Blutut

Blutut (енгл. Bluetooth) je tehnologija pomoću koje se vrsi

Blutut
bežični prenos podataka između uređaja koji poseduju istu
tehnologiju. Blutut je tehnologija koja omogućava
komunikaciju između PDA (енгл. personal digital assistent)
uređaja[1], mobilnih telefona, lap-top računara, PC računara,
Razvijač(i) Bluetooth Special
digitalnih foto aparata i kamera itd. Blutut uređaj emituje
Interest Group
ultra-ljubičaste zrake do drugog Blutut uređaja i tako se odvija
komunikacija koja je izvodljiva na dva načina - čet i vaj-faj. Predstavljeno 1994.
Blutut je bežični standard pre svega namenjen nisikopotrošnim Industrija lična računarska
uređajima, sa kratkim dometom (od 10cm do 100m ) i koji u mreža
sebi obavezno sadrže primopredajnik. Bluetut omogućava
Kompatibilan lični računari
komunikaciju ovih uređaja ,ako su u dometu (maksimum je
hardver pametni telefoni
100m), čak iako nisu u istoj prostoriji. Nemaju svi uređaji isti
igračke konzole
domet, on zavisi od klase u koju uređaj spada. Ime Blutut
bežični audio
vezano je za kralja Danske[2] iz 10. veka (kralj Harald
uređaji
Plavozubi) koji je u diplomatiji bio poznat po tome što je
Fizički opseg Tipično manji od 10
mnoge zaraćene strane dovodio da pregovaraju. Pronalazači
m, pa do 100 m
Blutut tehnologije, u spomen na njega, izabrali su to ime za
Blutut 5.0: 40 m –
svoju tehnologiju, koja omogućava različitim uređajima da
400 m
razgovaraju međusobno.

Danas kada je Blutut već postao standard za umrežavanje na malim daljinama, mogućnosti Blutut
tehnologije su razne i teško ih je nabrojati – od originalne zamisli, povezivanje bežične slušalice sa
mobilnim telefonom, preko upravljanja kompjutera uz pomoć mobilnog telefona i razmena podataka
između dva mobilna telefona, pa do nalaženja partnera (tuting(енгл. toothing)), kontrole zamrzivača i
mikrotalasne rerne, kao i „bežičnog“ pisanja sa Blutut olovkom.

Садржај
Uvod
Istorijat razvoja blututa
Osnove blutut tehnologije
Vrste i specifikacije Blututa
Blutut 1.0 i 1.0B
Blutut 1.1
Blutut 1.2
Blutut 2.0
 Blutut 3.0
Blutut 4.0
Blutut 4.1
Blutut 4.2
Blutut 5
Tehničke karakteristike Blututa
Komunikacija i povezivanje
Uspostavljanje konekcije
Uparivanje
Pristupni režim
Blutut profili
Profil za prenos audio signala(енгл. Advanced Audio Distribution Profile (A2DP))
Profil za kontrolu audio i video uredjaja(енгл. Audio/Video Remote Control Profile (AVRCP))
Profil za prenos slika(енгл. Basic Imaging Profile (BIP))
Galerija slika Blutut uređaja
Vidi još
Reference
Literatura
Spoljašnje veze

Uvod
Blutut je radio standard prvenstveno namenjen[3] za uređaje sa
malom snagom, na kratkom odstojanju (zavisno od klase
snage: 10 centimetara, 10 metara, 100 metara) i sa jeftinim
primopredajnim mikročipom u svakom uređaju. Blutut
dopušta ovim uređajima da razgovaraju kada su u dometu, čak
i kada nisu u istoj prostoriji, do 100 metara udaljenosti,
zavisno od klase snage uređaja.
Primer Blutut uređaja
Uređaji su dostupni u tri klase snage:

Snaga Snaga Područje

Кlasa (mW) (dBm) (približno)

Klasa 1 100 mW 20 dBm Do 100 metara

Кlasa 2 2.5 mW 4 dBm Dо 10 mеtаrа
Dо 10 cm (1 metar
Кlasa 3 1 mW 0 dBm
maks.)
Кlasa 4 0,5 mW
Dо 50 cm (0,5
metara)

Istorijat razvoja blututa

Blutut je tehnologija koja je dobila ime po danskom kralju, Haroldu Blututu Gormsonu, Harold Plavozubi
ujedinio je zaraćena plemena Švedske, Norveške i Danske, pa je zato i odlučeno da tehnologija dobije i ime
po njemu – tehnologija koja će ljude i razne uređaje ujediniti u jedinstvenu mrežu. Logo Blutut tehnologije
sastoji se od kombinacije slova „H“ i „B“ runskog alfabeta (početna slova imena i prezimena danskog
kralja). Ideja iz koje je potekao Blutut, rođena je 1994. godine kada je Ericsson Mobile odlučio da ispita
mogućnosti povezivanja mobilnih telefona sa njihovim dodacima preko jeftine radio veze sa malom
potrošnjom struje. Ideja je bila da se u svaki uredjaj ugradi mali radio i na taj način iz upotrebe izbace
kablovi. Ovaj standard je prvo razvijan od strane firme Erikson (енгл. Ericsson) a kasnije je završen i izdat
od strane Bluetooth Special Interest Group [4]. Ona je formirana od više firmi : Soni Erikson, IBM, Intel,
Tošiba i Nokia, mada su se kasnije priključile i druge kompanije.IEEE 802.15[5] je radna grupa koja
pripada IEEE 802(specijalizovana za razvoj bežičnih PAN mreža) koja se deli u 4 grupe i grupa
jedan(IEEE 802.15.1) je odgovorna za Bluetut stadard. Godinu dana kasnije, pravi potencijal te ideje je
počeo da se kristališe. Glavna istraživanja obavljana su u Eriksonovim laboratorijama u Lundu u Švedskoj
od strane dr Svena Matisona (енгл. Sven Mattisson) i dr Japa Hartsena(енгл. Jaap Haartsen), koji se
danas i smatraju za „roditelje“ Blutut tehnologije. Erikson je pre usvajanja imena Blutut tehnologiju
nazivao Multi-komunikacioni link (енгл. Multi-Communicator Link). Originalna zamisao bila je da se
poveže bežična slušalica sa mobilnim telefonom, a to što su otkrili da na isti način mogu da povežu većinu
elektronskih uređaja, bila je, po njihovim rečima – srećna slučajnost. Početkom 1997. godine Erikson
uradio je nešto sasvim neočekivano – odlučio je da tehnologiju ne naplaćauju, i svim zaintresovanim
kompanija dao besplatne licence, jer je to bio najbolji način da tehnologija postane globalni standard.
Erikson je započeo razgovore sa kompanijama iz različitih sfera proizvodnje elektronske opreme (Nokia –
mobilni telefoni, IBM i Tošiba – prenosni kompjuteri i Intel – čipovi za digitalnu obradu signala) sa ciljem
da se osnuje konzorcijum koji će dalje razvijati i promovisati tehnologiju. Blutut tehnologija javnosti je
zvanično predstavljena 20. maja 1998. godine kada je pet kompanija, Erikson, IBM, Intel, Nokia i Tošiba,
održalo simultanu konferenciju za štampu u Londonu, Tokiju i San Hozeu, na kojoj je objavljeno da su se
pet kompanija udružile ne bi li razvile besplatnu tehnologiju, otvorene specifikacije za bežično
umrežavanje, i da se organizacija koja stoji iza toga, zove Specijal Intersts Grup (енгл. Special Intrests
Group) .

Osnove blutut tehnologije

Blutut je tehnologija koja koristi radio talase za uspostavljanje veza od jedne tačke do druge tačke (енгл.
point-to-point) i veza od jedne tačke ka više tačaka (енгл. point-to-multipoint) transfere glasa i podataka
u radijusu od 10 metara. Kada se dva ili više Blutut uređaja spoje, kreira se tzv. pikonet (енгл. piconet) .
Svaki pikonet može da sadrži do 8 različitih uređaja (jedan master i sedam slejv (енгл. slave) uređaja), a
više pikoneta (najviše 10, odnosno ukupno 80 uređaja) može biti spojeno u skaternet (енгл. scatternet).
 Topologija pikoneta. Jedan master i
do sedam slejv uređaja, ali samo tri
u isto vreme mogu raditi u potpuno
dvosmernom režimu
Topologija skaterneta. Svaki master
uređaj pikoneta služi kao most
između više pikoneta.

Radio talasi koriste se za prenos mnogobrojnih informacija –

od AM radija do glasovne komunikacije kod bežičnih telefona, pa zato i Blutut koristi radio talase, jer je to
jednostavna i pouzdana tehnologija. Radio talasi nisu ništa drugo nego impuls elektromagnetne energije, i
generišu se kada odašiljač oscilira na određenoj frekvenciji – veća oscilacija, veća frekvencija, a emituju se
u velikom spektru frekvencija.

Da bi se izbegla interferencija Blutut uređaja sa drugim uređajima iz ISM opsega (a i da bi se povećala

sigurnost), koristi se tehnika širenja frekvencijskog spektra(енгл. spread spectrum frequency hopping) ,
gde se signal prebacuje sa jedne na drugu frekvenciju nakon svake transmisije. U svetu Blututa ovo znači
da Blutut radio konstantno menja frekvencije unutra ISM opsega nakon slanja ili primanja svakog paketa
podataka. Rezultat toga je da Blutut transmisija ne ostaje dovoljno dugo na jednoj frekvenciji da bi moglo
da dođe do interferencije sa drugim uređajima. Prema Blutut specifikaciji, Blutut radio može 1600 puta u
sekundi da promeni frekvenciju u opsegu od 2.402 GHz do 2.480GHz u rasponu od po 1 MHz, sa izlaznom
jačinom signala od samo 1 mW.

Podaci (bitovi i bajtovi) prenose se korišćenjem tehnologije zamene paketa (енгл. packet switching). Sa
ovom tehnologijom podaci se dele u male grupe, odnosno pakete pre nego što se vrši prenos. Jedna celina
podataka, podeljena u više paketa može se preneti preko različitih frekvencija, i u različitom redosledu.
Kada se svi paketi prime, celina se ponovo kreira na uređaju primaoca. Glas se prenosi korišćenjem
tehnologije prekidanja (енгл. circuit switching) i za razliku od prenosa podataka, ne deli se na pakete, već
se uspostavlja poseban kanal za vreme trajanja transmisije. Blutut uređaji mogu simultano da koriste
zamenu podataka i tehniku prekidanja, tako da u isto vreme mogu da prenose i glas i podatke.

Blutut je dizajniran je tako da su mu cene niske. Najveća mana Blutut tehnologije su ograničene distance,
ali još veća mana je mali maksimalan protok. Podržava protoke od 700 kb/s i tako da podržava 721 kb/s u
jednom pravcu, a u suprotnom pravcu 57,6 kb/s ili 432,6 kb/s u oba pravca simetrično. Glavna snaga
Blutut tehnologije leži u mogućnosti da prenosi i podatke i govor. Sposoban je da podrži jedan asinhroni
kanal podataka i do tri sinhrona govorna kanala ili jedan kanal koji bi podržao i govor i podatke. Ove
sposobnosti zajedno sa mogućnostima za ad hok (енгл. ad hoc) topologiju, čine Blutut veoma dobrim
rešenjem za mobilne uređaje i Internet primene.
 Arhitektura blututa

Generalno su organizovani u grupe od dva do osam uređaja koje se zovu pikonetovi i koji se sastoje od
jednog master uređaja i jednog ili više slejv uređaja. Uređaj može pripadati jednom ili više pikonetova, ili
kao slejv ili u jednom pikonetu kao master, a u drugome kao slejv. Dva ili više povezanih pikonetova čine
skaternet. Vezu između dva pikoneta predstavlja Blutut uređaj koji je član oba pikoneta. Blutut uređaj
može primati i slati podatke u samo jednom opsegu, svaki pikonet je sinhronizovan u jedinsven obrazac sa
frekvencijskim skakanjem koji se kreće kroz 1600 različitih frekvencija u sekundi. Jednom kada se
priključi u neki pikonet, slejv će se sinhronizovati sa masterskim taktom da bi se prilagodio tom obrascu
frekvencijskog skakanja.

Vrste i specifikacije Blututa

Blutut 1.0 i 1.0B

Verzije 1.0 i 1.0B su imale mnogo problema u razvoju i mnogi proizvođači su imali poteškoća u tome da
uređaji budu kompatibilni. Ova verzija je takođe imala i obaveznu “blutut hardversku adresu” (енгл.
Bluetooth Hardware Device Address (BD_ADDR)) u procesu koji se zove “rukovanje“ (енгл.
handshaking), što je onemogućilo anonimnost, iako je planirano da to bude primarna namena ove
tehnologije.

Blutut 1.1
Mnoge nepravilnosti u radu su ispravljene i ubačena je podrška za nekriptovani prenos podataka.
Blutut 1.2
Ova verzija je kompatibilna sa prethodnim standardom i glavne promene su:

Promenljiva frekvencija skakanja (енгл. Adaptive Frequency Hopping (AFH)) – omogućava veću
otpornost na mešanje sa radijskim signalom tako sto izbegava zakrčene frekvencije

Povećana je brzina transmisije

Produžena veza sinhronizacije (енгл. extended Synchronous Connections (eSCO)) – povećava

kvalitet zvuka tako sto omogućava ponovno emitovanje paketa koji su oštećeni

Indikator jačine primljenog signala (енгл. Received Signal Strength Indicator (RSSI)) – indikator
jačine signala

Blutut 2.0
Ova verzija je takođe kompatibilna sa prethodnim verzijama i glavne promene su u brzini prenosa do 2.1
Mbit/s[6].

3 puta brži prenos (u nekim slučajevima čak do 10 puta brži)

Smanjena potrosnja električne energije

Olakšana je multi – link komunikacija što je omogućio veći protok

Blutut 3.0
Verzija Blututa 3.0 je javnosti predstavljena 21. aprila 2009. godine. U teoriji, dostiže brzine prenosa
podataka do 24 mb/s[7]. Ono što je novo jeste da se sama Blutut veza koristi za pregovaranje i
uspotavljanje dok se prenos podataka vrši preko 802.11 linka. Uredjaji koji u sebi imaju ovu verziju
Blututa se lako prepoznaju po logotipu "+HS" koji označava da je uredjaj namenjen za prenos podataka
velikom brzinom (енгл. High speed).

Blutut 4.0
Blutut verzija 4.0 ( poznata i kao Blutut smart (енгл. Bluetooth SMART) je u upotrebu puštena 30. juna
2010. godine. Ona uključuje:

Klasični Blutut (енгл. Classic Bluetooth)

Blutut visoke brzine (енгл. Bluetooth High Speed) koji je prvi put predstavljen u Blutut verziji 3.0
Blutut koji troši malo energije (енгл. Bluetooth Low Energy)[8] koji je prvi put predstavljen upravo u
ovoj verziji Blututa. Prethodni naziv ove tehnologije je bio Vajbri(енгл. Wibree). Ovaj protokol postaje
alternativa standardnim Blutut protokolima koji za svoj rad troše značajno više energije[9].
Blutut 4.1
Radna grupa za Blutut standarde je verziju 4.1 javnosti predstavila 4. decembra 2013. godine. Ova verzija
je primenila samo neka softverska (енгл. Software) resenja u odnosu na verziju 4.0 dok je hardver(енгл.
Hardware) ostao nepromenjen. Uglavnom, sve novine su vezane za poboljšan doživljaj korisnika pri
korišćenju Blututa.

Blutut 4.2
Verzija je predstavljena 2. decembra 2014. godine. Ovom verzijom se uvodi nova funkcija koja dobija naziv
"Internet stvari(енгл. Internet of Things)".

Blutut 5
Blutut 5 je zvanično predstavljen 16. juna 2016. godine na konfereciji za medije[10]. Od ove verzije glavni
fokus razvoja je postavljen upravo na "Internet stvari". Takodje, ovo je prva verzija Blututa koja u svom
nazivu ima ceo broj (bez zareza) i to je uradjeno iz marketinških razloga. Prvi uredjaj koji je bio opremljen
novim Blututom 5 je Samsung Galaksi S8 (енгл. Samsung Galaxy S8). Ovom verzijom Blututa, domet
tehnologije je četvorostruko uvećan dok je brzina uvećana dvostruko i iznosi 2 Mbit/s.

Tehničke karakteristike Blututa

Komunikacija i povezivanje
Uređaj koji je okarakterisan kao master omogućava komunikaciju sa 7 drugih uređaja koji su rangirani
kao slejv. Ovakva mreža, od ukupno 8 uređaja, se naziva pikonet - pikomreža.

U bilo kom trnutku omogućena je komunikacija između master i jednog slejv uređaja, ali se master brzo
premešta sa jednog slejva na drugi (Simultani prenos sa mastra na vise slejva je moguć ali retko se koristi).
Svaki uređaj može postati master u bilo kom trenutku.

Blutut specifikacija omogućava i spajanje dve ili više pikomreža u jednu koja se zove skaternet. Tako sto
jedan uređaj igra ulogu slejva u jednoj mreži a u drugoj master-a.

Blutut uređaji se u svakom trenutku nalaze u neka od dva glavna stanja[11]: stanje uspostavljene konekcije
(енгл. Connection) i stanje pripravnosti (енгл. Standby). Uređaj je u stanju konekcije ako ima
uspostavljenu vezu sa drugim uređajem (ili uređajima) i ako obavlja neku aktivnost (primanje/slanje). U
slučaju da nema uspostavljene veze niti aktivnosti, uređaj se automatski prebacuje u stanje pripravnosti
radi ekonomičnijeg trošenja energije. Kada je uređaj u stanju pripravnosti, on na svakih 1.28 sekunde
„osluškuje“ poruke od drugih uređaja. Svako „osluškivanje“ se obavlja na 32 različite frekvencije(енгл.
frequency hopping).

Kada uređaj pređe iz stanja pripravnosti u stanje konekcije, može biti u jednom od četiri podstanja:

Aktivan(енгл. Active) – uređaj je u stanju aktivan ako obavlja neku aktivnost bilo primanje ili slanje
unutar pikoneta.
 Osluškivanje(енгл. Sniff) – kada je uređaj u stanju osluškivanja on „osluškuje“ pikonet na sporijem
nivou i tako smanjuje potrošnju energije.

Čekanje (енгл. Hold) – unutar pikoneta, master uređaj može staviti slejv uređaj u stanje čekanja. Ovo
stanje se koristi kada nema nikakve aktivnosti, i tada jedino interni tajmer slejv uređaja na čekanju
ostaje aktivan.
Parkiran (енгл. Park) – koristi se kada uređaj treba da ostane u vezi sa pikonetom ali ne treba da
učestvuje u primanju/slanju. U parkiranom modu uređaj ostaje sinhronizovan sa pikonetom ali bez
MAC adrese. Parkiranjem neaktivnih uređaja, pikonet se može proširiti sa početnih sedam uređaja,
do teoretskih 255.

Uspostavljanje konekcije
Svi nepovezani Blutut uređaji startuju u stanju pripravnosti. Kada jedan uređaj detektuje drugog, počinje
procedura uspostavljanja konekcije. Prvi uređaj (koji je našao drugog) se postavlja za master uređaj u
budućem pikonetu. Blutut uređaj šalje jednu od dve moguće komande. Prva je upitna (енгл. Inquiry)
komanda i koristi se kada identifikacioni broj (adresa) drugog uređaja nije poznat. Kada prvi uređaj sazna
adresu, šalje komandu koja služi da drugi uređaj “probudi”, odnosno da ga iz stanja pripravnosti prebaci u
neko od stanja konekcije.

Svaki uređaj će emitovati sledeće informacije kada se to od njega zahteva:

Ime uređaja
Klasa uređaja
Lista usluga
Tehničke specifikacije
Svaki uređaj moze postaviti upitnu komandu, radi pronalaženja drugih uređaja, i svaki može biti podešen
da odgovara na te upite. Ako uređaj zna, tj. ima memorisanu adresu uređaja koji ga kontaktira, automatski
će odgovoriti na zahteve koji su gorepomenuti.Neki uređaji mogu biti konektovani samo sa jednim
uređajem dok će svi ostali koji zahtevaju komunikaciju biti odbijeni.

Svaki uređaj ima jedinstvenu 48 – bitnu adresu [12] koja se ne vidi u komunikaciji nego se koristi ime koje
je korisnik sam uneo.Većina mobilnih telefona i lap – top računara ima podešeno ime po imenu modela
tog uređaja,što može biti jako konfuzno ako u komunikaciji postoji više istih modela. Retko koji model
podržava promenu imena, zato postoje posebni programi koji omogućavaju promenu imena.

Svaki uređaj pored imena poseduje i 24 – bitni identifikator klase. On sluzi da bi se mogao prepoznati tip
uređaja(lap – top, PDA, mobilni telefon itd.).

Takođe će se emitovati spisak usluga ako to drugi uređaj zatraži, ovde je ukljuceno takođe i ime usluge i
koji kanal koristi. Ovi kanali su virtuelni i nemaju veze sa frekvencijom nego predstavljaju nesto kao sto je
TCP port.
 Procedura uspostavljanja konekcije

Uparivanje
Upareni uređaji mogu da ostvare pouzdanu konekciju koja se omogućava, zajedničkom šifrom, koju znaju
(uneta od strane korisnika) oba uređaja. Korisnici koji žele da ostvare komunikaciju samo sa unapred
poznatim uređajima, mogu da omoguće kriptovanje identifikacije drugog uređaja. Uparivanje će biti
moguće čak iako se uređaju preomeni ime, zato sto je adresa Blutut uređaja nepromenljiva. Parovi mogu
biti obrisani u bilo kom trenutku i od strane bilo kog uređaja.

Pristupni režim
Protokol radi u ISM(industrijski, naučni, i medicinski) opsegu na frekvenciji od 2.45 GHz.Da bi se izbeglo
mešanje sa drugim protokolima koji koriste 2.45 GHz opseg, Blutut protokol deli opseg na 79 kanala(svaki
ima širinu od 1MHz - a) i menja ih do 1600 puta u sekundi.Verzije 1.1 i 1.2 imaju maksimalan protok od
723.1 Kbit/s, dok 2.0 imaju transfer od 2.1 Mbit/s.Tehnički uređaji koji su 2.0 imaju veću potrošnju el.
energije od svojih prethodnika[13], ali 3 puta veći protok omogućava bržu komunikaciju što dovodi do 2
puta manje potrošnje ako, se uzme u obzir količina prenetih podataka od jednog uređaja do drugog i
obrnuto.

Blutut profili
Da bi se kotistio Blutut uređaj mora imati podršku za određene profile[14], koji određuju koje su aplikacije
moguće za korišćenje.Navedeni profili su definisani i prilagođeni od strane radne grupe za Blutut:

Profil za prenos audio signala(енгл. Advanced Audio Distribution Profile

(A2DP))
Takođe popularan kao AV profil, koristi se za prenos adio signala od muzičkog plejera do slušalica ili radia
u automobilu.Ima podršku za SBC kodek i opcionalnu podršku za MPEG-1 , MPEG – 2, MPEG – 4 i AAC.

Blutut slušalice

Profil za kontrolu audio i video uredjaja(енгл. Audio/Video Remote Control

Profile (AVRCP))
Ovaj profil daje standardan interfejs za kontrolu televizora, muzičke opreme itd. On omogućuje baratanje,
svim A/V(audio video) uređajima, preko samo jednog daljinskog upravljača.

Profil za prenos slika(енгл. Basic Imaging Profile (BIP))

Profil koji služi za prenos slika i koji ima mogućnost promene veličine slika i njihovo konvertovanje radi
boljeg prenosa podataka. Može se podeliti na više delova:

Slanje slika(енгл. Image Push)

Omogućava slanje slika.

Primanje slika(енгл. Image Pull)

Omogućava pregled i skladištenje slika sa udaljenog uređaja.

Štampanje slika(енгл. Advanced Image Printing)

Štampanje slika sa naprednim opcijama korišćenjem DPOF standarda koji je razvijen od strane firmi
Canon, Kodak i Fuji.

Automatsko arhiviranje(енгл. Automatic Archive)

Automatsko arhiviranje svih slika sa drugog uređaja.Primer je čuvanje svih novih slika, sa digitalnog foto
aparata ili mobilnog telefona, na lap – top, kad god uređaji budu u dometu za komunikaciju.

Daljinska kontrola kamere(енгл. Remote Camera)

Omogućava daljinsku kontrolu kamere.

Daljinska kontrola displeja(енгл. Remote Display)

Slanje slika na druge uređaje, npr. slanje slajdova sa digitalnog fotoaparata na projektor koji zatim
prikazuje te iste slajdove.

Štampanje na daljinu(енгл. Basic Printing Profile (BPP))

Koristi se za štampanje na daljinu i razlikuje se od HCRP – a po tome što mu nisu potrebni drajveri.

Pristup podacima koji koriste ISDN (енгл. Common ISDN Access Profile (CIP))
Ovo omogućava neograničen pristup podacima koji koriste ISDN.

Pristup internetu preko Blututa (енгл. Dial-up Networking Profile (DUN))

Upotrebljava se za pristup internetu i drugim dial – up uslugama preko Blututa.

Profil za faks (енгл. Fax Profile (FAX))

Profil je predviđen za komunikaciju između mobilnog i fiksnog telefona kao i pc ili lap – top računara koji
ima instaliran softver za faks.

Profil za pristup datotekama (енгл. File Transfer Profile (FTP))

Omogućava pristup datotekama na u daljenim uređajima kao i manipulaciju i brisanje datoteka.

Profil za distribuciji audio i video sadržaja(енгл. General Audio/Video Distribution Profile (GAVDP))
Obezbeđuje bazu za A2DP i VDP profile.

Profil baze za transfer podataka(енгл. Generic Access Profile (GAP))

Obezbeđuje bazu za druge profile koji se koriste za transfer podataka.

Profil za upotrebu hendsfri uredjaja(енгл. Hands Free Profile (HFP))

Omogućava upotrebu hendsfri uređaja, najviše korišćen u kolima zato što mnoge vlade nameravaju da
zakonski zabrane upotrebu mobilnih telefona u kolima.

Profil za bežično stampanje (енгл. Hard Copy Cable Replacement Profile (HCRP))
Jednostavna bežična aplikacija koja omogućava daljinsko štampanje ali su drajveri obavezni.

Profil za bežične slušalice(енгл. Headset Profile (HSP))

Ovo je najpopularniji profil za bežične slušalice koje koriste Blutut.

Profil za kontrolu periferija(енгл. Human Interface Device Profile (HID))

Namenjen za bežične miševe, tastature, dzojpedove, dzojstike itd. Omogućava komunikaciju sa veoma
malim kašnjenjem i niskom potrošnjom el. energije.

Komunikacijski profil(енгл. Intercom Profile (ICP))

Često nazivan voki – toki profiljer se koristi za komunikaciju Blutut slušalicama.

Bazni profil za slanje objekata(енгл. Object Push Profile (OPP)

Bazni profil koji se koristi za slanje objekata kao što su slike, elektronske vizit karte itd.Reč push u imenu
oznacava da je transfer uvek iniciran od strane pošiljaoca.

Profil za serijski vid komunikacije(енгл. Serial Port Profile (SPP))

Predstavlja bazu za DUN, FAX, HSP i LAN profile i koristi se za bežičnu komunikaciju sa aplikacijama koji
su predviđeni za serijski vid komunikacije.

Profil za prepoznavanje profila(енгл. Service Discovery Application Profile (SDAP))

Ovo je obvezan profil i koristi se za spoznaju podržanih profila koje nudi uređaj ,koji ima ulogu servera.

Profil SIM kartice(енгл. SIM Access Profile (SAP))

Omogućava bežicnu komunikaciju između telefona u kolima i sim kartice na mobilnom telefonu.

Proizvođač Model
Audi A3 , A4 (od Audi A4 B8), A5, A6, A7, A8, Q3, Q7 od nedelje proizvodnje 34/2006
Bentli Kontinental GT, GTC
serija 1, serija 3, serija 7 (od 09/08), serija 5, serija 6 (od 11/08), Z4 (od 02/09), X5, X6
BMV
(od 10/09)
Citroen Citroen C5, Citroen C6
Ferari 599 GTB
Lancia Lancia Delta
Mercedes-
svi modeli
Benc
Opel Astra J, Insignia, Meriva B, Zafira, Opel Ampera
Porše svi modeli od 2008.godine
SEAT svi modeli sa Blutut hendsfri uredjajem
Škoda svi modeli sa Blutut hendsfri uredjajem (isključujući Jeti sve do 2012.godine)
Folksvagen svi modeli sa Blutut hendsfri uredjajem

Profil za prenos video signala(енгл. Video Distribution Profile (VDP))

Ovo je profil koji omogućava prenos video signala.Podrška za H.264 i MPEG – 4 je obavezma.Može se
koristit za prenos video signala sa pc – računara na digitalnu kameru ili sa kamere na TV.

Galerija slika Blutut uređaja

Blutut uređaj Blutut hendsfri Blutut džojstik

Blutut zvučnik Blutut zvučnik Blutut tastatura i miš

Blutut miš

Vidi još
Računarstvo Vaj-faj
Mobilni telefon Tehnologija
Bežične mreže

Reference
1. Bray, Jennifer. Blutut 1.1 (http://dl.acm.org/citation.cfm?id=560057). Prentice Hall PTR Upper Saddle
River. ISBN 0-13-066106-6. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
2. „Kako je Blutut dobio ime” (http://gizmodo.com/bluetooth-is-named-after-a-medieval-king-who-may-ha
ve-h-1671450657). Gizmodo. Приступљено 11. 5. 2017.
3. Huang, Albert. Bluetooth Essentials for Programmers. ISBN 9780511353093.
 4. „Osnove Blututa” (https://www.bluetooth.com/what-is-bluetooth-technology/discover-bluetooth).
Bluetooth.com. Приступљено 11. 5. 2017.
5. „IEE 802.15 standardi” (http://www.ieee802.org/15/). IEE 802 standardi oficijalni sajt. Приступљено
10. 5. 2017.
6. „Blutut 2.0” (https://www.bluetooth.com/what-is-bluetooth-technology/how-it-works/br-edr).
Bluetooth.com. Bluetooth SIG. Приступљено 11. 5. 2017.
7. „Blutut velikih brzina” (https://www.bluetooth.com/what-is-bluetooth-technology/how-it-works/bluetooth
-high-speed). Bluetooth.com. Bluetooth SIG. Приступљено 11. 5. 2017.
8. „Blutut koji troši manje energije” (https://www.bluetooth.com/what-is-bluetooth-technology/how-it-work
s/low-energy). Bluetooth.com. Bluetooth SIG. Приступљено 10. 5. 2017.
9. Heydon, Robin (26. 10. 2012). Bluetooth Low Energy: The Developer's Handbook. стр. 127—180.
ISBN 0-13-288840-8.
10. „Blutut 5” (https://www.bluetooth.com/specifications/bluetooth-core-specification/bluetooth5).
Bluetooth.com. Приступљено 11. 5. 2017.
11. „Blutut-osnovni pojmovi” (http://electronics.howstuffworks.com/bluetooth.htm). Приступљено
11. 5. 2017.
12. Žagar, Martin (1. 3. 2003). Blutut povezivanje (http://www.zemris.fer.hr/predmeti/mr/arhiva/2002-2003/
seminari/finished/pdf/bluetooth.pdf) (PDF). Zagreb. Приступљено 11. 5. 2017.
13. Ranjivost Blututa (http://www.cert.hr/sites/default/files/NCERT-PUBDOC-2009-11-281.pdf) (PDF).
Zagreb: CARnet. 2009.
14. „Lista Blutut profila” (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Bluetooth_profiles). Wikipedia.
Приступљено 11. 5. 2017.

Literatura

Spoljašnje veze
Званични веб-сајт (http://www.bluetooth.org/)
Specifikacije (https://www.bluetooth.org/en-us/specification/adopted-specifications) od Bluetooth

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Blutut&oldid=15861469“

Ова страница је последњи пут уређена на датум 31. децембар 2017. у 13:54 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући
су и додатни услови. Погледајте услове коришћења за више информација.