See

discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.net/publication/288774453

Digitalni štimer za gitaru

Conference Paper · November 2011

CITATIONS READS

0 50

2 authors:

Milos R. Bjelic Miodrag Stanojevic

University of Belgrade University of Belgrade
36 PUBLICATIONS 7 CITATIONS 23 PUBLICATIONS 5 CITATIONS

SEE PROFILE SEE PROFILE

All content following this page was uploaded by Milos R. Bjelic on 30 December 2015.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 19th Telecommunications forum TELFOR 2011 Serbia, Belgrade, November 22-24, 2011.

Digitalni štimer za gitaru

Miodrag S. Stanojeviü i Miloš R. Bjeliü

tako da je za potrebe ovog rada ova vrednost uzeta kao prag

Sadržaj - Digitalni štimer za gitaru je alat koji je u širokoj
upotrebi u svetu muzike. Predviÿen je za štimovanje
instrumenta u uslovima gde štimovanje „na sluh“ nije moguüe.
U ovom radu prikazana je jedna realizacija štimera u vidu
aplikacije realizovane u programskom paketu JAVA, Eclipse
Platform version 3. 3. 2. Realizacija se zasniva na upotrebi
þešljastih (comb) filtara i Goertzel-ovog algoritma za analizu
spektra.
Kljuþne reþi - Goertzel – ov algoritam, þešljasti filtar, štimer
za gitaru.
I. UVOD
– ukoliko se frekvencija odsviranog tona nalazi na
udaljenosti manjoj od 6 centi od taþne, ton je dobro
naštimovan. Štimer je alatka koja je predviÿena za
štimovanje instrumenta u uslovima u kojima nije moguüe
štimovanje „na sluh“. Na primer, štimovanje eletriþne gitare
na bini pred poþetak koncerta ili štimovanje u prostorijama
sa puno buke, ali je pogodna i za ljude koji nisu apsolutnog
sluha i ne mogu da naštimuju svoj instrument bez dodatne
pomoüi. Postoje razliþite realizacije štimera: softverski na
raþunaru, ili u vidu autonomnih ureÿaja koji se kaþe na vrat
gitare ili imaju zaseban ulaz za signal iz muziþkog
instrumenta. Zadatak štimera je da na osnovu odsviranog
tona pruži korisniku podatak o tome gde se taj ton nalazi u

T ON je zvuk koji ima odreÿenu jaþinu, visinu, trajanje i

boju. Spektar svakog tona se sastoji od osnovnog
harmonika i viših harmonika, þiji raspored zavisi od tipa
odnosu na „pravi“ ton. Na osnovu tog podatka korisnik üe
znati koju akciju treba da preduzme u štimovanju
instrumenta - da li treba da zategne ili opusti žicu.
instrumenta. Niz svih tonova redom, od najnižeg do
najvišeg, þini tonski sistem. Tonski sistem se sastoji od II.RASPORED I SPEKTAR TONOVA NA GITARI
osnovnih tonova, povišenih i sniženih tonova. Svaki ton se
može povisiti ili sniziti. Tonski sistem je podeljen na oktave. Klasiþan štim na gitari (raspored tonova po žicama) je E2
Svaka oktava sadrži 12 polutonova (C, Db, D, Eb, E, F, Gb, A2 D3 G3 B3 E4, poþevši od najdeblje do najtanje žice,
G, Ab, A, Bb, B). Osnovne frekvencije dva istoimena tona respektivno. Meÿutim, postoje i drugi štimovi, koji
koja se nalaze u susednim oktavama su u odnosu 2 prema 1. podrazumevaju drugaþiji raspored tonova. U ovom radu
U okviru ovog rada uz ime svakog tona nalaziüe se i broj posmatra se raspon tonova od C2 do C5. Spektar tona na
koji oznaþava oktavu u kojoj se ton nalazi. C4 je ton C iz gitari je linijski sa harmonicima koji se nalaze na
oktave 4. Proces štimovanja gitare podrazumeva regulisanje celobrojnim umnošcima osnovne uþestanosti tona.
dužine žice zatezanjem ili opuštanjem, tako da žica
proizvodi odgovarajuüi ton kada se pobudi. U
frekvencijskom domenu to znaþi da se reguliše osnovna
frekvencija tona koji žica proizvodi. Kvantifikovanje razlike
izmeÿu visina dva tona se, osim u hercima, može izraziti i u
centima. Cent je logaritamska jedinica, koja se koristi za
merenje muziþkih intervala. Svaka dva susedna polutona se
razlikuju za 100 centi. Cent se raþuna po formuli:
§b· §b·
n = 1200 ⋅ log 2 ¨ ¸ ≈ 3986 ⋅ log 10 ¨ ¸ (1)
©a¹ ©a¹
gde su a i b frekvencije tonova za koje želimo da odredimo
razliku u centima. To znaþi da üe se vrednost centa u Sl. 1. Izgled tona A4, frekvencija 440 Hz.
hercima razlikovati u zavisnosti od toga koji ton se
posmatra, jer razlike izmeÿu susednih tonova rastu sa Eksperimentalno je utvrÿeno da se za potrebe ovog rada
porastom frekvencije. Cent se uzima kao mera taþnosti može smatrati da znaþajne komponente u spektru tona gitare
naštimovanosti tona. Razlika izmeÿu dobro naštimovanog ne prelaze 4500 Hz.
tona i odsviranog tona izražava se u centima. Ispitivanja su
pokazala da þovek može da razazna razlike od 6 centi [1], III. OPIS ALGORITMA

Na Sl. 2. prikazana je blok šema sistema za štimovanje:

M. S. Stanojeviü, student Elektrotehniþkog fakulteta u Beogradu, (email:
miki.bgdjazz@yahoo.com, tel: 0659757575)
M. R. Bjeliü, student Elektrotehniþkog fakulteta u Beogradu, (email:
milosmbptt@yahoo.com, tel:0643265739)

978-1-4577-1500-6/11/$26.00 ©2011 IEEE 1574

 je frekvencija odabiranja smanjena na 8820 Hz. Na ovaj
obrada odreÿiva- odreÿiva- odreÿivanje naþin je znaþajno smanjen red filtara.
ulaznog nje oktave nje tona frekvencije
signala tona
B. Odreÿivanje oktave
prikaz TABELA 1: FREKVENCIJSKI OPSEG OKTAVA
rezultata
Oktava Donja granica u Gornja granica
Hz u Hz
Sl. 2. Blok šema sistema 2 65,41 130,81
Treba istaüi da signal, osim u prvom bloku, ne trpi izmene ni 3 130,81 261,63
u jednom drugom bloku, veü samo prolazi i iz njega se 4 261,63 523,25
ekstrahuju informacije bitne za sledeüi blok. Nakon što
proÿe inicijalnu obradu, ulaznom signalu, se odreÿuje
oktava, pa zatim koji je ton u pitanju, i na kraju frekvencija Nakon decimacije, segment ulaznog signala ulazi u blok
odsviranog tona. za odreÿivanje oktave. Izlaz ovog bloka je informacija o
tome kojoj oktavi pripada ton. Signal paralelno prolazi kroz
A. Obrada ulaznog signala dva filtra propusnika opsega - jedan koji izdvaja
frekvencijski opseg koji odgovara þetvrtoj oktavi, i drugi
Signal se najpre deli na segmente. Kako bi se obezbedio
rad u realnom vremenu, ulazni signal mora da bude koji objedinjuje drugu i treüu oktavu. Razlozi za ovaj naþin
odgovarajuüe dužine. Ukoliko je ulazni niz predugaþak, filtriranja biüe objašnjeni u potpoglavlju C. Raþuna se snaga
proces obrade signala üe trajati dugo što je neprhivatljivo s signala na izlazu iz ova dva filtra, poredi se, i na osnovu
obzirom na to da osoba koja štimuje instrument na osnovu maksimuma se donosi odluka. Onaj filtar koji na svom
prikazanih rezultata obrade vrši akciju zatezanja ili opuštanja izlazu daje signal veüe snage odreÿuje kojoj oktavi pripada
žice. S druge strane prekratak ulazni niz ne bi dao validnu ton.
procenu spektra ulaznog signala. Druga posledica kratkog
ulaznog niza je gubitak u frekvencijskoj rezoluciji procene filtar raþunanje
spektra ovog niza. Frekvencijska rezolucija je odreÿena 23 snage
koliþnikom frekvencije odabiranja i dužine niza. Testiranjem odluka
je utvrÿeno da segmenti ulaznog signala u trajanju od 0.2 filtar 4 raþunanje
sekunde daju zadovoljavajuüu brzinu i zadovoljavajuüu snage
taþnost u proceni spektra.
Sl. 4. Blok šema za odreÿivanje oktave.

Sl. 3. Segmentiranje ulaznog signala. Sl. 5. Karakteristika filtara za odreÿivanje oktave.

Drugi korak u ulaznoj obradi signala je decimacija. C. Odreÿivanje tona

Odabiranje signala se vrši frekvencijom odabiranja od
44100 Hz. Meÿutim, ovako visoka frekvencija odabiranja
zahteva jako velike redove filtara kojima se obraÿuje ulazni
signal. Decimacija smanjuje red filtara [2]. Kako se
decimacijom ne bi izgubili ulazni podaci, potrebno je da sve
znaþajne komponente u spektru ulaznog signala budu na
frekvencijama manjim od 44100/(2*M) Hz, gde je M faktor
decimacije. Kao što je reþeno u poglavlju 2, eksperimentalno
je utvrÿeno da se za potrebe ovog rada može smatrati da
znaþajne komponente u spektru tona gitare ne prelaze 4500
Hz, pa je za faktor decimacije uzeta vrednost 5. Što znaþi da
Nakon što je utvrÿeno da li ton pripada drugoj i treüoj,
odnosno þetvrtoj oktavi prelazi se na odreÿivanje tona. U
opštem sluþaju odsvirani ton nije dobro naštimovan. Zadatak
ovog bloka je da odredi kom je tonu odsvirani ton najbliži.
Princip odreÿivanja tona se bazira na primeni þešljastih
(comb) filtara [3]. Prenosna funkcija þešljastog filtra [3] je
oblika :
H (z ) = 1 − z − n (2)

1575

gde je n red filtra.
+ ton najbliži. Ulazni signal paralelno prolazi kroz þešljaste
+
-n
Z þešljastih filtara podešenih za tonove C4 - B4. A ukoliko je u
Sl. 6. Blok šema þešljastog filtra.
Za potrebe ovog rada, þešljasti filtri se koriste tako što
svakom tonu u rasponu koji se posmatra (C2 - C5), odgovara
jedan þešljasti filtar. Red filtra je podešen tako da se nule
funkcije prenosa nalaze na uþestanostima koje odgovaraju
harmonicima tona za koji je podešen.
Sl. 7. Frekvencijska karakteristika þešljastog filtra
podešenog za ton A4
Red þešljastog filtra se raþuna na osnovu formule: n = fs/f,
gde je fs frekvencija odabiranja, a f frekvencija tona na koji
je þešljasti filtar podešen. U idealnom sluþaju harmonici tona
nalaziüe se taþno na pozicijama nula þešljastog filtra
podešenog za taj ton i njegov izlaz üe biti nula. U realnosti to
nije sluþaj, harmonici üe biti na pozicijama približnim
nulama filtara i sa porastom reda harmonika ova razlika üe
se poveüavati. Princip utvrÿivanja tona koji je odsviran se
bazira na odreÿivanju minimuma snage na izlazima iz
þešljastih filtara [4] [5]. Princip odreÿivanja tona ilustrovan
je na Sl. 8.
Sl. 8. Spektar nenaštimovanog tona i þešljasti filtri.
Odsviran je ton A4 i signal je doveden na ulaz 2 filtra: jedan
koji je podešen za A4, i jedan koji je podešen za E4. Sa Sl. 8.
se jasno vidi da üe posle filtriranja signal na izlazu iz filtra
koji je podešen za ton A4 biti daleko manje snage od signala
na izlazu iz filtra E4. To znaþi da je odsvirani ton A4. Ovaj
primer podrazumeva postojanje samo 2 filtra, ali isti princip
se prenosi i na sistem sa 12, odnosno 24 filtra. Kada
1576
isfiltriramo signal, onaj þešljasti filtar koji na svom izlazu
ima signal najmanje snage odreÿuje ton kome je odsvirani
filtre i raþuna se snaga signala na izlazima filtara. Ukoliko je
utvrÿeno da je ton u þetvrtoj oktavi signal üe proüi kroz 12
pitanju druga ili treüa oktava, on üe proüi kroz 24 þešljasta
filtra podešenih za tonove C2 - B3.
Sl. 9. Blok šema sistema za odreÿivanje tona.
Problem koji nastaje kod korišüenja þešljastog filtara je
sledeüi: usled porasta greške u pozicijama nula filtara sa
porastom frekvencije, doüi üe do preklapanja nula pojedinih
filtara iz druge oktave sa filtrima iz þetvrte, što üe dovesti do
loših rezultata obrade signala. Upravo ovo je razlog zbog
koga se prvo odreÿuje oktava pa zatim ton. Druga i treüa
oktava su grupisane jer u okviru njih ne dolazi do
preklapanja, dok je þetvrta zasebna.
D. Odreÿivanje frekvencije odsviranog tona
Nakon sto je odreÿen ton kome je odsvirani ton najbliži,
cilj je da se odredi razlika izmeÿu osnovne frekvencije
odsviranog tona i osnovne frekvencije naštimovanog tona.
Potrebno je izvršiti analizu spektra u okolini poznate,
osnovne frekvencije naštimovanog tona. Metoda brze
Furijeove transformacije za analizu spektra, kojom se
analizira ceo opseg od 0 do fs, je neadekvatna zbog vremena
potrebnog da se ona izvrši. Umesto toga, procena spektra
ulaznog niza se vrši Goertzel - ovim algoritmom [6].
Analizira se samo deo spektra oko taþne frekvencije tona
kome je odsvirani ton najbliži, na ovaj naþin je izvršena
ušteda u broju raþunskih operacija, odnosno vremena
izvršavanja, što je od velike važnosti za rad u realnom
vremenu. Na ovaj naþin se odreÿuje koja je osnovna
frekvencija odsviranog tona, tj. da li je potrebno zategnuti
žicu ili je opustiti.
Sl. 10. Analiza spektra Goertzel –ovim algoritmom
 Na Sl. 10. su prikazani rezultati analize spektra oko taþne TABELA 2: ODNOS S/N PRI KOME DOLAZI DO GREŠKE
frekvencije tona D3 (146.83 Hz, vertikalna crna linija na Tonovi E2 A2 D3 G3 B3 E4
slici), pri zatezanju žice, u 3 vremenska trenutka. U Govor -8 -16 -12 -1 -15 -18
poþetnom trenutku razlika izmedju osnovne frekvencije Udarac
šakom o sto
-8 -11 4 18 2 -2
odsviranog tona i taþne frekvencije je 48 centi. Sa slike se
vidi da se maksimum u spektru odsviranog tona približava Buka sa
-35 -13 -21 -16 -27 -23
ulice
taþnoj vrednosti pri zatezanju žice. U proceni spektra cilj je
ostvariti frekvencijsku rezoluciju od jednog centa. Segment Vrednost odnosa S/N pri kom dolazi do greške u odluci
koji se obraÿuje je veoma kratak pa se mora izvršiti varira u zavisnosti od tona i vrste šuma. Ambijentalna buka
dopunjavanje niza nulama kako bi se poveüala rezolucija u ne predstavlja smetnju za korisnike koji imaju moguünost
spektru. S obzirom na to da se dopunjavanje nulama vrši akvizicije signala direktno iz instrumenta putem linijskog
nakon što se odredi koji je ton u pitanju, niz se dopunjuje ulaza, meÿutim ovaj naþin upotrebe zahteva kupovinu
nulama do vrednosti koja je odreÿena vrednošüu centa za relativno skupe dodatne opreme. Prednost ove aplikacije se
dati ton. Uvedena je aproksimacija da je vrednost centa ogleda u þinjenici da daje pouzdane rezultate i u uslovima
konstantna za jedan ton, iako se ona menja udaljavanjem od relativno visoke ambijentalne buke, þak i kada se akvizicija
tona. Nakon što se odredi razlika u centima izmeÿu signala vrši putem najprostijeg mikrofona, þime se znaþajno
odsviranog tona i datog tona, korisniku se daje informacija o doprinosi dostupnosti alatke proseþnim korisnicima. Dalji
tome da li žicu treba da zategne ili opusti, kao i informacija razvoj aplikacije üe iüi u pravcu poveüanja taþnosti rezultata
o udaljenosti odsviranog tona od taþnog. obrade, estetskog poboljšanja korisniþkog interfejsa, kao i
IV. REALIZACIJA PROGRAMA optimizacije softvera u pogledu iskorišüenja resursa
procesora.
Program je realizovan kao korisniþki grafiþki interfejs u
programskom paketu JAVA, Eclipse Platform version 3.3.2. ZAHVALNICA
U okviru grafiþkog prozora korisnik dobija informaciju o Iskreno se zahvaljujemo kolegi Živoradu Baraliüu na
tome da li treba da zategne žicu ili je opusti, i kolika je velikoj pomoüi pri softverskoj implementaciji štimera, kao i
razlika u centima izmeÿu odsviranog tona i „pravog“ tona. prof. Dragani Šumarac - Pavloviü na savetima i sugestijama.
Posebno se zahvaljujemo asistentu Jeleni ûertiü bez koje
ovaj rad ne bi bio moguü.

Sl. 11. Grafiþki interfejs štimera
Klizaþ daje vizuelnu informaciju o tome šta korisnik treba da
uradi. Ako se nalazi levo od ravnotežnog položaja (sredina
klizaþa) žicu treba zatezati, u suprotnom opuštati. Iznad
ravnotežnog položaja je ispisana informacija o tonu koji je
odsviran, a ispod razlika u centima od taþnog tona.
LITERATURA
[1] Loeffler, Instrument Timbres and Pitch Estimation in Polyphonic
Music, Georgia: Georgia Institute of Technology, 2006
[2] Lj. Miliü, Multirate Filtering for Digital Signal Processing, New
York: Hershey, 2009
[3] S. K. Mitra, Digital Signal Processing: A Computer – Based
Approach, second Edition, McGraw-Hill, USA, 2001.
[4] T. Miwa, Y. Tadokoro, and T. Saito, Musical pitch estimation and
discrimination of musical instruments using comb filters for
transcription, Midwest Symp. on Circuits and Systems, pp. 105, 1999.
[5] Y. Tadokoro, T. Morita, and M. Yamaguchi, Pitch detection of
musical sounds noticing minimum output of parallel connected comb
filters, Proc. IEEE Region 10 Annual International Conference,
Proceedings, TENCON pp. 380-383, 2003.
[6] J. G. Proakis and D. G. Manolakis, Digitital signal processing,
Principles, Algorithms, and Applications, Prentice – Hall, 1996.

IV. REZULTATI TESTIRANJA

ABSTRACT
Ukoliko se štimovanje vrši preko mikrofona, postoji
Digital guitar tuner is a tool widely spread in today world
realna moguünost da se mikrofonom snimi ne samo ton sa
of music. It is designed for tuning the instrument in
instrumenta, veü i drugi zvuci iz okoline koji predstavljaju
conditions where tuning “by ear“ is not possible. This paper
nepoželjan signal – šum. Zvuci mogu biti govor, muzika,
shows a realization of guitar tuner as an application
buka sa ulice, škripa stolice itd. Zbog ovakvih uslova rada,
programmed in JAVA, Eclipse Platform version 3.3.2
izvršeno je testiranje štimera i u uslovima postojanja šuma.
programming language. Realization is based on using comb
Da bi rezultati bili reprezentativni korišüene su tri vrste
filters and Goertzel algorithm for spectral analysis.
„šuma“ : govor više govornika u prostoriji, buka sa ulice i
udarac šakom o sto. Za razliþite vrednosti nivoa snage šuma DIGITAL GUITAR TUNER
praüen je rad štimera za nekoliko tonova. U Tabeli 2. su date
vrednosti odnosa signal – šum (S/N) u dB, za koje štimer Miodrag S. Stanojeviü i Miloš R. Bjeliü
donosi pogrešnu odluku kada se štimuju navedeni tonovi.

1577

View publication stats