Organisierung und Realisierung der «endgültige Lösung der ju-
dische Frage» in Deutschland und in anderen okkupierten Ländern, Na-
zieregime hat Gestapo «verpflichtet». In dieser Angelegencheit hat Gestapo
eine wichtige Rolle bei Judenverfolgung und Vernichtung in Belgrad und in
das Innere, wie auch bei entflüchteten Juden aus anderen Ländern gespielt.
Deswegen war es wichtig festzustellen wie die Gestapo «Todesmaschine»
organisiert war und wie sie gewirkt hat und wer ertragt von den Führern und
Angehörigen die Verantwortung für das was sie gegen Juden machten. In
anderen okkupierten Ländern die Judenvernichtung verrichtete die Polizei.
In Serbien (und in Sowjetunion) nahmm in diesem auch die Wehrmacht teil.
Ihre reguläre Truppe haben in der Rolle Exekutors aufgetreten, im Jahr
1941erschißten tausende von Juden in bekanten Massenrepressalien.
Wegen dieser Besonderheit und wegen der Tatsache das in der Geschichts-
graphie so eine Wehrmachtrolle nicht genügend beleuchtet ist wurde unent-
behrlich eine zusätzliche Untersuchungen durchzuführen, die Tatsachen
über Teilnehmung der Wehrmacht in Judenvernichtung festzustellen und
dokumentieren. Es behalte man in Augen dass das auch ein bescheidenes
Beitrag einer generelle Erörterung die sich in Deutschland seitens Ende des
Zweiten Weltkriges bis heutigen Tage unter das Thema «Wehrmacht - Pa-
triote im Dienst der Heimat oder die Verbrecher? » führt. Wie auch in an-
deren okkupierten Ländern Deutsche Gewalt hat auch in Serbien für die
durchführung vorschriftmäßige Maßnahmen gegen Juden die einche-
imische Verwaltungs - und Polizeivorichtung, vor allem Spezialpolizei, be-
nutzt. Zahlreiche neue Dokumente und glaubwürdige Daten aus Polizei-
und Verwaltungsquellen die lange unangreifbar waren, ermöglichten das
man ausführlich die Arbeit der Spezialpolizei gegen Juden rekonstruktiert
und das man den Grad ihre algemeine Verantwortung und Schuld ihrer ein-
zelnen Oberhaupter und Angehörige feststellt. Auf Grund solche authen-
tische Unterlagen und Daten wurde der Umfang und die Art der
Teilnehmung der einheimische Polizei beleuchtet, und gab man die Ant-
wort auf die wichtige Fragen über ihrer Rolle. Es wurde geklärt welche Auf-
gaben hat der Okkupant der Spezislpolizei anvertraut und welche
repressaliesche Maßnahmen hat sie durchgeführt. In diesem Zusammen-
hang wurden besonders zwei Fragen betrachtet: Waren die Aktivitäte der
Spezialpolizei in Rahmen einer gewönlichen Verpflichtung der einhe-
imische Polizei in anderen okkupierten Ländern Europas und hat sie in der
337
körperliche Judenvernichtung auf einen Rassegrund teilgenohmen (gle-
ichzeitig hat die kroatische Amtpolizei in sogenanter Unabhängige Staat
Kroatien unabhängig die körperliche Judenvernichtung durchgeführt).
Der autorische Text wurde am Ende des Buches mit einem besonderen
Teil ergänzend wo ein chronologisch-thematisches Dokumenteauswahl
gegeben ist und auch andere Beilagen die einem informativ - dokumenti-
ertes Charakter haben wie die Vorschriften, Befehle, Berichte, amtliche
Korrespodenz, persönliche Dokumente, schematische Darstellungen von
der Organisazionsstruktur, Liste der verantwortliche Personen usw.
Der ganze Text ist ergiebig mit den ausgewählten Photographien und
Dokumentenfaksimile illustriert. Die Verfolgung und Vernichtung der
Juden auf einer Rassenbasis während der Okkupation wurde parallel mit
großen Bestrafungen gegen Serben in Massenholocausten und Vergeltun-
gen durchgeführt. Das Geschichtsschiksal war dennen gemeinsam - dass
sie als Opfer von der Okkupatorpolizei und Wehrmacht leiden.

338
 REZÒME

Nemeckay okkupaciy 1941-1944 - samìï tragiåeskiï period v

æizni serbskih evreev. Do wtogo vremeni evreïskay obxina pro-
hodila åerez istoriåeski izvestnìï period razvitiy wtoï bal-
kanskoï stranì, ukreplyy svoi korni i væivaysê v serbskoe
obxestvo, delysê s nim i dobro i zlo. Nekotorìe wkscessì,
sluåivãiesy v granicah marginalênìh yvleniï, ne priveli v
Serbii k organizovannìm antisemitskim dviæeniym.
Tragiåeskay istoriy stradaniy evreev naåalasê s agressieï
gitlerovskoï Germanii, okkupacieï i razdeleniem Ògoslavii v
1941 godu. V okkupirovannoï Serbii 1941-1942 gg. nemcì oåenê
wffektivno pristupili “k koneånomu reãeniò evreïskogo vop-
rosa“ samìm radikalênìm metodom - bìstree i posledo-
vatelênee, åem v drugih okkupirovannìh zemlyh. V otliåie ot
obìånìh metodov na okkupirovannìh territoriyh, kotorìmi
polêzovalasê mestnay policiy, v Serbii v kaåestve wkzekutora
ispolêzovanì i nemeckie voïska – Vermaht (Wehrmacht). Cen-
trom nacistiåeskih pogromov i mestom fiziåeskoï likvidacii
“serbskih“ evreev stal Belgrad, v kotorom æilo bolêãinstvo
predstaviteleï wtoï populycii, i stavãim mestom naibolêãego
uniåtoæeniy evreev vo vseï Serbii.
Podgotovitelênìï wtap naåalsy uæe 16 aprely 1941 goda i
sostoyl v provedenii ryda mer napravlennìh protiv evreev:
obyzatelênay registraciy, sostavlenie toånìh spiskov evreev,
prinuditelênìï trud, liãenie prav, kraæa liånogo imuxestva
itd. V konce iòly wtogo goda, t. e posle napadeniy Germanii na
SSSR naåinaòtsy arestì evreev – antifaãistov i zaloænikov
– i ih massovìe ubiïstva v rezulêtate otmxeniy. Sledovatelêno,
iz-za bolêãogo åisla rasstrelynnìh evreev naåilosê fiz-
iåeskoe uniåtoæenii evreev-muæåin.
Na vtorom wtape naåalsy sgon evreev v specialênìe lagery:
339
snaåalo muæåin starãe 14 let (posle 22 avgusta 1941 goda v
lagerê “Autokomanda”), a potom 12 dekabry wtogo goda – æenxin,
deteï i starikov v lagerê “Sajmiãte2(Zemun). V wtot period v
znak otmxeniy okkupatorì rasstrelyli poåti vseh evreev
muæskogo pola.
Samìï tragiåeskiï period stradaniy evreev proizoãel vo
votoroï polovine dekabry 1941 goda do pervoï polovinì may
1942 goda, kogda Gestapo uniåtoæil vse evreïskoe naselenie, so-
brannoe v lagere “Saïmiãte“. Gestapo doloæil Berlinu, åto
“evreïskiï vopros“ okonaåatelêno reãen i, åto v Serbii net
bolêãe evreev, a serbskay territoriy “Judenfrei”, t. e. “Juden-
rein”.
Narydu s opisannìmi wtapami i vidami pogromov i ubiïstv
evreev, provodytsy organizovannìe poiski okkupatorskoï vre-
mennoï vlasti za evreymi, kotorìe po razliånìm priåinam
izbeæali aresta, sborov i rasstrelov, i kotorìe skrìvalisê v
Belgrade ili v selêskih mestnostyh Serbii. Poisk i nahoædenie
beæencev bìl samìm silênìm v 1941 i 1942 gg., a v 1943 i 1944
znaåitelêno opal. Nekotorìe iz nih bìli srazu rasstrelynì, a
nekotorìe beæencì blagodary serbskim graædanam skrìvalisê
i sumeli doædatêsy osvoboædeniy stranì i okonåaniy Votoroï
mirovoï voïnì.
Otvetstvennostê za stradanie evreev nesut otdelênìe
liånosti okkupatorskogo i vremennogo reæima, uåastvovavãie
v bolêãeï ili menêãeï stepeni v uniåtoæenii evreïskogo nase-
leniy. Glavnuò rolê i funkciò palaåa imeli Gestapo i nemeck-
ay armiy. Narydu s vremennìm pravitelêstvom, kotorìm bìla
otvedena rolê pomoxnika, ispolnitelymi reãeniï okkupatora
yvlylasê specialênay policiy. Kaædomu iz wtih organov pos-
vyxena osobay åastê knigi: istoriy, organizacionnìï obzor,
formì i razmerì deïstviy i ispolnenie prestupleniï, obxay i
individualênay otvetstvennostê.
Dokumentalênìe faktì pomogli podrobno issledovatê
rannie nedostupnìe istoåniki, v pervuò oåeredê arhivov Gesta-
po i specialênoï policii. Reåê idet o bogatìh, hoty ne pol-
nostêò komplektirovannìh fondov bolee 5600 liånìh del
Gestapo i bolee 15.000 del specialênoï policii i t.d., kotorìe
predstavlyòt bescennìï fond dokumentov i dannìh. K wtomu
nuæno dobavitê, åto vaænìm istoånikom dly nahoædeniy novoï
informacii posluæili issledovatelêskie i sudebnìe dela, a
takæe arhivì drugih okkupacionnìh i vremennìh vlasteï o po-
340
gromah evreev. Blagodary wtomu, otkrìlsy novìï istoånik in-
formacii, kotorìï predstavlyet osnovu dly otkrìtiy
neizvestnìh i menee izvestnìh dannìh, a takæe dopolnenie sux-
estvovavãih dokumentov. Wto vse nam pomoglo predstavitê
polnuò kartinu i metodiåeski pokazatê vse sobìtiy.
Gestapo organizoval i realizoval “koneånoe reãenie
evreïskogo voprosa” v Germanii i okkupirovannìh zemlyh. On
sìgral reãaòxuò rolê v pogromah i uniåtoæenii evreev vo
vseï Serbii (kak mestnìh evreev, tak i beæencev iz drugih
stran). Powtomu nam neobhodimo bìlo uznatê kak bìla organi-
zovanna i kak funkcionirovala gestapovskay “maãina smerti“ i
kto iz ee rukovoditeleï neset otvetstvennostê za genocid nad
evreymi.
V drugih okkupirovannìh zemlyh uniåtoæenie evreev vela
policiy. V Srbii i SSSR v wtih meropriytiyh prinimali
uåastie i nemeckie voïska. Regulyrnìe voïska Germanii vìstu-
pali v roli palaåa, rasstrelivay tìsyåi evreev v izvestnìh
massovìh otmxeniyh 1941 g. Uåitìvay vse wto o åem mì govor-
ili, a takæe to åto v istoriografii nedovolêno osvexena rolê
Vermahta, bìlo neobhodimo provesti dopolnitelênìe issledo-
vaniy, utverditê i naïti v dokumentah faktì o priåastnosti
nemeckih voïsk k likvidacii evreev v Serbii. Mì imeli v vidu,
åtobì wto moglo vnesti skromnuò leptu v obxih issledovaniyh,
kotorìe velisê v Germanii posle okonåaniy Vtoroï mirovoï
voïnì do naãih dneï na temu “Vermaht – patriot na sluæbe
oteåestva ili prestupniki?“.
Kak i na ostalênìh okkupirovannìh territoriyh, nemeckie
vlasti i v Serbii dly provedeniy prinytìh mer protiv evreev
upotrebyli organì mestnogo upravleåenskogo i policeïskogo
apparatov, preæde vsego specialênuò policiò.
Mnoæestvo novìh dokumentov i faktov iz rannee nedostup-
nìh policeïskih i sudebnìh istoånikov pomoglo podrobnee
vosstanovitê prestupnuò rabotu specialênoï policii protiv
evreev i utverditê stepenê otvetstvennosti i vinnì nekotorìh
ee bìvãih rukovoditeleï i sotrudnikov. Na osnovanii takih
podlinnìh dokumentov i faktov nami osvyxenì obîem i vidì
deytelênosti mestnoï policii, a takæe dan otvet na korennìe
voprosì o ee roli. Blagodary wtim dokumentom moæno sdelatê
zaklòåenie o zadaniyh, kotorìe okkupatorì doveryli special-
ênoï policii i o provodimìh repessivnìh merah.

341
 V nastoyxeï knigi naïdenì otvetì na sleduòxie voprosì:
sovpodala li deytelênostê specialênoï policii Serbii i
drugih okkupirovannìh stran Evropì i prinimala li ona
uåastie v fiziåeskoï likvidacii evreev na nacionalênoï
osnove (v to æe vremy policiy Nezavisimogo gosudarstva Hor-
vatii samostoytelêno vela fiziåeskuò likvidaciò evreev).
Avtorskiï tekst dopolnen specialênoï åastêò v konce
knigi, v kotoroï predostavlen hronologiåeskiï i tematiåeskiï
podbor dokumentov i drugih priloæeniï informacionno-doku-
mentalênogo haraktera: prikazì, dokladì, oficialênay
perepiska, liånìe i personalênìe dokumentì, organizacionnay
struktura, spiski otvetstvennìh lic i t.d. Wta kniga bogato il-
lòstrirovanna fotografiymi i dokumentami.
Pogrom i uniåtoæenie evreev na nacionalênoï osnove vo
vremy okkupacii soverãalisê parallelêno s æestokimi ka-
znymi serbov v massovìh pogromah. U nih bìla obxay is-
toriåeskay sudêba – stradalêcev i æertv okkupatorskoï policii
i armii.

342
 SKRAÑENICE

Abw – Abwehr – Odbrana (nemaåka vojna obaveãtajna sluæba)

AVII – Arhiv Vojnoistorijskog instituta
AJ – Arhiv Jugoslavije
AS – Arhiv Srbije
Ast – Abwehrstelle - Ustanova Abvera (teritorijalna)
BA – Bundesarchiv
BDC – Berlin Document Center
WFST – Wehrmachtführungsstab – Rukovodni ãtab (Generalãtab)
Vermahta
Gestapo – Geheime Staatspolizei – Tajna dræavna policija
DK–110 – Fond Dræavne komisije za ratne zloåine u Arhivu
Jugoslavije
EG – Einstazgruppe der Sicherheitspolizei und des Sicherheits dinenstes –
Operativna grupa policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti
(na okupiranoj teritoriji)
EK – Einstazgruppe der Sicherheitspolizei und des Sicherheitsdienstes –
Operativna komanda policije bezbednosti i sluæbe bezbed-
nosti (na okupiranoj teritoriji)
IAB – Istorijski arhiv Beograda
Na – Nemaåka arhiva u Vojnoistorijskom institutu
Nda – Nediñeva arhiva u Vojnoistorijskom institutu
NOWK – Nirnberãki dokument o Vrhovnoj komandi Vermahta
NOP – Narodnooslobodilaåki pokret
N.O.S. – Nemaåka obaveãtajna sluæba
NP – Nirnberãki proces
NSDAP – Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei - Nacional-
socijalistiåka nemaåka radniåka partija
OGB – Opãtina grada Beograda
343
OKW – Oberkommando der Wehrmacht – Vrhovna komanda oruæane
sile
Orpo – Ordnungspolizei – Policija poretka (uniformisana
policija
PA AA – Politisches Archiv des Auswertiges Amt, Politiåki arhiv
Ministarstva inostranih poslova Nemaåke
RSHA – Reichssicherheitshauptamt – Glavni ured bezbednosti Rajha
SA – Sturmabteilungen – Juriãni odredi
SD – Sicherheitsdienst – Sluæba bezbedosti (obaveãtajna sluæba
nacistiåke partije)
SDB – Srpska dræavna bezbednost
SDK – Srpski dobrovoÿaåki korpus
SDS – Srpska dræavna straæa
Sipo – Sicherheitspolizei – Policija bezbednosti
SP – Specijalna policija
SS – Schutzstaffeln – Zaãtitni odredi (nacistiåki)
UGB – Uprava grada Beograda
UDB – Uprava dræavne bezbednosti

344
 IZVORI I LITERATURA
Arhivi i arhivska graœa

ARHIVI I MUZEJI

Istorijski arhiv Beograda

Arhiv Jugoslavije
Arhiv Vojnoistorijskog instituta
Arhiv Srbije
Arhiv Ministarstva unutraãçih poslova
Jevrejski istorijski muzej
Muzej ærtava genocida

FONDOVI ARHIVSKE GRAŒE

Zapovednik policije bezbednosti i sluæbe bezbednosti –

BdS Beograd (Gestapo)
Odeÿeçe specijalne policije Uprave grada Beograda
Dræavna komisija za ratne zloåine okupatora i çihovih
pomagaåa i Zemaÿska komisija Srbije
Ministarstvo unutraãçih poslova Srbije 1941 – 1944.

Istraæni i sudski predmeti

Funkcioneri i pripadnici Gestapoa iz Operativne grupe,
Operativne komande i BdS-a Beograd
Funkcioneri i pripadnici specijalne policije Uprave
grada Beograda
Osuœeni ratni zloåinci i drugi krivci.

OBJAVŸENA ARHIVSKA GRAŒA

Dokumenti Dræavne komisije za utvrœivaçe zloåina okupa-

tora i çihovih pomagaåa:

– Zloåini faãistiåkih okupatora i çihovih pomagaåa

protiv Jevreja u Jugoslaviji, Beograd 1952.
– Saopãteça, odluke i spisak jugoslovenskih graœana za koje
je Dræavna komisija utvrdila da su ratni zloåinci, Beograd
345
1998.
– Saopãteçe o zloåinima Austrije i Austrijanaca protiv
Jugoslavije i çenih naroda, Beograd 1947.
– Saopãteça 1-93 o zloåinima okupatora i çihovih pomagaåa
u Jugoslaviji, Beograd 1945-1946.
– Izveãtaj Meœunarodnom sudu u Nirnbergu, Beograd 1947.
Zbornici dokumenata i podataka o narodnooslobodilaåkom ratu
naroda Jugoslavije, Vojnoistorijski institut Beograd (nemaåki
i kvislinãki dokumenti)
Nirnberãka presuda, Arhiv za pravne i druãtvene nauke,
Beograd 1948.

LITERATURA

Avramoviñ Æika, Æivotni put lekarske porodice Gutman,

Uæiåki zbornik 8/1979.
Amuli Jaãa, Stradaçe i spasavaçe srpskih Jevreja, Zavod za
uõbenike, Beograd 2010.
Arendt Hannah, Eichmann u Jerusalimu – Izveãtaj o banalnosti
zla, B92, Beograd 1999.
Baçica, Istorijski arhiv Beograda, Kultura, Beograd 1967.
Begoviñ Sima, Logor Baçica 1941 – 1944, I – II, Institut za
savremenu istoriju, Beograd 1989.
Beograd u ratu i revoluciji 1941 – 1945, materijal sa nauånog
slupa, Istorijski arhiv Beograda, Beograd 1971.
Beograd u ratu i revoluciji 1941 - 1945, I – II, grupa autora,
Istorijski arhiv Beograda, Beograd 1984.
Boæoviñ Branislav:
Nacistiåka obaveãtajna sluæba, Struåna biblioteka, Beo-
grad 1963.
Beograd pod komesarskom upravom 1941, Institut za savre-
menu istoriju, Beograd 1998.
Specijalna policija u Beogradu 1941 – 1944, Srpska ãkolska
kçiga, Beograd 2003.
Milan Añimoviñ, Dragi Jovanoviñ, Dimitrije Ÿotiñ,
CIP, Zagreb (koautor Stefanoviñ Mladen).
Surova vremena na Kosovu i Metohiji, Kvislinzi i kolabo-
racija u Drugom svetskom ratu, (kooautor Milorad Vaviñ) In-
stitut za savremenu istoriju, Beograd 1991.
Browning Christopher:
346
 Fateful Months, Holmes & Meier, New York, London 1985, 1991.
Konaåno reãeçe u Srbiji – Judenlager na Sajmiãtu,
Zbornik 6, Jevrejski istorijski muzej, Beograd 1992.
Borkoviñ Milan:
Kontrarevolucija u Srbiji, Kvislinãka uprava 1941 - 1944,
Sloboda, Beograd 1979.
Milan Nediñ, CIP, Zagreb 1985.
Vodiå Istorijskog arhiva Beograda, Beograd 1984.
Gliãiñ Venceslav, Teror i zloåini Nemaåke u Srbiji 1941 –
1945, Institut za istoriju radniåkog pokreta Srbije, Rad, Beo-
grad 1970.
Eãkenzi Isak, Stradaça i propast beogradskih Jevreja
1941. godine. Doæivÿaj za vreme nacizma, Zbornik 2, Jevrejski
istorijski muzej, Beograd 1973.
Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja, Studije, arhivska i
memoarska graœa o Jevrejima Jugoslavije, 1–8, Beograd.
Zeåeviñ D. Miodrag, Popoviñ P. Jovan, Dokumenti iz istor-
ije Jugoslavije, Dræavna komisija za utvrœivaçe zloåina okupa-
tora i çihovih pomagaåa iz Drugog svetskog rata, I-IV, Arhiv
Jugoslavije, Beograd 2000.
Ivanoviñ Lazar, Teror nad Jevrejima u okupiranom Beogradu
1941 – 1942, Godiãçak grada Beograda XIII/1966.
Koÿanin Milan, Nemaåki logor na Beogradskom sajmiãtu
1941 – 1944, Institut za savremenu istoriju, Beograd 1992.
Kreso Muharem, Çemaåka okupaciona uprava u Beogradu 1941
– 1944, Istorijski arhiv Beograda, Beograd 1979.
Lebl Aleksandar, Potraga za komesarom Egonom Za-
bukoãekom, Politika 3. novembar 1992.
Lebl Æeni, Do “konaånog reãeça”, kç. 1: Jevreji u Beogradu
1521 - 1942; kç. 2: Jevreji u Srbiji. Åigoja ãtampa, Beograd 2001.
i 2002.
Logor Baçica. Logoraãi 1941-1944, Istorijski arhiv Beo-
grada, 2009, uvodna studija Ÿubodraga Dimiña i MIlana Ris-
toviña.
Lopiåiñ N. Œorœe, Nemaåki ratni zloåini 1941-1945. Pre-
sude jugoslovenskih vojin sudova, Muzej ærtava genocida, Beo-
grad 2009.
Lukiñ Dragoje, Holokaust u Jugolaviji, Jevrejska deca ærtve
nacizma 1941-1945, Muzej ærtava genocida – Savezni zavod za
statistiku, Beograda 1997.
Kuliñ Dragoje, Bili su samo deca. Jasenovac grobnica 19.432.
347
devojåice i deåaka, Grafomark, Laktaãi – Beograd 2002.
Manoschek Walter, Serbien ist Judenfrei. Militärische Besatzungspoli-
tik und Judenvernichtung in Serbien 1941/42. R. Oldenbourg Verlag,
München 1993.
Milosavÿeviñ Olivera, Potisnuta istina. Kolaboracija u
Srbiji 1941-1944, Ogledi, Beograd 2006.
Mitroviñ R., Sudbina Jevreja u krajevima gde su folksdojåeri
preuzeli vlast aprila 1941, Zbornik 2. Jevrejski istorijski
muzej, Beograd 1973.
Neubacher Hermann, Sonderauftrag Südost 1940 – 1945. Bericht eines
fliegeden Diplomaten, Musterschmidt-Verlag, Göttingen, Berlin -
Frankfurt 1956.
Nikoliñ Nikola, Ajhmanovi pipci u Jugoslaviji, Borba, 10-
26. februar 1961, Beograd.
Petranoviñ Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu (1939-
1945), Beograd 1992.
Romano Jaãa:
Jevreji zdravstveni radnici Jugoslavije 1941 – 1945. Ærtve
faãistiåkog terora i uåesnici u narodnooslobodilaåkom ratu;
Zbornik 2, Jevrejski istorijski muzej, Beograd 1973.
Jevreji Jugoslavije 1941 – 1945. Ærtve genocida i uåesnici
NOR-a, Beograd 1980.
Spomenica 1919 – 1969, Savez jevrejskih opãtina Jugoslavije,
Beograd.
Streiberg Jonathan, All or Nothing (Sve ili niãta, Osovina i ho-
lokaust 1941 - 1943), Routledge, London - New York 1990.
Ñirkoviñ C. Simo, Ko je ko u Nediñevoj Srbiji 1941-1944,
Perosveta, Beograd 2009.
Filipoviñ Stanoje, Logori u Ãapcu, Novi Sad 1967.

Ãtampa (u vreme okupacije i posle rata)

Novo vreme
Obnova
Naãa borba
Opãtinske novine
Sluæbene novine

Borba
Politika
Vjesnik u srijedu
348
 REGISTAR LIÅNIH IMENA

Abinun Moric 59, 63 hrends) 78

Avramoviñ Miodrag 108 Bernadot Folke 34
Ajhman Adolf (Eichmann) 31, 43, Biãofhauzen (Bischofhausen) 129
44, 45, 46, 58, 116 Bihaÿi Marija 105
Alfandari Armando 243 Bihaÿi Oto 105
Alfandari Raãela 243 Bivas Bencion 269
Almoslino Elijas 89 Blac Ludvig 74
Altarac Salomon 90, 217, 239 Boæiåeviñ Ivan 239, 240
Andorfer 71, 82, 87, 92, 93, 94, 95 Boæoviñ Branislav 7, 8, 10, 16
Anœiñ Leka 280 Boden Vili (Willy) 74, 88, 92, 275,
Antiñ Olga 63 295
Arent Hana (Arendt Hannah) 36, 45 Bodi Aleksandar 86
Añimoviñ Milan 42, 60, 208, 209, Bok fon 126
232, 235 Borkoviñ Milan 211
Borman Martin (Bormann) 39, 119,
Bader Paul 82, 136, 138, 142, 148, 127
152–155, 165, 209, 211, 244, 304 Botmer Karl (Carl Botmer) 181
Bahar Roza 245 Brajãtet Kurt 281
Bah-Zelevski (Bach–Zelewski) 123 Brajder Geza 103
Bazler Johan (Basler Johann) 92, 275 Brant Hajnrih (Heinrich Brandt)
Beçamin Marko 269 225, 244
Begoviñ Sima 55, 25–259, 262 Brauhiå Valter (Brauhitsch Walth-
Beme Franc (Franz Böhme) 10, 130, er von) 126, 138
132, 133, 136, 137, 144, 146–152, 154, Brauning Kristofer 7, 9, 79, 81,
157–159, 163, 165, 166, 185, 187, 188, 82, 83, 85, 92, 94, 95, 96, 166, 172, 186
190, 193, 255 Bubenhajmer Ernst (Bubenheimer
Beñareviñ Boæidar 218, 227, 238, Ernst) 275
249, 251–254, 263, 265 Bujiãiñ Duãan 209, 210, 240
Bencler Feliks (Felix Benzler)
110, 121, 122, 135, 167, 177 Vajczeker 132
Bene Valter (Walter) 181, 182 Vajks Maksimilijan (Weichs Maxi-
Bente 188 milian von) 10, 56, 126, 127, 130, 131,
Berah Alkalaj 213 135, 138, 139
Berah Bora 213 Vajnman Ernst (Weinmann) 78, 87,
Berah Matilda 213 97, 98, 99, 169, 280
Berends Herman (Hermann Be- Vicleban fon 126
349
Vili (Willy) 99 Daviåo Jozef 102, 103
Vincent Oto 68–70, 88, 275 Daviåo Samuel 102
Vineke Erih (Wienecke Erich) 99 Daviåo Samuil 102
Vinkler Rolf (Winkler) 181 Davidovac Vera 246
Vitel (Wittel) 31 Denic Karl (Dönitz) 125
Vizental Simon 42 Diter Valter Hans (Dieter Walter
Volf Karl 79,166, 172 Hans) 110, 194–197, 199, 200
Vujkoviñ Svetozar 249, 262 Dimiñ Andra 91
Diniñ Tanasije 208, 209
Gajtner Kurt fon (Geitner Curt Ditges Karl (Carl Benno Ditges) 91,
von) 127, 132 223
Gebels Jozef (Joseph Göbels) 33, 46 Doæiñ Gavrilo 66
Gec Vilhelm (Götz Wilhelm) 82, 276
Gering Herman (Göring Hermann) Œarfaã 89, 269
33, 36, 49, 119–122, 125, 126, Œorœeviñ Cvetan 209
Gliãiñ Venceslav 9, 15, 96 Œuriãiñ Pavle 75
Goldãtajn Slavko 112
Goldhagen Danijel Jona (Daniel Ekert 281
Jonah Goldhagen) 7 Elers (Ehlers) 31
Golubjev Sergije 238 Enge Edgar 71, 92, 93, 95, 96, 275
Grafenãtajn 134
Grafenhorst 144 Æuniñ Roksanda 245
Gras Ginter 133
Grenc 281 Zabukoãek Egon (Sabukoschek) 68,
Grinski Ladislav 216–218 70, 72, 87
Groser 275 Zatler Bruno (Sattler) 85
Grubin Milan 225, 244 Zeåeviñ Miodrag 238
Guåetiñ Vuko Goce 172, 173, 280 Zöler M. 132
Gubarev Nikola 213, 227, 244, 280
Gutman Vita 106, 107 Ilte Paul 281
Gutman Frida 108
Gutman Ira 107 Jankoviñ Svetozar 240
Gutman Iro 108 Jaçiñ Strahiça 124
Gutman Olivera 108 Jodl Alfred 120, 125
Jonak 65
Dajerler Adolf (Deyerler) 103 Josten Adolf 199
Dalvoviñ Tenko 254 Jovanoviñ Dragomir Dragi 21, 60,
Dangiñ Jezdimir 75 83, 179, 183, 209, 214, 227, 240, 254,
Dankelman Hajnrih (Dankelmann 222, 230, 293
Herinrich) 10, 21, 134, 135, 138, 142, Jovanoviñ Milivoje 9, 221, 222,
143, 144, 145, 146 224, 227, 230
Danon Mihajlo 104
Daviåo Cecilija 102 Kaåavenda Petar 42
350
Kajtel Vilhelm (Wilhelm Keitel) Langeman Ãulce (Langemann
111, 112, 119, 120, 125, 126, 130, 147 Schulze ) 181
Kajzenberg fon Moric (Kaysen- Landgericht Konstanz 196
berg Moritz von) 110, 182, 183, 222, Leb fon 126
229 Lebl Æeni 9, 55, 81, 89, 92, 94, 96,
Kaltenbruner Ernst (Kaltenbrun- 269
ner) 29, 31, 33, 37, 38, 43, 77, 111, 273 Lebl Aleksandar 171
Kanaris Vilhelm (Wilhelm Canar- Lekiñ Vladimir 280
is) 50 Ler Aleksander (Löhr) 133, 184
Karaã (Karrasch) 69, 275 Leszeynski K. 132
Karstens 132 Levi Kurt 103, 255, 262
Kaufman Rut 257 Lipe Valter (Liepe) 95, 110, 187,
Kaufman Vera 247 188, 190, 191, 192, 193, 195, 200
Kazerer Rihard 281 Lipke 132
Kempf Peter 275 List Vilhelm (List Wilhelm) 126,
Ken 275 127, 131, 132, 139, 142, 144, 147, 156,
Keseroviñ Dragutin 86 166
Kisel Georg (Kiessel) 64, 110, 111, Listreten Ervin (Erwin Lüstra-
161, 168, 172, 175, 176, 177, 178, 179, eten) 193
180, 182, 222, 231 Lonåar Adalbert (Lontschar) 83,
Klajn Stefan 102 110, 182, 184
Klement Rihard 46 Ludviger 134
Kler 257 Lukiñ Dragoje 112
Kluge fon 126
Koen Æineta 246 Ÿotiñ Dimitrije 109, 112, 225
Koen Evgen 246 Ÿubinkoviñ Milivoje 239, 240
Kogart (Kogarth) 155
Kolb Elvira 243 Macker (Matzker) 99
Konfino Nisim 245 Maj Andreas (May) 73
Kovaå Elza 243 Majer Ervin (Meyer Erwin) 82
Koviñ Vjera 247 Majsner August (Mayszner) 8, 64,
Koÿanin Milan 9, 15, 16, 17, 18, 55, 73, 74, 76–80, 83, 135, 177, 280
76, 90, 96, 97, 213, 267, 268 Mandil Marko 246
Kraus Karl, 8, 9, 50, 53, 55, 56, 58, Mandil Rajna 246
64, 66, 68, 89, 95, 168, 179, 224, 274 Mandiloviñ Avram 213
Kraus Kristina 64 Mandiloviñ David 213
Kreso Muharem 156, 186, 238 Mandiloviñ Marija 213
Kriger Peter (Krieger) 262 Manoãek Valter (Manoschek-
Kumanudi Kosta 234 Walter) 9
Kunc Valter (Walter Kunze) 82 Marmon Franc (Marmon Franz) 85
Martin Jozef (Martin Josef) 92, 275
Lahuzen Ervin (Erwin Lahousen) Martinoviñ Stevan 239, 240
125 Matl Jozef 70
351
Maudanc Herman (Maudanz Her- Petroviñ Miodrag 9, 221, 227
mann) 281 Pfefer Toma 85, 92, 99, 281
Mayer Erwin 276 Pijade Samuilo 245
Meler Herman (Möller Hermann) Piskar Emil 225, 244
281 Polaåek Eugenije 246
Mihailoviñ Draæa 209, 225, 244, Polte 274, 280
248 Pongruber 189, 191, 192
Miler Fric Ginter (Müller Fritz Popoviñ Jovan 238
Günther) 52, 87, 97–99, 117, 144, 280 Popoviñ Milica 244
Miler Hajnrih (Müller Heinrich) Prodanoviñ Vojislav 300
30, 31, 39–45, 55, 60, 62, 81, 273
Milivojeviñ Radivoje 280 Rademaher Franc (Franz Rademach-
Moric Levi 259 er) 82, 17, 110
Mornau Hajnrih (Heinrich) 102 Rajc Karl 281
Mosbaher Johana 243 Rajhenau fon 118
Musolini Benito 103 Rankoviñ Aleksandar 103
Reder Erih (Erich) 118
Nasenãtajn (Adolf Cecil Nassen- Reksajzen Hans (Rexeisen) 87, 94
stein) 65 Reves Duãan 89, 216, 218
Nebe 31 Reves Hedviga 216
Nediñ Milan 21, 130, 208–210, 242, Reves Hinko 89, 216, 218
304 Reves Katica 216
Neñak Svetozar 104, 106 Reves Ÿudevit 216
Nikeziñ Petar 260 Ribentrop fon Joakim (Ribbentrop
Nikoliñ Jovan 9, 211, 230, 234, 238, Joachim von) 111 -113, 177
240, 252 Rigler Franc (Riegler Franz) 68
Nikoliñ Nikola 46 Rihter Hans (Richter) 91
Nikoliñ Nikola 230 Ristoviñ Milan 11
Nojbaher Herman (Neubacher Her- Romano Jaãa 108
mann) 38, 77 Rot (Roth) 30, 31, 267
Nojhauzen Franc (Neuhausen Franz) Rozenberg Alfred (Rosenberg) 33
16, 64, 99, 110, 112, 114, 135, 145, 164 Rozenberg Anita 256
Nojminster 67 Rozenberg Aranka 255
Rozenberg Erna 254
Oberkamp 134 Rubenoviñ David 63
Olendorf 155 Rubenoviñ Jeãa 246
Rubenoviñ Olga 246
Pamer Karl 99 Rubenoviñ Rifka 246
Paranos Ilija 9, 21, 218, 221, 224, Rundãtet fon 118
228, 238, 240, 245 Schlutt Hans 275
Pemzel Maks (Max Josef Pemsel) Schoeps Julius 7
157, 158, 159, 193 Smirnov 129
Petroviñ Dragi 212 Stefan Valentin 275
352
Steiberg Jonathan 171 Hajdrih Rajnhard (Reinhard Hey-
drich) 29, 31, 34, 35, 37, 39, 42, 44, 49,
Tajhman Ludvig (Teichmann Lud- 50, 55, 56, 60, 61, 65, 73, 111, 112, 126,
wig) 74, 78, 84, 87, 91, 274, 280 176
Tenesen Albert 281 Hamer (Hammer) 99
Teodoroviñ Duãan 269 Han 281
Timotijeviñ Olga 63, 80 Hartl 30, 273
Trote Fric (Fritz) 181 Hau 189, 192, 193
Turner Harald 17, 19, 64, 77, 79, Hausding Günther 274
109, 110, 111, 134, 149, 150, 155, 161, Hausner 42
165, 166, 168, 170, 171, 182–190, 222, Helm Hans 8, 50, 52, 53, 55, 56, 60,
231 61, 62, 63, 64, 65, 66, 91, 102, 111, 168,
Tusen Rudolf (Toussaint) 65 174, 274, 280
Heninger Oto (Otto) 46
Åvrkiñ Vojislava 234 Hering Valter (Walter) 76, 280, 281
Hes Rudolf (Hess Rudolf) 111
Udovåiñ Mirko 104 Heslajn 90
Upenkamp Valter (Uppenkamp Hesterberg Ernst 281
Walther) 180 Hetl Vilhelm (Höttl Wilhelm) 38
Hildebrant Rihard (Hilderbrandt
Fajne Gerd (Feine) 65 Richard) 171
Fanenãrajber Paul (Fanen- Himler Hajnrih (Himmler Heinrich)
schreiber) 281 29, 31, 32, 35, 38, 39, 40, 43, 48, 73, 77,
Farhi Albert 234 79, 112, 166, 172
Ferster Helmut (Förster Helmuth) Hince Karl (Hintze) 8, 52, 55, 56,
135, 137–139 66, 67, 274
Fibrans Herbert (Viebrans) 181 Hincinger (Hintzinger) 32
Finci Albert 247 Hitler Adolf 8, 29, 45, 112, 126,
Fiãer 257 131, 146, 147, 161, 200, 207, 242
Fiãer Ãÿiviñ Tereza 246 Horman Hajnrih (Heinrich Hor-
Fiãer Ernestina 246 mann) 281
Flajãer Beçamin 243 Horti 113
Flatoviñ Berta 245 Horvat Margita 269
Fleps (Artur Phleps) 43 Huber 31
Frank Hans 123, 128
Fruhter Marta 255 Celer (Zöller) 99
Fuåuõiñ Magdalena 246
Fuks Vilhelm (FuchsWilhelm) 8, Ãami Majer 244
17, 19, 45, 53–59, 62–64, 68, 74, 76, Ãapinac Sava 209, 210, 240
78, 84, 88, 98, 110, 111, 135, 155, 168, Ãel 132
171, 174, 175, 178, 179, 280 Ãelah Menahem (Menachem
Shelach) 9
Ãefer Emanuel (Emanuel Schäfer)
353
43, 73, 74, 76, 78, 80, 81
Ãlut Hans (Schlutt) 74, 88, 91
Ãmit Helmut 132
Ãmit Johana 257
Ãmit Paulina 257
Ãñepanoviñ Jovo 172
Ãpartaÿ Milutin 103
Ãreder Ludvig fon (Schröder Lud-
wig von) 10, 135, 137, 139, 142
Ãtefan Valentin (Stefan) 92
354
Ãtrajher Julius (Streicher) 115
Ãtrake Fric (Stracke Fritz) 53, 71,
74, 88, 89, 90, 218, 269, 274, 275
Ãuberger (Schuberger) 92
Ãubert Fridrih (Subert Friedrich)
99
Ãvarc 257
 SADRÆAJ

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

NA UDARU GESTAPOA

VRH PIRAMIDE ZLOÅINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Glavni ured bezbednosti Rajha – RSHA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Gospodar maãinerije smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Strateg zloåina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Himlerov egzekutor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Veliki policajac Treñeg rajha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Realizator konaånog reãeça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

GESTAPO U OKUPIRANOJ SRBIJI 1941 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Prva godina okupacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Vilhelm Fuks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Hans Helm . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Karl Kraus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
Karl Hince . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Oto Vincent . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Egon Zabukoãek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

GESTAPO 1942 – 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

BdS Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
August Majsner . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Emanuel Ãefer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Tajhman i Zatler . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
Rukovodioci Judenreferata Ãtrake, Ãlut, Boden . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Andorfer i Enge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Ostale liånosti i aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

POTRAGA I SARADÇA SA SRODNIM SLUÆBAMA . . . . . . . . . . . . . . . 101

Potraga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Konkretni primeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Saradça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

359
 UDEO VERMAHTA U UNIÃTAVAÇU JEVREJA
OKUPIRANA SRBIJA 1941

UÅEÃÑE VERMAHTA U HOLOKAUSTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

Nirnberãka presuda o uniãtavaçu Jevreja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Razliåito oceçivaçe odgovornosti na suœeçima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Vermaht u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Struktura vojnog kompleksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

VOJNI ZAPOVEDNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Generali Ferster i Ãreder . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Treñi vojni zapovednik – Dankelman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Komandant kaznene ekspedicije – general Beme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
General Bader . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152
Odgovornost vojnih zapovednika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
Naåelnik ãtaba pukovnik Pemzel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

OKUPACIONA VOJNA UPRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Udeo i odgovornost Upravnog ãtaba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Organizacija i saradça . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Åelni åovek – dr Harald Turner . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Gestapovac u vojnoj upravi – dr Georg Kisel . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Drugi zloåinci iz vojne uprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
TURNEROVA GRUPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
PUKOVNIK FON KAJZENBERG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

VOJNE JEDINICE KAO EGZEKUTORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

Srbija – izrazit primer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185
Streÿaçe prve grupe od 2.200 Jevreja i Cigana
Egzekucije poruånika Lipea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
DOKUMENTI IZ 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
KASNIJA ZBIVAÇA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
Streÿaçe druge grupe od 2.200 Jevreja i Cigana
Masakr poruånika Valtera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
NAREŒEÇA I IZVEÃTAJI IZ 1941 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
ISKAZ IZ 1962. GODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

ULOGA SPECIJALNE POLICIJE

UDEO KVISLINÃKIH VLASTI I ÇIHOVA ODGOVORNOST . . . . 205

Ministarstvo unutraãçih poslova i podruåni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
Indikativan primer saradçe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

SPECIJALNA POLICIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

SPROVOŒEÇE ODREŒENIH MERA PROTIV JEVREJA . . . . . . . . . . . . 229

Rad VII odseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

360
POTRAGA ZA NESTALIM JEVREJIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Aktivnosti III odseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

OBRAÅUN SA JEVREJIMA KAO ANTIFAÃISTIMA . . . . . . . . . . . . . 251

Delovaçe IV odseka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

JEVREJI U LOGORU BAÇICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257

NAMETAÇE OBAVEZA JEVREJSKIM PREDSTAVNIÃTVIMA . . . . 265

PRILOZI

1. FUNKCIONERI I PRIPADNICI GESTAPOA

ZADUÆENI ZA PROGON I UNIÃTEÇE JEVREJA . . . . . . . . . . . . . . 273
2. ORGANIZACIONA STRUKTURA GESTAPOA
U SRBIJI 1941 – 1944 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277
3. UNUTRAÃÇA ORGANIZACIJA GESTAPOA 1942 – 1944 . . . . . . . . . 279
4. POLICIJSKA GRUPA RATNIH ZLOÅINACA
SA MAJSNEROM I FUKSOM NA ÅELU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280
5. NEMAÅKE NAREDBE I UREDBE O JEVREJIMA
I CIGANIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288
6. POSLOVI VII ODSEKA SPECIJALNE POLICIJE . . . . . . . . . . . . 291
7. DELOKUG RADA VII ODSEKA ( ZA JEVREJE I CIGANE)
SPECIJALNE POLICIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
8. LIÅNI DOKUMENT ÃEFA ODSEKA ZA JEVREJE . . . . . . . . . . . . . . . 294
9. LIÅNI DOKUMENTI ÃEFOVA SPECIJALNE POLICIJE . . . 295
10. TABELARNI PREGLEDI O JEVREJIMA U LOGORU BAÇICI . . 300
11. PISMO MILANA NEDIÑA GENERALU BADERU . . . . . . . . . . . . . . . 304
12. NEDIÑEVA UREDBA O JEVREJIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305

REZIME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307
SUMMARY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311
RÉSUMÉ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313
ZUSAMMENFASSUNG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316
REZÒME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
SKRAÑENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
IZVORI I LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
REGISTAR LIÅNIH IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
RASPORED ILUSTRATIVNIH PRILOGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337

361
362
 IZ RECENZIJA
Branislav Boæoviñ je svojim mnogobrojnim radovima prisutan u
struånoj javnosti veñ gotovo pola stoleña. Ogromno istraæivaåko
iskustvo steåeno strpÿivim radom sa hiÿadama dokumenata domañe i
strane provenijencije, nepristrasno slagaçe åiçenica i prañeçe dra-
matiånih procesa naãe novije istorije, uobliåio je u nekoliko veom
zapaæenih monografija. Ovoga puta tema je sudbina beogradskih Jevre-
ja 1941 - 1944. godine...
Sistemaiåna priprema, brojnost i sloæenost organizacija
policijsko-obaveãtajnog mehanizma, gusta mreæa agenata sa ogromnim
resursima i neograniåenom moñi i beskrupuloznom upotrebom terora
svake vrste, bile su karakteristike delovaça Gestapoa i u okupiranom
Beogradu... I jedinice nemaåke vojske - Vermahta aktivno su uåestvov-
ale u progonima, hapãeçima i streÿaçima jevrejskih talaca, uz
sliåne masovne akcije odmazde prema srpskom stanovniãtvu... Duænu
paæçu autor je posvetio i delovaçu specijalne policije, domañem po-
moñnom instrumentu okupacionih vlasti, koja je posluæila i za spro-
voœeçe antijevrejskih progona.
Znaåajem teme, naåinom na koji je ona obraœena, ãirokom izvornom
podlogom, kçiga predstavÿa vredan doprinos naãoj istoriografiji o
Drugom svetskom ratu, ali i saznaçima o fenomenu holokausta na
srpskom prostoru u ãirim, evropskim okvirima.

Prof. dr Milan Ristoviñ

Delo Branislava Boæoviña je rezultat autorovog napora da is-

traæi represivne ustanove koje su imale kÿuånu ili pomoñnu ulogu u
procesu uniãteça Jevreja u okupiranoj Srbiji. Ono je zasnovano na is-
crpnim i opseznim istraæivaçima prvorazredne arhivske graœe i na-
jvaæniju istoriografsku literaturu na temu çegovog istraæivaça.
U naãoj istoriografiji nema mnogo radova u kojima se na ovako
analitiåan, iscrpan, ali istovremeno i pregledan naåin obraœuje
neka tema i da se ona, s pravom merom, prikaæe u opãtem toku dogaœaja.
Autor je uspevao da naœe ravnoteæu izmeœu predstavÿaça dogaœaja u
svoj çihovoj raznovrsnosti i prikaza osoba na koje su se ti dogaœaji
odnosili.
Rukopis je napisan lepim i odmerenim stilom, a izlagaçe je inte-
resantno i prijemåivo ãirem krugu åitalaca. Delo je vredan doprinos
izuåavaçu teme stradaça Jevreja u okupiranom Beogradu i Srbiji.

mr Milan Koÿanin

363
 OD ISTOG PISCA

MONOGRAFIJE O BEOGRADU

BEOGRAD IZMEŒU DVA SVETSKA RATA, Istorijski arhiv

Beograda, 1995.
BEOGRAD POD KOMESARSKOM UPRAVOM 1941, Institut za
sveremenu istoriju, Beograd 1998.
SPECIJALNA POLICIJA U BEOGRADU 1941-1944, Srpska
ãkolska kçiga, Beograd 2003.
Tri decenije åasopisa policija 1910-1940,, Viãa ãkola unu-
traãçih poslova, Beograd 2004.
STRADAÇE JEVREJA U OKUPIRANOM BEOGRADU 1941-1944,
Srpska ãkolska kçiga, Beograd 2004.
UPRAVA I UPRAVNICI GRADA BEOGRADA 1839-1944, Pros-
veta, Beograd 2011.
NEKE RANIJE OBJAVŸENE MONOGRAFIJE
O masovnom streÿaçu u Kragujevcu 1941. godine (tri izdaça):
KRAGUJEVAÅKA TRAGEDIJA (na slovenaåkom jeziku), Zaloæba
“Borec”, Ÿubÿana 1960.
PORUKE STREŸANOG GRADA Narodna kçiga, Beograd 1961, I
izdaçe
PORUKE STREŸANOG GRADA, Spomen park - Kultura, 1966, II
izdaçe

364
 O Kosmetu za vreme okupacije 1941-1944:
SUROVA VREMENA NA KOSOVU I METOHIJI, Institut za
sveremenu istoriju, Beograd 1991.

OSTALA DOKUMENTARISTIÅKO-PUBLICISTIÅKA DELA

PRETEÆNO O SRBIJI U DRUGOM SVETSKOM RATU, 1941-

1944
Tematika: Nemaåki okupator, okupacioni sistem, obaveãtajno-
bezbednosna sluæba, zloåini
- Kolaboracija: domañe snage u saradçi sa okupatorom, pre svega na
obaveãtajno-bezbednosnom sektoru, ratni zloåini, biografije istak-
nutih policijskih funkcionera (Milan Añimoviñ, Juraj Ãpiler).
- Borba protiv okupatora, likovi sudbine.

365
 Branislav Boæoviñ
STRADAÇE JEVREJA U OKUPIRANOM BEOGRADU 1941 - 1944
Drugo izmeçeno i dopuçeno izdaçe

Izdavaå:
Muzej ærtava genocida, Beograd, Trg Nikole Paãiña 11/ III
Tel/faks: ++381 11 339 88 83; e-mail: yumg@bitsyu.net

Za izdavaåa:
Nenad Œorœeviñ

Recenzenti:
Prof. dr Milan Ristoviñ
Dr Milan Koÿanin

Urednik:
Jovan Mirkoviñ

Lektura i korektura:
Lektor i korektor 1. izdaça: Branka Kosanoviñ
Lektor dopuna i korektor 2. izdaça: Raãa Stanisavÿeviñ

Prevodioci:
Jelena Miloãeviñ (engleski)
Jasenka Tomaãeviñ (francuski)
Antonia Vujiåiñ (Nemaåki)
Jovan Ajdukoviñ (ruski)

Priprema za ãtampu:
Duãan Karaõiñ

Korice:
Luka Tadiñ

Tiraæ:
500

ISBN 978-86-86831-06-4
Copyright© 2012, by Muzej ærtava genocida

Ãtampa:
Foto Futura, Beograd, ul. Beogradskog bataÿona 3,
tel. ++381 11 3551 704, e-mail: golub.dk@gmail.com

Publikovano uz finansijsku pomoñ

Ministarstva kulture Republike Srbije

Beograd 2012.

.
366
CIP

367
368