Торник, трг у жупи Врхбосни, у чијој непосредној близини се развио град Сарајево.

Под овим именом једини познати помен у историјским документима је из османског

пописа крајишта Иса-бега Исхаковића, када је у овом насељу убележено 59 кућа и
приход од 5.000 акчи. Иако је приређивач овог извора, Х. Шабановић, у његовом
критичком издању, назив насеља о коме је реч прочитао као Турбић који није било
могуће идентификовати, исти аутор је касније ревидирао свој став и исравио читање у
Торник. Ипак, основано се може претпоставити да се први помен овог насеља може
датирати у 1402. годину, када се у једном уговору које су власи склопили са тројицом
дубровачких трговаца о преносу робе, као једно од одредишта наводи „Verbossani
nautornich“. Дакле, сасвим је извесно да је у жупи Врхбосни, још за време трајања
средњовековне босанске државе, на месту где се трговало уторком, израстао трг
Торник, који су Турци затекли након што су заузели ове крајеве. У пописима Босанског
санџака из 1462. и 1468. године, овај трг се не помиње под именом Торник, али се са
великом поузданошћу може идентификовати са локалитетима Стара Варош и Старо
Трговиште.

Како у дубровачким изворима сем поменутог уговора нема детаљнијих вести о

Торнику, очигледно је да је интересовање Дубровчана за ово подручје било ограничено.
Такође нема помена о делатности домаћих трговаца, што се упућује на закључак да
Торник, иако највећи трг у жупи Врхбосни, није прелазио значај регионалног пазарног
места.

Извори и литература: H. Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića, Zbirni katastarski popis

iz 1455. godine, Sarajevo 1964,14; Д. Ковачевић-Којић, О средњовјековном тргу на
мјесту данашњег Сарајева, Зборник Филозофског факултета XI-1, Споменица Јорја
Тадића, Београд (1970), 353-362; Иста, Градска насеља средњовјековне босанске
државе, Сарајево 1978, 24, 77, 78, 79, 85.